Poglavlje 2

Zagrevanje uz osnove panske gramatike

U ovom poglavlju:
Sastavite prostu reenicu Postavite elementarna pitanja na panskom O linim zamenicama O pravilnim i nepravilnim glagolima O lanovima i pridevima iz perspektive njihovog roda

ovoriti drugi jezik je kao vonja automobila: kada se opustite, vonja postaje deo rutine. Vie ne morate da mislite o ubrzavanju, upravljanju, koenju i saobraajnim znacima vi jednostavno vozite. Isto je i sa panskim: im budete poznavali dovoljno rei i gramatike, gotovo momentalno poinjete da itate, piete i govorite. Znati ta radite zapravo znai poznavati pravila na putu, a u sluaju panskog, ta pravila su gramatika. Ne morate drati u malom prstu celu celcatu gramatiku kako biste mogli da govorite. Meutim, poznavanje osnovnih pravila moe vam pomoi da bolje razumete predmet kojim se bavite, ta je to to uite i zato to uite. Ovo poglavlje e vam pruiti sve potrebne informacije.

Analiza strukture proste reenice

Kada upoznajete ljude, prirodno je da elite s njima da stupite u razgovor. I, kako to reavate? Reenicama, naravno. U panskom, kao i u srpskom, pravite reenicu kombinujui subjekat, predikat i eventualno dodatne informacije. Na primer: La casa es grande. (la ka-sa es gran-de.) (Kua je velika.) U ovom sluaju, subjekat reenice je la casa (la ka-sa) (kua); zatim dolazi glagol, es (es) (je), a zatim pridev, grande (gran-de) (veliki) koji opisuje kuu. Evo jo nekih primera:

20Deo I U susret panskom jeziku

La mujer es bella. (la mu-her es bve-lja.) (ena je lepa.) El hombre es alto. (el om-bvre es al-to.) (ovek je visok.)
NE Z A B
AVITE OR

Las calles son anchas. (las ka-ljes son an-as.) (Ulice su iroke.) Pre nego to ponete da izuavate osnovnu strukturu reenice, bilo bi dobro da se upoznate sa dva neizbena elementa svake reenice: subjektom i predikatom.
Subjekat je vrilac radnje. Kada je izkazan, on je predstavljen imeni-

com ili zamenicom.

Predikat je sve ostalo radnja (tj., glagol) i sve u vezi s tom radnjom.

Da biste napravili odrinu reenicu, samo dodajte no ispred glagola kao to je pokazano u narednim primerima: El carro no es nuevo. (el ka-rro no es nue-bvo.) (Automobil nije nov.) El perro no es bueno. (el pe-rro no es bvue-no.) (Pas nije dobar.) El hombre no es bajo. (el om-bvre no es bva-ho.) (ovek nije nizak.)

Osnove graenja upitnog oblika

Ovo je veoma lako. Samo treba da zamenite mesta subjekta i predikata. Kada u obinoj, tj. izjavnoj reenici, kaete sta es . . . . (es-ta es . . . .) (Ovo je), u upitnoj reenici kaete Es sta . . .? (es es-ta . . . ?) (Da li je ovo?). Pogledajte ove primere: sta es la puerta. (es-ta es la puer-ta.) (Ovo su vrata.) Es sta la puerta? (es es-ta la puer-ta?) (Da li su ovo vrata?) Ako elite da na pitanje odgovorite potvrdno, pratite strukturu srpske reenice, tj. dodajte potvrdnu recu da ispred odgovora, praenu zarezom. Na primer: Es la escuela nueva? (es la es-kue-la nue-bva?) (Da li je kola nova?) S, la escuela es nueva. (si, la es-kue-la es nue-bva.) (Da, kola je nova.) Ukoliko elite da odgovorite negativno, samo treba da odgovor ponete negativnom recom no, kao i da ubacite negaciju ispred glagola (slino kao i u srpskom jeziku). Pogledajte: Es se el carro? (es e-se el ka-rro?) (Da li je ono automobil?) No, se no es el carro. (no, e-se no es el ka-rro.) (Ne, ono nije automobil.) Reenice koje slede su u prethodnom delu bile date u potvrdnom obliku. U ovom delu, od prethodnih reenica pravimo upitne i na njih dajemo odrine odgovore.

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

21

Es bella la mujer? (es bve-lja la mu-her?) (Da li je ena lepa?) No, la mujer no es bella. (no, la mu-her no es bve-lja.) (Ne, ena nije lepa.) Es alto el hombre? (es al-to el om-bvre?) (Da li je ovek visok?) No, el hombre no es alto. (no, el om-bvre no es al-to.) (Ne, ovek nije visok.) Son anchas las calles? (son an-as las ka-ljes?) (Da li su ulice iroke?) No, las calles no son anchas. (no, las ka-ljes no son an-as.) (Ne, ulice nisu iroke.)
PRAV IL KA
A

M GRA ATI

Obratite panju na to da pri pravljenju pitanja na panskom jeziku, pridev stavite ispred imenice koja vri funkciju subjekta. U srpskom jeziku, upitni oblik se najee gradi pomou da li, dok su u panskom stvari utoliko lake to za tim nema potrebe upitni oblik se postie redom rei i intonacijom: Vas al cine? (bvas al si-ne?) (Da li ide u bioskop?) S, voy. (si, bvoj.) (Da, idem.) Va tu padre al cine? (bva tu pa-dre al si-ne?) (Da li tvoj otac ide u bioskop?) No, l no va. (no, el no bva.) (Ne, ne ide.)

Licem u lice s linim zamenicama

Lina zamenica je re koju koristite umesto imenice u funkciji subjekta. Umesto da kaete Jovana je popila limunadu, moete rei Ona je popila limunadu. Ona (lina zamenica) zamenjuje imenicu Jovana (u funkciji subjekta). U srpskom jeziku moete koristiti line zamenice kako biste zamenili imenicu ili izbegli njeno ponavljanje. To vam moe utedeti dosta vremena i napora, te umesto da kaete Gospodin Radovanovi i njegov sin su otili, moete jednostavno rei Oni su otili. Line zamenice ja, ti, on, ona, mi, vi i oni pomau vam da govorite jasnije i jednostavnije, nakon to je subjekat iskazan tako da sagovornik/italac zna o kome je re. Imenice i line zamenice praene su odgovarajuim oblikom glagola kojim se izraava radnja. I u panskom, kao i u srpskom jeziku, glagolski zavreci sadre informaciju o subjektu koji vri radnju, te u tom smislu nema preterane potrebe za korienjem linih zamenica. (Vie informacija dato je u odeljku Uvod u pravilne i nepravilne glagole.) Imajui ovo u vidu, u panskom jeziku line zamenice koristimo ako elimo da budemo naroito ljubazni, da istaknemo i naglasimo subjekat, ili, pak, preciziramo ko je subjekat. Kao i u srpskom jeziku i line zamenice imaju lice (prvo, drugo ili tree) i broj (jednina ili mnoina), kao to moete videti u tabeli 2-1. (Zamenica drugog lica mnoine vosotros/vosotras najvie se koristi u govornom panskom u paniji. Vie detalja potraite u izdvojenom odeljku pod naslovom Kad ste u paniji, vosotros je zakon).

M GRA ATI

A PRAVIL
A

22Deo I U susret panskom jeziku

Tabela 2-1 panske line zamenice
Lice Prvo lice Drugo lice (neformalno) Drugo lice (formalno) Tree lice Jednina yo (yo) t (tu) usted (Ud.) (us-ted) l (el) Znaenje ja ti Vi on Mnoina nosotros/nosotras ( no-so-tros/no-so-tras) vosotros/vosotras (bvo-so-tros/bvo-so-tras) ustedes (Uds.) (us-te-des) ellos (e-ljos) Znaenje mi vi vi Oni (za grupu mukaraca, ili osoba mukog i enskog pola) One (za grupu osoba iskljuivo enskog pola)

ella (e-lja)
A PRAVIL
A

ona

ellas (e-ljas)

M GRA ATI

U panskom jeziku ne postoji zamenica srednjeg roda kao u srpskom, ali se ona nekada u kontekstu podrazumeva. Naime, ima reenica u iji ete prevod na srpski ubaciti zamenicu srednjeg roda, iako ona u panskoj reenici ne postoji. Pogledajte: Qu es? (ke es?) (ta je to?) Es una herramienta. (es u-na e-rra-mi-en-ta.) (To je alatka.) Naredni deo vam pomae da za svaku priliku izaberete odgovarajuu linu zamenicu bez obzira na to na kom se panskom govornom podruju nalazite.

M GRA ATI

A PRAVIL
A

Re dve o yo
Kao i u srpskom jeziku, lini zavretak panskog glagola u prvom licu jednine sadri infomaciju o licu koje vri radnju, te zamenica moe biti suvina: (Yo) Me voy. ([jo] me bvoj.) ((Ja) Odlazim.)

Nosotros i nosotras
Kada govorite o nekome i sebi istovremeno, morate koristiti zamenicu mi (nosotros/nosotras). Nosotros se odnosi na vie od jedne muke osobe ili na vie osoba razliitog pola koje ine grupu kojoj i vi pripadate. Nosotras se odnosi iskljuivo na grupu osoba enskog pola: Jorge y yo (Nosotros) jugamos al tenis. (Hor-he i jo [no-so-tros] hu-gamos al te-nis.) (Horhe i ja [mi] igramo tenis.) Luz y yo (Nosotras) jugamos al tenis. (lus i jo [no-so-tras] hu-ga-mos al te-nis.) (Lus i ja [mi] igramo tenis.)

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

23

Pitanje razlikovanja t/usted

Ljudi i govorom tela i jezikom prenose ideju o tome u kom pravcu ele da se njihova veza razvija. Veze mogu u tom smislu biti formalne i neformalne. U formalnom odnosu obraate se starijoj osobi, nekome kome elite da ukaete potovanje ili od koga elite da se u izvesnom smislu distancirate. Slino kao u srpskom, gde se za persiranje koristi zamenica Vi, u panskom jeziku koristimo zamenicu usted (us-ted) (Vi). U neformalnim odnosima obraate se prijatelju, poznaniku, vrnjaku ili detetu i tada koristite linu zamenicu t (tu) (ti). U nekoj fazi poznanstva izmeu ljudi koji komuniciraju na panskom, prelazi se s formalnog usted na manje formalno i intimnije t. Dvoje ljudi slinih godina i drutvenog statusa, slinog nivoa obrazovanja ili prosto ljudi koji ele da se ophode na intimniji nain, ubrzo oseaju potrebu da se i u komunikaciji priblie i tako prevaziu barijeru formalnog obraanja. Upravo tada oni u razgovoru poinju da koriste re t. Obraati se nekome na t na panskom zove se tutearse (tu-te-ar-se). S druge strane, ukoliko ne elite da s nekim budete u bliskijem odnosu, tj. ako elite vezu da zadrite na poslovnom nivou i manje bliskom, drite se obraanja na usted. Ovakve formalnosti ak ine komunikaciju otmenom i raznolikom. Otmeno ophoenje pri komuniciranju s ljudima veoma se ceni u zemljama panskog govornog podruja. Slede primeri reenica sa zamenicama t i usted: Vas t con Juan en el auto rojo? (bvas tu kon Huan en el au-to rro-ho?) (Da li ti [neformalno obraanje] ide sa Huanom crvenim automobilom?) Cmo se llama usted? (ko-mo se lja-ma us-ted?) (Kako se Vi [formalno obraanje] zovete?)
A PRAVIL
A

M GRA ATI

KU

ROLO LTU

POSLAST KE

E IC

Usted tiene una casa muy bella. (us-ted tie-ne u-na ka-sa muj bve-lja.) (Vi [formalno obraanje] imate veoma lepu kuu.) Kada ljudi u paniji ele da se neformalno obrate veem broju ljudi, koriste zamenicu vosotros (bvo-so-tros), to je oblik mnoine zamenice t. U Latinskoj Americi, ljudi nikada ne koriste zamenicu vosotros. Oni umesto nje govore ustedes (sa znaenjem zamenice ti u mnoini). Zavisno od situacije, zamenica ustedes moe biti nain da se kako formalno tako i neformalno obratite veem broju ljudi. Evo nekih primera korienja zamenice ustedes na oba naina: Adnde van ustedes dos? (a-don-de bvan us-te-des dos?) (Kuda vas dvoje idete?) [U Latinskoj Americi moe biti formalno i veoma neformalno] Ustedes van conmigo, Verdad? (us-te-des bvan kon-mi-go, bverdad?) (Idete sa mnom, zar ne?) [Neformalno] Bailan ustedes el tango? (bvai-lan us-te-des el tan-go?) (Igrate li tango?) [Formalno]

24Deo I U susret panskom jeziku

Kad ste u paniji, vosotros je zakon
U govornom panskom, zamenica drugog lica mnoine vosotros koristi se uglavnom u paniji. U svim ostalim zemljama panskog govornog podruja, vosotros se ui u koli, ali u veini zemalja nikada se ne koristi u govornom jeziku. U Latinskoj Americi najee ete uti ustedes, te stoga ne postoji razlika izmeu formalnog i nefomalnog obraanja u mnoini zamenice vi. Evo svih oblika zamenice ti i Vi (vi) na panskom i odgovarajuih oblika glagola trabajar (raditi) u prezentu: t trabajas (ti radi): jednina, neformalno obraanje usted trabaja (Vi radite): jednina, formalno obraanje vosotros trabajis (vi radite): mnoina, neformalno obraanje u paniji ustedes trabajan (vi radite): mnoina, formalno obraanje u paniji; formalno i neformalno obraanje u Latinskoj Americi U Argentini i Kolumbiji moete uti varijaciju zamenice vosotros, Vos trabajs (vi radite). S gramatike take gledita, ovaj oblik je potpuno neispravan, pa se nemojte truditi da ga usvojite.

M GRA ATI

A PRAVIL K

Dodatne informacije proitajte u izdvojenom odeljku Kad ste u paniji, vosotros je zakon. Zamenica usted se skraeno pie Ud., a zamenica ustedes Uds. Kada usted i ustedes nisu skraeni, piu se velikim slovom samo na poetku reenice, dok se u skraenom obliku uvek piu velikim poetnim slovom. Kada u tekstu naiete na skraeni oblik ovih zamenica, izgovarate itavu zamenicu. Evo primera: Busca Ud. (usted) algo? (bus-ka us-ted al-go?) (Da li traite neto?) Necesitan Uds. (ustedes) ayuda? (ne-se-si-tan us-te-des a-ju-da?) (Da li vam treba pomo?)

Ellos VS ellas
Ellos (oni) odnosi se na grupu vie osoba mukog pola, ili na grupu osoba oba pola bez obzira na broj mukaraca, odnosno ena od kojih je sainjena. Zamenica ellas (one) odnosi se samo na grupu enskih osoba: Juan y Jorge (Ellos) escuchan. (Huan i Hor-he [e-ljos] es-ku-an.) (Huan i Horhe [Oni] sluaju.) Juan y Luz (Ellos) escuchan. (Huan i Lus [e-ljos] es-ku-an.) (Huan i Lus [Oni] sluaju.) El nio y mil nias (Ellos) escuchan. (el ni-njo i mil ni-njas [e-ljos] esku-an.) (Deak i 1.000 devojica [Oni] sluaju.) Luz y Susana (Ellas) escuchan. (lus i su-sa-na [e-ljas] es-ku-an.) (Lus i Susana [One] sluaju.)

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

25

Uvod u pravilne i nepravilne glagole

Kada je glagol u infinitivu u srpskom jeziku, on se zavrava na -ti ili -i; na primer, itati, pevati, ii, rei. Takav, infinitivni oblik, naznaka je radnje (ili stanja postojanja) bez posebno naznaenog subjekta koji radnju vri. Kad reenici dodate subjekat (onoga ili ono to vri radnju), morate koristiti lini oblik glagola. Na primer: ja jedem, ti jede, on jede, mi jedemo itd. panski glagoli se u infinitivu zavravaju na jedan od tri zavretka: -ar, -er ili -ir. Meutim, bez obzira na zavretak glagola, oni se dalje dele na pravilne i nepravilne glagole, kao to ete saznati na narednim stranicama. Pravilni glagoli se menjaju po standardnoj promeni, dok sa nepravilnim glagolima to nije sluaj.
Pravilni glagoli: Menjanje pravilnih glagola veoma je lako. Kada znate

kako da peromenite jedan pravilan glagol koji se u infinitivu zavrava na -ar, znaete da promenite sve pravilne glagole iz te grupe. Isto vai i za pravilne glagole koji se u infinitivu zavravaju na -er ili -ir: kada se upoznate s promenom jednog pravilnog glagola date grupe, moi ete istu promenu da primenite na sve ostale glagole koji su njom obuhvaeni.
Nepravilni glagoli: S druge strane, menjanje nepravilnih glagola je ma-

nje predvidivo. Stoga, moraete da upamtite vie razliitih oblika nepravilnih glagola kako biste bili sigurni da ete ih ispravno koristiti. (Ipak, ne brinite ako budete pravili greke; veina ljudi koji govore panski razumee ta elite da kaete ak i kada glagolski nastavak nije ba najtaniji.)

Pravilni glagoli
Kod svih pravilnih glagola u panskom jeziku, prvi deo glagola njegova osnova ostaje nepromenjen. Na primer, glagol preparar (pre-pa-rar) (pripremiti) pravilan je glagol koji se zavrava na -ar. Osnova tog glagola, prepar-, ostaje nepromenjena prilikom promene glagola. U tabeli koja sledi, vidi se kako da u prezentu promenite ovaj glagol i sve ostale pravilne glagole na -ar. Promena yo preparo t preparas l, ella, usted prepara nosotros, nosotras preparamos vosotros, vosotras preparis ellos, ellas, ustedes preparan Izgovor jo pre-pa-ro tu pre-pa-ras el, e-lja, us-ted pre-pa-ra no-so-tros, no-so-tras preh-pa-ra-mos bvo-so-tros, bvo-so-tras pre-pa-rais e-ljos, e-ljas, us-te-des pre-pa-ran

Naredna tabela pokazuje kako da u prezentu menjate sve pravilne glagole na -er. Od pravilnih glagola sa zavretkom -er za vas smo izabrali glagol comprender (kom-pren-der) (razumeti). Osnova ovog glagola je comprend-.

26Deo I U susret panskom jeziku

Promena yo comprendo t comprendes l, ella, usted comprende nosotros, nosotras comprendemos vosotros, vosotras comprendis ellos, ellas, ustedes comprenden Izgovor jo kom-pren-do tu kom-pren-des el, e-lja, us-ted kom-pren-de no-so-tros, no-so-tras kom-pren-de-mos bvo-so-tros, bvo-so-tras kom-pren-deis e-ljos, e-ljas, us-te-des kom-pren-den

Naredna tabela vam na primeru promene glagola aburrir (a-bvu-rrir) (dosaditi, dosaivati) pokazuje kako da u prezentu menjate sve pravilne glagole sa infinitivnim zavretkom -ir. Osnova tog glagola je aburr-. Promena yo aburro t aburres l, ella, usted aburre nosotros, nosotras aburrimos vosotros, vosotras aburrs ellos, ellas, ustedes aburren
VET SA

Izgovor jo a-bvu-rro tu a-bvu-rres el, e-lja, us-ted a-bvu-rre no-so-tros, no-so-tras a-bvu-rri-mos bvo-so-tros, bvo-so-tras a-bvu-rris e-ljos, e-ljas, us-te-des a-bvu-rren

Da ne komplikujemo, u prvim fazama vaeg sporazumevanja na panskom, drite se prezenta. U poglavlju 11 otkriete kako da izdate naredbe pomou imperativa (zapovednog naina) i govorite u prolom vremenu, dok vas u poglavlju 13 eka prosti futur.

Priam ti priu
Rosario sprema veeru za svog deka, Alehandra. Sledi telefonski razgo vor s njenom drugaricom o tome ta sprema za romantinu veeru. (Audio-zapis 2) (Zvoni telefon) Rosario: Bueno. bvue-no. Halo. Lupe: Hola, Rosario. Soy Lupe. Qu haces? o-la, rro-sa-rio. soj lu-pe. ke a-ses? Zdravo, Rosario. Lupe je. ta radi?

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

27

Rosario: Lupe: Rosario: Lupe: Rosario: Lupe:

Preparo una cena romntica para mi novio Alejandro. pre-pa-ro u-na se-na rro-man-ti-ka pa-ra mi no-bvio a-lehan-dro. Pripremam romantinu veeru za svog deka Alehandra. Qu preparas? ke pre-pa-ras? ta priprema? Preparo una paella especial con arroz, camarones, cebollas, y judas verdes. pre-pa-ro u-na pa-e-lja es-pe-sial kon a-rros, ka-ma-ro-nes, se-bvo-ljas, i hu-di-as bver-des. Pripremam specijalnu paelju s pirinem, kampima, lukom i grakom. Excelente! Es muy especial y muy romntico. ek-se-len-te! es muj es-pe-sial i muj rro-man-ti-ko. Odlino! Vrlo je posebno i vrlo romantino. Pues, adis. Necesito terminar de preparar la cena. pues, a-di-os. ne-se-si-to ter-mi-nar de pre-pa-rar la se-na. Pa, do vienja. Moram da zavrim s pripremanjem veere. Hasta maana. as-ta ma-nja-na. Vidimo se sutra.

Vane rei
la cena romntica el novio el arroz los camarones las cebollas las judas verdes la se-na rro-man-ti-ka el no-bvi-o el a-rros los ka-ma-ro-nes las se-bvo-ljas las hu-di-as bver-des veera romantina deko pirina kampi luk graak

28Deo I U susret panskom jeziku Nepravilni glagoli

Menjanje nepravilnih glagola je svojevrsni izazov budui da oni ne prate pravila standardne promene panskih glagola koja smo opisali u prethodnom odeljku. Dobra vest je da su ak i nepravilni glagoli predvidivi u svojoj nepredvidivosti, to e rei da se i najnepravilniji glagoli mogu svesti na neki ablon. Kao primer e nam posluiti glagol tener (te-ner) (imati). Kao to vidite u narednoj tabeli, osnova glagola, ten-, menja se u teng- i tien- u veem delu njegove promene u prezentu. Ipak, obratite panju na glagolske nastavke i videete da oni zapravo ostaju isti. Promena yo tengo t tienes l, ella, usted tiene nosotros, nosotras tenemos vosotros, vosotras tenis ellos, ellas, ustedes tienen
M GRA ATI

Izgovor jo ten-go tu tie-nes el, e-lja, us-ted tie-ne no-so-tros, no-so-tras te-ne-mos bvo-so-tros, bvo-so-tras te-neis e-ljos, e-ljas, us-te-des tie-nen

A PRAVIL
A

Drugi nepravilni panski glagol koji znai imati jeste glagol haber a-ber). Iako je njegovo znaenje isto kao znaenje glagola tener koji smo ( menjali u prethodnoj tabeli, glagol haber se koristi kao pomoni glagol pri pravljenju sloenih glagolskih vremena. Jo jedan veoma bitan nepravilni glagol jeste glagol poder (po-der) (moi). Evo njegove promene: Promena yo puedo t puedes l, ella, usted puede nosotros, nosotras podemos vosotros, vosotras podis ellos, ellas, ustedes pueden Izgovor jo pue-do tu pue-des el, e-lja, us-ted pue-de no-so-tros, no-so-tras po-de-mos bvo-so-tros, bvo-so-tras po-deis e-ljos, e-ljas, us-te-des pue-den

U dodatku B pogledajte promene drugih nepravilnih glagola.

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

29

Priam ti priu
U sledeem dijalogu, sestre Gonsales se nalaze na porodinom okupljanju. Nisu se videle pet godina. Imaju toliko toga da nadoknade. (Audio-zapis 3) Veronika: Susana: Veronika: Susana: Veronika: Susana: Hola, Susana. Cmo ests? o-la, su-sa-na. ko-mo es-tas? Zdravo, Susana. Kako si? Estoy muy bien. Y t? Hace mucho tiempo. Cuntos aos tiene tu hijo ahora? es-toj muj bien. i tu? a-se mu-o ti-em-po. kuan-tos a-njos tie-ne tu i-ho a-o-ra? Veoma sam dobro. A ti? Toliko je vremena prolo. Koliko godina sada ima tvoj sin? Estoy muy bien tambin. Mi hijo, Francisco, ya tiene doce aos y es muy alto para su edad. es-toj muj bvien tam-bvien. mi i-ho, fran-sis-ko, ja tie-ne do-se a-njos i es muj al-to pa-ra su e-dad. Ja sam takoe veoma dobro. Moj sin, Fransisko, ve ima 12 godina i veoma je visok za svoje godine. Y ahora tengo las gemelas Calope y Camila. Ellas tienen cuatro aos. Son preciosas. i a-o-ra ten-go las he-me-las ka-li-o-pe i ka-mi-la. e-ljas tienen kua-tro a-njos. son pre-sio-sas. A sada imam i bliznakinje, Kaliope i Kamilu. One imaju 4 godine. Prelepe su. Y t y tu esposo? Cuntos hijos tienen Uds.? i tu i tu es-po-so? kuan-tos i-hos tie-nen us-te-des? A ti i tvoj mu? Koliko dece imate? Nosotros tenemos tres hijos un nio y dos nias. no-so-tros te-ne-mos tres i-hos un ni-njo i dos ni-njas. Imamo troje dece deaka i dve devojice. Cuntos aos tienen ellos? kuan-tos a-njos tie-nen e-ljos? Koliko imaju godina? Nuestro hijo Roberto tiene cinco aos, nuestra hija Sara tiene tres aos, y la chiquita, Ramona, tiene catorce meses. nues-tro i-ho rro-bver-to tie-ne sin-ko a-njos, nues-tra i-ha sa-ra tie-ne tres a-njos, i la i-ki-ta rra-mo-na tie-ne ka-torse me-ses. Na sin Roberto ima 5 godina, erka Sara ima 3 godine, a najmlaa Ramona ima 14 meseci.

30Deo I U susret panskom jeziku

Veronika: Susana: Qu maravilloso! Estoy muy contenta de verte despus de tanto tiempo y hablar de nuestras familias. ke ma-ra-bvi-ljo-so! es-toj muj kon-ten-ta de bver-te despues de tan-to tiem-po i a-bvlar de nues-tras fa-mi-lias. Predivno! Toliko sam srena to te vidim nakon toliko vremena i to razgovaramo o naim porodicama. Estoy de acuerdo. es-toj de a-kuer-do. Slaem se.

Vane rei
hace mucho tiempo el hijo la hija ahora tambin la edad las gemelas preciosa el esposo el nio la nia contenta a-se mu-o tiem-po el i-ho la i-ha a-o-ra tam-bvien la e-dad las he-me-las pre-si-o-sa el es-po-so el ni-jo la ni-nja kon-ten-ta pre mnogo vremena sin erka sada takoe godite bliznakinje prelepa mu deak devojica zadovoljna, srena

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

31

Reite zbrku oko rodova

U panskom jeziku, kao i u srpskom, sve pod kapom nebeskom ima rod! Kada govorite o ljudima ili ivotinjama, stvari su jednostavne jer je rod deo njihove sutine, tj. u tom sluaju govorimo o prirodnom rodu. Predmeti, pak, koji nemaju prirodni rod, imaju gramatiki. Zbog gramatikog roda kaemo ta stolica, a ne taj stolica. U narednim odeljcima baviemo se rodom lanova i prideva u panskom jeziku.

Upoznavanje sa lanovima
Za razliku od srpskog jezika, u panskom postoje lanovi. Od velike pomoi za njihovo razumevanje moe biti poznavanje osnova engleskog jezika i njihovog sistema lanova. Naime, kao to u engleskom imamo the (odreeni lan jednine i mnoine) i a/an (neodreeni lan jednine), i u panskom imamo jezike elemente sa istom funkcijom. Razlika je, meutim, to to panski lanovi razlikuju i broj i rod. Pogledajte: Odreeni lanovi u panskom su:
el (el): muki rod, jednina la (la): enski rod, jednina los (los): muki rod, mnoina las (las): enski rod, mnoina

Neodreeni lanovi u panskom su:

un (un): muki rod, jednina una (u-na): enski rod, jednina unos (u-nos): muki rod, mnoina unas (u-nas): enski rod, mnoina

Pa, kako ete znati u koji rod da stavite lan koji koristite? Evo nekih jednostavnih pravila koja vam mogu pomoi.
Ako se imenica odnosi na osobu, vi ve znate da li je osoba mukog ili

enskog pola, to e vam posluiti kao pokazatelj.

Kada se imenica zavrava na o, obino je mukog roda. Kada se imenica zavrava na a, obino je enskog roda. Kada se imenica zavrava na e, obino je mukog roda. Od ovog pravi-

la ima izuzetaka, kao to su na primer estudiante (uenik) imenica koja moe biti kako mukog tako i enskog roda, ili imenica madre (majka) koja je enskog roda. (Ne zaboravite da se pri odreivanju roda osobe jednostavno oslonite na njen pol!)
Kada se imenica zavrava na suglasnik, obino je enskog roda. Izuze-

tak je imenica jardn (bata, vrt), koja je mukog roda.

32Deo I U susret panskom jeziku

Na primer, re klavir u srpskom jezku je mukog roda, pa emo rei jedan klavir, taj klavir i sl. U panskom se klavir kae piano (pia-no) i, s obzirom na to da se zavrava na o, zakljuujemo da je mukog roda. U tom smislu, ispred imenice piano moemo staviti odreeni lan el piano (el piano), ili neodreeni lan un piano (un pia-no). Evo jo nekih primera:
el nio (el ni-njo) (deak)

los nios (los ni-njos) (deaci [ili deca]) un nio (un ni-njo) (jedan/neki deak) unos nios (u-nos ni-njos) (neki deaci [ili deca])
la nia (la ni-nja) (devojica)

las nias (las ni-njas) (devojice) una nia (u-na ni-nja) (neka devojica) unas nias (u-nas ni-njas) (neke devojice)
M GRA ATI

A PRAVIL K

VET SA

Obratite panju na odrednicu los nios s prethodne liste, i na to da je njen prevod deaci i deca. Kada imate meano drutvo (to e rei kako osobe enskog, tako i mukog pola), koristi se lan mukog roda u mnoini. Dakle, los nios moe oznaavati grupu deaka (deaci) ili grupu deaka i devojica (deca). Isti sistem vai i za neodreeni lan u mnoini, unos. Za graenje mnoine imenica u panskom, sledite ova tri jednostavna pravila:
Pravilo 1: Ako se imenica zavrava samoglasnikom, dodajete s. Pravilo 2: Ako se imenica zavrava suglasnikom, dodajete es. Pravilo 3: Ako se re zavrava na z, promenite z u c, a zatim dodajete es.

Ilustracije radi, evo jo primera:

la chica (la i-ka) (devojka)

las chicas (las i-kas) (devojke) una chica (u-na i-ka) (neka devojka) unas chicas (u-nas i-kas) (neke devojke)
la mujer (la mu-her) (ena)

las mujeres (las mu-he-res) (ene) una mujer (u-na mu-her) (neka ena) unas mujeres (u-nas mu-he-res) (neke ene)
la luz (la lus) (svetlo)

las luces (las lu-ses) (svetla) una luz (u-na lus) (neko svetlo) unas luces (u-nas lu-ses) (neka svetla)

Poglavlje 2 Zagrevanje uz osnove panske gramatike

33

Profesije
Kada je imenica koja se odnosi na odreenu profesiju u mukom rodu, enski rod se pravi dodavanjem a na kraj rei. Stoga, doctor postaje doctora. Odgovarajui lan izaberite prema objanjenjima u prethodnom odeljku, Upoznavanje sa lanovima . la doctora (la dok-to-ra) (doktorka) las doctoras (las dok-to-ras) (doktorke) una doctora (u-na dok-to-ra) (neka doktorka) unas doctoras (u-nas dok-to-ras) (neke doktorke) I nije toliko teko kao to izgleda, zar ne? Ipak, kako izuzeci potvruju pravilo, ni ovaj put nee biti drugaije. Neka imena profesija imaju isti oblik i za muki i za enski rod, bez obzira na to da li je osoba koja se njom bavi mukarac ili ena. Evo nekoliko primera takvih izuzetaka: el/la cantante (el/la kan-tan-te) (peva/pevaica) el/la dentista (el/la den-tis-ta) (zubar/ zubarka) el/la electricista (el/la e-lek-tri-sis-ta) (elektriar/elektriarka) el/la polica (el/la po-li-si-a) (policajac/policajka)

Pridevi za bogatije opisivanje

Pridevi su sutinski vaan element bogatog izraza! Oni vam govore kakve su stvari i ljudi o kojima priate, ukljuujui i njihov rod i broj. Recimo da elite da kaete Imam beli auto. Na panskom kaemo Tengo un carro blanco. (ten-go un ka-rro bvlan-ko.) Zapamtite, samoglasnik o kojim se zavrava re carro nagovetava muki rod te imenice, a imenica u mukom rodu dobija i pridev u mukom rodu: blanco (bvlan-ko) Da biste rekli Devojka je visoka, na panskom kaete La chica es alta (la i-ka es al-ta). Imenica devojka je enskog roda, pa je takav i pridev koji je opisuje. U ovom sluaju se, kako imenica tako i pridev, zavravaju na a. Kada govorite o veem broju stvari, pridev koji ih opisuje prati ih u broju, te i sam dobija s. Tako, blanco (bvlan-ko) postaje blancos (bvlan-kos), alta (al-ta) postaje altas (al-tas), itd. Las mujeres son altas. (las mu-he-res son al-tas.) (ene su visoke.) Los hombres altos van en un auto rojo. (los om-bvres al-tos bvan en un au-to rro-ho.) (Visoki mukarci idu crvenim automobilom.) Las casas son grandes. (las ka-sas son gran-des.) (Kue su velike.) Los caminos son largos. (los ka-mi-nos son lar-gos.) (Ulice su dugake.)

M GRA ATI

A PRAVIL
A

34Deo I U susret panskom jeziku

Igraonica
Vreme je za razmrdavanje ukrtene rei! Naite taan oblik za dati par zamenica glagol. Mala pomo: svi glagoli u ovoj ukrtenici su pravilni. Da biste nali odgovarajui oblik, iskoristite primere date u poglavlju u kom smo menjali pravilne glagole koji se zavravaju na -ar, -er i -ir. Proverite svoja reenja u dodatku D.
1 2 3 4 5 6 7

8 9

10 12

11

13 14

Vodoravno 1 l vivir 3 Uds. retirar 7 l barrer 8 Uds. soplar 9 yo viajar 12 nosotras preparar 13 Ud. hablar 14 ella caminar

Uspravno 1 ellos vender 2 vosotros visitar 4 ella abrir 5 t mencionar 6 yo comer 7 t bailar 8 Ud. sospechar 10 ella desear 11 ellos nadar