Uvod Najsloeniji zadaci nastave prirode i drutva u prva etiri razreda (osim snalaenja u prostoru) su: sistematski uvoditi

uenike u razumijevanje vremena kao i poimanje historijskog vremena (hronologije) i orijentacije u njemu na primjerima prolosti ueg i ireg zaviaja. Uenika nije jednostavno osposobiti za snalaenje u prostoru ali ga je mnogo tee osposobiti za snalaenje u vremenu pogotovo razumijevanju ve!ih vremenskih razdoblja "rijeme i vremenski slijed doga#aja za uenike niih razreda su suvie apstraktni pojmovi. $z eksperimenata %.&iageta dolazi se do zakljuaka da petogodinje dijete ne moe shvatiti vrijeme kao kontinuum. 'aspolau!i nejasnim pojmovima o vremenu ono ima velikih problema u odre#ivanju uzrono(posljedinih veza i odnosa (npr. ne moe shvatiti da je njegov brat stariji zato to se rodio prije njega). )smogodinjak vrijeme shvata logiki i u pravilu !e znati da je njegov brat stariji jer se rodio prije njega. *akle razumije ve! slijed doga#aja ali ve!e vremenske intervale i doga#aje u prolosti tee razumije i zato se esto koriste rijei pojmovi koje nazivamo nepreciznim odre#ivanjem vremena: nekad jednom davno prije. Djetetu je relativno lake odrediti slijed dogaaja. Tee mu je shvatiti njegovo vremensko trajanje, a najtee mu je odrediti uzrono-posljedinu povezanost. +voje okruenje dijete doivljava kao jedinstvo prostora i vremena jer je svako njegovo kretanje kroz prostor i vremenski ogranieno. ,ao to uenike mla#ih razreda pri poimanju prostora treba osposobiti za shva!anje njegove veliine za orijentaciju tj. snalaenje u njemu tako i u razumijevanju vremena treba znati veliinu vremena snalaziti se i orijentirati u vremenu i ovladati vremenskim kontinuitetom. Uenike treba uputiti u shva!anje veliine vremena i njegovo kra!e mjerenje (koriste!i spravu sat ) s pripadaju!im manjim mjernim jedinicama (sat minuta sekunda) zatim upoznavati due vremenske jedinice: dan sedmica mjesec godina. -a mjerenje duih razdoblja uenici trebaju po!i od godine i usvojiti pojmove decenija vijek ,ao to uenik treba znati odrediti svoj poloaj u prostoru treba se osposobiti za snalaenje u vremenu. )naj ko se dobro orijentie u vremenu shva!a kada se doga#aj odigrao koliko je vremena od tada proteklo koji su se doga#aji dogodili istodobno a koji poslije. *ok se prostorni kontinuitet moe s uenicima neposredno promatrati i doivjeti dotle je to nemogu!e kad je rije o vremenskom kontinuitetu i slijedu vremena. .etodiko osmiljavanje sadraja ove teme oslanja se na iskustvo uenika u njihovom odrastanju i doivljavanju vremena ilustracijama iz linih ivotnih situacija kao i njihovim istraivanjem /porodinog stabla0 &reciznijim odre#ivanjem manjih vremenskih jedinica godine decenija sistematski se dolazi do razumijevanja ve!ih vremenskih razdoblja vijekova.

Inovativni modeli obrade istorijskih sadraja 1. Teorijski pristup problemu Uenici u kolu dolaze sa odreenim fondom opaaja i utisaka o spoljanjoj sredini i drutvenom ivotu koji ih okruuje. Ve u prvom razredu oni poinju da se upoznaju i sa gradivom o prolosti. Meutim deije poimanje u tom do!u zasnovano je na empiriji te je izvorite veine pojmova u ulnim saznanjima " u onome to se videlo slualo gledalo doivelo posmatralo. #asuprot tome predstave o prolosti !itno se razlikuju od prostih ulnih odraza to uslovljava injenicu da je prolost za decu apstraktna i teko shvatljiva. $na za njih predstavlja nepodeljeno znanje o vremenu koje je neodreeno daleko i neodreeno dugo traje. %a ipak ueniko poimanje prolosti je osnova za dalju izgradnju itavog sistema pojmova o istorijskoj nauci. &ao 'materijalno nepostojea i prevashodno pristupana razumu i mati prolost se sutinski odraava u ljudskoj svesti i svoje sadraje uo!liava posredstvom miljenja kao i upotre!om jasno definisanih i preciznih pojmova( )*imi +,,- strana ./. 0j.*imi zakljuuje da je zadatak kolske nastave da kod uenika uspeno formira osnovne istorijske pojmove i razvije takav kategorijalni aparat koji e mladoj generaciji omoguiti racionalno poimanje prolosti. U tom smislu ovaj rad je koncipiran oko zadatka1 usklaivanja nastave nastavnih sadraja i procesa usvajanja znanja u predmetu priroda i drutvo sa novim teorijama nastavne delatnosti i savremenim didaktiko"metodikim strategijama i nastavnim modelima. 2azmatrajui odnos izmeu spontanih i pravih"naunih pojmova koje je svojom socio"kulturnom teorijom razvoja miljenja uveo 0.Vigotski )3.44/ autori istiu da je razvojna osnova spontanih pojmova u empirijskom iskustvu. #asuprot njima razvoj nanih pojmova zapoinje o!radom samog pojma kao apstraktnog entiteta1 pojam se definie odreuje se njegov odnos sa drugim pojmovima te se primenjuje u razliitim logikim operacijama. 5usret uenika sa naunim pojmovima koji zapoinje tokom kolskog uenja sloeno je pitanje kojim su se !avili i autori pedagoko"psiholoke kao i didaktiko"metodike literature. U okvirima metodike nastave prirode i drutva razmatrana je priroda pojmova etape razvoja pojmova kao u karakteristike procesa njihovog usvajanja i daljeg razvijanja )6ezi 3.478 0azarevi"6anur +,,38 %eikan +,,7/. 9.*e :an )+,,3/ smatra da je jedan od osnovnih zadataka nastave prirode i drutva da pravilnom upotre!om odgovarajuih nastavnih metoda i sredstava preo!likuje uenikova ulna u pojmovna saznanja tako da uenik u pojmu istovremeno uoava i konkretno i opte. U tom smislu ukazujemo na teorijska razmatranja i rezultate novijih istraivanja );vetkovi 3.-+8 0azarevi 3.../ kojima se upozorava da je razvijanje pojmova i pojmovno uoptavanje u kolskom uenju jo uvek samo formalno logikog karaktera. *ok se 'tradicionalne metodike zasnovane na shvatanjima empiristikog uoptavanja jo uvek u najveoj meri oslanjaju na proces usvajanja znanja po emi percepcija"predstava"pojam savremena metodika shvatanja tre!alo !i da istiu sadrinsko"razvojni pristup1 sadrinsko uoptavanje kroz otkrivanje i ispitivanje meuso!ne veze opteg s pose!nim i pojedinanim( )6udi +,,- strana 73/. 5adrinsko uoptavanje tre!alo !i da doe do izraaja od samog poetka kolovanja kako !i se stvorili uslovi za usvajanje naunih pojmova na svim stupnjevima nastave. Metodiki postupci u nastavi prirode i drutva imaju dakle zadatak da razvijaju uenike misaone operacije prelaenja konkretnog u opte ali i opteg u konkretno. *ok usvajanje znanja u prvom razredu vodi od predmetne stvarnosti preko dinamike )funkcionalne/ konkretnosti"akcionog nivoa u drugom razredu ukazuje se da u treem razredu uenici uoavaju vezu izmeu uzroka i pojava. U etvrtom razredu uenici mogu da izdvajaju !itna svojstava predmeta !ia i pojava )nivo apstraktne razlike/ i sposo!ni su za uoptavanja koja se kreu od opteg ka pose!nom )*e :an +,,3/. U ovom radu !avimo se razmatranjem pro!lematike uenja gradiva o dalekoj prolosti pa je potre!no ukazati kako se uenici uvode u istorijsko vreme i kakvim je nastavnim modelima mogue o!ez!editi uspenost tog uenja. 2. Uvoenje uenika u razumevanje prolosti %rolost istorijski dogaaji i pojave sa kojima se upoznaju uenici deavaju se u vremenu i prostoru. %redstave koje deca o njima formiraju proizvod su dugog razvoja. <ini nam se razumnim pretpostaviti da se pojam prolosti kod dece poinje razvijati u vezi sa sluanjem pria i !ajki. &roz prianja odraslih o dogaajima koji za decu nisu vremenski !liski uspostavlja se zavisnost izmeu

prolosti i sadanjosti. *akle prvi pojmovi deteta o prolosti formiraju se putem neposrednog ulnog opaanja o!likujui pri tom ne samo predstave o prolim dogaajima nego i deiju stvarnost. &arakteriu ih svojstva generalizacije i apstrakcije kao i nedovoljna izdiferenciranost. =ako na primer deiji izraz 'davno( nije samo primena za neki odreeni dogaaj iz prolosti ve i za niz raznih deavanja karakteristinih po tome to se nisu desili 'sada( ni skoro nego 'mnogo ranije(. 9storijska prolost za decu predstavlja nepodeljeno znanje o vremenu koje je neodreeno daleko neodreeno dugo traje ali je osnova za dalju izgradnju itavog sistema pojmova o istorijskom vremenu. U ovom radu i s t o r i j s k o v r e m e o!razlae se kao vreme kojim je neophodno ovladati kako !i se shvatili dogaaji iz daleke prolosti tumaili postupci istorijskih linosti razumele drutvene okolnosti koje su dovodile do drutvenih promena te na taj nain postavili temelji i za kasnije shvatanje istorije razvoja ljudskog drutva u celini. 9straivanja ukazuju da deca uspevaju da ovladaju naim sistemom raunanja vremena oko 33"te godine kada su po prvi put u stanju da razumeju prostorno irenje vremena van njihove neposredne okoline a javljaju se i neki elementi periodizacije istorijskih dogaaja iako jo neizdiferencirano. 5a jedanaest godina veina kolske dece shvata osnovne implikacije istorijskih datuma navikavaju se da operiu datumima i da jedne asociraju sa drugima. :a dvanaestu i trinaestu godinu karakteristino je ovladavanje dimenzijom trajanja. :a to do!a !itna je i pojava aritmetike sposo!nosti kao vanog faktora u razvoju znanja o vremenu pose!no u odnosu na procenu trajanja nekog dogaaja. U pregledu razvoja pojma vremena >.%eikan )3..?/ izdvaja da se pojmovima trajanja vremenske sukcesivnosti i sinhroniciteta najkasnije ovlada. $vo su i po %ijaeu fundamentalni elementi poimanja vremena )%ijae 9nhelder 3.4-/ a faze razvoja deijeg miljenja )preoperaciona faza konkretnog" uzrast od sedme do jedanaeste godine i formalnog miljenja"od jedanaest godina pa nadalje/ koje je postavio primenjuju se i kod razvoja istorijskog razumevanja. Moe se zakljuiti da je percipiranje vremena u znatnoj meri logiki proces tesno povezan sa kognitivnim razvojem. *eca potpuno ovladaju razumevanjem istorijskog vremena tek izmeu etrnaeste i esnaeste godine. =aj proces tee glatko neskokovito i kontinuirano. U ovladavanju vremenskim znanjem postoji opti redosled1 prvo se ovladava znanjem o onome sa im imamo lini odnos8 drugo znanjem koje je u vezi sa organizacijom kalendara meseci i nedelje8 a najtee se savladava znanje koje ukljuuje elemente trajanja i sinhronicitet dogaaja. =re!a istai da uopteno uenici imaju pro!lema sa shvatanjem istorijskih datuma. #jihovo razumevanje datuma delimino je uslovljeno poznavanjem !rojeva a potekoe najee predstavljaju istorijski datumi predstavljeni !rojevima mnogo veim od onih kojima uenici o!ino vladaju na nivoima razumevanja i praktine primenljivosti. Uvoenje u vremensku dimenziju istorije kroz prepoznavanje vekova i decenija neprimereno deci mlaeg kolskog uzrasta potre!no je zameniti poznavanjem redosleda dogaaja koje uvodi u uzrono"posledine odnose. Uspeno formiranje prostornih predstava takoe je izuzetno vano u procesu usvajanja nastavnog gradiva o dalekoj prolosti jer se svi istorijski dogaaji odigravaju u odreenom vremenu i prostoru. *eija sposo!nost lociranja dogaaja u prostoru sazreva !re nego sposo!nost lociranja u vremenu. =okom uenja gradiva o dalekoj prolosti efikasan nain za povezivanje vremenske i prostorne dimenzije istorije je predstavljanje delova gradiva u v i z u e l n o j formi )@panovi +,,A/. $no predstavlja odlian spoljni oslonac za misao koja jo nije u stanju da se odvoji od konkretnog nivoa. U modelima koji se predstavljaju vizuelizacija gradiva praktino je realizovana pojmovnim mapama lentama vremena tematskim i hronolokim ta!elama. 3. Istorijska nauka u niim razredima osnovne kole Univerzalno ukljuivanje istorije u program svakog modernog o!razovnog sistema svedoi o tome da je smisao prolosti kao linog i kolektivnog kontinuiteta iskustva ostao vaan ak i kod onih koji su najverniji inovacijama i verovanju da je novina isto to i po!oljanje. $ tome je pisala *.&oljanin )+,,-/ pose!no istiui da je istorija danas neraskidivo povezana sa pitanjem linog i kolektivnog identiteta kao i sa identifikovanjem prostora na kojem ovek ivi. '&ao reakcija na moralizatorsku i pounu istoriju 3.. veka nastao je nov stav prema ciljevima nastave istorije. %rema ovom o!jektivistikom pristupu s prve polovine BB veka zadatak kolske nastave je da uenicima prenese naune rezultate na argumentovan nain u odgovarajuem o!liku i na nain koji odgovara njihovom uzrastu( )&oljanin +,,- strana -,/. 9pak kako o!jektivistiki pristup ne priznaje vrednosne sudove javile su se potekoe u odreivanju ta je vano a ta ne. #astao je pro!lem gomilanja nove grae te poveanja koliine istorijskih podataka u ovom nastavnom predmetu. U tom smislu ovaj autor govori

o nekoliko moguih naina da se istorijski sadraji predstave uenicima1 pravljenje preseka po vertikali )jedna tema prati se kroz vreme do naeg do!a/ pravljenje preseka po horizontali )prouavanje stanja u jednom trenutku/ zatim trodimenzionalni pristup " itanje epoha ili predstavljanje istorije po kutijama po kome se o!uhvata odreena teritorija u odreenom vremenskom periodu vrei o!uhvat vie tema. %otre!no je jo napomenuti da postoji i zalaganje za nastavu istorije kao ostrva u vremenu na razliite teme. %ro!lem povezivanja ostrva znanja reava se 'konopcem sa vorovima(1 vorovi " oda!rane teme povezuju se zajednikim nitima koje vode kroz celu istoriju. &onano nova metodika teorija nastave istorije !azira se u razmatranjima *. &oljanin na vetinama. &oliina znanja u istorijskoj nauci postaje toliko velika da se vie i ne moe savladati te se tako teite istorije kao kolskog predmeta pomera ka strategijama pouavanja i uenju uenja tj. na metodiku stranu predmeta. %ri tome nastavnik mora voditi rauna o usklaenosti naina organizacije i izvoenja nastave sa psihofizikim mogunostima uenika odreenog uzrasta. Upravo u tom smislu nastavu prirode i drutva o!razloili smo kao delatnost usmerenu na pokretanje procesa uenja. #ove uloge nastavnika u tako posmatranom nastavnom procesu jesu usmeravanje aktivnosti i o!ez!eivanje odgovarajue pomoi kojom se potpomau stvaralake i istraivake delatnosti uenika ime nastava postaje v o e n a od strane nastavnika )%ei 3..-/. U nastavnim modelima koje predstavljamo u radu delatnost uenika potpomognuta je1 " postavljanjem podsticajnih pitanja i osmiljavanjem pro!lemskih situacija tokom uenja " smislenim strukturiranjem sadraja u vizuelnoj formi"izraivanjem istorijskih mapa lenti vremena i pojmovnih mapa " organizovanjem razliitih interakcija meu uesnicima nastavnog procesa )nastavnik"uenik kooperativni rad uenika meuso!no/. 9storija se kao nastavni predmet uvodi u petom razredu osnovne kole ali su ipak mnogi istorijski sadraji prisutni u sva etiri mlaa razreda. U okvirima programskih celina o prolosti koje su ukljuene nastavu 5veta oko nas )9 i 99 razred/ i %rirode i dutva )999 i 9V razred/ uenici usvajaju odreene istorijske pojmove. 9 s t o r i j s k i p o j a m u ovom radu definiemo kao misaonu tvorevinu koja sadri sutinska o!eleja i odnose izmeu predmeta i pojava vezanih za deavanja u prolosti i koja se odnosi na apstraktne relacije specifinih istorijskih fenomena. =okom nastavnog procesa razvijaju se logiki polazei od same sutine ili opte linije razvoja. Uvaavajui teorijska razmatranja autora koji se !ave didaktiko"metodikim pitanjima nastave ovih predmeta i istorije )6elin"@imunovi +,,38 %erovi +,,38 *e :an +,,38 %etri +,,A/ u ovom radu osnovnim istorijskim pojmovima se smatraju1 istorijsko vreme istorijski izvori hronologija kontinuitetCpromena i uzrono"posledini odnosi meu posmatranim dogaajima. $ni se u razvojnoj koncepciji programa o!aveznih nastavnih predmeta 5vet oko nas i %riroda i drutvo uvode sledeim programskim temama1 Snalaenje u vremenu-vremenske odrednice Orijentacija na vremenskoj lenti Pojam prolostitragovi prolosti Prolost porodice, mesta, zaviaja " zavrno sa temom Prolost srpskog naroda. #astavne sadraje u okvirima ovih tema koncipira #astavni plan i program. U radu se nismo !avili iz!orom sadraja koje !i uenici tre!alo da ue. Umesto toga o!razloili smo potre!u da se istorijski pojmovi tokom usvajanja i razvijanja kontinuirano umreavaju iz razreda u razred dograuju dopunjuju uslonjavaju i povezuju u integrisan i otvoren sistem koji je mogue razvijati horizontalno )unutar istog razreda kroz razliite nastavne predmete/ i vertikalno )kroz nastavne razrede/. . Inovativni nastavni modeli u obradi istorijskih sadraja 5matra se da novi zadaci koji se danas postavljaju koli mogu !iti uspeno realizovani uz pomo didaktikih inovacija i to u najveoj meri onih koje se odnose na samu nastavu )Duki +,,7/. U vaspitno"o!razovnom procesu inovacije vode ka kvalitetnijoj i efikasnijoj nastavi kroz unoenje novih elemenata sa stanovita ciljeva sadraja metoda o!lika i vaspitno"o!razovnih tehnika. 9novacije smo posmatrali kroz n a s t a v n e m o d e l e koji u radu oznaavaju skup naina ipostupaka u organizaciji i izvoenju nastave. $ni tre!a da o!ez!ede sinhrono dejstvo dve glavne komponente nastave1 uenja i pouavanja. #asuprot klasinim nastavnim modelima sa jednoznanim i rigidnim odnosima u nastavi koji se odvijaja pod !udnim okom nastavnika novim modeli uvaavaju razliitost pomenutih komponenti i raznovrsnim nastavnim postupcima usklauju njihovo meuso!no delovanje. %olazite inovativnih modela kojima smo o!raivali istorijske sadraje ini integracija novih pristupa sadrajima nainima i postupcima pouavanja. $ni ukljuuju heuristiko i pro!lemsko

pouavanje uenje kroz istaivanje recepciju i kreaciju vizualizaciju gradiva raznim strukturno" grafikim elementima kao i raznovrsne aktivnosti uenika u svim fazama nastave1 izradu istorijskih mapa lenti vremena istraivanje porodine istorije uenika postavku etno"kutka sa primerima delova nonji i izlo!u starih predmeta kao istorijskih izvora izradu makete srednjovekovnog dvorca i dr. %ose!na znaajnost data je metodi igre. 3 =okom primene igre u nastavi istorijskih sadraja panja se ne usmerava na scensko"izvoaki postupak ve se igra posmatra kao uenika aktivnost u kojoj je primarno sticanje znanja o prolosti. Uspenost se temelji na konstrukciji prie uz pomo dostupnih istorijskih izvora i sadraja pri emu je vano razumeti razliite take gledita. #a taj nain omoguava se da 'situacije iz prolosti postanu velike slike o epohama viene kao niz promena u vremenu a ne kao statine vizije( )@efer"@evkui +,,4 strana 7?4/. *akle scenske igre simulacije u uionikom prostoru igrovni prikazi muziciranje i ve pomenute aktivnosti imaju zadatak da podstaknuto saznajno iskustvo to uspenije preo!likuju u znanje. Ukljuivanje elemenata strukturno" grafikog nastavnog modela koji 'u osnovi sadri strukturiranje gradiva putem koga se uenici osposo!ljavaju za efikasnije samostalno uenje i istraivanje( )5tevanovi +,,7 strana 7A4/ postignuto je na sledee naine1 " strukturiranjem injenica po vanosti i njihovom klasifikacijom " sastavljanjem izvoda i pisanjem teza " itanjem grafiko"ilustrativnog materijala " modifikovanjem podataka razumevanje odnosa i kritiki procenjivanjem te odreivanjem redosleda dogaaja. %ri svemu tome uenici se koriste ta!elama shemama crteima podvlaenjem !itnog !eleenjem olovkama u !oji. 5utinski strukturno"grafiki model o!likuje nastavni proces kao otvoreni tok vie misaonih operacija. ;ilj je prestrukturiranje i redefinisanje cele nastavne situacije ka drugaijim relacijama ime se uenici oslo!aaju rigidnosti a grade kreativne stavove uvode se u kritiko miljenje. %rema #astavnom planu i programu + u 9V razredu osnovne kole realizuje se deo programske teme $svrt unazad"prolost. =ematska celina Stvaranje srpske drave i njen razvoj do modernog doba daleku prolost 5r!ije predstavlja o!radom sledeih nastavnih jedinica1 Srbija Nemanjia i ivot u njoj Slom srpskog carstva i ivot pod turskom vlau orba za slobodu-Prvi i drugi srpski ustanak Oslobo!enje od "uraka i stvaranje Srbije novog doba. %odeljene su u - nastavnih asova o!rade koji su u modelima o!likovani u E dvoasa jedan tematski nastavni dan i + asa ponavljanja i ve!anja. .1. !odel oblikovanja nastavne teme Srbija Nemanjia i ivot u njoj " tematski nastavni dan %oetak realizacije predstavlja nastavna jedinica Srbija Nemanjia i ivot u njoj . Modelovana je kao scenario tematskog nastavnog dana7 koji ukljuuje integrisan intedisciplinarni pristup. #astavne aktivnosti odvijaju se1 u uionikom prostoru koji se preureuje u odgovarajui am!ijent prolog vremena u Muzeju grada )etnoloki deo/ gde se prikupljaju informacije o ouvanim istorijskim izvorima i na kolskom dvoritu na kome se igraju stare igre i sviranjem i pevanjem izvode stare narodne pesme. :a ovaj nastavni dan uenici pripremaju pro!lemsko"istraivaki zadatak na temu #oja porodica i moj zaviaj imaju prolost po svojim sklonostima !irajui da li e pripremiti pisani rad o prolosti svoje porodice posetiti Muzej i sainiti izvetaj ili doneti prikupljene stare predmete delove nonji orua alata"potre!ne za postavku istorijskog kutka u uionikom prostoru. #akon analize ovih zadataka zapoinje se sa formiranjem lente vremena )3+.vek/ i postavljanjem ispisanih pojmova na mapi )seo!a 5lovena srpski narod 2aka upan 5tefan #emanja/. #astavnom jedinicom o!rauje se osnivanje irenje najvei uspon i raspad #emanjike 5r!ije. 5adraji ovog dela pogodni su za rad uenika u grupama koje su heterogene i formirane sa pro!lemskim zadatkom da istrae po jedan sadraj koji !i o!jasnio drutveno okruenje i drutveni aspekt tadanjeg naina ivota1 ivot na selu u srednjovekovnom dvorcu vitetvo uenje i kolovanje onog vremena kultura. $!jedinjavanje izvetaja grupa zavrava zajednikom podelom zadataka u izradi modela srednjovekovnog grada. #astavni dan dalje o!uhvata rad na literarnom tivu $ov )5.Velmar"Fankovi/ a potom izradu scenografije i skice kostima za igrovni prikaz Ono to smo saznali o ivotu u srednjovekovnoj Srbiji . >ktivnosti se zavravaju izlaskom na dvorite i "rkom u dakovima posle ega se ui stara narodna pesma %eam ela. :a domai zadatak uenici piu sastav na temu io sam gost na dvoru Nemanjia.

.2. !odel oblikovanja nastavne teme Slom srpskog carstva i ivot pod turskom vlau # dvoas U uvodnom delu postavljaju se novi segmenti vremenske lente )3E. vek 37-..godina 3A.vek 3EA..godina/ i proiruje pojmovna mapa )Marika !itka &osovska !itka %restonica 5mederevo despot Dura raja hara hajduk danak u krvi kuluk seo!e/. %riprema uenika za as podrazumeva pronalaenje istorijskih izvora iz vremena ropstva pod =urcima. 5ledi razgovor i razmena informacija. Geuristikom metodom i u frontanom radu reava se pro!lem cilja asa"o!razlaganje uzroka sloma srpskog carstva i ukazivanje na teak ivot pod turskom vlau. <as se nastavlja zajednikim gledanjem dijafilma '5mederevo"srpska prestonica(. #a osnovu svih podataka koje su do!ili uenici nastavljaju u individualnom radu. %odeljeni u est grupa )formirane kao homogene ujednaenih sposo!nosti sa mogunosti prelaska u grupu vieg nivoa sloenosti kada se zavri rad u zadatoj/ reavaju pro!lemske zadatke diferencirane na razliitim nivoima teine i sloenosti. =o su zadaci crtanja zaokruivanja dopunjavanja o!janjavanja sastavljanja istorijske prie skiciranja istorijskih karti. U radu koriste odo!reni ud!enik E i dodatnu literaturu. 5ledi evaluacija" prezentovanje rezultata i zakljuni razgovor. *omae aktivnosti usmeravaju se na pripremu uenika za scenske prikaze o istorijskim linostima posmatranog do!a %rvog i *rugog srpskog ustanka1 sakupljaju odgovarajui iz!or iz deije tampe pronalaze knjige narodne epske poezije crtee istorijskih linosti delove nonje i potre!nih rekvizita. .3. !odel oblikovanja nastavne teme Borba za slobodu-Prvi i drugi srpski ustanak# dvoas U prvom segmentu rada popunjavaju se tematske i hronoloke ta!ele. 2ad se konkretizuje u o!liku skraenih teza )sea knezova sastanak u $racu Ustanak znaajne !itke nastavak !or!e za slo!odu/ i dopunjavanje ta!ela slikama i crteima vladara !itaka istorijskih spomenika koji o njima svedoe. %odaci se odnose na dva karakteristina dogaaja %rvi i *rugi srpski ustanak i istorijske linosti koje su te dogaaje o!eleile. =eite nastavka rada je na igrovnim prikazima za koje su se uenici pripremali. >ktivnosti uenici izvode u heterogenim grupama )formirane prema njihovim interesovanjima/ a realizuju se sledei scenski prikazi1 Dore %etrovi &araore " sastanak u $racu i odluka o Ustanku Vuk 5tefanovi &aradi sakuplja !lago usmene knjievnosti naeg naroda 6or!a *ositeja $!radovia za slo!odu u srpskom jeziku Milo $!renovi1 'Hvo mene a eto vama rata sa =urcima(. %otre!no je napomenuti da se ovde uspenost temelji na konstrukciji oda!rane prie do koje se dolo istraivanjem dostupnih istorijskih izvora i sadraja. 9nsistira se na razumevanju razliitih gledita sa ciljem da se oive i doive autentine situacije prolosti da se !olje razumeju okolnosti i posledice deavanja u njima. #astupom na sceni koju su sami uredili omoguavamo da se uenici uive u pro!leme naine razmiljanja i da doive vremenski veoma udaljene dogaaje. :naajnost igre u ovakvoj nastavi vidimo i u tome to se menja pristup znanju1 u igri se znanje ne prenosi od onoga koji ga predaje )nastavnik/ ka onima koji ga nemaju )uenici/ ve ga uenici otkrivaju kroz doivljaj koji sadri elemente za!ave i avanture. =aj doivljaj ukljuuje dva vana aspekta. Fedan je visok stepen misaone i praktine aktivnosti dece u tako organizovanoj nastavnoj situaciji a drugi je uticaj na saznajni i intelektualni razvoj. $!a aspekta povezuje konkretno neposredno iskustvo uenika koje se podstaknuto igrom preo!likuje u znanje. 2ad zavrava razgovorom o utiscima i o onome to se nauilo i zapamtilo. *omae aktivnosti usmeravaju se na prikupljanje podataka i osmiljavanje teza za esejski rad koji e se pisati na narednom asu. .3. !odel oblikovanja nastavne teme Osloboenje od uraka i stvaranje Srbije novog doba # dvoas >ktivnosti ovog dvoasa usmerene su na konano o!jedinjavanje nastavnih sadraja i sagledavanje celovite slike o svemu to se uilo. :avrava se lenta vremena i postavljaju poslednji elementi pojmovne mape koji se odnose na ovo istorijsko razdo!lje )3-7,"ta kneevina 5r!ija Milo $!renovi"prvi knez Miloevi naslednici samostalnost 3-4-/. 9 jedna i druga ostaju 'otvorene( za nastavne sadraje koji e se dalje izuavati a vizuelizacija gradiva koja se potpomae lentom mapama pojmova i ta!elama olakava usvajanje znanja. ;entralna aktivnost uenika ovog dvoasa jeste pisanje esejskog rada na jednu od zadanih tema1 '6io sam na dvoru #emanjia( 'Funaci !itke na &osovu( 'Moj zamiljeni susret sa ratnikom iz srpskih ustanaka( i '2evolucija u naem jeziku"rad *ositeja i Vuka(. Uenici koriste !eleke svog domaeg rada i sve informacije koje su istraili. 5ituacija uenja na ovom asu zasniva se na recepciji podataka I njihovom prijemu preradi i transformaciji kao na pro!lemima koje je potre!no dekodirati. %odaci se selekcioniu izdvajaju"

fokusiraju ime uenik stvara sopstvenu sliku gradiva o kome ui i produ!ljuje iskustvo te usloava pojmovni sistem. &ako ne do!ijaju gotove podatke vezane za o!radu teme od njih se trai da istrauju premiljaju kritiki prezentuju sopstvena razmiljanja iznose svoja iskustva o onom to su u vezi sa temom uli proitali videli saznali i donose zakljuke. Hsejima kao svojevrsnom povratnom informacijom na osnovu koje nastavnik moe zakljuiti o efikasnosti zajednikog rada uenici takoe potvruju umee selekcionisanja prouenih podataka sposo!nost o!janjavanja uporeivanja injenica interpretacije i samostalnog zakljuivanja. $. %akljuna razmatranja #astavni sadraji plana i programa predmeta %riroda i drutvo ukljuuju i o!rade tema o dalekoj prolosti. %ro!lem uenja istorijskih sadraja prouzrokovan je sposo!nostima uenika niih razreda osnovne kole za poimanje vremena i razumevanje istorijskih pojmova. %redstave o prolosti formiraju se u sloenim procesima logikog miljenja i optom razvojnom linijom dok je ueniko poimanje u ovom uzrasnom do!u zasnovano na empiriji. #avedene injenice prouzrokuju potekoe prilikom uenja gradiva o dalekoj prolosti. $ne se ispoljavaju u shvatanju istorijskih datuma razumevanju prostorrnih predstava istorijskih mesta i dogaaja " veoma dalekih od ulnog iskustva i konano u usvajanju osnovnih istorijskih pojmova. 9ako je upravo poimanje prolosti osnova za dalju izgradnju itavog sistema pojmova u istorijskoj nauci daleka prolost je za uenike apstraktna i teko shvatljiva. 9novacije u didaktiko"metodikom o!likovanju nastave prirode i drutva mogu doprineti reavanju uoenog pro!lema veem uspehu uenika u usvajanju gradiva i efikasnijoj nastavi u celini. 2ezultati teorijskih i eksperimentalnih istraivanja potvruju da je didaktiko"metodika efikasnost nastavnog asa determinisana !rojnim iniocima. :naajniji meu njima svakako su1 organizacija nastave aktiviranje uenika koje podstie na promiljanje otkrivanje novih znanja kroz interakciju sa postojeim pojmovno umreavanje angaovanje razliitih sposo!nosti komunikacije izmeu uesnika nastavnog procesa pripremanje didaktikog materijala osmiljavanje am!ijenta kao podsticajne sredine za uenje iz!or pro!lemskih pitanja i istraivakih zadataka. U nameri da se nastavni proces organizuje kvalitetnije a rezultati uine efikasnijim uneli smo nove elemente sa stanovita nastavnih sadraja metoda o!lika i aktivnosti kako uenika tako i nastavnika. %omenute promene planiranja organizacije i realizacije nastave posmatrane su kao didaktike inovacije. U kontekstu ovog rada one su implementirane u nastavne modele1 skup naina i postupaka u pripremanju i izvoenju nastave kojima se uenike aktivnosti usmeravaju na pro!lemsko"istraivaki pristup pojmovno umreeno uenje i interakciju postojeih saznajnih struktura uenika sa novim naunim znanjima. U radu su prikazane mogunosti o!likovanja nastavnog procesa tokom o!rade nastavne celine Stvaranje srpske drave i njen razvoj do modernog doba . Modelovane su etiri nastavne teme1 Srbija Nemanjia i ivot u njoj Slom srpskog carstva i ivot pod turskom vlau orba za slobodu-Prvi i drugi srpski ustanak Oslobo!enje od "uraka i stvaranje Srbije novog doba . Modeli pretpostavljaju ukljuivanje uenika u sve faze nastavnog procesa od planiranja preko organizovanja izvoenja vrednovanja i praktine primene. #a taj nain teite procesa usvajanja znanja usmerava se sa pouavanja na uenje kao to samostalniju intelektualnu aktivnost. $snovna forma organizacije nastave odraava jedinstvo razliitih o!lika komunikacije uesnika u tom procesu1 nastavnika i uenika kao i uenika meuso!no. $!eleja modela su1 )3/ integrisani tematski i interdisciplinarni pristup prilikom planiranja asova )+/ nastavni proces zasnovan na pro!lemsko"otkrivajuem uenju i modelu tematskog grupnog istraivanjaA1 nastavnik predstavlja temu a uenici u manjim grupama reavaju razliite aspekte pro!lema i nakon predvienog vremena prezentuju ostalima rezultate )7/ raznovrsne aktivnosti uenika i nastavnika koje o!ez!euju jedinstvo razliitih naina komunikacije i omoguuju interaktivno i kooperativno uenje )E/ pojmovno struktirisanje zasnovano na principima usvajanja osnovnih istorijskih pojmova i vizuelnoj organizaciji veza u gradivu u o!liku pojmovnih mapa )A/ orijentisanje u istorijskom vremenu i prostoru ostvaruje se izradom i itanjem vremenskih lenti istorijskih karata tematskih i hronolokih ta!ela )?/ nastava voena od strane nastavnika u kojoj se delatnost uenika potpomae1 postavljanjem podsticajnih pitanja i usmeravanjem panje na relevantne delove gradiva smislenim strukturiranjem sadraja i organizovanjem razliitih interakcija meu uesnicima nastavnog procesa

)4/ visoka korelativnost sa nastavnim sadrajima srpskog jezika muzike kulture likovne kulture i fizikog vaspitanja kao i iz!ornih predmeta1 graansko vaspitanje narodna tradicija )-/ ukljuivanje igre scensko"igrovnih prikaza pevanje i sviranje starih narodnih kompozicija praktine aktivnosti uenika na izradi srednjovekovnog grada I ime se o!ez!euje da nijedan uenik ne ostaje pasivan na asovima te da podstaknut na pravi nain prui najvie od svojih individualnih mogunosti. #astavni modeli o!rade istorijskih sadraja zasnovani su na novim metodikim pristupima nastavnom procesu. $ni odraavaju funkcionalno i kvalitativno povezivanje ciljeva sadraja i metoda rada iz!or nastavnih sredstava i izvore saznanja sa novim uslovima o!razovnim potre!ama i drugaijim kolskim okruenjem u kome uenici danas stiu saznanja. #astava u kojoj se ostvaruje slo!oda za izraavanje sopstvenog miljenja kreativnost i kritinost prilikom promiljanja o sadrajima koji se ue podstie aktivno i smisleno uenje i vodi ka kvalitativnim promenama u praksi. 5ve navedeno doprinosi efikasnijem usvajanju znanja o dalekoj prolosti koje se ne za!oravlja koje se lako strukturira u pojmovne sisteme i primenjuje. 6H0H@&H
#a univerzitetu u 6ariju )9talija/ V.5epe !avi se didaktikom istorije naroito pedagogijom igre.Videti u1 6.%etri )+,,A/1 &roz igru o saznanjima o prolosti #isao +E +-"7+. + %ravilnik o nastavnom programu za 9V razred osnovnog vaspitanja i o!razovanja 5l.glasnik 25"%rosvetni glasnik !r.7C+,,,?. 7 %rikazC5cenario tematskog nastavnog dana E 6eanovi 6. &ovaevi V. )+,,?/1 %riroda i drutvo za 9V razred osnovne kole &0H== 6eograd prvo izdanje A Model izloen u1 F. @efer i 5. @evkui )+,,4/1 Misliti u vremenu i prostoru #astava i vaspitanje !r. E 7?3" 74+.

*$*>=>& %rikaz1 5cenario za tematski nastavni dan Opti i metodi!ki podaci "ematska celina1 $svrt unazad"prolost Nastavna jedinic&1 '5r!ija #emanjia i ivot u njoJ( Sadraj nastavne jedinice' " 0ociranje odreenog istorijskog vremena na hronolokoj lenti " #ain ivota ljudi u srednjem veku u 5r!iji toga vremena " 5elo"grad1 stanovanje ishrana rad deije igre kolovanje zanimanja ljudi " Umetnost toga vremena kulturni spomenici. (iljevi1 2azvijanje osnovnih pojmova istorijskog vremena u kome se posmatraju sadraji1 daleka prolost srednji vek odlike naina ivota rada kulture i ponaanja8 2azvijanje sposo!nosti uoavanja i povezivanja istorijskih injenica i naunog saznanja i samostalno vienje i na naunim argumentima zasnovano sistemsko znanje o dalekoj prolosti8 9zgraivanje osnovnih elemenata logikog miljenja kroz otkrivanje uzrono"posledinih veza pojava i procesa8 $sposo!ljavanje za samostalno uenje i pronalaenje relevantnih informacija8 %odsticanje samostalnog iskazivanja i o!razlaganja podataka do kojih se dolo8 Upuivanje na razmenu saznanja i iskustava sa drugima. )adaci1 " proiriti i sistematizovati znanja o dalekoj prolosti " orijentisati se u istorijskom vremenu i prostoru posmatrane epohe " uiti koristiti raznovrsne izvore informacija i podataka1 enciklopedije istorijske itanke slike fotografije knjige prie linosti iz neposrednog okruenja " reavati istraivake zadatke u okvirima zadatog pro!lema " upotre!ljavati razliite komunikacione vetine u grupi i saraivati sa vrnjacima i odraslima tokom rada. *orelacija1 5rpski jezik muzika kultura likovna kultura fiziko vaspitanje narodna tradicija graansko vaspitanje as odeljenjske zajednice.

"lementi organizacije +,- Nastavne metode1 Metoda interaktivnog uenja reavanja pro!lemske situacije metoda praktinog rada metoda razgovora am!ijentalna metoda izvetavanja razgovora i sistematizovanja8 )+/ .ktivnosti uenika1 grafiko"sim!oliko zapisivanje i !eleenje pro!lemsko istraivanje traganje za podacima i istorijskim izvorima zapaanje i uoavanje opisivanje veza i odnosa grupisanje i procenjivanje uestvovanje i praktikovanje saraivanje kreiranje igranje uloga modelovanje izraivanje crtanje muziciranje pevanje8 )7/ Nastavni oblici1 Krontalni grupni individualni8 )E/ Nastavna sredstva1 9nformacije raznih medija ud!enik materijalni istorijski izvori pronaeni u porodici za formiranje etno"kutka papirna traka za formiranje lente crtei slike tekstualni zapisi za pojmovnu mapu materijal za izradu makete srednjovekovnog dvorca itanka tekst pesme Feam ela muziki ureaj za sluanje delovi nonje za narodni ples krpenjae i dakovi za sportsko takmienje8 )A/ Objekti1 Uioniki am!ijentalni prostor Muzej grada kolsko dvorite. Struktura i tok ,/Pret0odna situacija' U uvodnom delu teme uenici su stekli prva saznanja o poecima razvoja 5r!ije kao drave" doseljavanje predaka nastanak tokom 3+. veka poeci razvoja1 drava #emanjia vladari. #a zidu uionice zapoeta je vremenska lenta postavljene aplikacije prvih pojmova vezanih za stvaranje drave 5r!ije i likovno )slikom/ predstavljeni vladari dinastije #emanjia. 1/Priprema uenika za rad +po interesovanjima uenika-1 +.3. %rikupiti odgovarajue i dostupne podatke iz raznih izvora )uglavnom pisanih/ o najavljenoj temi8 2azgovarati i sainiti izvetaj1 '@ta sam saznao o prolosti moje porodice(8 5akupiti dostupne primere istorijskih izvora u smislu starih predmeta delova nonje orua fotografija novca i sl. +.+. 5ainiti izvetaj zaduene grupe o ostvarenim zadacima u Muzeju grada )poseta etnolokom odeljenju. +.7.Lrupa zaduena za sakupljanje starih predmeta u smislu istorijskih izvora koji svedoe o dalekoj prolosti porodice postavlja izlo!u u etno"kutku uionice. 2/ Nastavne aktivnosti u toku dana 3 koraci realizacije' 7.3. Uvodni razgovor o temi Srbija Nemanjia i ivot u njoj zapoeti radom na vremenskoj lenti1 ponoviti nain rada sa lentom podseanje na nastanak i razvoj 5r!ije )projekcija sa grafofolije/. 7.+. $!jasniti cilj nastavnog dana i raspored predstojeih aktivnosti. 7.7. 2ad grupa na reavanju postavljenih pro!lemskih zadataka )grupe su formirane prema interesovanjima uenika/. Uz pomo ud!enika i prikupljenih podataka grupe tre!a da opiu1 a/ izled sela i srednjovekovnog grada !/ o!razloe nain ivota"dece i njihovih igara kolovanja c/ odraslih" plemstva i siromanih. 2ezultate rada lanovi grupa izvode u o!liku skraenih teza koje ispisuju na papir i iznose ostalima i ilustruju crteom. 7.E. 2azgovor izvetavanje razmena podataka. :apisivanje. 7.A. 0ikovna kultura"zajedniki zadatak1 9zrada maketa srednjovekovnog dvorca. 7.?. 5rpski jezik"5vetlana Velmar Fankovi '0ov( o!rada tiva iz itanke. 7.4. Muzika kultura1 o!rada narodne deije igre 'Fa posejah lu!enice(. 7.-. <as odeljenjske zajednice i graanskovaspitanje1 $smisliti krai igrovni prikaz na temu '&ako se ivelo u srednjovekovnoj 5r!iji(. *ogovor uenika1 koji podaci e !iti potre!ni ko e izgovarati tekst ko e osmisliti scenu ko e je urediti koja pesma ili igra !i se mogla izvesti ispisati pozivnice za posmatrae isplanirati tok izvoenja. 7... Kiziko vaspitanje"9gramo se igara kao nekada...)primena onog to se saznalo"skakanje zavezanih nogu trka u dakovima gaanje lopticom u metu/. 7.3,. Hvaluacija1 5a uenicima se razgovara o realizovanim aktivnostima potekoama zanimljivim reenjima i onome to su nauili. %$%95 09=H2>=U2H 6ezi &reimir )3.47/1 Metodika upoznavanja prirode i drutva :agre!1 @kolska knjiga. 6udi"Laji"5egedinac"Miljanovi"@panovi )+,,-/1 *idaktiko"metodiki aspekti studentske prakse u partnerskim relacijama fakulteta i kola #ovi 5ad1 Kilozofski fakultet. Vigotski 0av )3.44/1 Miljenje i govor 6eograd1 #olit. *e :an 9van )+,,3/1 Metodika nastave prirode i drutva :agre!1 @kolska knjiga.

*imi 0ju!odrag )+,,-/1 9storija"kljuni pojmovi za kraj o!aveznog o!razovanja1 prirunik za nastavnike. >rsen Durovi )ur./ :avod za vrednovanje kvaliteta o!razovanja i vaspitanja. 6eograd1 ."3+. Duki Mara )+,,7/1 *idaktike inovacije kao izazov i iz!or #ovi 5ad1 5avez pedagokih drutava Vojvodine. &oljanin *ragica )+,,-/1 9storija"kljuni pojmovi za kraj o!aveznog o!razovanja1 prirunik za nastavnike. >rsen Durovi )ur./ :avod za vrednovanje kvaliteta o!razovanja i vaspitanja. 6eograd1 44"-E. 0azarevi *uanka )3.../1 $d spontanih ka naunim pojmovima 6eograd1 :avod za ud!enike i nastavna sredstva. 0azarevi Mivolju!"6anur Veljko )+,,3/1 Metodika nastave prirode i drutva Fagodina"6eograd1 Uiteljski fakultet u Fagodini Uiteljski fakultet u 6eogradu. %erovi Milutin )+,,3/1 Metodika nastave istorije 6eograd1 :avod za ud!enike i nastavna sredstva. %etri 6ranka )+,,A/1 &roz igru o saznanjima o prolosti #ovi 5ad1 #isao !r. +E +-"7+.

%eikan >na )3..?/1 =re!a li deci istorija"psiholoki pro!lemi uenjaCnastave istorije u osnovnoj koli 6eograd1 :avod za izdavanje ud!enika.
%eikan >na )+,,7/1 #astava i razvoj drutvenih pojmova kod dece 6eograd1 :avod za ud!enike i nastavna sredstva. %ei Felena )3..-/1 #ovi pristup strukturi ud!enika. =eorijski principi i konstrukcijska reenja 6eograd1 :avod za ud!enike i nastavna sredstva. %ijae Man"9nhelder 6ar!el )3.4-/ 9ntelektualni razvoj deteta 6eograd1 :avod za ud!enike i nastavna sredstva. 5tevanovi Marko )+,,7/1 Modeli kreativne nastave 2ijeka1 >ndromeda. ;vetkovi Mivorad )3.-+/1 Usvajanje pojmova u nastavi 6eograd1 :avod za ud!enike i nastavna sredstva. @imunovi"6elin 6iljana )+,,3/1 &ako se pie istorija #ovi 5ad1 %latoneum. @panovi 5vetlana )+,,A/1 Meunarodni nauni skup 5avremene koncepcije shvatanja i inovativni postupci u vaspitno"o!razovnom i nastavnom radu i mogunosti primene u savremnoj koli 4leksibilni sistemi nastave i pedagoka komunikacija, #ovi 5ad1 5avez pedagokih drutava Vojvodine #ovi 5ad1 ?+E"?7?. @efer Fasmina"@evkui 5lavica )+,,4/1 Misliti u vremenu i prostoru Nastava i vaspitanje, !r.E 7?3" 74+. &aetak' Inovativni modeli obrade istorijskih sadraja

U radu se razmatra pitanje uenja gradiva o dalekoj prolosti u niim razredima osnovne kole. Ukazuje se na potekoe koje uenici imaju u shvatanju istorijskih datuma i usvajanju osnovnih istorijskih pojmova. U tom uzrasnom do!u deca izgrauju pojmove na osnovu neposrednog posmatranja pojava i empirijskog saznanja. #asuprot tome istorijski pojmovi izgrauju se optom razvojnom linijom )od opteg ka pojedinanom/. 9novacije u didaktiko"metodikom o!likovanju nastave prirode i drutva mogu doprineti reavanju uoenog pro!lema. U tom smislu rad prezentuje modele nastavnog rada sa istorijskim sadrajima. Modeli ukljuuju fenomenoloki pristup organizaciji nastave interaktivni kreativni rad i raznovrsne aktivnosti uenika od kojih se pose!na vanost daje metodi igre. $da!ranu temu Osvrt unazad-prolost proimaju istraivaki i pro!lemski zadaci i grafiko predstavljanje sadraja )mape"mree pojmova lente vremena hronoloke i tematske ta!ele/. &ljune rei1 gradivo o dalekoj prolosti poimanje vremena istorijski pojmovi inovativni modeli.