SEMINARSKIRAD Ekologija i kvalitet ivota

Studija sluajeva ekolokih poremeaja Sadraj ! "vod #! $s%ove ekologije &! 'olje delova%ja ekologije (! )ra%e ekologije *! $s%ov%i pri%+ipi ekologije *! ! ,ios-era i .iora/%ovrs%ost *!#! Ko%+ept ekosistema *!&! Di%amika i sta.il%ost *!(! 'rostor%i od%osi i dalja podela teritorije *!*! 'roduktiv%ost ekosistema 0! Ekoloki poremeaji 0! ! 'rimeri ekolokih poremeaja 1! 2akljuak

3! 4iteratura

! "vod Semi%arski rad i/ predmeta 5Ekologija i kvalitet ivota6 o.uhvata 7 8 poja%je%je os%ova ekologije 8 de-i%isa%je polja rada ekologije 8 -ormulisa%je gra%a ekologija 8 ko%kreti/a+iju os%ov%ih pri%+ipa ekologije 8 studiju sluaja ekolokih poremeaja 2a reali/a+iju ovog semi%arskog rada9 oda.rao sam studiju sluajeva ekolokih poremeaja! :o je o.last ekologije9 koja se .avi devija+ijama u -u%k+io%isa%ju ekosistema! Kako m%oge od %jih datiraju u savreme%om do.u9 postavio sam se kao direkta% svedok u %je%om -u%k+io%isa%ju! " pro-ilisa%ju primera9 trudio sam se da se drim %ajspe+i-i%ijih sluajeva! Smatram da ovaj semi%arski rad %e moe svojim de-i%isa%im o.imom da /adovolji svu iri%u ekolokih poremeaja9 koji se stal%o o.%avljaju9 jer je i sam ekosistem potpu%o di%amia%9 pa sam se usresredio %a suti%ske karakteristike i primere! #! $s%ove ekologije Ekologija je %auka o ivot%oj sredi%i! Ime %auke potie od grkih rei oikos ; dom9 i logia ; %auka9 i/uava%je! :ermi% ekologija prvi put je upotre.io %emaki .iolog Er%st <ekel 300! godi%e! " laikoj jav%osti se ovaj termi% esto koristi kao si%o%im /a pojam /atite ivot%e sredi%e! " suti%i9 ekologija je %au%a dis+ipli%a koja prouava raspored i rasprostra%je%ost ivih orga%i/ama i .ioloke i%terak+ije i/me=u orga%i/ama i %jihovog okrue%ja! $krue%je

orga%i/ma ukljuuje -i/ike oso.i%e9 koje sumar%o mogu da se opiu a.iotikim -aktorima kao to su klima i geologija9 ali tako=e ukljuuje i druge orga%i/me koji dele %jegov ekosistem od%os%o sta%ite! Ekologija je prirod%a i i%terdis+ipli%ar%a %auka9 koja gradi svoje temelje u .iologiji9 geogra-iji9 geologiji9 -i/i+i9 hemiji i matemati+i! " /ad%je vrijeme9 i%-ormatika igra veliku ulogu u si%te/i i sa.ira%ju ekolokih podataka! Ekologija pokuava da pro%a=e odgovor i ree%je .roj%im pro.lemima okoli%e koji %as sve vie okruuju! Naalost9 m%ogi pro.lemi da%a%ji+e su ljudskog porekla! 'revo/9 termoelektra%e i sagoreva%je -osil%og goriva /a ra/%e svrhe su odgovor%i /a vie od *>? /aga=e%ja va/duha! @ode i /emljita sadre sve vee kolii%e ra/%ih tekih metala i pesti+ida! Nuklear%e elektra%e proi/vode velike kolii%e radioaktiv%og otpada9 ija ma%ipula+ija i odlaga%je /ahteva vrlo pre+i/%e mere i sta%darde! $vakvi pro.lemi su samo par primera! Dakle9 ekologija se suoava sa pro.lemima u okoli%i! $dgovori %isu uvek evide%t%i %i jed%ostav%i! &! 'olje delova%ja ekologije Ekologija9 koja se o.i%o smatra gra%om .iologije9 opta je %auka koja prouava iva .ia Aorga%i/meB! $rga%i/mi mogu .iti prouava%i %a m%ogim ra/liitim %ivoima9 od protei%a i %uklei%skih kiseli%a Au .iohemiji i molekular%oj .iologijiB9 do elija Au elijskoj .iologijiB9 jedi%ki Au .ota%i+i9 /oologiji i ostalim sli%im %aukamaB9 i ko%a%o %a %ivou popula+ije9 /ajed%i+a i ekosistema9 do .ios-ere kao +eli%eC /ad%je %avede%i %ivoi su glav%i predmeti ekolokih istraiva%ja! Ekologija je multidis+ipli%ar%a %auka! 2.og usredsre=e%osti %a vie %ivoe orga%i/a+ije ivota i %a me=uod%os orga%i/ama i %jihove okoli%e9 ekologija ima s%aa% upliv %a m%oge druge %au%e gra%e9 pogotovo %a geologiju i geogra-iju9 /atim meteorologiju9 pedologiju9 hemiju i -i/iku! 2ato se /a ekologiju kae da je holistika %auka i da o.jedi%juje tradi+io%al%e %auke Akao %pr! .iologijuB koje9 %a taj %ai%9 postaju %je%e su.dis+ipli%e i sve /ajed%o omoguavaju dalj%ji ra/voj ekologije! Kao gra%a %auke9 ekologija %e propisuje ta je Disprav%oD a ta Dpogre%oD! Ipak9 ue%je o .iolokoj ra/%ovrs%osti i s tim pove/a%im ekolokim temama omoguilo je %au%o postavlja%je +iljeva i dalo mogu%ost da se pove/a%e teme i/raavaju %au%om metodologijom9 mere%jima i termi%ologijom! 'ogledajmo %a koji %ai% ekolog moe prouavati ivot pela7 8 .ihejvioral%i od%os me=u jedi%kama %eke vrste %a/iva se .ihejvioral%a ekologijaC %a primer9 prouava%je pele mati+e i %je%og od%osa prema pelama rad%i+ima i prema trutovima! 8 svrsishod%a aktiv%ost vrsta %a/iva se drutve%om ekologijomC %a primer9 aktiv%ost pela o.e/.e=uje opraiva%je .iljaka! 'eli%ja drutva proi/vode med koje u ishra%i koriste druge vrste9 kao %pr! medvedi! 8 $d%os i/me=u prirod%e sredi%e i ivih vrsta %a/iva se ekologijom prirod%e sredi%eC %a primer9 %ai% %a koji prome%e u prirod%oj sredi%i utiu %a aktiv%ost pela! 'ele mogu

ugi%uti /.og prome%a u prirod%oj sredi%i Asma%je%je .roja opraivaaB! Dakle9 prirod%a sredi%a je istovreme%o i u/rok i posledi+a ovih prome%a i samim tim je pove/a%a sa opsta%kom vrsta! (! )ra%e ekologije Ekologija9 kao %auka irokog polja prouava%ja9 moe se podeliti %a %ekoliko glav%ih i spored%ih su.dis+ipli%a7 glav%e su.dis+ipli%e su Apore=a%e po Dg%e/dimaD od ma%je o.im%ih ka o.im%ijimB7 8 .ihejvioristika ekologija koja prouava ekoloke i evolu+io%istike os%ove ivoti%jskog po%aa%ja i ulogu po%aa%ja u prilago=ava%ju ivoti%ja %jihovim ekolokim sta%itimaC 8 popula+ijska ekologija Aili autoekologijaB koja se .avi popula+ijskom di%amikom u%utar vrsta i %je%om pove/a%ou sa -aktorima prirod%e sredi%e! 8 ekologija ivot%e /ajed%i+e Aili si%ekologijaB koja prouava od%ose me=u vrstama u odre=e%oj ekolokoj /ajed%i+iC 8 ekologija predela koja prouava me=uod%ose sla.ije uoljivih delova predelaC 8 ekologija ekosistema koja prouava ra/me%u e%ergije i materije kro/ ekosistemeC 8 opta ekologija koja se .avi pro.lematikom %a makroekolokom %ivou! 'odela ekologije moe .iti i %a os%ovu +ilj%ih grupa prouava%ja7 8 ekologija ivoti%ja9 ekologija .iljaka9 ekologija i%sekataC ili %a os%ovu prouava%ja odre=e%og ekotopa7 8 polar%a ekologija9 tropska ekologija9 pusti%jska ekologija Aekologija temperatur%ih /o%a tako=e moe postojati kao pose.%a su.dis+ipli%a9 ali9 poto ekologija u +eli%i prouava sve temperatur%e o.lasti9 ova dodat%a su.dis+ipli%a je suvi%aB! *! $s%ov%i pri%+ipi ekologije *! ,ios-era i .iora/%ovrs%ost Savreme%i ekolo/i smatraju da se ekoloka pro.lematika moe prouavati %a vie %ivoa7 8 popula+ijskom %ivou Ajedi%ke iste vrsteB 8 %a %ivou .io+e%o/e A/ajed%i+e ivih vrstaB

8 %a %ivou ekosistema 8 %a %ivou .ios-ere Spolja%ji sloj 2emlje sastoji se od %ekoliko delova7 8 hidros-ere Aili vode%og slojaB 8 litos-ere Asloja /emljita i ste%aB 8 atmos-ere Aili va/du%og slojaB! ,ios-era Aili s-era ivotaB po%ekad se de-i%ie i kao Detvrti omotaD i od%osi se %a sve ivot%e pojave %a pla%eti ili %a o%om delu pla%ete gde postoji ivot! $%a u /%at%oj meri /ahvaa i ostala tri sloja uprkos i%je%i+i da /apravo %a postoje stal%i sta%ov%i+i atmos-ere! " od%osu %a velii%u 2emlje9 .ios-era pokriva samo jeda% %je% ta%ak sloj koji se protee od 9 >>> metara ispod povri%e more pa do *9 >>> metara i/%ad! Eivot je prvo %astao u hidros-eri9 u ma%jim du.i%ama9 od%os%o u -otikoj /o%i Adu.i%i do koje dopire su%eva svetlostB! :ada su se pojavili vieelijski orga%i/mi koji su %asta%ili .e%tal%u /o%u Aod%os%o9 d%o moraB! Eivot %a kop%u se ra/vio kas%ije9 %ako% to se -ormirao o/o%ski omota koji je titio iva .ia od "@ Aultralju.iastogB /rae%ja! Smatra se da je .iora/%ovrs%ost do.ila /amah ra/dvaja%jem Aili sudarimaB ko%ti%e%ata! ,ios-era i .iora/%ovrs%ost su %era/dvojive oso.i%e 2emlje! S-era u se.i sadri .iora/%ovrs%ost! $va .iora/%ovrs%ost se istovreme%o ma%i-estuje %a ekolokom %ivou AekosistemB9 popula+ijskom %ivou Au%utra%ja .iora/%ovrs%ostB i %a %ivou vrsta A.iora/%ovrs%ost vrstaB! ,ios-era se sastoji od velikih kolii%a hemijskih eleme%ata kao to su uglje%ik9 vodo%ik i kiseo%ik! $stali eleme%ti9 kao -os-or9 kal+ijum i kalijum9 tako=e su va%i /a ivot9 iako se %ala/e u ma%jim kolii%ama! " ekosistemu i slojevima .ios-ere postoji stal%o kreta%je ovih eleme%ata koji se mogu pro%ai i u mi%eral%im i u orga%skim o.li+ima! 'oto je kolii%a raspoloive geotermal%e e%ergije prili%o mala9 sva ra/%ovrs%ost -u%k+io%isa%ja ekosistema je /as%ova%a %a raspoloivoj solar%oj e%ergiji! ,iljke i -otosi%tetiki mikroorga%i/mi pretvaraju svetlost u hemijsku e%ergiju pro+esom -otosi%te/e9 pri emu %astaje gluko/a Aprosti eerB i oslo.a=a se kiseo%ik! :ako gluko/a postaje seku%dar%i i/vor e%ergije koji omoguuje ekosistemu da -u%k+io%ie! $dre=e%i deo ove gluko/e koriste drugi orga%i/mi kao i/vor e%ergije9 dok se ostali deo gluko/e moe pretvoriti u druge molekule kao to su %pr! ami%okiseli%e! ,iljke koriste deo ovog eera9 ko%+e%trova%og u o.liku %ektara9 da privuku opraivae koji tako pospeuju ra/m%oava%je .iljaka! Felijska respira+ija je pro+es u kojem orga%i/mi Akao %pr! sisariB ra/lau gluko/u %a %je%e sastav%e delove9 vodu i uglje%;dioksid %a taj %ai% o.%avljajui uskladite%u e%ergiju koju su .iljke prvo.it%o do.ile od su%eve svetlosti! Sra/mera i/me=u -otosi%tetike aktiv%osti .iljaka i drugih %osio+a -otosi%te/e i respira+ije drugih orga%i/ama odre=uje pose.a% ustroj 2emlji%e atmos-ere9 %aroito u pogledu kolii%e kiseo%ika! Atmos-erska struja%ja meaju atmos-eru i %a taj %ai% urav%oteuju od%os eleme%ata i u podrujima i%te%/iv%e .ioloke aktiv%osti i u podrujima sla.ije .ioloke aktiv%osti!

@oda se ra/me%juje i/me=u hidros-ere9 litos-ere9 atmos-ere i .ios-ere u pravil%im +iklusima! $kea%i9 kao veliki re/ervoari vode9 o.e/.e=uju topli%sku i klimatsku sta.il%ost isto kao to se hemijski eleme%ti tra%sportuju /ahvaljujui velikim okea%skim strujama! Da .i .olje ra/umeli -u%k+io%isa%je .ios-ere te poremeaje pove/a%e sa delova%jem oveka9 ameriki %au%i+i su %apravili uma%je%u simula+iju .ios-ere9 %a/va%u ,ios-era II! *!# Ko%+ept ekosistema 'rvi /ako% ekologije kae da svaki ivi orga%i/am ra/vija %eprekid%u i stal%u ve/u sa svim drugim eleme%tima %jegove ivot%e sredi%e! Ekosistem moe .iti de-i%isa% kao sta%je gde postoji i%terak+ija i/me=u orga%i/ama i %jihove sredi%e! Ekosistem se sastoji od dve +eli%e 7 8 ivota A%a/va%og .io+e%o/aB i 8 sredi%e u kojoj ivot postoji A.iotopB! "%utar ekosistema9 ive vrste su me=uso.%o pove/a%e i /avise jed%a od druge preko la%+a prehra%e te ra/me%juju e%ergiju i materiju kako me=uso.%o tako i sa svojom sredi%om! Svaki ekosistem moe se sastojati od e%titeta ra/liite velii%e! Ma%ji e%titet %a/iva se mikroekosistem! %a primer9 kame% i sav ivot ispod %jega moe .iti jeda% ekosistem! Guma moe .iti me/oekosistem a +eo ekoregio% 9 /ajed%o sa re%im slivom9 moe .iti makroekosistem! )lav%a pita%ja kod prouava%ja ekosistema su7 8 koliko e-ikas%a moe .iti kolo%i/a+ija su%ih o.lastiH 8 koje su to prome%e i varijeteti u ekosistemuH 8 kako se ekosistem po%aa %a lokal%om9 regio%al%om i optem %ivouH 8 da li je aktuel%o sta%je sta.il%oH 8 kakav je /%aaj ekosistemaH Kakvu korist od od%osa me=u ekosistemima moe imati ovek9 pogotovo u %astoja%jima da se o.e/.edi /drava vodaH Ekosistemi se esto ra/vrstavaju s o./irom %a .iotope koje prouavaju! :ako se mogu de-i%isati sledei ekosistemi7 8 ko%ti%e%tal%i ekosistemi Aili kop%e%iB kao to su umski ekosistemi9 livadski ekosistemi Alivade9 stepe9 sava%eB te agroekosistemi Apoljoprivred%i ekosistemiB! 8 ekosistemi kop%e%ih voda kao to su le%tiki ekosistemi Aje/era9 .areB ili lotiki ekosistemi Areke9 poto+iB 8 okea%ski ekosistemi Amora9 okea%iB!

'ostoji i klasi-ika+ija s o./irom %a /ajed%i+u u odre=e%om ekosistemu A%pr! ljudski ekosistemB! *!& Di%amika i sta.il%ost Ekoloki -aktori koji mogu u/rokovati di%amike prome%e u%utar +elokup%e popula+ije ili u%utar pojedi%ih vrsta u odre=e%oj ekolokoj sredi%i %ajee se dele %a dve grupe7 a.iotike i .iotike! " a.iotike -aktore u.rajamo geoloke9 geogra-ske i klimatoloke parametre! ,iotop je regio% sa srod%im o.elejima ivot%e sredi%e u kojem postoji pose.a% sklop a.iotikih ekolokih -aktora! :i -aktori su7 8 voda9 koja je istovreme%o i os%ov%i eleme%t ivog sveta i %jegov milje 8 va/duh9 koji o.e/.e=uje kiseo%ik9 a/ot i uglje%dioksid /a sve ive vrste te proi/vod%ju i isputa%je pole%a i spora 8 plod%a /emlja9 koja je u isto vreme i hra%a i -i/ika podrka o plod%a /emlja p<9 sali%itet9 a/ot i -os-or imaju oso.i%u da /adravaju vodu pri emu je ko%+e%tra+ija tih eleme%ata vrlo va%a 8 temperatura9 koja %e .i smela da dostie ekstrem%e vred%osti ak i u sluaju kada %eka od ivih vrsta moe pod%eti visoke temperature 8 svetlost9 koja ekosistemu o.e/.e=uje e%ergiju putem -otosi%te/e 8 prirod%e katastro-e tako=e se mogu smatrati a.iotikim -aktorima! ,io+e%o/a9 ili /ajed%i+a9 je grupa ivoti%jskih ili .ilj%ih jedi%ki ili mikroorga%i/ama! Svaka popula+ija je posledi+a akta ra/m%oava%ja u%utar jedi%ki iste vrste te /ajed%ikog ivota %a odre=e%om mestu u odre=e%o vreme! Kada u odre=e%oj popula+iji postoji %edovolja% .roj jedi%ki tada je ta popula+ija suoe%a sa i/umira%jemC i/umira%je vrsta moe poeti o%og tre%utka i kada po%e opadati .roj .io+e%o/a A/ajed%i+aB koje se sastoje od predstav%ika odre=e%e vrste! " malim popula+ijama9 ra/m%oava%je me=u .liskim srod%i+imaB moe dovesti do sma%je%ja ge%etske ra/%ovrs%osti to moe osla.iti samu /ajed%i+u! ,iotiki ekoloki -aktori tako=e utiu %a otpor%ost /ajed%i+eC ovi -aktori mogu delovati u%utar odre=e%e vrste te i/me=u vie vrsta! 8 $d%osi u%utar vrste se vaspostavljaju me=u jedi%kama istih vrsta koje9 opet9 sai%javaju popula+iju! :o su od%osi koopera+ije i kompeti+ije Atakmie%jaB u/ podelu teritorije te9 po%ekad9 i hijerarhijski postavlje%u orga%i/a+iju /ajed%i+e! 8 $d%osi me=u vrstamaC i%terak+ije i/me=u ra/liitih vrsta su .roj%i i %ajee se opisuju s o./irom %a %jihove po/itiva%9 %egativa% ili %eutrala% upliv %a /ajed%i+u A%a primer9 sim.io/a Aod%os IIB ili kompeti+ija Aod%os ;;BB! Naj/%aaj%iji od%os je od%os gra.ljiv+a Apojesti drugog ili sam .iti pojede% B9 koji %as dovodi do la%+a ishra%e9 .a/i%og ko%+epta

u ekologiji A%a primer9 .iljojedi jedu travu9 mesojedi jedu .iljojede a te mesojede jedu vei mesojediB! 'revelik .roj gra.ljiva+a u od%osu %a .roj%ost ple%a %egativ%o utie i %a /ajed%i+u gra.ljiva+a i %a /ajed%i+u lovi%e tako to sma%je%a kolii%a hra%e i visoka smrt%ost mladih jedi%ki Akoje jo %isu dostigle pu%u seksual%u /relostB mogu sma%jiti Aili spreiti porastB popula+ije i jed%ih i drugih! Selektiv%o i/lovljava%je odre=e%ih vrsta od stra%e oveka je aktuel%i primer sta%ja u kojem postoji vei .roj gra.ljiva+a u od%osu %a lovi%u! $stali -aktori u%utar iste vrste ukljuuju para/iti/am9 /ara/%a o.olje%ja i stal%a .or.a /a ogra%ie%e resurse u sluaju kada dve vrste dele isto ekoloko sta%ite! Stal%a i%terak+ija i/me=u ra/liitih ivih .ia odvija se istovreme%o sa stal%im mea%jem mi%erala i orga%skih materija koje orga%i/mi koriste /a svoj rast9 ivot i reproduk+iju9 da .i kas%ije posluili kao =u.rivo! $vo stal%o krue%je eleme%ata Apose.%o uglje%ika9 kiseo%ika i a/otaB te vode jed%im ime%om se %a/iva .iogeohemijski +iklusi! :i +iklusi omoguavaju dugotraj%u sta.il%ost .ios-ere Aukoliko %a tre%utak /a%emarimo jo uvek sla.o proue% uti+aj ljudskog -aktora9 ekstrem%ih vreme%skih prilika ili geolokih pojavaB! $va samoregula+ija9 koja se ko%trolie povrat%om spregom o.e/.e=uje dugotraj%ost ekosistema i %a/iva se homeosta/a! Ekosistem tako=e %astoji da se ra/vije do sta%je ideal%e rav%otee koje se dostie %ako% suk+esije doga=aja od%os%o klimaksa A%a primer9 je/er+e moe da posta%e tresetiteB! *!( 'rostor%i od%osi i dalj%ja podela teritorije Ekosistemi %isu strikt%o odvoje%i jed%i od drugih ve su u stal%im me=uod%osima! Na primer9 voda moe +irkulisati me=u ekosistemima u vidu reke ili okea%ske struje! @oda i sama po se.i9 kao te%a materija9 de-i%ie ekosisteme! 'ojedi%e vrste9 kao lososi ili slatkovod%e jegulje stal%o se kreu i/me=u morskih i slatkovod%ih sistema! $d%osi me=u ekosistemima dovode %as do ko%+epta .ioma! ,iom je homoge%a ekoloka -orma+ija koju %ala/imo %a prostra%im o.lastima kao to je tu%dra ili stepa! ,ios-era u se.i ukljuuje sve 2emaljske .iome ;; sva mesta %a kojima je mogu ivot ;; od %ajviih pla%i%a do %ajdu.ljih delova okea%a! Raspored .ioma %ajee korespo%dira sa geogra-skom iri%om i to od ekvatora do polova9 u/ ra/liitosti koji su /as%ova%e %a -i/ikim karakteristikama sredi%e A%a primer9 okea%i ili pla%i%ski la%+iB i %a klimi! :e varija+ije su pove/a%e sa distri.u+ijom vrsta u skladu s %jihovom tolera%t%ou %a temperatur%e ekstreme iJili %a suu! Na primer9 -otosi%tetike alge mogu se pro%ai samo u -otikom delu okea%a Adokle dopire svetlostB9 dok se eti%ari %ajee %ala/e u pla%i%skim o.lastima! Iako se radi o pojed%ostavlje%ju m%ogo sloe%ije eme9 geogra-ska iri%a i visi%a daju prili%o do.ar uvid u distri.u+iju .iora/%ovrs%osti u%utar .ios-ere! @rlo uopte%o govorei9 .ogatstvo .iora/%ovrs%osti Akakoivoti%jskihe tako i .ilj%ih vrstaB m%ogo .re se sma%juje u .li/i%i ekvatora Akao %pr! u ,ra/iluB %ego u .li/i%i polova! ,ios-era se tako=e moe podeliti %a eko/o%e9 koje su da%as pre+i/%o odre=e%e i prve%stve%o prate gra%i+e ko%ti%e%ata! Eko/o%e se dalje dele %a ekoregio%e9 iako se jo uvek %e /%aju ta%o %jihove gra%i+e! *!* 'roduktiv%ost ekosistema " odre=e%om ekosistemu ve/e me=u vrstama su /as%ova%e %a hra%i te %a ulo/i svake vrste u la%+u ishra%e! S o./irom %a to9 postoje tri vrste orga%i/ama7 8 proi/vo=ai ;; .iljke9 koje imaju sposo.%ost -otosi%te/e

8 potroai ;; ivoti%je9 koje mogu .iti primar%i potroai A.iljojediB9 ili seku%dar%i od%os%o ter+ijar%i potroai AmesojediB! 8 ra/lagai ;; .akterije9 gljivi+e9 koje ra/lau sve orga%ske materije i %a taj %ai% vraaju mi%erale u ivot%u okoli%u! $ve ve/e -ormiraju s+e%ario u kojem svaka jedi%ka jede prethod%u ali i .iva pojede%a od %ared%e to se %a/iva la%a+ ishra%e ili mrea ishra%e! " mrei prehra%e %a svakom %ivou ima sve ma%je orga%i/ama kada se prate spojevi mree u/ la%a+! $vakvi ko%+epti %as dovode do ideja o .iomasi Asveukup%oj ivoj materiji %a odre=e%om mestuB9 o primar%oj produktiv%osti Apovea%ju kolii%e .iljaka u odre=e%om tre%utkuB i o seku%dar%oj produktiv%osti Asveukup%a iva materija koju proi/vode potroai i ra/lagai u odre=e%om perioduB! Dve /ad%je %avede%e ideje su klju /a ra/umeva%je i evalua+iju kapa+iteta ekosistema ;; .roja orga%i/ama koji moe pod%eti odre=e%i ekosistem! " svakoj mrei prehra%e9 e%ergija koja se javlja %a %ivou proi/vo=aa %ikad se u potpu%osti %e pre%osi do potroaa! 2.og toga je9 sa e%ergetske take gledita9 /a ljudsku vrstu m%ogo pragmati%ije da .ude primar%i potroa Ada se hra%i itari+ama i povremB %ego da .ude saku%dar%i potroa Ahra%ei se .iljojedima kao to su %pr! govedaB9 a %ajloije je da .ude ter+ijar%i potroa Ahra%ei se mesojedimaB! 'roduktiv%ost ekosistema se po%ekad pro+eljuje pore=e%jem tri vrste kop%e%ih ekosistema te svih vode%ih ekosistema7 8 ume A J& 2emlji%e kop%e%e povri%eB sadre .ogatu .iomasu i vrlo su produktiv%e! "kup%a produktiv%ost svih svetskih uma je rav%a polovi%e +elokup%e primar%e produk+ije! 8 sava%e9 pa%ja+i i movare A J& 2emlji%e kop%e%e povri%eB sadre oskud%iju .iomasu ali su tako=e produktiv%e! $vi ekosistemi su glav%i i/vori sirovi%a /a ljudsku prehra%u! 8 ekstrem%i ekosistemi u o.lastima sa ekstrem%im klimatskim uslovima ;; pusti%je i polupusti%je9 tu%dra9 alpski pa%ja+i i stepe ;; A J& 2emlji%e povri%eB imaju siroma%u .iomasu i %isku produktiv%ost! 8 ko%a%o9 morski i slatkovod%i ekosistemi A&J( 2emlji%e povri%eB sadre oskud%u .iomasu A%e rau%ajui prio.al%e /o%eB! Kovekovim delova%jem u %ekoliko /ad%jih vekova o/.ilj%o su sma%je%e povri%e 2emlje pod umama Akre%je umaB9 a povea% je .roj agroekosistema ApoljoprivredaB! 2ad%jih de+e%ija se poveavaju povri%e sa ekstrem%im ekosistemima Astvara%je pusti%jaB! 0! Ekoloki poremeaji "opte%o govorei9ekoloki poremeaj %astaje kada ivot%a sredi%a po%e %egativ%o delovati %a opsta%ak ivih vrsta ili odre=e%e popula+ije! :o se deava i kad -aktori ivot%e sredi%e po%u gu.iti %a svom kvalitetu u pore=e%ju sa potre.ama ivih vrsta i to %ako% prome%e a.iotikih ekolokih -aktora A%a primer9 porast temperature ili sma%je%je kolii%e kieB!

:o se tako=e deava kada ivot%a sredi%a po%e %egativ%o delovati %a opsta%ak vrsta Aili popula+ijeB usled pojaa%e aktiv%osti gra.eljiva+a A%a primer9 prekomer%i ri.olovB! Napoko%9 to se deava i kad -aktori okoli%e po%u %egativ%o delovati %a kvalitet ivota ivih vrsta Aili popula+ijeB usled porasta .roja jedi%ki Apre%aselje%ostB! Ekoloki poremeaji mogu .iti vei ili ma%ji Ai varirati u traja%ju od %ekoliko mese+i do %ekoliko milio%a godi%aB! Mogu .iti .iti u/rokova%i prirod%im ili ljudskim -aktorima! :ako=e9 mogu /ahvatiti jed%u vrstu ili ma%ji .roj %jih9 a mogu pogoditi i velik .roj %jih Avidi la%ak u%ite%je vrstaB! Na kraju9 ekoloki poremeaj moe .iti lokal%i Akao kod i/liva%ja %a-teB ili glo.al%i Aporast %ivoa mora pove/a% /a glo.al%im /agreva%jemB! " skladu sa %avede%im stepe%ima ogra%ie%osti9 lokal%i poremeaj moe imati /%aaj%e ili ma%je /%aaj%e posledi+e koje idu od ugi.a%ja veeg .roja jedi%ki pa do potpu%og u%ite%ja vrsta! Kakav god .io u/rok9 %estaja%je jed%e ili vie ivih vrsta redov%o u/rokuje poremeaj u la%+u ishra%e sa dalekose%im posledi+ama %a opsta%ak ostalih vrsta! " sluaju glo.al%og poremeaja posledi+e mogu .iti daleko i/rae%ijeC u %ekim %esta%+ima vrsta vie od L>? vrsta koje su ivele u odre=e%om vreme%u i/umrlo je! Narav%o9 mora se %apome%uti da je %esta%ak odre=e%ih vrsta Akao to su di%osauriB doveo do oslo.a=a%ja odre=e%og sta%ita omoguivi pojavu i diversi-ika+iju sisara! $vde je ekoloki poremeaj9 paradoksal%o9 pospeio .eodiversi-ika+iju! 'o%ekad je ekoloki poremeaj ogra%ie%og o.ima i .e/ veih posledi+a /a ekosistem! Ali9 %ajee te posledi+e traju m%ogo due! " stvari9 %ajee se radi o pove/a%om %i/u doga=aja sa /avr%im doga=ajem! Na ovoj taki %ije mogu povratak %a prethod%o sta.il%o sta%je i %ovo sta.il%o sta%je e se postepe%o postaviti Ahomeore/aB! Na kraju9 isto kao to moe i/a/vati %esta%ak vrsta9 ekoloki poremeaj moe sma%jiti kvalitet ivota preostalih jedi%ki! 'rema tome9 iako se smatra da je ra/%ovrs%ost ljudskog roda ugroe%a9 %eki smatraju da je %esta%ak ljudske vrste vrlo .li/u! ,ilo kako .ilo9 epidemije9 /aga=e%je hra%e9 %egativa% uti+aj o%eie%ja va/duha %a /dravlje9 ma%jak hra%e9 ma%jak ivot%og prostora9 %agomilava%je otrov%og i teko ra/gradivog otpada te ugroava%je opsta%ka klju%ih vrsta Aveliki majmu%i9 pa%de i kitoviB tako=e su -aktori koji utiu %a ljudsko .lagosta%je! " proteklih %ekoliko desetaka godi%a jas%o se uoava sve vei uti+aj oveka %a ekoloke poremeaje! 2ahvaljujui teh%olokom %apretku i .r/om prirataju sta%ov%itva ljudski rod ima m%ogo vei upliv %a svoje ivot%o okrue%je %ego ijeda% drugi -aktor ekosistema! 0! 'rimeri ekolokih poremeaja Neki od %ajee pomi%ja%ih primera ekolokih poremeaja su7 8 permsko;trijasko istre.lje%je pre #*> milio%a godi%a 8 kred%o;ter+ijar%o istre.lje%je pre 0* milio%a godi%a M %esta%ak di%osaurusa9 kime%jaka sli%ih reptilima9 koji su domi%irali /emaljskim ekosistemom vie od 0> milio%a godi%a9 od otprilike prije #&> milio%a do prije 0* milio%a godi%a! 8 glo.al%o /agreva%je pove/a%o sa e-ektom Dstakle%e .ateD! 2agreva%je moe prou/rokovati poplave oko delta a/ijskih reka Aekoi/.egli+eB9 ee pojave ekstrem%ih

vreme%skih poremeaja i kvalitativ%e i kva%titativ%e prome%e u proi/vod%je hra%e Aglo.al%o /agreva%jeB 8 pojava rupe u o/o%skom omotau 8 kre%je uma i povea%je pusti%ja9 u/ %esta%ak m%ogih vrsta 8 toplje%je %uklear%og je/gra u Ker%o.ilju L30! i/a/valo je smrt m%ogo ljudi i ivoti%ja i u/rokovalo .roj%e muta+ije %a ljudima i ivoti%jama! $.last oko %uklearke je %apute%a /.og velike kolii%e radija+ije ispute%e pri toplje%ju je/gra! 8 2emljotres u I%dijskom okea%u9 koji je i/a/vao ogroma% talas Nu%ami #>>(! godi%e 8 "raga% Katri%a ; NeO $rlea%s9 Amerika9 #>>*! godi%e Dva posled%ja ekoloka poremeaja predstavljaju tipi%e primere prome%a u ekosistemu! 0! ! Nu%ami M talas smrti Sam %a/iv +u%ami potie od japa%skih rei D+uD koja o/%aava luku9 i D%amiD to /%ai talas9 dakle luki talas9 ili u slo.od%om prevodu /alivski talas! Nu%ami talasi se relativ%o esto doga=aju kada se hipo+e%tar vrlo s%a%ih /emljotresa %ala/i ispod mora9 od%os%o kada se pri ra/lama%ju ste%a -ormira vee vertikal%o pomera%je Ade%ivela+ijaB morskog d%a9 o.i%o %ekoliko metara9 pa ak i preko >m kod s%a%ih /emljotresa! $va %agla prome%a poloaja dela morskog d%a u /o%i epi+e%tra9 kao posledi+u stvara %agli skok %ivoa vode i/%ad mesta hipo+e%tra /emljotresa! :ako stvore%i talas se .r/o kree ka o.alama dostiui .r/i%e mla/%ih avio%a AL>> kmJhB! Kada u prio.al%om delu talas dopre do plitkih delova9 %astaje +u%ami e-ekat koji se ma%i-estuje %aglim sma%je%jem .r/i%e kreta%ja talasa9 ali i %aglim %arasta%jem %jegove visi%e9 ak do %ekoliko deseti%a metara! Nu%ami talasi mogu %astati i %ako% erup+ije podvod%ih vulka%a9 kao i usled %aglog kli/a%ja ili odro%java%ja velikih ste%a u velike vode%e sredi%e Amora i je/eraB9 kao i udarom %ekog veeg kosmikog tela Ameteorida9 asteoridaB9 kada se tako=e stvaraju talasi velikih dime%/ija! Nu%ami je %i/ talasa koji mogu svojom .r/i%om i visi%om u%ititi sve to mu se %a=e %a putu! Ri.ari su oduvek /%ali da prepo/%aju +u%ami %ekoliko mi%uta pre %ego to o% %ai=e9 jer se voda povlaila po %ekoliko metara! Me=utim9 o%i koji .i se %ali %a pui%i9 %isu mogli %ikako da primete ili osete ta se sprema! Nu%ami u I%dijskom $kea%u #>>(!9 po/%at i kao Sumatra%sko;A%dama%ski potres je +u%ami %astao kao posledi+a podmorskog potresa #0! de+em.ra #>>(! ".io je oko #1*!>>> ljudi te je devastirao o.alu od I%do%e/ije do Somalije u A-ri+i i%ivi ga tako jed%im od %ajsmrto%os%ijih prirod%ih katastro-a u moder%oj istoriji! Ra/liite su pro+e%e /a mag%itudu potresa9 koje se kreu od L!> do L!& po Rihterovoj skali Apo ovim pro+e%ama to .i mogao .iti drugi %ajvei potres ikada /a.iljee% %a sei/mogra-uB9 slu.e%a pro+e%a stoji %a mag%itudi L! *! 0! !# Katri%a M uraga% %ad uraga%ima Katri%a je ime /a uraga% koji je krajem avgusta #>>*! pogodio ju%u o.alu Sjedi%je%ih Amerikih Drava!

Nastao je #(! avgusta #>>*! kraj ,ahama i prvi udar %a kop%o dogodio se kraj Majamija APloridaB kad je jai%a uraga%a .ila kategorije %a Sa-ir;Simpso%ovoj skali /a uraga%e! :amo je u/rokovao vee poplave i pogi%ulih! Svoj put je uraga% %astavio u Meksikom /alivu gde je do.io %a s%a/i! #L! avgusta uraga% %alee %a amerike drave 4ui/ija%a i Misisipi sa jai%om kategorije ( Avetrovi #*> kmJhB! "/rokova%e su velike tete %a prio.al%im podrujima9 a 3> odsto grada Nju $rlea%sa je potoplje%o kada su da% %ako% %aleta uraga%a popustile .ra%e koje su titile grad u depresiji! "raga% je tako=er i/a/vao rtve i tete u amerikim dravama Ala.ama9 :e%esi9 Dordija i Ke%taki! "kup%o je pogi%ulo #>L ljudi od ega preko L>> u 4ui/ija%i! 'ro+e%je%o je da je to .ila %ajskuplja prirod%a katastro-a u SAD;u do tada! (! 2akljuak :okom L! pa i #> veka vrsto se verovalo da je teh%iki %apredak vred%ost o kojoj %e tre.a pose.%o raspravljati9 %iti ga ko%trolisati9 jer se %jegov pro+es odvijao saglas%o vaeem shvata%ju o poloaju i od%osu oveka i drutva prema prirodi sadra%om u a%tropo+e%tri/mu tj! ovek je u +e%tru sveta i sve to je do.ro /a %jega9 do.ro je i /a prirodu! 'ropast ovakvog od%osa sve ee se ispoljava kao ekoloka kri/a9 ije ra/mere rastu9 a vladajua shvata%ja %e mogu da po%ude ree%je! 2ato9 javlja se %ova ekoloka etika M eko+e%tri/am9 etiki suprotstavlje%a a%tropo+e%tri/mu9 koja u os%ovi svega stavlja ekosistem i sa kojim se ovek i/jed%auje s drugim o.li+ima prorode9 jedi%o ime se i/die je povea%a odgovor%ost /a ouva%je ivota uopte9 pa i ljudske vrste9 ali i %eive prirode! 4judska se odgovor%ost prema okoli%i %e moe ogra%iiti samo %a /atitu o%oga to je ostalo od %etak%ute i/vor%e .ati%e! Da%as se tre.a .ri%uti /a okoli%u i %jegove .lagodeti u +eli%i! Ekoloka pro.lematika postavlja temelj%a pita%ja ve/a%a u/ sada%je -u%k+io%isa%je9 ali i .udu%ost drutve%ih /ajed%i+a! :rostruki je ulog ekoloke kri/e /a ekosistem! Re je o i%tegritetu .ios-ere9 tj! -i/ikog A va/duh9 voda9 /emljaB i .ilj%og i ivoti%jskog +arstva! $vde govorimo o opsta%ku ljudskog roda u tom okrue%ju i kvalitetu ivota %a /emlji i drutvu! 'ro.lemi savreme%og sveta9 teh%iko;teh%oloki %apredak u.r/a% eko%omskim rastom9 ur.a%i/a+ijom i i%dustrijali/a+ijom9 porastom sta%ov%itva9 is+rpljiva%jem prirod%ih resursa i %jihovim uti+ajem %a %aruava%je ekoloke rav%otee9 upo/%ava%je sa stavom %au%ika i me=u%arod%ih -oruma prema pro.lemima ivot%e sredi%e i glo.al%im karakterom ekolokih pro.lema predstavljaju svakod%ev%a suoava%ja %au%ika i eksperata %a lokal%om9 regio%al%om i glo.al%om %ivou! *! 4iteratura Qikipedija M slo.od%a e%+iklopedija 7 http7JJsr!Oikipedia!orgJOiki

http7JJOOO!.esplat%isemi%arskiradovi!+om