TEST PITANJA IZ PSIHIJATRIJE

(Prof. dr sci. S.\uki} Dejanovi}, doc. dr sci. D.Ravani}, doc. dr sci. D. Petrovi}, doc. dr sci. G. Mihajlovi}, doc. dr sci. D. Ignjatovi} Risti}, ass. mr sci. D. \okovi}, ass. mr sci. M. Jovanovi})

UREDNICI: Prof. S. \uki} Dejanovi}, doc.

G. Mihajlovi} i doc. D. Ignjatovi} Risti}

SVEST 1. a) b) c) 2. 3. 4. a) b) c) 5. a) b) c) 6. a) b) c) Karakteristike svesti ''o samom sebi'' daje: Frojd Jaspers Jung Koja je psihi~ka funkcija evoluciono posmatrano najmla|a, ako se izuzme volja ________________ Psiha obuhvata pored svesnog i _________________ deo. Termin ''nesvesno'' u psihologiju je uveo: Frojd Jaspers Jung Sinonim u psihologiji za ''do`ivljaj realnosti'' je: svest mi{ljenje percepcija Od latinske re~i ''conscientia'' izveden je pojam: mi{ljenja svesti pam}enja

7. Biolo{ki deo li~nosti po Frojdu koji je pod uplivom ''principa zadovoljstva'' je __________________ 8. Deo li~nosti koji ima tendencije kompromisa izme|u biolo{kog i moralnosti po Frojdu je _______________ 9. Termin za savest (kao instancu li~nosti) po Frojdu je ____________

10. Jasnost do`ivljavanja sebe ima tri kvaliteta orijentacije: autopsihi~ku orjentaciju, alopsihi~ku orjentaciju i ______________________ 11. a) b) c) 12. a) b) c) Svest i svesnost su pojmovi koji imaju: isto zna~enje razli~ito zna~enje kontradiktorno zna~enje Frojdov termin za nesvesno je: super ego ego id

13. a) b) c) 14. 15.

Frojdov termin za savest, kao instancu li~nosti je id ego super ego Psihu ~ine svesni i _____________ deo li~nosti. Po Frojdu, postoje tri instance li~nosti: id, _________ i super ego.

16. Poreme}aji svesti u {irem smislu su depresonalizacija, derealizacija, transformacije li~nosti i _______________ 17. 18. Izmenjen do`ivljaj sopstvene li~nosti je ___________________ Izmenjen do`ivljaj sopstvene okoline je ____________________ da je neko drugi, a ne ona, to je

19. Kad li~nost do`ivljava ____________________ 20. 21. 22. 23. a) b) c) 24. a) b) c) d) e) 25. a) b) c) 26.

Kvantitativni poreme}aji svesti su somnolencija, sopor i ___________ Kvalitativni poreme}aji svesti su pomu}enja i _____________ svesti. U stanja pomu}ene svesti ubrajaju se pored mentalne kontuzije, amentnih i bunovnih stanja jo{ i _______________ Za periode pomu}ene svesti pacijenti produkuju: potpunu amneziju delimi~nu amneziju psihogenu amneziju Delirijum karakteri{u od pet navedenih samo dva psihopatolo{ka fenomena i to: sumanute ideje halucinacije konfabulacije agnozije psihomotorni nemir Amnezija za period su`ene svesti je: delimi~na potpuna psihogena Su`ena svest ili sumra~no stanje naglo nastaje, kratko traje i naglo prestaje. Zavr{ava se ______________ snom.

27. a) b) c) d) e) 28. a) b) c) d) e) 29. a) b) c) 30. a) b) c) 31. 32. a) b) c) 33. a) b) c) 34.

Sumra~na stanja se javljaju kod dva od pet navedenih poreme}aja: psihoorganski sindrom epilepsija patolo{ko napito stanje pani~ni poreme}aj hipohondrija U stanja su`ene svesti spadaju dva od pet navedenih poreme aja: somnabulizam autizam fuge katatoni stupor delirijum Oblik dislocirane svesti tokom spavanja, u kome se samo motorika aktivira je: katalepsija somnabulizam fuge Besciljna lutanja su: piromanije fuge kleptomanije ''Ve{ta~ki'' izazvano stanje su`ene svesti je _______________ Autizam je poreme}aj: svesti u {irem smislu percepcije pa`nje Pitanje bolesniku ''da li drugi mogu da ~itaju va{e misli'' ili '' da li vi znate {ta druge osobe misle'', vezano je za testiranje: koncentracije proboja ego granica percepcije Poreme}aj svesti u {irem smislu pored derealizacije, transformacije li~nosti i autizma jo{ je i __________________

SVEST - ODGOVORI
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. b) svest nesvesni a) a) b) id ego super ego spaciotemporalna b) c) c) nesvesni ego autizam depersonalizacija derealizacija transformacija koma su`enja delirijumi b) b) i e) b) terminalnim b) i c) a) i c) b) b) hipnoza a) b) depersonalizacija

PA@NJA 1. a) b) c) 2. 3. a) b) c) 4. a) b) c) 5. a) b) c) 6. a) b) c) 7. a) b) c) 8. a) b) c) 9. a) b) c) Zaokru`i ta~an odgovor Vigilnost je sposobnost odr`avanja psihi~ke energije Tenacitet je sposobnost odr`avanja pa`nje na informaciji i njenog usmeravanja Vigilnost je sposobnost preusmeravanja pa`nje Arposeksija je poreme}aj jedne psihi~ke funkcije. Koje? _______________ Hipervigilnost pa`nje prati: hipertenacitet hipotenacitet normotenacitet Hipovigilnost pa`nje prati: hipertenacitet hipotenacitet normotenacitet Hipertenacitet pa`nje prati: hipervigilnost hipovigilnost normovigilnost Hipotenacitet pa`nje prati: hipervigilnost hipovigilnost normovigilnost Tenacitet je: sposobnost usmeravanja pa`nje sposobnost odr`avanja pa`nje poreme}aj opa`anja Za mani~ne osobe tipi~an je poreme}aj: hipovigilne i hipertenacitetne pa`nje hipervigilne i hipotenacitetne pa`nje hipervigilne i hipertenacitetne pa`nje Za depresiju je tipi~an poreme}aj pa`nje tipa: hipervigilnost i hipotenacitet hipovigilnost i hipertenacitet hipovigilnost i hipotenacitet

10. a) b) c) d) e) 11. a) b) c) 12. d) e) f) 13. 14. 15. a) b) c) 16. a) b) c) 17. a) b) c) 18. a) b) c) 19. a) b) c)

Poreme}aji pa`nje su (zaokru`i dva ta~na odgovora): hipervigilnost i agresivnost iluzije, agnozije i halucinacije konfabulacije aproseksija hipovigilnost uz hipertenacitet Fiziolo{ki hipotenacitet je tipi~an za: tu`ne osobe (bezrazlo`no) decu vesele osobe (bezrazlo`no) Fiziolo{ka hipervigilnost je tipi~na za: tu`ne osobe (bezrazlo`no) decu vesele osobe (bezrazlo`no) Vigilnost je karakteristika ________________ (popuni nedostaju}i termin). Tenacitet je karakteristika jedne psihi~ke funkcije. Koje? _________________ Burdonovim testom se ispituje: pa`nja svest volja Hipotenacitetna pa`nja je tipi~na za: hipervigilne osobe hipovigilne osobe normovigilne osobe Hipertenacitetna pa`nja je tipi~na za: hipervigilne osobe hipovigilne osobe normovigilne osobe U mani~nih bolesnika pa`nja je: hipervigilna i hipotenacitetna hipertenacitetna hipovigilna U depresivnih bolesnika pa`nja je: hipervigilna hipotenacitetna hipovigilna i hipertenacitetna

20. 21. 22. a) b) c) 23. a) b) c) 24. a) b) c) 25. a) b) c) 26. 27. a) b) c) 28.

Ubrzan misaoni tok je uskladjen sa _________________ pa`njom (popuni nedostaju}i termin). Usporen misaoni tok je uskladjen sa hipertenacitetnom _____________ (popuni nedostaju}i termin psihi~ke funkcije). Zaokru`i ta~an odgovor Pa`nja je usmeravanje i odr`avanje psihi ke energije na informaciji Pa`nja je opservacija spolja{njeg sveta Pa`nja je opservacija spolja{njih i unutra{njih zbivanja u ~oveku Ubrzan misaoni tok je u osoba: hipovigilne pa`nje hipervigilne i hipotenacitetne pa`nje hipertenacitetne pa`nje Pa`nja se testira primenom: MMPI testa Ribotovljevog testa Burdnovog testa Pa`nja je psihi~ka funkcija pomo}u koje ~ovek: usmerava i odr`ava svoju psihi~ku energiju na odredjenoj informaciji vr{i selekciju informacija prepoznaje informacije Tenacitet pa`nje je __________________ pa`nje (popuni nedostaju}i termin) Sposobnost da se psihi~ka energija zadr`i na odredjenoj informaciji zove se: vigilnost pa`nje percepcija tenacitet pa`nje Vigilnost pa`nje je sposobnost efikasnog __________________ energije sa informacije na informaciju (popuni nedostaju}i termin) psihi ke

29. a) b) c) 30. a) b) c)

Sposobnost da se pa`nja preusmerava sa informacije na informaciju naziva se: aktivna pa`nja vigilnost pa`nje dinami~ka pa`nja Vigilnost i tenacitet kod uravnote`ene osobe: aktiviraju se naizmeni~no i u obrnutoj srazmeri pojavljuju se u isto vreme u direktnoj su srazmeri

32. a) b) c) 31. a) b) c) 32. a) b) c) 33. 35. a) b) c) 36. a) b) c) 37. a) b) c) 38. a) b) c) 39.

Pasivna pa`nja organizuje se na nivou subkortikalnih struktura i aktivira se na slede}i na~in: pokre}e je svesna voljna odluka povezana je sa motivacijom automatski Jaka dra` (svetlost ili zvuk) pokre}e: pasivnu pa`nju naizmeni~no aktivnu i pasivnu pa`nju aktivnu pa`nju Aktivna ili voljna pa`nja organizuje se: na nivou subkortikalnih struktura kroz sadejstvo subkortikalnih struktura sa neokorteksom na nivou neokorteksa Osnovni poreme}aj pa`nje je rasejanost ili ________________ Tip ''rasejanog nau~nika'' je: poja~an tenacitet, smanjena vigilnost poja~an tenacitet, poja~ana vigilnost smanjen tenacitet, poja~ana vigilnost Tip ''rasejanog u~enika'' je: poja~ana vigilnost, poja~an tenacitet oslabljena vigilnost, poja~an tenacitet poja~ana vigilnost, oslabljen tenacitet O{te}enje tenaciteta i vigilnosti i nemogu}nost filtriranja informacija zbog unutra{njih sadr`aja, dogadja se kod: neuroti~nih bolesnika shizofrenih bolesnika poreme}aja li~nosti Funkcije pa`nje kod pismenih bolesnika ispitujemo: VITI-jem Burdonovim testom MMPI testom Ispitivanje funkcije pa`nje kod nepismenih pacijenata vr{i se pomo}u _________________ testa.

PA@NJA - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. c) pa`nje b) a) b) a) b) b) b) d) i e) b) b) pa`nje pa`nje a) a) b) a) c) hipervigilnom pa`njom a) b) c) a) usredsredjenost (odr`avanje) c) preusmeravanje (usmeravanje) b) a) c) a) b) aproseksija a) c) b) b) Pjeron Tuluzovog

PERCEPCIJA 1. a) b) c) 2. 3. 4. a) b) c) 5. 6. a) b) c) 7. a) b) c) 8. a) b) c) 9. 10. a) b) c) Psihi~ka funkcija putem koje se posti`e prepoznavanje informacija, predmeta kao celine i upotrebne vrednosti predmeta naziva se: pa`nja inteligencija percepcija _____________ je sposobnost ljudi da preko ~ulnih organa odraze predmete, pojave (informacije) objektivne realnosti. (popuni nedostaju}i termin) ______________ je subjektivno odra`avanje osobina informacije (popuni nedostaju}i termin) Ose}aj i psihi~ko iskustvo (engrami) na nivou psihosentorijalnih centara spajaju se i daju: opa`anje mi{ljenje pam}enje Poreme}aji opa`anja su pored agnozija, iluzija i ______________. Nemogu}nost prepoznavanja vidjenih predmeta pri o~uvanoj o{trini vida i {irini vidnog polja zove se: iluzija taktilna agnozija opti~ka agnozija Nemogu}nost prepoznavanja zvuka kod o~uvanog ~ula sluha, naziva se: akusti~ka agnozija auditivne halucinacije iluzije Asterognozija je: akusti~ka agnozija opti~ka agnozija taktilna agnozija Neuvi|anje sopstvenog defekta ili bolesti naziva se ____________ Iluzije su: pogre{no prepoznavanje informacija nemogu}nost prepoznavanja vidjenih predmeta kod o~uvanog ~ula vida kvalitativni poreme}aj u sferi percepcije

11. a) b) c) d) e) 12. a) b) c) 13. a) b) c) 14. 15. a) b) c) 16. a) b) c) 17. 18. 19. a) b) c) 20. a) b) c)

Iluzije se javljaju u dva navedena poreme}aja: posebnih afektivnih stanja (npr. strah) kod bipolarnog poreme}aja delirijum tremensa kod agorafobije kod pani~nog poreme}aja Kod akutnih du{evnih oboljenja kao {to su toksi{ne i afektivne psihoze, javljaju se: agnozije paraidolije iluzije Halucinacije su percepcije: kod kojih postoji nemogu}nost prepoznavanja vidjenih predmeta koje ne postoje u objektivnoj realnosti koje postoje u objektivnoj realnosti ali se pogre{no prepoznaju Halucinacije mogu biti auditivne, taktilne, vizuelne, senzitivne, ekstrakampne, olfaktivne i ________________ Halucinacije se u 50% slu~ajeva javljaju kod: neuroze poreme}aja li~nosti shizofrenije Elementarne vizuelne halucinacije (ta~kice, svetlucavi krugovi) javljaju se pre svega kod: neuroza shizofrenije epilepsije Ekstrakampine halucinacije su takvi fenomeni da se opa`aju predmeti koji se nalaze van vidnog _______________ (upi{i nedostaju}i termin) Viscerosenzitivni poreme}aji unutra{njih organa mogu imati sli~nosti sa ________________ halucinacijama i obrnuto (dopuni nedostajuci termin). Agnozije se po pravilu javljaju u okviru: sumanutih psihoza mo`danog organskog psihosindroma kod epilepsije Perceptivne obmane nastale usled nepa`nje, usled dejstva afekta, usled navike i paraidolije, nazivaju se: halucinacije agnozije iluzije

21. a) b) c) 22. a) b) c) 23. a) b) c) 24. a) b) c) 25. 26. a) b) c) 27. a) b) c) 28. 29. a) b) c) 30. a) b) c)

Agnozija je poreme}aj: svesti percepcije mi{ljenja Iluzija je poreme}aj: afekta svesti percepcije Halucinacije su poreme}aji: percepcija pam}enja emocija Anozognozija je poreme}aj: svesti percepcije volje Poreme}aj telesne sheme je ______________________ Autotopagnozija je poreme}aj: motorike senzibiliteta telesne sheme Asterognozija je agnozija: akusti~ka opti~ka taktilna Nesposobnost prepoznavanja scenskog zbivanja je ____________ agnozija. Simultana agnozija je nesposobnost prepoznavanja: sebe scenskog zbivanja okoline Dijagnosti~ki zna~aj u lokalizaciji mesta `ari{ta imaju: agnozije iluzije halucinacije

31. a) b) c)

Halucinatorni do`ivljaji scenskog karaktera su: onirizam fuge konfabulacije

PERCEPCIJA - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. c) ~ulno ose}aj a) halucinacije c) a) c) anozognozija a) a), c) c) b) gustativne ili cenestopatske c) c) polja cenestetskim b) c) b) c) a) b) autotopagnozija c) c) simultana b) a) a)

INTELIGENCIJA 1. a) b) c) 2. a) b) c) 3. a) b) c) 4. a) b) c) 5. a) b) c) 6. a) b) c) 7. a) b) c) 8. a) b) c) Jedna od navedenih definicija je ta~na: Inteligencija je psihi~ka dispozicija intelektualnog funkcionisanja ~oveka Inteligencija je skup nau~enih obrazaca pona{anja Inteligencija je instinktivno pona{anje ~oveka Inteligencija je nasledje: ta~no neta~no ta~no, ali se i razvija Razvoj inteligencije se zavr{ava: oko 10. god oko 20. god oko 30. god Prema Sternu: Inteligencija je sposobnost re{avanja novih problema i snala`enja u novim situacijama Inteligencija je sposobnost apstraktnog mi{ljenja Inteligencija je isklju~ivo socijalna komponenta li~nosti Intelektualni deficiti se klini~ki dele na: urodjene i ste~ene neuroti~ne i kod poreme}aja li~nosti mentalne retardacije i grani~na stanja Nivo inteligencije se odredjuje: psihoterapijom testovima biolo{kim metodama Za merenje inteligencije u klini~koj praksi se koristi: Burdonov test Mali klini~ki test inteligencije Pjeron-Tuluzov test Demencije se dele prema prognozi na: reparabilne i ireparabilne akutne i hroni~ne lake i te{ke

9. a) b) c) 10.

Inteligencija je u direktnoj korelaciji sa stepenom obrazovanja: ta~no neta~no zavisi od materijalnog statusa Jedan veliki psihijatar plasti~no je ozna~io rezliku izmedju demenacije i mentalne retardacije: ''Dementan ~ovek je bogata{, koji je osiroma{io, a mentalno retardiran oduvek `ivi u siroma{tvu''. Adler Esuirol Pjer Jane Psiholo{ki testovi WB Skala i Ravenove progresivne matrice slu e za klini~ko ispitivanje: inteligencije pa`nje pam}enja Po Spirmanu je za nastanak inteligencije zna~ajan: G ili op{ti faktor S ili specifi~ni faktor G i S faktor Prose~ni nivo inteligencije izra`en koli~nikom inteligencije iznosi: oko 100 oko 170 oko 200 ''Salonski idioti'' mogu nau~iti fraze i manire, ina~e pripadaju intelektualno deficitarnim osobama i to: te{ko umereno lako Gubitak intelektualno-mnesti~kih sposobnosti ~oveka je ____________. Sinonimi za demenciju su: oligofrenija slaboumlje uznemirenost izlapelost uro|ena glupost

a) b) c) 11. a) b) c) 12. a) b) c) 13. a) b) c) 14. a) b) c) 15. 16. a) b) c) d) e)

17. Na~in izra`avanja i opho|enja za naj~e{}e o{te}en kod: a) b) c) 18. a) b) c) 19. 20. 21. a) b) c) urodjeno intelektualno deficitarnih osoba ste~eno intelektualno deficitarnih osoba ta~no je i a) i b) ''Mali testovi'' inteligencije treba da budu prilagodjeni: polu o~ekivanom intelektualnom nivou raspolo`enju ispitanika Zadatak ''100-7'' je u klini~koj praksi ~est kod ispitivanja numeri~kih sposobnosti u okviru psihi~ke funkcije ______________ Bukvalno tuma~enje _________________. pojmova je tipi~no za osobe o{te}ene

Degenerativna stigmata su ~esta kod: depresivnih anksioznih mentalno insuficijentnih

INTELIGENCIJA - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. a) c) b) a) a) b) b) a) b) b) a) c) a) c) demencija b) i d) c) b) inteligencije inteligencije c)

PAM]ENJE 1. a) b) c) 2. 3. 4. 5. a) b) c) 6. a) b) c) 7. a) b) c) 8. a) b) c) 9. a) b) c) 10. a) b) c) Zaokru`i ta~an odgovor Pam}enje je ''unutra{nji govor'' Pam}enje je psihi~ka funkcija kognitivnog bloka Pam}enje je ''logi~ko saznanje'' U fiziolo{koj osnovi pam}enja le`e molekularne promene u sinapsama. Trag ili otisak u mozgu naziva se _______________ Faze procesa pam}enja su fiksacija, retencija i ________________________ Kod namernog upam}ivanja od psihi~kih funkcija anga`ovane su pa`nja i ________________ U~enje je vid: aktivnog pam}enja nenamernog upam}ivanja aktivnog i pasivnog pam}enja Hipermnezija, amnezija i hipomnezija su: kvantitativni poreme}aji svesti kvalitativni poremecaji pam}enja kvantitativni poreme}aji pam}enja Hipermnezija je: kompenzatorni fenomen koji se javlja nakon amnezije kompenzatorni fenomen koji prethodi amneziji intenzivno, veoma efikasno pam}enje Amnezija je: kvantitativni poreme}aj pam}enja kvalitativni poreme}aj pam}enja kvalitativni poreme}aj pam}enja koji mo`e biti uslovljen gubitkom svesti Retrogradna amnezija zna~i nese}anje za doga|aje: koji su prethodili gubitku svesti koji slede trenucima gubitka svesti u periodu stanja naru{ene svesti Anterogradna amnezija zna~i nese}anje za doga|aje: koji su prethodili gubitku svesti koji slede trenucima gubitka svesti u periodu stanja naru{ene svesti

11. a) b) c) 12. a) b) c) 13. a) b) c) 14. a) b) c) 15. a) b) c) 16. a) b) c) 17. 18. a) b) c) 19. a) b) c)

Kongradna i retro anterogradna amnezija su sinonimi: da ne kongradna amnezija je samo jedan vid retro-anterogradne amnezije Ribotovljev zakon revizije se odnosi na: amneziju u patolo{kom senijumu amneziju kod traumatskog o{te}enja CNS-a amneziju kod apopleksije Histeri~na (sistematizovana) amnezija, koja sumra nim stanjima se odnosi na doga|aje: se sre}e u histeri~nim

od osobitog emocionalnog zna~aja koji neposredno prethode histeri~nom sumra~nom stanju koji neposredno slede histeri~no sumanuto stanje Hipomnezija je: kvalitativni poreme}aj pam}enja i odnosi se na umanjenu sposobnost reprodukcije engrama kvantitativni poreme}aj pam}enja i odnosi se na umanjenu sposobnost reprodukcije engrama kvalitativni poreme}aj pam}enja i predstavlja gubitak se}anja za neki doga|aj ili zbivanja Alomnezija je: ''se}anje'' o fantasti~nim dogadjajima izopa~eno se}anje za realne doga|aje umanjena sposobnost se}anja Pseudomnezija je: ''se}anje'' o fantasti~nim dogadjajima (patolo{ka novotvorevina) izopa~eno se}anje za realne dogadjaje umanjena sposobnost se}anja O kojem kvalitativnom poreme}aju se radi kada osoba ispunjava praznine u se}anju izmi{ljenim doga|ajima. ___________________ Pseudologija fantastika je bolesna sklonost laganju i izmi{ljanju doga|aja. Pri tome osoba: veruje u sopstvene fantazije ne veruje u sopstvene fantazije zna ta~no {ta je la`, a {ta je stvarnost Pseudologija fantastika je: patolo{ka op{irnost patolo{ka la`ljivost patolo{ka op{irnost i patolo{ka la`ljivost

20. a) b) c) 21. a) b) c) 22. a) b) c) 23. a) b) c) 24. a) b) c) 25. 26. a) b) c) 27. a) b) c) 28. a) b) c)

Uslovljavanjem, mehani~kim na~inom i metodom ''poku{aj i gre{ka'' osoba: misli percipira u~i Poreme}aji pam}enja se dele na: poreme}aje po formi i po sadr`ini kvalitativne i kvantitativne uro|ene i ste~ene Anga`ovanje psihi~ke funkcije kod upam}ivanja su: volja i nagoni emocije i nagoni volja i pa`nja Aktivno pam}enje je: u~enje percepcija hipermnezija Hipermnezija je psihopatolo{ki fenomen: mi{ljenja percepcije pam}enja Umanjena sposobnost _________________ reprodukcije engrama (se}anja) je

Alomnezija, pseudomnezija, konfabulacije i pseudologija fantastika su: kvantitativni poreme}aji pam}enja kvalitativni poreme}aji pam}enja poreme}aji mi{ljenja po sadr`aju ''Iluzije pam}enja'' (izopa~ena se}anja realnosti) su: konfabulacije pseudomnezije alomnezije ''Halucinacija pam}enja'' (patolo{ka novotvorevina se}anja) je: konfabulacija pseudomnezija alomnezija

29. a) b) c) 30. a) b) c) 31. a) b) c)

Konfabuliraju}i pacijent ispunjava periode nese}anja iz pro{losti izmi{ljenim sadr`ajima predvi|a budu}nost sna`no se koncentri{e Prose~no obrazovana osoba trebalo bi da upamti kroz uobi~ajenu proceduru ispitivanja pam}enja: petocifren broj {estocifren broj sedmocifren broj Razgovor o doga|ajima iz bli`e i dalje pro{losti va`an je zbog uvida u: obrazovanje osobe stanje svesti funkciju pam}enja sagovornika

PAM]ENJE - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. b) engram reprodukcija, rekognicija volja a) c) c) a) b) a) b) a) a) b) b) a) konfabulacija a) b) c) b) c) a) c) hipomnezija b) c) b) a) b) c)

MI[LJENJE 1. a) b) c) 2. a) b) c) 3. a) b) c) 4. a) b) c) 5. a) b) c) 6. a) b) c) 7. a) b) c) 8. a) b) c) Zaokru`i ta~an odgovor Mi{ljenje je ''~ulno saznanje'' Mi{ljenje je ''logi~no saznanje'' Mi{ljenje je ''receptivna aktivnost'' Osnovni tipovi mi{ljenja su: konkretno i apstraktno inkubacija i iluminacija rasulo misli i blok misli Asptraktno mi{ljenje se zasniva na: slikovitim predstavama kori{}enju pojmova ~ulnoj spoznaji Konkretno mi{ljenje je svojstveno: mani~nim bolesnicima deci, oligofrenim i dementnim osobama depresivnim bolesnicima Rasu|ivanje je: poreme}aj mi{ljenja po formi poseban oblik mi{ljenja poreme}aj mi{ljenja po sadr`aju Analiza je: poreme}aj mi{ljenja po formi neologizam misaona operacija Dedukcija je dono{enje generalnog zaklju~ka: na osnovu pojedina~nih podataka na osnovu op{te poznatog, utvrdjenog stava na osnovu jedne slo`ene pojave Poreme}aji mi{ljenja se dele na dve velike grupe: blok misli i sumanute ideje poreme}aji po formi i po sadr`aju precenjene i prisilne ideje

9. a) b) c) 10. a) b) c) 11. a) b) c) 12. a) b) c) 13. a) b) c) 14. a) b) c) 15. a) b) c) 16. a) b) c) 17. a) b) c)

Usporen misaoni tok je: poreme}aj mi{ljenja po sadr`aju neologizam poreme}aj mi{ljenja po formi Usporen misaoni tok je tipi~an za: maniju delirijum tremens depresiju Blok misli je tipi~an simptom kod: demencije alkoholne halucinoze shizofrenije Mutizam je: potpuno gu{enje impulsa za govorom ''bujica ideja'' iluzija Ubrzan misaoni tok je tipi~an za: neurozu maniju demenciju Logoreja je: ideacijska disocijacija poja~an impuls za govorom blok misli Logoreja je tipi~na za: Korsakovljevu psihozu maniju alkoholnu halucinozu Patolo{ka op{irnost je u vezi sa: stuporom gubitkom ciljne predstave mutizmom Rasulo misli se javlja kod: paranoje depresije shizofrenije

18. a) b) c) 19. a) b) c) 20. a) b) c) 21. a) b) c) 22. a) b) c) 23. a) b) c) 24. a) b) c) 25. a) b) c) 26. a) b) c)

Rasulo misli se naziva jo{ i: blok misli verbigeracija ideacijska disocijacija Inkoherentno mi{ljenje se javlja: u stanjima o~uvane svesti u stanjima o{te}ene svesti kod depresivnih osoba Kod akutnih toksi~nih i infektivnih psihoza javlja se: rasulo misli blok misli inkoherentno mi{ljenje Perseveracija je: poreme}aj mi{ljenja po formi poreme}aj svesti poreme}aj emocija Perseveracija se javlja kod: organskih o{te}enja mo`danog tkiva manije patolo{ke ljubomore Precenjene ideje su: konfabulacije poreme}aji mi{ljenja po sadr`aju neologizmi Precenjene ideje su: prisilni fenomeni jako emocionalno obojeni sadr`aji sumanute ideje Prisilne ideje su sadr`aji: koje bolesnik mo`e voljno odagnati koje se bolesniku name}u van njegove volje koji su jako emocionalno obojeni Prisilne ideje su tipi~an psihopatolo{ki fenomen kod: depresije opsesivno-kompulzivne neuroze Korsahovljeve psihoze

27. a) b) c) 28. a) b) c) 29. a) b) c) 30. a) b) c) 31. a) b) c) 32. a) b) c) 33. a) b) c) 34. a) b) c) 35. a) b) c)

Prisilne radnje su: kriptomnezije prisilne misli prisilni podsticaji da se izvr{i neka radnja Sumanute ideje su: blokovi misli verbigeracije poreme}aji mi{ljenja po sadr`aju Sumanute ideje su tipi~an simptom: demencije neuroze psihoze Sumanute ideje se mogu analizirati: prema sadr`aju, strukturi i mehanizmu nastanka prema slo`enosti nijedan odgovor nije ta~an Prema strukturi sumanute ideje se dele na: paranoidne i jednostavne paranoi~ne i slo`ene paranoidne i paranoi~ne Paranoi~no strukturirane sumanute ideje su: podlo`ne korekciji visoko sistematizovane i kvazilogi~ne labavog ideo-afektivnog bloka Kod paranoi~no strukturiranih sumanutih ideja ideo-afektivni blok je: labav ~vrst ne postoji Paranoidno strukturirane sumanute ideje su: visoko sistematizovane nepovezane i labilnog ideo-afektivnog bloka kvazilogi~ne i nepodlo`ne korekciji Paranoidno strukturirane sumanute ideje su tipi~ne za: fobije erotomaniju shizofreniju

36. a) b) c)

Kod patolo{ke ljubomore struktura sumanutih ideja je: jednostavna paranoidna paranoi~na

37. Paranoi~na struktura sumanutih ideja je tipi~na za dva navedena poreme}aja: a) b) c) d) e) 38. a) b) c) demenciju patolo{ku ljubomoru shizofreniju erotomaniju delirijum tremens Kod revandikacionih psihoza ideo-afektivni blok je: labav ~vrst ne postoji

39. Intuitivnim, interpretativnim, halucinatornim i fabulativnim mehanizmom nastaju: a) b) c) 40. a) b) c) 41. a) b) c) 42. a) b) c) 43. a) b) c) anksioznost precenjene ideje sumanute ideje Fabulativni mehanizam nastanka sumanutih ideja je tipi~an za: alkoholnu halucinozu parafreniju shizofreniju Mahanizmi nastanka sumanutih ideja su: intuitivni, halucinatorni, perseveracija intuitivni, halucinatorni, imaginativni i interpretativni fabulativni, iluminacija i verifikacija Sumanute ideje nastaju na: terenu bolesne osnove li~nosti terenu zablude terenu primitivne strukture li~nosti Sumanute ideje ekonomske propasti su tipi~ne za: maniju demenciju depresiju

44. a) b) c) 45. a) b) c)

Sumanute ideje odnosa su tipi~ne za: maniju shizofreniju fobiju Za maniju su tipi~ne: sumanute ideje ljubomore religiozne sumanute ideje sumanute ideje veli~ine, visokog porekla, pronalaza{tva

46. Sumanuto uverenje bolesnika da mu misli oduzimaju, ubacuju ili ~itaju je tipi~an simptom kod: a) b) c) 47. a) b) c) 48. a) b) c) 49. a) b) c) pasioniranih idealista obolelih od shizofrenije obolelih od depresije Erotomanska sumanuta ideja je: sumanuto ubedjenje bolesnika da ga partner vara sumanuto ubedjenje da je oboleo od neizle~ive bolesti nijedan odgovor nije ta~an Sumanute ideje su tipi~an simptom: fobija neuroza psihoza ''Fuga idearum'' se javlja kod: alkoholi~ara depresivnih mani~nih interpretativni,

50. Mehanizmi nastanka sumanutih ideja su intuitivni, halucinatorni i ____________________ (upisati nedostajuci termin)

51. Mutizam je potpuno ga{enje impulsa za ________________________(upisati nedostajuci termin) 52. Prema strukturi, sumanute ideje ______________(upisati nedostaju}i termin) se dele na po paranoidne formi i i po

53. Poreme}aji mi{ljenja se dele na poreme}aje ___________________(upisati nedostaju}i termin) 54. Blok misli nedostaju}i termin) je poreme}aj mi{ljenja po

__________________(upisati

55. Sumanuta ideja je poreme}aj mi{ljenja po ___________________(upisati nedostaju}i termin)

56. Logoreja je poja~an impuls za __________________(upisati nedostaju}i termin) 57. Rasulo misli je tipi~an simptom ___________________(upisati nedostaju}i termin) 58. Kod patolo{ke ljubomore struktura ______________(upisati nedostaju}i termin) sumanutih ideja je

59. Inkoherentno mi{ljenje je poreme}aj mi{ljenja po ________________(upisati nedostaju}i termin)

MI[LJENJE - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. b) a) b) b) b) c) b) b) c) c) c) a) b) b) b) b) c) c) b) c) a) a) b) b) b) b) c) c) c) a) c) b) b) b) c) c) b) i d) b)

39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59.

c) b) b) a) c) b) c) b) c) c) c) imaginatorni (fabulativni) govorom paranoi~ne sadr`aju formi sadr`aju govorom shizofrenije paranoi~na formi

EMOCIJE 1. 2. 3. 4. 5. a) b) c) 6. a) b) c) 7. 7. a) b) c) d) e) 8. a) b) c) 9. a) b) c) 10. a) b) c) d) _________________ mogu biti prijatne (ljubav, radost) i neprijatne (strah, srd`ba) (upisati termin psihi~ke funkcije). Raspolo`enje i afekti su stanja ___________________ (zavr{i re~enic u jednim terminom) ____________________ je dugotrajno i ravnomerno stanje emocija (upisati nedostaju}i termin). Dugotrajno i ravnomerno stanje emocija je: afekt raspolo`enje apatija Kratkotrajno i intenzivno stanje emocija, koje je pra}eno vidljivim telesnim manifestacijama je: su`ena svest raspolo`enje afekt Afekti su kratkotrajna i intenzivna stanja emocija pra}ena ___________ manifestacijama (upi{i nedostaju}i termin). Karakteristike afekta su (dve od slede}ih): abulija projekcija iradijacija konfabulacija fuge Mi{ljenje koje je u skladu sa aktuelnim afektom je: pojmovno magijsko sintiimno Psihopatolo{ki fenomeni emocija su: kvantitativni i kvalitativni samo kvantitativni samo kvalitativni Od 5 navedenih, kvantitativni poreme}aji emocija su slede}a dva fenomena: apatija amnezija katatonija fuge

e)

euforija

11. Hipertimija polarisana u smislu veselosti je ________________ (zavrsi re~enicu jednim terminom) 12. a) b) c) Euforija je: hipertimija polarisana kao veselost nemogu}nost ko~enja afekta i a) i b) je ta~an odgovor

13. Hipertimija polarisana u smislu tuge je ________________ (zavr{i re~enicu jednim terminom) 14. a) b) c) 15. a) b) c) 16. a) b) c) 17. a) b) c) 18. 19. a) b) c) 20. 21. a) b) c) 22. Depresija je: sni`enje afekta hipertimija polarisana u smislu tuge produ`eno trajanje jednog afekta Sni`enje emocija je: depresija `alost apatija Afekt koji traje znatno du`e od uobi~ajenog je: produ`eni afekt ambivalencija emocionalna inkontinencija Naglo i brzo smenjivanje emocija je: ambivalencija emocionalna inkontinencija emocionalna labilnost Emocionalna _______________ je naglo i brzo smenjivanje emocija. (upisati nedostaju}i termin) Emocionalni energetski deficit je: apatija depresija depresija i apatija Poreme}aj u kome jedan afekt traje znatno du`e od uobi~ajenog zove se ______________ afekt. Nemogu}nost ko~enja afektivnog ispoljavanja je: emocionalna labilnost emocionalna inkontinencija oba odgovora su ta~na Istovremeno postojanje suprotnih ose}anja zove se _______________.

23. a) b) c) 24. a) b) c) 25. a) b) c) 26. a) b) c) 27. 28. a) b) c) 29. a) b) c) 30. a) b) c) 31. 32. a) b) c)

Istovremeno postojanje suprotnih ose}anja je: afektivna inkontinencija ambivalentnost euforija Ambivalencija je postojanje suprotnih ose}anja: jedno za drugim u razli~ito vreme istovremeno Paramimija je poreme}aj afekta: kvalitativni kvantitativni i jedan i drugi Paramimija je poreme}aj: percepcije mi{ljenja afekta Kvalitativni poreme}aji emocija su pored defekta emocionalnog odnosa i paramimije jo{ i ______________________________________ Paratimija je: kvantitativni poreme}aj afekta kvalitativni poreme}aj afekta poreme}aj mi{ljenja Paratimija je poreme}aj: svesti u {irem smislu mi{ljenja emocija Paratimija je: ideo-afektivna disocijacija ideo-afektivni blok katarza Tzv. ''zarazna'' osobina emocija je _________________ rezonanca (napi{i nedostaju}i termin). Afekt koji ima burnu emocionalnu reakciju pra}enu sna`nim motornim pra`njenjem, a javlja se na mali povod je: patolo{ki afekt nivelirani afekt afekt uzbu|enja

33. a) b) c) 34. a) b) c)

Jungovim asocijativnim testom ispituju se: nagoni volja emocije Ror{ah je projektivni test za ispitivanje: potisnutih emocija hipnotisanih osoba gnosti~kih funkcija

EMOCIJE - ODGOVORI

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34.

emocije emocije raspolo`enje b) c) telesnim ili vegetativnim b) i c) c) a) a) i e) euforija a) depresija b) c) a) c) labilnost a) produ`eni b) ambivalencija b) c) a) c) paratimija b) c) a) emocionalna a) c) a)

VOLJA 1. 2. Popuni termin psihi~ke funkcije za koju se zna da je pored svesti najmla|a _____________ Popuni nedostaju}i termin u slede}oj definiciji: _________________ je energija svesnog JA, koja se ula`e u realizaciju svesne ili odbacivanje neprihvatljive `elje. Poreme}aji volje su: hipotenacitet i hipervigilnost kvantitativni, impulzivnost i katatoni sindrom agnozije, iluzije i halucinacije Katatni sindrom je poreme}aj: pa`nje svesti volje Impulzivnost je poreme}aj ______________ (upi{i termin psih. funkcije). Izraz ''slobodna volja'' se relativno `esto koristi u: psihijatrijskom intervjuu sudskoj medicini fiziologiji pam}enja Kvantitativni poreme}aji volje su, pored hipobulije i _____________. (popuni nedostaju}i termin) Slabost volje je ______________ (popuni nedostaju}i termin) Gubitak volje je ______________(popuni nedostaju}i termin) Hipobulija je: kvantitativni poreme}aj volje kvalitativni poreme}aj volje poreme}aj mi{ljenja Abulija je: kvantitativni poreme}aj volje kvalitativni poreme}aj volje poreme}aj mi{ljenja Sugestibilnost je poreme}aj: pa`nje volje opa`anja

3. a) b) c) 4. a) b) c) 5. 6. a) b) c) 7. 8. 9. 10. a) b) c) 11. a) b) c) 12. a) b) c)

13. 14. 15. 16. a) b) c) 17. a) b) c) 18. a) b) c) 19. a) b) c) 20. 21. a) b) c) 22. a) b) c) 23. a) b) c)

Nekriti~no prihvatanje tu|ih stavova je ________________ (popuni nedostaju}i termin) Najvi{i stepen sugestibilnosti je _________________(popuni nedostaju}i termin) Docilnost je nekriti~na ________________ (popuni nedostaju}i termin) Nekriti~no prhvatanje tu|ih stavova je: agnozija sugestibilnost perseveracija Psihomotorni sindrom nastao slabljenjem voljnih uticaja je: katatoni stupor depresivni stupore psihoti~ni {ub U stuporu pacijent je: svestan, percipira i pamti svestan, ne percipira i pamti svestan, percipira i nepamti Perseveracija i verbigeracija su poreme}aji: pam}enja i mi{ljenja volje i mi{ljenja pam}enja i volje EHO katatoni fenomeni su pored ehopraksije, eholalije i ___________. Katatona pomama, stereotipija pona{anja, kao i aktivni negativizam su: hipokinetski poreme}aji volje bihevioralni parametri poreme}enog pam}enja hiperkinetski poreme}aji volje Hiperkinetski poreme}aj volje je: katatoni stupor katalepsija negativizam Hipokinetski poreme}aj volje je: katatoni stupor katatona pomama pasivni negativizam

24. Siroma{tvo pokreta i pasivno zadr`avanje polo`aja u koji je telo ili deo tela postavljen je: a) b) c) 25. a) b) c) 26. a) b) c) 27. 28. 29. 30. a) b) c) 31. 32. a) b) c) 33. a) b) c) 34. 35. a) b) c) katatoni stupor katalepsija pasivni negativizam Pojava da pacijent bude u najbizarnijim polo`ajima tela je: katatona pomama katatoni stupor vo{tana savitljivost (flexibilitas cerea) ''Psihi~ki jastuk'' je fenomen: spasticiteta vo{tane savitljivosti o{te}enih nagona Pojava u kojoj pacijent ponavlja pokrete drugih ljudi je ___________ Ponavljanje tu|ih re~i je ________________ Ponavljanje (imitiranje) mimike sagovornika je ________________ Stereotipija je: besmisleno ponavljanje pokreta, radnje, misli, re~i prenagla{enost, upadljivost, afektacija radnji ili govora ne samo upadljivo, ve} i ~udno pona{anje Prenagla{enost, upadljivost, afektacija u izvo|enju neke radnje ili govora je ________________ Upadljivo ali i ~udno pona{anje je: hipervigilnost perseveracija bizarnost Motorne radnje koje se odvijaju odmah nakon stimulacije, gotovo bez prisustva volje su: impulzivne radnje prisilne radnje negativizmi Opiranje izvr{enju naloga je _______________ Alkoholisanost, umor i emotivna stanja mogu uticati na voljnu aktivnost: da ne samo u osoba oskudnih intelektualnih potencijala

36. a) b) c) 37. a) b) c) 38. a) b) c) d) e)

Bizarnost je: besmisleno ponavljanje pokreta, radnji, misli, re~i prenagla{enost, upadljivost, afektacija radnji ili govora ne samo upadljivo ve} i ~udno pona{anje Manirovanost je: besmisleno ponavljanje pokreta, radnji, misli, re~i prenagla{enost, upadljivost, afektacija radnji ili govora ne samo upadljivo ve} i ~udno pona{anje Ehopatije (fenomen ogledala) su (zaokru`i dva ta~na odgovora): poreme}aji nagona poreme } aji volje prisilni fenomeni ehopraksija, ehomimija i eholalija poreme}aji percepcije

VOLJA - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. volja volja b) c) volje b) abulije hipobulija abulija a) a) b) sugestibilnost docilnost sugestibilnost b) a) a) b) ehomimije c) c) a) b) c) b) ehopraksija eholalija ehomimija a) manirizam c)

33. 34. 35. 36. 37. 38.

a) negativizam a) c) b) b) i d)

NAGONI 1. 2. 3. 4. a) b) c) 5. Vitalne nagone delimo na nagone samoodr`anja ______________________ (zavr{iti re~enicu sa dve re~i). Nagon samoodr`anja obuhvata nagon za `votom ___________________ (zavr{iti re~enicu jednom re~ju). i i nagone za

nagon

Realizovano ekstremno sni`enje nagona za `ivotom se manifestuje ___________________ (zavr{iti re~enicu jednom re~ju). Anoreksija je: kvantitativni poreme}aj nagona za ishranom poreme}aj percepcije poreme}aj voljne aktivnosti Kvalitativni poreme}aji nagona antropofagije, jo{ i _____________________ Seksulane inverzije su: kvantitativni poreme}aji seksualnog nagona poreme}aji u izboru seksualnog objekta poreme}aji u na~inu zadovoljenja seksulanog nagona Seksualne perverzije su: poreme}aji u na ~ inu zadovoljenja seksualnog nagona poreme}aji u izboru seksualnog objekta kvantitativni poreme}aji seksualnog nagona Seksualne inverzije su: narcizam pederastija feti{izam homoseksualizam voajerizam Zoofilija je: normalna ljubav prema `ivotinjama seksualna perverzija seksualna inverzija Egzibicionizam je: sklonost ekscentri~nom pona{anju strah od javnih nastupa seksualna perverzija za ishranom su pored koprofagije,

6. a) b) c) 7. a) b) c) 8. a) b) c) d) e) 9. a) b) c) 10. a) b) c)

11. 12. 13. a) b) c) 14. a) b) c) 15. a) b) c) 16. a) b) c) 17. a) b) c) 18. a) b) c) 19. a) b) c) 20.

Masturbacija, voajerizam, mazohizam, sadizam su samo neki od oblika seksualnih ________________ (nedostaje jedan termin). Homoseksualnost, narcizam, pedofilija, nekrofilija samo su neki od oblika seksualnih ________________ (nedostaje jedan termin). Sadizam je: na~in do`ivljavanja orgazma nano{enjem bola seksualnom objektu na~in do`ivljavanja orgazma trpljenjem bola ekstremna mr`nja prema seksualnom objektu Pasivna algolagnija je sinonim za: osobu sa pove}anom tolerancijom na bol sadizam mazohizam Aktivna algolagnija je sinonim za: mazohizam sadizam osobu koja u`iva u mu~enju `ivotinja Za regulaciju nagonskog pona{anja naro~ito je va`an: neokorteks hipotalamus hipokampus Sni`enje nagona za `ivotom manifestuju: depresivni pacijenti hipomani~ni pacijenti mani~ni pacijenti Anorgazmija, impotencija i prevremena ejakulacija spadaju u: seksualne inverzije seksualne perverzije smetnje u toku seksualnog akta Vu~ja glad (fames lupina) je: kvalitativni poreme}aj nagona za ishranom vrsta bolesne pro`drljivosti koja se javlja u krizama jedan od posebnih rituala u ishrani nekih naroda Afilijativni motiv, motiv saznanja, motiv samopotvrdjivanja i altruisti~ki motiv spadaju u __________________ motive (nedostaje jedan termin).

NAGONI - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. odr`anja vrste ishranom samoubistvom a) nekrofagije b) a) a) i d) c) c) perverzija inverzija a) c) b) b) a) c) b) socijalne

KLASIFIKACIJA MENTALNIH POREME]AJA 1. Metalni poreme}aji u ~ijoj osnovi le`e mo`dane disfunkcije (primarne i sekundarne) nazivaju se: A - somatoformni poreme}aji B - poreme}aji raspolo`enja C - mo`dani organski psihosindromi 2. Akutni reverzibilni du{evni poreme}aj obele`en konfuzijom, o{te}enjem svesti, pra}en emocionalnom nestabilno{}u,halucinacijama ili iluzijama, naziva se: A - delirijum B - amnezija C demancija 3. Du{evni poreme}aj, naj~e{}e ireverzibilan,obele`en op{tim o{te}enjem intelektualnog funkcionisanja, o{te}enjem pam}enja, te{ko}ama u ra~unanju, konfuzijom itd. naziva se: A-akalkulija B-demencija C-stupor 4. U psihoakutivne supstance spadaju: A - alkohol B - laksativi C - opijati D - kanabinoidi E - aspirini 5. Psiholo{ka ili telesna potreba za nastavljanjem uzimanja psihoaktivne supstance (obele`ena `udnjom za supstancom) naziva se: A - intoksikacija B - tolerancija C - zavisnost 6. Sindrom specifi~an za zloupotrebu psihoaktivne supstance koji sledi nakon prekida prekomerne upotrebe iste,zove se: A - apstinencija B - tolerancija C - intoksikacija 7. Mentalni poreme}aji koji se karakteri{u temeljnim i karakteristi~nim poreme}ajima u mi{ljenju i opa`anju i neprimerenim i zaravnjenim afektom nazivaju se: A - neuroze B - shizofreni pore}aji C - poreme}aji

8. U shizofrene poreme}aje ubrajaju se: A -paranoidna sch B -shizoidni poreme}aj li~nosti C -aranoja 9. Grupa poreme}aja u kojima dominira promena raspolo`enja ili afekta, naziva se: A -afektivni poreme}aj B -autizam C -kompulzivni poreme}aj 10. La`no uverenje da je voljena osoba neverna, naziva se: A - paranoidna sumanutost B - sumanutost veli~ine C - sumanutost ljubomore KLASIFIKACIJA MENTALNIH POREME]AJA - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. C A B A, C,D C A B A A C

AFEKTIVNI POREME]AJI 1. Depresija je bitno okarakterisana: a) Sni`enim raspolo`enjem b) Apatijom c) Hipertimijom tuge 2. U klasifikaciji depresija prisutne su dihotomije: a) b) c) d) e) Psihoti~no-neuroti~no Involutivno-mani~no Endogeno-egzzogeno Shizofreno-anksiozno Sekundarno-reaktivno

3. Prema monaominskoj hipotezi depresija je uzrokovana: a) Deficitom dopamina u sinapsi b) Suficitom serotonina u sinapsi c) Deficitom noradrenalina i serotonina u sinapsi 4. U nekim depresijama koncentracija serotonina u sinapti~koj pukotini je: a) povi{ena b) sni`ena c) nepromenjena 5. Prema monoaminskoj hipotezi, depresija nastaje kao posledica povi{ene koncentracije dopamina u nekim sinapsama u mozgu. DA NE

6. Prema Kre~merovoj podeli na biotipove pacijenti oboleli od mani~no-depresivne psihoze imaju_________________ konstituciju. 7. Prema Kre~merovoj podeli na biotipove, pacijenti oboleli od mani~no-depresivne psihoze su leptoasteni~ne konstitucije: DA 8. Prema psihoanaliti~kom (retroflektirane): a) Anksioznosti b) Agresije c) Volje 9. Prema u~enju bihejviorista depresija predstavlja: a) "Nau~enu bespomo}nost" b) "Nenau~enu bespomo}nost" c) "Uro|enu bespomo}nost" u~enju depresija NE je posledica posuvra}ene

10. U psiholo{kom smislu (prema strukturi li~nosti), depresivni pacijenti su: a) Analne strukture li~nosti b) Edipalne strukture li~nosti c) Pasivno-zavisne strukture li~nosti 11. U depresiji Super-ego je: a) Rigidan (strog) b) Pod velikim uticajem Ega c) Labilan 12. Rigidan (strog) Super-Ego karakteristi~no je prisutan kod pacijenata obolelih od: a) Shizofrenije b) Paranoje c) Depresije 13. "Ose}anje krivice" je simptom koji se tipi~no javlja u: a) Histeriji b) Depresiji c) Shizofreniji 14. Nihilisti~ke sumanute ideje u sklopu "Kotarovog sindroma" karakteristi~ne su za: a) Sumanute psihoze b) Psihoti~nu depresiju c) Shizofreniju simplex 15. Anhedonija je simtom koji je tipi~an za: a) Shizofreniju b) Depresiju c) Sumanute psihoze 16. "Apel fenomen ("Fenomen alarma") u suicidologiji su opisali: a) b) c) d) e) Frojd Blojler Stengel Milovanovi} Krepelin

17. "Suicidalna tendencija" u stvari predstavlja: a) Poku{aj samoubistva b) `elju za samoubistvom c) Kovanje planova o na~inu izvr{enja samoubistva 18. Suicid realizuju ~e{}e: a) @ene b) Mu{karci c) Oba pola podjednako

19. Akt samoubistva depresivni pacijent naj~e{}e izvr{avaju: a) Na po~etku ili na kraju depresivne epizode b) U sredini depresivne epizode c) Samo u po~etku depresivne epizode 20. Iluzije i halucinacije u depresiji nisu u skladu sa depresivnim raspolo`enjem: DA 21. Od telesnih simtoma u depresiji se javljaju: a) b) c) d) e) Amenoreja Poreme}aj sluha Aritmija Tireotoksikoza Opstipacija NE

22. Od depresije ~e{}e obolevaju: a) Mu{karci b) @ene c) Oba pola podjednako 23. Bipolarni afektivni poreme}aj u odnosu na unipolarni poreme}aj se javlja: a) ^e{}e b) Re|e c) Podjednako se javljaju 24. Kod mani~nih bolesnika pa`nja je: a) b) c) d) e) Hipertenaccitetna Hipervigilna Hipotenacitetna Hipovigilna Normotenacitetna

25. Za mani~ne bolesnike karakteristi~na je: a) Preop{iran misaoni tok b) Disociran misaoni tok c) Ubrzan misaoni tok 26. Megalomanske sumanute ideje tipi~ne su za: a) Shizofreniju b) Paranoju c) Maniju

27. Seksualni nagon je povi{en u: a) Depresiji b) Shizofreniji c) Maniji 28. Le~enje mani~nog sindroma zapo~inje se: a) Litijumom b) Neurolepticima c) Kombinacijom neuroleptika ili litijuma 29. Socijalni kontakti mani~nog bolesnika naj~e{}e su: a) Smanjeni b) Pove}ani c) Nisu bitno poreme}eni 30. Ciklotimija spada u grupu: a) Kognitivnih poreme}aja b) Afektivnih poreme}aja c) Organskih poreme}aja AFEKTIVNI POREME]AJI - ODGOVORI 1. C 2. A,C 3. C 4. B 5. NE 6. PIKNI~KU 7. NE 8. B 9. A 10. C 11. A 12. C 13. B 14. B 15. B 16. C,D 17. C 18. B 19. A 20. DA 21. A,E 22. B 23. B 24. B,C 25. C 26. C 27. C 28. C 29. B 30. B

POREME]AJI SUMANUTOSTI (SUMANUTE PSIHOZE) 1. U poreme}ajima sumanosti dominantno o{te}ena psihicka funkcija je_________. 2. Pored mi{ljenja i afektiviteta u sumanutim psihozama poreme}en je i ____________. 3. Ideo-afektivni blok karakteri{e: a)Sumanute psihoze b)Schizofrene psihoze c)Afektivne psihoze 4. Raniji naziv (sinonim) za sumanute psihoze je ______________. 5. Po Salivenu {est karakteristika mi{ljenja u sumanutim psihozama su: a)Projektivno misljenje b)Neprijateljsko misljenje c)________________ d) Pridavanje povecanog znacaja sebi e) Sumanute ideje (pre svega persekucije) i f) Sumanute ideje velicine 6. Korekcija sumanutih ideja kod sumanutih psihoza je: a)Dobra b)Slaba c)Ne postoji 7. Kod sumanutih psihoza sumanute ideje su ______________. 8. U paranoi~ne psihoze sumanutosti spadaju: a)Revandikaciona sumanutost b)_____________ sumanutost c)Senzitivna sumanutost odnosa d)Hronicna interpretativna sumanutost 9. U paranoidne psihoze sumanutosti spadaju: a)Hronicna halucinatorna sumanutost b)______________

10. Revandikacionu sumanutost karakteri{e sumanutost: a)Zahteva b)Strasti c)Odnosa 11. Pasionirani (fantasti~ni) idealisti spadaju u ___________ sumanutost. 12. U strasne psihoze sumanutosti spadaju: patolo{ka ljubomora i --------. 13. Mehanizam nastanka sumanutosti u hroni~noj halucinatornoj sumanutosti je -----14. U parafreniji sumanute ideje JESU sistematizovane. a) DA b) NE

15. U sumanutim psihozama o~uvanost "fasade" li~nosti je: a)Dobra b)Slaba c)Ne postoji 16. Psihoze sumanutosti su prevashodno: a)Endogene b)Egzogene c)Endo-egzogene 17. Psihoze sumanutosti se le~e: a)Neurolepticima b)Anksioliticima c)Antidepresivima 18. Period le~enja psihoza sumanutosti sna`nim neurolepticima je relativno: a)Dug b)Kratak c)One su neizle~ive

PSIHOZE SUMANUTOSTI ODGOVORI 1. mi{ljenje 2. nagon 3. A 4. paranoja 5. sumnji~avost 6. B 7. sistematizovane 8. strasna 9. parafrenija 10. A 11. revandikaciona 12. erotomanija 13. halucinatorni 14. B 15. A 16. A 17. A 18. A

ALKOHOLIZAM 1. Alkoholi~ari su osobe koje: a. Dugotrajno i prekomerno piju alkoholna pi}a i pri tom ispoljavaju poreme}aje u oblasti psihi~kog i somatskog zdravlja i poreme}aje u odnosu sa drugim ljudima. b. Ekcesivno piju alkoholna pi}a. c. Povremeno upotrebljavaju "dozvoljenu" koli~inu alkohola 2. Na predlog kog velikog alkohologa, SZO je alkoholizam prihvatila kao bolest: a. Magnus Gaus b. Jelinek c. Bukstein 3. U etiologiji alkoholne bolesti bitni su: a. Alkohol i li~nost alkoholi~ara b. Sam alkohol c. Alkohol, premorbidna li~nost i socijalni milje 4. Faze u razvoju alkoholizama su: a. Akutna i hroni~na b. Pretoksikomanska i toksikomanska c. Dozvoljena i nedozvoljena 5. Dozvoljena koncentracija alkohola u krvi je: a. 0,9 promila b. 0,5 promila c. 1,0 promila 6. U patolo{ko napitom stanju svest je: a. Pomu}ena b. Nepromenjena c. Su`ena 7. Kod delirijum tremensa svest je: a. Nepromenjena b. Su`ena c. Pomu}ena 8. Klini~ki simptomi kod delirijuma vi{e su izra`eni: a. Danju b. No}u c. Nebitno 9. Kosarkoljevu psihozu karakteri{u: a. Poreme}aj volje b. Konfabulacije

c. Poreme}aj nagona 10. Konfabulacije predstavljaju: a. b. c. Pogre{na prepoznavanja predmeta i objekta Popunjavanje praznina u se}anju izmi{ljenim doga|ajima Perceptivne obmane

11. Za alkoholnu halucinozu najtipi~nije su: a. Vidne halucinacije b. ^ulne halucinacije c. Taktilne halucinacije 12. Kod alkoholne demencije CT mozga pokazuje: a. Hemoragi~no krvarenje b. Nalaz je normalan c. Atrofi~ne promene 13. Kod alkoholne polineuropatije naj~e{}i je nedostatak vitamina: a. D b. C c. B 14. Alkoholizam je u su{tini a. Medicinski fenomem b. Socijalni problem c. Sociomedicinski problem 15. Produ`ena terapija alkoholne bolesti odvija se kroz: a. Grupnu psihoterapiju b. Klub le~enih alkoholi~ara c. Balintove grupe NARKOMANIJE 1. Narkomanije su: a. Porok b. Medicinski fenomen c. Sociomedicinska bolest 2. SZO je uvrstila narkomanije kao bolest a. 1947 b. 1957 c. 1977 3. Heroin je a. Prirodni ekstrakt b. Sinteti~ki preparat

c. Polusinteti~ka droga 4. Naj~e{}e somatske manifestacije koje prate narkomaniju su: a. TBC b. Sr~ane tegobe c. Hepatitis C i HIV infekciju 5. Arijes smatra da najve}a zavisnost nastaje: a. Uzimanjem heroina b. Kombinacija alkohola i tableta c. Kombinacija alkohola i marihuane 6. Narkomanije karakteri{u slede}e zavisnosti: a. Fizi~ka b. Psihi~ka c. Psihi~ka i fizi~ka zavisnost 7. U prevenciji narkomanije treba da se uklju~e: a. Samo medicinski radnici b. Socijalne slu`be c. Sve sociomedicinske institucije 8. Benzodiazepini ili "Pilule sre}e" stvaraju zavisnost: a. Nebitnu b. Ne c. Da 9. Osnovni uslov za le~enje narkomana je a. Prisila b. Motivisanost c. Mere obaveznog le~enja 10. Kod upotrebe heroina zenice su: a. Nepromenjene b. Midrijati~ne c. Mioti~ne 11. Metadon se smatra jednom vrstom droge a. Ne b. Da c. I jedno i drugo 12. Upotreba marihuana koja se ubraja u lake droge legalizovana je u a. Francuskoj b. Holandiji c. Rusiji

ALKOHOLIZAM - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. A B C B B C C B B B C C C B B

NARKOMANIJE - ODGOVORI

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

C B C C C C C C B C B B

MOPS 1. Akutni mo`dani psihosindrom poznat je kao: a. Sindrom morije b. Sindrom delirijuma c. Sindrom parafrenije 2. Hroni~ni MOPS je poznat kao a. Paralelni sindrom b. Dementni sindrom c. Epilepti~ni sindrom 3. Kod demencije svest je: a. Poreme}ena b. O~uvana c. Delimi~no o~uvana 4. U Alchajmerovoj bolesti demencija je: a. Privremena b. Me{ovita c. Trajna 5. Kod Pikove demencije patoanatomske promene su a. U okcipitalnom re`nju b. U frontalnom i temporalnom re`nju c. Frontalnom i parietalnom re`nju 6. Akutni egzogeni reaktivni tip (Boenhoffer) je: a. Poreme}aj gde je psihoza udru`ena sa organskim oboljenjem b. Psihoza udru`ena sa nekom zavisno{}u c. Gde psihoza nije udru`ena sa organskim oboljenjem 7. Kod MOPS-a je naj~e{}e o{te}ena slede}a psihi~ka funkcija a. Pam}enje b. Mi{ljenje c. Volja 8. MOPS sumanutosti karakteri{e: a. Poreme}aj volje i pam}enja b. Prisustvo sumanutih ideja c. Prisustvo sumanutih ideja i halucinacija

9. Pickova demencija po~inje: a. U petoj deceniji b. U ~etvrtoj deceniji c. U {estoj deceniji 10. Le~enje demencija je: a. Simptomatsko b. Kauzalno c. Kombinovano 11. Anamnesti~ki tipi~no za vaskularnu demenciju je: a. Postojanje perceptivnih obmana b. Postojanje tranzitornih ataka c. Postojanje nekog infektivnog agensa 12. U klini~koj slici Huntingtonove bolesti dominiraju: a. Demencija i nevoljni, horeiformni pokreti b. Demencija i cerovaskularna insuficijencija c. Demencija i epilepti~ni napadi MOPS - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. B B B C B A A C A A B A

NEUROZE (NEUROTI^NI POREME]AJI) 1. Neuroze su psihi~ki poreme}aji kod kojih je osnovna karakteristika: A - postojanje organskog poreme}aja u osnovi C - postojanje perceptivnih obmana B - postojanje patolo{kog straha 2. Neuroti~ne osobe: A - trajno gube odnos prema realnosti B - nikada trajno ne gube odnos prema realnosti C - sklone su razvoju psihoti~nih poreme}aja 3. Patolo{ki strah od odre|enih objekata, situacija, radnji i aktivnosti koje nisu realno opasne, naziva se: A - opsesija B - pani~ni poreme}aj C - fobija 4. Agorafobija je: A - Strah od otvorenog prostora i javnih mesta B - strah od visine C - strah od `ivotinja 5. Neo~ekivani periodi straha i vegetativnom reakcijom, zovu se: A - opsesivno-kompulsivna neuroza B - napadi panike C - agorafobija 6. Prisilnu (opsesivno-kompulsivnu) neurozu karakteri{e postojanje: A - prisilnih misli ili prinudnih radnji B - napada sli~nih epilepsija (pseudoepi) C - izrazitog stresogenog faktora kaoo uzroka 7. Preterana preokupiranost telesnim funkcionisanjem, telesnim zdravljem, telesnim simptomima ili bolestima, naziva se: A - distimija B - neurastenija C - hipohondrija 8. PTSD (posttraumatski stresni poreme}aj) je: A - produ`eni i/ili odlo`eni odgovor na stresogeni doga|aj ili situaciju izuzetno jake (vitalne) ugro`enosti B - hroni~no depresivno raspolo`enje C - me{oviti anksiozni i depresivni poreme}aj neprijatnosti visokog intenziteta, pra}eni

9. Nametljiva se}anja (epizode ponovljenog pre`ivljavanja traume u budnom stanju) zovu se: A - konverzija B - flashback C - amentni sy 10. Neo~ekivani, iznenadni odlazak iz mesta `ivljenja i nesposobnost prise}anja va`nih aspekta ranijeg identiteta (ime,porodica,zanimanje) naziva se: A - disocijativni stupor B - disocijativna amnezija C - disocijativna fuga 11. Pani~ni poreme}aj obele`en je spontanim ----------- ----------. 12. Opsesivno kompuzivni poreme}aj je ponavljano nametanje ideja, poriva, misli_________- ili modela pona{anja- ______, koje su osobi strane i dovode do anksioznosti. 13. Disocijativna (psihogena) amnezija predstavlja:

A - gubitak pam}enja bez organskog uzorka B - gubitak pam}enja sa organskim uzorkom C - gubitak pam}enja prouzrokovan dejstvom toksi~nog agnesa 14. Neodoljiv poriv da se izvede neka nerazumna radnja, koji se javlja kod OCD-a zove se, a ~emu se pacijent aktivno suprotsavlja zove se: A - opsesija B - fobija C - kompulsija 15. Stanje osobe sa konverzivnim poreme}ajem, u kome postoji nedostatak brige u vezi sa sopstvenom nesposobno{}u (bole{}u), zove se: A - magijsko mi{ljenje B - La belle indifference C - hipohondrija 16. Ideja, emocija ili potreba koja se ponavljano i uporno name}e, a protiv koje se osoba aktivno bori u Opsesivno-kompulzivnom poreme}aju zove se: A - pani~ni napad B - anksiozno stanje C - opsesija 17. Panika je iznenadna pro`imaju}a____________-takvog intenziteta koja dovodi do u`asa i fiziolo{kih promena 18. Naprijatni emocionalni i fiziolo{ki odgovor na prepoznati izvor opasnosti naziva se: A - anksioznost B - strah C - panika

19. Iznenadni nevoljni mi{i}ni pokreti (naj~e{}e na licu) zovu se: A - kompulsivne radnje B - manirizmi C - tikovi N E U R O Z E - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. C B C A B A C A B C napadima panike opsesije/kompulzija A C B C anksioznost/strah B C

PSIHOPATIJA (POREME]AJI LI^NOSTI)

1. Sinonim za poreme}aj li~nosti je: a) Psihopatija b) Psihoza c) Neuroza 2. Poreme}aji li~nosti su: a) stanja b) bolesti (poreme}aji) c) ni jedan odgovor nije ta~an 3. Kod psihopatije postoji poreme}aj tri psihi~ke funkcije: volje, nagona i _________ emocija 4. Psihopata ima : a) slab Ego b) jak Ego c) normalan Ego 5. Zbog postupaka osobe sa poreme}ajem li~nosti, najvi{e pati: a) sam psihopata b) socijalna sredina c) niko 6. Kod osoba sa poreme}ajem li~nosti, kontrola impulsa je: a) jaka b) slaba c) normalna 7. Reakcija osobe sa poreme}ajem li~nosti (psihopate) na stresne situcije je: a) Burna b) Slaba c) Normalna 8. Kod osoba sa poreme}ajem li~nosti prisutan je nizak prag tolerancije na frustraciju (osuje}enje) a) DA b) NE

9. Reakcije kratkog spoja karakteristi~ne su za slede}i poreme}aj: a) Psihozu b) Psihoorganski sindrom c) Poreme}aj li~nosti 10. Uticaj naslednih faktora na nastanak poreme}aja li~nosti je: a) Dominantan b) Slab c) Ne postoji 11. Uticaj socijalne sredine na nastanak poreme}aja li~nosti je: a) Va`an b) Neva`an c) Ne postoji 12. Sumnji~avost je najkarakteristi~nija za ___________ poreme}aj li~nosti. 13. U stalnom sukobu sa socijalnom sredinom, moralom i zakonom je osoba sa poreme}ajem li~nosti. a) DA b) NE

14. Rezultati le~enja osoba sa poreme}ajem li~nosti su: a) odli~ni b) osrednji c) slabi

P S I H O P A T I J A-ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. a a emocija a b b a a c a a paranodini a c

STRES 1. Koncept o stresu "vezan je" za ime: a) S. Freuda b) H. Selyea c) E. Fromma 2. Navedi uobi~ajenu podelu stresora: _______________, _______________, _______________. 3. Sinonim za stres je: a) stresor b) stresna reakcija c) adaptacija 4. Po Selyeu tri sukcesivna stadijuma stresa su: a) faza adaptacije, faza otpora i zavr{na faza b) faza alarma, faza otpora i faza iscrpljenja c) inicijalna faza, latentna faza i REM faza 5. Da li se op{ti adaptacioni sindrom odvija preko osovine hipotalamus-hipofiza-kora nadbubrega: a) da b) ne c) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an 6. Da li psiholo{ka organizacija li~nosti uti~e na kvalitet stresne reakcije: a) da b) ne c) samo pod izvesnim okolnostima 7. Navedi ~etiri karakteristike stresora koje bitno uti~u na kvalitet stresne reakcije: _________________________________________________________________ _________________________________________________________________ ________________________ 8. Da li je grani~no organizovana li~nost (Borderline) posebno vulnerabilna u stresu: a) da b) ne c) samo pod izvesnim okolnostima 9. Definiciju "otporne li~nosti" dao/la je 1982. godine: a) S. Freud b) S. Kobasa c) E. Bern

10. Navedi tri termina koja defini{u psihosocijalnu podr{ku i pomo}: ------, ------, ------11. Sinonim za posttraumatski stresni poreme}aj (PTSP) je: a) Akutna stresna reakcija b) Vijetnamski sindrom c) Prolongirana depresivna reakcija 12. Najve}i rizik za razvoj posttraumatskog stresnog poreme}aja prisutan je kod: a) starih u izbegli{tvu b) u~esnika u borbenim dejstvima c) adolescenata u izbegli{tvu 13. Zaokru`i ta~an odgovor: a) hormoni imaju veliku ulogu u regulaciji metaboli~kih funkcija u stresu b) hormoni nemaju veliku ulogu u regulaciji metaboli~kih funkcija u stresu c) hormoni uop{te ne u~estvuju u regulaciji metaboli~kih funkcija u stresu 14. Zaokru`i ta~an odgovor: a) b) c) u akutnoj stresnoj reakciji organizam se priprema za brzu i eksplozivnu reakciju tipa borba/bekstvo u akutnoj stresnoj reakciji organizam reaguje isklju~ivo "umrtvljavanjem" u akutnoj stresnoj reakciji organizam se uvek priprema za borbu

15. U cilju preveniranja i ubla`avanja stresne reakcije ~esto primenjivana tehnika je: a) psihoanaliza b) autogeni trening c) transakciona analiza 16. Za regulaciju anksioznosti izazvane stresom uspe{no se primenjuju (zaokru`iti ta~ne odgovore): a) b) c) d) e) antipsihotici autogeni trening alkohol mi{i}na relaksacija benzodijazepini

17. Naj~e{}i oblik le~enja psihi~kih poreme}aja koji su izazvani stresom je: a) psihoterapija b) farmakoterapija c) udru`eni psiho i farmakoterapijski tretman 18. Da li posttraumatski stresni poreme}aj mo`e imati odlo`en po~etak: a) da b) ne c) uvek ima odlo`en po~etak

19. No}ni ko{marni snovi sa tematikom koja je vezana za traumu su tipi~an simptom: a) Akutne stresne reakcije b) Posttraumatskog stresnog poreme}aja c) Prolongirane depresivne reakcije 20. Stres je : a) stereotipni proces b) visokopersonalizovan proces c) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an STRES - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. b) biolo{ki, psiholo{ki, socijalni b) b) a) a) bar ~etiri od navedenih: -(ne)do`ivljenost, -(ne)o~ekivanost, -intenzitet, -du`ina delovanja, -(ne)mogu}nost predvi|anja evolucije, -(ne)izvesnost trajanja, (ne)mogu}nost neutralisanja, -(ne)mogu}nost izbegavanja, (ne)svsishodnost izbegavanja 8. a) 9. b) 10. bar tri od slede}ih: -informacija, -savet, -topla ljudska re~ prihvatanja, emocionalna podr{ka, -razumevanje, -hrabrenje 11. b) 12. b) 13. a) 14. a) 15. b) 16. b), d), e) 17. c) 18. a) 19. b) 20. b)

PSIHOSOMATIKA (PSIHOSOMATSKI POREME]AJI) 1. Termin "psihofiziolo{ki poreme}aj" je sinonim za: a) neuroze b) psihosomatske bolesti c) poreme}aje li~nosti 2. Psihosomatska bolest je isto {to i: a) funkcionalni poreme}aj b) konverzivna neuroza c) psihofiziolo{ki poreme}aj 3. U nastanku psihosomatskih bolesti dominantni uzro~ni faktori su: a) organske prirode b) psiholo{ke prirode c) socijalne prirode 4. Zna~ajan doprinos razvoju psihosomatske medicine dao je: a) K. G. Jung b) F. Aleksander c) S. Freud 5. Psihosomatska bolest: a) ima jasan patolo{ko-anatomski supstrat b) nema jasan patolo{ko-anatomski supstrat c) je trenutni, funkcionalni poreme}aj nekog organa 6. Koji od navedenih tipova li~nosti naj~e{}e oboli od psihosomatske bolesti: a) opsesivno-kompulsivna li~nost b) aleksitimi~na li~nost c) histeri~na li~nost 7. Aleksitimi~na li~nost: a) je sposobna za fantazme i imaginaciju b) nije u stanju da opi{e svoje emocije c) koristi konverziju kao centralni mehanizam odbrane 8. Da li postoji visoka korelacija stresa i psihosomatske bolesti: a) da b) ne c) uglavnom ne postoji 9. Aleksitimi~na li~nost naj~e{}e oboli od: a) neuroze

b) psihosomatske bolesti c) psihoze 10. Nastanak bronhijalne astme mo`e biti u vezi sa : a) strahom od napu{tanja b) fiksacijom na falusno-edipalnom stadijumu psihoseksualnog razvoja c) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an 11. Da li se gojaznost mo`e shvatiti kao psihosomatska bolest: a) da, odre|eni tipovi gojaznosti b) ne, gojaznost je somatska bolest c) ne, zato {to je gojaznost uvek izraz hormnskog poreme}aja 12. Gojaznost je ~esto u vezi sa fiksacijom na: a) analnom stadijumu psihoseksualnog razvoja b) oralnom stadijumu psihoseksualnog razvoja c) falusno-edipalnom stadijumu psihoseksualnog razvoja 13. Sinonim za li~nost opisanu kao "tip A" je: a) dijabeti~ni tip b) koronarni tip c) traumatofilni tip 14. Li~nost opisana kao "tip A" ~esto oboli od: a) bronhijalne astme b) hipertenzije c) ulceroznog kolitisa 15. Jedan od zna~ajnih faktora u nastanku arterijske hipertenzije je hroni~no potiskivanje besa: a) da b) ne c) ni jedan, ni drugi odgovor nije ta~an 16. Da li je konverzija centralni mehanizam odbrane u nastanku psihosomatske bolesti: a) da b) ne c) ponekad 17. Teorija o "konstituciono manje vrednom organu" vezana je za ime: a) W. Reicha b) A. Adlera c) F. Dunbar

18. Psihoanaliza je terapija izbora kod obolelih od: a) psihofiziolo{kih poreme}aja b) neuroza c) psihoza 19. Nastanku psihosomatske bolesti ~esto predhodi hroni~ni funkcionalni poreme}aj organa: a) da b) ne c) samo po nekad 20. Terapija izbora u le~enju psihosomatskih bolesti je: a) somato-terapija b) psihijatrijski tretman c) somato terapija i psihijatrijski tretman PSIHOSOMATIKA - ODGOVORI 1. b) 2. c) 3. b) 4. b) 5. a) 6. b) 7. b) 8. b) 9. b) 10. a) 11. b) 12. b) 13. b) 14. b) 15. a) 16. b) 17. b) 18. b) 19. a) 20. c)

PSIHIJATRIJA RAZVOJNOG DOBA 1. Autisti~ni poreme}aj, Rettov i Aspergerov poreme}aj spadaju u -------- -----------------. 2. Autisti~ni poreme}aj u detinjstvu se javlja

a) ^e{}e u de~aka b) ^e{}e u devoj~ica c) Podjednako je zastupljen me|u polovima 3. O{te}ene socijalne interakcije, zna~ajno o{te}enje verbalne i neverbalne komunikacije i upadljivo ograni~enje repertoara aktivnosti i nteresovanja se vi|a kod a) Rettovog b) Aspergerovog c) Autisti~nog poreme}aja 4. Rettov sindrom se javlja

a) ^e{}e kod de~aka b) ^e{}e kod devoj~ica c) Podjednako je zastupljen me|u polovima 5. Leo Kanner je prvi opisao

a) [kolsku fobiju b) Shizofreniju de~ijeg doba c) Autisti~ni poreme}aj u detinjstvu 6. Mentalna retardacija je

a) Stanje zna~ajno sni`enog intelektualnog funkcionisanja koje se manifestuje pre 18. godine b) Ste~ena intelektualna insuficijencija c) Poreme}aj u upam}ivanju 7. Prema stepenu izra`enosti simptoma mentalna retardacija mo`e biti ---------, ---------- i --------8. Imbecilnost je sinonim za

a) Blagu mentalnu retardaciju b) Umerenu mentalnu retardaciju c) Lak{i oblik vaspitne zapu{tenosti 9. Idiotija je sinonim za

a) Genetski fragilan X hromozom b) Duboku mentalnu retardaciju c) Te{ku mentalnu retardaciju

10.

Laka mentalna retardacija se drugim imenom naziva

a) Imbecilnost b) Zaostalost c) Slaboumnost 11. se Poreme}aj koji se karakteri{e nevoljnim umokravanjem danju i/ili no}u zove

a) Enureza b) Enkopreza c) Inkontinencija 12. Ponavljano ispu{tanje fecesa na mestima neprikladnim toj svrsi zove se

a) Enureza b) Enkopreza c) Inkontinencija 13. Anorexia nervosa je

a) Poreme}aj koji se karakteri{e namernim gubitkom na te`ini b)Intenzivan strah od gubitka te`ine c) Prestanak uzimanja hrane usled perceptivnih obmana 14. Gubitak telesne te`ine za vi{e od 15% ispod o~ekivane uzrokovan namernim izbegavnjam hrane koja goji, poreme}aj telesne sheme i amneoreja, samo su neki od karakteristi~nih znakova za a) Bulimiu nervosu b) Pice (pike) c) Anorexiu nervosu 15. Bulimia nervosa je

a) Sinonim za gojaznost b) Fiziolo{ki izmenjen nagon za ishranom u trudno}i c) Poreme}aj u vidu ponavljanih napada preteranog uzimanja hrane u vrlo kratkom vremenskom roku 16. Anorexia nervosa se javlja

a) Podjednako u oba pola b) ^e{}e u devoj~ica c) ^e{}e u de~aka 17. Prema najnovijim klasifikacijama, anorexia nervosa spada u

a) Poreme}aje razvojnog doba b) Poreme}aje ishrane c) Nije klasifikovana kao poreme}aj

18.

Prema najnovijim klasifikacijama, bulimia nervosa spada u

a) Poreme}aje razvojnog doba b) Nije klasifikovana kao poreme}aj c) Poreme}aje ishrane 19. Poreme}aj u na~inu na koji mlada osoba do`ivljava sebe i tvrdi da se ose}a debelom ~ak i kada je ekstremno mr{ava je a) Anorexia nervosa b) Bulimia nervosa c) Dismorfofobija 20. Poreme}aj za koji je karakterisit~no da su o{te}ene socijalne interakcije, komunikacija i pojava streotpija u pona{anju je a) Rettov sindrom b) Shizofrenija de~ijeg doba c) Autisti~ni poreme}aj PSIHIJATRIJA RAZVOJNOG DOBA-ODGOVORI 1. pervazivne razvojne poreme}aje 2. a 3. c 4. b 5. c 6. a 7. umerena, te{ka, duboka 8. b 9. b 10. a 11. a 12. b 13. a 14. c 15. c 16. b 17. b 18. c 19. a 20. c

BIOLO[KA TERAPIJA 1. U psihijatriji u biolo{ku terapiju spadaju: a) b) c) d) e) Bihejvor terapija Socioterapija Elektrokonvulzivna terapija Psihoterapija Psihofamakoterapija

2. Elektrokonvulzivna terapija je indikovana kod: a) b) c) d) e) Manije Katatone forme SCH Demencije Depresivnih neuroza Depresija rezistentnih na antidepresivnu farmakoterapiju

3. Neuroleptici su lekovi koji se prvenstveno koriste u le~enju: a) Fobija b) Demencije c) Chizofrenije 4. Neuroleptici deluju na taj na~in {to blokiraju: a) Postsinapti~ke dopaminske receptore b) Presinapti~ke dopaminske receptore c) Receptore za gamaminobuternu kiselinu 5. Neuroleptici su najefikasniji u suzbijanju: a) Negativnih simptoma shizofrenije b) Pozitivnih simptoma shizofrenije c) Autizma 6. Neuroleptik Haloperidol pripada po hemijskoj strukturi: a) Fenotijazinima b) Butirofenonima c) Tokosantenima 7. Neuroleptik Klozapin pripada grupi: a) Tipi~nih neuroleptika b) Neuroleptika sa produ`enim delovanjem c) atipi~nih neuroleptika 8. Kao preparati sa produ`enim delovanjem (Depo preparati) u le~enju shizofrenije primenjuje se: a) b) c) d) Flufenazin depo Perazin depo Tioridazin depo Promazin depo

e) Haloperidol depo 9. Izra`ene ekstrapiramidne nuzpojave ima: a) Klozapin b) Haloperidol c) Sulpirid 10. U le~enju shizofrenije prose~na dnevna doza hlorpromazina je: a) 10 mg. b) 300 mg. c) 50 mg. 11."Tardivna diskinezija" je ne`eljeno dejstvo pri primeni: a) Sulpirida c) Flufenazina d) Klozapina 12. Prilikom intravenskog davanja hlorpromazina (Largactila) tipi~no ne`eljeno dejstvo leka koje se mo`e javiti je_______________ 13. Neuroleptici sni`avaju konvulzivni prag DA NE

14. Antidepresivi ispoljavaju svoj klini~ki antidepresivni efekat: a) Odmah po uzimanju leka b) Posle 2-3 nedelje od uzimanja leka c) Posle 3 dana od uzimanja leka 15. Tricikli~ni antidepresivi u sinapti~koj pukotini: a) Sni`avaju koncentraciju serotonina i noradrenalina b) Pove}avaju koncentraciju serotina i noradrenalina c) Sni`avaju koncentraciju dopamina. 16. U selektivne inhibitore preuzimanja serotonina spadaju slede}i antidepredsivi: a) Amitriptilin b) Imipramin c) Fluksetin d) Sertralin e) Doksepin 17. Kod dugotrajne upotrebe antidepresiva mo~e se razviti: a) Psihi~ka i fizi~ka zavisnost na lek b) Psihi~ka zavisnost na lek c) Ne razvija se ni psihi~ka ni fizi~ka zavisnost na lek 18. Maprotilin (Ladiomil) se u le~enju depresije mo`e primeniti u obliku intravenozne infuzije.

DA

NE

19. Tricikli~ki antidepresivi su ne izazivaju ozbiljne ne`eljene efekte: . DA 20. U benzodiazepine spadaju: a) b) c) d) e) Alprazolam Viloksazin Diazepam Imipramin Promazin NE

21. Benzodiazepini kada se primenjuju du`e vreme mogu izazvati: a) Psihi~ku zavisnost na lek b) Psihi~ku i fizi~ku zavisnost na lek c) Samo fizi~ku zavisnost na lek 22. Benzodiazepini se koriste i kao hipnotici. DA 23. Diazepam: a) Sni`ava prag za konvulzije b) Pove}ava prag za konvulzije c) Ne menja konvulzivni prag 24. Karakteristi~no za Benzodiazepine je: a) Antidepresivno delovanje b) Anksioliti~ko delovanje c) Antipsihoti~no delovanje 25. Benzodiazepini potenciraju dejstvo: a) Dopamina b) Acetilholina c) Gamaminobuterne kiseline 26. Benzodiazepini se kao terapijsko sredstvo koriste u le~enju: a) b) c) d) e) Miastenie gravis Epilepsije Polineuropatije Lumboishialije Akutnog napitog stanja NE

27. Litijum se koristi u le~enju: a) Psihoorganskih sindroma b) Shizofrenije

c) Manije 28. Uobi~ajena dnevna doza Litijuma je: a) oko 10 mg. b) oko 100 mg. c) oko 900 mg. 29. Litijum se izme|u ostalog mo`e primeniti i u obliku intravenozne infuzije. DA NE

30. Klini~ka efikasnost Litijuma zavisi od njegove koncentracije u serumu. DA BIOLO[KA TERAPIJA - ODGOVORI 1. C,E 2. B,E 3. C 4. A 5. B 6. B 7. C 8. A,E 9. B 10. B 11. B 12. HIPOTENZIJA 13. DA 14. B 15. B 16. C,D 17. C 18. DA 19. NE 20. A,C 21. B 22. DA 23. B 24. B 25. C 26. B,D 27. C 28. C 29. NE 30. DA NE

PSIHOTERAPIJA 1. Otpor, transfer, kontratransfer su pojmovi koji se vezuju za

a) Psihoterapiju b) Socioterapiju c) Integrativnu terapiju u psihijatriji 2. Psihoterapija je le~enje psihi~kih poreme}aja psiholo{kim uticajem, pri ~emu terapeut verbalnom i ------------- komunikacijom pru`a pomo} pacijentu. 3. Otpor je

a) Razlog zbog koga se mora napraviti prisilna hospitalizacija b) Svesne ili nesvesne snage pacijenta koje ometaju proces le~enja c) Zaboravljanje propisane terapije 4. Nivo saose}anja sa pacijentom u psihoterapijskoj situaciji koji terapeut treba da ispolji je a) Antipatija b) Simpatija c) Empatija 5. Transfer je a) Odnos terapeuta i pacijenta u psihoterapijskoj situaciji b) Siituacija u kojoj pacijent prenosi ose}anja vezana za zna~ajne osobe iz li~ne pro{losti na terapeuta c) Ni jedan odgovor nije ta~an 6. Kontratransfer je

a) Preno{enje ose}anja sa terapeuta na pacijenta b) Ispoljavanje neprijatnih ose}anja sa terapeuta na pacijenta c) Jedan vid prenosa ose}anja iz sopstvene pro{losti od terapeuta na pacijenta 7. Utemeljiva~ psihoanaliza kao filozofskog u~enja i psihoterapijskog pravca je

a) K.G. Jung b) Ana Frojd c) Sigmund Frojd 8. Osniva~ transakciona analize (TA) je

a) Viktor Frankl b) Sigmund Frojd c) Erik Bern 9. Za le~enje fobi~nih poreme}aja ~esto koristimo slede}e psihoterapijske tehnike: a) Psihoanalizu b) Transakcionu analizu c) Tehniku preplavljivanja d) Ge{talt psihoterapiju e) Sistematsku desenzitizaciju

PSIHOTERAPIJA-ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. a neverbalnom b c b c c c cie

SOCIOTERAPIJA 1. Terapijsku zajednicu sa~injavaju: a) Pacijenti i svi uposleni na jednom odeljenju (lekari,medicinske sestre,pomo}no osoblje) b) Pacijenti i srednje medicinsko osoblje . c) Pacijenti i lekari 2. Presednik Terapijske zajednice obi~no je: . a) Pacijent b) Socijalni radnik c) Lekar 3. Na sastanku terapijske zajednice su prisutni: a) Pacijenti isvi uposleni sa odeljenja (lekari,medicinske sestre, pomo}no osoblje) b) Pacijenti i lekari c) Pacijenti, lekari i medicinske sestre 4. Na sastanku Terapijske zajednice svi prisutni su potpuno ravnopravni. DA 5. Muzikoterapija je oblik: a) Psihoterapije b) Socioterapije c) Biolo{ke terapije 6. Terapijska zajednica se kao metod le~enja primenjuje: a) Kod psihoze, neuroza, bolesti zavisnosti b) Samo kod psihoza c) Samo kod bolesti zavisnosti SOCIOTERAPIJA - ODGOVORI 1. A 2. A 3. A 4. DA 5. B 6. A NE

URGENTNA PSIHIJATRIJA 1. a) b) c) 2. a) b) c) 3. a) b) c) 4. a) b) c) 5. 6. 7. a) b) c) d) e) 8. a) b) c) 9. Sindrom samoubistva je prevashodno psihopatologija: mi{ljenja nagona emocija ''Demonstraciona samoubistva'' su tipi~na za: neuroti~ne poreme}aje psihoti~ne poreme}aje bolesti zavisnosti ''Hroni~na samoubistva'' su manifestacije: neuroti~nih poreme}aja psihoti~nih poreme}aja bolesti zavisnosti Inicijalni psihopatolo{ki poreme}aj samoubistva naj~e{}e je: suicidalna ideja suicidalna tendencija poku{aj samoubistva U psihoti~nih osoba se psihomotorno uzbudjenje medikamentozno kupira _________________________. Depresivni poreme}aji su urgentna ______________________________ stanja zbog rizika od

Klini~ku sliku mentalne konfuzije opserviramo u dva od pet slede}ih poreme}aja: akutne simptomatske psihoze fobi~ni poreme}aj stupor toksi-infektivne psihoze psihosomatski poreme}aj Izra`ena psihoti~na agitacija se kupira: ampuliranim benzedinom primenom soli litiuma intravenskom primenom hlor promazina Akutno nastala su`enja svesti pra}ena strahom, obiljem halucinacija i psihomotornim nemirom su ________________ stanja.

10. a) b) c) 11. 12. 13. a) b) c) d) e) 14. a) b) c) 15. a) b) c) 16. a) b) c) 17. a) b) c) 18. 19. a) b) c) 20.

Za periode sumra~nih stanja pacijenti imaju: konfabulacije delimi~nu amneziju potpunu amneziju Besciljna lutanja u osoba sa epilepsijom ili sa histeri~nim poreme}ajem nazivaju se ________________________ Pacijent iz stanja stupora svakog momenta mo`e postati furiozan i opasan po sebe i okolinu. Tada govorimo o stanju ____________________ Stanja pomame (raptusa) imaju dvojaku genezu: katatona shizofrenija pani~ni poreme}aj epilepsija somnabulizam adolescentna kriza U osoba sa trombozama i flebitima neuroleptike: mo`emo primenjivati ne mo`emo primenjivati (kontraindikovani su) mo`emo i treba da ih primenjujemo, ali oralno U osoba sa akutnim neurolepti~kim diskinezijama svest je: o~uvana delimi~no kompromitovana te{ko o{te}ena Sna`ne neurolepti~ke diskinezije se le~e: antiparkinsonicima antipsihoticima aksioliticima Kad medikacija ne daje `eljene efekte kod stuporoznih osoba primenjujemo: psihoterapiju socioterapiju elektrokonvulzivnu terapiju Antidot morfina je ______________________ Alkoholni delirijum tremens je stanje opasno po `ivot zbog: hiperkaliemije hipokaliemije zastra{uju}ih halucinacija Inhibitor aldehidne dehidrogenaze u jetri koji se, uz dobrovoljnost, primenjuje u odvikavanju od alkoholizma je _____________________

URGENTNA STANJA U PSIHIJATRIJI - ODGOVORI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. b) a) c) a) antipsihoticima ili c) suicida ili b) a) i d) c) sumra~na ili b) c) fugama ili c) pomame ili a) a) i c) b) a) a) c) nalokson (nalorfin) ili b) b) disulfiram ili c)

ALTERNATIVNA PITANJA ZA TEST 5. a) b) c) 6. a) b) c) 9. a) b) c) 11. a) b) c) 12. a) b) c) 18. a) b) c) 20. a) b) c) U psihoti~nih osoba se psihomotorno uzbudjenje medikamentozno kupira: antidepresivima barbituratima antipsihoticima Depresivni poreme}aji su urgentna stanja zbog rizika od: heteroagresije samoubistva oba odgovora su ta~na Akutno nastala su`enja svesti pra}ena strahom, obiljem halucinacija i psihomotornim nemirom su: delirantna stanja simra~na stanja fuge Besciljna lutanja su: somnabulizam katatonija fuge Pacijenti iz stanja stupora svakog momenta mogu ispoljiti stanja: pomame fuge somnabulizma Antidot morfina je: benzedin nalorfin (nalokson) fiziolo{ki rastvor Za odvikavanje alkoholizma koristi se: piperazin vitamini disulfiram