5/17/2011

OSNOVI REOLOGIJE

dr Mara Aleksi, vanr. prof.

Reologija: rheo = tei logos = nauka

Osobine tenosti opisuje viskoznost - unutranji otpor koji se javlja prilikom proticanja
njutnovski sistemi

tenosti

vai Njutnov zakon konstantna viskoznost

nenjutnovski sistemi
ne vai Njutnov zakon viskoznost je promenljiva

REOLOGIJA nauka koja prouava proticanje i deformaciju materije

5/17/2011

Znaaj reologije za famaciju

Formulacije i analize farmaceutskih preparata: emulzije paste supozitorije medicinske i kozmetike kreme losioni...

Preparati treba da poseduju zadovoljavajuu konsistenciju i mekou. Ove osobine treba da budu konstantne prilikom proizvodnje i upotrebe. Reoloka merenja farmaceutskoj industiji: meanje i proticanje, pakovanje i raspakivanje. Podaci za procenu tolerancije na lek, stabilnost leka, bioraspoloivost...

Njutnovski sistemi
D= dv dr
gradijent brzine

brzina smicanja

s-1

F A

napon smicanja
1Pa=N/m2

Njutn: j to j je tenost viskoznija j p potrebna j je vea sila, tj. napon smicanja, da se uspostavi kretanje slojeva

Njutnov zakon proticanja tenosti:

dv = D dr

koeficijent viskoznosti

5/17/2011

Njutnovski sistemi
Kriva proticanja njutnovskog sistema predstavlja pravu koja prolazi kroz koordinatni poetak. Viskoznost njutnovskih tenosti ne zavisi od brzine smicanja

= tg = const.

Nenjutnovski sistemi
Odstupanje od idealno viskoznog ponaanja Obrazovanje prostornih struktura strukturacije Uzajamno j delovanjea j koloidnih estica

Reoloke osobine zavise od vremena trajanja spoljanje sile, ali ne zavise od vremena stajanja

Nenjutnovski sistemi
Reoloke osobine zavise i od vremena trajanja spoljanje sile i od vremena stajanja

5/17/2011

Nenjutnovski sistemi ije reoloke osobine zavise od vremena trajanja spoljanje sile, ali ne zavise od vremena stajanja
Plastino proticanje

Pseudoplastino proticanje

Dilatantno proticanje

Plastino proticanje
Wilson: Osobina materijala koja omoguava da se sistem deformie kontinualno i nepovratno, za sve vreme primene sile koja prelazi neku kritinu vrednost pod kojom dati sistem poputa.
Tipovi plastinog proticanja Bingamovsko ili idealno plastino proticanje Plastino proticanje po Kesonu

Uzajamno j dejstvo j izmeu koloidnih estica - van der Waals-ove sile Kontinualna struktura kroz ceo sistem. Da bi do proticanja dolo, ove veze se moraju raskinuti - prinosni napon. Bingamovskog proticanje - sferne i delimino solvatisane estice Krivolinijsko proticanje (tj. po Kesonu) asimetrini ili linearni makromolekuli

5/17/2011

Bingamovsko ili idealno plastino proticanje

pl = tg g =
0

0
D

= + pl D
Posle postizanja prinosnog napona proticanje nije pravolinijsko

a a a = o + pl Da
1/3 < a < 2/3

pl

koeficijent plastine viskoznosti

konstantna vrednost

sferne i delimino solvatisane estice

prinosni napon

Plastino proticanje po Kesonu

javlja se kod realnih plastinih tela kod kojih: prinosni napon p nije j j jasno izraen p prelaz u teno stanje je postepen zavisnost napona od brzine smicanja nije linearna

pl =

1 2 2 0

Asimetrini makromolekuli Linearni makromolekuli

5/17/2011

Plastino proticanje pokazuju: pokazuju:

zubne paste masti i kremovi maziva okoladne mase

Pseudoplastino proticanje
pseudoplastino proticanje pokazuju polimerni materijali nema prinosnog napona napon smicanja znatno bre raste pri niim brzinama smicanja nego pri viim viskoznost pseudoplastine supstance opada sa porastom brzine smicanja.

Karakteristina kriva pseudoplastinog proticanja je konkavna u odnosu na osu brzine smicanja Zakrivljenost krive posledica je delovanja napona smicanja na dugake lance linearnih polimera

Sa poveanjem napona, haotino rasporeeni molekuli orijentiu svoje duge lance u pravcu delovanja sile to smanjuje unutranji otpor.

5/17/2011

Pseudoplastino proticanje

= k Da
0<a<1
a -stepen odstupanja pseudoplastinog sistema od idealnog njutnovskog ponaanja k merilo konzistencije tenosti a =1 proticanje je Njutnovsko k =

pr = tg =

= k D a 1

Pseudoplastino proticanje pokaziju:

sistemi sa solvatisanim asimetrinim koloidnim esticama, rastvori razgranatih ili linearnih makromolekula, koncentrovane emulzije i dr.

Metil celuloza

Polivinilpirolidon

Poliakrilna kiselina

5/17/2011

Dilatantno proticanje
Pri poveanju brzine smicanja napon smicanja naglo raste. Raste i viskoznost pa je otpor sistema mnogo vei pri veim brzinama smicanja nego pri manjim manjim.

= k Da

a >1

Ovakvi sistemi pri dejstvu napona smicanja praktino poveavaju svoju zapreminu u odnosu na stanje mirovanja, ire se, pa se zato i nazivaju dilatantni.

Dilatantno proticanje
Pojava dilatancije se tumai razliitim pakovanjem sfernih estica pri mirovanju, pri sporom i pri brem proticanju. Zapremina koju zauzimaju i j suspendovane d estice ti zavisi i i od d njihovog jih uzajamnog j rasporeda, tj. pakovanja.

D=0 najgue pakovane sfere zauzimaju oko 75%

D>0 sfere zauzimaju samo oko 35%

D>>0 dalja preorijentacije i obrazovanja unutranje prostorne reetke

5/17/2011

Dilatantno proticanje

Efekat je reverzibilan. Po prestanku delovanja spoljanje sile ponovo se uspostavlja fluidnost. Pri mirovanju estice se ponovo sleu, gue se pakuju, smanjuje se prostor izmeu njih i prisutna tenost se ponovo istiskuje na povrinu.

Dilatantno proticanje pokazuju veoma

koncentrovane (oko 50%) suspenzije sfernih, krutih i slabo solvatisanih estica

Na pojavu dilatancije utiu zapreminska koncentracija dispergovane faze veliina dispergovanih estica oblik dispergovanih estica naelektrisanje dispergovanih estica prisustvo reagenasa-dispergatora

5/17/2011

Dilatantno proticanje
pesak oko stopala postaje suvlji i vlaga sa povrine uvlai se u unutranjost

http://www.youtube.com/ Walking on Non Non-newtonian newtonian Cornflour by DrQ999 Voda + kukuruzni tirak

Dilatantnost predstavlja problem Dilatantnost u farmaceutskoj industriji

Meanjem dilatantne suspenzije otpor postaje sve vei do te mere da se suspenzija ukruti i onemoguava dalje meanje. Granulacije tableta u mlinovima i blenderima velike brzine dovodi do ovravanja to moe da oteti motore.

5/17/2011

Ovaj problem se ne moe reiti, ali se moe prevazii...

Dilatantni sistemi su nestabilniji u odnosu na sisteme sa plastinim i pseudoplasitinim proticanjem. proticanjem. Porastu stabilnosti dilatantnih sistema mogu da doprinesu razliiti aditivi, kao to su: su: Minerali Gline Bentonit Povrinski aktivne materije Aditivi dovode do promena viskoznosti i tipa proticanja Cilj je dobijti sistem sa plastinim tipom proticanja, sa to manjim prinosnim naponom

Nenjutnovski sistemi ije reoloke osobine zavise od vremena trajanja spoljanje sile, i od vremena stajanja

TIKSOTROPIJA

REOPEKSIJA

VISKOELASTINOST

5/17/2011

TIKSOTROPIJA
Struktura koja je razruena ne obnavlja trenutno po prestanku spoljanjeg dejstva, ve posle izvesnog vremena.
Razruavanje j tiksotropne p strukture j je relativno brz p proces, , dok ponovno uspostavljanje tiksotropne strukture moe da traje od nekoliko minuta do nekoliko sati, dana, pa ak i nedelja. nedelja. Pri mehanikom dejstvu (meanje, mukanje) postaju teni, a pri mirovanju ponovo prelaze u vrsto stanje (gel). (gel). Ova pojava naziva sl sl-gel gel-sl transformacija transformacija. .

TIKSOTROPIJA
Kada brzina smicanja dostigne neku maksimalnu vrednost i pone da se smanjuje, povratna kriva u reogramu ne poklapa se sa uzlaznom.
Prisustvo histerezisne petlje ukazuje da je dolo do razruavanja strukture, a povrina unutar petlje merilo il je j stepena t razruavanja. j

HISTEREZISNA PETLJA

Odsustvo tiksotropije

Kod plastinih i peudoplastinih sistema povratna kriva je pomerena u desno u odnosu na uzlaznu.

Kod dilatantnih sistema povratna kriva je pomerena u levo u odnosu na uzlaznu.

5/17/2011

TIKSOTROPIJA
Tokom dejstva spoljanje sile, tiksotropni sistemi pokazuju smanjenu viskoznost, po prestanku dejstva viskoznost ponovo raste. Viskoznost nije funkcija samo brzine smicanja ve i vremena trajanja spoljanjeg dejstva, jer je za razruavanje ili uspostavljanje unutranje strukture potrebno izvesno vreme.

TIKSOTROPIJA
1. Koloidne estice su uzajamno povezane slabim sekundarnim vezama, (vodonine ili veze elektrostatike prirode). 2. U sistemu obrazuju trodimenzionalnu reetku u koju su uklopljeni molekuli rastvaraa - g gel strukturu. 3. Pri dejstvu spoljanje sile dolazi do raskidanja slabih veza i razruavanja strukture - koloidne estice se postavljaju paralelno delovanju sile. 4. Nastaje sl i poinje da tee (gel-sl transformacija). 5. Razruavanje nije trenutno veze se raskidaju postepeno . to je spoljanja sila jaa, intenzivnije je razruavanje unutranje strukture gela, pa je i opadanje viskoznosti vee. 6. Po prestanku delovanja spolanje sile koloidne estice podleu sluajnom Braunovom kretanju, ponovo dolaze u kontakt i ostvaruju veze. Ni ovaj j proces nije ij t trenutan, t esto t t traje j i due d od d razruavanja j strukture. t kt

5/17/2011

Sol-gel transformacija vodenog rastvora 1 vol% laponit i 0.05 vol% prakastog metala estica veliine m pre i posle dejstva sile (laser 0.265 J/cm2 , =532 nm ) Rastvori male viskoznosti transformiu se u gel

TIKSOTROPIJU POKAZUJU...
sistemi sa solvatisanim asimetrinim ili linearnim makromolekulima,
Hidrofilni sistemi:

Rastvori i geli: elatina pektina derivata celuloze, belanevina Skrobne paste Koncentrovani rastvori sapuna

5/17/2011

TIKSOTROPIJU POKAZUJU...
sistemi sa solvatisanim asimetrinim ili linearnim makromolekulima,
Organofilni sistemi : Boje Masti Maziva Bioloke tenosti - krv

METODE ISPITIVANJA TIKSOTROPNIH SISTEMA

metode ispitivanja tiksotropnog razruavanja metode ispitivanja p j tiksotropnog oporavljanja

5/17/2011

METODE ISPITIVANJA TIKSOTROPNOG RAZRUAVANJA

CILJ: CILJ : formiranje histerezisne petlje pomou uzlaznih i povratnih krivih proticanja. POSTUPAK: POSTUPAK : merenja viskoznosti pri razliitim brzinama smicanja Mera tiksotropnosti je povrina dobijene histerezisne petlje. petlje. Uzlazna kriva karakterie poetno nerazrueno stanje, a povratna krajnje, razrueno ili ravnoteno stanje. Histerezisna petlja zavisi i od: karakteristika viskozimetra (broj razliitih brzina i vrednost maksimalne brzine) vremena primene maksimalne brzine naina merenja homogenosti uzorka temperature

METODE ISPITIVANJA TIKSOTROPNOG OPORAVLJANJA

Metode ispitivanja tiksotropnog oporavljanja slue za ispitivanje sposobnosti sistema da ponovo uspostavi tiksotropnu strukturu

- da se oporavlja.
Prvo se mehaniki razrui unutranja struktura, a zatim se sakupljaju podaci o oporavljanju sistema razliitim metodama u zavisnosti od toga da li je sistem sporooporavljajui, ili se oporavlja umereno ili veoma brzo.

5/17/2011

REOPEKSIJA
Reopeksija je pojava koja se javlja kod nekih koloidnih sistema pri laganom meanju, meanju pri emu dolazi do breg obrazovanja tiksotropne strukture (ovravanja), odnosno porasta viskoznosti, u odnosu na klasine tiksotropne sisteme sisteme. .

tiksotropija

reopeksija Reopektian sistem: gipsana pasta

VISKOELASTINOST
Koloidni sistemi koji nisu ni idealno vrsti, a ni idealno teni Pokazuju osobine i vrstih i tenih tela u razliitom iznosu
Ovakva tela pokazuju: Elastine deformacije Viskozne deformacije

5/17/2011

VISKOELASTINOST
1. Idealno viskozne tenosti
Protiu Nastale deformacije j su proporcionalne su vremenu trajanja dejstva i potpuno su nepovratne. Viskozno ponaanje predstavlja pomeranje klipa u cilindru koji je napunjen viskoznom tenou Ako se klip izvlai konstantnim naponom, on e se u cilindru pometati sve dok primenjeni napon traje, a kada prestane dejstvo napona, klip ostaje u poloaju u kome se nalazio u trenutku prestanka spolanjeg d j t dejstva. to je vea viskoznost tenosti u cilindru to je vei unutranji otpor. Idealno viskozne deformacije opisuju se Njutnovim zakonom

dv = D dr

VISKOELASTINOST
2. Idealno elastina (vrsta) tela
Elastine deformacije Posle prestanka dejstava sile telo zauzima prvobitan poloaj. Deformacije su potuno povratne, a vreme dejstva sile ne utie na veliinu deformacije Elastine osobine materijala mogu da se prikau ponaanjem elastine opruge koja se deformie pod dejstvom sile, a posle njenog prestanka, trenutno zauzima prvobitan oblik Ponaanje idealno elastinih tela predstavlja se Hukovim (Hook) zakonom

5/17/2011

2. Idealno elastina (vrsta) tela

Hukov (Hook) zakon
Ako na sistem deluje normalna sila (F, sila koja deluje pod uglom od 900 u odnosu na povrinu) izaziva izduenje j ili skraenje j vrstog g tela:

= E e

=F A linearna deformacija e = l l moduo elastinosti E

normalni napon

Ako na sistem deluje tangencijalna sila (pod nekim uglom koji je razliit od 900) dolazi do smicanja materijala - promena duine l i po x i po y osi.

= G

G moduo smicanja

- deformacije

VEZA modula smicanja i modula elastinosti

E = 3G

VISKOELASTINOST
3. Modeli ponaanja realnih reolokih tela

Maksvelovo telo
Sastoji se od redno vezane, jedne opruge i jednog viskoznog elementa Pri dejstvu napona, opruga se istee, a klip se pomera u cilindru. Po prestanku dejsta sile opruga se trenutno vraa u svoj prvobitni poloaj, a klip ne.

Maksvelovo telo je delimino trajno deformisano, a delimino se vraa u prvobitno stanje.

5/17/2011

VISKOELASTINOST
3. Modeli ponaanja realnih reolokih tela

KelvinKelvin -Foigtovo telo

Ako se opruga i viskozni element poveu paralelno, dobija se model Kelvin-Foigtovog tela koje se pod dejstvom konstantne sile deformie do izvesne granice. Po prestanku dejstva sile sile, ovo telo se u potpunosti vraa u prvobitno stanje, ali ovo vraanje zahteva izvesno vreme i uroak energije.

VISKOELASTINOST
3. Modeli ponaanja realnih reolokih tela Opti model viskoelastinog tela
dobija j se kada se redno veu Maksvelovo i Kelvin-Foigtovo telo

5/17/2011

VISKOELASTINOST
Pojave koje nastaju kao posledica deformacija viskoelestinih sistema su:

RELAKSACIJA
i

VAJSENBERGOV EFEKAT

VISKOELASTINOST
1. RELAKSACIJA
Ako neko viskoelastino t l podvrgnemo telo d d dejstvu j t sile istezanja, pa krajeve rastegnutog tela fiksiramo, unutranji otpor tela postepeno e opadati do nule. Pri dovoljno dugom vremenu telo ostaje trajno deformisano.
Fleksibilni polimeri su izloeni dejstvu sile u vremenu t dovoljno dugo da monomerni segmenti izgube fleksibilnost i uspostave novu ravnoteu u kojoj zauzimaju horizontalni (linearni) poloaj.

5/17/2011

VISKOELASTINOST
2. VAJSENBERGOV EFEKAT

You tube video snimak: Weissenberg Effect The Weissenberg Effect by psidot

youtube.com Three Viscoelastic Effects 1 min - 19 Jul 2007 - Uploaded by psidot A dyed polyvinyl solution crossed linked with sodium tetraborate in solution is found to exhibit the following three different ...

2. VAJSENBERGOV EFEKAT

Vajsenbergov efekat (Weissenberg) je pojava normalne komponente sile, kada na viskoelastino telo deluje tangencijalna sila. Zapaa kao penjanje tenosti uz cilindar ili ipku koja u njoj rotira. Ovaj efekat javlja se kod viskozimetara sa koaksijalnim cilindrima i kod viskozimetara sa kupom i ploom. Kod veih brzina smicanja normalna sila tei da istisne uzorak iz mernog prostora instrumenta, usled ega dolazi do greke u merenju, jer je izmerena vrednost viskoznosti manja.

5/17/2011

2. VAJSENBERGOV EFEKAT