PRVI POJAM RADNOG PRAVA Radno pravo je grana pozitivnog prava koja podrazumeva primenu pravnih normi i nacela

sadrzanih u radnom zakonodavstvu.Radni odnos se uspostavlja radi zadovoljenja potreba vlasnika kapitala i vlasnika radne snage. POJAM RADNO ODNO!A "o je odnos koji se zasniva na ugovoru o radu izmedju poslodavca i zaposlenog."o je pravni odnos izmedju pravnih subjekata.!adrzinu pravnog odnosa cine prava i obaveze njegovih subjekata.Radni odnos moze biti individualni i kolektivni.kolektivni je pravom uredjen odnos izmedju poslodavca i vecine zaposlenih radi utvrdjivanja i ostvarenja kolektivnih radnih prava. SUBJEKTI RADNOG ODNOSA Radni odnos uspostavljaju # pravnia subjekta$ zaposleni i poslodavac.%aposleni je &izicko lice koje je u radnom odnosu.!tatus zaposlenog se stice ispunjavanjem uslova utvrdjenih zakonom a gubi se prestankom radnog odnosa.Poslodavac moze biti &izicko ili pravno lice i to se stice na nacin prepisan zakonom .Poslodavac moze biti privredno drustvo'poslovna banka itd. ili drzavni organ.(ao &izicko lice poslodavac moze biti svaki preduzetnik koji za obavljanje svoje delatnosti mora imati registraciju. SADRZINA RADNOG ODNOSA )predstavljaju prava i obaveze zaposlenog i poslodavca propisani zakonom. Ova prava i obaveze mogu biti individualna i kolektivna.*ndividualna su rasporedjivanje poslova' radno vreme' odmori i odsustva itd.(olektivna prava su sindikalno i korporativno udruzivanje ' kolektivno pregovaranje itd. UREDJIVANJE RADNOG ODNOSA Radni odnosi se uredjuju posebnim zakonom koji mora biti u skladu sa rati&ikovanim medjunarodnim konvencijama.Radni odnosi u drzavnim organima seuredjuju posebnim zakonom o drzavnim sluzbenicima.!vi ovi zakoni moraju biti u skladu sa +stavom irati&ikovanim medjunarodnim konvencijama.(olektivni ugovor i pravilnik o radu se zajedno zovu opsti akti i njima se ne mogu dati manja prava ili utvrditi nepovoljniji uslovi rada od onih utvrdjenih zakonom.+govor oradu ima normativno dejstvo jer odredjuje sadrzinu prava i obaveza svakog zaposlenog i svakog poslodavca. PREDMET RADNOG PRAVA )je uredjivanje prava i obaveza iz radnog odnosa akoji suregulisani zakonom u skladu sa rati&ikovanim medjunarodnim konvencijamaPredmet radnog prava su individualni i kolektivni radni odnosi.*ndividualni se uspostavljaju izmedju zaposlenog i poslodavca a regulisuindividualna prava obaveze.kolektivni radni odnosi se uspostavljaju izmedju sindikata i poslodavaca a regulisu ostvarivanje i zastitu kolektivnih prava i odgovornosti. ZAKONSKO UREDJIVANJE RADNOG ODNOSA Rad se moze obavljati u radnom odnosu i bez radnog odnosa.Rad u radnom odnosu se uspostavlja ugovorom o radu.Rda van radnog odnosa se uspostavlja ugovorom o delu' +govorom o zastupanju itd.Posebni zakoni koji uredjuju radne odnose se odnose prema %akonu o radu kao posebni prema opstem zakonu.Posebni zakoni imaju jacu snagu od opsteg zakona.Ali ako posebni zakon nema specijalne odredbe onda se primenjuju odgovarajuce odredbe opsteg zakona. AUTONOMNO UREDJIVANJE RADNOG ODNOSA Obaveze i odgovornosti radnog odnosa uredjuju se kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.(olektivnim ugovorom se uredjuju prava i obaveze iz radnog odnosa vazne za zaposlenog i poslodavca.Postoje , vrste kolektivnih ugovora$opsti' posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca.OPsti je nacionalni generalni kolektivni ugovor koji se zakljucuje za celu teritoriju R !rbije i primenjuje se na sve zaposlene i sve poslodavce.%akljucuju ga reprezentativni poslodavci ireprez. sindikati.On ima najjacu pravnu snagu i svi ostali ugovori moraju biti u skladu sa njim.Posebni kolektivni ugovoe se zakljucuje za odredjenu oblast rada' odredjenu teritoriju itd.%aklucuju ga reprez.sindikati i reprez. poslodavci za pojedinu delatnost illi granu.(olektivni ugovor kod poslodavca je ugovor na najnizem hijerarhijskom nivou.Njime se uskladjuju prava i obaveze iz radnog odnosa i odnosi ucesnika kolektivnog ugovora.ucesnici su sindikat i poslodavac.+govorom o radu se uredjuju prava i obaveze ako kod poslodavca nema sindikat'ako se ne pokrene inicijativa za pocetak pregovora o zaklucenju kolektivnog ugovoru'Ako sindikat ne prihvati inicijativu poslodavca. ZNACAJ RADNOG PRAVA Radno pravo je jedna od najmladjig grana prava.Njegov znacaj proizilazi iz posebne vaznosti i slozenosti radnnih odnosa.Njegov znacaj nije samo pravne nego i ekonomske socijoloske politicke i dr. prirode.Pravni znacaj se ogleda u uredjivanju normi iz oblasti radnih odnosa$zasnivanje radnog -

odnosa'prava i obaveze prestanak radnog odnosa itd.Drustveno .ekonomski se odnosi na tome da je rad izvor zarade i da se time zadovoljavaju ljudske potrebe. DRUGIIZVORI RADNOG PRAVA Pod pojmom izvora rad o! prava podrazumevaju se op/ti pravni akti iz kojih izviru prava' obaveze i odgovornosti. U prav oj "#oriji raz$i%&j& '#$ .*zvore prava u materijalnom smislu koji predstavljaju dru/tveno.ekonomske uzroke koji izazivaju nastajanje prava kao dru/tvene pojave. .*zvore prava u &ormalnom smislu koji predstavljaju op/te pravne akte' odn. Pozitivno pravo. Postoje razne klasi&ikacije izvora prava' od kojih je najprihvatljivija podela na$ .*zvore prava me0unarodnog porekla i .*zvore prava doma1eg porekla. ()Izvori rad o! prava m#*& arod o! por#%$a Predstavljaju izvore$ -. Na me0unarodnom nivou' #. Na nivou regionalnih organizacija i ,. 2ilateralne ugovore. Akti organizacije +jedinjenih nacija i akti Me0unarodne organizacije rada predstavljaju me0unarodne izvore. ()()A%"i or!a iza+ij# &j#di j# i, a+ija O+N je svetska organizacija koja je usvojena u !an 3rancisku #4.juna -567.godine' a nastala je na osnovu Povelje ujedinjenih nacija.Ova organizacija ima nekoliko glavnih organa' a to su$ eneralna skup/tina' !avet bezbednosti' 8konomski i socijalni savet' !tarateljski savet' Me0unarodni sud pravde i !ekretarijat. %a rad i radne odnose' najzna9ajniji je ekonomski i socijalni savet 9ija je nadle:nost da prati stanje' daje preporuke i uskla0uje rad specijalizovanih organizacija. Od mnogobrojnoh akata koje je usvojila Organizacija ujedinjenih nacija ;O+N<' dva najzna9ajnija su$ +niverzalna deklaracija o pravima 9oveka i Me0unarodni pakt o ekonoskim' socijalnim i kulturnim pravima. ()()() U iv#rza$ a d#%$ara+ija o pravima -ov#%a +svojena je -=. decembra -56>.godine' od strane eneralne skup/tine +jedinjenih nacija. Ona predstavlja 9itav jedan niz ljudskih prava od kojih se kao najva:nija izdvajaju$ Pravo na rad'slobodan izbor zaposlenja' zadovoljavaju1e uslove rada i za/titu za slu9aj nezaposlenosti' Pravo na jednaku zaradu za jednak rad' Pravo na pravednu i zadovoljavaju1u naknadu za rad' kao i druge prate1e odlike socijalne za/tite' Pravo na sindikalno udru:ivanje i delovanje' Pravo na ograni9eno radno vreme' odmor'raazonodu i povremeno odsustvovanje sa posla' Pravo na osiguranje za slu9aj bolesti' starosti' invalidnosti' nezaposlenosti i drugih socijalnih rizika. * pored svog velikog zna9aja +niverzalna deklaracija o pravima 9oveka ne predstavlja &ormalan izvor prava' jer dr:ave koje su 9lanice +jedinjenih nacija nemaju pravnu obavezu da svoje pravne akte usklade sa njom. ()().) M#*& arod i pa%" o #%o om'%im/ 'o+ija$ im i %&$"&r im pravima +svojen je na sednici -4. decembra -544. godine na sednici generalne skup/tine' a pihva1en je od strane tada/nje 3ederativne Republike Jugoslavije' pri 9emu se ona obavezala na njegovu primenu. Prema ovom paktu' dr:ave koje ga rati&ikuju' obavezuju se da 1e sva prava &ormulisana ovim paktom' biti ostvarena bez ikakve diskriminacije zasnovane na bilo kojoj okolnosti' ;rasi' polu' jeziku'politi9kom mi/ljenju...<. Ovaj pakt je od velikog zna9aja za polo:aj 9oveka kao radnika. #

().) A%"i m#*& arod # or!a iza+ij# rada Me0unarodna organizacija rada ;MOR< osnovana je ?ersajskim ugovorom o miru #>.juna -5-5.godine. Od -564.godine MOR postoji kao specijalizovana institucija O+N.a sa zadatkom unapre0enja i organizovanja uslova rada u svetu. Me0unarodna organizacija ima slede1e organe$ Op/tu kon&erenciju' Administrativni savet' Me0unarodni biro rada i eneralnog sekretara me0unarodnog biroa rada. Administrativni savet predstavlja izvr/ni organ. !astavljen je od 6> 9lanova me0u kojima su predstavnici vlada' predstavnici radnika i poslodavaca' stalni predstavnici najrazvijenijih zemalja i odr.broj 9lanova koji se menjaju svake godine. MOR ima svoj ustav koji je rede&inisan 3iladel&ijskom deklaracijom. Posle O+N.a ovo je najbrojnija me0unarodna organizacija' a akti ove organizacije deluju u -@5 dr:ava. ().)() U'"av m#*& arod # or!a iza+ij# rada Donet je -5-5.godine. Njegov zna9aj je u tome /to se njime de&ini/u i opredeljuju pravni status' odgovaraju1i imunitet i odre0ene povlastice MOR.a. On se smatra izvorom radnog prava. On sadr:i tri klju9na pitanja$ "ripartitno ustrojstvo MOR.a' njenih organa i tela' Pravila i principe dono/enja i implementacija konvencija i Preporuka u skladu sa principom tripartizma i kontrola primene me0unarodnih standarda. !astavnim delom ustava' smatra se 3iladel&ijska deklaracija'odn deklaracija o ciljevima i zadacima MOR.a. ().).) 0i$ad#$1ij'%a d#%$ara+ija Doneta je -566.godine na zasedanju Me0unarodne kon&erencije u 3iladel&iji. Ona sadr:i op/te i posebne ciljeve MOR.a' koji se odnose na$ !lobodu izra:avanja i udru:ivanja' +klju9ivanje predstavnika radnika i poslodavca u demokratsko razmatranje op/tih pitanja kao i pitanja vezanih za izjedna9avanje njihovog statusa sa statusom vladinih predstavnika' Pro/irivanje prava na kolektivno pregovaranje i sli9no. 3iladel&ijska deklaracija se mo:e smatrati izvorom radnog prava jer su njeni pojedini ciljevi u direktnoj vezi sa predmetom i sadr:inom radnog prava. ().)2) M#*& arod a %o v# +ija rada (onvencije me0unarodne organizacije rada predstavljaju multilateralni me0unarodni ugovori sui generis. Prema pravnom dejstvu' konvencije predstavljaju legislativne ugovore' odn.ugovore zakone traites lois. Me0unarodna kon&erencija rada predstavlja me0unarodno zakonodavno telo' a me0unarodne konvencije rada predstavljaju me0unarodne zakone u pravnom smislu te re9i. (onvencija predstavlja me0unarodnu zakonodavnu vrednost za 9iju je primenu potreban akt odn.uslov' tj. pristanak pravnih subjekata' a koji se ogleda u aktu o rati&ikaciji. Dostavljanje konvencije na rati&ikaciju je obaveza parlamenta. (od nas dostavljanje konvencije na rati&ikaciju obavlja ?lada narodnoj skup/tini Republike !rbije<. Dr:ava koja usvoji konvenciju' mora je rati&ikovati u tekstu koji je identi9an sa tekstom koji je donela Me0unarodna organizacija rada' pri 9emu nisu mogu1e nikakve izmene i dopune. Rati&ikacija mo:e da bude usvojena delimi9no' uslovno ili sa rezervom. Dr:ave 9lanice MOR.a' du:ne su da rati&ikovanu konvenciju uvedu u pravni sistem zemlje i obezbede uslove za njihovu primenu. !ve usvojene konvencije i preporuke 9ine me0unarodno radno zakonodavstvo. +stav MOR.a predvi0a dva metoda nadzora nad implementacijom konvencije' a to su$ op/ti i specijalni nadzor. Me0unarodna organizacija rada ;MOR< je do kraja -555. godine usvojila -># konvencije. Neke od najzna9ajnijih koje je na/a dr:ava rati&ikovala i koje se primenjuju su$ (onvencija br.#.O nezaposlenosti' (onvencija br.-##.O politici zapo/ljavanja' (onvencija br.>>.O slu:bi za zapo/ljavanje' (onvencija br.5@.O migraciji u cilju zapo/ljavanja' (onvencija br.---.O diskriminaciji pri zapo/ljavanju' ,

(onvencija br.-=#.O davanjima za slu9aj nezaposlenosti. ().)2)() O3av#z# dr4ava pr#ma &'voj# im %o v# +ijama +svojene konvencije dostavljaju se dr:avama 9lanicama MOR.a na razmatranje radi primene' odn. na rati&ikaciju. !vaka dr:ava 9lanica' du:na je da u roku od jedne godine ; u izuzetnim okolnostima ;tj. kada su op/ti izbori koji traju vi/e meseci ili neodr:avanje parlamenta na du:i period< na -> meseci< . dr:ava 9lanica nije obavezna da podnesene konvencije i preporuke prihvati. Ona je obavezna da usvojene konvencije i preporuke iznese pred nadle:ne organe. !vaka dr:ava 9lanica obave/tava administrativni savet MOR.a o rati&ikaciji konvencije. +koliko se desi da nadle:ni organ dr:ave 9lanice ne rati&ikuje konvenciju' d:ava 9lanica je tada du:na da eneralnom direktoru Administrativnog saveta dostavi podatke$ stanju zakonodavstva i prakse u vezi sa pitanjem koje reguli/e konvecija' tome u kojoj meri su sprovedene ili se nameravaju sprovesti odredbe konvencije' te/ko1ama koje spre9avaju ili odla:u rati&ikaciju Prema +stavu MOR.a' dr:ava 9lanica koja rati&ikuje konvenciju du:na je da dostavi instrumente o rati&ikaciji i da preduzme mere kako bi odredbe konvencije postale e&ektne. !istem izve/tavanja MOR.a je dvogodi/nji. (omisija eksperata za primenu konvencija i preporuka vr/i redovan nadzor nad primenom i po/tovanjem odredaba konvencije MOR.a. ().)2).) Prim# a ra"i1i%ova i, m#*& arod i, %o v# +ija Dr:ava koja rati&ikuje me0unarodnu konvenciju rada' ima obavezu da preduzme sve neophodne mere u svrhu njene prakti9ne primene. Ona je tako0e obavezna da svake godine dostavlja birou rada godi/nje izve/taje o preduzetim merama u cilju njenog sprovo0enja. Rati&ikovane konvencije se objavljuju u slu:benom glasilu. Pravna teorija poznaje dva principa konvencija' a to su $ monisti9ko i dualisti9ko. Danas u svetu' gotovo u svim zemljama 9lanicama preovla0uje monisti9ko shvatanje. %a primenu rati&ikovanih konvencija rada' u nekim dr:avama 9lanicama MOR.a zadu:en je komitet eksperata koji razmatra op/te stanje primene konvencija kao i pojedina9ne slu9ajeve. Praksa komiteta je da sastavlja tzv. Acrnu listuBkoju sa9injavaju one dr:ave 9lanice' koje konstantno izbegavaju primenu preduzetih obaveza iz konvencija. ().)2)2)S&%o3 doma5#! prava 'a ra"i1i%ova im m#*& arod im %o v# +ijama %bog postoje1eg teorijskog shvatanja da me0unarodni ugovori dobijaju pravnu snagu normativnog akta kojim se rati&ikuju i da se po tom elementu ocenjuje njihov odnos sa doma1im zakonom i drugim propisima' dovodi do zaklju9ka da me0unarodni ugovor rati&ikovan zakonom ima ja9u pravnu snagu u odnosu na me0unarodni ugovor rati&ikovan uredbom. "o se danas ne mo:e prihvatiti' pa zbog toga su i druga9ija re/enja u sistemu republike !rbije. + teoriji me0unarodnog prava postoji shvatanje prema kojem je sud du:an da po/tuje norme me0unarodnog prava' iz 9ega proizilazi da norme me0unarodnog prava imaju primat u odnosu na norme doma1eg prava' zbog 9ega sledi zaklju9ak da u slu9aju neuskla0enosti doma1eg zakona sa me0unarodnom konvencijom rada treba promeniti konvenciju. ().)6) Pr#por&%# (ada govorimo o preporukama MOR.a' trebali bismo napomenuti da se one znatno razlikuju od konvencija iste organizacije. Nakon njihovog usvajanja' dr:ave 9lanice ne prihvataju odre0ena pravila pona/anja' ve1 ideje sadr:ane u njima' jer se tim idejama inspiri/u pri stavaranju nacionalnog zakonodavstva. Preporuke se razlikuju od konvencija po prirodi pravila koja sadr:e' zato /to to nisu obavezne pravne norme' ve1 preporuke o tome kako bi pojedina pitanja bilo dobro reulisati u nacionalnom zakonodavstvu. One predstavljaju doprinos stvaranju zajedni9ke socijalne svesti. lavni cilj preporuka je da doprinesu razumnom tretiranju socijalnih problema u nacionalnim okvirima. + praksi' preporuke imaju zna9ajnu politi9ku snagu i te/ko im se mo:e otvoreno suprotstaviti. Prema jednom stanovi/tu preporuke prethode konvencijama' a prema drugom one slede konvencije. 2ez obzira na to /to preporuke nemaju istu pravnu snagu kao /to to imaju konvencije' one itekako imaju zna9aj i va:nost za sve dr:ave 9lanice MOR.a. ()2) A%"i #vrop'%i, i '"i"&+ija %ao izvori rad o! prava Danas u svetu se veoma 9esto de/ava da grupe dr:ava stvaraju regionalne organizacije sa posebnim politi9kim i ekonomskim ciljevima'gde se zaklju9uju regionalni ugovori' gde neki od njih predstavljaju izvore radnog prava. 6

Danas postoje brojne regionalne organizacije' od kojih je najstarija i za nas najva:nija me0unarodna organizacija u regionu 8vrope' !avet 8vrope. !avet 8vrope je osnovan =7.maja -565.godine i u njemu se sastoje sve evropske dr:ave osim 2elorusije. Osnovni zadaci !aveta 8vrope su unapre0enje demokratskih vrednosti i obezbe0enje ostvarivanja' ujedna9avanja i za/tite ljudskih prava u 8vropi. Najzna9ajniji akti koje je usvojio !avet 8vrope su$ 8vropska konvencija za za/titu ljudskih prava i osnovnih sloboda' 8vropska socijalna povelja' 8vropska konvencija o socijalnom osiguranju... ()2)() Evrop'%a %o v# +ija za za7"i"& $j&d'%i, prava i o' ov i, '$o3oda +svojena je u !avetu 8vrope =6.novembra -57=.godine. Ova konvencija je kasnije pro/irena sa -- protokola. Predmet kojim se ona bavi predstavljaju ljudska prava i slobode' ali se isto tako bavi pitanjima rada i radnih odnosa' socijalnog osiguranja itd. O primeni ove konvencije' nadle:an je i stara se 8vropski sud za ljudska prava. ()2).) Evrop'%a 'o+ija$ a pov#$ja +svojena je u !avetu 8vrope =7.novembra -54-.godine' dopunjena je protokolima -5>>.'-55-. i -557. godine' a revidirana je =,.=7.-544.godine. 8vropska socijalna povelja utvr0uje slede1e institute$ (atalog prava'u kojem su propisani standardi koji se prezentuju kao deklaracija ciljeva. !vako od prava kataloga ima svoju odre0enu sadr:inu. Re:im obaveza' je prili9no &leksibilan jer je dr:ava 9lanica !aveta du:na da katalog prava smatra deklaracijom ciljeva koje treba da ostvari pri ure0ivanju radnopravnih odnosa i socijalnog osiguranja. "ako0e svaka dr:ava 9lanica je obavezna da preuzme najmanje 4 od 5 numerisanih 9lanova povelje' kao i da preuzme najmanje -4 kompletno numerisanih 9lanova Povelje ili 4, numerisana stava iz bilo kojih 9lanova Povelje po svom izboru. !istem nadzora'primene Povelje se vr/i na dva na9ina' a to su preko izve/taja i preko kolektivnih :albi. ()6) Bi$a"#$ar i izvori rad o! prava Predstavljaju ugovore izme0u dve dr:ave koji se zaklju9uju u cilju regulisanja radnopravnih pitanja i pitanja socijalnog osiguranja. Ovakvi ugovori su nastali kao potreba regulisanja radnopravnih pitanja' usled nastanka velike mobilnosti radne snage kako u zemljama imigracije' tako i u zemljama migracije' zato /to su radnici koji migriraju izlo:eni dejstvu dvaju razli/itih zakonodavstava. Prvi takav ugovor zaklju9en je izme0u *talije i 3rancuske -6.aprila -5=6.godine. Na/a zemlja je zaklju9ila vi/e bilateralnih ugovora i u oblasti zapo/ljavanja sa;3rancuskom' Austrijom' Cvedskom'Nema9kom' Dolandijom' 2elgijom i Euksemburgom< i u oblasti socijalnog osiguranja sa ;Dolandijom' Fe/kom '!lova9kom' Ma0arskom' 3rancuskom' Euksemburgom' Poljskom' Cvajcarskom i dr< + savremenom svetu' bilateralni ugovori su veoma rasprostranjeni i predstavljaju e&ikasan oblik regulisanja zapo/ljavanja i uslova rada radnika migranata. G8AVA DRUGA .)IZVORI RADNOG PRAVA DOMA9EG POREK8A +stav' zakone'pozakonske akte' kolektivne ugovore' pravilnike o radu i druge op/e akte pravnih subjekata ubrajamo u nacionalne izvore radnog prava' a sve ove izvore mo:emo podeliti na$ Dr:avne i Nedr:avne izvore radnog prava. .)() Dr4av i izvori +stav' zakoni i pozakonski akti spadaju u dr:avne izvore radnog prava. .)()( U'"av .)()()() Pojam i pr#dm#"i &'"ava !redinom -> veka je u me0unarodnom pravu napisano da je ustav dr:ave ono /to odre0uje na9in vr/enja javne vlasti. 8mitolo/ki posmatrano' ustav bi bio ono /to zaustavlja samovolju. +stav jedne zemlje predstavlja najvi/i op/ti pravni akt. !vi zakoni' podzakonski akti i drugi normativni akti dr:avnih i nedr:avnih subjekata moraju biti u saglasnosti sa ustavom' kao i svi potvr0eni me0unarodni ugovori' konvencije i druga akta me0unarodnog prava. .)()().) U'"av %ao izvor rad o! prava + ustavu svih zemalja' pa i u na/em postoje brojne odredbe' koje predstavljaju izvor radnog prava. + ustavu srbije' pored ostalih' svakom se garantuje pravo na rad' na slobodan izbor zanimanja i rada kao i dostupnih radnih 7

mesta pod jednakim uslovima. Dr:ava ima obavezu da licima koja tra:e zaposlenje u tome pru:i besplatnu pomo1' a onima koji su zaposleni ' garantuju se sva prava na osnovu rada. Ova prava obuhvataju po/tovanje dostojanstva li9nosti na radu' bezbedne i zdrave uslove rada' za/titu na radu' ograni9eno radno vreme' dnevni i nedeljni odmor' pla1eni godi/nji odmor' pravi9nu naknadu za rad i pravnu za/titu za slu9aj prestanka radnog odnosa. +z sve ovo' posebna za/tita na radu i uslovi rada ' omogu1uje se :enama' omladini i invalidima. "ako0e' zaposleni imaju pravo na sindikalno organizovanje i /trajk. O uskla0enosti op/tih pravnih akata' pa i akata iz oblasti radnog prava' sa +stavom odlu9uje +stavni sud !rbije. .)().) Za%o i (ao akti dr:avnog prava' zakoni su oni koji pobli:e reguli/u radne odnose' kao i odnose koji su u neposrednoj vezi' i koji imaju uticaja na rad i radne odnose. + biv/oj !3RJ' a i !RJ' nadle:nost za dono/enje i primenu zakona bila je u rukama republika. Republika !rbija saglasno +stavu ;9lan 5@ stav >< ure0uje sistem u oblasti radnih odnosa' za/tite na radu' zapo/ljavanja i socijalnog osiguranja. Na osnovu 9lana -56 stav 7 i 9lana -57' stav - i # +stava' zakoni' koji reguli/u navedenu materiju ne mogu biti u suprotnosti sa +stavom' niti sa rati&ikovanim multilatelarnim i bilatelarnim ugovorima. Pozakonski i ostali op/ti akti moraju biti u saglasju sa zakonskim propisima. .)().)() Rad i od o'i Radni odnos je u pro/losti bio razli9ito de&inisan' a danas ima razli9ita gledanja. Gelokupna teorija radnog prava po9ivaju na pojmu radnog odnosa. + !rbiji su radni odnosi ure0eni mati9nim zakonom koji se primenjuje u svim oblastima rada' ukoliko nije druga9ije odre0eno posebnim zakonom. %akon o radu ima potpunu i direktnu primenu na sve poslodavce' koji su nabrojani u delu H!ubjekti radnog odnosaB. Posebni zakoni su doneti za regulisanje radnih odnosa u dr:avnim organima i javnim slu:bama' a najzna9ajniji zakon je o dr:avnim slu:benicima. Pored navedenih zakona koje je donela R!' jo/ uvek se primenjuju neki zakoni koje je donela !3RJ * !RJ' a to su %akon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim dr:avljanima' %akon o za/titi gra0ana !3RJ na privremenom radu u inostranstvu i %akon o /trajku. .)().).) Za7"i"a a rad& %a/titu na radu ure0uje %akon o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovaj zakon ure0uje sprovo0enje i unapre0ivanje bezbednosti i zdravlja na radu' koji se primenjuje ne samo na zaposlene i poslodavce' nego i na sva druga lica' koja se po bilo kom osnovu na0u u podru9ju koje bi moglo biti ugro:eno radnim aktivnostima. %akon o bezbednosti i zdravlju na radu se primenjuje na privredne subjekte' ustanove' udru:enja' javne institucije' banke' organe dr:ave' teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. %a obavljanje odre0enih poslova dr:avne uprave' zakonom se obrazuje +prava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada' zapo/ljavanja i socijalne politike i utvr0uje se njena nadle:nost. %akon nala:e niz obaveza i radnji koje treba da sprovodi svaki subjekat na koji se odnosi zakon. Postoji kontrola sprovo0enja i nesprovo0enja tih mera i za to postoje rigorozne sankcije.

.)().)2) Zapo7$java j# %akonom o zapo/ljavanju i osiguranju o slu9aju nezaposlenosti' ure0uju se poslovi zapo/ljavanja' mere aktivne politike zapo/ljavanja' prava i obaveza lica koja tra:e zaposlenje. %akonom se tako0e osniva i nacionalna slu:ba za zapo/ljavanje' ure0uju na/ini i uslovi za osnivanje agencija za zapo/ljavanje itd. Poslovima zapo/ljavanja smatraju se$ Obave/tenje o mogu1nostima i uslovima za zapo/ljavanje' Posredovanje u zapo/ljavanju' Pro&esionalna orijentacija i savetovanje o izboru zanimanja' Organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke' + skladu sa zakonom' !provo0enje programa i mera aktivne politike zapo/ljavanja' Posredovanje za zapo/ljavanje u inostranstvu' *zdavanje radne dozvole strancu i licu bez dr:avljanstva. ?lada je na predlog ministarstva nadle:nog za poslove rada i zapo/ljavanja' uz prethodno mi/ljenje !ocijalno. ekonomskog saveta Republike !rbije donela Program aktivne politike zapo/ljavanja za celu Republiku i u tom 4

smislu je zna9ajna uloga Nacionalne slu:be zapo/ljavanja u sprovo0enju strategije zapo/ljavanja i aktivne politike tr:i/ta rada. .)().)6) So+ija$ o o'i!&ra j# (ada govorimo o socijalnom osiguranju' va:no je da ka:emo da njega 9ine tri dela i to$ Penzijsko i invalidsko osiguranje' u kojem su ure0ena pitanja obaveznog i dobrovoljnog osiguranja' prava iz tog zakona i mnoga druga pitanja %dravstveno osiguranje' u kojem su ure0ena prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i dr. gra0ana obuhva1enih zdravstvenim osiguranjem' organizacija i &inansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja' dobrovoljno zdravstveno osiguranje i dr. i Osiguranje za slu9aj nezaposlenosti .)()2) Podza%o '%i a%"i "o su propisi koje ne donosi Narodna skup/tina' ve1 izvr/na vlast oli9ena u vladi ili resorsnim ministarstvima. Da bi se pozakonski akt doneo' neophodno je da za to postoji ovla/1enje u samom zakonu. Potreba za dono/enjem podzakonskih akata gotovo uvek postoju' jer sami zakoni 9esto puta ne reguli/u materiju razra0enu do detalja. ?lada donosi uredbe' odluke' uputstva...' a resorsni ministri pravilnike' uputstva i naredbe. Podzakonski akti imaju poseban zna9aj na %akon o bezbednosti i zdravlju na radu. .).) N#dr4av i izvori !u oni u 9ijem konstituisanju akata ne u9estvuje dr:ava niti jedan njen organ. "akvim izvorima smatramo$ kolektivne ugovore' pravilnik oradu' ugovor o radu i druge op/te akte. .).)() Ko$#%"iv i &!ovori Predstavljaju speci&i9nu vrstu ugovora' koja je isklju9ivo namenjena regulisanju odnosa izme0u zaposlenih i poslodavca. Oni predstavljaju najva:niji izvor prava i odnose se na radnopravnu oblast. (olektivnim ugovorom u skladu sa zakonom i drugim propisom' ure0uju se prava' obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa' postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora' me0usobni odnosi u9esnika kolektivnog ugovora' i druga pitanja od zna9aja za zaposlenog i poslodavca. (olektivni ugovori se zaklju9uju u pisanoj &ormi na odre0eno ili neodre0eno vreme. Po pravnoj hijerarhiji' kolektivni ugovori su ni:i normantivni akti od zakona' pa zato moraju biti u skladu sa zakonom. "ako0e postoji i hijerarhija kolektivnih ugovora' pa je tako op/ti kolektivni ugovor najvi/i' a kolektivni ugovor kod poslodavaca najni:i pravni akt. (olektivni ugovori imaju svojstvo izvora radnog prava' zato /to se na osnovu njih i skladno sa njima zaklju9uju drugi normativni akti. .).).) Pravi$ i% o rad& Pravilnik o radu se donosi u sl.slu9ajevima' koje nabraja 9lan , stav # %akona o radu$ Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslive reprezentativnosti' ili nije zaklju9en sporazum o udru:ivanju u skladu sa ovim zakonom' Ako nijedan u9esnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za po9etak pregovora radi zaklju9ivanja kolektivnog ugovora' Ako u9esnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaklju9ivanje kolektivnog ugovora u roku od 4= dana od dana zapo9injanja pregovora' Ako sindikat' u roku od -7 dana od dana dostavljanja poziva za po9etak pregovora za zaklju9ivanje kolektivnog ugovora' ne prihvati inicijativu poslodavca. (ada iz ovih razloga nije mogu1e zaklju9iti kolektivni ugovor' tada se pristupa pravilniku o radu' gde je zakonodavac saglasno 9lanu , stav 6 %akona o radu za to obavestio upravni odbor a ako on ne postoji' donosi ga direktor ili lice koje obavlja poslove rukovo0enja. Pravilnik o radu u hijerarhiji normativnih ugovora zauzima isto mesto kao i kolektivni ugovor kod poslodavca. Ova dva normativna akta se me0usobno isklju1uju' pa zbog toga nije mogu1e postojanje i jednog i drugog istovremeno. %a pravne subjekte koji u radnom odnosu omaju manje od 7 zaposlenih' ne postoji obaveza dono/enja pravilnika o radu po 9lanu #6 stav , %akona o radu. .).)2)U!ovor o rad& Predstavlja obligacioni odnos ' zaklju1en izme0u dve strane' tj poslodavca i zaposlenog.On predstavlja akt kojim se zasniva radni odnos i predstavlja uslov da se mo:e zasnovati radni odnos na neodre0eno ili odre0eno vreme.+ ugovoru o radu je posve1eno vi/e 9lanova u zakonu o radu. Ovaj ugovor poti9e iz rimskog kontrakta locatio conductio operarum'a njegove pozitivnopravne odluke omogu1uju da se okarakteri/e kao$ &ormalan' @

 dvostrano obavezan' teretan' komutitativan' intuitu personae individualan Po/to se ugovorom o radu utvr0uju prava' obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih' ovakvi ugovori se mogu svrstati u izvore radnog prava. .).)6) Dr&!i op7"i a%"i (ao izvori nedr:avnog prava' mogu da se svrstaju u dve kategorije i to$ -. + oblasti rada i #. + oblasti socijalnog osiguranja .).)6)() Op7"i a%"i & o3$a'" rada Najzna9ajniji me0u ovim aktima su osniva9ki akt' predstavlja obavezni akt svakog privrednog subjekta i on mora da sadr:i odredbe o poslovnom imenu i sedi/tu'poslovnom imenu ili imenu osniva9a' delatnosti privrednog dru/tva' osniva9kom ulogu' pravima' obavezama i odgovornostima osniva9a. Osniva9ki akt je po hijerarhiji u nekom poslovnom subjektu najvi/i akt. akt koji ure0uje organizaciju i sistematizaciju radnih mesta'njime se reguli/e organizaciona podela' broj izvr/ilaca u pojedinim organizacionim celinama' uslovi koje zaposleni trba da ispunjavaju da bi obavljali odre0ene poslove' itd. Obaveza poslodavca za dono/enje pravilnika predvi0ena je 9lanom #6 %akona o radu i akt koji reguli/e pitanja zdravlja i bezbednosti u nekom pravnom subjektu' regulisano je 9lanom -6 %akona o bezebednosti i zdravlja na radu' koji predvi0a da se ovakav akt donosi na osnovu izvr/ene procene rizika za odre0enu radnu sredinu. Poslodavci koji imaju manje od -= zaposlenih ne obavezuje dono/enje pravilnika' ali su utom slu9aju du:ni da odredbe o bezbednosti i zdravlju na radu unesu u ugovor o radu. .).)6).) Op7"i a%"i iz o3$a'"i 'o+ija$ o! o'i!&ra ja Donose &ondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje' Republi9ki zavod za zdravstvenu za/titu i Nacionalna slu:ba za zapo/ljavanje. Ovi akti se naj9e/1e donose u vidu pravilnika' odluka' preporuka' saop/tenja...' njima se reguli/u pojedina prava i obaveze zaposlenih ili onih koji tek treba da steknu taj status. G8AVA TRE9A 2)ISTORIJSKI RAZVOJ RADNOG PRAVA U SRBIJI 2)()Rad o za%o odav'"vo & Kra$j#vi i Sr3iji Prvi propisi u vezi sa radnim odnosima u srbiji spominju se jo/ u vreme (ara0or0a'a prvi pravi propisi o radnim odnosima u !rbiji' mogu se na1i u !rpskom gra0anskom zakoniku iz ->66.godine' gde je paragra&om @44 tog zakonika bilo propisano kako se zaniva radni odnos. 8s&anska uredba koja reguli/e uslove rada kal&i i /egrta u zanatstvu i trgovini' doneta je ->6@.godine. Deset godina ranije' tj.->,@. godine'(nez Milo/ propisao je radno vreme u kancelarijama dr:avnog sovjeta' me0utim tada se rad 9inovnika nije smatrao radnim odnosom. Do ->>#. godine' glavna karakteristika (ne:evine !rbije bila je sloboda rada' /to zna9i da je za regulisanje uslova rada bio odlu9an ugovor o radu. "aj ugovor bio je isklju9ivo individualan. !rbija #5.juna -5-=. godine' donosi %akon o radnjama' poznat po tada/njem ministru narodne privrede kao Lex Jaa Prodanovi. "im zakonom je !rbija -.put do/la do svog radnopravnog zakonodavstva. %akon o radnjama je predvi0ao pismenu &ormu ugovora o radu 9lan 6@ stav # zakona' otkazni rok 9lan 6>' pravo odmora u nedelju i praznicima 9lan 7> stav -'itd. %a lica kojima su poveravani va:niji poslovi' kao /to su blagajnici' knjigovo0e' bankari' poslovo0e' zakon je dozvoljavao slobodno zaklju9ivanje ugovora o radu. "aj zakon je predvi0ao neku vrstu arbitra:e' tj. sud dobrih ljudi' koji su imali za zadatak da raspravljaju sporove iz radnih odnosa.

>

-5-#.godine donesena je naro/ita +redba o sudu dobrih ljudi i ona je vrlo detaljno regulisala re/avanje sporova izme0u rada i kapitala. Presude ove uredbe morale su se izvr/avati u roku od tri dana po 9lanu >@ +redbe. 2)()() Rad i od o'i & Kra$j#vi i J&!o'$aviji -5#-.godine na ?idovdan' donet je ?idovdanski ustav koji je predstavljao jedan od najnaprednijih ustava u vreme (raljevine Jugoslavije.Odredbe tog ustava koje su se odnosile na radnopravnu oblast' /titile su prava radnika u raznim elementima. Posle dono/enja ustava' doneto je vi/e zakona i drugih propisa kojima je regulisan polo:aj radnika i njihov odnos sa poslodavcima' a takvi su$ %akon o inspekciji rada -5#-.godine' %akon o za/titi radnika-5##.godine'gde je radni odnos izme0u vlasnika preduze1a i njihovog pomo1nog osoblja regulisan individualnim i kolektivnim ugovorima' %akon o osiguranju radnika -5##.godine' %akon o penzionom osiguranju slu:benika -5#,.godine' %akon o radnjama -5,-.godine' gde je bilo predvi0eno da se slu:beni odnos izme0u imaoca radnje i osoblja' ure0ivao ugovorom o slu:bi' %akon o penzionom osiguranju -5,,.godine kao i podzakonska akta na osnovu tih zakona. + zakonu o radnjama' radni odnos je zaklju9ivan na odre0eno i neodre0eno vreme' tj.do:ivotno ili na vreme du:e od 7 godina. "akav ugovor vezivao je samo slu:bodavca' a slu:boprimca je vezivao samo do roka od 7 godina' gde je slu:boprimac nakon isteka tog roka ' mogao kad je hteo da raskine slu:beni odnos uz prethodni otkaz od 4 meseci. !lu:bodavac je mogao da otpusti slu:boprimca u sl.slu9ajevima$ ako slu:boprimac primi neopravdano korist' ako bez odobrenja ne vr/i ili ne1e da vr/i svoju du:nost' ako izda poslovnu tajnu' ako se oda pijanstvu' ako bude li/en slobode presudom suda du:e od -6 dana. 2)().) Rad i od o'i & 'o+ija$i'"i-%oj J&!o'$aviji Nastanak radnog zakonodavstva u socijalisti9koj Jugoslaviji' usko je vezan za promene koje su se desile posle Drugog svetskog rata. +spostavljanjem novog dr:avnog i dru/tvenog poretka' nastaju sporovi o radnopravnom odnosu. + socijalisti9koj jugoslaviji od samog po9etka' prisutna je tendencija da se izbaci termin radni odnos kao Hkapitalisti9ka tvorevinaB' a samim tim da se elimini/e i ugovor o radu. %akonom o radnim odnosima -57@.godine' bilo je propisano da se radni odnos zasniva sporazumom izme0u radnika i privredne organizacije. Osnovnim zakonom o radnim odnosima -547.godine' uveden je termin meusobni radni odnos'a %akonom o me0usobnim odnosima radnika u udru:enom radu -5@,.godine uvodi se termin meusobni odnos radnika u udruenom radu, a %akonom o udru:enom radu -5@4. uvodi se termin udrueni rad. "ako se radni odnos preobrazio u Hsocijalisti9ki samoupravni udru:eni radB' gde radnici zaklju9uju samoupravni sporazum o udru:ivanju rada u osnovnoj organizaciji udru:enog rada' udru:uju svoj rad i povezuju ga sredstvima u dru/tvenoj svojini. (arakteristika radnopravnih odnosa u periodu samoupravljanja u Jugoslaviji je da su na nivou &ederacije dono/eni zakoni koji su jedinstveno za celu zemlju ure0ivali op/ta pitanja. Republike su donosile svoje zakone. Po/tovala se hijerarhija zakona' gde je savezni zakon imao ja9u snagu i za republi9ke predstavljao izvor prava. "akav princip je krajem devedesetih napu/ten. 2).) Rad i od o'i & Sr3iji Devedesetih godina odvajanjem pojedinih republika i stvaranjem novih dr:ava dolazi do neminovnih promena u svim oblastima' pa i u oblasti koja reguli/e radnopravne odnose. -55-.godine' dono/enjem %akona o radnim odnosima u !rbiji' -. put se radni odnosi ure0uju za celokupnu teritoriju Republike !rbije na jedinstven na9in. Ovim zakonom' jasno je stavljeno do znanja da je radni odnos' odnos izme0u pravnih subjekata' tj.sa jedne strane je zaposleni' a sa druge organizacija odn.preduze1e koje zapo/ljava radnika. + vreme dono/enja %akona o radnim odnosima -55-.godine' jo/ uvek je postojala dr:ava !ocijalisti9ka 3ederativna Republika jugoslavija. 5

Prvi %akon kojim su regulisani radni odnosi u !RJ' bio je zakon o osnovama radnoih odnosa koji je !avezna skup/tina donela #4.juna -554. godine. + obrazlo:enju %akona o osnovama radnog odnosa' data je de&inicija radnog odnosa'tj. "o je odnos po osnovu rada izme0u zaposlenog i poslodavca' koji se zasniva ugovorom o radu. Radni odnos je dobrovoljno uspostavljeni pravni odnos izme0u poslodavca i zaposlenog' u kojem zaposleni u organizovanom radu' trajno obavlja svoju pro&esionalnu delatnost. + savremenom svetu' radni odnos je odnos koji se zasniva ugovorom o radu izme0u poslodavca i zaposlenog. Narodna skup/tina Republike !rbije' donela je %akon o radnim odnosima #7 decembra -554.godine' a koji je stupio na snagu >.januara -55@.godine. Mnoge odredbe u republi9kom zakonu su preuzete iz saveznog zakona' pa se zato postavljalo pitanje potrebe dono/enja razli9itih republi9kih zakona savezne dr:ave. + -.9lanu %akona o radnim odnosima !rbije' jasno je napisano da se radni odnos zasniva ugovorom o radu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Ono /to je novo u %akonu o radnim odnosima srbije je uvo0enje arbitra:e za radne soporove' gde ona mo:e da posreduje i pru:a pomo1 u sporovima koji mogu nastati u postupku zaklju9ivanja' promena i primena kolektivnih ugovora. Posle petooktobarskoh doga0aja u srbiji' na/a dr:ava je posle gotivo -= godina' ponovo postala 9lanica svih zna9ajnih me0unarodnih institucija i &oruma. Novo&ormirana Narodna skup/tina !rbije je krajem #==-.godine usvojila niovi %akon o radu' koji u odnosu na prethodni zakon donosi nekoliko novina' a to su$ *zba9ena je disciplinska odgovornost zaposlenih' ali je sa druge strane spisak razloga zbog kojih poslodavac mo:e zaposlenom dati otkaz znatno pro/iren. +koliko se iz nekog razloga ne zaklju9i pojedina9ni kolektivni ugovor' kod poslodavca' poslodavac u tom slu9aju donosi normativni akt ' aI to je ravilnik o radu 9ln , %akona o radu. Ovim %akonom precizirano je da potpisnici kolektivnog ugovora mogu biti samo reprezentativni predstavnici zaposlenih i poslodavaca. + %akonu o radu iz #==-.godine predvi0ena je i zabrana konkurencije.?a:enje zabrane konkurencije' zavisno od vrste' se mo:e teritorijalno de&inisati' ako zaposleni prekr/i ugovorom zabranu konkurencije' poslodavac tada ima pravo na naknadu /tete. Dana s je u primeni %akon o radu' donet #==7.godine sa izmenama i dopunama.

TRE9I VRSTE RADNI: ODNOSA/ RAD VAN RADNOG ODNOSA I RE;IMI RADNI: ODNOSA EA?A PR?A ()Vr'"# rad i, od o'a < Po pravilu radni odnos se zasniva na neodre0eno vreme.Po 9lanu ,- stav # %akona o radu ovo je osnovni oblik. + ugovoru o radu ako nije naveden izkaz o vremenu zaklju9ivanja onda se smatra da je zaklju9en na neodredjeno vreme.Radni odnosi mogu biti na odredjeno vreme' probni rad'radni odnos sa nepunim radnim vremenom 'radni odnos pripravnika'radni odnos sa ku1nim osobljem i radni odnos van postorija poslodavca. ()(Rad i od o' a #odr#dj# o vr#m# - u predhodnom pitanju smo rekli sta je radni odnos na neodredjeno vreme."rajanje radnog odnosa nije ograni9en.Radni odnos traje po nekoliko decenija tj ponekad i ceo radni vek .Radni odnos se zasniva na zajedni9km interesu poslodavca i zaposlenog ako je zadovoljstvo obostrano on traje du:i period.Prekidanje radnog odnosa prestaje samo na na9in i pod uslovima odre0enim zakonom. (). Rad i od o' a odr#*# o vr#m# < Ima ograni9en rok trajanja i u ugovoru se obavezuje navo0enje razloga zbog kojih se ovakva vrsta radnog odnosa zasniva.Poslovi koji spadaju u radni odnos na neodredjeno vreme se ograni9avaju sa rokom trajanja' i radnici se primaju radi zamene radnika koji su iz opravdanih radnoga odsutni. ().)( Oro-# i po'$ovi < po 9lanu ,@ stav - %akona o radu obuhva1eni su oro9eni poslovi tj poslovi koji sezonski 'rad na odre0enom projektu'poslovi koji traju odre0eno vreme.(arakteristika ovih poslova je da rad ne mo:e trajati du:e od -# meseci sa prekidima ili bez.Prekidom rada ne smatra se ako je prekid kra1i od ,= radnih dana.!ezonski poslovi se vr/e u odre0enom periodu u -=

godini kada je potreba za tim kao na primer berba gro:0a' jabuka itd. (ad ka:emo poslovi na odre0enim projektima to su poslovi u tehnici ' arhikteturi' muzici i nauci. ().).) Zam# a od'&" o! zapo'$# o!. Flan ,@ stav , %akona o radu ' ka:e da radni odnos mo:e da se zasnuje radi zamene odsutnog zaposlenog."o vreme nije limitirano kao /to je slu9aj kod oro9enih poslova na -# meseci ve1 vremenom du:ine odsutnog zaposlenog. %amena mo:e trajati i po nekoliko godina koliko traje i odsustvo zaposlenog.Razlozi zbog kojih se se zasniva zamena odsutnog zaposlenog su $ porodiljsko odsustvo' bolest' odlazak na rad u inostransvo supru:nika' odslu:enje vojnog roka' izdr:avanje kazne zatvora 'stru9no usavr/avanje. Postoje u %akonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i propisi koji reguli/u da se radni odnos mo:e zapo9eti $ .Radi zamene odsutnog do 4= dana .Po raspisanom konkursu do izbora kandidata .Do izbora kandidata ako se na konkurs ne prijavi ni jedan kandidat ili kandiat ni jedan ne ispunjava uslove' a to mo:e biti najdu:e do zavr/etka /kolske godine .Radi izvo0enja verske nastave ().)2) Pr#o3ra4aj rad o! od o'a a odr#*# o vr#m# & rad i od o' a #odr#*# o vr#m# -Radni odnos na neodre0eno vreme je pravilo radno pravnih odnosa 'u posebnim slu9ajevima /to zakon predvi0a se primenjuje radni odnos na odre0eno vreme.Flan ,@ stav 6 %akona o radu predvi0a ako zaposleni nastavi da radi najmanje 7 radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos na odre0eno pre1i1e u neodre0eni radni odnos. Rok od pet dana ra9una samo radne dane' ne ra9unaju se dani za vreme praznika' bolovanja' godi/njeg'pla1enog odsustva itd. ()2 Pro3 i rad < se vr/i i nekom pravnom subjektu kao provera zaposlenog da bi se procenilo dali zaposleni mo:e u du:em vremenskom roku da uspe/no obavlja poslove za koje je predvi0en.?reme trajanja probnog rada je odre0eno zakonom i mo:e trajati najdu:e u periodu do 4 meseci. ()2)( U!ovara j# pro3 o! rada < +govorom o radu se uspostavlja probni rad to je predstavlja pravni normu predvi0enu zakonom.Poslodavcu je dato sam odredi za koja radna mesta on smatra da je neophodan probni rad ujedno odre0uje i gde nije potreban probni rad.+govora o probnom radu se proverava stru9na sposobnost 'ume1e' ve/tina ' precizira se rok trajanja' na9in pra1enja rada i daje kona9na ocena probnog rada.Probni rad se ugovara na odre0eno ili na neodre0eno radno vreme.(ada se ugovara probni rad na odre0eno vreme trebalo bi da se ugovara na kra1e trajanje probnog rada. ()2). Traja j# pro3 o! rada < Probni rad %akonom najdu:e traje /est meseci.Poslodavac sam odredjuje trajanje probnog rada u zavisnosti od slo:enosti posla.Probni rad mo:e da traje -'7'-7 dana ili #', meseca.Poslodavac sam odlu9uje o du:ini trajanja probnog rada. ()2)2) O"%aziva j# rad o! od o'a & "o%& pro3 o! rada < Otkazni rok od najmanje pet radnih dana je predvidjen %akonom o radu 9lan ,4 stav , poslodavac i zaposleni mogu da otka:u ugovor o radu.Otkazni akt mo:e da usledi od prvog do poslednjeg radnog dana.Otkazivanje probnog rada u zadnjim danima mo:e biti od koristi ako smatramo da je probni rad bio nezadovoljavaju1i. ()2)6)Pr#'"a a% rad o! od o'a z3o! #&'p#$o! pro3 o! rada- %aposlenom licu koje u periodu trajanja probnog rada nije pokazalo stru9ne i radne sposobnosti prema 9lanu ,4 stav 6 %akona o radu prestaje radni odnos po isteku roka ugovorenim u ugovoru o radu.Neki poslodavci &ormiraju tro9lanu komisiju koja poseduje stru9no znanje iz oblasti u kojoj se vr/i probni rad' tako da komisja ocenjuje uspe/nost probnog rada koje je predvi0eno op/tim aktom poslodavca i obavezni deo je ugovora o radu. ()6 Priprav i+i ()6)( Uop7"# (ad ka:emo pripravnici mislimo na mlade /kolovane ljude koji su zavr/ili odre0ene /kole i treba da kroz pripravni9ki sta: steknu dodatno osposobljavanje za neke trajnije poslove.+ ranijem zakonodavstvu za lica sa srednjom'vi/om i visokom stu9nom spremom bila je zakonska obaveza pripravni9kog sta:a.+ 9lanu 6@ stav - ka:e se da poslodavac mo:e da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put stupa u radni odnos za posao za koji je steklo odre0enu vrstu i stepen stru9ne spreme ako se to smatra neophodnim i regulisano je %akonom ili pravilnikom."eoriska znanja u9imo u /koli a praksu sti9emo u odre0enom vremenskom periodu prakti9nim radom) ()6). Traja j# priprav i-%o! '"a4a < + 9lanu 6@ stav , %akona o radu je odre0eno da pripravni9ki sta: traje najdu:e jednu godinu. "ako da poslodavac reguli/e svojim normativnim --

aktom'pravilnikom o organizaciji i sistematizaciju du:inu pripravni9kog sta:a.Pripravni9ki sta: je ustvari potrebno vreme za osposobljavanje pripravnika za samostalan rad u struci.Posao sa vi/om stru9nom spremom je te:i i komplikovaniji pa samim tim zahteva i du:e trajanje pripravni9kog sta:a.+ praksi se primenjuje za srednju stru9nu spremu do 4 meseci' za vi/u stru9nu spremu do 5 meseci i za visoku stru9nu spremu do -# meseci. +9enje pripravnika te9e od prostih ka slo:enim poslovima. Ako je pripravnik u toku trajanja pripravni9kog sta:a iz opravdanih razloga bio odsutan mogu1e je produ:iti pripravni9ki sta:. ()6)2 Prava priprav i%a < su za vreme pripravni9kog sta:a ista kao i za ostale zaposlene ona su utvr0ena normativnim aktima organizacije u kojoj su zaposleni. Flanom -=5 %akona o radu je predvi0eno da primanje zarade za pripravnika ne mo:e biti ni:e od >=J osnovne zarade za poslove za koje je zaklju9io ugovor o radu kao iza naknadu tro/kova i drugih primanja ' kako je nazna9eno u ugovoru o radu. ()= Rad i od o' 'a #p& im rad im vr#m# om < kada je zbog prirode posla potrebno na odre0enim radnim mestima mo:e se odrediti nepuno radno vreme tj kra1e od punog radnog vremena.%akon ako nije regulisao kra1e radno vreme je manje od 6= 9asova nedeljno.Flan 7= stav # ka:e da puno radno vreme mo:e iznositi ,4 9asova nedeljno.Flan >@ %akona o radu predvidja za lica mla0a od -> godina ,7 9asova nedeljno.%asnivanje radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom mo:e biti na odre0eno ili neodre0eno . Radni odnos na neodre0eno traje dok ne prestane po nekom osnovu' a na odre0eno do isteka roka za koji je ugovoren.Razlika izme0u radnog odnosa sa nepunim radnim vremenom uvodi se jer nema dovoljno posla za puno radno vreme.!kra1eno radno vreme se uvodi iz opravdanih razloga$te:ine posla'godina starosti zaposleni uticaju /tetnih dejstava iz tih razloga se radi kra1e a vreme se izjedna9uje sa punim radnim vremenom.Prava zaposlenih sa nepunim radnim vremenom su ista kao i prava sa punim.Flan 6%akona o radu glasi da zaposleni ako radi nepuno radno vreme mo:e da zasnuje radni odnos kod jo/ jednog poslodavca da bi ostvario puno radno vreme. ()> Rad i od o' va pro'"orija po'$odav+a. +obi9ajno je da se redovan rad odvija u prostorijama poslodavca.+ %akonu stoji da se posao mo:e organizovati i u ku1i 9iji je vlasnik zaposleni to jest u njenim prostorijama.Po 9lanu 6# %akona o radu zaklju9uju ugovor poslodavac i zaposleni i odre0ujuju visinu zarade'trajanje radnog vremena prema normativima rada'vrstu poslova i na9in organizovanja rada'uslove rada i na9in vr/enja nadzora nad radom zaposlenog itd.Radni odnos van prostorija poslodavca tj sklapanje ugovora o radu se naj9e/1e koristi za izradu predmeta doma1e radinosti' pru:anje usluga na ra9unarima'prodaja knjiga' sakupljanje raznih sekundarnih sirovina.+ ovom poslu zaposleni mo:e da radi samostalno ili da zaposli i 9lanove svoje porodice.Flan 66 %akona o radu propisano je da poslodavac mo:e da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili /tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugro:avaju :ivotnu sredinu.Obaveza poslodavca je da ugovor o radu za poslove van prostorija poslodavca'mora se registrovati kod nadle:nog organa lokalne samouprave tj kako propisuje resorni ministar. ()? Rad i od o' 'a %&5 im o'o3$j#m < Flanom 67 propisuje se radni odnos sa ku1nim osobljem i na9in na koji se mo:e ugovarati isplata zarade.+ ovu vrstu poslova svrstavamo $ spremanje stana'odr:avanje doma1instva' dvori/ta'pru:anje obezbedjenja'odr:avanje voznog parka'9uvanje dece.Osobe koje obavljaju ku1ne poslove nazivamo ku1no osoblje.%a anga:ovanje osoblja za ove vrste poslava ' rade ljudi 9iji standard to dozvoljava * koji iz nekih razloga imaju potrebu za tim.Nov9ana nadoknada za ovu vrstu poslova ne mo:e biti manja u nov9anom iznosu od 7=J od ukupnog ugovorenog iznosa zarade.(ad ka:emo naturalni deo zarade to se odnosi na ishranu * stanovanje zaposlenog koje mu omogu1uje poslodavac.(od nadle:nog organa lokalne samouprave obavezna je registracija ugovora o radu za ovu vrstu poslova. EA?A DR+ A .)RAD VAN RADNOG ODNOSA-Radni odnos se zasniva ugovorom o radu.Rad van radnog odnosa se nezasniva ugovorom o radu ve1 obi9nim ugovorom.!lu9aj takozvanog &akti9kog radnog odnosa je kada se ne sklapa ni ugovor o radu ni obi9an ugovor'ovde se radi o speci&i9nim ugovorenim odnosima koji sadr:e izvesne elemente iz propisa koji reguli/u radni odnos.Ovim ugovorom su regulisane obaveze iz osiguranja za slu9aj povrede na radu' pro&esionalnih obolenja u nekim slu9ajevima uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje ' penzijskoi invalidsko. Radne odnose van radnog odnosa delimo u dve grupe$ -.Oblici rada van radnog odnosa utvr0eni %akonom o radu #. Oblici rada van radnog odnosa koji nisu regulisani %akonom o radu -#

.)( O3$i+i rada va rad o! od o'a &"vr*# i Za%o om o rad& K %bog razli9itih tuma9enja * shvatanja zakonodavac je poslovima koji se obavljaju van radnog odnosa napisao nekoliko 9lanova. + ovu grupu svrstavamo slede1e oblike rada$ -.Rad koji proizilazi iz povremenih * privremenih poslova #. Rad po osnovu ugovora o delu ,.Rad koji se zasniva na ugovoru o zastupanju * posredovanju 6.!tru9no osposobljavanje * usavr/avanje ;volonterski< * dopunski rad. .)()() Rad po o' ov& &!ovora o privr#m# im I povr#m# im po'$ovima <Poslovi koji po svojoj prirodi ne traju du:e od -#= radnih dana u kalendarskoj godini poslodavac mo:e da zaklju9i ugovor o obavljanju privremenih * povremenih poslova sa osobom koja 1e obavljati poslove.%a ove poslove mogu se aga:ovati samo posebna lica $ -.nezaposlena lica #. zaposlenima koji rade nepuno radon vreme ' * to do punog radnog vremena ,. korisnika starosne penzije' bez obzira na iznos odnosno visinu njegove penzije +govor se zaklju9uje u pisanoj &ormi.Privr#m# i po'$ovi su poslovi koji su kratki kontinuirani to su poljoprivredni radovi ' rekonstrukcija umetni9kih predmeta ' sre0ivanje neke dokumentacije' uli9na prodaja sladoleda' ure0ivanje skija/kih terena' ovi poslovi se obavljaju bez prekida.Povr#m# i po'$ovi su kratkotrajni sa prekidima koji se vr/e kada za njima ima potrebe to su ko/enje trave u parkovima' pomo1 oko organizacije na sajamskim /tandovima odr:avanje reda na priredbama. Flanovi omladinskih zadruga mogu da obavljaju privremene * povremene poslove jer se smatraju nezaposlenim licima. Osobama koje obavljaju ove vrste poslova poslodavac je u obavezi da im upla1uje doprinose za penzijsko'zdravstveno * invalidsko osiguranje. .)(). Rad po o' ov& &!ovora o d#$& <. +govor o delu se mo:e zaklju9iti pod uslovom$ -.da je re9 o poslovima koji su van delatnosti poslodavca #.da su u pitanju poslovi koji imaju za predmet samostalnu izradu ili neke &izi9ke ili intelektualne poslove *li opravku odre0ene stvari ili obavljanje umetni9ke ili druge delatnosti u oblasti kulture u skladu sa zakonom. (od poslova koji su predmet ugovora interesantno je to da je va:an krajnji rezultat a ne sam rad.Nije bitna du:ina trajanja posla' kako 1e se obavljati * koliko 1e se utro/iti radne snage.Eica koja obavljaju posao o delu imaju status osiguraonika.;poslodavac ima zakonsku obavezu da upla1uje odre0ene doprinose.< .)()2 Rad po o' ov& &!ovora o za'"&pa j& I po'r#dova j& < su speci&i9ni * osobe koje ih rade moraju posedovati posebna znanja * iskustva * sposobnosti iz pravne oblasti.Eice koje vr/i poslove zastupanja ili posredovanja sklapa ugovor sa poslodavcem.Postoje tri alternative u poslovima zas.i pos.$ -.Da je mogu1e posebno zaklju9iti ugovor o zastupanju #. Posebno ugovor o posredovanju ,.Mogu1e je zaklju9iti jedan ugovor koji 1e obuhvatiti * zastupanje * posredovanje U!ovorom o za'"&pa j& I po'#dova j& '# &r#*&j# @ () Pravo na naknadu za posredovanje ili zastupanje ..Druga me0usobna prava ' obaveze * odgovornosti ugovorenih strana +govor pri zaklju9ivanju mora biti napisan zatim potpisan od strane poslodavca * osobe koja zapo9inje rad' u ugovoru je navedeno da lice koje zaklju9uje ugovor ima pravo na uplatu odre0enih doprinosa .)()6) Rad po o' ov& &!ovora o '"r&- om o'po'o3$java j& I &'avr7ava j&@. po prirodi ne predstavlja radni odnos)/ mo4# '# &'po'"avi"i@ ()sa nezaposlenim licem ' radi obavljanja pripravni9kog sta:a ili polaganja stru9nog ispita; obavljanje pripravni9kog sta:a se vr/i u status volontera< .. sa licem koje :eli da se usavr/i stru9no * stekne posebna znanja za rad u svojoj struci; * ovde je re9 o volonterskom status< 2.sa licem koje :eli da obavi specijalizaciju u skladu sa programom specijalizacije ;specijalizacija je naj9e/1a u zdravstvenoj struci po odre0enom program< ?olonterski rad se obavlja bez naknade' u izuzecima poslodavac se mo:e obavezati da po osnovu ugovora o stru9nom osposobljavanju isplati odre0enu naknadu'za tro/kove ishrane * prevoza .Obaveza poslodavca je pri obavljanju volonterskog rada da izvr/i uplatu za doprinose za penzijsko * invalidsko osiguranje * osiguranje uslu9eju povrede na radu kao * pro&esionalne bolesti. -,

.)()=)Dop& '%i rad < mo:e da bude zasnovan kao radni odnos * kao rad koji se obavlja van radnog odnosa' kako 1e biti regulisan zavisi od zakonskih propisa.Flan #=# %akona o radu dopunski rad smatra ugovornim radom tojest radom van radnog odnosa.Poslodavac * zaposleni mogu zaklju9itij dopunski rad koji radi sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca' u tom slu9aju ugovor se zaklju9uje do jedne tre1ine punog radnog vremena. .Dopunski rad traje najvi/e -, 9asova * #= minuta za puno radno vreme 6= 9asova nedeljno. .Dopunski rad traje maksimum -# 9asova za radno vreme od ,4 9asova nedeljno. +govor mora biti napisan * potpisan sa ta9no utvr0enom nov9anom naknadom kao * ostalim pravima. .). OSTA8I OB8ICI RADA VAN RADNOG ODNOSA < to je rad preko omladinske zadruge ili studenske zadruge * rad po osnovu &akti9kog radnog odnosa. Ovi radni odnosi nisu ure0eni %akonom o radu. .).)(Rad pr#%o om$adi '%# i$i '"&d# '%# zadr&!# . je obavljanje privremenih * povremenih poslova' postoje slu9ajevi u praksi koji su pokazali da se mogu obavljati * poslovi trajne prirode.%a obavljanje poslova preko om.ili st.zad. potrebna je starosna doba lica od najmanje -7 godina :ivota do najvi/e ,= godina :ivota.Postoje posebni propisi koji se odnose na omladinske * studenske zadruge.Poslodavac zaklju9uje ugovor sa zadrugom'tako je u praksi. Flan -5> %akona o radu ka:e da poslodavc * lice koje je 9lan om. *li st.zad. zaklju9uju ugovor.Zadr&!a vr7i '$a j# $i+a a po'ao &p&"om %oji "r#3a da 'adr4i@ .*me * prezime zadrugara .2roj 9lanske karte .%aradu po stu odnosno danu .2roj sati odnosno dana rada .+kupan iznos naknade za obavljeni rad .).).)0a%"i-%i rad i od o' . je speci&i9ni radni odnos.(od klasi9nog radnog odnosa pri zasnivanju je osnov ugovor o radu' re/enje o zaposlenju ili name/tenju ' odluka o imenovanju ili odluka o izboru. Kod 1a%"i-%o! rad o! od o'a prav i o' ov@ .Ne postoji i nikad nije postojao .Ne postoji' ali je nekad postojao pa mu je istekla va:nost ;slu9aj radnog odnosa na odre0eno vreme< .Postoji ali je pravno ne neva:e1i O' ov a o3#$#4ja 1a%"i-%o! rad o! od o'a '&@ .Nedostatak ili prestanak va:enja valjanog pravnog osnova za njegovo uspostavljanje .+redno'savesno obavljanje odre0enih poslova' u skladu sa va:e1im pravilima i normativima .!aglasnos poslodavca za uspostavljanje takvog radnog odnosa ' odnosno takvog rada .Oslanjanje na bitne elemente radnog odnosa Prim#ri 1a%"i-%o! rad o! od o'a '& $ .Rad zapo9et bez potpisivanja ugovora .Od nenadle:nog organa je doneta odluka o prijemu u radni odnos .%asnovan radni odnos sa licem mla0im od -7 godina Eice koje je primljeno na odre0eno radno vreme nastavi sa radom po isteku roka do kojeg je zasnovao radni odnos Prava zaposlenog u &akti9kom radnom odnosu su naknada za njegov rad' prevoz' ishrana' dnevnice itd. 3akti9ki radni odnos traje od dana kada je zapo9et pa sve dok se ne poni/ti ili ne postane klasi9an radni odnos ili ugovoreni radni odnos. EA?A "R8LA 2) RE;IMI RADNI: ODNOSA- Postoje tri vrste radnih odnosa po na/im zakonskim propisima$ -. op/ti re:im #.radni odnos u dr:avnim organima ,.radni odnos u organima i slu:bama lokalne samouprave 2)() OPATI RE;IM RADNOG ODNOSA- odnos izme0u pravnih subjekata zaposlenog sa jedne strane i poslodavca sa druge strane se naziva RADN* ODNO! . Radni odnos se sklapa -6

dobrovoljno i obe strane moraju da po/tuju dogovorene obaveze' odgovornosti koje su utvrdili kolektivnim ugovorom 'zakonom ili drugim op/tim aktima. %a re:im radnog odnosa je va:no$ Da se radni odnos uspostavlja dobrovoljno Radni odnos se uspostavlja kao pravni odnos %aposleni i poslodavac su subjekti radnog odnosa !adr:ina radnog odnosa su prava' obaveze i odgovornosti Prava obaveze i odgovornosti moraju biti normativno ure0ene

2)()( Do3rovo$j o'" rad o! od o'a K Pri zasnivanju dobrovoljnog radnog odnosa poslodavac sam odlu9uje dali ima potrebu za zapo/ljavanjem novih radnika .Radnik sam procenjuje i odlu9uje dali mu radni odnos koji nudi poslodavac odgovara ili ne.+slove koje nudi poslodavac ako ispunjavaju o9ekivanja zaposlenog dolazi do zasnivanja dobrovoljnog radnog odnosa uz obostranu saglasnost.Prestanak radnog odnosa mo:e da nastupi kad god po:eli zaposleni.Poslodavac mo:e otkazati ugovor o radu samo u slu9ajevima koji su predvi0eni zakonom' na ovaj na9in su maksimalno za/ti1ena prava zaposlenog . 2)(). Rad i od o' %ao prav i od o' - radni odnos u pro/losti tj.pre otprilike -7 godina se de&inisao kao me0usobni odnos radnika u udru:enom radu' to se de/avalo u vreme kada je bilo dominantna kao oblik vlasni/tva dru/tvena svojina.Flan ,= %akona o radu ka:e radni odnos predstavlja pravni odnos zaposlenog i poslodavca koji se zaklju9uje ugovorom o radu.Posebni zakoni se primenjuju u dr:avnim organima i u obrazovno vaspitnim ustanovama tamo se radni odnos reguli/e re/enjima sporazumima i drugim aktima. 2)()2 S&3j#%"i rad o! od o'a < su lica izme0u kojih se odnos uspostavlja.Jedno lice je poslodavac on mo:e biti pravno ili &izi9ko lice.Drugo lice predstavlja zaposleni kao &izi9ko lice. 2)()2)()Po'$odava+ %ao '&3j#%" rad o! od o'a - Flan 7 stav # %akona o radu ka:e da je poslodavac jeste doma1e odnosno strano pravno ili &izi9ko lice koje zapo/ljava odnosno radno anga:uje jedno ili vi/e lica.Poslodavac kod ugovorenog radnog odnosa ozna9ava i radnu sredinu gde 1e se vr/iti poslovi ' te stoga ka:emo kolektivni ugovor kod poslodavca.3izi9ko lice je 9ovek. pojedinac tj poslodavca mora imati kao i zaposleni priznatu pravnu i poslovnu sposobnost za zaklju9enje ugovora i nastupanje u bilo kojim poslovima.Poslodavac mo:e biti strano pravno ili &izi9ko lice' pod odre0enim uslovima koji su propisani posebnim zakonom. 2)()2). Zapo'$# i %ao '&3j#%" rad o! od o'a- Flan 7 stav - %akona o radu ka:e da je zaposleni &izi9ko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca' zaposleni u radnom odnosu 9inioc.subjekat radnog odnosa.!vako &izi9ko lice koje zasnuje radni odnos ima status zaposlenog' uz odre0ene uslove koje propisuje kolektivni ugovor ' zakon' normativni akti poslodavca.!vi gra0ani bez diskriminacije na pol' rasu' veroispovest 'nacionalnu pripadnost'jezik'bra9ni status treba da bude omogu1eno da steknu status zaposlenog . 2)()6) Sadr4i a rad o! od o'a < je obaveza prava i odgovornosti subjekta odnosa zaposlenog i poslodovca. Prava o3av#z# i od!ovor o'" '# &r#*&j& a dva a-i a @ -. *ndividualno #. (olektivno I divid&a$ # o3av#z# prava odgovornost zaposlenog i poslodavca se ure0uju zakonom 'kolektivnim ugovorom i drugim normativnim aktima posebno mesto zauzima ugovor oradu.+ ugovoru o radu je va:no ta9no precizirati do najsitnijih detalja sva pitanja koja se odnosa na rad i njegovo &unkcionisanje. Ko$#%"iv # o3av#z# prava i odgovornost se ure0uje zakonom i drugim normativnim aktima a posebno kolektivnim ugovorom kod poslodavca 'pravilnikom o radu.(od kolektivnih obaveza je karakteristika kao partneri poslodavca pojavljuju reprezentativni sindikati 'saveti zaposlenih 'grupe zaposlenih tj organizovani predstavnici zaposlenih.Ove grupe re/avaju pitanja koja su od interesa za ve1i broj zaposlenih. -7

2)()= Norma"iv o &r#*iva j# rad i, od o'a K Flan - %akona o radu propisao je prava' obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure0uju zakonom . Posebni zakoni moraju biti u skladu sa kolektivnim ugovorom potvr0enim me0unarodnim aktima i ugovorom o radu.%a radni odnos je najva:niji %akon o radu on se primenjuje za sve radne odnose.Poseban zakon reguli/e speci&i9na pitanja za odnose u dr:avnim organima' u nauci i prosveti i zaposlenim u lokalnim organima uprave.Po hijararhiji ni:i pravni akti moraju biti u saglasnosti sa vi/ima.%akon koji reguli/e radnopravne odnose mora biti usagla/en sa ustavom i me0unarodno rati&ikovanim propisima.!vi kolektivni ugovori i pravilnik o radu koje nazivamo op/ti akti moraju biti usagla/eni sa zakonom o radu. +govor o radu mora biti u saglasnosti sa op/tim aktima. 2). RADNI ODNOS U DR;AVNIM ORGANIMA <!u ure0eni %akonom o dr:avnim slu:benicima od #==7.godine a stupio je na snagu od =-.=4.#==4.godine Flan - stav - %akona o dr:avnim slu:benicima ka:e da se ure0uju prava i du:nosti dr:avnih slu:benika i pojedina prava i du:nosti name/tenika. Radno mesto dr:avnog slu:benika se sastoji od poslova iz delokruga ograna dr:avne uprave ' javnih tu:ila/tva' suda'Republi9kog javnog pravobranila/tva'?lade' predsednika Republike'+stavnog suda i slu:bi organa 9ije 9lanova bira Narodna skup/tina.Dr:avni slu:benici su $ narodni poslanici'sudije +stavnog suda' predsednik republike'9lanovi ?lade' sudije'javni tu:ioci i njihovi zamenici lica koja bira narodna skup/tina ili postavlja ?lada.Eica koja prema posebnim propisima imaju polo:aj &unkcionera.+ 9lanu - stav - %akona o dr:avnim slu:benicima izvr/ena je podela na dr:avne slu:benike i name/tanike.Nam#7"# i% je osoba 9ije se radno mesto sastoji od prate1ih pomo1no K tehni9kih poslova u dr:avnom organu.%akon o dr:avnim slu:benicima je poseban K leM specijalis' u odnosi na zakon u o radu 'to su %akon o ure0enju sudova'%akon o policiji' %akon o javnom tu:ila/tvu'%akon o javnom pravobranila/tvu. 2)2RADNI ODNOSI U ORGANIMA I S8U;BAMA POKRAJINE I 8OKA8NE SAMOUPRAVE !kup/tina ' izvr/ni saveet i organi uprave odre0eni statutom op/tine ili grada '& or!a i $o%a$ # 'amo&prav#) !kup/tina ' izvr/no ve1e i organi uprave odre0eni pokrajinskim statusom su organi autonomne pokrajine. Flan ->5 %akona o dr:avnim slu:benicima je propisao da odredbe %akona o radnim odnosima u dr:avnim organima nastavljaju da se primenjuju na radne odnose u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave do dono/enja posebnog zakona.' jo/ uvek nije donet poseban zakon. !tatus slu:benika pokrajinske i lokalne uprave ure0en je$ Pokrajinskim i lokalnim propisima %akonom o radnim odnosima u dr:avnim organima koji se shodno primenjuje %akon o radu ' koji se supsiodijarno primenjuje

9etvrti PRO(EAMO?ANJ8 PRA?A NA RAD Pravo na rad je jedno od osnovnih prava coveka."o je pravo na zajemceno zapolslenje svakog za rad sposobnog gradjanina.Neki smatraju da je pravo na rad samo seklarativo i da njegovo ostvarenje zavisi od mogucnosti i privrednog i socijalnog razvoja nekog drustva.Pravo na rad ima svoje mesto u skoro svim ustavima savremenih drzava.Ono predstavlja i slobodu odlucivanja za svakog za rad sposobnog gradjanina da se odluci dali zeli da radi ili ne.Radno pravo poznaje i termin sloboda rada bez koje nema ni prava na rad.Pod slobodom za rad se podrazumeva pravo na izbor zaposlenja ali i na izbor da se ne radi.!vaki gradjanin ima pravo da se opredeli za samostalnu delatnost ili za promenu poslodavca. NAG*N O!"?AR*?ANJA PRA?A NA %APO!EJA?ANJ8 POslovi zaposljavanja su$obavestenje o mogucnostima za zaposlenje'posredovanje u zaposljavanju' pro&esionalna orjentacija'sprovodjenje aktivne politike zaposljavanja i time se bavi Nacionalna sluzba za zaposljavanje.Aktivnom politikom zaposljavanja se smatra sprovodjenje mera za unapredjenje zaposlenosti.Oni koji zele da ostvare pravo na zaposlenje imaju odredjena prava.%a slucaj nezaposlenosti Poslodavac je duzan da prijavi Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje potrebu za zaposljavanjem'osiguranje zaposlenog'prestanak radnog odnosa i prestanak osiguranja.da bi se smanjila stopa nezaposlenosti preduzimaju se razne mere na trzistu rada' a -4

jedna od njih su i sajmovi zaposljavanja. !E+%2A %A %APO!EJA?ANJ8 )*ma posebno mesto u svakoj drzavi i njena organizacija je regulisana nacionalnim zakonodavstvom.(Onvencija obavezuje da drzava organizuje sluzbu zaposljavanja radi obezbedjenja i odrzavanja zaposlenosti u zemlji.konvencija predvidja i da nacionalne sluzbe organizuju za radnike koji traze posao i strucno osposobljavanje 'prekvali&ikaciju i pro&esionalnu orjentaciju."reba uciniti sve da poslodavci u punoj meri i dobrovoljno koriste sluzbu za zaposljavanje. Glava 3 NACIN ZASNIVANJA RADNOG ODNOSA -predstavlja radnje koje treba sprovesti i akta koja se zakljucuju u postupku sticanja statusa zaposlenog.POslodavci su u obavezi da organizaciji za zaposljavanje prijavi:potrebu za zaposljavanjem,osiguranje zaposlenog, prestanak radnog odnosa i prstanak osiguranja.Prema Zakonu o radu zasnivanje radnog odnosa se vrsi u 3 faze:pregovaranje zaposlenog i poslodavca, zakljucenje uguvora izmedju nji i stupanje na rad zaposlenog. P!"GO#$!$%&" Z$PO'("%OG ) PO'(O*$#+$ , pregovorima o zaklucenju radnog odnosa ucestvuju zaposleni i poslodavac.Ovi pregovori su neformalni i svaka strana i moze prekinuti kad oce.Poslodavac mora onome kom nudi posao da objasni prava i obaveze u vezi sa buducim poslom.Poslodavac ima prava da od buduceg zaposlenja za teva odredjene informacije i podatke.zaposleni ima obavezu da poslodavca obavesti o svim mogucim opasnostima u vezi sa buducim radom imora da pruzi sve isprave i podatke koji su od znacaja za obavljanje posla.nepridrzavanje ovi obaveza u toku pregovora moze da ima za rezultat raskid ugovora na stetu one strane koja se nije pridrzavala pravila STRANKE UGOVORA O RADU ZAPOSLENI KAO STRANKA UGOVORA O RADU 'tranke koje zakljucuju i potpisuju ugovor su zaposleni i poslodavac i time postaju subjekti radnog odnosa.Zaposleni je uvek fizicko lice, a da bi dobila status stranke treba da ispunjava odredjene opste i posebne uslove. POPSLODAVAC KAO STRANKA Poslodavac je pravno ili fizicko lice, domace ili strano.Pravna lica mogu biti:porivredna drustva, osiguravajuce kuce, banke itd..izicko lice moze biti u ulozi poslodavca kao preduzetnik ili kom je potrebna pomoc za obavljanje posla.,govor o radu se smatra zaklucenim kad ga potpisu poslodavac i lice koje zasniva radni odnos.Zaposleni i poslodavac su stranke ugovora o radu.Oni su subjekti pravnog odnosa sa svojim pravima i obavezama i takav status imaju sve dok traje radni odnos. TRAJANJE UGOVORA O RADU ,govor o radu se moze zakljuciti na neodredjeno ili na odredjeno vreme.,koliko u ugovoru o radi nije odredjeno vreme njegovog traanja onda se smatra da je zakljucen na neodredjeno vreme.radni odnos na neodredjeno vreme moze prestati u slucajevima uredjenim zakonom. !adni odnos na odredjeno vreme traje dok ne istekne rok koji je naznacen u ugovoru,do zavrsetka posla ili dok se radnik koji je odsutan ne vrati. ZAKLUCENE UGOVORA O RADU -@

Pre nego sto zaposleni stupi na radmora se zakluciti ugovor o radu u pisanoj formi.Z$ zakljucenje ugovora su vazni vreme i forma ugovora.#!"/":ugovor se zakljucuje pre nego sto zaposleni stupi na rad.0O moze biti istog da na kad se potpise ugovor ili od datuma naznacenog u ugovoru., i/e poslodavca ugovor moze potpisati i ovlasceno lice.ugovor vazi sve dok traje postojece stanje.1ad se stanje promeni poslodavac moze ponuditi izmenu ili dopunu postojeceg ugovora..O!/$:Zakonom je propisana forma u pismenom obliku.Pez nje ugovor o radu nije pravno vazeci.#azno je da je uguovor potpisan svojerucno.*esava se da zaposleni radi bez potpisanog ugovora o radu i tad je u pitanju fiktivni radni odnos i zakonom je kaznjiv. SICANJE PRAVA OBAVEZA I ODGOVORNOSTI obaveze i odgovornosti i zaposlenog i poslodavca pocinju stupanjem na rad zaposlenog.%e ostvaruju se bas sva prava od tog dana jer je za neke stvari potreban protok odredjenog vremena koa sto je npr.god. odmor. STUPANJE NA RAD nakon potpisivanja ugovora zaposleni mora da pocne sa radom od dana naznacenog u ugovoru., vremenu od potpisivanja ugovora do stupanja zaposlenog na rad ugovor je 2prazan2 i obaveze i prava se tad ne primenjuju.Pre stupanja zaposlenog na rad i on i poslodavac imaju odrdjene obaveze.Poslodavac mora da upozna zaposlenog sa uslovima rada i knkretnim poslovima koje ce zaposleni obavljati, a zaposleni mora da obavesti poslodavca o svim cinjenicama koje bi mogle uticati na njegov rad. Za neispunjenje ti obaveza poslodavca ili zaposlenog moze se za tevati odredjena nadoknada za stetne posledice.NESTUPANJE NA RAD $ko zaposleni neopravdano ne stupi na rad onda kad je to naznaceno u ugovorusmatra se da radni odnos nije ni zasnovan ali ima i izuzetaka:kasd su razlozi za nestupanje na posao opravdani ili kad se poslodavac ili zaposleni drugacije dogovore.Prvi razlog moze biti zbog bolesti ,odlaska u vojsku itd. a drugi ako se poslodavac i zaposleni dogovore da promene datum stupanja na rad.0akav dogovor mora biti pismen i tako daje sigurnost i jednoj i drugoj strani. RADNA KNJIZICA (ice koje je u radnom odnosu mora da ima radnu knjizicu.Ono mora da je obezbedi pre stupanja na rad.0o je javna isprava koju izdaje nadlezni postonski organ.Zaposleni mora da preda radnu knijzicu poslodavcu na dan kad pocne daradi."lemente koje radna knjizica mora da ima lpropisuje ministar rada.Za tev za izdavanje radne knjizice nezaposleni podnosi nadleznom opstinskom organu u mestu prebivalistu, a zaposleni prema mestu zaposlenja.Poslodavac je duzan da zaposlenom vrati radnu knjizicu koja mora biti popunjena na dan prestanka radnog odnosa.Zabranjeno je svako unosenje negativni podataka u radnu knjizicu.

PETI PRAVA I OBAVEZE IZ RADNOG ODNOSA () o' ov a prava i o3av#z# ->

Je jedno iz ustavnih na9ela gde su gra0ani jednaki u pravima i obavezama ' prihvatio ga je i zakon o radu. Jednakost prava i obaveze se ogledaju u prihva1enim me0unarodnim normama koje se odnose na zabranu diskriminacijeu pogledu zapo/ljavanja i zanimanja. ()( o3av#z# po'$odav+a Proizilaze iz ugovornog odnosa ' kojim zaposleni poslodavcu prodaje svoju &izi9ku radnu snagu' intelektualnu sposobnost' ve/tinu i znanje za odre0enu nadoknadu. Obaveza poslodavca je da tu istu nadoknadu ispla1uje zaposlenom u vidu zarade' da zaposlenom obezbedi uslove rada koji 1e mu osigurati za/titu zdravlja i :ivota' da obezbedi sredstva i uslove za poslovanje pravnog subjekta. "e obaveze poslodavca se reguli/u zakonom' kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. (). o3av#z# zapo'$# i, Da ispunjava radne obaveze pro&esionalno'e&ikasno' stru9no i sve u skladu sa potrebama i zahtevima struke i radnog mesta na kome je anga:ovan odnosno koje je preuzeo ugovorom o radu zasnivaju1i radni odnos. Prema 9lanu .-7. %akona o radu du:nost zaposlenog je i da po/tuje organizaciju i njena pravila u skladu sa normama pona/anja' da obavesti poslodavca prilikom obavljanja poslova o nepredvi0enim okolnostima koje bi imale negativne posledice po poslodavca pa samim tim i po zaposlenog i da isto obavesti poslodavca o potencijalnoj opasnosti za nastanak materijalne /tete a pogotovo opasnost za :ivot i zdravlje svih zaposlenih. ()2 o3av#z# po'$odav+a i zapo'$# i, %akonska odredba prema 9lanu -@ %akona o radu utvr0ena zakonom' op/tim aktom i ugovorom o radu nare0uje ili nala:e poslodavcu i zaposlenom da postupaju u skladu sa preuzetim obavezama i propisanim pravima. !amim nepridr:avanjem pojedinih obaveza i uskra1ivanja prava podle:e se sankcijama propisanim zakonom. Prilikom neispunjavanja obaveza zaposlenih i poslodavca dolazi do sporova i nastanka /tete jednoj i drugoj strani. %ato je obaveze poslodavca i zaposlenih potrebno regulisati normativnim aktom i ugovorom o radu. ()6 prava zapo'$# i, !u propisana zakonom ' normativnim aktom i ugovorom o radu. !ticanjem i ostvarivanjem svojih prava ona se mogu klasi&ikovati kao i divid&a$ a i %o$#%"iv a prava iz radnog odnosa i takva klasi&ikacija je sli9no u9injena i u %akonu o radu. ()6)( i divid&a$ a prava !u propisana u 9lanu -# i -6 %akona o radu i ona nastaju uspostavljanjem radnog odnosa.propisana individualna prava zaposlenih su $ pravo na bezbednost i za/titu :ivota i zdravlja na radu' pravo na zdravstvenu za/titu' pravo na socijalnu sigurnost' na materijalno obezbe0enje u toku privremene nezaposlenosti' pravo na odgovaraju1u zaraduN Pored ve1 navedenih prava poslodavac i zaposleni mogu predvideti i druga prava koja moraju biti u skladu sa zakonom. ()6). %o$#%"iv a prava (oja su propisana u 9lanu -, %akona o radu spadaju$ pravo na kolektivno pregovaranje pod uslovom da sindikat ima reprezentativnost gde zaposleni sti9u mogu1nost da uti9u na za/titu kolektivnih i individualnih prava svih zaposlenih. Pravo na sindikalno udru:ivanje' konsultovanje 'in&ormisanje i izra:avanje stavova o bitnim pitanjima. * poslednje pravo mirnog re/avanja radnih sporova. . za3ra a %o %&r# +ij# !e ure0uje ugovorom o radu' u kojem se predvi0aju klauzule zabrane konkurencije zaposlenog dok obavlja poslove za poslodavca i samom lojalno/1u posle prestanka radnog odnosa za odre0eni period. Po/to pojedini zaposleni u pojedinim preduze1ima imaju u ime poslodavca odre0eni polo:aj kako bi mu obezbedili bolji status i mesto na poslovnoj poziciji poslodavac takvog zaposlenog po pravilu obavezuje da za njegov ra9un obavlja poslove i samim tim je interes zaposlenog da sebi kod poslodavca obezbedi /to bolji status. .)( za3ra a %o %&r# +ij# & "o%& rada Mo:e da se utvrdi samo ako zaposleni na svom radnom mestu ' stekne nova tehnolo/ka iskustva' ve/tine i znanja' velik krug poslovnih partnera' ili do0e do va:nih poslovnih in&ormacija. %abrana se mo:e predvideti ugovorom o radu ili op/tim aktom poslodavca. *stim tim ugovorom izme0u zaposlenog i poslodavca mogu se utvrditi poslovi koje zaposleni ne -5

mo:e da radi u svoje ime i za svoj ra9un i u ime &izi9kog ili pravnog lica' dok je u radnom odnosu i bez saglasnosti poslodavca.

.)()( z a-# j# za3ra # %o %&r# +ij# & "o%& rada !ama re9 zabrana zna9i da nije dozvoljeno obavljanje poslova za sebe ili tre1e lice bez saglasnosti poslodavca i samo ugovaranje zabrane konkurencije je prepu/teno volji zaposlenog i poslodavca. %abrana se ina9e mo:e odnositi i na poslove koje zaposleni ne obavlja. Po/to se zabrana ugovara sa klauzulom da se odre0eni poslovi ne mogu obavljati van mati9ne ku1e ' bez saglasnosti poslodavca' /to zna9i da poslodavac mo:e dati saglasnost u tom slu9aju klauzula zabrane konkurencije ostaje i bez dejstva /to proisti9e da nije apsolutna. Prete:no zaposleni i poslodavac ugovorom o radu preciziraju poslove na koje se odnosi zabrana konkurencije. .)(). &'$ov$j# o'" za3ra # %o %&r# +ij# Po/to poslodavac prete:no poverava samo odabranim ljudima i stru9njacima da steknu va:na tehnolo/ka znanja' da saznaju va:ne poslovne in&ormacije i steknu velik krug poslovnih partnera. On im i obezbe0uje znatno povoljnije druge uslove kao /to su $ %arada' nagrada i u9e/1e u dobiti. %bog posebnih odnosa izme0u poslodavca i zaposlenog zaposleni je du:an da bude lojalan svom poslodavcu i zabrana samim tim ima moralnu dimenziju. .)()2 "#ri"orija$ o va4# j# za3ra # %o %&r# +ij# Po/to poslodavac prete:no zna dokle mu se:u interesi i dokle je potrebna za/tita njegovih interesa on u tom smislu sa zaposlenim ugovorom odre0uje teritoriju u$ dr:avnim' regionalnim' pokrajinskim i lokalnim okvirima. .)()6 povr#da za3ra # %o %&r# +ij# Pod uslovom da zaposleni prekr/i zabranu poslodavac ima pravo da zahteva naknadu /tete. Pod kr/enjem zabrane se smatra da zaposleni bez saglasnosti poslodavca obavlja poslove u svoje ime za svoj ra9un ' ra9un drugog poslodavca ili drugog &izi9kog lica. !ama visina /tete se odre0uje od slu9aja do slu9aja u zavisnosti od karaktera posla i trajanja povrede. Pod uslovom da zaposleni ne mo:e da se dogovori sa poslodavcem o visini nastale /tete i isti odbije da plati poslodavcu ostaje mogu1nost da se za naknadu /tete obrati sudu. .). za3ra a %o %&r# +ij# po pr#'"a %& rad o! od o'a Mo:e se ugovoriti da va:i odre0eni period po prestanku radnog odnosa najdu:e dve godine pod uslovom da se poslodavac obave:e da za te dve godine isplati odre0enu nov9anu naknadu 2 NAKNADA ATETE Je regulisana zakonom o obligacionim odnosima i ima karakter posebnog propisa i ima prednost u odnosu na op/te odredbe iz %akona o obligacionim odnosima. 2)( 7"#"a j# pro&zro%ova a po'$odav+& Osnov svake odgovornosti je postojanje krivice. + pravu postoje tri stepena krivice$ am#ra/ %raj ja #pa4 ja i o3i- a #pa4 ja) + skladu sa zakonom zaposleni je odgovoran za /tetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepa:njom prouzrokovao. Odgovara po odredbama %akona ooblibacionim odnosima i ako je u9inio /tetu nezavisno od rada . Me0utim nije odgovoran ako je /teta pri9injena obi9nom nepa:njom. Razlozi koji isklju9uju odgovornost su predvi0eni odredbama %akona ooblibacionim odnosima i to su$ !tanje nu:de' nu:na odbrana' dozvoljena samopomo1 i pristanak o/te1enog. + slu9aju da /tetu prouzrokuje vi/e zaposlenih svaki je odgovoran za deo /tete koju je prouzrokovao' pod uslovom da se delovi /tete nemogu utvrditi nadokna0uju je u jednakim delovima.

#=

Postojanje /tete ' ko je prouzrokovao i kako se nadokna0uje'utvr0uje poslodavac u skladu sa ugovorom o radu. Pod uslovom da zaposleni neprihvati da nadoknadi /tetu o naknadi /tete odlu9uje sud. 2). 7"#"a %oja j# pro&zro%ova a zapo'$# om + skladu sa %akonom oobligacionim odnosima i kolektivnim ugovorom poslodavac je du:an da nadoknadi /tetu zaposlenom ako isti pretrpi povredu ili /tetu na radu ili u vezi sa radom. %a /tetu koju prouzrokuje poslodavac zaposlenom potreban je osnov i da nepostoji razlog za isklju9enje odgovornosti. Naj9e/1i osnovi odgovornosti poslodavca su preduzimanje radnji koje nisu u skladu sa zakonom i op/tim aktom. Naj9e/1i slu9ajevi su$ isplata ta zarada' naknada ' raspore0ivanje zaposlenog na druge poslove' pitanje tehnolo/kog vi/ka' godi/njih odmora' nezakonitog prestanka radnog odnosa... +slovi odgovornosti su isti kao i kod /tete koja je u9injena poslodavcu O 2)2 7"#"a %oja j# pro&zro%ova a "r#5#m $i+& Poslodavac odgovara za /tetu koju koju zaposleni prouzrokuje tre1em licu ako je /teta nastala na radu ili u vezi sa radom . * isti ima pravo da za /tetu koju je nadoknadio tre1em licu ' tra:i naknadu od zaposlenog . Pod uslovom da je /teta u9injena sa namerom ili kranjom nepa:njom. + ovim slu9ajevima je isklju9ena nemar ili obi9na nepa:nja sem u slu9ajevima ako je zaposleni u datim okolnostima postupio kako je trebalo i onda je re9 o odgovornosti za drugoga. + tom slu9aju poslodavac odgovara zbog$propu/tanja radnje koja je morala da se preduzme ili propu/tanja du:ne pa:nje pri izboru radnika kome je poveren odre0eni posao ili izostalo pona/anje koje je trebalo da usledi ili preduzimanja radnje koja je morala izostati. 6 i divid&a$ a prava i o3av#z# Radni odnos se zasniva ugovorom o radu a prava' obaveze i odgovornosti iz tog radnog odnosa po9inju da se primenjuju danom stupanja na rad zaposlenog. 6)( ra'por#*iva j# zapo'$# i, Da bi se proces rada' produktivnosti i zadovoljavanje interesa poslodavca i zaposlenog uspe/no odvijao postoji potreba adekvatnog raspore0ivanja istih a sve u cilju zapo/ljavanja radnika i primanja zarade kao i obezbe0ivanje &unkcionisanja poslodav9eve delatnosti. Raspore0ivanje zaposlenih zavisi od vrste radnog odnosa i vremena raspore0ivanja. 6)()( ra'por#*iva j# zapo'$# i, pri za' iva j& rad o! od o'a Prilikom zasnivanja radnog odnosa ugovorom o radu se vr/i raspore0ivanje zaposlenih na odre0ene poslove. Pre samog zasnivanja radnog odnosa u pregovaranju zaposleni i poslodavac utvr0uju koje 1e poslove ako do0e do sporazuma zaposleni obavljati. + slu9aju raspore0ivanja novozaposlenog na koga se primenjuju odredbe %akona o dr:avnim slu:benicima mora se doneti poseban akt u &ormi re/enja' kojim se odre0uje radno mesto na koje se novozaposleni raspore0uje. 6)(). ra'por#*iva j# zapo'$# o! "o%om "raja ja rad o! od o'a Ako potrebe procesa u radnoj organizaciji zahtevaju radnik se u trajanju radnog vremena mo:e rasporediti na svako radno mesto koje odgovara njegovim kvali&ikacijama i sposobnostima. %akon o radu reguli/e da poslodavac je u obavezi da zaposlenom ponudi izmenjeni ugovor o radu ili aneks ugovora zbog preme/tanja zaposlenog na druge poslove. Preme/tanje zaposlenog mo:e zna9iti napredovanje' stagnaciju pa 9ak i nazadovanje u poslu gde je poslodavac u obavezi kada tra:i novo raspore0ivanje da ono bude iz opravdanih razloga . odbijanjem ponu0enog zaposleni rizikuje da mu poslodavac otka:e ugovoro radu. 6)()2 "raj o ra'por#*iva j# zapo'$# i, *ma odre0enu sigurnost za zaposlenog pa samim tim i ve1u motivaciju za rad. Raspore0ivanje zaposlenih na neodre0eno radno vreme se smatra trajnim raspore0ivanjem zaposlenihi u tom slu9aju raspore0ivanje na druge poslove se uglavnom sprovodi zbog napredovanja i pro&esijonalnog razvoja. 6)()6 privr#m# o ra'por#*iva j# zapo'$# i, + tom raspore0ivanju je period unapred odre0en i ovakvo raspore0ivanje se nevezuje samo radni odnos na odre0eno vreme. Privremeno je mogu1e rasporediti na druge poslove i zaposlenog koji je zasnovao radni odnos na neodre0eno radno vreme. Razlika je /to lice koje ve1 radi na neodre0eno radno vreme posle isteka roka se vra1a na poslove koje je ranije radio dok lice koje je primljeno na odre0eno vreme prestaje radni odnos. #-

6)()= rad o m#'"o Radno mesto je mesto koje je predvi0eno u normativnim aktima sa previ0enim uslovima koje treba da ispunjava lice koje mo:e raditi na istom. 6). rad o vr#m# "o je vreme koje zaposleni provede na radu i ono se odre0uje zakonom ili op/tim aktom. *na9e to je i vremenska obaveza trajanja dnevnog' nedeljnog i mese9nog obra9unatog rada zaposlenog. Prvo osmo9asovno radno vreme je uvedeno u !jedinjenim Ameri9kim dr:avama ->46g pa zatim u !ovjetskom !avezu -5-@g da bi op/ta kon&erencija Me0unarodne organizacije rada -54#g usvojila preporuku br --4 kojom je radno vreme skra1eno na 6=. 9asovnu radnu nedelju. 6).)()(p& o rad o vr#m# za p& o$#" # zapo'$# # *znosi 6= 9asova nedeljno ako zakonom nije druga9ije odre0eno. Nedeljno puno radno vreme se raspore0uje na radne dane a radni dani na 9asove. !tim da radna nedelja po pravilu ima pet radnih dana a radni dan osam 9asova stim da to utvr0uje poslodavac. Poslodavac mo:e utvrditi i /est radnih dana u nedelji stim da radno vreme u celom periodu preraspodele nebude du:e od 6= 9asova nedeljno. 6).)(). p& o rad o vr#m# za ma$o$#" # zapo'$# # %akonodavac je zbog za/tite maloletnih lica propisao da radna nedelja za njih nemo:e iznositi du:e od ,7 9asova niti radni dan du:e od osam 9asova. %akonodavacje poslodavcu ostavoi da op/tim aktom vreme mo:e odrediti u kra1em trajanju i sama za/tita maloletnih lica je predvi0ena me0unarodnim propisima koji su prihva1eni na/im zakonodavstvom. !ama za/tita maloletnih lica traje do njihovog punoletstva. 6).). #p& o rad o vr#m# Je radno vreme kra1e od punog radnog vremena odnosno kra1e od 6= odnosno ,4 9asova nedeljno za punoletna odnosno ,7 9asova za maloletna lica. +koliko aktom poslodavca nije utvr0eno kra1e radno vreme za maloletne zaposlene. %aposleni sa nepunim radnim vremenom ima ista prava ' obaveze i odgovornosti kao i zaposleni sa punim radnim vremenom. "o su ostvarivanje zarade' naknada zarade i druga primanja' pravo na godi/nji stim /to zaposleni sa nepunim radnim vremenom ostvaruje u reduciranom obimu. Reducirano ili deljivo pravo se ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu. Postoje i nedeljiva prava koja se mogu umanjivati bez obzira na vreme provedeno na radu. + takva prava spadaju $ porodiljsko odsustvo' za/tita materinstva' za/tita na radu i no1ni rad. 6).).)( Dvojni radni odnos se mo:e zasnovati pod navedenim uslovima bez obzira dali se radi o radnom odnosu na odre0eno ili neodre0eno vreme. Radni odnos mo:e biti homogen i heterogen . Domogen je onaj kad je kod oba poslodavca zasnovan u istom obliku na odre0eno ili neodre0eno vreme. Deterogen je onaj dvojni radni odnos kada je kod jedenog poslodavca zasnovan na odre0eno a kod drugog na neodre0eno vreme. 6).)2 '%ra5# o rad o vr#m# Na poslovima sa pove1anim rizikom radno vreme se skra1uje srazmerno /tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog' a najvi/e deset 9asova nedeljno. *na9e skra1ivanje radnog vremena se utvr0uje zakonom ili op/tim aktom. 6).)2)( po'#3 i &'$ovi rada Pod posebne uslove rada spadaju oni poslovi gde su pove1ani rizici' kojima su zaposleni izlo:eni i pored preduzete mere za/tite. Mere za/tite samo smanjuju rizik i ne mogu ga u potpunosti otkloniti. %bog tih razloga se i uvodi mera skra1ivanja radnog vremena. 6).)2). '"r&- a a a$iza !e poverava stru9njacima medicine rada' koji zavisno od vrste poslova' mogu anga:ovati i druge kompetentne stru9njake. !kra1enje radnog vremena se utvr0uje na osnovu stru9ne analize' u skladu sa zakonom. "rajanje i skra1enje radnog vremena se ne mo:e propisati vi/e od deset 9asova' jer je to imperativna zakonska odredba. ##

6).)2)2 '%ra5iva j# rada Primenjuje se samo na puno radno vreme punoletnih lica ' jer su maloletna lica po posebnim propisima za/ti1ena od obavljanja poslova sa pove1anim rizikom. Ono mo:e biti op7"# i poj#di a- o.op/te se odnosi na sve poslove u odre0enim delatnostima kao /to su $ rudnici nuklearni reaktori' topionice itd. Pojedina9no se odnosi na pojedine rizi9ne poslove ' koji se odvijaju u delatnostima ' koje u celini nisu izlo:ene rizicima ' kao rendgen aparatima u zdravstvenim ustanovama' rad u hladnja9ama u poljoprivrednim kombinatima itd. 6).)2)6 prava zapo'$# i, 'a '%ra5# im rad im vr#m# om %akonodavac ih je izjedna9io sa pravima zaposlenih sa punim radnim vremenom. Oni ostvaruju $ dnevni' nedeljni godi/nji odmor ' punu zaradu' naknadu zarade i ostala prava u punom iznosu propisana u 9lanu 7# stav , %akona o radu. 6).)6 pr#%ovr#m# i rad Po/to je radno vreme odre0eno u trajanju 6= 9asova nedeljno sve preko toga se svodi na prekovremeni rad. ! tim da su u %akonu propisana neka ograni9enja /to se ti9e trajanja u stavu # navedenog 9lana predvi0eno je da prekovremeni rad ne mo:e trajati du:e od > 9asova nedeljno' niti 6 9asa dnevno. %akonom o radu je propisano da na zahtev poslodavca ' zaposleni ima obavezu da radi du:e od punog radnog vremena' u slu9ajevima vi/e sile ' iznenadnog pove1anja obima posla itd. prekovremenim radom se smatra $ radno vreme preko punog radnog vremena' preko nepunog radnog vremena u kojem je zaposleni' ina9e du:an da radi i radno vreme preko radnog vremena ' koje se u pogledu prava zaposlenih izjedna9ava sa punim radnim vremenom. 6).)6)( o3av#z# pr#%ovr#m# o! rada Prekovremeni rad za zaposlenog predstavlja obavezu ' koji saglasno zakonu u normativnom aktu' u odre0enim slu9ajevima ' uvodi poslodavac. Prekovremeni rad se uvodi samo u izuzetnim slu9ajevima po/to je zaposlenom prema +stavu zagarantovano pravo na ograni9eno radno vreme. %akonodavac je odredio kada poslodavac mo:e uvesti obavezu prekovremenog rada i to u tri slu9aja$ & '$&-aj& a'"&pa ja vi7# 'i$#/ iz # ad o! pov#5a ja o3ima rada i #op,od o'"i da '# zavr7i po'ao %oji ij# p$a ira ) 6).)6)()() vi7a 'i$a %ao raz$o! &vo*# ja pr#%ovr#m# o! rada Predstavlja ljudsku radnju ili prirodni doga0aj koji dolazi spolja pa se ne mo:e spre9iti ili predvideti. Primeri vi/e sile su naj9e/1e prirodni doga0aji i to$ po:ari' poplave' zemljotresi' odroni' lavine N. Nepredvi0eni su $ saobra1ajni udesi sa ve1im posledicama' epidemije ve1ih razmera'ekolo/ka zaga0enjaN. ;obaveza zaposlenih da i posle radnog vremena nastave da rade u cilju otklanjanja ili spre9avanja /tetnih posledica se podrazumeva i sa usmenim nalogom gde 1e poslodavac naknadno o toj obavezi doneti akt koji 1e tu obavezu &ormalno ozvani9iti< 6).)6)(). iz # ad o pov#5a j# o3ima %ao raz$o! &v#5a ja pr#%ovr#m# o! rada .Razlog mo:e biti iznenadni pove1ani obim posla ' koji treba da se obavi bez odlaganja jer bi u suprotnom nastale /tetne posledice i to su obi9no kampanjski poslovi. . %bog nepredvi0enog smanjenja broja zaposlenih iz razloga epidemije' odre0enih bolesti. + slu9aju da izvr/enje takvih poslova ne trpi odlaganje' poslodavac mo:e uvesti obavezu prekovremenog rada. 6).)6)()2 #op,od o'" da '# & odr#*# om ro%& zavr7# #p$a ira i po'$ovi Ovakva situacija se mo:e desiti zbog potrebe da se u odre0enim neplaniranim rokovima zavr/e odre0eni poslovi koji su nastali zbog iznenadnih potreba drugih poslovnih partnera kojima zbog dobrih poslovnih odnosa treba iza1i u susret. %aposleni ima prava na uve1anu zaradu u skladu sa zakonom ' op/tim aktom i ugovorom o radu ako po nalogu poslodavca radi prekovremeno. 6).)6). o!ra i-# ja pr#%ovr#m# o! rada Mogu se posmatrati dvojako i to po pitanju njegovog traja ja i po pitanju zapo'$# i, na koje se rad odnosi. Trajanje prekovremenog rada je izra:eno u dve dimenzije$ nedeljno i dnevno ograni9enje. Nedeljno limitira prekovremeni rad na osam 9asova u radnoj nedelji. Dnevno ograni9enje iznosi najdu:e 9etiri 9asa u toku dnevnog rada. #,

Ograni9enja prekovremenog rada Za pojedine kategorije zaposlenih se odnose na zabranu rada zaposlenih lica ispod -> godina' :enama u poslednjih osam nedelja trudno1e i prve ,# nedelje trudno1e ako to iziskuju razlozi zdravlja. 6).)= ra'por#d rad o! vr#m# a +tvr0uje poslodavac sa ciljem da se obezbedi /to e&ikasnije kori/1enje sredstava rada i rada zaposlenih. Da taj na9in se radno vreme zaposlenih prilago0ava organizaciji i potrebama radnog procesa. + tom smislu je mogu1 r#dova i po'#3a raspored radnog vremena. 6).)=)( r#dova ra'por#d rad o! vr#m# a Prema zakonu o radu odre0eno je da radna nedelja traje pet radnih dana obi9no od ponedeljka zaklju9no sa petkom /to proizilazi da su subota i nedelja neradni dani ' da raspored radnog vremena odre0uje poslodavac 6= 9asova mora podeliti na pet dana i da radni dan po pravilu traje osam 9asova ali mogu1e su i druge kombinacije. Poslodavac imaju1i u vidu potrebe procesa rada i druge okolnosti odre0uje po9etak i zavr/etak radnog vremena. 6).)=). po'#3a ra'por#d rad o! vr#m# a Od redovnog postoje izuzeci oni predstavljaju poslove koji se obavljaju u smenama ' no1u ili kad organizacija rada zahteva raspored na drugi na9in. O posebnom rasporedu radnog vremena odlu9uje poslodavac . Postoje i delatnosti u kojima je uvo0enje posebnog radnog vremena obavezno kao $zdravstvo' bezbednost javnog saobra1aja' odbrana i drugi. !aglasno zakonu poslodavac je obavezan da o rasporedu i promeni radnog vremena obavesti zaposlene najmanje sedam dana pre stupanja na snagu promene rasporeda vremena. 6).)> ra'pod#$a rad o! vr#m# a Preraspodela radnog vremena vr/i se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od /est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude du:e od punog radnog vremena. %a raspodelu radnog vremena bitno je$ .da se radno vreme mo:e preraspore0ivati u svim delatnostima . da se radno vreme mo:e preraspore0ivati na taj na9in da u jednom periodu bude du:e a u drugom kra1e od punog radnog vremena i da u proseku ne prelazi 6= 9asova nedeljno . da se radno vreme mo:e preraspore0ivati tako da se u jednom periodu radi du:e a u drugom uop/te ne radi. O preraspodeli radnog vremena odlu9uje poslodavac svojom odlukom o kojoj moraju blagovremeno biti obave/teni zaposleni na koje se preraspodela odnosi. 6).)>)( &'$ovi za pr#ra'pod#$& rad o! vr#m# a Organizacija rada je uslov preraspodele radnog vremena ' koji je ispunjen kada do0e do pove1anja obima posla u jednom periodu /to iziskuje pove1anje radne aktivnosti i rad u du:em trajanju od normalnog radnog vremena. ?i/ak radnog vremena se preraspodeljuje za period kada su radne aktivnosti zaposlenih u smanjenom obimu. Racionalno kori/1enje radnog vremena mo:e biti razlog za preraspodelu. 6).)>). &pro'#-ava j# rad o! vr#m# a "o je ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od /est meseci u toku kalendarske godine koje u proseku ne bude du:e od punog radnog vremena. 6).)>)2 o!ra i-# ja pr#ra'pod#$# rad o! vr#m# a Preraspodela radnog vremena ima svoja ograni9enja $ .kod zaposlenih koji rade na poslovima sa pove1anim rizikom i gde je uvedeno skra1eno radno vreme. .kod zaposlenih :ena za vreme trudno1e .kod zaposlenih mla0ih od -> godina .kod zaposlenih roditelja sa detetom mla0im od tri godine ili sa detetom ometenom u razvoju. 6).)>)6 raz$i%a pr#ra'pod#$# rad o! vr#m# a i pr#%ovr#m# o! rada + oba slu9aja se rad u jednom periodu obavlja du:e od propisanog punog radnog vremena kod pr#ra'pod#$# se taj vi/ak kompezira sa kra1im radom ili slobodnim danima kod pr#%ovr#m# o! rada vi/ak se pla1a u propisano uve1anom iznosu. 6).)? o5 i i 'm# '%i rad No1ni i smenski rad su 9esto povezani 6).)?)( o5 i rad No1ni rad je rad koji se obavlja u vremenu od ##'== do 4'== 9asova narednog dana #6

No1ni rad je zabranjen trudnicama u prvih ,# i poslednjih > nedelja trudno1e' kao i roditeljima dece starosti do tri godine ' samohranom roditelju deteta do @ i roditelju deteta koji je te:ak invalid. Poslodavac ovim licima mo:e odrediti no1ni rad samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. Pre uvo0enja no1nog rada poslodava cima obavezu da zatra:i mi/ljenje sindikata o ispunjenosti uslova' merama bezbednosti i za/tite :ivota i zdravlja zaposlenih pod uslovom da nepostoji organizovan sindikat poslodavac je du:an da mi/ljenje tra:i od sindikata na teritoriji lokalne samouprave u njegovom sedi/tu. Mi/ljenja sindikata treba da budu dostavljena u razumnom roku ina9e poslodavac i bez tog mi/ljenja mo:e uvesti no1ni rad jer mi/ljenje sindikata je poslodavac samo du:an da razmotri. 6).)?). 'm# '%i rad Je obavljanje poslova posmenama gde su u kontinuiranom radu nede smene dnevne a neke no1ne. (ada je rad urganizovan u smenama poslodavac je du:an da obezbedi izmenu smena tako da zaposleni neradi neprekidno vi/e od jedne nedelje no1u. %aposleni me0utim mo:e da radi du:e od jedne nedelje no1u' samo uz mjegovu pisanu saglasnost i on tu saglasnost mo:e u svako doba i da povu9e. 6)2) odmori i od'&'"va !lu:e da se zaposleni oslobodi umora i da svoje slobodno vreme upotrebi za druge aktivnosti koje nisu vezane za rad. Odmori i odsustva su i prava koja slu:e za/titi zaposlenog i ona su propisana svim nacionalnim i me0unarodnim aktima. Odmor slu:i zaposlenom da obnovi svoju radnu snagu i sposobnost da bi ih mogao ponovo staviti na raspolaganje radnim potrebama u nekom narednom periodu. Ni se javljaju i slede1im oblicima$ dnevni odmor ' odmor o toku dnevnog rada' nedeljni odmor ' godi/nji odmor' pla1eno odsustvo' nepla1eno odsustvo i odsustvo zbog mirovanja radnog sta:a. 6)2)( odmor & "o%& d #v o! rada Predstavlja vreme odmora koje se naziva pauza. Ona se zaposlenima obi9no daje na polovini radnog vremena a kod nas se naj9e/1e koristi radi obroka. +dmor se deli na puni ' skra1eni i produ:eni. 6)2)()(p& i odmor *znosi najmanje ,= minuta ina9e poslodavac mo:e odrediti odmor u ve1em a ne u manje trajanju. Pravo na puni odmor pripada i kategorijama koje rade manje od punog radnog vremena'ako je to vreme izjedna9eno sa punim. 6)2)(). '%ra5# i odmor Od -7 minuta *maju zaposleni koji rade du:e od 6 a kra1e od 4 9asova dnevno. * to je kategorija zaposlenih koja radi sa nepunim radnim vremenom.

6)2)()2 prod&4# i odmor Je za kategoriju zaposlenih koji rade du:e od punog radnog vremena konkretno najmanje -= 9asova i imaju pravo na odmor u trajanju naj manje od 67 minita stim da poslodavca niko ne spre9ava da odobri i du:i odmor. 6)2)()6 vr#m# %ori75# ja odmora Eogi9no je da se vreme za kori/1enje odmora koristi na polovini radnog vremena i u %akonu o radu je odre0eno da se nemo:e koristiti na po9etku i na kraju radnog vremena jer to nebi bio odmor nego nelegalno skra1ivanje radnog vremena. 6)2)()= &ra-& ava j# odmora & rad o vr#m# Odre0eno je zakonom ; 9lan 46 stav 7 %akona o radu< * u toku odmora zaposleni ima prava K;u slu9aju povre0ivanja smatra se da se ona desila na radu< ali i obaveze' odgovornosti iz radnog odnosa i nije u obavezi da radi. + slu9aju da se zaposlenom neomogu1i kori/1enje odmora u toku radnog dana taj period se smatra prekovremenim radom i pripada mu uve1ana zarada. 6)2)()> ra'por#d %ori75# ja odmora Donosi poslodavac shodno procesu rada. #7

+ pravnom licu Direktor ili lice koje on ovlasti K (od &izi9kog lica preduzetnik ili lice koje on odredi. 6)2)()? %ori75# j# odmora 3#z pr#%ida rada (od kori/1enja odmora bez prekida rada moraju se ispuniti dva zahteva .da se posao ne prekida zbog prirode posla .da se posao neprekida u vreme rada sa strankama + oba slu9aja u toku rada odmor zaposlenog se obezbe0uje zamenom zaposlenog kojem je mogu1 prekid procesa rada isti 1e svoj odmor koristiti u drugo vreme. 6)2). d #v i odmor Je vreme izme0u dva uzastopna radna dana u koje se neradi i %akonom je odre0eno da ima odmor u trajanju od najmanje -# 9asova neprekidno. 6)2)2 #d#$j i odmor Je odmor koji traje od kraja minule nedelje do po9etka nove radne nedelje i on treba da traje najmanje #6 9asa' koristi se u neprekidnom trajanju. 6)2)2)( pravo a #d#$j i odmor Je zakonska odredba koja je regulisana me0unarodnim normama i vreme kori/1enja nedeljnog odmora ne mo:e biti kra1e od #6 9asa. ?reme kori/1enja nedeljnog odmora mo:e biti tipi9no i atipi9no. 6)2)2)()( "ipi- o %ori75# j# #d#$j o! odmora Je kori/1enjenedeljnog odmora nedeljom 6)2)2)(). a"ipi- o %ori75# j# #d#$j o! odmora Je kori/1enje nedeljnog odmora u bilo koji drugi dan osim nedeljom. 6)2)2). od$a!a j# %ori75# ja #d#$j o! odmora !e vr/i zbog neophodnosti i potrebe da zaposleni radi nedeljom ili drugim danom koji je odre0en da zaposlenom bude tipi9an ili atipi9an odmor u tom slu9aju poslodavac je du:an da mu obezbedi odmor u trajanju najmanje od #6 9asa u toku naredne nedelje. 6)2)6 !odi7 ji odmor Po pravilu se koristi u teku1oj godini."o je pravo i obaveza zaposlenog da u toku godine odsustvuje sa rada i da za to vreme ostvaruje sva prava kao i da radi. Propisan je %akonom o radu i to je ustavno pravo svakog zaposlenog. 6)2)6)( '"i+a j# prava a !odi7 i odmor Je regulisano zakonom i zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa du:i od ,= radnih dana sti9e pravo da koristi godi/nji odmor posle 4 meseci neprekodnog rada. 6)2)6). d&4i a !odi7 j#! odmora !e utvr0uje kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu. %a svaku kalendarsu godinu se zakonskom minimumu dodaje broj radnih dana po osnovu svakog od utvr0enih kriterijuma. 6)2)6).)( mi im&m "raja ja !odi7 j#! odmora +ska0en je sa (onvencijom broj -,# O pla1enom godi/njem odmoru i u !rbiji iznosi #= radnih dana. 6)2)6).). %ri"#rij&mi "raja ja !odi7 j#! odmora Osnovni kriterijumi su $ doprinos na radu' radno iskustvo' uslovi rada' stru9na sprema zaposlenog itd. Ostali kriterijumi se utvr0uju i vrednuju op/tim aktima$ godine starosti' br. Maloletne dece' porodi9ne prilike' starateljstvo i zdravstveno stanje

6)2)6)2 o3ra-& !odi7 j#! odmora ?r/i se ra9unskom operacijom ' tako /to se zakonskom minimumu dodaju dani propisani za osnovne i ostale kriterijume a tu spadaju$ .osnovni kriterijumi$doprinos na radu' radno iskustvo' uslovi rada' stru9na sprema zaposlenog itd. .ostali kriterijumi$ godina starost' br. Maloletne dece' porodi9ne prilike' starateljstvo i zdravstveno stanje. #4

6)2)6)6 od$a!a j# !odi7 j#! odmora %aposleni koji je stekao pravo na godi/nji odmor ' a nije ga u celosti ili delimi9no iskoristio u kalendarskoj godini zbog $ odsustva radi nege deteta' porodiljskog odsustva i radi posebne nege deteta ima pravo da taj odmor iskoristi do ,= januara naredne godine. 6)2)6)= pr#%id !odi7 j#! odmora Mo:e se prekinuti zbog privremene nesposobnosti za rad odnosno zbog bolovanja i dok traje bolovanje godi/nji odmor ne te9e nakon zaklju9enja bolovanja nastavlja se godi/nji odmor. 6)2)6)> 'razm#r i !odi7 ji odmor *ma za cilj da zaposlenima koji nisu stekli pravo na kori/1enje godi/njeg odmora ipak omogu1e da za vreme provedeno na radu u toku godine koriste bar deo zaslu:enog odmora. %aposleni koji provede na radu u toku kalendarske godine 6 mseca' sti9e pravo na kori/1enje godi/njeg odmora u trajanju od 6 dvanajstine od punog godi/njeg odmora. 6)2)6)? %ori75# j# !odi7 j#! odmora & d#$ovima (ori/1enje pla1enog godi/njeg odmora u delovima mogu odobriti nadle:ne vlasti ili odgovaraju1i organi u zemlji. Ako se godi/nji odmor koristi u dva dela onda je zakonska obaveza da se prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine a ostatak godi/njeg odmora najkasnije do ,= januara naredne godine. 6)2)6)B ra'por#d %ori75# ja !odi7 j#! odmora PPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPPP 6)2)6)B)( od$&-iva j# o vr#m# & %ori75# ja !odi7 j#! odmora Poslodavac odlu9uje u zavisnosti od potrebe procesa rada o vremenu kori/1enja godi/njeg odmora uz predhodnu konsultaciju zaposlenog ali poslodav9eva je re9 poslednja. 6)2)6)B). r#7# j# o %ori75# j& !odi7 j#! odmora Najkasnije -7 dana pre datuma odre0enog za po9etak kori/1enja godi/njeg odmora je poslodavac du:an da dostavi zaposlenom. + re/enju je potrebno posebno navesti dali se odmor koristi u jednom ili u dva dela i po:eljno je zapisati datum kada zaposleni treba da posle odmora po9ne sa radom. Re/enje poslodavac mo:e da izmeni najkasnije 7 dana pre dana odre0enog za kori/1enje godi/njeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla. + slu9aju da poslodavac ne donese re/enje izla:e se riziku deliktne odgovornosti i zaposleni ima pravo na naknadu /tete u visini prose9ne zarade u predhodna tri meseca. 6)2)6)C a% ada zarad# za vr#m# %ori75# ja !odi7 j#! odmora %aposleni za vreme kori/1enja godi/njeg odmora ima pravo na naknadu zarade u visini prose9ne zarade za predhodna tri meseca u skladu sa op/tim aktom i ugovorom o radu. + prose9nu zaradu ulaze i odgovaraju1a uve1ana i minimalna zarada ' zavisno od toga koju je od zarada zaposleni ostvarivao u predhodna tri meseca. 6)2)= p$a5# o od'&'"vo Predstavlja odsustvo kada zaposleni umesto zarade ima pravo na naknadu zarade zakonodavac razlikujedve vrste odsustva$ grune i posebne slu9ajeve. 6)2)=)( !r&p i '$&-aj#vi p$a5# o! od'&'"va %akonom je limitirano pla1eno odsustvo do @ dana i ono se ne mo:e produ:iti u jednoj kalendarskoj godini ali se zato obnavlja svake godine bez obzira da li je predhodne kori/1eno.mo:e se koristiti u slu9ajevima$ sklapanje braka' poro0aj supruge' te:e bolesti 9lana u:e porodice ;bra9ni drug' deca' bra1a' sestre' roditelji' usvojilac' usvojenik' staratelj' i druga lica koja :ive u porodi9nom doma1instvu sa zaposlenim<. (olektivnim ugovorom kori/1enje pla1enog odsustva je mogu1e $ selidba ' polaganje ispita' u9e/1a na takmi9enjima i drugo. 6)2)=). po'#3 i '$&-aj#vi p$a5# o! od'&'"va .%bog smrtnog slu9aja 9lana u:e porodice dodatno pravo na 7 radnih dana .%a dobrovoljno davanje krvi svaki put po dva radna dana ra9una se prvi dan davanja krvi Ova se prava mogu koristiti u zavisnosti koliko se puta ti doga0aji dese nema ograni9enja. 6)2)=)2prod&4# o "raja j# p$a5# o! od'&'"va Predvi0eno je u %akonu o radu da se op/tim aktom i ugovorom o radu mo:e utvrditi pravo u du:em trajanju. 6)2)> #p$a5# o od'&'"vo #@

Je kada poslodavac zaposlenom odobri odsustvovanje bez prava na naknadu zarade. "rajanje pla1enog odsustva nije odre0eno zakonom. * ono predstavlja poseban slu9aj mirovanja radnog odnosa. 6)2)? od'&'"vo z3o! mirova ja rad o! od o'a %aposleni mo:e odsustvovati sa posla i u drugim slu9ajevima' kada mu prava i obaveze iz radnog odnosa miruju. Nakon proteka roka mirovanja radnog odnosa on se ponovo mo:e aktivirati. 6)2)?)( mirova j# rad o! od o'a (od mirovanja radni odnos i dalje postoji i mo:e se nastaviti protekom vremena zbog kojeg miruje . Odsustvovanje sa rada zbog mirovanja radnog odnosa mo:e biti $ odslu:enje vojnog roka' upu1ivanje na rad u inostranstvo' privremeno upu1ivanje na rad kod drugih poslodavaca' izdr:avanje izre9enih odre0enih sankcija... 6)2)?)()( od'$&4# j# od o' o do'$&4# j# voj o! ro%a Odnosi se samo na zaposlene mu/kog pola koji imaju obavezu slu:enja vojnog roka.Razlog mirovanja postoji kada zaposleni ide na slu:enje vojnog roka u vojnu jedinicu ili na civilno slu:enje. 6)2)?)(). &p&5iva j# a rad & i o'"ra '"vo Mirovanje zbog ovog razloga mo:e nastupiti u slede1im slu9ajevima. .na osnovu odluke poslodavca .u okviru me0unarodno tehni9ke saradnje .radi obavljanja poslova u diplomskim konzularnim i drugim predstavni/tvima .radi stru9nog usavr/avanja i obrazovanja. 6)2)?)()2 privr#m# o &p&5iva j# a rad %od dr&!o! po'$odav+a Mo:e se sprovesti na godinu dana i sporazumno produ:iti . razlozi su $ akoje privremeno prestala potreba za radom zaposlenog' ako je poslodavac izdao u zakup poslovni prostor drugom poslodavcu' ako su mati9ni poslodavac zaposlenog i drugi poslodavac zaklju9ili ugivo. 6)2)?)()6 o3av$ja j# jav i, 1& %+ija %bog obavljanja javnih &unkcija nastaje mirovanje radnog odnosa 6)2)?)()= izdr4ava j# odr#*# i, izr#-# i, 'a %+ija Mirovanje radnog odnosa se primenjuje pod uslovom da ti razlozi traju najdu:e 4 meseci. Ako traju preko tog roka zaposlenom mo:e prestati radni odnos. 6)2)?). a%"ivira j# rad o! od o'a (ada prestanu razlozi za mirovanje zaposleni uma pravo da se u roku od -7 dana vrati na rad kod poslodavca. Rok po9inje da te9e od prvog dana kad je prestao razlog zbog kojeg je odre0eno mirovanje radnog odnosa.rok za vra1anje zaposlenog na posao je prekluzivan /to zna9i da protekom tog roka prestaje pravo aktiviranja radnog odnosa. * time nastaje osnov za otkaz . 6)2)?)2 mirova j# i a%"ivira j# rad o! od o'a 3ra- o! dr&!a (ad je zaposleni upu1en na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili m0unarodno K tehni9ke saradnje u diplomatska' kozularna predstavni/tva miruje radni odnos to isto pravo mo:e ostvariti i bra9ni drug. 2ra9ni drug kome miruje radni odnos ima sva prava kai i zaposleni po kome je stekao ta prava. G8AVA PETA () ZAATITA NA RADU %a/tita na radu je ustavno pravo prema kome zaposleni imaju pravo na bezbedne i zdrave uslove rada ' ovo pravo je regulisano zakonima i to %akon o radu i %akona bezbednosti i zdravlju na radu. .) OPATA ZAATITA ZAPOS8ENI: !e primenjuje na sve zaposlene koji u9estvuju u radnom procesu i one koji se zateknu u radnoj okolini njen zadatak je da osigura bezbedne uslove za rad i za/titu zdravlja zaposlenih. 2) PRAVO NA ZAATITU BEZBEDNOSTI/ ;IVOTA I ZDRAV8JA ZAPOS8ENI: *maju svi zaposleni jer svaki rad izla:e zaposlene opasnostima i rizicima koji su pove1ani zbog sve ve1eg tehnolo/kog razvoja i zahteva za pro&itom. #>

6) MERE ZAATITE NA RADU Predstavljaju sve ono /to je potrebno u9initi da bi se osigurala bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih tj. da se obezbedeuslovi koji 1e smanjiti broj povreda na radu i pro&esionalnih oboljenja. Mere za/tite mogu biti$ Preventivne mere se obezbe0uju primenom savremenih tehni9kih' zdravstvenih' obrazovnih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povre0ivanja i i o/te1enja zdravlja i ili njihovo svo0enje na minimum' Op/te mere se odnose na sve zaposlene i ogledaju se u &unkcionalnosti radnog prostora' za/tite od zra9enja' buke'pra/ine itd. i Posebne mere se odnose na zaposlene koji obavljaju poslove pod ote:anim uslovima' te/ke' naporne i sa pove1anim stepenom opasnosti. =) NORMATIVI ZAATITE !lu:e za prilago0avanje mera za/tite konkretnim uslovima rada . Podrazumevaju$ "ehni9ka sredstva predstavljaju sredstva li9ne za/tite' za/tite na sredstvima za/tite'za/titne ure0aje u prostoru rada i dr. %dravstvena sredstva podrazumevaju obavezne lekarske preglede' upotrebu 9istih i ispravnih namirnica i napitaka i stalnu kontrolu izvora mogu1ih opasnosti po bezbednost i zdravlje zaposlenih' Digijenska sredstva se ti9u sanitarnih ure0aja' 9isto1e radnih prostorija' provetravanja i sl. i Pravna sredstva podrazumevaju propisivanje re:ima rada' kori/1enja godi/njih odmora . .) DU;NOSTI POS8ODAVCA !u da zaposlenom obezbedi rad na radnim mestima i u radnoj okolini' sve potrebne mere za za/titu bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac nije odgovoran akopovreda nastane zbog neprtedvi0enih uslova koji su van njegove kontrole ili izuzetnih doga0aja 9ije se posledice nisu mogle izbe1i. Obaveze poslodavca mogu biti op/te i posebne. Poslodavac je du:an obezbedi preventivne mere pre po9etka rada zaposlenog i on ih obezbe0uje u skladu sa na9elima i to$ izbegavanje rizika' procena rizika koji se ne mo:e izbe1i na radnom mestu' prilago0avanje radnogmesta i rad zaposlenom' zamena opasnih tehnolo/kih procesa rada sa bezbednim. Poslodavac je du:an da donese pisani akt o proceni rizika za sva radna mesta u manjim preduze1ima to se mo:e regulisati kroz ugovor o radu. 2) DU;NOSTI ZAPOS8ENI: !u da po/tuju norme i propise kako ne bi ugrozili svoju i bezbednost drugih lica. 6) RAD NA OPASNIM POS8OVIMA Mogu da obavljaju samo zaposleni koji pored pove1ane opasnosti od povre0ivanja' pro&esionalnih oboljenja mora da ispunjava i uslove u pogledu zdravstvenog stanja' psiho&izi9kih sposobnosti i doba :ivota. Rizi9ni poslovi se utvr0ujui zakonom ili normativnim aktom poslodavca' pa se u principu obavljaju sa skra1enim radnim mestom.. =) POSEBNE MERE ZAATITE ZAPOS8ENI: !e odnosi na pojedine kategorije zaposlenih koje iziskuju odre0ene speci&i9nosti a koje su regulisane zakonom. >) ZAATITA OM8ADINE Eica mla0a od -> godina ne mogu da rade na slede1im poslovima$ gde se obavlja naro9ito te:ak &izi9ki rad' rad pod zemljom' vodom ili na velikoj visiniQ koji uklju9uje izlaganje /tetnom zra9enju' rizik od hladno1e' toplote' bukeQkoji bi na osnovu nalaza doktora mogli /tetno da da uti9u na njegovo zdravlje i :ivot. * omladi na od -> do #- godinu koji nisu maloletnici u:ivaju posebnu za/titu. ?) ZAATITA MATERINSTVA I RODITE8JSTVA #5

Je %a/tita trudnica' jednog od roditelja i samohranog roditelja. B) TRUDNICE Ctetni poslovi koji bi uticali na zdravlje trudnice i njenog deteta utvr0uje doktor. + te poslove spadaju dizanje tereta' /tetna zra9enja i gasovi ili izlo:enost ekstremnim temperaturama i vibracijama. %a/tita trudnice traje traje tokom celog perioda trudno1e a zabrana prekovremenog i no1nog rada traje prve ,# nedelje i poslednjih > nedelja. C) JEDAN OD RODITE8JA Ova za/tita se odnosi na jednog roditelja obi9no majku koja je oslobo0ena no1nog i prekovremenog rada dok dete ne napuni , godine. (D) SAMO:RANI RODITE8JI +:iva za/titu ako ima dete do @ godina ili dete koje je te:ak invalid i mogu no1u i prekovremeno da rade samo uz svoju pismenu saglasnost. !amohranim roditeljem se smatra jedan roditelj koji :ivi bez drugog roditelja i brine o detetu. (() PORODI8JSKO ODSUSTVO RADI NEGE DETETA ovori o za/titi nakon poro0aja :ene. (.) PORODI8JSKO ODSUSTVO !e smatra vreme trudno1e i vreme posle poro0aja u trajanju od ,47 dana' ono po9inje po nalazu doktora najranije 67 dana a obavezno #> dana pre vremena odre0enog za poro0aj i traje posle poro0aja jo/ , meseca. (2) ODSUSTVO RADI NEGE DETETA Po isteku porodiljskog odsustva zaposlena majka ima pravo na negu deteta do isteka ,47 dana ra9unaju1i od dana zapo9injanja porodiljskog odsustva.

(6) OTAC KAO KORISNIK PRAVA MAJKE Otac deteta mo:e da koristi porodiljsko odsustvo ako majka napusti dete' umre ili iz opravdanih razloga to pravo ne mo:e da koristi;te:a bolest' izdr:avanje zatvorske kazne< kao i ako majka nije u radnom odnosu. (=) NAKNADA ZARADE ZA VREME PORODI8JSKOG ODSUSTVA 2ez obzira ko ih koristi zaposleni ima u skladu sa zakonom. *splate vr/i nadle:ni organ uprave lokalne samouprave. (>) PORODI8JSKO ODSUSTVO BEZ ODSUSTVA RADI NEGE DETETA *ma majka u slu9aju ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva. (?) ODSUSTVO RADI POSEBNE NEGE *maju roditelji' jedan od usvojilaca' hranitelj' staratelj i lice koje se brine o nemo1nom licu. (B) POTPUNO I8I DE8IMIENO ODSUSTVO *ma jedan od roditelja deteta koje je hendikepurano po isteku porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ima pravo da odsustvuje sa rada ili odsustvuje polovinu od ukupnog rada do navr/enih 7 godina :ivota deteta. (C) ODSUSTVO :RANATE8JA/ STARATE8JA I USVOIOCA Dranitelj deteta mla0eg od 7 godina ima pravo da sa posla odsustvuje > meseci i mo:e da ga koristi do navr/ene 7 godine :ivota deteta. Ako je dete mla0e od , meseca hranatelj ima pravo da odsustvuje sa posla do -- meseci :ivota deteta. ,=

.D) ZAATITA INVA8IDA Je posebna obaveza svakog dru/tva. .() ZAATITA POS8E INVA8IDNOSTI (ada invalidnost nastupi na radnom mestu potrebno mu je obezbediti da nastavi sa radom prema njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti. ..) ZAATITA PRE INVA8IDNOSTI Da bi se izbegle posledice nastanka invalidnosti zaposleni ima pravo da od poslodavca zahteva raspore0ivanje na drugo radno mesto gde ne1e biti izlo:en riziku od invalidnosti. .2) ZAATITA OD Z8OUPOTREBE BO8OVANJA .6) POTVRDA O BO8OVANJU (ada zaposleni iz zdravstvenih razloga nije sposoban za posao obra1a se zdravstvenoj ustanovi koja treba da mu izda potvrdu o privremenoj nesposobnosti za rad. .=) DOSTAV8JANJE ISPRAVA O BO8OVANJU %akonodavac je obavezao zaposlenog da u slu9aju bolovanja u roku , dana treba da dostavi potvrdu o privremenoj nesposobnosti za rad i ta potvrda treba da sadr:i procenu lekara koliko 1e bolovanje trajati. +koliko zaposleni nije u stanju da dostavi potvrdu o nesposobnosti za rad to trba da u9ini neko od porodice a ako :ivi sam potrebno je dostavi potvrdu u roku od , dana od prestanka razloga zbog kojeg noje mogao da je dostavi.

.>) OSPORAVANJE BO8OVANJA +koliko poslodavac posumlja u opravdanost spre9enosti za rad mo:e da preko nadle:nih zdravstvenih institucija tra:i proveru. +koliko se utvrdi zloupotreba bolovanja poslodavac mo:e da otka:e zaposlenom ugovor o radu a protiv lekara koji je otvorio neopravdano bolovanje se mogu preduzeti zakonom propisane sankcije. .?) ZAATITA 8IENI: PODATAKA %aposleni ima pravo uvida u dokumenta koja se odnose na njegove li9ne podatke i ima pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu u vezi sa poslom koji on obavlja ili da zahteva ispravku neta9nih podataka.dostupnost podataka zaposlenog se ne mogu dati na uvid tre1em licu osim u slu9ajevima utvr0enim zakonom. + tr1e lice se ne ra9una poslodavac i lice koje obavlja kadrovske poslov G8AVA VI >) ZARADA/ NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA %a obavljen rad ili u vezi sa radom zaposleni dobija prinadle:nosti koje mo:emo razvrstati u , kategorije$ %aradu' naknadu zarade i druga primanja. >)() ZARADA %arada predstavlja pravo zaposlenog i obavezu poslodavca' koja se utvr0uje zakonom' normativnim aktom * ugovorom o radu. %arada se sti9e radom * treba da bude odgovaraju1a radu koji zaposleni obavlja. >)()() PRAVO NA ZARADU Jedno od osnovnih individualnih prava zaposlenihje pravo na zaradu. Odre0enu naknadu u vidu zarade i drugih primanja zaposleni ostvaruje tako /to svoju radnu snagu stavlja na raspolaganje poslodavcu' samim tim zadovoljava svoje potrebe i potrebe porodice. %arada se sti9e radom' /to zna9i da neko ko je u radnom odnosu' a ne radi ne mo:e ostvariti pravo na zaradu. ,-

Pored osnovnog prava' prava na zaradu' zakonodavac je propisao i odredbu koja predstavlja pravilo da poslodavac za isti rad mora zaposlenom pla1ati istu zaradu ;ista zarada za isti rad kod istog poslodavca<. Ovo pravilo obavezuje samo istog poslodavca' kod razli9itih poslodavaca poslovi se razli9ito vrednuju i to uslovljava konkurencija. "e razlike nisu drasti9ne po/to su granskim kolektivnim ugovorom odre0ena okvirna vrednovanja pojedinih poslova. Cto se ti9e vrednovanja rada zakonodavac se opredelio da je rad iste vrednosti' rad za koji se zahteva isti stepen stru9ne spreme' ista radna sposobnost' odgovornost' a to se odnosi na &izi9ki i intelektualni rad. Princip Hza isti rad' ista zarada kod istog poslodavcaB je zakonom strogo postavljen i ukoliko se ne po/tuje za posledicu ima ni/tavost. Ni/tavost utvr0uje nadle:ni sud' takav ugovor o radu se stavlja van snage' a zaposleni dobija naknadu /tete. Neto zarada.ono /to zaposleni primi za obavljen rad ili vreme provedeno na radu. 2ruto zarada.neto zarada plus porezi i doprinosi koji se pla1aju iz zarade. Neto zarada se sastoji od osnovne zarade' dela zarade za radni u9inak i uve1ane zarade. Osnovna zarada se odre0uje na osnovu uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju9io ugovor o radi i vremena provedenog na radu. +slovi za pojedina radna mesta se utvr0uju op/tim aktom ;Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji< i ugovorom o radu. "o su stru9na sprema' radno iskustvo' radna sposobnost' odre0ena znanja i ve/tine i drugi uslovi koji su potrebni za uspe/no obavljanje poslova konkretnom radnom mestu. Na osnovnu zaradu direktno uti9e vreme provedeno na radnom mestu' jer ako je zaposleni na poslu proveo pola radnog vremena njegova zarada 1e biti duplo manja. >)()2) ZARADA ZA RADNI UEINAK Radni u9inak se odre0uje na osnovu kvaliteta' kvantiteta' odnosa prema radnim obavezama i drugim propisanim merilima. Ona zavisi od rezultata rada i odnosa zaposlenog prema radu. + slu9aju da su kvantitet i kvalitet obavljenog posla natprose9ni' zarada bi trebalo da bude natprose9na i obrnuto. Obra9un i isplata osnovne zarade i zarade za radni u9inak se vr/i na osnovu op/teg akta ;(olektivnog ugovora ili Pravilnika o radu< ili ugovora o radu. >)()6) UVE9ANA ZARADA Prema 9lanu -=> %akona o radu' zaposleni ima pravo na uve1anu zaradu u visini utvr0enoj op/tim aktom i ugovorom o radu i to$ %a rad na dan praznika koji je neradan dan ;najmanje --=J od osnovice< %a rad no1u i usmenama' ako takav rad nije uvr/ten u osnovnu zaradu ;najmanje #4J od osnovice< %a prekovremeni rad ;najmanje #4J od osnovice< Po osnovu minulog rada %a uve1anu zaradu zakon je propisao minimalne okvire' te oni ne mogu biti ni:i. !amo (olektivnim ugovorom ;Pravilnikom o radu< i ugovorom o radu se mogu odrediti ve1i procenti i predvideti i drugi slu9ajevi u kojima 1e se obra9unavati i ispla1ivati uve1ana zarada. >)()=) MINIMA8NA ZARADA Minimalna zarada predstavlja nivo ispod kojeg se ne mo:e. Ona se mo:e posmatrati dvojako' to bi trebao biti iznos zarade koji zadovoljava najneophodnije potrebe zaposlenog i njegove porodice' ali to nije tako. Minimalna zarada se prema %akonu utvr0uje odlukom !ocijalno.ekonomskog saveta' odluka ima obavezjuju1i karakter za sve poslodavce. Pri utvr0ivanju minimalne zarade polazi se od tr/kova :ivota' prose9ne zarade u !rbiji' egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice' stope nezaposlenosti' zaposlenosti prema tr:i/tu rada i op/teg nivoa ekonomske razvijenosti. Minimalna zarada se objavljuje u slu:benom glasniku R !rbije. >).) NAKNADA ZARADE Naknada zarade se ne ostvaruje radom' ve1 se ostvaruje prema zakonskim propisima i normativnim aktima. Presuda vrhovnog suda$ HPo/to nije radio' zaposlenom ne pripada zarada. Ali bez rada mo:e ostvarivati naknadu zarade' ako za to postoji osnov u zakonu ili kolektivnom ugovoru.B >).)()NAKNADA ZARADE ODREFENA ZAKONOM ,#

.mo:e se svrstati u grupne i pojedina9ne slu9ajeve. 6.2.1.1. GRUPNI SLUAJEVI + grupne slu9ajeve spada naknada zarade'koja se ispla1uje zaposlenom za vreme osustvovanja sa rada na$ . dan praznika' koji je neradni dan ;%akon o dr:avnim i drugim praznicima u R !rbiji< . godi/nji odmor . pla1eno odsustvo . vojne ve:be . odazivanje na poziv dr:avnog organa Naknada zarade ide na teret poslodavca' osim u slu9ajevima kada on ima pravo na re&undiranje ispla1ene naknade zarade i to u slu9aju poziva dr:avnih organa' naj9e/1e vojnih' upravnih sudskih ili prekr/ajnih. 6.2.1.2. POJEDINANI SLUAJEVI + pojedina9ne slu9ajeve spada naknada zarade na$ . privremena spre9enost za rad ;bolovanje< . neskrivljeni i nare0eni prekid rada 2olovanje koje traje do ,= dana mo:e nastupiti$ . bole/1u ;zaposlenom pripada naknada zarade u visini 47J prose9ne zarade u protekla , meseca' taj procenat je propisan normativnim aktom i mo:e biti samo vi/i< . povredom van rada ili na radu' tj.pro&esionalnom bole/1u ;naknada zarade u visini -==J< + ovim slu9ajevima naknada zarade ide na teret poslodavca. Ako bolovanje traje du:e od ,=dana' naknada se ispla1uje prema %akonu o zdravstvenom osiguranjui to iz 3onda za socijalno osiguranje. (ad do prekida rada do0e bez krivice zaposlenog' ovaj slu9aj mo:e trajati najdu:e 67 radnih dana u kalendarskoj godini' poslodavac je du:an da zaposlenom ispla1uje naknadu u visini 4=J prose9ne zarade u protekla , meseca i ona ne mo:e biti ni:a od minimalne zarade utvr0ene zakonom. !lu9ajevi neskrivljenog rada su naj9e/1e$ nedostatak sirovina' ispadi u energetskom snabdevanju' havarije' remonti... %bog ekonomske krize koja ima negativne e&ekte na privredu' zbog smanjenja rada odsustvo zaposlenog mo:e trajati i du:e od 67 dana. %a to poslodavac prvo mora da pribavi saglasnost nadle:nog ministarstva' a ono 1e pre davanja saglasnosti mi/ljenje reprezentativnog sindikata. Nare0eni prekid rada je prekid rada do kojeg je do/lo naredbom nekog dr:avnog ili organa poslodavaca. + ovom slu9aju zaposlenom pripada naknada zarade' ali ona nije odre0ena zakonom ve1 se utvr0uje op/tim aktima. Naredba dr:avnih organa za prekid rada usle0uje kada se proceni da radom mogu biti ugro:eni bezbednost' zdravlje zaposlenih ili okoline i u slu9aju vanrednih situacija ;ratnih dejstava' prirodnih katastro&a...<. + najve1em slu9aju tu naredbu izri9u inspekcijski organi' sanitarni' tr:i/ni' ekonomski... Naredba organa poslodavaca je na odre0eni period' u slu9aju opasnosti po zdravlje i :ivot zaposlenih i okoline. >).).) NAKNADA ZARADE ODREFENA OPATIM AKTOM Poslodavac ima pravo da predvidi i druge slu9ajeve ure0ene (olektivnim ugovorom ili ugovorom o radu' na osnovu kojih zaposleni ima pravo na naknadu zarade. "o mogu biti$ seminari' stru9no usavr/avanje' studijska putovanja i sl. >)2) DRUGA PRIMANJA %aposleni ima pravo i na druga primanja regulisana %akonom i op/tim aktom. + ta primanja ubrajamo tro/kove ' potra:ivanja i antinomije;protivre9nost zakona sa samim sobom<. >)2)() TROAKOVI %aposleni ima pravo na naknadu tro/kova' saglasno %akonu o radu' a u skladu sa op/tim aktom i ugovorom o radu$ . za dolazak i odlazak sa rada' u visini cene karte u javnom saobra1aju . za vreme provedeno na slu:benom putu u zemlji . za vreme provedeno na slu:benom putu u inostranstvu' najmanje u visini utvr0enoj posebnim propisima . sme/taj i ishrana za rad i boravak na terenu' u slu9aju da poslodavac nije obezbedio sme/taj i ishranu bez nknade ,,

. za ishranu u toku rada ;topli obrok< . regres za kori/1enje godi/njeg odmora Ova prava su op/irnije precizirana u op/tem aktu i ugovoru o radu. >)2).) POTRA;IVANJA Ona su dvojako regulisana' jedna su utvr0ena kao zakonsko pravo' a druga kao mogu1nost. %akonom' a u skladu sa op/tim aktm poslodavac je du:an da zaposlenom isplati$ . otpremninu pri odlasku u penziju ;najmanje u visini , prose9ne zarade< . naknadu tro/kova pogrebnih usluga u slu9aju smrti 9lana u:e porodice' a 9lanovima porodice u slu9aju smrti zaposlenog . naknadu /tete zbog povrede na radu ili pro&esionalnog oboljenja %akon tako0e predvi0a poklone deci do -7 godina' za 2o:i1 i Novu godinu u neoporezivoj vrednosti koja je predvi0ena %akonom. "ako0e poslodavac mo:e zaposlenom upla1ivati premiju za dodatno penzijsko osiguranje' kolektivno osiguranje od posledica nezgoda ili slu9aja te:ih bolesti i hirur/kih intervencija. Op/tim aktom i ugovorom o radu se mo:e utvrditi pravo na$ . jubilarnu nagradu' . naknadu za ishranu u toku rada . regres za kori/1enje godi/njeg odmora i dr.primanja. >)6) OBRAEUN ZARADE I NAKNADE ZARADE Prilikom svake isplate zarade ili naknade zarade poslodavac je du:an da zaposlenom dostavi obra9un. Obra9un se vr/i i dostavlja za mesec za koji je izvr/ena isplata i treba da bude jasan i precizan sa svim stavkama. +koliko isplata izostane poslodavac je du:an da dostavi obave/tenje sa razlozima izostanka. Obra9un ili obave/tenje se zaposlenom dostavlja najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec. >)=) EVIDENCIJA ZARADE I NAKNADE ZARADE Poslodavaca obavezuje %akon o radu i drugi propisi da vodi evidenciju o isplati zarada' naknada zarade i drugih primanja zaposlenih. 8videncija treba da sadr:i$ . iznos bruto zarade ;sa porezima i doprinosima< . iznos neto zarade ;bez poreza i doprinosa< . druge odbitke 8videnciju overava direktor ili zaposleni koga on ovlasti ;naj9e/1e &inansijski direktor ili /e& ra9unovodstva<. Po zavr/etku isplate evidencioni list potpisuje zaposleni 9ime potvr0uje da je primio obra9un. >)>) ZAATITA ZARADE Do obustava zarade ili naknade zarade mo:e do1i isklju9ivo potra:ivanjem po pravosna:noj sudskoj ?presudi i u slu9ajevima utvr0enim zakonm. Obustavu je mogu1e izvr/iti uz prtistanak zaposlenog i to u pismenoj &ormi. Pravosna:na sudska presuda . je svaka ona presuda koja se ne mo:e pobijati :albom. !lu9ajevi utvr0eni zakonom K su potra:ivanja po idluci osamodoprinosu ili re:enju arbitra' koji je to re:enje doneo saglasno %akonu o mirnom re/avanj radnih sporova. >)>).) ZAATITA OD POTRA;IVANJA PO PRAVOSNA;NOJ OD8UCI Na osnovu paravosna:ne presude zaposlenom se od zarade ili naknade zarade mo:e obustaviti do -R, zarade' ako %akonom nije druga9ije odre0eno. Ova odredba je logi9na sa aspekta socijalnog polo:aja i egzistencije zaposlenog i njegove porodice. Postoji i zakonski izuzetak predvi0en Porodi9nim zakonom' alimentacija' gde je predvi0eno da visina izdr:avanja mo:e iznositi i do 7=J zarade ili naknade zarade. >)>)2) ZASTARE8OST POTRA;IVANJA %akonom o radu je predvi0eno da sva nov9ana potra:ivanja iz radnog odnosa ;bilo da je re9 o zaposlenom ili poslodavcu< zastarevaju u roku od , godine' ra9unaju1i od dana nastanka obaveze. >)?) POTRA;IVANJA ZAPOS8ENI: U S8UEAJU STEEAJNOG POSTUPKA !te9ajni postupak je regulisan %akonom o ste9ajnom postupku. Poverioci ste9ajnog du:nika treba da svoja potra:ivanja prijeave ste9ajnom sudu' kako bi se namirili iz ste9ajne mase. "o va:i i za zaposlene. >)?)() SUBJEKTI I US8OVI POTRA;IVANJA ,6

%aposleni koji su bili na dan pokretanja ste9ajnog postupka i lica koja su bila u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava imaju pravo na isplatu neispla1enih potra:ivanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut ste9ajni postupak. +slov je ad potra:ivanja zaposlenih nisu delimi9no ispla1ena iz ste9ajne mase. Ako su ispla1ena u skladu sa %akonom o ste9aju' zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvr0enim zakonom. >)?).) VRSTE POTRA;IVANJA %aposleni ili lica koja su bila u radnom odnosu u slu9aju ste9aja poslodavca imaju prava na slede1a potra:ivanja$ . zaradu i naknadu zarade . naknadu /tete za neikori/1eni godi/nji odmor . otpremninu zbog odlaska u penziju . naknadu /tete zbog povrede na radu ili pro&esionalnog oboljenja . pravo na uplatu doprinsa + %akonu o radu propisane su i visine minimalnih primanja' ta prava se ostvaruju preko 3onda solidarnosti koji je u tu svrhu i osnovan. G8AVA VII ?) DISCIP8INSKA ODGOVORNOST I UDA8JENJE SA RADA Odredbe disciplinskoj odgovornosti u va:e1em %akonu o radu ne postoje' ali postoje odredbe o udaljenju sa rada' tj. !uspenziji. ?)() DISCIP8INSKA ODGOVORNOST *ako u %akonu ne postoji eksplicitno disciplinska odgovornost' postoje neke odredbe. "ako u 9lanu -@5 %akona o radu je za povredu radne obaveze i naru/avanje radne discipline predvi0ena mogu1nost otkaza. Poslodavac mo:e da da zaposlenom otkaz ako je on svojom krivicom u9inio povredu radne obaveze utvr0ene kolektivnim ugovorom' pravilinikom oradu ili ugovorom o radu. Otkaz iz disciplinskog razloga zaposleni mo:e dobiti u roku od , meseca od dana saznanja za 9injenice' koje su osnov za davanje otkaza' odnosno u roku od 4 meseci od dana nastanka 9injenica koje su osnov za davanje otkaza. Odredbe o disciplinskoj odgovornosti postoje u posebnim zakonima koji reguli/u radne odnose' to su$ %akon o dr:avnim slu:benicima' %akon o policiji i %akon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. ?)()() DISCIP8INSKA ODGOVORNOST PREMA ZAKONU O DR;AVNIM S8U;BENICIMA + %akonu o dr:avnim slu:benicima su sadr:ane odredbe o vrstama povreda radnih du:nosti' disciplinskim kaznama' disciplinskom postupku' udaljenju sa rada' izricanju disciplinskih mera' upisu i brisanju disciplinskih kazni u kadrovsku evidenciju' i drugim pitanjima. Disciplinskaodgovornost prema %akonu o dr:avnim slu:benicima se ne primenjuje na name/tenike. Na njih se primenjuju op/ti propisi o radu i posebni kolektivni ugovor' koji zaklju9uje ?lada i reprezentativni sindikat osnovan na teritoriji !rbije. ?)()()() POVREDE DU;NOSTI DR;AVNI: S8U;BENIKA Povreda du:nosti postoji kada dr:avni slu:benik ne postupa u skladu sa propisanim obavezama iz radnog odnosa. Prekr/ajna ili krivi9na odgvornost zbog odre0enih postupaka ne isklju9uje disciplinsku odgovornost. Povrede du:nosti dr:avnih slu:benika mogu biti lak/e ili te:e prirode. ?)()()()() 8AKAE POVREDE DU;NOSTI DR;AVNI: S8U;BENIKA Eak/im povredama se manje ugro:avaju interesi iz radnog odnosa' tu spadaju$ u9estalo zaka/njavanje' neopravdano odsustvovanje sa rada ili raniji odlazak sa posla' nesavesno 9uvanje slu:benih spisa i podataka' neopravdan izostanak sa posla - radni dan' neopravdani izostanak obave/tavanja neposredno predpostavljenog o razlozima spre9enosti dolaska na rad u roku od #6 9asa od nastanka razloga izostanka' povreda kodeksa pona/anja koja nije obuhva1ena nekom od povreda du:nosti predvi0ena zakonom. ?)()()().) TE;E POVREDE DU;NOSTI DR;AVNI: S8U;BENIKA

,7

"e:e povrede du:nosti iz radnog odnosa mogu nastati ponavljanjem lak/ih povreda radnih du:nosti i ugro:avanje /irih interesa dru/tva. %a njih su sankcije stro:ije i mo:e izre1i se mera prestanka radnog odnosa. Neke odredbe koje predtavljaju te:u povredu du:nosti$ neizvr/enje ili nesavesno izvr/enje poslova' nezakonit rad' zloupotreba prava iz radnog odnsa' odavanje slu:bene tajne' primanje poklona' nezakonito raspolaganje sredstvima... ?)()().) DISCIP8INSKE KAZNE Disciplinske kazne se izri9u dr:avnim slu:benicima u postupku u kome se utvrdi njihova krivica. Pri odre0ivanju vrste i visine disciplinske kazne mora se voditi ra9una da ona bude srazmerna te:ini i zna9aju u9injene povrede radne du:nosti i stepenu disciplinske odgovornsti dr:avnog slu:benika. !razmerno tome odre0ene su kazne za lak/e i te:e povrede du:nosti. %a lak/e povrede du:nosti mo:e se izre1i samo nov9ana kazna' %akonom odre0eno najvi/e do #=J plate za puno radno vreme' ispla1ene u mesecu u kome je kazna izre9ena. Minimalna kazna nije odre0ena. %a te:e povrede du:nosti$ . nov9ana kazana od #= do ,=J plate za puno radno vreme' ispla1ene u mesecu u kome je kazna izre9ena' u trajanju do 4 meseci . zabrana napredovanja od #.6 godine . prestanak radnog odnosa *zricanje svih kazni ima represivni i preventivni karakter. ?)()().) DISCIP8INSKI POSTUPAK Disciplinski postupak se vodi pred nadle:nim disciplinskim organima. Disciplinski postupak se pokre1e pismenim zaklju9kom' koji se dostavlja dr:avnom slu:beniku za koga se sumnja da je izvr/io povredu radne obaveze. Protiv tog zaklju9ka :alba nije dozvoljena. *nicijativu za pokretanje disciplinskog postupka mo:e pokrenuti svaki dr:avni slu:beniki dr:avni name/tenik. *nicijativa se podnosi rukovodiocu dr:avnog organa u kome je lice protiv koga se ona podnosi zaposleno. Rukovodilac organa odlu9uje ho1e li se disciplinski postupak voditi ili ne. Prema zakonu' disciplinski postupak vodi rukovodilac organa. On mo:e u tu svrhu o&ormiti tro9lanu komisiju' koja 1e to raditi umesto njega. Flanovi komisije moraju imati visoku stru9nu spremu i 7 godina radnog iskustva' a najmanje jedan 9lan mora da bude diplomirani pravnik. Disciplinski postupak podrazumeva usmenu rasparavu' koja ima za cilj da okrivljeni iznese svoju odbranu i da organ koji vodi postupak utvrdi relevantne 9injenice. Okrivljeni mo:e imati zastupnika' a u pojedinim slu9ajevima se rasprava mo:e odr:ati i bez njegovog prisustva. Pri odmeravanju kazne vodi se ra9una o te:ini u9injenog dela' o pona/anju okrivljenog' njegov dotada/nji rad' ranije ka:njavanje ili neka:njavanje...'tj.o olak/avaju1im i ote:avaju1im okolnostima. *zre9ena disciplinska kazna se upisuje u kadrovsku evidenciju' one se bri/u iz evidencije u slu9aju da ne bude izre9ena nova kazna. * to za lak/e povrede u roku # godine' a te:e u roku od 6 godine ra9unaju1i od dana izricanja. %a dr:avne slu:benike na polo:aju je predvi0en poseban disciplinski postupak' sa posebnim organima koji ih vode i izri9u kazne. %a zaposlene u policiji i obrazovanju je predvi0en sli9ano sprovo0enje disciplinskog postupka. ?).) UDA8JENJE SA RADA GSUSPENZIJAH !uspenzija predstavlja uslovnu' preventivnu i privremenu meru' koja se izri9e uz pravo na odre0enu naknadu zarade. Ova mera je uslovna' jer se izri9u odre0eni razlozi. Preventivna je' jer joj je cilj da spre9i eventualnu /tetu koju bi zaposleni daljim radom mogao da napravi. Privremena je' jer se izri9e za odre0eni period. %aposlenom za vreme suspenzije te9e radni odnos i za to vrema dobija odre0enu naknadu zarade. Ova mera je predvi0ena %akonom o radu i posebnim zakonima. Postoje dva vida udaljenja sa posla$ . &akultativno . obligatno ?).)() 0AKU8TATIVNO UDA8JENJE SA RADA Ovakvo udaljenje nije obaveza' ve1 mogu1nost poslodavca. Razlozi za to' mogu biti$ ,4

 Ako je protiv zaposlenog pokrenut krivi9ni postupak zbog krivi9nog dela u9injenog na radu ili u vezi sa radom Povreda radne obaveze koja ugo:ava imovinu ve1e vrednosti' utvr0ene op/tim aktom ili ugovorom o radu Ako je povreda radne obaveze ' odnosno kr/enje radne discipline ili pona/anje zaposlenog takvo da zaposleni ne mo:e da nastavi rad kod poslodavca 3akultativno udaljenje sa rad mo:e da traje najdu:e , meseca' ni kra1e ni du:e. %a to vreme poslodavac mora zaposlenog da vrati na posao ili da mu da otkaz. ?).).) OB8IGATNO UDA8JENJE SA RADA Ova odluka ima samo deklaratoran karakter' odre0ivanjem pritvora zaposlenom udaljenje sa rad traje od prvog dana pritvora. Pritvor se odre0uje prema %akonu o rivi9nom postupku. "rajanje udaljenja sa rada traje koliko i pritvor. Ali nakon izlaska zaposlenog iz pritvora' poslodavac mo:e doneti odluku o ponovnom udaljenju sa rada' /to predstavlja &akultativno udaljenje sa rada. ?).)2) DRUGA PITANJA UDA8JENJA SA RADA %a vreme udaljenja sa rada zaposlenom pripada naknada zarade u visini S' a ako izdr:ava porodicu u visini -R, zarade. Ovo va:i i za &akultativno i obligatno udaljenje sa rada. %aposleni ima pravo na razliku izme0u naknade zarade' koju je primao za vreme suspenzije do punog iznosa zarade u slu9aju$ .Ako krivi9ni postupak protiv njega bude obustavljen pravosna:nom presudom' ili ako pravosna:nom presudom bude oslobo0en optu:be' ili optu:ba protiv njega bude odbijena' ali ne zbog ne nadle:nosti .Ako mu ne prestane radni odnos zbog povrede radne obaveze i nepo/tovanja radne discipline Na osnovu 9lanu -@= %akona o radu poslodavac mo:e zaposlenom' radi povrede radne obaveze i nepo/tovanja radne discipline' umesto otkaza ' zbog olak/avaju1ih okolnosti' da izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade.Ovo udaljenje mo:e da traje od - do , dana. G$ava o'ma B Vi7a% zapo'$# i, Nastaje prilikom tehnolo/kih' organizacionih ili ekonomskih promena koje uzrokuju smanjenje potrebe za radom zaposlenih odnosno nastanka vi/ka zaposlenih. B)( razvoj za%o '%# i m#*& arod # r#!&$a"iv# to je bezveze. B). pro!ram r#7ava ja vi7%a zapo'$# i, "o su naj9e/1e te/ko1e u koje neki poslovni subjekt zapadne odnosno kada nema niti ce u skorijoj budu1nosti biti posla za sve tada poslodavac da bi spasao dalje &unkcionisanje &irme odnosno samu &irmu preduzima mere smanjenja broja zaposlenih uz obavezu zakonom propisane procedure. !am program re/avanja vi/ka zaposlenih treba da sadr:i$ .razlog prestanka potrebe za zaposlenima .ukupan broj zaposlenih .broj' kvali&ikacionu strukturu' god. starosti' sta: osiguranja zaposlenih koji su vi/ak i poslove koje obavljaju. .mere za zapo/ljavanje .kriterijum za utvr0ivanje vi/ka zaposlenih .sredstva za re/avanje ekonomsko. socijalnog polo:aja vi/ka zaposlenih .rok u kome 1e biti otkazan ugovor o radu. Poslodavac je du:an da donese program re/avanja vi/ka zaposlenih kada utvrdi da 1e zbog tehnolo/kih' organizacionih ili ekonomskih promena do1i do prestanka potrebe za radom zaposlenih odre0enih na neodre0eno vreme. (od samog dono/enja programa' postoje razlike da li 1e do prestanka potrebe za radom zaposlenih do1i u okviru ,= ili 5= dana. Do prestanka rada zaposlenog u okviru ,= dana poslodavac je u obavezi da donese program u slu9ajevima $ .za najmanje -= zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu vi/e od #= a manje od-==zaposlenih na ne odre0eno radno vreme. .za najmanje ,= zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko ,== zaposlenih na neodre0eno radno vreme ,@

.za najmanje -=J zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje -== a najvi/e,== zaposlenih na neodre0eno r.v Prilikom prestanka rada u okviru 5= dana ' poslodavac je u obavezi da donese program za najmanje #= zaposlenih bez obzira na broj zaposlenih. Naj kasnije > dana pre utvr0ivanja programa re/avanja vi/ka zaposlenih poslodavac ima obavezu da program dostavi nacionalnoj slu:bi za zapo/ljavanje i reprezentativnom sindikatu. *sti imaju u roku od -7 dana od dobijanja programa da dostave svoje mi/ljenje i predlog ;ako ga imaju< o njemu. Poslodavac je du:an da mi/ljenja i predloge razmotri i ako je mogu1e uzme u obzir. B)2 m#r# za zapo7$java j# %akon o radu nabraja slede1e mere .rad kod drugog poslodavca .preme/taj na druge poslove .rad sa nepunim radnim vremenom .prekvali&ikacija i dokvali&ikacija B)2)( pr#m#7"aj a dr&!# po'$ov# %aposleni za 9ijim poslom prestaje potreba mogu se premestiti na druge poslove i to na mestima koja odgovaraju njihovoj stru9noj spremi' znanju i sposobnostima. B)2). rad %od dr&!o! po'$odav+a + prethodno navedenom slu9aju . ina9e rad kod drugog poslodavca mo:e biti privremenog ili trajnog karaktera. !ama realizacija preuzimanja zaposlenog se ostvaruje sporazumom koji potpisuju oba poslodavca uz saglasnost zaposlenog. B)2)2 pr#%va$i1i%a+ija i do%va$i1i%a+ija Prekvali&ikacija je sposobnost zaposlenih za obavljanje nekih drugih poslova za kojima postoji ve1a tra:nja. * u tom slu9aju se menja i struka zbog eventualnog ostanka na tom radnom mestu. Dokvali&ikacija predstavlja osposobljavanje radnika u istoj struci. Najzna9ajniju ulogu u sprovo0enju dokvali&ikacije i prekvali&ikacije ima nacionalna slu:ba za zapo/ljavanje i u njenom cilju je da /to manje ljudi zbog tehnolo/kog vi/ka ostane bez posla. B)2)6 rad 'a #p& im rad im vr#m# om !e nudi usled tehnolo/kih 'ekonomskih i organizacionih promena nekim zaposlenima da i dalje ostanu u radnom odnosu sa skra1enim radnim vremenom koje ne sme biti manje od polovine punog radnog vremena. Ali zaposleni mo:e da zasnuje radni odnos za preostalu polovinu radnog vremena kod drugog poslodavca ili da se bavi nekom svojom delatno/1u.. B)2)= dr&!i '$&-aj#vi m#ra za zapo7$java j# + te mere se mogu ubrajati $ sticanje vi/eg stepena obrazovanja' rad u radnom odnosu na neodre0eno vreme' dopunski rad' rad van prostorija poslodavcaN Drugim merama se smatraju i mere koje se primenjuju na zaposlene u postupku privatizacije. Ako zaposleni ne prihvati ni jedno od ponu0enih re/enja to predstavlja osnov za otkazivanje ugovora o radu. B)6 o3av#z# po'$odav+a & r#7ava j& vi7%a zapo'$# i, Pre otkaza ugovora o radu poslodavac ima obavezu da zaposlenom isplati otpremninu u visini utvr0enoj op/tim aktom ili ugovorom o radu. ?isina otp. ne mo:e biti ni:a od zbira jedne tre1ine zarade zaposlenog za svaku navr/enu godinu rada u radnom odnosu za prvih -= godina rada u radnom odnosu i 9etvrtine zarade za svaku narednu godinu preko -= godina radnog odnosa. *znosi su minimalni i op/tim aktom se mo:e predvideti ve1a otpremnina manja ne. B)= prava zapo'$# i, za -ijim j# radom pr#'"a$a po"r#3a %aposleni kome je poslodavac posle isplate otpremnine otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ima pravo na nov9anu naknadu i pravo na invalidsko i penzijsko osiguranje i zdravstvenu za/titu u skladu sa propisima o zapo/ljavanju. Otkazom ugovora o radu zaposlenom prestaju sva prava i obaveze iz radnog odnosa. AESTI PRESTANAK RADNOG ODNOSA SPORAZUMNI PRESTANAK RADNOG ODNOSA 1.1 Sporazum !a"# $ po%& '$( %porazuma Radni odnos prestaje kada se zaposleni i poslodavac o tome pismeno sporazumeju. *nicijativa za sporazum o prestanku radnog odnosa mo:e pote1i od zaposlenog ili poslodavca' u praksi je to naj9e/1i slu9aj da sporazum predla:e zaposleni. ,>

Osnov za prestanak je sporazum koji je punova:an samo ako je u pismenom obliku. +smeni sporazum ne proizvodi pravno dejstvo' stoga sledi da sporazum o prestanku radnog odnosa proizvodi dejstvo posle potpisivanja. !porazum potpisuje poslodavac ili lice koje on ovlasti.Pre potpisivanja poslodavac je du:an da zaposlenog pismenim putem obavesti o posledicama koje 1e sledeti u ostvarivanju prava za slu9aj nezaposlenosti. (od ovakvog prestanka radnog odnosa bitno je da je sporazum produkt podudarne volje zaposlenog i poslodavca i da je ta volja izra:ena slobodno' jasno i nedvosmisleno i da nije data u zabludi' usled prevare' pod prinudom ili pretnjom odnosno u nera9unljivom stanju. !porazum o prestanku radnog odnosa je obi9no jedan akt ali mo:e biti i dva akta s tim /to jedan predstavlja ponudu a drugi prihvatanje ponude za prestanak radnog odnosa. !porazum tako0e mo:e biti sastavni deo nekog drugog sporazuma' naj9e/1e ugovora o radu. !porazum pored ostalog treba da sadr:i podatke o danu prestanka rada' primopredaji du:nosti' neispla1enim zaradama i ostalim primanjima' neiskori/1eni godi/nji odmor... Jednom potpisan sporazum se ne mo:e jednostrano prekinuti po/to se radi o dvostranom pravnom poslu. 2.1 D #%)!o %porazuma !porazum o prestanku radnog odnosa proizvodi pravna dejstva u trenutku potpisa odnosno zaklju9enja. Osnov za prestanak radnog odnosa jeste sporazum izme0u poslodavca i zaposlenog' iz tih razloga nije potrebno da poslodavac o tome donosi bilo kakvo re/enje ;ipak u praksi je to 9esta pojava<. Dejstvo sporazuma proizvodi statusna dejstva jer dovodi do promene statusa zaposlenog. !am sporazum u principu mo:e imati i obligaciona pravna dejstva kao /to su isplata zarade' godi/nji odmor' vra1anje stvari kojima je zaposleni bio zadu:en...zbog tih obaveza mo:e se zahtevati ispunjenje i naknada /tete. OTKAZ UGOVORA OD STRANE ZAPOSLENOG Pra!o o)*aza zapo%& "o+ Ovakav prestanak radnog odnosa zavisi isklju9ivo od zaposlenog tj. On je slobodan da u svako doba izjavi da vi/e ne :eli da radi na /ta poslodavcu ni/ta drugo ne preostaje nego da uva:i * donese odluku o prestanku radnog odnosa. %aposleni dostavlja otkaz ugovora u pisanoj &ormi najmanje -7 dana od dana kada naveo da :eli da mu prestane radni odnos' ovo vreme se smatra dovoljnim poslodavac preduzme mere za zamenu zaposlenog. *zjava je validna ako je pisana' kategori9na' jasna * nedvosmislena. ?alidnu izjau ne mogu da daju du/evno obolela lica' odnosno ona ne1e proizvoditi pravna dejstva. (ada zaposleni raskida radni odnos nije du:an da navede razlog /to se bitno razlikuje od otkaza od strane poslodavca koji mora imati razloge otkaza * to razloge koji sun a zakonu zasnovani. (ada zaposleni jednom da iujavu da :eli da raskine radni odnos ne mo:e tra:iti izvinjavaju1e razloge tako da iujavu mo:e dati 9ak * kada je na bolovanju. 2.2 ,orma $ ' #%)!o o)*aza zapo%& "o+ %aposlenom mo:e prestati radni odnos i kada se o tome pismeno ne izjasni ve1 kad svojim postupkom poka:e da ne :eli vi/e da radi. "o se de/ava kada zaposleni neopravdano i nenajavljeno izostane sa posla' vi/e dana. + tom slu9aju mu poslodavac mo:e zbog naru/avanja radne discipline otkazati ugovor o radu. Ovakav otkaz nastupio nekim radnjama zaposlenog prouzrokuje otkaz ugovora o radu. Po/to je za ovavku vrstu otkaza ;ip'o i&r#< dovoljna samo izjava zaposlenog ostaje pitanje da li je neophodno da poslodavac donese re/enje o otkazu. !udska praksa kao i ve1ina teoreti9ara smatra da mo:e' a i ne mora. *pak bez obzira na sve napomenuto potrebno doneti re/enje o prestanku radnog odnosa' jer iako ono ima deklarativni karakter' sve dok se re/enje ne donese i ne sprovede' zaopsleni i poslodavac se mogu dogovoriti da do prestanka radnog odnosa i ne do0e. + slu9aju da zaposleni dostavi otkaz poslodavcu i poslodavac zatra:i da o tome razgovaraju nakon 9ega ga poslodavac ubedi da povu9e otkaz' u tom slu9aju prestanka radnog odnosa ne1e biti. 2.- Po%& '$( o)*aza zapo%& "o+ Posledice otkaza zaposlenog su prestanak radnog odnosa i prestanak svih prava i obaveza iz tog odnosa. 8vo jedne odredbe koju je propisao %akon o radu i koju treba prokomentarisati$ BAko zaposleni otka:e ugovor o radu zbog' od strane poslodavca u9injene povrede obaveza utvr0enih zakonom' op/tim aktom i ugovorom o radu' zaposleni ima prava iz radnog odnosa' kao u slu9aju da je nezakonito prestao radni odnosA

,5

Navedena izjava je pomalo zbunjuju1a i nejasna tj. za/to bi poslodavac bio u obavezi da zaposlenog vrati na rad i ispuni sve ono /to je zajedni9ko sa vra1anjem' kada je zaposleni svojom slobodnom voljom prestao da radi. 2) OTKAZ UGOVORA OD STRANE POS8ODAVCA Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca mora da ima otkazne razloge' treba sprovesti zakonom propisanu procedure i na kraju zbog odre0enih slu9ajeva otkaza slede odre0ene obaveze poslodavca. -.1 O)*az"$ raz&oz$ Otkazne razloge u kojima poslodavac mo:e otkazati ugovor o radu zaposlenom navedene su u tri osnovne grupe$ opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog pona/anje zaposlenog potrebe poslodavca !ve tri osnovne grupe sadr:e 5 otkaznih razloga .ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada' odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi .ako zaposleni svojom krivicom u9ini povredu radne obaveze utvr0ene op/tim aktom ili ugovor o radu .ako zaposleni ne po/tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca' odnosno ako je njegovo pona/anje takvo da ne mo/e da nastavi rad kod poslodavca .ako zaposleni u9ini krivi9no delo na radu ili u vezi sa radom .ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od -7 dana isteka roka za nepla1eno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu zakona .ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre9enosti za rad .ako zaposleni odbije zaklju9ivanje aneksa ugovora o radu u vezi sa 9lanom -@-' stav -' ta9ka -.6 %akona o radu .ako zaposleni odbije zaklju9ivanje aneksa ugovora o radu u vezi sa 9lanom ,,' stav-' ta9ka -= %akona o radu .ako usled tehnolo/kih' ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odre0enog posla ili do0e do smanjenja obima posla !vih 5 navedenih razloga poslodavac ne mo:e dopunjavati niti pro/irivati. Ovi otkazni razlozi va:e za sve zaposlene' bez obzira nakoji su na9in zasnovali radni odnos i za sve kategorije zaposlenih' osim ako posebnim zakonom nije druga9ije regulisano. -.1.1 N o%)!ar$!a"# r zu&)a)a ra'a $ " 'o%)a)a* po)r ."$/ z"a"#a $ %po%o."o%)$ Poslodavac mo:e otkazati ugovor o radu zaposlenom kada ovaj ne ostvaruje predvi0ene rezultate rada ili nema potrebnih znanja i sposobnosti. *z ove re9enice zaklju9ujemo da za otkaz postoje dva razloga. Prvi je neostvarivanje rezultata rada i na prvi pogled radi se o jednostavnom razlogu. Naime postoje primeri ;kod proizvodnih i uslu:nih delatnosti< kada zaposleni ne ostvaruje o9ekivane rezultate rada npr. zbog nedostatka sirovina' slabe organizacije rada' zastarele tehnologijeN%bog toga su' posebno u ovim slu9ajevima' 9esti sporovi u vezi otkaza ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata. *z navedenih razloga je potrebno da poslodavac op/tim aktom do detalja razradi merila prema kojima se utvr0uje ostvarivanje rezultata rada. (ada je re9 o potrebnim znanjima i sposobnostima zaposlenog to se mo:e jednostavnije i lak/e utvrditi. Na prvi pogled se vidi da li zaposleni zna ili ne zna da radi' da li ima sposobnosti za odre0eni rad ili nema /to obi9no utvr0uje neposredni rukovodilac. 2ez obzira /to ovaj razlog ozkaza ugovora o radu izgleda jednostavan' u praksi dovodi 9esto do nesuglasica i sporova. -.1.2 Po!r 'a ra'" o.a! z *r$!$(om zapo%& "o+ *ao raz&o+ za o)*az u+o!ora o ra'u o' %)ra" po%&o'a!(a %a ovu vrstu otkaza potrebno je da se steknu dva uslova$ aH da po'"oji povr#da rad # o3av#z# i 3H da j# &-i j# a %rivi+om zapo'$# o!) Povr#da rad # o3av#z# se mo:e ogledati u 9injenju ili ne9injenju ali uvek mora biti voljna. .Finjenja.radnje koje nisu dozvoljene ;upotreba alkohola i opijata na radnom mestu ili dola:enje na rad pod dejstvom istih' izazivanje nereda'tu9e i sva0a' odavanje poslovne tajne' nezakonito prisvajanje odre0enih predmeta< 6=

.Ne9injenja.propu/tanje preduzimanja odre0enih radnji ;propu/tanje obavezne kontrole i nadzora' nepreduzimanje mera za/tite na radu' neprijavljivanje kra0e< Postoje i razlozi koji isklju9uju povredu radne obaveze kao /to su$ iznu0ena radnja' nu:na odbrana' krajnja nu:da' odsustvo veze sa radom i odsustvo protivpravnosti. Krivi+a zapo'$# o! predstavlja psihi9ki odnos prema povredi radne obaveze i njenim posledicama. !ve to mo:e Da u9ini samo ura9unljivo lice' lice koje je sposobno da rasu0uje. + slu9aju kada zaposleni sam sebe dovede u takvo stanje da nije svestan svojih radnji kao npr. kada je zaposleni u alkoholisanom stanju ;alkoholisanost ne uti9e na isklju9enje krivice jer ako radnik u tom stanju vr/i nedozvoljene radnje odgovara /to je sam sebe doveo u takvo stanje<. -.1.- N po0)o!a"# ra'" '$%($p&$" zapo%& "o+ *ao raz&o+ za o)*az u+o!ora o ra'u o' %)ra" po%&o'a!(a %a razliku od prethodnog slu9aja povrede radne obaveze koja mora biti striktno propisana op/tim aktom ili ugovorom o radu to u slu9aju povrede radne discipline nije obavezno. Naime' dovoljno je da se zaposleni ponapa suprotno bilo kom aktu poslodavca i da je pona/anje takvo da zaposleni ne mo:e da radi kod poslodavca. -.1.1 Kr$!$2"o ' &o *ao raz&o+ za o)*az u+o!ora o ra'u o' %)ra" po%&o'a!(a Da bi ova razlog bio osnov za otkaz ugovora mora da bude u9injen na radu ili u vezi sa radom. Ako bi osnov nastao samim izvr/enjem krivi9nog dela poslodavac bi bio izlo:en riziku' da se u toku krivi9nog postupka utvrdi da ne postoje elementi krivi9nog dela i da zaposleni ude oslobo0en. + tom slu9aju poslodavac bi bio prinu0en da zaposlenog vrati na posao i nadoknadi mu sve /to mu po zakonu pripada. %ato je za poslodavca sigurnije da sa9eka pravosna:nu presudu ili prethodno dobro proceni ishod krivi9nog dela kako sebe ne bi doveo u nezgodan polo:aj. !am uslov za ovu vrstu otkaza je pravo' a4 a pr#'&da o %rivi+i zapo'$# o!) -.1.3 N !ra4a"# "a ra' *ao raz&o+ za o)*az u+o!ora o ra'u o' %)ra" po%&o'a!(a Ovaj razlog mo:e se uzeti u obzir i otkazati ugovor o radu zaposlenom ako se ne vrati na posao u roku od -7 dana od dana isteka nepla1enog odsustva ili mirovanja radnog odnosa. *z ovakve &ormulacije se zaklju9uje da poslodavac mo:e a i ne mora otkazati ugovor pa se postavlja pitanje /ta se de/ava kada zaposleni prekora9i rok od -7 dana a poslodavac mu ne otka:e ugovorNtaj deo od -4.og dana predstavlja vakum radnog odnosa tj. poslodavac je produ:io nepla1eno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa iako to nije prvobitnim re/enjem utvrdio. -.1.6 Z&oupo)r .a .o&o!a"#a zapo%& "o+ *ao raz&o+ za o)*az u+o!ora o ra'u o' %)ra" po%&o'a!(a Ova zloupotreba je u praksi dosta ra/irena i u prethodnim propisima nije bilo eksplicitnog propisa kojim se mogla spre9iti a /to je sada/njim %akonom o radu regulisano. -.1.5 O'.$#a"# za*&#u2 "#a 'o'a)*a 6a" *%a7 u+o!ora o ra'u zapo%& "o+ *ao raz&o+ za o)*az u+o!ora o ra'u o' %)ra" po%&o'a!(a Poslodavac mo:e zaposlenom otkazati ugovor o radu ako ovaj odbije zaklju9enje dodatka ;aneksa< u slede1im slu9ajevima$ .radi preme/taja na drugi odgovaraju1i posao zbog potrebe procesa ili organizacije rada .zbog preme/taja na odgovaraju1i posao u drugo mesto rada .radi upu1ivanja na odgovaraju9i posao kod drugog poslodavca u istom ili drugom mestu rada .zbog obezbe0ivanja drugog posla u sklopu mera za zapo/ljavanje radnika za 9ijim je radom nastala potreba +z ova 6 razloga u kojima poslodavac mo:e otkazati ugovor treba da budu ispunjeni i svi drugi uslovi predvi0eni zakonom. Pored navedenih ima jo/ jedan slu9aj u %akonu o radu a to je kada zaposleni odbije zaklju9enje dodatka ugovora zbog promene iznosa osnovne zarade ili elemenata za utvr0ivanje radnog u9inka. -.1.8 T /"o&o0*$ !$0a* *ao raz&o+ za o)*az u+o!ora o ra'u o' %)ra" po%&o'a!(a Pogledati 7. deo' glava > ;vi/ak zaposlenih< -.2 Upozor "# Pre otkaza poslodavac je du:an da zaposlenog pismeno upozori na postojanje razloga za otkaz ;uzimaju1i u obzir sve rszloge u prethodnom poglavlju.razlozi za otkaz od strane poslodavca< i da ga pozove da se izjasni o ovim navodima u roku od 7 dana. Poslodavac ima jo/ jednu mogu1nost a to je da zaposlenog upozori da 1e mu otkazati ugovor ako ponovi istu ili sli9nu radnju koja je razlog za otkaz tzv. poslednje upozorenje. + slu9aju da je zaposleni 9lan sindikata poslodavac je du:an da to upozorenje prosledi i sindikatu. 6-

-.- N opra!'a"$ raz&oz$ za o)*az u+o!ora o ra'u o' %)ra" po%&o'a!(a Poslodavac mo:e zaposlenom otkazati ugovor samo iz opravdanih razloga' u suprotnom zaposleni takvo re/enje o otkazu pobija. Opravdanim razlozima za otkaz se # 'ma"raj&@ privremena spre9enost za rad usled bolesti' povrede na radu ili pro&esionalnog oboljenja zaposlenog porodiljsko odsustvo' odsustvo sa rada zbog nege deteta ili posebne nege deteta zaposlenog odslu:enjeRdoslu:enje vojnog roka zaposlenog li9no svojstvo zaposlenog zastupanje interesa zaposlenih obra1anje zaposlenog sindikatu ili organu za za/titu prava

-.1 O)*az"$ po%)upa* Otkaz od strane poslodavca treba da bude sproveden po odre0enoj procedure i postupku' kako ne bi iz &ormalnih razloga imao neke nedostatke koji mogu dovesti do osporavanja otkazA. !am postupak 9ine odredbe o rokovima zastarelosti otkaznih razloga' naziv' &orma i sadr:ina otkaznog akta' obaveze poslodavca koje proisti9u iz akta o otkazuN -.1.1 Ro*o!$ za%)ar &o%)$ o)*az"$/ raz&o+a Poslodavac mo:e otkazati ugovor u roku od , meseca od da a 'az a ja za 9injenice koje su osnov za otkaz ' odnosno u roku od 4 meseci od da a a'"&pa ja -i j# i+# koje su osnov za davanje otkaza u slede1im slu9ajevima$ ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ako zaposleni svojom krivicom u9ini povredu radne obaveze utvr0ene op/tim aktom ili ugovorm o radu ako zaposleni ne po/tuje radnu disciplinu propisanu op/tim aktom poslodavca' odnosno ako je njegovo pona/anje takvo da ne mo:e da nastavi rad kod poslodavca ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od -7 dana od dana isteka roka za nepla1eno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu zakona ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spre9enosti za rad

Rok od , meseca predstavlja relativnu a rok od 4 meseci apsolutnu zastarelost. -.1.2 Naz$!9 :orma $ %a'r;$"a o)*az"o+ a*)a Re/enje treba da bude u pisanoj &orm ii pored ostalog da sadr:i obrazlo:enje i pouku o pravnom leku. Preambula ili uvod je elemenat iz koga se vidi ko daje otkaz in a osnovu kog propisa *zreka ili dispozitiv sadr:i podatak kome se daje otkaz i po kom otkaznom razlogu. Obrazlo:enje' kao obavezan zakonski elemenat jeste va:an deo' jer se u njemu detaljnije obrazla:u razlozi iz kojih se poslodavac pdlu9io dad a otkaz zaposlenom. + pravnoj pouci je potrebno obavestiti kome se mo:e obratiti u slu9aju da zaposleni nije zadovoljan donesenim re/enjem' odnosno od koga mo:e tra:iti pravnu pomo1. Potpis stavlja ono lice koje je donelo' odnosno koje je ovla/1eno da takvo re/enje donese. -.1.- Do%)a!&#a"# a*)a o o)*azu u+o!ora o ra'u Re/enje o otkazu se dostavlja zaposlenom li9no u prostorijama poslodavca' odnosno na adresu prebivali/ta ili boravi/ta zaposlenog. + slu9aju da se re/enje nije moglo dostaviti zaposlenom ni na jedan od navedenih na9in' poslodavac je du:an da o tome sa9ini zabele/ku kojom 1e to konstatovati. Nakon toga 1e takvo re/enje biti objavljeno na oglasnoj table sa naznakom dana kada je to u9injeno' od kada te/e rok od > dana kada se smatra da je re/enje dostavljeno. Radni odnos zaposlenom prestaje danom uru9enja re/enja o otkazu. Nakon prijema re/enja zaposleni ima 6#

mogu1nost da narednog dana pismeno obavesti poslodavca o tome das porno pitanje o ozkazu :eli da re/ava pred arbitrom. Rok za obra1anje zaposlenog arbitru je , dana. Odluka arbitra je kona9na. -.3 Za0)$)a o' o)*aza Poslodavac ne mo:e da otka:e ugovor o radu niti na drugi na9in da stavi u nepovoljniji polo:aj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja &unkcije i !odi & da a po prestanku &unkcije ukoliko predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom' op/tim aktom i ugovorm o radu' u suprotnom mu mo:e otkazati ugovor o radu. 9lanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca predsedniku sindikata kod poslodavca imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku

-.6 O)*az"$ ro* $ "o!2a"a "a*"a'a %aposleni kome je ugovor o radu otkazan zbog neostvarivanja potrebnih rezultata odnosno /to nema potrebna znanja i sposobnosti' ima pravo i du:nost da na radu ostane najmanje - mesec a najdu:e , meseca a sam period zavisi od godina sta:a. Otkazni rok traje$ - mesec . do -= godina sta:a # meseca K -= do #= godina sta:a , meseca K preko #= godina sta:a

%aposleni i poslodavac mogu te rokove skratiti uz obezbe0enje adekvatne zarade. Otkazni rokovi se mogu zaustaviti ako je zaposleni pozvan na vojnu ve:bu' na doslu:enje vojnog roka ili je postao privremeno spre9en za rad. Nakon prestanka tih razloga rokovi nastavljaju da teku. -.5 N za*o"$) o)*az $ "# +o! po%& '$( !amo je sud nadle:an da utvrdi da li je otkaz poslodavca zaposlenom zakonit ili ne. Posledice nezakonitog otkaza su vra1anje na posao zaposlenog' odnosno njegova reintegracija i obe/te1enje zaposlenog. -.5.1 R $") +ra($#a zapo%& "o+ Ako sud utvrdi da je poslodavac nezakonito otkazao ugovor o radu zaposleni 1e se vratiti na posao' a%o o "o 3&d# za,"#vao tj. kad zaposlenio ne zahteva vra1anje na rad ne1e ponovo raditi kod poslodavca. ?ra1anje na posao se ogleda u ponovnom uklju9ivanju zaposlenog u proces rada it u obavezu poslodavac mora da ispuni' u suprotnom predvi0ene su mere da se to obavi prinudnim putem. -.5.2 O. 0) 4 "# zapo%& "o+ S$&-aj %od r#i "#!ra+ij zapo'$# o!.poslodavac je du:an da nadoknadi zaposlenom naknadu /tete' isplati obe/te1enje' doprinoseN S$&-aj %ada zapo'$# i # za,"#va vra5a j# a rad.poslodavac zaposlenom ispla1uje -> zarada koje bi zaposleni ostvario da je radio u zavisnosti od sta:a' godina :ivota kao i broja izdr:avanih 9lanova porodice S$&-aj %ad po'$odava+ za,"#va a '&d od$&-i da '# zapo'$# i # vra"i & rad i od o'.iznos naveden u prethodnom stavu 1e se udvostru9iti ;najvi/e ,4 zarada<. 6) OSTA8I NAEINI PRESTANKA RADNOG ODNOSA 1.1 Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a $%) *om ro*a Prestanak istekom odre0enog vremena za koje je zasnovan' zbog neuspelog probnog rada i istekom pripravni9kog sta:a. 1.2 Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a "a o'r < "o !r m Radni odnos na odre0eno vreme se mo:e zasnovati$

6,

-. kad se radi o sezonskim poslovima' poslovima na odre0enom projektu' zbog pove1anja obima poslaNradni odnos mo:e trajati najdu:e -# meseci sa ili bez prekida. Pod prekidom radnog odnosa se smatra prekid kra1i od ,= dana. #. kod zamene zaposlenog koji iz bilo kojih razloga privremeno odsustvuje sa poslaN radni odnos traje do povratka zaposlenog + oba slu9aja poslodavac 1e nakon isteka roka za koji je radni odnos zasnovandoneti re/enje o prestanku radnog odnosa. + slu9aju da poslodavac ne prekine radni odnos i zaposleni koji radi na odr#*# o vr#m#/ nastavi sa radom najmanje 7 radnih dana' njegov radni odnos 1e se trans&ormisati u radni odnos na #odr#*# o vr#m#) 6)(). Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a po%& " u%p &o+ pro."o+ ra'a Probni rad mo:e trajati najdu:e 4 meseci' mo:e kra1e ali ne i du:e. Nakon tog vremena poslodavac ;naj9e/1e je to komisija< zaklju9uje da li je zaposleni za vreme probnog rada zadovoljio ili nije zadovoljio potrebe budu1eg radnog mesta. Ako je zadovoljio zaposleni nastavlja sa radom' u suprotnom poslodavac 1e doneti re/enje u kojim 1e konstatovati da se radni odnos prekida zbog neuspelog probnog rada. Poslodavac i zaposleni mogu' za vreme trajanja probnog rada' jedan drugom otkazati ugovor o radu uz otkazni rok od najmanje 7 radnih dana. Ako bi se desilo' da re/enje ne bude doneto' postojala bi pravna predpostavka da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre0eno vreme. 1.1.- Pr %)a"a* pr$pra!"$2*o+ ra'"o+ o'"o%a Prema zakonu pripravni9ki rad traje najdu:e godinu dana' ako zakon druga9ije ne odredi. * ovde va:i princip da poslodavac treba po zavr/etku pripravni9kog rada da donese re/enje o prestanku pripravni9kog radnog odnosa' u suprotnom radni odnos se trans&ormi/e u radni odnos na neodre0eno vreme. 1.2 Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a z.o+ "a!r0 )*a ra'"o+ ! *a +slov je 47 godina :ivota i minimum -7 godina radnog sta:a' ako se poslodavac i zaposleni druga9ije ne dogovore. Prema ranijim zakonima sa odre0enim navr/enim godinama :ivota ili sta:a radni odnos se prekidao' zbog odlaska u penziju po sili zakona. Me0utim' danas ako odgovara poslodavcu' zaposleni mo:e da radi do >= godina starosti. Radni vek nastavnicima univerziteta se zavr/ava na kraju /kolske godine u kojoj su navr/il 47 godina :ivota' sudije 47 godina :ivota ili 6= godina sta:a. Tene mogu u penziju sa ,7 a mu/karci sa 6= godina sta:a ' is a najmanje 7, godine :ivota. 1.- Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a po %$&$ za*o"a Je kada u odre0enim slu9ajevima radni odnos zaposlenog prestaje nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog. 1.-.1 Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a z.o+ +u.$)*a ra'" %po%o."o%)$ Pod ovim prestankom radnog odnosa se smatra smanjenje radne sposobnosti pa i gubitak usled bolesti' povrede ;na radu i van rada<' pro&esionalne bolesti idr. Potpunu nesposobnost za rad utvr0uje nadle:ni organi 3onda za P*O ;invalidska komisija<. Akt kojim se utvr0uje potpuna nesposobnost je osnov po kojem poslodavac mora doneti re/enje o prestanku radnog odnosa. 1.-.2 Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a z.o+ za.ra" !r0 "#a o'r < "$/ po%&o!a Radni odnos u ovom slu9aju prestaje zbog zabrane obavljanja odre0enih poslova koja je izre9ena od strane nadle:nih organa ;zabrana rada u dr:avnim organima licima koja su pravosna:no osu0ivana za krivi9no delo kaznom zatvora u trajanju najmanje 4 meseci<. Mere bezbednosti su posebne krivi9ne sankcije koje sud izri9e da u9inilac ne vr/i ta ili sli9na dela ;zabrana vr/enja poziva' delatnosti i du:nosti i zabrana upravljanja motornim vozilom<. %a/titne mere se izri/u zbog prekr/aja i privrednih prestupa. Poslodavac mo:e zaposlenom da ponudi da obavlja drugi posao dok traje zabrana prethodnih poslova' ako zaposleni prihvati onda nakon isteka zabrane se vra1a na prethodni posao; uz zaklju9ivanje novog ugovora< a ako ne prihvati drugi posao onda se otkazuje ugovor o radu. 1.-.- Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a z.o+ o'%u)"o%)$ z.o+ $z'r;a!a"#a *az" za)!ora "reba da budu ispunjena # uslova$ da zaposleni stupi na izdr:avanje kazne zatvora da zbog izdr:avanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada du:e od 4 meseci 66

?reme pritvora se ne ra9una u kaznu zatvora. Jednom raskinut radni odnos zbog izdr:avanja kazne zatvora u trajanju du:em od 4 meseci ne mo:e se ponovo uspostaviti' pa ni onda kad zaposleni iza0e ranije iz zatvora. 1.-.1 Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a z.o+ o'%u)"o%)$ u%& ' m ra . z. '"o%)$9 !a%p$)" $ za0)$)" m r Mere bezbednosti su$ obavezno psihijatrijsko le9enje i 9uvanje u zdravstvenoj ustanovi obavezno psihijatrijsko le9enje na slobodi obavezno le9enje narkomana obavezno le9enje alkoholi9ara' i proterivanje stranaca iz zemlje

?aspitne mere mogu biti samo zavodske mere' a one su$ upu1ivanje u vaspitnu ustanovu upu1ivanje u vaspitno . popravni dom upu1ivanje u posebnu ustanovu za le9enje i osposobljavanje

1.-.3 Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a u%& ' pr %)a"*a ra'a po%&o'a!(a (ada prestane rad poslodavca prestaje i radni odnos zaposlenog' u skladu sa zakonom. Prestanak pravnog subjektiviteta predvi0en je zakonom o ste9ajnom postupku ;imamo dva momenta' pokretanje i zaklju9enje ste9ajnog postupka<. Pokretanjem ste9ajnog postupka se stvaraju uslovi za prestanak radnog odnosa zaposlenima' me0utim on se mo:e ali ne mora primeniti u zavisnosti od ste9ajnog postupka. %aklju9enjem ste9ajnog postupka pravni subject prestaje da postoji i za posledicu ima brisanje iz registra' i samim tim svim zaposlenima prestaje radni odnos. %akonom o privrednim dru/tvima je predvi0ena likvidacija pojedinih privrednih dru/tava ;akcionarskog' orta9kogN<' likvidacijom istih prestaje i radni odnos zaposlenima po sili zakona. 1.1 Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a "a za/) ! ro'$) &#a $&$ %)ara) &#a Radni odnos sa maloletnim licem ;mla0im od -> godina< zasniva se uz pismenu saglasnost roditelja ili staratelja i bez te saglasnosti radni odnos nema pravnu snagu. Roditelj ili staratelj mogu za sve vreme dok lice ne postane punoletno da tu saglasnost opozovu nakon 9ega poslodavac mora da raskine ugovor o radu sa maloletnim licem. (ada je roditelj u pitanju potrebni su potpisi oba roditelja a staratelj je re/enjem nadle:nog organa odre0en da zastupa interese maloletnog lica. 1.3 Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a z.o+ %mr)$ zapo%& "o+ +govor o radu kao pravni odnos se uspostavlja izme0u poslodavca i zaposlenog tj. kada nema jednog od dva subjekta' u ovom slu9aju zaposlenog' prestaje radni odnos. !mrt zaposlenog' pored prestanka radnog odnosa stvara neka druga prava' za njegovu porodicu' naslednikeN 1.6 Pr %)a"a* ra'"o+ o'"o%a u 'ru+$m %&u2a# !$ma Prestanak radnog odnosa prema posebnim zakonima kao /to su$ %akon o dr:avnim slu:benicima' %akon o policiji' %akon o visokom obrazovanju' %akon o privrednim dru/tvima i %akon o ste9ajnom postupku.

!8DM* ?) Ko$#%"iv a prava/ o3av#z# i od!ovor o'"i Pored individualnih prava u radnom odnosu zaposleni i poslodavci imaju kolektivna prava' obaveze i odgovornosti. "a prava' obaveze i odgovornosti se ostvaruju grupno i odre0uju zajedni9ke interese vi/e zaposlenih ili poslodavaca' njihovo zajedni9ko obrazovanje i delovanje ne 67

predstavlja zakonsku obavezu ali zajedni9ko nastupanje ima ja9u snagu i autoritet od pojedina9nog. ?)() O3razova j# 'av#"a zapo'$# i, !avet zaposlenih se mo:e organizovati kod poslodavca koji ima vi/e od 7=. zaposlenih. "u se ubrajaju zaposleni na neodre0eno i odre0eno vreme i zaposleni kojima miruje radni odnos. + zaposlene se ne ra9unaju oni koji su po posebnim propisima u tzv. &leksibilnom radnom anga:ovanju. !avet zaposlenih je predstavnik zaposlenih i /titi njihove odre0ene interese. !avet zaposlenih kao predstavnik radnika ima odre0enu za/titu u nacionalnim i me0unarodnim normama. ?). 0& %+ij# 'av#"a zapo'$# i, %akon o radu propisuje da savet zaposlenih daje mi/ljenje i u9estvuje u odlu9ivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih' pod uslovima kojim zakon utvr0uje i op/tim aktom. Po ovom pitanju zakon se jo/ nije izjasnio pa se trenutno sve re/ava normativnim aktom. ?)2 Si di%a$ o &dr&4iva j# i d#$ova j# Do ozbiljnijeg organizovanja sindikalnog udru:ivanja dolazi u drugoj polovini -5. veka' prvo u 8ngleskoj zatim u 3rancuskoj i Nema9koj a potom i u drugim evropskim zemljama. -5##. godine sloboda sindikalnog udru:ivanja priznata je u (raljevini Jugoslaviji. Posle Drugog svetskog rata sindikalno delovanje se internacionalizuje pod uticajem Me0unarode organizacije rada. Me0unarodna organizacija rada donosi niz konvencija i preporuka iz oblasti sindikalnog delovanja i udru:ivanja. Najzna9ajnije su$ (onvencija br.>6. O pravu udru:ivanja i regulisanju radnih sporova (onvencija br.>@. O sindikalnim slobodama i za/titi sindikalnih prava (onvencija br. 5>. O pravima radnika na organizovanje i na kolektivne ugovore (onvencija br. -,7. O radni9kim predstavnicima Preporuka br.5-. O kolektivnim ugovorima Preporuka o mirenju i dobrovoljnoj arbitra:i. Na samom po9etku bilo je potrebno izboriti se za slobodu sindikalnog udru:ivanja' a kada je izborena sloboda bilo je potrebno de&inisati ciljeve udru:ivanja' /to predstavlja trajni zadatak svakog sindikata. ?)6) S$o3oda &dr&4iva ja & 'i di%a" + !rbiji se zaposlenom garantuje sloboda organizovanja i delovanja bez posebnog odobrenja ali uz upis u odgovaraju1i registar. !lobodu sindikalnog udru:ivanja garantuje +stav !rbije i %akon o radu kao i mnogobrojne me0unarodne norme. %a ostvarivanje slobode sindikalnog udru:ivanja potrebna je volja onih koji se udru:uju i prijava nadle:nom organu. ?olja se mani&estuje aktom o osnivanju sindikalne organizacije koja je saglasna sa op/tim aktom odre0enog sindikata. %a registraciju je potrebno da se Ministarstvu nadle:nom za poslove rada podnese prijava sa statutom sindikalne organizacije. Ako su ispunjeni uslovi Ministarstvo po automatizmu upisuje sindikalnu organizaciju u registar 9ime sin. organ. sti9e svojstvo pravnog lica i mo:e da se bavim svim poslovima osim onih za koje je potrebno posedovanje reprezentativnosti. Pravilnikom je utvr0eno da se u registar upisuju slede1i podaci$ redni ; registarski < broj' naziv sindi. organ. i njeno sedi/te' broj 9lanova sindikata i broj uverenja o registraciji. Flanovi sindikata postaju i oni koji potpi/u pristupnicu naknadno posle registracije sindikalne organizacije. Flanstvo je dobrovoljno i pravo na 9lanstvo imaju svi zaposleni osim zaposlenih u nekim dr:avnim institucijama ; vojska' sudstvo i dr.<. Flanovi imaju mogu1nost da se i/9lane iz sindikata kada to :ele' slobodno i bez pritisaka. + !rbiji danas postoje tri asocijacije$ H !avez samostalnih sindikata !rbijeB' H Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikataB i +jedinjeni granski sindikat H NezavisnostB. !loboda sindikalnog udru:ivanja se mo:e zakonom ograni9iti ako to zahtevaju interesi javne bezbednosti' zdravlja i morala' nacionalne bezbednosti' ru/enja ustavnog poretka' izazivanje diskriminacije po bilo kom osnovu i drugih dr:avnih interesa. !indikalno delovanje mo:e zabraniti u navedenim slu9ajevima samo sud. ?)=) Ci$j#vi &dr&4iva ja & 'i di%a" Giljevi udru:ivanja imaju prevashodno socijalno.ekonomski karakter' jer slu:e zadovoljavanju interesa zaposlenih na radu i u vezi sa radom. 64

O ciljevima udru:ivanja u sindikat govori i %akon o radu koji ka:e da se sindikatom smatra samostalna' demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udru:uju radi zastupanja' predstavljanja' unapre0enja i za/tite svojih pro&esionalnih' radnih' ekonomskih' socijalnih' kulturnih i drugih pojedina9nih i kolektivnih interesa. Za'"&pa j# i "#r#'a zapo'$# i, podrazumeva da se sindikat u svakoj prilici zala:e za njihovo ostvarivanje' da pro/iruje obim i kvalitet prava zaposlenih. Pr#d'"av$ja j# poj#di a- i, i %o$#%"iv i, i "#r#'a !indikat treba da /titi interese 9lanova i da bude u svakoj prilici predstavnik 9lanova' a naro9ito u postupku kolektivnog pregovaranja sa poslodavcem. U apr#*# j# i "#r#'a -$a ova podrazumeva pobolj/anje uslova rada' pro/irenja i podizanje kvaliteta prava zaposlenih. Za7"i"a prava zapo'$# i, -$a ova 'i di%a"a ostvaruje se u postupcima pred poslodavcem' arbitra:om ili sudovima. *nteresi zaposlenih koji se ostvaruju preko sindikata su podeljeni na zadovoljavanje pro&esionalnih' radnih' ekonomskih' socijalnih' kulturnih i drugih interesa. Pro1#'io a$ i@ statusna i strate/ka prava i obaveze zaposlenih. Rad i@ prava' obaveze i odgovornosti zaposlenih na radu i u vezi sa radom. E%o om'%i@ predstavlja materijalni polo:aj zaposlenog koji se ogleda u zaradama' naknadama i ostalim primanjima. So+ija$ i@ prava zaposlenih iz oblasti$ socijalnog osiguranja' socijalne za/tite na radu i po prestanku radnog odnosa. K&$"&r i@ ti9u se obrazovanja' radnog i pro&esionalnog usavr/avanja i unapre0enja rada i :ivota zaposlenih 9lanova u kulturnom smislu. !vaki od ovih interesa mo:e predstavljati individualni ali i kolektivni interes zaposlenih. ?)>) Pri'"&pa j# 'i di%a"& %aposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice. Pristupanje nije normativno regulisano' ve1 je to pitanje prepu/teno sindikatu da to sam uredi. *pak odredbe koje reguli/u reprezentativnost sindikata insistiraju na nekoj &ormi registracije 9lanstva. Pristupnica sindikatu sadr:i slede1e elemente$ *me i prezime zaposlenog Mati9ni broj i broj li9ne karte Adresu prebivali/ta ili boravi/ta Naziv sindikalne organizacije Potpis zaposlenog koji pristupa sindikatu. Poslodavac je du:an da zaposlenom koji je 9lan sindikata na ime 9lanarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovaraju1i ra9un sindikata. ?)?) S"ar" a prava i o3av#z# 'i di%a"a i po'$odava+a Osnovne obaveze sindikata i poslodavaca sastoje se u pregovaranju' zaklju9ivanju i realizovanju kolektivnih ugovora. Jedna od prvih obaveza sindikata ; posle registracije < jeste da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata koji se vodi kod Ministarstva rada kao i izboru predsednika i 9lanova organa sindikata. Rok dostave je osam dana od dana dostave akta o upisu sindikata u registar' odnosno od dana izbora organa sindikata. Poslodavac treba da obezbedi sindikatu$ T#, i-%o-pro'"or # &'$ov# za rad ; kancelariju' name/taj' sredstva veze' kancelarijski materijal i dr.< Pri'"&p poda+ima i i 1orma+ijama koje su potrebne za rad sindikata Uvid & do%&m# "a i o3av#7"# ja u vezi sa ekonomskim i radno. socijalnim prilikama koja su zna9ajna za polo:aj zaposlenih 9lanova sindikata. !va ova pitanja se reguli/u kolektivnim ugovorom izme0u poslodavca i sindikata. %akonske odredbe daje pravo ovla/1enom predstavniku sindikata na pla1eno odsustvo zbog obavljanja sindikalne &unkcije u zavisnosti od broja 9lanova sindikata. Ako sindikat i poslodavac ne odrede du:inu trajanja pla1enog odsustva primenjuju se odredbe 9lana #--. %akona o radu. !indikalni predstavnik je partner u kolektivnom pregovaranju i zaklju9ivanju kolektivnog ugovora. ?)B) O' iva j# &dr&4# ja po'$odava+a 6@

+dru:enje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapo/ljavaju minimum 7J zaposlenih u odnosu naa ukupan broj zaposlenih u odre0enoj grani' grupi' podgrupi ili delatnosti ili na teritorijiodre0ene teritorijalne jedinice. %a osnivanje ovakvih udru:enja nije potrebno nikakvo predhodno odobrenje' osniva se slobodno s tim da se mora izvr/iti upis u registar kod Ministarstva nadle:nog za rad. Flanovi udru:enja ulaze dobrovoljno a cilj je ostvarivanje i za/tita zajedni9kih interesa Ova udru:enja se postavljaju na principima samostalnosti' demokrati9nosti i nezavisnosti. Samo'"a$ o'"@ +dru:enje je nezavisno od dr:avnih institucija' drugih privrednih asocijacija' politi9kih i drugih organizacija. D#mo%ra"i- o'"@ Odluke se donose po volji ve1ine' dozvoljena je sloboda mi/ljenja i govora kao i sukob mi/ljenja. N#zavi' o'"@ Otpornost na spoljne uticaje' pritiske' podsticaje' intervencije i sugestije koje bi dolazike sa bilo koje strane i iz bilo kojih razloga. Giljeva udru:enja ima vi/e ali jedan od najva:nijih je pregovaranje' zaklju9ivanje i realizacija kolektivnih ugovora u odre0enim delatnostima i za odre0enu teritorijalnu celinu. ?)C) U"vr*iva j# r#pr#z# "a"iv o'"i Re9 reprezentativan je latinskog porekla ; repraesentas od repraesentatio < /to bi zna9ilo predstavljanje odnosno neko koji nekoga predstavlja' zastupa ili zamenjuje. !vaki sindikat i svako udru:enje poslodavaca mo:e da deluje u domenu svog delokruga u ostvarivanju svojih ciljeva ali za kolektivno pregovaranje' zaklju9ivanje i kontrolu sprovo0enja kolektivnih ugovora' bez obzira na nivo na kom se nalaze' potrebno je ispunjenje ode0enog uslova a to je r#pr#z# "a"iv o'") ?)(D) R#pr#z# "a"iv o'" 'i di%a"a !indikati se mogu organizovati i delovati u okviru preduze1a u kojem su radnici zaposleni' na nivou grane ili delatnosti' na nivou odre0ene teritorije i zavisno od toga su odre0eni i principi i na9ini njihovog delokruga. 2ez obzira gde su i na kom nivou su organizovani sve sindikalne asocijacije trebaju da ispunjavaju odre0ene uslove za reprezentativnost. %akon je propisao uslove za reprezentativni sindikat $ Da je osnovan i da deluje na na9elima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja Da je nezavistan od dr:avnog organa i poslodavaca Da se &inansira prete:no iz 9lanarine i drugih sopstvenih izvora ; ovo je va:no jer onaj ko &inansira po pravilu taj i odlu9uje' na ovaj na9in sindikati ostaju nezavisni < Da ima potreban broj 9lanova na osnovu potpisanih pristupnica Da je upisan u registar u skladu sa propisima. ?)(( R#pr#z# "a"iv o'" po'$odava+a (ao /to je za odre0ene aktivnosti i delovanje potrbna reprezentativnost sindikata' tako je i za aktivnost i delovanje udru:enja poslodavaca potrebna reprezentativnost. +dru:enje poslodavaca se smatra reprezentativnim$ Ako je upisano u registar u skladu sa zakonom Ako ima potreban broj zaposlenihnkod poslodavaca 9lanova tog udru:enja +slov za upis u registar je odre0en Pravilnikom o upisu udru:enja poslodavaca u registar' koji je doneo ministar nadle:an za poslove rada' na osnovu ovla/1enja iz 9lana #-@. stav #. %akona o radu. %ahtev za upis u registar podnosi ovla/1eno lice' uz zahtev se podnosi i akt o osnivanju udru:enja' izjava o broju 9lanova poslodavaca' izjava o broju zaposlenih koje zapo/ljavaju poslodavci 9lanovi udru:enja' statut udru:enja i ovla/1enje za zastupanje i predstavljanje udru:enja. Drugi uslov za reprezentativnost udru:enja poslodavaca sadr:i u sebi dve obaveze. -7J zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u odre0enoj oblasti rada odnosno na odre0enoj teritoriji -=J poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca u grani' grupi' podgrupi' delatnosti ili teritoriji ?)(.) Nad$#4 o'" &"vr*iva ja r#pr#z# "a"iv o'"i 'i di%a"a i &dr&4# ja po'$odava+a

6>

(od utvr0ivanja reprezentativnosti predvi0ena je nadle:nost dva subjekta. Prvi je poslodavac koji utvr0uje reprezentativnost sindikata a drugi je Ministar koji je nadle:an za poslove rada koji odlu9uje na predlog Odbora za utvr0ivanje reprezentativnosti sindikata i udru:enja poslodavaca. Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvr0uje poslodavac u prisustvu predstavnika sindikata. !indikat se mo:e obratiti zahtevom Odboru za utvr0ivanje reprezentativnosti sindikata i udru:enja poslodavaca$ Ako mu reprezentativnost poslodavac nije utvrdio u roku od -7 dana od dana podno/enja zahteva Ako smatra da reprezentativnost nije utvr0ena od strane poslodavca u skladu sa zakonom Na teritoriji Republike !rbije na predlog Odbora' Ministar nadle:an za poslove rada utvr0uje reprezentativnost sindikata i udru:enja poslodavaca. Odbor je deveto9lano telo sastavljeno od po tri predstavnika ?lade !rbije' sindikata i udru:enja poslodavaca. Odbor ima mandat od 9etiri godine. Predstavnike vlade imenuje ?lada !rbije na predlog ministra nadle:nog za rad' a predstavnike sindikata i udru:enja poslodavaca imenuju sindikati i udru:enja poslodavaca koji su 9lanovi !ocijalno.ekonomskog saveta. ?)(2) Po'"&pa% &"vr*iva ja r#pr#z# "a"iv o'"i'i di%a"a i &dr&4# ja po'$odava+a Postupak utvr0ivanja reprezentativnosti u svim slu9ajevima po9inje podno/enjem zahteva. !indikat koji je organizovan kod poslodavca ima obavezu da zahtev za utvr0ivanje reprezentativnosti podnese poslodavcu' kao i dokaze o ispunjenostiuslova za reprezentativnost. (ada poslodavac odlu9i o zahtevu i sindikat se slo:i sa tom odlukom postupak reprezentativnosti je zavr/en. Ako poslodavac u propisanom roku ne odgovori ili se sindikat ne slo:i sa odlukom o postupku utvr0ivanja reprezentativnosti donosi odluku Odbor za utvr0ivanje reprezentativnosti. Ovde su mogu1e dve situacije$ Prva situacija je da Ministar na predlog Odbora zaklju9kom odbaci zahtev i to$ Ako se sindikat prvo obrati Odboru a ne poslodavcu ili ako se sindikat obratio pre isteka roka u kojem se poslodavac morao izjasniti Ako podnosilac zahteva nije otklonio nedostatke na koje je ukazao odbor Druga situacija ima za posledicu dono/enje re/enja Ministra nadle:nog za poslove rada. Re/enje mo:e biti dvojako$ zahtev se mo:e usvojiti ili zahtev se mo:e odbiti. ?)(6) Pr#i'pi"iva j# &"vr*# # r#pr#z# "a"iv o'"i 'i di%a"a i &dr&4# ja po'$odava+a %a preispitivanje utvr0ene reprezentativnosti' podno/enje zahteva imaju pravo sindikat' poslodavci i udru:enja poslodavaca. Preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavaca mo:e se pokrenut na inicijativu poslodavca ili na zahtev drugog sindikata koji je organizovan kod istog poslodavca. %ahtev za preispitivanje reprezentativnostisindikata mo:e da podnese bilo koji sindikat pa i oni sindikati koji neispunjavaju uslove reprezentativnosti. Preispitivanje reprezentativnosti udru:enja poslodavacamo:e da pokrene udru:enje poslodavaca za granu' grupu' podgrupu ili delatnost odnosno za teritorijalnu jedinicuza koju je osnovano udru:enje poslodavaca 9ija se reprezentativnost ispituje. (od ispitivanja reprezentativnosti sindikata poslodavac odlu9uje o zahtevu. Poslodavac posle dodijanja zahteva poziva sindikat 9ija se reprezentativnost ispituje da se izjasni i dostavi dokaze o ispunjenu uslova za reprezentativnost. !indikat ima rok od osam dana da dostavi sve dokaze koje mu je tra:io poslodavac. Poslodavac 1e odlu9iti u roku od petnaest dana. Nezadovoljna strana mo:e pokrenuti postupak kod resornog ministra preko Odbora. + svim drugim slu9ajevima reprezentativnost sindikata i udru:enja poslodavaca se pokre1e preko Odbora za utvr0ivanje reprezentativnosti' o 9emu odlu9uje Ministar nadle:an za poslove rada. ?)(=) Na'"a a% i razvoj %o$#%"iv o! &!ovora Razvoj industrije i ekonomskog liberalizma doveo je do pogor/anja ekonomskog i socijalnog polo:aja radnika. + ime tih radnika sindikati nastoje da izdejstvuju povoljnije uslove rada i ve1e nadnice. Prvi kolektivni ugovor zaklju9en je ->,=.godine u Eionu ali je i brzo poni/ten. Prvi kolektivni ugovor je zaklju9en u Austriji ->54. godine izme0u sindikata gra&i9kih radnika i poslodavaca. 65

Posle prvog svetskog rata pojedine dr:ave po9inju da kolektivne ugovore reguli/u zakonima' prvo u Nema9koj zatim u Austriji i 3rancuskoj pa *taliji itd. Prvi kolektivni ugovori kod nas se pominju -5##. godine u %akonu o za/titi radnika ali nije postojala obaveza njihovog zaklju9ivanja. "akva obaveza je bila ustanovljena -5,,. godine u (raljevini Jugoslaviji. Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji kolektivni ugovori su marginizovani zbog principa sistema samoupravljanja. "ek -5>5. godine kolektivni ugovor je predvi0en kao neizbe:ni akt za regulisanje radnih odnosa u preduze1ima. (olektivni ugovor je produkt tr:i/ne privrede i najamnog rada a nastao je iz sukoba interesa radnika i poslodavaca. (olektivni ugovor je sporazum zaklju9en u pisanom obliku izme0u jednog ili vi/e poslodavaca' odnosno organizacija poslodavaca sa jedne strane i radni9ke sindikalne organizacije sa druge strane kojima se ure0uju radni odnosi. "o je u stvari pravni akt i kao takav predstavlja autonomni uzvor radnog prava. !adr:i dve vrste odredaba$ normativnopravne i obligacione. Normativne obaveze utvr0uju prava' obaveze i odgovornostionih koji nisu vodili pregovore' u njima neposredno u9estvovali i zaklju9ili takve ugovore. A to su zaposleni i predstavnici poslodavaca. Obligacioni karakter imaju odredbe koje utvr0uju prava' obaveze i odgovornosti neposrednih u9esnika u zaklju9ivanju kolektivnih ugovora. ?)(>) Vr'"# %o$#%"iv o! &!ovora %akonom o radu su utvr0ene tri vrste kolektivnih ugovora$ Op/ti kolektivni ugovor Posebni kolektivni ugovor (olektivni ugovor kod poslodavca ?)(?) Op7"i %o$#%"iv i &!ovori Op/ti kolektivni ugovor se zaklju9uje za celokupnu teritoriu Republike !rbije i odnosi se na sve poslodavce i sve zaposlene. Drugi nazivi za ove ugovore su Nacionalni ; jer se primenjuje na celoj teritoriji !rbije < i eneralni ; jer se primenjuje na sve zaposlene i poslodavce u dr:avi<. Op/ti kolektivni ugovor zaklju9uju reprezentativni sindikati i reprezentativna udru:enja poslodavaca. + zaklju9ivanju ovog ugovora' pod odre0enim uslovima' mogu u9estvovati i vi/e reprezentativnih ili udru:enih sindikata sa jedne strane i vi/e reprezentativnih ili udru:enih poslodavaca na drugoj strani. + hijerarhiji svih kolektivnih ugovora' op/ti kolektivni ugovor ima najja9u pravnu snagu pa zato svi ostali ugovori ni:eg ranga moraju biti usagla/eni sa ovim kolektivnim ugovorom. ?)(B) Po'#3 i %o$#%"iv i &!ovori Posebni kolektivni ugovori se zaklju9uju za posebne oblasti rada' za posebne teritorije ili za posebne grane delatnosti. + praksi se naziva granski kolektivni ugovor jer se naj9e/1e zaklju9uje za pojedine grane delatnostii primenjuje se u toj grani za celu teritoriju dr:ave. Poseban kolektivni ugovor ne mo:e za zaposlene biti nepovoljniji od op/teg kolektivnog ugovora ali mo:e biti sa povoljnijim re/enjima. ?)(C) Ko$#%"iv i &!ovor %od po'$odav+a !aglasno 9lanu #6>. %akona o radu klektivni ugovor kod poslodavaca zaklju9uju reprezentativni sindikat ; sindikati < i direktor odnosno preduzetnik. Ovim ugovorom se reguli/u radni odnosi kolektiva zaposlenih bez obzira da li se radi o kolektivu jednog pravnog subjekta' grane ili svi zaposlenih u dr:avi. (olektivni ugovor kod poslodavca mora biti u saglasju sa op/tim i posebnim kolektivnim ugovorima. (olektivni ugovor kod poslodavca mo:e dati ve1a prava zaposlenim ali nikako manja prava nego /to je to predvi0eno klektivnim ugovorima' po hijerarhiji sa ve1om pravnom snagom. ?).D) Od o' m#*& %o$#%"iv im &!ovorima %bog velikog broja kolektivnih ugovora postoji potreba za njihovom usklja0eno/1u. +skla0enost je potrebna kako izme0u op/tih' posebnih i kolektivnih ugovora kod poslodavaca tako i izme0u pojedinih vrsta kolektivnih ugovora.Pojedini kolektivni ugovori se izme0u sebe razlikuju po obimu zahvatanja radnopravnih odnosa i razli9itom stepenu op/tosti regulisanja i te razlike imaju odlu9uju1i zna9aj za njihov odnos u hijerarhiji. Pri hijerarhizaciji kolektivnih ugovora mora se voditi ra9una o op/tosti njihovih normi' vrsti i broju u9esnika u zaklju9ivanju i vremenskom 7=

prioritetu. Ovi kriterijumi vrede kako pri rangiranju pojedinih vrsta kolektivnih ugovora tako i pri rangiranju klektivnih ugovora iste vrste. %a utvr0ivanje me0usobnog odnosa klektivnih ugovora va:nu ulogu ima zakon. ?).() U'%$a*# o'" %o$#%"iv i, &!ovora 'a za%o om (olektivni ugovor treba da bude uskla0en sa zakonom. Odredbe kolektivnog ugovora ne mogu da budu suprotne imperativnim odredbama zakona. %akon svojim imperativnim odredbama treba da obezbedi minimum dru/tvene za/tite slabijeg partnera u radnom odnosu ; zaposlenog <' a klektivni ugovor ta prava konkretizuje i mo:e samo da ih eventualno pro/iri. +skla0enost kolektivnih ugovora sa zakonom se zasniva na dva simetri9na pravila' jedno pravilo je ode0eno negativno a drugo pozitivno. Negativno pravilo je sadr:ano u 9lanu >. stav-. %akona o radu' prema kojem kolektivni ugovor ne mo:e adr:i odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvr0uju nepovoljniji uslovi rada od onih koji su utvr0eni zakonom. Pozitivno pravilo je sadr:ano u 9lanu >. stav #. %akona o radu' prema kojem je mogu1e kolektivnim ugovorom utvrditi ve1a prava i povoljnije uslove rada od onih koji su utvr0eni zakonom. Jedino zakon mo:e da spre9i primenu ve1ih prava. (ada su kolektivnim ugovorom predvi0ena ve1a prava nego zakonom ili ako ta prava nisu sadr:ana u zakonu primenjiva1e se odredbe iz kolektivnog ugovora. ?)..) U-#' i+i %o$#%"iv o! pr#!ovara ja (olektivni ugovor se uvek zaklju9uje izme0u predstavnika zaposlenih i poslodavaca a od vrste kolektivnog ugovora zavisi ko 1e biti pregovara9. (od op/teg kolektivnog ugovora u9esnici u pregovorima za teritoriju Republike !rbije su reprezentativna udru:enja poslodavaca i reprezentativni sindikati za tu teritoriju. Posebni kolektivni ugovori se odnose na granu' grupu' podgrupu ili delatnost i na teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Prvi su granski a drugi teritorijalni kolektivni ugovori i kod jednih i kod drugih u9esnici u pregovorima su reprezentativni sindikati ireprezentativna udru:enja poslodavaca. Postoje i posebni kolektivni ugovori za$ Jav a pr#d&z#5a' 9iji su pregovara9i osniva9 ili organ koga on ovlasti i reprezentativni sindikat 8i+a %oja 'amo'"a$ o o3av$jaj& d#$a" o'" & o3$a'"i %&$"&r# i &m#" o'"i pregovara9i su reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentetivni sindikat Spor"i'"#/ "r# #r# i '"r&- ja%# & 'por"& 9iji su pregovara9i reprezentativno udru:enje za sportsku delatnost u &izi9koj kulturi i reprezentativni sindikat Pregovara9i u zaklju9ivanju kolektivnog ugovora kod poslodavaca su sam poslodavac i reprezentativni sindikat. + slu9aju da nijedan sindikat i nijedno udru:enje poslodavaca ne ispunjavaju potrebne uslove za reprezentativnost zakon dozvoljava udru:ivanje vi/e sindikata ili udru:enja kako bi obezbedili reprezentativnost i u9e/1e u pregovorima. Predstavnici sindikata i udru:enja moraju imati ovla/1enja svojih organa da bi mogli u9estvovati u pregovorima. ?).2) Pr#!ovara j# i za%$j&-iva j# %o$#%"iv i, &!ovora (olektivni ugovor se smatra zaklju9enim kada ga potpi/u predstavnici zaposlenih i poslodavaca. !am postupak zaklju9ivanja kolektivnih ugovora ima dve &aze i to$ &azu pregovaranja i &azu zaklju9ivanja. ?).6) Pr#!ovara j# Pregovaranje mo:e biti dugo i naporno a mo:e do1i i do ne zaklju9ivanja zbog nesaglasnosti dveju strana. %ato je neophodna dobra organizacija i priprema. Priprema bi se mogla podeliti u tri dela i to$ Po%r#"a j# po'"&p%a pr#!ovara ja. Pokre1e se na inicijativu bilo kog u9esnika ovla/1enog za zakju9ivanje ugovora. Potrebno je navesti imena predstavnika koji 1e voditi pregovore i koji trebaju da predlo:e okvirne rokove za zaklju9enje kolektivnog ugovora. Po:eljno je da predstavnici zaposlenih i poslodavaca budu kvali&ikovani i da poznaju materiju o kojoj se pregovara. Predstavnici mogu sami voditi pregovore ili mogu ovlastiti 7-

posebne stru9njake. Ako nedo0e do dogovora u raku od 67. dana mogu za re/avanje spornih pitanja obrazovati abitra:u. Izrada a+r"a %o$#%"iv o! &!ovora mo:e biti u9injena od jedne ili druge strane. U"vr*iva j# pr#d$o!a %$#%"iv o! &!ovora) (lektivni ugovor predstavlja slobodno izra:enu volju dve strane koje takav ugovor zaklju9uju. +govor je rezultat vo0enja pregovora i usagla/avanja stavova oko uslova modaliteta budu1eg ugovora. (ako 1e proces pregovaranja te1i i koji 1e krajnji rezultat tog pregovaranja biti nije mogu1e unapred odrediti. !misao pregovora jeste da se argumentima' uporno/1u' spremno/1u na kompromis i ostalim atributima do0e do :eljenog rezultata sa koji 1e obe strane biti zadovoljne. ?).=) Za%$j&-# j# %o$#%"iv i, &!ovora Ako se pregovara9i sporazumeju dolazi do zaklju9ivanja kolektivnog ugavora. %aklju9ivanje kolektivnog ugovora se ogleda u potpisu teksta koji su pripremili pregovara9i i koji su predhodno u potpunosti usaglasili. Potpisivanje kolektivnog ugovora vr/e ovla/1eni predstavnici reprezentativnih sindikata' poslodavac ;ili njegov predstavnik< ili reprezentativno udru:enje poslodavaca. 3orma kolektivnog ugovora je obavezno u pisanoj &orm. "o je &orma ad 'o$#m i"a"#m /to zna9i ako nije u pisanoj &ormi ugovor ne postoji. Da bi ugovor stupio na snagu potrebo je da sa njim budu upoznati svi oni na koje se ugovor odnosi i oni koji imaju odre0eni interes. Obaveza je da se Op/ti i posebni kolektivni ugovor objavi u H!lu:benom glasniku Republike !rbijeB' a na9in objavljivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca se utvr0uje op/tim aktom. Op/ti i posebni kolektivni ugovor' kaoi njihove izmene ili dopune registruju se kod Ministarstva nadle:nog za poslove rada. %aklju9eni kolektivni ugovor predstavlja izvor radnog prava i kao takav proizvodi pravna dejstva. "akva dejstva ostvaruju se njegovom primenom u odre0enom vremenu prema odre0enim subjektima i na odre0enom prostoru. ?).>) Prim# a %o$#%"iv i, &!ovora Primena kolektivnog ugovora po9inje njegovim stupanjem na snagu. Op/ti i posebni kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce$ Flanove udru:enja poslodavaca K u9esnika kolektivnog ugovora One koji su naknadno postali 9lanovi udru:enja poslodavaca K u9esnike kolektivnog ugovora od dana pristupanja udru:enju poslodavaca One koji su bili 9lanovi udru:enja poslodavaca jo/ /est meseci nakon istupanja iz udru:enjaposlodavaca K u9esnika kolektivnog ugovora Ministar nadle:an za poslove rada ima ovla/1enje da odlu9i da se kolektivni ugovori ili njegove pojedine odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu 9lanovi udru:enja poslodavaca ;u9esnika kolektivnog ugovora< u slede1im slu9ajevima$ %bog ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u R. !rbiji u cilju obezbe0ivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada Da bi se ubla:ile razlike u zaradama u odre0enoj grani' grupi' podgrupi ili delatnosti koji uti9u na socijalni i ekonomski polo:aj zaposlenih /to ima za posledicu nelojalnu konkurenciju' pod uslovom da kolektivni ugovor 9ije se dejstvo pro/iruje obavezuje poslodavce koji zapo/ljavaju najmanje ,=J zaposlenih u odre0enoj grani' grupi' podgrupi ili delatnosti Ministar nadle:an za poslove rada ima ovla/1enje da na zahtev poslodavca ili udru:enja obustavi primenu pro/irenog kolektivnog ugovora koji se odnosi na zarade i naknade zarada zbog &inansijskih problema poslodavca. Ministar nadle:an za poslove rada tako0e je nadle:an da stavi van snage svoje odluke o pro/irenom dejstvu ili o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora. ?).?) Traja j# i pr#'"a a% %o$#%"iv o! &!ovora (olektovni ugovor se zaklju9uje na period do tri godine. Nakon isteka roka ugovor prestaje da va:i osim ako se oni koji su ga zaklju9ili druga9ije ne dogovore. Po isteku roka ugovora ugovor va:i jo/ ,=. dana. 7#

Prema ranije va:e1em %akonu o radu kolektivni ugovor se mogao zaklju9iti na neodre0eno ili odre0eno vreme. Po sada/njem zakonu kolektivni ugovor se mo:e zaklju9iti samo na odre0eno vreme i to najdu:e do tri godine. ?a:nost kolektivnog ugovora se mo:e produ:iti ali maksimalno na tri godine. Cto bi zna9ilo' ako se kolektivni ugovor zaklju9io na dve godine njegova va:nost se mo:e produ:iti jo/ godinu dana. (olektivni ugovor ima pravnu snagu ako je u pisanoj &ormi i ako su ga potpisale strane koje su za to ispunjavale propisane uslove. (olektivni ugovor prestaje da va:i istekom roka na koji je zaklju9en plus ,=. dana' ali i sporazumom svih u9esnika ili otkazom ; na na9in koji je utvr0en otkazom <. !porazumni raskid i otkaz kolektivnog ugovora treba da budu sa9injeniu pisanoj &ormi i potpisani od lica koja su za to ovla/1ena. Nijedan kolektivni ugovor ne prestaje danom otkaza ve1 ostaje u primeni do otkaznog roka. Otkazni rok po9inje da te9e od dana dostavljanja akta drugom u9esniku i traje najdu:e 4. meseci. + slu9aju otkaza kolektivnog ugovora u9esnici imaju obavezu da najkasnije u roku od -7. dana ; od dana podno/enja otkaza < zapo9nu postupak pregovaranja za zaklju9enje novog kolektivnog ugovora. ?).B) R#7ava j# rad i, 'porova & prim# i %o$#%"iv i, &!ovora + svakom ugovoru pa i u kolektivnom ugovoru mogu1i su nesporazumi u njihovoj primeni kao i nemogu1nost da potpisnici ugovora prona0u adekvatno re/enje za nastali nesporazum. + tom slu9aju nastaju sporovi u primeni kolektivnog ugovora. *zme0u individualnih radnih sporova i kolektivnih radnih sporova postoji bitna razlika. (olektivni radni sporovi nastaju povredom ili ugro:avanjem kolektivnih radnih prava ili interesa. Njihovo re/avanje je mogu1e mirnim putem ili putem ekonomskog i drugog pritiska ali i u sudskom postupku. ?).C) Pojam i o' ov a o3#$#4ja %o$#%"iv i, rad i, 'porova (od kolektivnih radnih sporova na strani zaposlenih osim sindikata mo:e se pojaviti i ve1ina zaposlenih a u slu9aju /trajka i /trajka9ki odbor. %bog toga se kolektivnim radnim sporom smatra spor izme0u sindikata' ve1ine zaposlenih ili /trajka9kog odbora sa jedne strane i poslodavca' udru:enja poslodavaca ili komore sa druge strane. Povod spora mo:e biti povreda ili ugro:avanje' ure0ivanje' primena ili tuma9enje kolektivnih prava' obaveza ili interesa po osnovu rada ili u vezi sa radom. Obele:ja ovih sporova proisti9u iz njihove prirode i njihove de&inicije' opredeljuju ih karakteristike koje se vezuju za njihove materijalnopravne ; odnosi se na predmet spora i strane spora u sporu < i procesnopravne elemente ; odnosi se na postupak i organe koji re/avaju spor <. ?)2D) Vr'"# %o$#%"iv i, rad i, 'porova (lolektivni sporovi se naj9e/1e razvrstavaju$ Prema predmetu spora Prema sektoru u kome nastaju sporovi ; privatnom i javnom sektoru < Prema nivou na kome nastaju ; mogu biti na nivou poslodavca' lokalnom' granskom' nacionalnom ili internacionalnom nivou < Prema subjektima koji u9estviju u sporovima ; spor poslodavac K zaposleni' udru:enje poslodavaca K sindikati i spor poslodavci K savet zaposlenih < !a stanovi/ta radnopravne teorije najzna9ajnija podela je prema predmetu spora. Prema tom kriterijumu kolektivni radni sporovi mogu biti i "#r#' i i prav i 'porovi. ?)2() I "#r#' i G #%o om'%i H %o$#%"iv i rad i 'porovi *nteresni kolektivni radni spor nastaje u postupku zaklju9ivanja' izmena i dopuna' obnavljanja ili pro/irivanja dejstva kolektivnog ugovora. %bog toga se ova vrsta sporova ozna9ava kao Hsporovi o reviziji pravaB. Naj9e/1e se ti sporovi doga0aju u s&eri zarada i drugih uslova rada. *nteresnim sporovima se smatraju i kolektivni radni sporovi o priznanju sindikata za pregovara9kog partnerau procesu kolektivnog pregovaranja. Na ovo upu1uje i mi/ljenje eksperata Me0unarodne organizacije rada' prema kojem spor koji se vodi povodom priznavanja pregovara9kih prava sindikata spada u kategoriju interesnih kolektivnih radnih sporova. ?)2.) Prav i %o$#%"iv i pad i 'porovi

7,

Pravni kolektivni radni spor nastaje povodom promene i tuma9enja klektivnih ugovora' odnosno zakonskim i drugim propisima o kolektivnim pravima' obavezama i interesima zaposlenih i poslodavaca. Normativni deo kolektivnih ugovora sadr:i odredbe kojima se ure0uje zarada' naknada zarade i drugi uslovi rada i zaposlenja. Povrede kolektivnih prava ili interesa jedne strane u sporu treba da se vr/i radnjama ili aktivnostima odnosno 9injenjem ili ne9injenjem druge strane u sporu. Na takav na9in izme0u njih nastaju sporna pitanja koja se re/avaju mirnim putem ili putem ekonomskog i drugog pritiska u zavisnosti od realnog stanja stvari i okolnosti. Radikalna sredstva se upotrebljavaju kada se iscrpe sve mogu1nosti mirnog re/avanja spornih pitanja. ?)22) Mir o r#7ava j# %o$#%"iv i, rad i, 'porova + interesu je zaposlenih i poslodavaca da se sporovi re/avaju mirnim putem izbegavaju1i dugotrajne i skupe sudske sporove. Mirno re/avanje sporova je predvi0eno %akonom o radu ali i posebnim propisom %akonom o mirnom re/avanju radnih sporova. Mirnim re/avanjem sporova se predupre0uje upotreba nepo:eljnih i ne miroljubivih sredstava radne borbe /to je u interesu svih. +obi9ajne metode mirnog re/avanja kolektivnih radnih sporova su$ Mirenje Posredovanje Arbitra:a ?)26) Mir# j# Mirenje bi trebalo da bude prva &aza u re/avanju ili poku/aju re/avanja kolektinih radnih sporova. Mirenje je mogu1e susretom i su9eljavanjem mi/ljenja dve suprostavljene strane' isto tako je mogu1e i uz posredovanje neutralnog lica koje se naziva miritelj. %adatak miritelja nije da arbirtrira niti da na bilo koji drugi na9in re/ava nastali spor ve1 da dve strane ubedi da nastali spor re/e mirnim putem. + mnogim zemljama postoje posebne institucije naj9e/1e tripartitnog sastava' 9iji je zadatak da podsti9u primenu metoda mirnog re/avanja sporova. (od nas je #==7.godine &ormirana Agencija za mirno re/avanje radni9kih sporova koja je za dve godine uspela da re/i mirnim putem oko @7J sporova ; od kojih je najve1i broj nesporazuma bio u postupku privatizacije <. (ada se spor ne mo:e re/iti mirnim putem onda naj9e/1e dolazi do sudskih postupaka. ?)2=) Po'r#dova j# Posredovanje je poseban metod re/avanja kolektivnih radnih sporova u kome posrednik kao tre1e i neutralno lice predla:e re/enja za prevazila:enje nastalih sporova. Posrednik je lice od ugleda ' znanja i poverenja' posebno iz radnopravne materije pa njegovi predlozi i sugestuje imaju poseban zna9aj. Posrednik se prvo upoznaje sa predmetom spora i ostalim pitanjima zna9ajnim za posredovanje' konsultuje se sa obe strane o sporu i eventualno koristi mi/ljenje nezavisnih eksperata. Nakon toga posrednik &ormuli/e svoj predlog re/enja spora i dostavlja ih sukobljenim stranama. Predlog nije obavezuju1i. Ako strane prihvate predlog on postaje sastavni deo kolektivnog ugovora. Ako ga ne prihvate mogu1e su dalje aktivnosti posrednika na pribli:avanju stavova ili re/enja spora. Posredovanje mo:e biti &akultativno ili obavezno zavisno od pravila utvr0enih zakonom ili kolektinim ugovorom. "aj posao se naj9e/1e poverava javnim slu:bama a u poslednje vreme privatnim institucijama za mirenje i posredovanje. ?)2>) Ar3i"ra4a %a re/avanje spornih pitanja u primeni kolektivnih ugovora mo:e se obrazovati arbitra:a. Arbitra:u imenuju u9esnici kolektivnog ugovora i to u roku od -7. dana od dana nastanka spora. Na9in rada' sastav arbitra:e i druga pitanja zna9ajna za sporove ure0uju se kolektivnim ugovorom. Najbolje i najprakti9nije je da se u arbitra:u imenuju 9lanovi koji dobro poznaju radnopravnu materiju i koji rade i odlu9uju odgovorno i savesno. Odluke arbitra:e mogu biti pravno obavezuju1e ili neobavezuju1e zavisno od re/enja utvr0enih zakonom' kolektivnim ugovorom ili sporazumom strana u sporu. Ako je odluka arbitra:e obavezuju1a onda je odluka kona9na i samo se izuzetno mo:e osporavati sudskim putem. 76

Ako se sporna pitanja ne re/e pred arbitra:om ili njihovo re/avanje nije predvi0eno na taj na9in mogu1e je tra:iti sudsku za/titu. Ona je mogu1a u sporovima oko zaklju9enja' primene ili prestanka va:enja kolektivnog ugovora. ?)2?) R#7ava j# %o$#%"iv i, rad i, 'porova & par i- om po'"&p%& Odre0ene vrste kolektivnih radnih sporova mogu se re/avati u parni9nom postupku ;pred sudom<. Pravila za njihovo re/avanje su predvi0ena %akonom o parni9nom postupku. "im zakonom je propisano da se u parnicama povodom kolektivnih ugovora mogu re/avati$ !porovi koji nastaju u postupku zaklju9ivanja kolektivnog ugovora !porovi koji nastaju u postupku izmena odnosno dopuna kolektivnih ugovora !porovi koji nastaju u slu9aju spora o reprezentativnosti sindikata !porovi koji nastaju u slu9aju spora o reprezentativnosti udru:enja poslodavaca Parni9ni postupak se pokre1e tu:bom koju mo:e podneti jedna ili druga strana u sporu. Jedna od strana u sporu mora biti reprezentativni sindikat. Reprezentativnost se ne zahteva od strane poslodavaca. Re/avanje sudskih postupaka se zasniva na na9elu hitnosti. Postupak se okon9ava dono/enjem presude kojom se u odre0enim rokovima nala:u odre0ene 9inidbe. Protiv prvostepene presude dozvoljena je :alba koja se podnosi u roku od osam dana. Protiv drugostepene presude stranke mogu zatevati reviziju postupka u roku od ,=. dana od dana dobijanja prepisa presude. Revizija se mo:e izjaviti samo iz rzloga utvr0enih %akonom o porni9nom postupku. O reviziji postupka odlu9uje ?rhovni sud !rbije. OSMI () PRAVO NA ATRAJK Pravo na /trajk predstavlja jedno od zna9ajnih prava zaposlenih. "o pravo je predvi0eno i +stavom !rbije' a ostvaruje se u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. ()() POJAM I OB8ICI ATRAJKA Ctrajk predstavlja sredstvo kojim zaposleni vr/e pritisak na poslodavce ili vladu radi ispinjenja orre0enih zahteva. "aj pritisak se sprovodi privremenom obustavom radaili smanjenim radnim aktivnostima. + /trajku je potrebno u9e/1e /to ve1eg broja zaposlenih a oni sami odlu9uju da li 1e u9estvovati u /trajku ili ne1e. Naj9e/1i zahtevi zaposlenih se odnose na pobolj/anje materijalnig polo:aja' uslova rada' a u poslednje vreme kod nas zbog nepravilnosti kod privatizacija. Ctrajk spada u agresivne na9ine borbe zaposlenih i oni su du:ni da ga sprovode u skladu sa predvi0enim zakonskim propisima. Po %akonu o /trajku' /trajk se mo:e organizovati kao$ /trajk kod poslodavcaQ /trajk u grani' grupi' delatnosti i generalni /trajk. Pre stupanja u /trajk zaposleni su du:ni da organizuju /trajk upozorenja koji se mo:e podneti kao zahtev za ispunjenje odre0enih ciljeva' kratkotrajnom obustavom rada ili upozorenjem preko sredstava in&ormisanja. ().) STUPANJE U ATRAJK Ctrajk tj. /trajk upozorenja mogu organizovati sindikalne organizacije ili sami zaposleni ali pojedinci ili manje grupe ne mogu da organizuju /trajk jer odluku o /trajku donosi organizator i ta odluka treba da sadr:i$ zahteve /trajka9a' vreme po9etka /trajka' mesto okupljanja i sastav /trajka9kog odbora. Ctrajka9ki odbor zastupa interese /trajka9a pa u njihovo ime vodi /trajk' najavljuje ga i dostavlja odluku o /trajku poslodavcu. Ctrajka9ki odbor treba da najavi /trajk najkasnije pet dana pre dana odre0enog za po9etak /trajka ili #6 9asa pre po9etka /trajka upozorenja. (ad se organizuje generalni /trajk ili /trajk u delatnosti /trajka9ki odbor je du:an da odluku o /trajku dostavi odgovaraju1em udru:enju poslodavaca i nadle:nom dr:avnom organu. ()6) DU;NOSTI ATRAJKAEA Ctrajka9i i /trajka9ki odbor su u obavezi da organizuju i vode /trajk tako dane ugro:avaju :ivote i zdravlje ljudi' bezbednost imovine poslodavca i drugih lica' da ne nanose bilo kakvu /tetu i da obezbede nesmetani nastavak rada nakon zavr/etka /trajka. Oni ne smeju da ometaju poslodavca i one zaposlene koji ne :ele da /trajkuju da obavljaju svoje poslove. Ctrajka9ki odbor u toku /trajka ima obavezu da pregovara sa predstavnicima poslodavca' tj.sa predstavnicima vlade radi iznala:enja re/enja za sporazumno regulisanje zahteva zbog kojih je do/lo do /trajka. ()6) DU;NOSTI POS8ODAVCA Poslodavac za vreme /trajka ne mo:e zapo/ljavati nova lica radi zamene /trajka9a. Poslodavac tako0e ne mo:e spre9avati /trajka9e da /trajkuju a zaposlenima koji ne /trajkuje ne sme davati bilo kakve pogodnosti kao /to je pove1anje zarade ili im skra1ivati radno vreme za istu zaradu. Po 77

zavr/etku /trajka ne sme da dovodi u neravnopravan polo:aj one koji su /trajkovali u odnosu na druge zaposlene. ()=) POSEBNI RE;IMI ATRAJKA Postoje delatnosti za koje je po zakonu potrebno obezbediti poseban re:im /trajka tu spadaju delatnosti od javnog interesa;zdravstvena i veterinarska za/tita briga o deci< i delatnosti u kojima /trajk mo:e ugroziti :ivot i zdravljeljud ili naneti /tetuvelikih razmera;hemijska industrija' bezbednost<. + ovim posebnim delatnostima /trajk je potrebno najaviti najkasnije -= dana pre njegovog po9etka i potrebno je obezbediti minimum procesa rada. Minimum procesa rada se utvr0uje op/tim aktom u skladu sa kolektivnim zgovorom. ()>) ZAATITA ATRAJKAEA Ako je /trajk organizovan i sprovodi se u skladu sa zakonskim propisima u9esnici u njemu u:ivaju odre0enu za/titu i garanciju. arancije za u9esnike u /trajku i /trajka9ki odbor su te da u9e/1e u /trajku ne predstavlja povredu radne obaveze' ne mogu se pokretati disciplinske i od/tetne odgovornosti' ne mo:e se dobiti otkaz i oni ostvaruju prava iz radnog odnosa osim prava na zaradu. arancija va:i samo ako je /trajk organozovan i sprovodi u skladu sa zakonom u suprotnom ona ne va:e. ()?) PRESTANAK ATRAJKA Ctrajk mo:e prestati sporazumom /trajka9a i poslodavca /to se naj9e/1e odra:ava u kompromisnom re/enju ili odlukom sindikata odnosno ve1ine zaposlenih. Ctrajka9ki odbor ne mo:e da donese odluku o prestanku /trajka bez odobrenja sindikata i zaposlenih. .) DRUGI NAEINI OSTVARIVANJA KO8EKTIVNI: INTERESA Ctrajk nije jedini na9in ostvarivanja kolektivnih zahteva i prava zaposlenih. "u jo/ spadaju i protesti zaposlenih i lock out. .)() PROTESTI ZAPOS8ENI: +stavom !rbije je regulisano pravo na okupljanje gra0ana i zaposlenih. %aposleni mogu izraziti odre0eni protest sa ciljem da upozore da to protiv 9ega protestuju treba izmeniti ili ukinuti. Me0unarodne ali i na/e norme insistiraju da protesti bilo keje vrste budu legalni tj.da ni u kom slu9aju nesmeju biti nasilni. Protesna okupljanja u zatvorenom su slobodna' za protesna okupljanja na otvorenom treba da budu blagovremeno prijavljena i da ne smeju ugro:avati bezbednost' :ivote i zdravlje ljudi' interese i prava tre1ih lica i moraju voditi ra9una o moralnim obzirima gra0ana. Naj9e/1i oblik protesnih okupljanja se odvija na organizovanim zborovima' mitinzima ili demonstracijama. .)()( PICKETING Picketing predstavlja okupljanje onih koji su organizovali /trajk i vode ga u saglasnosti sa predvi0enim normama ispred ulaza u poslovni prostor sa ciljem da na nenasilan na9in odvrate zaposlene koji nisu u /trajku da ne rade za poslodavca.na ovaj na9in /trajka9i :ele da obezbede /to ve1u podr/ku zaposlenih za svoje zahteve zbog kojih je i organizovan /trajk. Osnovni uslov legitimnosti takvog na9ina /trajka9a je da on bude u miran i u granicama dozvoljenog jer u suprotnom poslodavac mo:e pomo1u nadle:nih organa da ga spre9i. .)().) BOJKOT 2ojkot zna9i ignorisanje nekog ili ne9eg. 2ojkot zap/oslenih prema poslodavcu se mo:e mani&estovati u prekidu komuniciranja sa odre0enim poslodavcem' odbijanja kori/1enja usluga /to za cilj ima da zaposleni takvim pona/anjem uti9u na poslodavca da pove1a zarade ' popravi uslove rada i druge ustupke zbog kojih je bojkot i organizovan. .).) 8OCK OUT Eock out predstavlja protivmeru koju mo:e da preduzme poslodavac kako bi spre9io teku1e ili budu0e nesporazume sa zaposlenima a ogleda se u tome /to poslodavac obustavlja odnosno zabranjuje rad u preduze1u. !pre9avanje teku1ih nesporazuma izme0u poslodavca i zaposlenih putem lock out.a se mo:e preduzeti kada do0e do bojkota ili /trajka. Odluku o uvo0enju lock out.a odnosno zatvaranja preduze1a donosi jedan ili vi/e poslodavaca ali ne i udru:enje poslodavaca. Ovom obliku borbe sa sindikatima i zaposlenima pribegavaju obi9no sitni poslodavci. Eock out je kolektivna mera jednog ili vi/e poslodavaca koja je karakteristi9na po tome /to je jednovremeno pogo0a vi/e zaposlenih. Poslodavac nije u obavezi da zaposlene ponaosob obavesti o lock out.u. Eock out je mera poslodavca o privremenom ili trajnom zatvaranju preduze1a u cilju vr/enja pritiska na zaposlene i sindikate da odustanu od svojih zahteva i prihvate zahteve poslodavca . Eock out se u zavisnosti od uvo0enja mo:e javiti u slede1im oblicima i ti $ 74

Preventivni ;o&anzivni< Eock out se javlja kad poslodavac donese odluku da primeni tu meru pre izbijanja nesporazuma tj. /trajka' da bi zaposlene odvratio od zahteva i /trajka Odbrambeni ;de&anzivni< Eock out se preduzima kada poslodavac o njemu donese odluku kad /trajk izbije. Naknadni ;retorzivni< osvetni9ka mera prema zaposlenima po okon9anju /trajka i Eock out solidarnosti se javlja kada ga poslodavac uvodi u drugom preduze1u kao meru poja9anja pritiska prema zaposlenima kako bi pomogao tom poslodavcu da re/i svoje te/ko1e. 2ez obzira na sli9nost izme0u /trajka i Eock out.a izme0u njih postoji razlika posebno one koje se odnose na individualne ugovore o radu. (od /trajka dolazi do suspenzije individualnih ugovora o radu dok kod Eock out.a nije redak slu9aj da dolazi raskida ugovora i to za sve zaposlene bez obzira da li su uklju9eni u kon&likte ili ne. DEO DEVETI NADZOR NAD PRIMENOM PROPISA O RAVNOPRAVNIM ODNOSIMA Nadzor nad primenom ravnopravnih propisa ima i nacionalnu i me0unarodnu dimenziju. () MEFUNARODNA REGU8ATIVA U VEZI NADZORA Prema konvenciji >- O inspekciji rada u industriji i trgovini ;-56@.Teneva< sistem inspekcije rada ima zadatak$ da osigura primenu zakonskih propisa koji seodnose na uslove rada i za/titu radnika u vr/enju njihovih zanimanja' kao /to su odredbe o radnom vremenu' o platama' o osiguranju i o drugim srodnim materijama u meri u kojoj su inspektori rada du:ni da osiguraju primenu tih odredbiQ da pru:aju obave/tenja i tahni9ke savete poslodavcima i radnicima o naje&ikasnijem na9inu za po/tovanje zakonskih odredaba i da signaliziraju nadle:noj vlasti slabosti i zloupotrebe koje nisu posebno pokrivene postoje1imzakonskim propisima. *nspekcije rada treba da budu organizovane na slede1im principima$ &unkcionisanje kao dr:avne slu:be' inspektori imaju stalnost zaposlenja' nezavisnost inspekcijskih organa u radu' e&ikasnost inspekcijskog rada' odgovaraju1a ovla/1enja inspekcijskoh organa i zabrana inspektorima da se bave poslovima koji su opre9ni njihovoj slu:bi. .) NADZOR NAD PRIMENOM RADNOPRAVNI: PROPISA U SRBIJI Ostvaruje se posredstvom nadle:nih dr:avnih organa i to$ inspekcija rada' upravna inspekcija i drugi nadle:ni organi odnosno organi nadzora. .)() INSPEKCIJA RADA Nadzor nad primenom %akona o radu'op/tih akata i ugovora o radu vr/i inspekcija rada. *nspekcija rada u !rbiji je organ u sastavu Ministarstva rada' zapo/ljavanja i socijalne politike' to je sektor za inspekcije rada kojim rukovodi glavni inspektor 9ija su prava i du:nosti da$ izdaje obavezne instrukcije kao i da kontroli/e njihovo izvr/enje' ostvaruje neposredan nadzor nad njihovom primenom' vr/i neposredni inspekcijski nadzor u svim poslovima i sa svim ovla/1enjima' oduzima ovla/1enje inspekcijskim organima podru9nih jedinica ako ih oni ne obavljaju stru9no' zakonitoi svesno' organozuje zajedni9ke akcije sa inspektorima podru/nih jedinica i tra:i izve/taje' podatke i obave/tenja o vr/enju poverenih poslova. *nspekcija rada deluje$ Preventivne mere imaju za cilj da spre9i da ne do0e do nepravilnosti' (orektivne mere su one koje aktima inspekcije daju naloge' naredbe i sl.da se otklone odre0ene nepravilnosti i Represivne mere predstavljaju sankcije zbog u9injenog prestupa ali koje pored toga nala:u dase odre0eninedostatci otklone odnosno dovedu u ispravno stanje. *nspekcijske poslove mo:e obavljati lice koje ima visoku stru9nu spremu' polo:en stru9ni ispit za rad u organima uprave i najmanje tri godine radnog iskustva' svaki inspektor mora da poseduje slu:benu legitimaciju i da je na zahtev zainteresuvanog lica poka:e. .)()() PRAVA/ DU;NOSTI I OV8AA9ENJA INSPEKCIJE RADA *nspektor rada ima pravo i du:nost da u vr/enju inspekcijskog nadzora$ pregleda op/te i pojedina9ne akte' evidenciju i drugu dokumentacijuQ uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih licaQ pregleda poslovne prostorije' objekte' postrojenja' ure0aje' predmetze i robuQ uzima uzorke robe i drugih predmeta radi analizeQ nare0uje potrebna merenja i preduzima druge mere i radnje za koje je ovla/1en zakonom ili uredbom. *nspektori su 7@

samostalni u radu i poseduju odre0ena ovla/1enja bez kojih nebi mogli vr/iti nadzornu &unkciju. .)()()( NA8OG ZA OTK8ANJANJE POVREDE PROPISA (ada inspektor rada u vr/enju inspekcije utvrdi povrede zakona'kolektivnog ugovora ili ugovora o radu ovla/1en je da donese re/enje kojim nala:e poslodavcu da te povrede otkloni. Protiv re/enja inspektora rada mo:e da se ulo:i 0alba u roku od > dana od prijema re/enja ministru nadle:nom za poslove rada. Poslodavac je du:an da ono /to mu je nalo:eno /to pre otkloni i da o tome obavesti inspekciju rada najkasnije -7 dana od isteka roka za otklanjanje nedostataka o u9injenom. + slu9aju da poslodavac ne postupi po nalogu inspekcije i ne obavesti ih o u9injenom rizikuje da dobije prekr/ajnu prijavu. .)()(). POKRETANJE PREKRAAJNOG POSTUPKA Ako inspektor u vr/enju inspekcije na0e da poslodavac povredom zakona izvr/io prekr/aj podne1e zahtev za pokretanje prekr/ajnog postupka nadle:nom organu. Pokretanje prekr/ajnog postupka je propisano za prekr/aje koji se smatraju te:im. (ada se radi o bla:im prekr/ajima inspektor mo:e na licu mesta da izrekne mandatnu kaznu i to u slu9ajevima kada poslodavac$ ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada' dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama zakonaQ zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa zakonomQ %aposlenom uskrati otkazni rokQ zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knji:icu. .)()()2OD8AGANJE IZVRAENJA REAENJA O OTKAZU UGOVORA O RADU Ako inspektor rada na0e da je re/enjem poslodavca o otkazu ugovora o radu povre1eno pravo zaposlenog azaposleni je poveo radni spor svojim re/enjem 1e odlo:iti izvr/enje tog re/enja do dono/enja pravosna:ne presude suda. %aposleni mo:e podneti zahtev za odlaganje re/enja ootkazu ugovora o radu u roku od ,= dana a inspektor rada je du:an da u roku od-7 dana donese svoje re/enje od dana prijema zahteva. .). UPRAVNA INSPEKCIJA +pravna inspekcija vr/i nadzor nadprimenom zakonskih i drugih propisa kojima se ure0uju radni odnosi u dr:avnim organima' organizacijama i slu:bama. .).)( PREDMET NADZORA UPRAVNE INSPEKCIJE Rad upravne inspekcije u !rbiji ure0en je %akonom o dr:avnim slu:benicima. +pravna inspekcija nadzire$ uskla0enost pravilnika o unutra/njem ure0enju i sistematizaciji radnih mesta u dr:avnom organu sa zakonom idrugim propisimaQ uskla0enost popunjavanja radnih mesta sa navedenim pravilnikom i kadrovskim planomQ zakonitost sprovo0enja internog i javnog konkursaQ zakonotost raspore0ivanja' preme/taja i napredovanja dr:avnih slu:benikaQ blagovremenost i pravilnost dostavljanja podataka koji se upisuju u centralnu kadrovsku evidenciju i druga pitanja vezana za radne odnose u dr:avnim organima. .).). DU;NOSTI I OV8AA9ENJA UPRAVNI: INSPEKTORA +pravni inspektor ima obavezu da po svakom zahtevu iz svoje nadle:nosti postupi i preduzme odgovaraju1e korake i ako u postupku kontrole utvrdi nepravolnosti ili nezakonitosti du:an je preduzme mere za koje ima ovla/1enje po zakonu. Ako upravni inspektor utvrdi da su kona9nim aktom povre0ena prava dr:avnog slu:benika iz radnopravnih odnosa svojim re/enjem 1e nalo:iti odlaganje izvr/enja takvog akta. Protiv kona9nog re/enja upravne inspekcije nije dozvoljen upravni spor. .).)2 DRUGI ORGANI INSPENKCIJSKOG NADZORA !u rudarska' sanitarna' gra0evinska i druge inspekcije' kao i drugi dr:avni organi koji vode postupak i izri9u odgovaraju1e krivi9ne ili prekr/ajne sankcije. .).)2)( RUDARSKA INSPEKCIJA Rudarska inspekcija ima ovla/1enja da vr/i nadzor nad primenom propisa o rudarstvu i bezbednosti i zdravlja na radu u organizacijama koje se bave poslovima rudarstva. Rudarski inspektor je du:an da zabrani rad ako nisu ispunjeni propisani uslovi iRili da nalo:i otklanjanje nedostataka koji ugro:avaju ili mogu da ugroze bezbednost i zdravljezaposlenih na poslovima rudarstva. .).)2). SANITARNA INSPEKCIJA !anitarna inspekcija vr/i nadzor nad primenom zakonskih i drugih propisa koji reguli/u pitanja za/tite i unapre0enja zdravlja stanovni/tva. .).)2)2 GRAFEVINSKA INSPEKCIJA 7>

ra0evinska inspekcija vr/i nadzor nad celokupnom gra0evinskom delatno/1u i drugim delatnostima koje su u neposrednoj vezi sa njom. Nadzor se sprovodi nad investitorima' izvo0a9ima i zaposlenim u gra0evinskoj delatnosti u pogledu ispunjenosti i primene propisanih standarda i normativa.

75