Морал, обичај и право

Морал је скуп неписаних правила којима се регулишу односи између припадника

неке људске заједнице и њихов однос према заједници. У свакодневном животу, морал
се често изједначава са поштењем и честитошћу. Санкција за непридржавање моралних
норми је осуда околине и грижа савести. Постоје следеће врсте морала:
традиционални, утилитарни, нормативни, морал врлина и авангардни.
Обичаји су установљене неписане норме понашања које се преносе са нараштаја на
нараштај и постају део традиције сваког народа. Вебер је под обичајима подразумева
једнообразно понашање које се одржава захваљујући навици и подражавању.
Непоштовање обичаја буди отпор припадника заједнице и често изазива осуду околине.
Право је скуп писаних норми које доноси и санкционише држава. За правнике, право
је скуп правних норми које чине систем идеалних, логички непротивречних,
нормативних исказа. За социологе, право је оквир ка коме се оријентише људско
делање. Вебер истиче да за постојање правног поретка није од суштинске важности да
људи поштују право, већ да се оријентишу према правном поретку. Важење правних
норми заснива се на томе да људи верују у њихову исправност и што су норме
подржане државном принудом. Нема права без државне принуде, али није довољна за
поштовање правног поретка. Државна принуда подразумева постојање институција и
лица која су овлашћена да наметну поштовање правног поретка. Али, коришћење
принуде мора бити искључиво у сврху поштовања правног поретка.

Питања:
1. Која од ових норми се најлакше мења?
2. У чему се састоји разлика између обичаја и морала?
3. Које су врсте морала?
4. Објасни разлику између утилитарног морала и морала врлина.
5. Зашто државна принуда није довољна за поштовање правног поретка?