Kriterijumi za definisanje drutvenih devijacija

Najee korieni kriterijumi

1. Normativni 2. Vrednosni 3. Drutvene reakcije 4. Kriterijum ljudskih potreba

KRITERIJUM DRUTVENIH NORMI

NAJEE PRIMENJIVAN U DEFINISANJU DRUTVENIH DEVIJACIJA DEVIJANTNO SVAKO ONO PONAANJE KOJE NIJE U SKLADU SA OPTEPRIHVAENIM DRUTVENIM NORMAMA

Drutvene norme

DRUTVENO ODREDJENA PRAVILA KOJIMA SE UREDJUJU UZAJAMNA PRAVA I DUNOSTI LJUDI U DRUTVENIM ODNOSIMA

Funkcije drutvenih normi

DA REGULIU PONAANJE POJEDINCA, ALI I DA UREUJU UZAJAMNE DRUTVENE ODNOSE LJUDI I TO POSTAVLJANJEM ODREENIH STANDARDA PONAANJA. KAO DEO KULTURE VRE KONTROLU NAD POJEDINCEM I OGRANIAVAJU MOGUE DRUTVENO NEPOELJNE VARIJACIJE U PONAANJU.

Opti tipovi drutvenih normi

POZITIVNE DRUTVENE NORME, KOJE ODREUJU TA JE POELJNO, DRUTVENO PRIHVATLJIVO I POZITIVNO I NEGATIVNE DRUTVENE NORME, KOJE ODREDJUJU TA JE NEPOELJNO I ZABRANJENO U JEDNOM DRUTVU.

Posebno znaajne po sadraju

1. OBIAJNE 2. MORALNE 3. RELIGIJSKE 4. POZITIVNO-PRAVNE

Obiajne norme

NEPISANE NORME RETKO ISKAZANE U PISANOJ FORMI REGULATOR ODNOSA U TRADICIONALNIM ZAJEDNICAMA IMAJU UTICAJA I U SAVREMENOM DRUTVU.

Kontrola potovanja obiajnih normi

MEHANIZMI NEFORMALNE OBIAJNE KONTROLE, SANKCIJA I DRUTVENE REAKCIJE.

Moralne norme

POIVAJU NA IDEJI MORALNIH VREDNOSTI PO PRAVILU NEPISANE NORME, ALI MOGU BITI IZRAENE I U VIDU KODEKSA U SAVREMENIM DRUTVIMA

Funkcija moralnih normi

DEFINIU GRANICE IZMEDJU DOBRA I ZLA, ODREDJUJU TIP DOBROG I LOEG MORALNOG POSTUPKA I PONAANJA. OBRASCI MORALNIH DUNOSTI I PRAVA PREDSTAVLJAJU POELJNI DRUTVENI OKVIR PONAANJA I ODNOSA POJEDINACA PREMA DRUGIMA I ZAJEDNICI.

Religijske norme

VAAN REGULATOR DRUTVENIH ODNOSA U TRADICIONALNIM ZAJEDNICAMA I U SAVREMENIM DRUTVIMA.

Pozitivno-pravne norme

VID INSTITUCIONALIZOVANOG REGULISANJA LJUDSKOG PONAANJA I DRUTVENIH ODNOSA OD STRANE DRAVE.

Pravne norme u uem smislu

U UEM SMISLU PREKRAJNE I KRIVINE NORME UZ KOJE OBAVEZNO IDU I KONKRETNE SANKCIJE ZA NEPRIDRAVANJE ILI NJIHOVO KRENJE.

Zajednike karakteristike pravnih normi

POSEDUJU SNAGU OBAVEZNOSTI IZA NJIH STOJE VRSTI MEHANIZMI STVARANJA, ODRAVANJA, PRENOENJA I USVAJANJA (SOCIJALIZACIJA I INTERIORIZACIJA) SOCIJALNA KONTROLA I SANKCIJE

ta je devijantno po kriterijumu drutvenih normi?

DEVIJANTNO JE SVAKO ONO PONAANJE KOJIM SE KRI BILO KOJI OD NAVEDENIH TIPOVA DRUTVENIH NORMI.

U uem smislu

SAMO ONA PONAANJA KOJA NISU U SKLADU SA POZITIVNIM (ZAKONSKIM) DRUTVENIM NORMAMA.

Normativni kriterijum

NAJEE JE KORIEN U PRAKSI DRUTVENE REAKCIJE OD PRVIH INSTITUCIONALIZOVANIH VIDOVA DRUTVENIH ODNOSA. U VEINI KLASINIH SOCIJALNOPATOLOKIH TEORIJA.

Vrednosti normativnog kriterijuma

1. RELATIVNA OBJEKTIVNOST (SVE NORME SU DRUTVENO DEFINISANE I FORMALNO SE PODJEDNAKO ODNOSE NA SVAKOG PRIPADNIKA ZAJEDNICE ILI DRUTVA)

2. JEDNOSTAVNOST PRIMENE (KRITERIJI DRUTVENO NEPOELJNOG SU UNAPRED DEFINISANI, TAKO DA POJEDINCI IMAJU PRECIZNE UPUTE KAKO BI TREBALO DA SE PONAAJU)

VREDNOST NORMATIVNOG KRITERIJUMA

3. PRECIZNOSTI DRUTVENIH NORMI LAKO SE RAZGRANIUJE POZITIVNO OD DEVIJANTNOG 4. PRAKTINA UPOTREBLJIVOST (UNAPRED SU DEFINISANE SANKCIJE, ODNOSNO SADRAJI, NAINI I OBIM DRUTVENE REAKCIJE NA KRENJE SVAKE DRUTVENE NORME).

NEDOSTACI NORMATIVNOG KRITERIJA:

1. RELATIVNOST ZBOG PROMENLJIVOSTI DRUTVENIH NORMI I POSTOJANJA RAZLIITIH SISTEMA DRUTVENIH NORMI, AK I UNUTAR ISTIH GLOBALNIH DRUTAVA

NEDOSTACI NORMATIVNOG KRITERIJA

2. NEMOGUNOST IZGRADNJE UNIVERZALNOG KRITERIJUM ZA DEFINISANJE DRUTVENIH DEVIJACIJA VAEIH AK I ZA ISTO KONKRETNO DRUTVO

NEDOSTACI NORMATIVNOG KRITERIJUMA

3. MEHANIZAM NAMETANJA I OSTVARIVANJA INTERESA VLADAJUIH DRUTVENIH STRUKTURA I SLOJEVA

KRITERIJUM DRUTVENIH VREDNOSTI

VREDNOSTI: ONA MATERIJALNA I DUHOVNA DOBRA KOJA SU POSEBNO ZNAAJNA U NEKOM DRUTVU I PREMA KOJIMA SU USMERENI CILJEVI NEKOG DRUTVA

DRUTVENE VREDNOSTI

HETEROGENOST SAVREMENIH DRUTAVA I MNOTVO SISTEMA VREDNOSTI

Vrednosni kriterijum

1. Univerzalne vrednosti 2. Vrednosti nekog drutva DEVIJANTNIM SE SMATRA SVAKO PONAANJE ILI LJUDSKA AKTIVNOST KOJA NIJE U SKLADU SA NEKIM SISTEMOM ILI POJEDINANIM DRUTVENIM VREDNOSTIMA.

Kvaliteti vrednosnog kriterijuma

1. OPTOST 2. RELATIVNA PRECIZNOST 3. POSTOJANOST 4. OBJEKTIVNOST 5. UNIVERZALNOST

Nedostaci vrednosnog kriterijuma

1. TEKOE OKO PRECIZNOG DEFINISANJA 2. PROBLEM OPERACIONALIZACIJE 3. RELATIVNOST>VEZAN JE ZA SISTEM VREDNOSTI KONKRETNIH DRUTVENIH STRUKTURA I GLOBALNIH DRUTAVA

Nedostaci vrednosnog kriterija

NEPOSREDNA INSTRUMENTALNA VEZA IZMEU DRUTVENIH NORMI I VREDNOSTI ULOGA NORMI DA TITE I OBEZBEUJU OSTVARIVANJE I ZATITU VREDNOSTI

Nedostaci vrednosnog kriterija

PRIVID DA SE SISTEMOM DRUTVENIH NORMI TITE OPTE PRIHVAENE VREDNOSTI. ONE TITE DRUTVENE VREDNOSTI I INTERESE VLADAJUIH DRUTVENIH SLOJEVA, ODNOSNO KLASA

KRITERIJUM DRUTVENE REAKCIJE

KLASINE TEORIJE: DEVIJANTNE = POJAVE ILI PONAANJA KOJI IZAZIVAJU REAKCIJU NEODOBRAVANJA I OSUDE OD STRANE DRUTVA TEORIJA ETIKETIRANJA: NEBITNA SVOJSTVA, SADRAJI ILI UZROCI OBJEKTIVNA JE JEDINO NEGATIVNA REAKCIJA

KRITERIJ DRUTVENE REAKCIJE

RAZLIITI OBLICI DRUTVENE KONTROLE: NEFORMALNA I FORMALNA REAKCIJA SREDSTAVA SOCIJALIZACIJE DEVIJANTNA PONAANJA SE IZJEDNAAVAJU SA KRIMINALOM

VREDNOST KRITERIJA DRUTVENE REAKCIJE

1. Relativna objektivnost 2. Postojanost 3. Univerzalnost ciljeva reakcije

NEDOSTACI KRITERIJA DRUTVENE REAKCIJE

1. CILJ DRUTVENE REAKCIJE = OUVANJE NEKOG PORETKA STVARI, SISTEMA VREDNOSTI, NORMI I ODNOSA 2. NOSIOCI DRUTVENE MOI ODREUJU SREDSTVA, NAINE I VRSTU DRUTVENE REAKCIJE, KAO I SREDSTVA DISCIPLINACIJE (SISTEM I SREDSTVA SOCIJALIZACIJE I SOCIJALNE KONTROLE)

KRITERIJ LJUDSKIH POTREBA

Nije nigde eksplicite definisan Izvorita:

1. Marksizam 2. Socijalno-antropoloka teorija

KRITERIJ LJUDSKIH POTREBA

DEVIJANTNE ONE SITUACIJE U KOJIMA DOLAZI DO IZVITOPERENJA U KARAKTERU, SADRAJU I NAINIMA ZADOVOLJENJA UNIVERZALNIH LJUDSKIH POTREBA

FROMOVA DIHOTOMIJA

NORMALNE LJUDSKE POTREBE IZVITOPERENE (DEVIJANTNE) LJUDSKE POTREBE 1. POTREBA ZA UDRUIVANJEM NARCIZAM 2. POTREBA ZA PREVAZILAENJEM DESTUKCIJA 3. POTREBA ZA UKORENJENOU RODOSKRNAVLJENJE 4. POTREBA ZA IDENTITETOM KONFORMIZAM 5. POTREBA ZA OKVIROM ORIJENTACIJE (VEROVANJEM) IRACIONALNOST

VREDNOST KRITERIJA LJUDSKIH POTREBA

POKUAJ DA SE PRONAE UNIVERZALNI I NAJOPTIJI KRITERIJUM ZA RAZLIKOVANJE DEVIJANTNOG OD NORMALNOG

NEDOSTACI KRITERIJA LJUDSKIH POTREBA

1. POKUAJ POVEZIVANJA MARKSIZMA I PSIHOANALIZE 2. PROBLEM OPERACIONALIZACIJE. 3. KLASIFIKACIJA NEDOSLEDNA I DISKUTABILNA.