Definicija na istra`uvawe na pazarot So ogled na faktot deka pazarite niz svetot stanuvaat s# pokonkurentni, denes istra`uvaweto na pazarot e del

od planot za rabota na golem broj organizacii, bilo da se mali ili golemi. Celta na sekoj proekt za istra`uvawe na pazarot e da se soberat pove}e soznanija za odredena materija. Toa se postignuva so sistematsko i objektivno sobirawe i analizirawe na podatoci za odreden celen pazar, konkurent i ili sredina. Takvoto istra`uvawe, seedno dali e primarno ili sekundarno, sekoga! vklu"uva i nekakov vid sobirawe na podatoci. Sekundarnoto istra`uvawe, odnosno istra`uvawe od kancelarija, se potpira vrz pret#odno objaveni materijali sobrani na internet, vo biblioteki, statisti"ki biroa i sli"no. $rimarnoto istra`uvawe se vr!i so podatoci sobrani direktno od poedinci so pomo! na nekakov tip na pra!alnik. $roektite za istra`uvawe na pazarot naj"esto po"nuvaat so kancelarisko istra`uvawe, vo tekot na koe se utvrduvaat podra"jata od interes, se pojasnuvaat oddelni pra!awa, se odbiraat to"ki na fokus i sli"no. %stra`uvaweto na pazarot im pomaga na organizaciite da odgovorat na pra!awata za nivnata organizacija ili firma, za nivniot proizvod i ili usluga, i na drugi pra!awa, na primer&

'to znaat site zainteresirani strani (svest ili zapoznaenost) 'to mislat i !to im e va`no (mislewa i ubeduvawa) *ako se "uvstvuvaat (stavovi i emocii) 'to }e napravat i dali toa }e go napravat (upotreba i odnesuvawe) 'to gi pottiknuva, motivira (pri"ini za pogornoto) *oi se problemite so koi bi mo`ele da se sudrime i !to bi mo`ele da povlijaat vrz va!ata organizacija.

Seto ova im ovozmo`uva na organizaciite podobro planirawe i donesuvawe na odluki. Proces na istra`uvawe na pazarot +a da napravat istra`uvawe na pazarot, organizaciite mo`at ili toa samite da go napravat (nekoi i vo svoite oddelenija za istra`uvawe na pazarot) ili da nara"aat takvo istra`uvawe kaj nekoja agencija za istra`uvawe na pazarot ili konsultantska firma. 'to i da odberete, pred da prezemete proekt za istra`uvawe, najva`no e da gi odredite celite na istra`uvaweto, t.e. da odredite !to se obiduvate da dobiete od istra`uvaweto i !to vi treba da znaete. $red da ja izgotvi strategijata za vlez na odreden pazar, *lasterot za vino napravi lista na potencijalni izvozni pazari za makedonskoto vino i odlu"i da sobere pove}e informacii preku sekundarno istra`uvawe. %stra`uvaweto na devet pazari i analizata na dobienite podatoci im ovozmo`i na "lenovite na klasterot da odberat tri pazari kako najperspektivni& ,elika -ritanija, .olandija i /usija. 0aredniot "ekor be!e

sproveduvaweto na primarno istra`uvawe na ovie tri pazari i izbirawe na eden vrz koj bi se fokusirale vo procesot na izgotvuvaweto na strategijata za testirawe na izvozen pazar. 1tkako }e razmislat za celite, istra`uva"ite na pazarot mo`at da upotrebat razni vidovi istra`uva"ki te#niki i metodologii za da dojdat do potrebnite podatoci. Site metodi sobiraat ili kvantitativni ili kvalitativni informacii. *oja metoda }e se koristi naj"esto zavisi od celite na istra`uvaweto, no mnozina smetaat deka najkorisni rezultati se dobivaat koga se kombiniraat dvete metodi. Kvantitativno istra`uvawe *vantitativnoto istra`uvawe e svrteno kon brojki, bara mnogu vnimanie vo pogled na mereweto na pazarnite fenomeni i "esto vklu"uva statisti"ka analiza. 0a primer, nekoja vinarija mo`e da gi zamoli svoite klienti da dadat ocenka za etiketite, nudej}i im izbor me2u odli"na, dobra, lo!a i mnogu lo!a. 0a ovoj na"in }e dobijat kvantitativni informacii !to mo`e da se analiziraat statisti"ki. 3lavnoto pravilo kaj kvantitativnoto istra`uvawe e deka istite pra!awa mu se postavuvaat na sekoe anketirano lice. $ristapot e mnogu strukturiran i voobi"aeno vklu"uva golem broj razgovori pra!alnici. ,erojatno naj"esto koristenata kvantitativna te#nika e 4anketata za istra`uvawe na pazarot.5 Tuka stanuva zbor za sobirawe na podatoci od pove}e primeroci 6 na primer postavuvawe ist zbir pra!awa za nekoj nov proizvod na pogolem broj krajni potro!uva"i. *vantitativnite anketi mo`e da se izvr!at po po!ta (pri !to anketiranite sami gi popolnuvaat pra!alnicite), lice v lice (doma ili na nekoe drugo mesto), po telefon, po e7 mail ili preku veb. $ra!alnikot e eden od naj"estite instrumenti za sobirawe podatoci od anketa, no toj e samo eden od pove}eto raznovidni alatki za sobirawe na podatoci. $rimarnoto istra`uvawe na trite mo`ni izvozni pazari zapo"na so sozdavawe na baza na podatoci za uvoznici na vino, a prodol`i so izgotvuvawe na pra!alnik vklu"en kako Dodatok A. /azgovorite bea vodeni telefonski. Kvalitativno istra`uvawe *valitativnoto istra`uvawe pomaga da se razbere kako stojat rabotite i zo!to ne!tata se kakvi !to se. 0a primer, istra`uva"ot na pazar mo`e da zapre nekoj potro!uva" koj!to tuku!to kupil odreden tip vino i da go pra!a zo!to go odbral tokmu toj tip vino. +a razlika od kvantitativnoto istra`uvawe, ovaa metoda ne se potpira vrz utvrden zbir na pra!awa tuku namesto toa se koristi vodi" za temi (ili vodi" za diskusija), so "ija pomo! podlaboko se navleguva vo razli"ni aspekti i pra!awa. 0asokata na razgovorot me2u anketarot (ili moderatorot) i anketiraniot glavno ja odreduvaat mislite i "uvstvata na anketiranoto lice. *ako i kaj kvantitativnite te#niki, i vo kvalitativnoto istra`uvawe postojat razli"ni tipovi metodologija. ,akvoto istra`uvawe naj"esto se pravi lice v lice. 8dna od najpoznatite te#niki se fokus grupite (ili grupni diskusii za istra`uvawe na pazarot). Tie obi"no se

sostaveni od 9 do : celni aknetirani lica, moderator na istra`uvaweto "ija uloga e da gi postavuva potrebnite pra!awa, da izvlekuva odgovori i da ja pottiknuva diskusijata, nab;uduva"ko mesto, obi"no zad nekoe ednostrano ogledalo i uredi za video i ili audio snimawe. So snimaweto i fa}aweto bele!ki se sobiraat odgovorite i reakciite na anketiranite lica. $okraj toa, kvalitativnoto istra`uvawe mo`e da se sproveduva i na princip "ovek7na7 "ovek, t.e. dlabo"inski razgovor me2u lice obu"eno za vodewe vakov razgovor i edno anketirano lice, dvoen dlabo"inski razgovor (dve anktirani lica), troen dlabo"inski razgovor (tri anketirani lica) i mini grupna diskusija (<7= anketirani lica). Koristewe na podatocite od istra`uvaweto na pazarot 1tkako }e gi soberat podatocite, istra`uva"ite na pazarot gi ocenuvaat i vrz osnova na naodite izveduvaat zaklu"oci i preporaki za svoite klienti ili za rabotodavecot. 0a upravnite tela na organizacijata im obezbeduvaat podatoci !to im se neop#odni za da donesat odluki za promocijata, distribucijata, dizajnot i cenite na proizvodite ili uslugite6 informacii !to soodvetstvuvaat na celite postaveni za istra`uvaweto. 1d primarnoto pazarno istra`uvawe na trite izbrani pazari, "lenovite na /abotnata grupa za proda`ba i marketing na *lasterot za vino na >akedonija zaklu"ija deka ,elika -ritanija e pazarot vrz koj treba da se fokusiraat. /ezultatite od istra`uvaweto poka`aa deka potro!uva"ite na vino vo ,elika -ritanija se otvoreni za probuvawe na novi proizvodi, pazarot e visoko sofisticiran, so zna"ajna golemina i postojan rast, kako i so pogodna distribuciska struktura !to bi im ovozmo`ila na vinariite od >akedonija da gi pozicioniraat vinata po konkurentni no ne i niski ceni. %zbor na agencija ?ko sakate da dobiete dobra vrednost za parite !to }e gi dadete, najva`no e da ja odberete vistinskata agencija za istra`uvawe na pazarot, !to retko zna"i deka }e bide i najevtina. %ako e mo`no evtino da se kupi @istra`uvawe@ (na pr., terenskiot element), treba to"no da znaete !to pravite i vo sekoja faza da gi sledite i proveruvate standardite za kvalitet.8dna ugledna agencija }e gi pravi slednite ne!ta&

Ae vi dade sovet za najdobriot i najisplatliviot na"in na ispituvawe na va!ata celna grupa ispitanici Ae se obide celosno da gi razbere va!ite celi Ae gi izlo`i argumentite za i protiv sekoja oddelna mo`na forma na istra`uvawe Ae gi osmisli i napi!e pra!awata Ae odbere silen i reprezentativen primerok, koj retko e direkten Ae ja prezeme terenskata rabota so strogi kontroli i proverki na kvalitetot Ae gi analizira rezultatite Ae podnese izve!taj za glavnite naodi na na"in !to vie }e go odberete (pismen izve!taj, usmen izve!taj, prezentacija so slajdovi i sl.) Ae dostavi celosen izve!taj vo pismena forma na na"in !to vie }e go odredite

Ae razgovara so vas, li"no, za efektite na naodite od istra`uvaweto vrz va!iot biznis.

*olku se poiskusni istra`uva"ite !to rabotat na proektot, tolku e poverojatno deka }e dobiete korisni rezultati vrz koi }e mo`ete da se potprete i koi }e vi ovozmo`at da dejstvuvate. %ako mo`e da ve "ini pove}e, ona !to va!ata organizacija }e go dobie od ekspertite !to go pomagaat istra`uvaweto vo sekoja faza, na krajot pove}ekratno }e vi gi vrati vlo`uvawata. $ri izborot na agencijata za istra`uvawe mo`e da se potprete vrz ugledot na agencijata, slu!natite preporaki, ili pak da ja odberete od spisok na agencii specijalizirani za va!iot sektor ili podra"je na interes. ?ko barate nova agencija, bi bilo dobro da pobarate ponudi od pove}e agencii ili firmi. >e2utoa, imajte na um deka ne e dobro ponudi da pobarate od pove}e od tri ili "etiri agencii ili firmi 6 razgleduvaweto i odgovaraweto na site }e vi odzeme i vam i nim mnogu dragoceno vreme. %ako nekoi mali agencii se mnogu dobri vo nekoi podra"ja na potesna specijalizacija, tie naj"esto ja nemaat !iro"inata na iskustvoto ili dlabo"inata na resursite !to mo`at da gi ponudat pogolemite agencii. $ogolemite agencii obi"no imaat specijalisti za razli"ni vidovi na istra`uvawe, kako i istra`uva"i specijalizirani za oddelni sektori, na primer lokalna administracija, finansiski uslugi, telekomunikacii, obrazovanie, mediumi i sl. ?ko ve}e ste izbrale marketin!ka agencija i ve}e ste vospostavile sorabotka so nea, toga! e mnogu va`no da odr`uvate jasna komunikacija na toj na"in !to celite i pra!awata za koi ste postignale soglasnost na sostanocite so vrabotenite od agencijata u!te edna! }e gi navedete vo kusi rezimea vo pismena forma (Dodatokot B e primerok na kreativno rezime za marketin!ka agencija), kako i preku izve!tai za ostvareni kontakti so klientot, koi!to gi izrabotuva i ispra}a marketin!kata agencija po sekoj sostanok. Dodatokot C e spisok na nekoi davateli na delovni uslugi, ili konsultantski firmi, !to momentno dejstvuvaat vo >akedonija i iskustvoto !to >C? go ima so niv. Barawe ponuda -i bilo dobro da se sostavi pismeno barawe za ponuda na koe }e treba da odgovori agencijata, so !to e mo`no pove}e detali. ,su!nost, vakvata praktika naj"esto i vam }e vi pomogne da si pojasnite !to s# o"ekuvate od istra`uvaweto. 1va barawe bi trebalo da vklu"uva informacii za toa koja bi bila va!ata celna grupa, koi pra!awa i temi bi bile predmet na istra`uvaweto, i zo!to. Treba, isto taka, konkretno da ka`ete !to o"ekuvate od vakvoto istra`uvawe. 1d druga strana, ne postavuvajte pregolemi barawa i ne barajte od agencijata detalni informacii za ne!ta !to ne se vo direktna vrska so ponudata B ova samo }e go prodol`i potrebnoto vreme za izgotvuvawe na ponudata, koe agencijata najverojatno }e si go naplati so poviska cena. Dodatokot D e primerok na -arawe za ponuda.

+a da mo`e da vi ispora"a !to pogolema vrednost za parite !to }e gi platite, bi bilo dobro agencijata da dobie od vas pribli`na indikacija za raspolo`iviot buCet za ovaa namena. Toga! }e mo`e da go ponudi najdobriot kvalitet i kvantitet vo tie ramki. 1tvorenosta, doverbata i @partnerskiot@ priod sekoga! se nagradeni.