UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

SAOBRAAJNI FAKULTET
DOBOJ

SEMINARSKI RAD
Predmet: Saobraajna psihologija
Tema: Uticaj emocija u saobraaju

Profesor:Dr.sc.med Aleksandar Mili

Student:
Vasi Aleksandra 180/10

Asistent:Mr Zoran Gojkovi

Doboj, 2012.

Sadraj
I Uvod............................................................................................................3
II Teoretski pristup..........................................................................................4
2.1 Emocije...................................................................................................4
2.2. Primarne emocije...................................................................................4
III Metodologija..............................................................................................5
3.1 Predmet istraivanja...............................................................................5
3.2 Ciljevi istraivanja.................................................................................6
3.3 Hipoteze (pretpostavke).........................................................................8
3.4 Varijable.................................................................................................9
3.5.Instrumenti istraivanja..........................................................................9
3.6 Uzorak istraivanja.................................................................................9
3.7 Procedura..............................................................................................10
IV Analiza
rezultata.......................................................................................11
4.1. grafiki prikaz dobivenih rezultata......................................................15
V Zakljuak...................................................................................................16
VI Literatura..................................................................................................17

1. Uvod
Voza je u prometu jedinka izolirana u metalnom kavezu od drugih sudionika prometa
i okruena s isto tako izoliranim sauesnicima prometa. Njegova (njihova) bi primarna
potreba trebala biti prilagoavanje skupini (kao i skupine jedinki) te potovanje
potreba drugih kao i potovanje pravila prihvatljivog ponaanja za dobro ivljenje u
skupini (prometu na cesti). Nerazumijevanje i ignorisanje potreba drugih sudionika
prometa temelj su agresivnog ponaanja i drastinog krenje discipline.Sve to ovek
opaa, on to i emocionalno doivljava i na to emocionalono reaguje. Zbog toga se kae
da ovjek nije samo racionalno bie koje svoje reakcije, ponaanja i aktvnosti zasniva
samo na opaanjima, miljenjima i zakljuivanjima. Stvarnost - pojve,
predmete,zbivanja ...ljude i njihove postupke ovjek opaa, doivljava i na to
reguje svim ulima i razliitim fizolokim i endikrinolokim, imunolokim,duhovnim
i emocionalnimreakcijama.
ovjek u ulozi vozaa opaa sloenu stvarnost u saobarajnim okolnostima koju
uslovljavaju najvie nivoe svih psihofizikihi emocinalnih angaovanja.Upravljanje
vozilom u uslovima intezivnog saobraaja u kojem dominira brzina i snaga vozila
naroito uslovljva snano emocionalno doivljavanje i reagovanje koje ima povrate
refleksije (uticaj) na efikasnost reagovanja na sopstvenu bezbijednost u vonji i
bezbijednost drugih uesnika u saobraaju.Zbog toga je bitno ispitati uticaje emocija koje
ima voza i koje doivljava tokom vonje na njegovu bezbijednost.

2. Teoretski pristup
2.1.Emocije
Emocije izazivaju odreene fizoloke promene (ubrzan rad srca, premor, psihofiziku blokadu, znojenje dlanova, blijedilo, crvenilo i dr.) u tijelu koje mogu uticati na
nain, brzinu i uopte ponaanje u saobraaju; su uzbudjeno stanje organizma koje
je pratilac za nas vanih dogadjaja i koji se manifestuje na tri naina:
subjektivni doivljaj (npr. radost, tuga i sl.)
fizioloke promene (ubrzan rad srca, znojenje dlanova i sl.)
karakteristino ponaanje (kad pod uticajem ljubavi nekoga zagrlimo i poljubimo)
Glavne dimenzije emocija su:
1.intenzitet oseanja
2.nivo napetosti
3.stepen sloenosti
Emocije mogu da se jave naglo ili postepeno i da traju kratko ili dugo.
2.2. Primarne emocije su:
radost oseamo kada postignemo neki cilj,
ljutnja oseamo je kada nismo u mogunosti da ostvarimo neki cilj zbog
spoljnih,faktora koje u isto vreme moemo okriviti za na neuspeh,
strah kada ne poznaje puteve kojima moe ostvariti neki cilj,
tuga kada izgubimo neto to nam je bilo vano.
Primarne eomcije su emocije koje u veini sluajeva mogu da utiu na ponaanje vozaa
u saobraaju.Zbog svega ovoga u ovom seminraskom radu e biti ispitan i istraen uticaj
emocija n a bezbijednost vozaa u saobraaju kao i mogunost njihovog otklanjanja.

3. Metodologija
3.1. Predmet istraivanja
Discipliniranje je odnos koji se temelji na volji pojedinca i kvalitetnom meusobnom
odnosu svih sudionika prometa. Vozaka disciplina podrazumijeva da je veina vozaa
prihvatila propisana pravila ponaanja i to je jo vanije da su spoznali razliku izmeu
dobrih i loih naina ponaanja - razumjeli pozitivne ili negativne posljedice takvih
ponaanja. Izgradivi takve stavove i usvojivi takva ponaanja vozai koriste slobode u
prometu, ali samo do razine drutveno prihvatljivog i discipliniranog ponaanja.
Uticaj emocija na bezbijednost vozaa nije izraen u velikoj mjeri kao neki drugi uticaji
kao to su: alkohol, psihoaktivne supstance, agresivnost, stres, neiskustvo vozaa i dr.
Pored toga vozaima pod uticajem jakih emocija npr. tuge u velikoj mjeri moe da se
odvrati panju od samog saobraja. Pri tome voza uopte nije usredsreen na saobraaj i
na pravila u saobraaju kao ni na samu vonju, nego je zaokupljen svojim emocijama.

3.2 Ciljevi istraivanja

Utvrditi kao emocije i u kojoj mjeri mogu da utiu na bezbijednost vozaa.
Ispitati ponaanje vozaa pod uticajem emocija.
Ustanoviti da li pojedine emocije imaju pozitivan uticaj na vozae i u kojoj mjeri.
Utvrditi ponaanje emocionalno nestabilnih osoba u saobraaju.
Potovanje saobrajnih pravila po uticajem emocija.

Sudionike prometa treba najrazliitijim metodama i alatima poticati na ona ponaanja

koja su u suprotnosti s ponaanjem koje se eli ponititi. Vozae, pogotovo mlade, treba
poticati na oblike ponaanja koji su suprotni ponaanjima koja za posljedicu imaju
sankcionisanje. Prometna preventiva temelji se upravo na uputama kako kontrolisati
svoje ponaanje i biti discipliniran u prometu.
ak i oni koji nadziru promet esto zaboravljaju svoju funkciju da djeluju savjetodavno,
da pomau u prometu, a ne samo kanjavaju. Vjerujem kako bi kvalitetni meusobni
odnos konzumenata prometnog ustava i onih koji ga nadziru bitno doprinijeo poveanju
prometne discipline. Odnos prema onima koji savjetuju, ue, pomau drugaiji je od
odnosa prema onima koji kanjavaju, pogotovo kada onaj koga kanjavaju misli da je u
pravu i da je nepravedno kanjen.Naravno, kako je disciplina kompleksna kategorija
treba priznati da se disciplina u prometu, djelomino, moe zahvaliti sankcijama!Za
vrijeme osposobljavanja budui vozai stiu strune kompetencije (znanja o prometu,
vjetine upravljanja), ali i socijalne kompetencije (ponaanja i meusobne odnose meu
dionicima prometnih povrina). Po samostalnom ukljuivanju u promet nadograuju
sustav i disciplinuju se:
6

razvijaju socijalne i emocionalne kompetencije, samokontrolu i upravljanje

emocijama,

postiu bolje razumijevanje normi, pravila i vrijednosti,

usavravaju interakciju s okrujem,

prilagoavaju se zahtjevima prometnog sustava u cjelini,

podiu razinu discipline i svijesti o pozitivnim ili negativnim posljedicama njihovog

ponaanja na druge,

poveavaju toleranciju ne pojave i postupke drugih,

potuju granice drugih i pravila koja su na korist svima,

prepoznaju i upoznaju svoje stvarne granice i mogunosti,

kontroliu svoje ponaanje i emocije,

odgovorniji su u odnosu prema drugima u prometu,prema imovini, ali i prema sebi,

stalno usavravaju, razvijaju i odravaju kvalitetnije odnose,

ue o uinkovitom rjeavanju konflikata, o potrebama drugih i njihovu

zadovoljavanju

i drugo.

3.3. Hipoteze (pretpostavke)

Prepostavlja se da jake emocije mogu da utiu na bezbijednost vozaa samim tim to se
emocije u veini sluajeva teko kontroliu i vozai postaju manje oprezni u saobraaju.
Smatra se, da se vozai pod uticajem jakih emocija ponaaju tako da
obraaju manju panju na saobraaj i saobraajne propise kao i da sporije reaguju.
Takoe postoje i emocije koje u nekoj mjeri mogu da pozitivno utiu na vozae kao to je npr.
radost koja daje odreenu oputenost u vonji i smanjuje strah od same vonje ali sve dok
se voza pridrava saobraajnih propisa.
Poznato je da su emocijalno nestabilne osobe sklone afektivnom

ponaanju (burno i

nekontrolisano reagovanje) i takvo ponaanje u saobraaju moe d a izazove niz

saobrajnih prekraja kao i sukob sa bezbijednosnim organima.
Potovanje saobraajnih pravila kada su vozai pod jakim emocijama moe
uvelikoj meri da bude umanjeno. Tako kada je voza u emocijalnom stanju
npr.srdba sve mu smeta i saobraajni znaci mu prestavljaju smetnju kao i drugi vozai.

3.4. Vraijable
* Nezavisne varijable su vozai pod uticajem emocija. Vozai mogu da budu
razliiti(pol. starosna dob, drutveno i ekonomsko stanje, stepen obuenosti vozaa itd,)
svi oni mogu biti pod odreenim uticajem emocija to ih ine nezavisnim varijablama.
* Zavisne varijable su naini na koji utiu emocije na vozae. Emocije mogu da utiu
razliito na vozae i u razliitoj mjeri to se na kraju moe i razliito manifestovati.
3.5 Instrumenti istraivanja
Kao instrumenti za ovo istraivanje su koriteni:
* Posmtranje vozaa i njihovi oblici ponaanja, zatim utisci i iskustva u
vonji posmatranih vozaa pod jakim emocijama.
* Razgovor sa saobraajnim policajcem o oblicima prekraja koje prave osobe koje su
pod uticajem emocija.
* Anketiranje pojedinih vozaa na osnovu kojih se dobija slika o uticaju
emocija na vozae.
3.6 Uzorak istraivanja
* Posamtrano je 15 vozaa izabranih metodom sluajnog uzorka.
*Anketirano je 30 vozaa od ega je 15 ena i 15 mukaraca.

Starosan dob anketiranih vozaa je podjeljena u tri grupe i to mladja (20-30godina),

srednaj (31-44 godina) i starija (45- 60 godina).

3.7 Procedura
Postupak

discipliniranja ne smije preskoiti ni jednu distancu, jer voza gubi

komadi(e) slagalice izostankom uticaja bilo kog dijela postupka. Izostanak

komadia rezultira naruavanjem ravnotee, a naknadno ulaganje napora u postizanje
discipline u promet viestruko je tee. Jednako vani su svi dijelovi sustava: uticaj
porodice, vrtia, kole, autokole, prijatelja, poznanika, drutva, propisa, znanja, vjetine,
iskustva, samopouzdanja, volja, motiv i vjera u vlastite sposobnosti kako bi se ispravila
neeljena ponaanja, kao i mnogi drugi.Dakle, disciplina je okvir u kojem funkcionie

10

promet. Vozae, pogotovo mlade, treba poticati na disciplinarne oblike ponaanja koji su
suprotni ponaanjima koja za posljedicu imaju sankcionisanje. Sankcionisanjem se ni u
jednom odgoju, pa ni u odgoju za sigurno sudjelovanje u prometu ne postie eljeni dugoroni cilj. Na disciplinovanju treba raditi, poticati razvoj moralnog prosuivanja,
vjebati samokontrolu i samodisciplinu, a tek nakon toga isto moemo traiti i oekivati
od drugih sudionika prometa.

Posmatranje je izvreno na nekoliko nezavisnih lokacija gde je jasno vieno ponaanje

vozaa pod uticajem emocija. Takoe posmatranje je vreno u okviru drutvenih
dogaaja kao tosu: svadba, sahrana i slino.Razgovor je obavljen sa saobraajnim
policajcem, je bio neformalne prirode i gde su dobiveni odreeni konkretni statistiki
podaci.Anketiranje vozaa je izvreno u odreenom vremenskom periodu tako to
su vozai popunjavali anketu.

4.Analiza rezultata
Nakon svih istraivanja dolo se do saznaja da jake emocije utiu na vozae i
to u procentu od 80% ispitanih. Od svih primarnih emocija najvei uticaj
imaju strah, srdba i tuga. Kada je osoba pod takvim emocijama veoma je verovatno
da doivi stres to moe da izazove niz loih posljedica za vozae. Kao jedna od
posledica stresa i uticaja navedenih e mocija je regresivno (primitivno) agresivno
ponaanje vozaa. Agresivnost vozaa je specifina

i simptomatina

po

brojnosti

oblika i obrazaca ispoljavanja, njihovim dimenzijama, stepenu iritabilnosti, njihovoj

uestalosti, uzrocima i posljedicama ispoljvanja.Agresivnost vozaa je visoko
korespodentna sa optom skriptom ponaanja i stilom ivljenja.esto se kae vozai
voze kao to ive u naem sluaju se moe rei vozai voze kako se
osjeaju.Dinaminost pristizanje informacija iz spoljanje sredine uslovljavaju
vii stepen angaovanosti fizikih, mentalnih, senzorni i psihomotornih funkcija kod

11

oveka (vozaa).Voza treba da u kratkoj vremenskoj jedinici opazi i odabere bitne

informacije, da donosi odluke o svome reagovanju i da na njih adekvatno reaguje.
Uzimajui u obzir da je voza pod uticajem emocija usresreen na uzrok tih emocija a ne
u veini sluajeva na saobraaj neminovno dolazi do saobraajnih prekraja.
Dolo se i do saznanja da i drugi uesnici u saobraaju i ostali faktori destabilizuju
vozae u saobraaju i samim tim mogu u nekim sluajevima da izazovu neku vrstu

emocija kod vozaa kao npr. ljutnja, strah, koje mogu da utiu na reagovanje u
saobraaju.Uzimajui za primer vozaa koji je neiskusan i nae se u kritinoj sitiuaci
(npr.makazice), on doivljava strah jer se nije ranije susreao sa takvim situacijama i
uopte ne moe racionalno da reaguje, nego razmilja u strahu ta e se dogoditi.Takoe
emocije uzrokuju odreene fizoloke promjene kao to su ubrzan rad srca, premor i dr.
Pod ovakvim fizolokim promjenama voza ne moe imati npr. isto vrijeme reagovanja
to jeste koenja. Proseno vrijeme koenja kada voza oekuje da treba da zakoi je 0.50.7 sekundi. Dok proseno vrijeme koenja kada je voza usresreen na neto
drugo,zokupljen, zamiljen itd. iznosi 1.4-1.8 sekundi. Imajui u vidu prosenu brizinu
kretanja od 20 metra po sekundi (72km/h), jasno se vidi da je reakcija koenja zakanjela
za 1 sekundu iznosi 20 metara kasnog zaustavljnja. Na osnovu ovoga moemo
zakljuiti da posledice ovakvih stanja vozaa mogu biti i katastrofalne to jeste sa
smrtnim ishodom.Uzimajui u obzir da postoje vozai koji su emocionalno
nestabilne linosti i da je njihov skript ponaanja umnogome drugaiji od emocionalno
stabilnih linosti kao i reagovanje u nekim sluajevima kada doive neke od jakih
emocija.Za impulzivni poremeaje linosti karakteristina je znatna sklonost neoekivani
reakcijama bez razmatranja posljedica. Izraena je tendencija ka svadljivom
ponaanju i konfliktima sdrugima, posebno kad je impulzivan in sprijeen ili kritikovan.
Primjetna je s k l o n o s t

izljevima

bijesa

ili

nasilja

nesposobnou

kontrole

rezultirajueg eksplozivnog ponaanja, potekoe u odravanju aktivnosti koje odmah ne

dovode

do

eljenog

ishoda,

te

nestabilno

kapriciozno

raspoloenje.

12

Ovo u samom saobraaju

moe dovesti da takve linosti

nepropisno

ponaaju

saobraaju. Oblici agresivnog ponaanja takvih vozaa su

*Brza vonja izvan propisa, nedozvoljena preticanja,
* Napad na druge uesnike u saobraaju,
*Verbalne pretnje, psovke, uvrede,
*Prijetee gestikulacije i drugi uznemiravajui postupci prema drugim
uesnicima u saobraaju

*Tue i povrede drugih uesnika u saobraaju,

*Grubo rukovanje vozilom i ureajima,
*Ruenje, oteenje i unitenja saobraajnih oznaka, vozila i drugih materijalnih dobara .
Zbog svega navedenog potrebno je u edukaci vozaa i drugih uesnika u saobraaju
posvetiti panju efikasnim oblicima reagovanja, esto stresogenim i specifinim uslovima
saobraajnih komunikacija.Drugi oblik nprilagoenog ponaanja vozaa pod uticajem
emocija moe biti potpuno povlaenje i prihvatanje dugotrajne spore i neuslovne
vonje.esto se pored agresivnog reagovanja i povlaenja pojavljuju prilagoeni oblici
ponaanja koji predstavljaju odbrambene mehanizme linosti kojima ovek
podsvjesno kanalie i neutralie tenzije koje uzrokuju frustracione i stresne situacije u
saobraaju koje takoe mogu izazvati odreene emocije u saobraaju. Osnovna svrha
odbrambenih mehanizama je prebacivanje osjeaja krivice na neto ili na nekog drugog.
Linost nesvjesno titi sebe od osjeaja krivice i neugode ili krivnje.Jedni od estih
karakteristinih odbrambenih naina reagovanja vozaa na frustracione situacije su:
* Sublimacija- zamjena cilja koji je tee ostvariti sa nekim lakim ostvaljivim ciljem.
*Regresija - primitivno ponaanje.
* Prenesena agresija - voza je grub preme vozilu ili drugim uesnicima
u saobraaju.
*Matanje - zamiljanje ostvarivanja cilja.
* Represija nesvjesna tendencija linosti da se zaboravi neke nepoeljne emocije.

13

* Kompezacija - linost se brani od oseaja manje vrednosti.

* Identifikacija suzbijanje oseaja manje vrijednosti.
Svi ovi odbrambeni mehanizmi mogu da budu proizvod nekih od primarnih emocijakao
npr. tuga moe da prouzrokuje represiju kompezaciju, identifikaciju , ljutnja
regresiju, prenesenu agresiju, radost sublimaciju, matanje itd.P o z n a t e s u n a m
primarne emocije koje se u veini sluajeva javljaju kod

v o z a a odnosno to su strah, ljutnja, tuga i radost. Takoe znamo da su

glavane dimenzije emocija:i n t e n z i t e t o s e a n j a , n i v o n a p e t o s t i , s t e p e n
s l o e n o s t i . U z i m a j u i o v o u o b z i r i o d r e e n a istraivanja koja su vrena
moe se doi do zakljuka da odreene primarne emocije sa malimintenzitetom nivom
napetosti i stepena sloenosti mogu biti povoljne za vozae. Tanijereeno da
neke emocije imaju i pozitivan uticaj na vozae ali sve dok su relativno
maloga intenziteta.Tako naprimer radost moze imati povoljan uticaj na vozae tako to
su

vozai

oputeni

nisu

agresivni

prema

drugim

u saobraaju i potuju saobraajne propise. Radost

uesnicima

usmjerna

prema

samome inu vonje, takoe moe imati dobar uticaj tokom obuke vozaa tako to su
vozai eljni da naue vjetinu vonje i lake primaju nova znanja bez straha.Strah lako u
veini sluajeva moe biti lo po vozae takoe u nekim granicama moe imati
i povoljan uticaj. Kada je naprime re o vozau poetniku on ima odreeni
strah od rizinihs i t u a c i j a i s a m i m t i m s e n e u p u t a u n j i h , k a o t o i
p o t u j e s a o b r a a j n e p r o p i s e i d r u g e uesnike u saobraaju a sve to u
strahu da ne pogirijei odnosno da napravi saobraajni prekraj.Kao to je gore i
navedeno emocije mogu da imaju veoma loe uticaje na vozae tomoe da dovede i
do veoma kritinih situacija. Sada se postavlja pitanje kako reagovati
daemocije ne utiu na vozae ili pak kako se ponaati prema takvim vozaima.Prvi od
naina je da okolina to jeste ljudi koji se nalaze oko vozaa obrate panju na
njegovo ponaanje i da mu skrenu panju u krajnjem sluaju da mu ne dozvole da

14

upravlja vozilom.Dok u samom saobraaju drugi uesnici moraju da obrate panju na

takve vozae i nain nak o j i s a n j i m e k o m u n i c i r a j u . O v d e s e m o e u z e t i i u
o b z i r u l o g a k o j u i m a j u i s o b r a a j n i policajci, to jeste da prilikom
redovne

saobraajne

kontrole

moe

da

utvrdi

kakvom

je

emocionalnom stanju voza i da mu skrenu panju na njegovu

b e z b i j e d n o s t k a o i n a bezbijednost drugih uesnika u saobraaju pa da se i
u nekom sluaju voza odstrani iz saobraaja.Koritenje gore navedenih
instrumenata dobiveni su rezultati koje smo pokuali objasniti i tom prilikom
naveli nekoliko karakteristinih primjera, a sve sa ciljem lakeg razumevanja
uticaja emocija na bezbijednost vozaa u saobraaju.
4.1. Grafiki prikaz dobivenih rezultata

Prilikom prikupljanj podataka i posmatranjem kao i anketiranjem odreenog

brojavozaa dobiveni su odreeni statistiki podaci koje
e mo grafiki prikazati. Takoe e biti prikazani odreeni statistiki podaci
koje koristi Ministarstvo saobraaja i veza Republike Srpske odeljenje
za bezbijednost saobraaja

15

Napomena: 3) Smatra se da je 3 % svih saobraajnih nezgoda u ovom periodu moe

dovesti u vezu sa emocionalnim stanjem vozaa
Grafikon : Ukupan broj lake povreenih lica u periodu od 1998 do 2007 godine

5. Zakljuak
Na osnovu ovoga istraivanja odnosno seminarskoga rada moemo zakljuiti da
emocije mogu u velikoj mjeri uticati na ponaanje voza u saobraaju a
samim tim na njegovu bezbijednost i bezbijednost drugih uesnika u saobraaju. Dalje
se moe vidjeti da u t i c a j e m o c i j a u n e k o j o d r e e n o j m j e r i z a v i s i o d p o l a
vozaa i starosne dobi vozaa.
Ponaanje vozaa koji su pod uticaje m jakih emocija moe da bude razliito
od sasvim prihvatljivih i poeljnih u saobraaju do krajnje opasnih. Takoe
postoje odreene emocije k o j e p o z i t i v n o u t i u n a v o z a e . S a m i m t i m s e
m o e z a k l j u i t i d a n e m o e m o p r e d v i d j e t i ponaanje takvih vozaa jer
neznamo kako e neke emocije uticati na vozae. Uzimajui u obzir
emocionalno nestabilne vozae moemo imati veoma agrsivna ponaanja u
saobraaju.Stoga moramo delovati u cilju spreavanja takvih ponaanja prvo okolina
vozaa zatim drugiuesnici u saobraaju i saobraajna policija.Dalje smo mogli
vidjeti da se broj saobraajnih nezgoda sa povreenim licima iz godine u godinu
poveava a gde uea imaju i ovakvi vozai u odreenom procentu. Zbog toga je
neminovno obratiti vie panje na uticaje emocija na vozae a o pri tome na
16

njihovo ponaanje.Razilika u polu vozaa nema veliku ulogu kad su u pitanju

uticaji emocija, dok kod razlike u starosnoj dobi postoje odreena odstupanja tako
naprimjer; mlai vozai su podloni uticaju emocija nego stari vozai. Ipak na kraju treba
dodati da nijedan voza nemoe izbei uticaje emocija ali je potrebno da svi
vozai obraaju u toku vonje panju na saobraaj, saobraajne propise i druge
uesnike u saobraaju jer nikada nisu upitanj samo pojedinci kaov o z a i i d a p o s t o j i
itav niz drugih faktora u saobraaju koje treba potovati da bi
s e osigurala bezbijednost u saobraaju.

6. Literatura

1.Mili Aleksandar, Saobraajna psihologija, Saobraajni fakultet, Doboj, 2007.

2. Saobraajne nesree
www.seljacionline-forum.com/showthread.php?1997...

3. Sigurno voziti
www.sigurno-voziti.net/ponasanje/ponasanje18.htm

17