Politike teorija

Razumevanje ideologije
1. Uloga ideja
Neki politiki mislioci ne daju ideologiji na znaenju. Tako, politiku smatraju neim malo vie
od ogoljene borbe za vlast, a politike ideje puka propaganda, forma rei ili slaganja oblikovana
tako da se dobiju glasovi ili podrka naroda, sakrivanje realnosti.
BIHEJVIORIZAM
Don Votson, Skiner
Ljudi reaguju na spoljanje drai. Tako, ideje su uslovljeni odgovori na praktine okolnosti, a
mislei subjekt sa svojim idejama i oseanjima i vrednostima je irelevantan.
DIJALEKTIKI MATERIJALIZAM
...je kruta forma marksizma, a politike ideje mogu da se shvate samo u svetlosti ekonomskih ili
klasnih interesa onih koji ih izraavaju.
Ortodoksni marksisti politiku analiziraju strogo u odnosu na drutvenu klasu. Politika
ideologija= izraz interesa odreene klase.
SUPROTNI ARGUMENTI
Don Majnard Kejnz
Svetom vlada malo ta osim ideja ekonomista i politikih filozofa- verovanja i teorije su izvor
ljudskog delovanja.
Moderni kapitalizam Klasina ekonomija Adama Smita i Dejvid Rikard.
Sovjetski komunizam Spisa Karla Marksa i Lenjina
Nacizam Adolf Hitler, Mein Kampf

Sva objanjenja su jednostavna i neadekvatna. Politike ideje nisu samo pasivni odraz
interesa i ambicija, ve imaju sposobnost da probude i samo politiko delovanje i time oblikuju
materijalni ivot. Sve ideje su oblikovane drutvenim i istorijskim okolnostima.
POVEZANOST POLITIKE TEROIJE I POLITIKE PRAKSE- MEUSOBNO
DELOVANJE IZMEU IDEJA I IDEOLOGIJA I ISTORIJSKIH I MATRIJALNIH SNAGA.

Ideje i ideologije utiu na politiki ivot na nekoliko naina:
- Pruaju perspektivu iz koje se svet razumeva i objanjava.
- Ljudi ne vide svet onakav kakav jeste nego kakav oekuju da bude.
- Sve to pod uticijem ukoronjenih verovanja, shvatanja i pretpostavke.

Postavljaju ciljeve koji inspiriu politiku aktivnost

Politiari su pod uticajem dva vrlo razliita faktora:
1. Svi ele vlast To ih prisiljava da budu pragmatini, da usvoje
one politike ideje koje su popularne kod biraa ili pomou kojih e dobiti
naklonost grupa (poslovni svet ili vojska).
2. Ipak, politiari retko trae vlast zbog nje same Takoe
poseduju verovanja, vrednosti i uverenja o tome ta uiniti s vlau kad se ona
dostigne.
Balans izmeu pragamtinih i ideolokih razmatranja varira od politiara do politiara:
- Adolf Hitler je bio odan jasnom skupu ideolokih ideja
-Antisemitizam
-Rasna imperija
- Lenjin je eleo da izgradi besklasno komunistiko drutvo.
Nijedan politiar ne sme biti zaslepljen ideolokim uverenjem, potrebno je postii neku vrstu
stratekom kompromisa.
- Hitler se u poetku nije uputao u politku rasnog istrebljenja iako mnogi tvrde da mu je to
bio plan od poetka.
- Lenjin, iako je bio protivnik kapitalizma, 1921. Uvodi Novu Ekonomsku Politiku koja je
doputala ponovno pojavljivanje ogranienog privatnog preduzetnitva u Rusiji.


Politike ideje, utiu i na oblikovanje politkih sistema.:
Apsolutne monarhije Duboko ukorenjene religijske ideje, naroito boansko
pravo kraljeva.
Zapadne zemlje Liberalno demokratski pristupi, ideja ograniene i ustavne
vlasti, vlast je reprezentativna i zasnovana na regularnim takmiarskim izborima.
Tradicionalni komunistiki politiki sistemi Principi marksizma i
lenjinizma.

Politike ideje i ideologije kao ,,socijalni cement
...pruaju drutvu skup verovanja i vrednosti koja ga ujedinjuju; povezanost sa drutvenim
klasama:
Liberalizam Srednja klasa
Konzervativizam Zemljina aristokratija
Socijalizam Radnika klasa
A takoe vri i neku vrstu povezivanje grupa i klasa unutar drutva:
- Zapadne zemlje= liberalno demokratske vrednosti
- Muslimanske zemlje= Islam

Ujedinjujui skup ideja moe:







Vrednosti elitnih grupa( politki, vojni lideri) mogu se znaajno razlikovati od vrednosti masa.
Da se razvije
prirodno
Biti nametnut
odozgo kao pokuaj
da se proizvede
poslunost-
drutvena kontrola.

Ideoloka manipulacija Ideje se koriste za obuzdavanje opozicije i ograniavanje
rasprava.
- Nemaka- nacionalsocijalizam
- Sovjetski Savez- marskizam lenjinizam


Zvanine ideologije dominirale u politikom ivotu i institucijama, suprotna gledita
cenzurisana i zabranjivana; suptilniji oblik ideoloke manipulacije prisutan u svim drutvima.

TA JE IDEOLOGIJA?














Shvatanje ideologije
IDEOLOGIJA
- Poseban tip politikog miljenja
razliit od nauke o politici ili
politike filozofije.
- Podrazumeva analizu prirode i
znaaj ove kategorije miljenja i
razmiljanju o pitanjima kao to
su: Koji tipovi politikij ideja i
argumenata se svrstavaju u
ideologije? Da li je ideologija
oslobaajua ili ugnjetavaka?
Istinita ili lana?
IDEOLOGIJE
- Analiza sadraja politike misli-
biti zainteresovan za ideje i
doktrine i teroije koje razliite
ideloke tradicije unapreuju,
koje se razvijaju unutar politike
tradicije.
- ta liberalizam govori o slobodi?
- Zato socijalisti podravaju
jednakost?
- Kako anarhisti brane ideju bez
drave?





Nema ustaljene i opteprihvaene definicij ideologije. Samo suprotstavljene definicije. Ideologija
je najneuhvatljiviji pojam u celokupnim drutvenim naukama.


Predmet spora










Dakle, brojna znaenja su pripisivana pojmu ideologije, kao npr:
- Skup politikih verovanja
- Skup politikih ideja orijentisanih na delovanje
- Ideje vladajue klase
- Pogled na svet drutvene klase ili grupe
- Ideje koje ire lanu svest meu eksploatisanima itd...

ANTOAN DESTI de TRASI
- Francuska revolucija
- Prvi put upotrebljen 1796. godine
- On je smatrao da je ideologija nauka o idejama= IDEO-LOGIJA
- Rekao je da je objektivno mogue otkriti poreklo ideja i tvrdio da e ova nova nauka
dobiti status kao i druge nauka(biologija...)
1. Sva shvatanja su prihvatila
vezu izmeu teorije i prakse;
estoke borbe u polju uloge
ideja u poltiici i vezi izmeu
VEROVANJA i TEORIJA
sa jedne i
MATERIJALNOM IVOTA
ILI POLITIKOG
PONAANJA SA DRUGE
STRANE:
2. Shvatanje ideologije ne moe ostati po
strani u odnosu na postojei sukob meu
politikim ideologijama. U veem delu
istorije termin ideologija je podrazumevao:
- Politiko oruje
- Sredstvo za osuivanje ili kritiku
protivnikih skupova ideja.



- Takoe, poto svi oblici istraivanja poivaju na ideji, ideologija moe biti KRALJICA
NAUKA.



KARL MARKS
- Kod njega se javlja upotreba ideologije kao kljunog politikog termina.
- Delo ,,Nemaka ideologija, napisano zajedno sa doivotnim saradnikom Fridrihom
Engelsom i u njemu su istaknute kljune karakteristike ideologije kod Marksa:
1.
- Ideologija se nalazi u krugu iluzije i mistifikacije i formira laan ili pogrean pogled na
svet koji je Engels nazivao ,,Lanom sveu.
- Za Marksa, ideologija je kritiki pojam koji vri demaskiranje procesa sistemske
mistifikacije.
- Sopstvene ideje,Marks je nazivao naunim jer su precizno zamiljene da razotriju dela
istroije i drutva= Ovim on je napravio kontrast izmeu nauke i ideologije odnosno
izmeu istine i lai.
2.
- Ideologija je vezana za klasni sistem i ona odraava interese i poglede na svet vladajue
klase jer vladajua klasa nee da prizna da je ugnjeta i na taj nain se klasni sistem
prikazuje naglavake CAMERA OBSCURA- izokrenuta slika.
3.
- Ideologija je manifestacija vlasti i ona slui skrivanju protivrenosti na kojima su
zasnovana sva klasna drutva, izmeu ostalog i kapitalizam.
- Od eksploatisanog projeterijata se skriva injenica da su ekspolatisani.
4.
- Ideologija je prolazan fenomen i postoji dokle god postoji klasni sistem koji je proizvodi.
- Proleterijat nije taj koji treba da uspostavi novi oblik klasnog drutva, nego da bude taj
koji u potpunosti ukida klasnu nejednakost.

Kasnije generacije marksista pokazuju vee interesovanje za ideologiju i dolazi do promene u
znaenju termina, sada SVE KLASE IMAJU IDEOLOGIJU, a ne samo vladajua.
- Lenjin ,,ta da se radi- istie da su ideje proleterijata socijalistike ili marksistike
ideje,to bi za Marksa svojevremeno bio apsurd!
- Specifine ideje odreuju drutvene klase, ideje unapreuju interese te klase.
- Na taj nain termin LIEN NEGATIVNIH ILI PEJORATIVNIH KONOTACIJA.
- Ideologija vie nije ni la ni mistifikacija niti stoji u suprotnosti sa naukom.
ANTONIO GRAMI
- Kapitalistiki klasni sistem se ne ogleda samo u nejednakoj politikoj i ekonomskoj moi
ve i u HEGEMONOJI BUROASKIH IDEJA I TEORIJA.
- Buroaska hegemonija se moe dovesti u pitanje uspostavljanjem konkurentske
,,PROLETERSKE HEGEMONIJE zasnovane na socijalnim vrednostima i teorijama.
- Frankfurtska kola- nemaki neomarksisti; Herbert Markuze u svom delu
,,Jednodimenzionalni ovek istie da je napredno industrijsko drutvo putem
sposobnosti svoje ideologije da manipulie miljenjem i negira israavanje opozicionih
gledita razvilo TOTALITARNI KARAKTER.
KARL MANHAJM
- Kao i Marks, priznavao je da su ljudske ideje oblikovane njihovim drutvenim
okolnostima, ali teio je da ideologiju oslobodi negativnih implikacija.
- Delo ,,Ideologija i utopija







Takoe, pravi razliku izmeu PARTIKULARNE I TOTALNE IDEOLOGIJE



Ideologizovani
predstavnici budunosti
koji podrazumevaju
potrebu za radiklanim
drutvenim promenama i
slue interesima
podreenih grupa.
Sistemi miljenja koji
slue odbrani
odreenog
drutvenog poretka i
izraavaju interese
dominantne i
vladajue grupe.
Celovit pogled na svet drutvene klase, drutva ili
istorijskog perioda.
- Marksizam
- Liberalni kapitalizam
- Islamski fundamentalizam
Ideje i verovanja specifinih
grupa, pojedinaca ili partija.


Ali na kraju ipak smatra da su svi ideoloki sistemi i utopije su iskrivljeni, svaki od njih nudi parcijalni i
nuno pristrasni pogled na drutvenu realnost.
Objektivnost je rezervisana za klasu intelektualaca koji nepristrasno istrauju jer nema ekonomskih
interesa.
POJAVA TOTALITARNIH DIKTATURA U MEURATNOM PERIODU

- Reimi u: Faistikoj Italiji, Nacistikoj Nemakoj, Staljnistikoj Rusiji.
- Ugnjetaki sistem vladavine.
- Uloga zvaninih ideologijau guenju polemike i kritike i promovisanju vojnike poslunosti.

Ovo doprinosi da
- Karl Poper,
- Hana Arent
- J.L. Talmon
- Bernard Krik
- Teoretiari Kraja Ideologije
Termin ideologija koriste na veoma restriktivan nain.
FAIZAM KOMUNIZAM- glavni primeri!
Po njima, ideologije su zatvoreni sistemi miljenja koji polau pravo na monopol istine i odbijaju
suprotne ideje i rivalska verovanja- ,,sekularne religije.
Tako, nisu sva politika verovanja ideologije( liberalizam sa principima slobode i tolerancije oigledno je
otvoren sistem miljenja).
KONZERVATIVNO SHVATANJE IDEOLOGIJE
- Dugotrajno konzervativno nepoverenje prema apstraktnjim principima i filozofijama voeno iz
skeptinog stava racionalnizmu i progresu.
- SVET JE BESKONANO SLOEN I UGLAVNOM IZVAN DOMETA SPOSOBNOSTI
LJUDSKOG DUHA.
- Majkl Oukot ,,Racionalizam u politici U politikoj aktivnost ljudi plove po bezgraninom i
bezdanom moru.
- IDEOLOGIJA predstavlja dogmatizam, fiksirana ili doktrinirana verovanja odvojena od realnog
sveta. Takoe ona je apstraktni sistem miljenja koji ini skup ideja predodreene da
pojednostave i iskrive drutvenu realnost jer polau pravo na objanjavanje onog to je
neshvatljivo.
- Oni dakle, odbacuju IDOLOKI stil politike, imaju TRADICIONALISTIKI STAV.
- Odbacuju ideologiju u korist PRAGMATIZMA.

- Briga o praktinim okolnostima umesto o teorijskim uverenjima, bitnije je ono to se moe
postii u realnom svetu, a ne ono to bi se moglo postii u nekom idealnom svetu.Ima oprezan
stav prema promeni, odbacuje iroke reforme i revolucije i silazak u nepoznato, a prednost daje
prilagoavanju i evolutivnom progresu.

TEK 60IH GODINA POSTAJE NEUTRALAN I OBJEKTIVAN POJAM.
Martin Selinder definie ideologiju kao skup ideja pomou kojih ljudi postavljaju, objanjavaju i
opravdavaju ciljeve i sredstva organizovane drutvene akcije bez obzira da li ta organizovana drutvena
akcija stremi ouvanju, popravljanju, iskorenjivanju ili rekonstrukciji datog drutvenog poretka.
Tako, ideologije nisu ni dobre ni loe , ni istinite ni lane, ni oslobodilake ni ugnjetavake, one mogu biti
sve to. Inkluzivne, primenljive na sve.

IDEOLOGIJA, ISTINA I MO
Ideologija je manje vie koherentan skup ideja koji prua osnovu za organizovano politiko delovanje
bez obzira na cilj tog delovanja, da ouva modifikuje ili srui postojei sistem vlasti. Stoga, sve ideologije
a) Nude prikaz postojeeg poretka- pogled na svet.
b) Iznose model eljene budunosti, model ,,dobrog drutva
c) Objanjavaju kako moe i kako bi trebala da se izvede politika promena tanije kako stii
od a-b.
Definicija nije ni nova ni originalna, ali skree panju na neke specifinosti ideologije:
- Sloenost potie iz injenice da ona iri konvencionalne granice izmeu DESKRIPTIVNOG i
NORMATIVNOG miljenja i izmeu POLITIKE TEORIJE I POLTIKE PRAKSE.






- Intelektualna mapa kako funkcionie drutvo
- Integrativni karakter; situiranje ljudi u okvire odreene
drutvene sredine.
Ideologija zamagljuje
razliku izmeu onoga to
jeste i onoga to bi trebalo
da bude.
Povezanost izmeu a) i b)
- injenice se brkaju sa vrednostim
- Stope se i ne moe se utvrditi jasna
razlika izmeu ideologije i nauke
Moan emocionalni ili
afektivni karakter:
- Izraavanje nada ili
strahova
- Simpatije i
neprijateljstva






IDEOLOGIJA KAO PARADIGMA- Tomas Kun ,, Struktura naunih revolucija
- Na ideologije se moe gledati kao na:
Skup principa, uenja i teroija koji pomae struktuiranju procesa intelektualnog istraivanja.
Intelektualni okvir u kome se vri potraga za politikim znanjem; politiki jezik.



Osvetljava dubinu na kojoj ideologija struktuira ljudsko razumevanje.

MILJENJE I DELOVANJE (SPAJANJE TAAKA a) i b) )
- Seliner; 2 NIVOA IDEOLOGIJE











Neke ideologije su jae na jednom, a druge na drugom osnovu:
FUNDAMENTALNI
- Apstraktne ideje i teorije, lie na
politiku filozofoiju.
- ini se da se njeni zagovornici
bave nepristrasnim istraivanjem.
- ,,IDEOLOG je termin koji je
esto rezervisan za pristalice
odreene ideologije,ali ugledni
politiki filozofi kao to su Don
Lok, Don Stjuart Mil i Fridrih
Hajek su delovali i dali doprinos u
okviru ideolokih tradicija.
OPERATIVNI
- Politiki pokreti koji:
1) Mobilizuju narod
2) Bore se za vlast

- Pravljenje slogana
- Politika retorika
- Partijski manifesti
- Politike vlada
- Faizam- Operativni ciljevi, politika ina,.
- Anarhizam,- Fundamentalni, filozofski nivo.




Ideologijama nedostaje jasan oblik; nisu zatvoreni sistemi miljenja.

FLUIDNI SKUPOVI IDEJA KOJE SE PREKLAPAJU SA DRUGIM IDEOLOGIJAMA I PRELAZE IZ
JEDNE U DRUGU.

HIBRIDNI IDEOLOKI OBLICI.

POLEMIKE IZMEU PRISTALICE ISTE IDEOLOGIJE (MNOGO STRASTVENIJE NEGO ONE
IZMEU PRISTALICA RAZLIITIH) O ISTINSKOJ PRIRODI IDEOLOGIJE.
Gani- ,,Sutinski sporni pojmovi su predmeti dubokog spora pa se ne moe uspostaviti definicija.
(ideologija)

Mora postojati taka kada naputanjem posebno negovanih principa ili prihvatanjem prethodno ismevane
teorije= Ideologija gubi identitet; Da li Liberalizam odricanjem prinicpa slobode prestaje da bude ili
nastavlja da bude liberalizam?

MAJKL FRIDN- Preko kljunih pojmova ideologije osvetljuje se njena morfologija, forma i struktura.

Svi ti pojmovi koji karakteriu ideologiju ne moraju biti prisutni- Kuhinja ne prestaje da bude
kuhinja samo zato to su pomereni sudopera ili poret, slino tome, kuhinja nastavlja da bude
kuhinja uprkos novim izumima kao to su maine za pranje posua ili mikrotalasne penice.
ODNOS IZMEU IDEOLOGIJE I ISTINE
- Marks smatra da je ona neprijatelj istine; interes vladajue klase.
- Manhajm istie uticaj drutvenih okolnosti
- Ne postoji objektivno merilo istine na osnovu kojeg se ideologije mogu prosuivati.
Ljudi, grupe, drutva, pomou ideologija shvataju svet u kome ive.
Ideologija polae pravo na otkrivanje istine ,,REIMI ISTINE :
a) Snabdeva nas jezikom politikog diskursa, skupom pretpostavki o tome kako drutvo funkcionise
i kako bi trebalo.
b) Povezana sa moi
c) Jednim vrednostima se daje prioritet u odnosu na druge; davanje legitimiteta odreenim
teorijama.
POGLEDI NA IDEOLOGIJU
a) LIBERALI: Zatvoren sistem; Monopol istine; Predstavnici komunizam i faizam.
b) KONZERVATIVCI: Manifestacija oholosti racionaliza; odvojenost od stvarnosti; predstavnici
socijalizam i liberalizam.
c) SOCIJALISTI: Marks; Klase; predstavnik liberalizam; Kasniji Marksisti promenili znaenje
termina kao neutralnog pojma.
d) FAISTI: ideologija suvie sistematina; umesto strasti i volje zasniva se na pukom razumu;
Nacisti su svoje ideje prikazivali kao ,, pogled na svet, a ne kao sistematsku filozofiju.
e) EKOLOGISTI: sva politika uenja su nadideologije industrijalizma; ideologija zatrovana
povezanou sa oholim humanizmom i ekonomijom orijentisanom na rast; najoigledniji primeri
liberalizam i socijalizam.
f) RELIGIJSKI FUNDAMENTALIZAM: kljuni religijski tekstovi= ideologija,boja re;
odbacuje sve svetovne ideologije

2. Levo, desno i centar


Najpoznatiji metod klasifikacije ideologija je politiki spektar levica-desnica, tj, linearni spektar koji
politika verovanja smeta na neku taku izmeu dva eksrema, ultralevo i ultradesno. Du ovog spektra
se smetaju
- politika uverenja osoba (leviar, desniar)
- politike pozicije grupa ljudi kolektivno (levica, desnica, centar), ali i
- razliite ideje i ideologije

komunizam----------socijalizam---------liberalizam---------konzervativizam--------faizam

Poreklo termina levica i desnica datira od Francuske revolucije i raspodreda sedenja usvojenog na
prvom zasedanju Skuptine stakea 1789. godine.

Aristokrate, koji su podravali kralja, sedeli sa njegove desne strane
pa je termin desnica shvaen u znaenju reakcionarnogili monarhistikog
Radikali, lanovi treeg stalea, sedeli sa kraljeve leve strane
pa je termin levica podrazumevao revolucionarne ili egalitarne simpatije

Uobiajeno je shvatanje da linearni spektar odraava
o (Stav prema promeni)
o Politike vrednosti: odraava razliite stavove prema jednakosti
(leviari joj privreni i optimistini po pogledu mogunosti njenog ostvarenja,
desniari je odbacuju, zato to je nepoeljna ili ju je nemogue dostii)
o Suprotna gledita o ekonomskoj politici: posebno stavove prema vlasnitvu nad bogatstvom
(komunisti: dravno planiranje ekonomije,
socijalisti i moderni liberali: meovita ekonomija, vladina regulativa
desniarski konzervativci: kapitalizam slobodnog trita i privatna svojina)

Problemi svih interpretacija ovog linearnog spektra su:
- Nekonzistentnost
- Pokuaj da se politika svede na jednu dimenziju
- Klasifikovanje politikih gledita na osnovu samo jednog kriterijuma
- ne uvaava dovoljno da ideologije na njegovim krajevima pokazuju slinosti
(i komunizam i faizam su razvili represivne, autoritarne forme politike vladavine
totalitarne) alternativa: spektar u obliku potkovice

Drugi, dvodimenzionalni spektar je predloio Hans Ajzenk u svom delu Smisao i besmisao u
psihologiji
horizontalna osa : spektar levica-desnica
vertikalna osa: meri politike stavove, gde su na
- na jednom kraju stavovi krutog duha ili autoritarni
- na drugom kraju stavovi osetljivog duga ili demokratski

Ipak, oba navedena spektra pojednostavljuju, generalizuju i u najboljem sluaju su stenografski (=kratko
opisivanje) metod opisivanja.
Sve ee se predlae potpuno naputanje podele na levicu i desnicu, jer su ideje levice i desnice postale
izline pojavljivanjem novih politikih pitanja poput feminizma, prava ivotinja, zatita ivotne sredine i
sl. (Entoni Gidens)

potvrdio pokret zelenih sloganom ni levo, ni desno, ni pravo

Ipak, poto levica i desnica izraavaju razliite stavov prema jednakosti, ovi termini su u novom svetu
koji karakteriu novi obrasci socijalne nejednakosti i irenje globalnih nejednakosti, daleko od
irelevantnosti. (Norberto Bobio)
Politike ideologije u XXI veku

Od kraja XX veka se istorija ubrzava: Marks je jo 1848. zapazio da sve to je vrsto nestaje u pari,
pa je to po nekima znak da je proao vek ideologija, dok drugi smatraju da zapravo glavne ideoloke
tradicije moraju da se prilagode nizu novih izazova, od kojih su najznaajniji:
- promena svetskog poretka
- postmodermo doba i post-izmi
- globalizacija

Promena svetskog poretka

Izmena svetskog poretka je rezultat
1. kraja Hladnog rata
Dugaki Hladni rat iliti kratki XX vek (1914-1991) bio je obeleen ideolokom borbom
izmeu kapitalizma i komunizma, a zavren je kolapsom komunizma u istono-evropskim
revolucijama 1989-1991, kada se inilo da je revlucionarni socijalizma potroena snaga, to je
uticalo i na demokratksi socijalizam koji je na neki nain kompromitovan i ije su pristalice
morale da prihvate trite kao jedino pouzdano sredstvo za stvaranje blagostanja;
kolaps komunizma je rezultirao i pojavom niza ideolokih snaga, od ega su glavne nacionalizam
(posebno etniki) i religijski fundamentalizam, ali i nova desnica koja je bila izraz opte antipatije
prema preivelom socijalizmu.
2. dolaska globalnog terorizma
11. septembar 2001. i teroristiki napad na SAD je poetak rata protiv terora Dorda V. Bua,
kada SAD usvajaju unilateralnu spoljnu politiku.
Ovaj rat za posledicu moe da ima
s jedne strane, ograniavanje antizapadne religijske ratobornosti, univerzalizacoju liberalno-
demokratskih vrednosti i institucija
s druge strane, jo ogorenju antiameriku i antizapadnu reakciju i dalje jaanje
fundamentalistike religije (Samjuel Hantington, Sukob civilizacija)

Na nacionalnom nivou, globalni terorizam slui da podri dravu i uvrsti dravni autoritet o
odravanju bezbednosti graana, tako da je drava, u sutini, institucija za voenje rata
(Ahilov tit, Filip Bobit)

Postmoderno doba

Proces modernizacije ima:

1. drutvene dimenzije
povezan je sa pojavom sve vie trino orijentisanih i kapitalistikih ekonomija
2. politike dimenzije
unepreivanje ustavne i demokratske vlasti
3. kulturne dimenzije
irenje ideja i gledita prosvetiteljstva

Postmoderna drutva su

- sve vie fragmentirana i pluralistika, informatika drutva
- u kojima se pojedinci transformiu iz proizvoaa u potroae
- a klasne, religijke i etnike lojalnosti zamenjuje individualizam


Globalizacija


Glavna tema golobalizacije je pojava sveta bez granica, tenja da tradicionalne politike granice,
zasnovane na nacionalnim i dravnim granicama, postanu propusne. (Kenii Ome)

Globalizacija utie na politike ideologije na zarliite naine:

1. Ima glavne posledice na nacionalizam, i druge ideoloke projekte zasnovane na naciji, tako da
- politiki nacionalizam, vezan za nacionalno samoopredeljenje moe postati izlian u
uslovima postsuvereniteta
- oblici etnikog, religijskog ili kulturnog nacionalizma se mogu pojaati, usled gubljenja
sposobnosti drave da proizvede politiku odanost i graansku lojalnost.

2. Globalizacija sama po sebi nipoto nije neutralna ideoloka snaga.
Ona uvek ide uz neoliberalizam, time jaajui trite na raun drave.

3. Globalizacija proizvodi niz opozicionih snaga
- religijski fundamentalizam
- antikapitalistiki pokret izveden iz ideja socijalizma, anarhizma, ekologizma

Liberalizam

3.Poreklo i razvoj

~ Termin liberal u upotrebi od 14. veka, nastao od latinske rei liber to se odnosi na klasu
slobodnih ljudi, velikodunost i otovrenost duha (open-mindedness) a kasnije se vezuje za ideju slobode i
izobra.

~ U Velikoj Britaniji, prva specifino liberalna vlada je formirana tek 1868. godine na elu sa
Gledstonom. Liberalizam mozda nije postojao pre 19. veka ali je zasnovan na idejama i teorijama
razvijenim u prethodnih tri stotine godina.

~ Liberalne ideje su rezultat sloma feudalizma u Evropi, a liberalizam je izraz tenji srednje klase
iji su interesi doli u sukob sa etabliranom (uspostavljenom) moi monarha. Ideje liberala su bile
radikalne: traili su temljne, ponekad revolucionarne reforme.

~ Iako se re liberal tada nije upotrebljavala, Engleska revolucija (17. vek), Amerika i Francuska
revolucija (kraj 18. veka) su otelovljavale elemente koji su bili specifino liberalni. Liberali su doveli u
pitanje apsolutnu mo monarhije. Umesto apsolutizma oni su branili ustavnu, reprezentativnu vlas.
Kritikovali su privilegije (politike i ekonomske) aristokratije, jer je poloaj bio odreen sluajem
roenja. Podravali su pokret za slobodu svesti u religiji u dovodili u pitanje autoritet etablirane crkve.

~ 19. vek, vek liberalizma. irenjem industrijalizacije, dolazilo do trijumfa liberalnih ideja. Liberali
su branili ekonomski poredak slobodan od uplitanja vlade, poslovima dozvoljeno da idu za profitom, a
nacije mogu slobodno da trguju meusobno. Sistem industrijskog kapitalizma se prvo razvio u Velikoj
Britaniji (sredina 18. veka do poetka 19. veka), a nakon toga se proirio i u Severnu Ameriku i na
Evropu, prvo zapadnu pa zatim istonu. Od 20. veka vri moan uticaj na zemlje u razvoju Afrike, Azije,
June Amerike. Ipak drave sveta su ponekad otporne na razvitak industijskog kapitalizma zbog razliitih
politikih kultura, koje imaju naglasak na zajednici umesto na pojedincu. Ali tamo gde je kapitalizam
uspean, kao u Japanu, on ima korporativni karakter.

~ Zapadni politiki sistemi se klasifikuju kao liberalne demokratije. Oni su ustavni, po tome to
nastoje da ogranie mo vlasti i osiguraju graanske slobode, a predstavniki jer se politika funkcija
dobija nadmetanjem na izborima. Liberalna demokratija se prvo razvijala i ukorenila u Zapadnoj Evropi i
Severnoj Americi a posle revolucija 1989.-1991. i u Istonoj Evropi. U svetu, u nekim sluajevima su
ostavljeni u nasledstvo liberalni reimi zapadnog stila, na drugim mestina dolazi do propasti istih, zbog
odsustva industrijskog kapitalizma ili zbog politike kulture.

~ Ideje slobode govore, slobode veroispovesti i pravo na linu svojinu su izvedene iz liberalizma.

~ Liberalizam je postao dominantna ideologija industrijalizovanog Zapada. Neki politiki mislioci
smatraju da izmeu liberalizma i kapitalizma postoji nuna i neizbena veza. Ovo tvrde i kritiari
pristalice liberalizma.

~ Marksisti tvrde da liberalne ideje prosto odraavaju ekonomske interese
vladajue klase i prikazuju liberalizam kao klasian primer buroaske ideologije. S druge strane,
Fridrih Hajek zastupa tezu da je ekonomska sloboda - pravo da se privatna svojina poseduje, koristi i da
se njome raspolae - sutinska garancija politike slobode. Hajek tvrdi da liberalni demokratski politiki
sistem moe da se razvije samo u kontekstu kapitalistikog ekonomskog poretka.

~ Sa svakim uspehom liberala, bledela je radikalna, ak revolucionarna otrica liberalizma.
Liberalizam je tako postajao sve vie konzervativan, zalaui se manje za promenu i reformu, a vie za
odranje postojeih - u velikoj meri liberalnih - institucija.Od kraja 19. veka nadalje, napredak
industrijalizacije vodio je reviziji ideja ranog liberalizma.

~ Rani liberali su eleli vladu koja bi se to je mogue manje uplitala u ivote graana, moderni
liberali su doli do uverenja da vlada treba da bude odgovorna za odravanje socijalnih slubi kao to su
zdravstvo, penzije i obrazovanje, kao i za upravljenje i regulisanje ekonomije. To je, dovelo do razvoja
dve tradicije miljenja koje se obino nazivaju klasini liberalizam i moderni liberalizam. Od kraja 20.
veka, liberalizam se takode suoava s izazovima sve vee moralne i kulturne razliitosti na zapadu, i sa
usponom religijskog fundamentalizma i drugih politikih verovanja koja ulaze u polemiku s kljunim
liberalnim principima.

4.Primat pojedinca - centralne teme

~ Liberalizam je ideologija industrijalizovanog Zapada, i te ideje se duboko proimaju kroz
politiki, ekonomski i kulturni ivot Tendencija liberalnih mislilaca l8. i 19. veka, pod uticajem
prosvetiteljskog verovanja u univerzalni razum, bila je prihvatanje eksplicitno utemeljiteljskog
(foundationist) oblika liberalizma. Ovaj oblik nastojao je da uspostavi fundamentalne vrednosti. Ova
forma liberalizma bila je izrazito univerzalistika. Napredak je bio striktno shvaen u terminima
liberalizma.

~ Tokom 20. veka, liberalizam se prikazuje kao moralno neutralan. Liberalizam zastupa primat
prava nad dobrom. Liberalizam, ne promoviui poseban pojam o tome ta je dobro, tei
uspostavljanju uslova u kojima ljudi mogu da vode dobar ivot kako ga sami definiu. Iz ove perspektive
liberalizam nije samo ideologija, ve i meta-ideologija tj, korpus pravila kojim se polau temelji na
kojima se moe odigravati politika i ideoloka debata. Liberalizam nesumnjivo favorizuje otvorenost,
debatu i samoodreenje, i karakterie ga moan moralni pritisak. Moralni i ideoloki stav liberalizma
utkan je u privrenost jednom specifinom skupu vrednosti i verovanja. Najvanije od njih su sledee:

pojedinac,
sloboda,
razum,
pravda,
tolerancija i razliitost

4.Pojedinac

~ Na ljude se pre gledalo kao na lanove drutvenih grupa kojima su pripadali: njihove porodice,
sela, lokalne zajednice ili drutvene klase. Meutim, kako je feudalizam ustupao mesto sve vie trino
orijentisanim drutvima, pojedinci su se suoavali sa irim podrujem izbora i drutvenih mogunosti.
Pojednici su ohrabrivani da misle svojom glavom i u terminima linog. Kmet je postao slobodan ovek
i stekao izvesnu sposobnost da bira za koga e da radi ili da potrai posao u gradovima koji se ire.

~ Tradicionalne religijske teorije postepeno su zamenjivane racionalniin i naunim objanjenjima, a
na drutvo se sve vie gledalo sa stanovita ljudske individue. U razvoju teorija prirodnog prava tokom
17. i 18. vek se tvrdi da su pojedinci opremljeni skupom Bogom datih, prirodnih prava, koje je Don Lok
(John Locke) definisao kao ivot, sloboda i svojina.

~ Nemaki filozof Imanuel Kant (lmmanuel Kant, l724~1804), tretira pojedince kao jednako
vrednim ljudskim biima i kao ciljeve po sebi, a ne samo kao sredstva za dostizanje ciljeva drugih.
Ipak, naglaavanje znaaja pojedincaima dve suprotne implikacije:
prvo, on skree panju na jedinstvenost svakog ljudskog bia: pojedince pre svega
odreuju njihovi unutranji kvaliteti i njima specifina svojstva.
drugo, njima je, ipak, zajedniki isti status po tome to su svi, najpre i najvanije,
pojedinci.

Verovanje u primat pojedinca je gledite liberala o drutvu kao o pukoj skupini pojedinaca, od kojih
svako nastoji da zadovolji sopstvene potrebe i interese. Takvo gledite je nazvano atomistiko, po tome
to pojedince shvata kao izolovane atome unutar drutva, i ono moe dovesti do verovanja da drutvo
po sebi i ne postoji, ve je samo skup pojedinaca.

~ Mekferson (Macpherson, 1973.) je rani liberalizam okarakterisao kao posesivni individualizam,
jer pojedinca posmatra kao vlasnika sopstvene osobe ili sposobnosti, koji za njih nita ne duguje
drutvu. Nasuprot tome, kasniji liberali su imali optimistinije gledite o ljudskoj prirodi i bili su mnogo
spremniji da poveruju kako su pojedinci drutveno odgovorni jedni za druge, naroito za one koji su
nesposobni da se staraju o sebi.

5.Sloboda

~ Verovanje u vrhovni znaaj pojedinca prirodno vodi privrenosti individualnoj slobodi.
Individualna sloboda (liberty I freedom se uzimaju kao sinonimi) je za liberale vrhovna politika vrednost
i u mnogim pogledima, princip koji objedinjuje liberalnu ideologiju.

~ Za rane liberale, sloboda je bila prirodno pravo, kasniji liberali su slobodu videli kao jedini uslov
pod kojim su ljudi u stanju da razviju svoje vetine i talente i ostvare svoje mogunosti.
~ Ipak, liberali ne prihvataju da pojedinci imaj u apsolutno pravo na slobodu. Ako je sloboda
neograniena, ona moe postati dozvola, pravo da se zlostavljaju drugi. U delu O slobodi Don
Stjuart Mil (John Stuart Mill) je zastupao tezu da jedini cilj zbog kojeg s pravom moe da se upotrebi
sila protiv bilo kojeg lana civilizovane zajednice, protiv njegove volje, jeste da se sprei teta nainjena
drugima. Milova pozicija je libertarijanska jer on pravi jasnu razliku izmeu delovanja koja se tiu
sebe, nad kojima pojedinci treba da imaju apsolutnu slobodu i delovanja koja se tiu drugih" koja mogu
da ogranie slobodu drugih ili da drugima nanesu tetu.

~ Mil ne prihvata nikakva ogranienja pojedinca koja su zamiljena da spree osobu u nanoenju
tete, bilo fizike, bilo moralne, samoj sebi. Prema jednom takvom gleditu, na primer, zakoni kojim se
vozai prisiljavaju na stavljanje pojaseva, ili motociklisti da nose kacige, neprihvatljivi su, kao i bilo koji
drugi oblik cenzure kojim se ograniava ta pojedinac sme da ita ili slua.

~ Iako pojedinac moe biti suveren nad svojim telom i duhom, svako mora potovati injenicu da i
svaki drugi pojedinac uiva jednako pravo na slobodu. Ovo je izrazio savremeni liberal Don Rols (John
Rawls) u principu da svako ima pravo na najiru moguu slobodu ako ona ne protivrei jednakoj slobodi
za sve.

~ Mada se liberali slau u pogledu vrednosti slobode, oni se uvek ne slau oko toga ta za pojedinca
znai biti slobodan. U delu Dva shvatanja slobode britanski istoriar ideja Isaija Berlin (lsaiah
Berlin, 1909~1997) je pravio razliku izmedu negativne i pozitivne teorije slobode.

~ Rani ili klasini liberali veruju da se sloboda sastoji u tome da se osoba ostavi na miru, slobodna
od uplitanja, i da je u stanju da deluje na bilo koji nain koji izabere. Ovaj pojam slobode je negativan
po tome to je zasnovan na odsustvu spoljanjih restrikcija ili ogranienja pojedinca.

~ Moderne liberale, s druge strane, vie privlai pozitivan pojam slobode koji je Berlin definisao
kao sposobnost da se bude svoj sopstveni gospodar, da se bude autonoman. Vladanje samim sobom
zahteva da pojedinac bude sposoban da razvije vetine i talente, da proiri svoje razumevanje i tako sebe
ostvari.

~ Za D. S. Mila, sloboda je znaila mnogo vie od toga da se bude slobodan od spoljanjihn
ogranienja: ona podrazumeva i sposobnost ljudskih bia da se razvijaju i konano dou do
samoostvarenja.

~ Ove suprotne koncepcije slobode su ne samo podstakle akademske rasprave u okviru liberalizma,
ve su takoe liberale odvele vrlo razliitim gleditima o poeljnom odnosu izmedu pojedinca i drave.

Pogledi na slobodu

Liberali: daju prioritet slobodi kao vrhovnoj individualistikoj vrednosti. Dok klasini liberali
podraavaju negativnu slobodu, shvaenu kao odsustvo ogranienja ili slobodu izbora, moderni liberali
brane pozitivnu slobodu u smislu linog razvoja i ljudskog procvata.
Konzervativci: gledite o slobodi u slabijem smislu, kao dobrovoljno priznavanje dunosti i odgovornosti,
iznosei tvrdnju da je negativna sloboda pretnja graevini drutva. Nova desnica, meutim, prihvata
negativnu slobodu u ekonomskoj sferi, sloboda izbora na trini.

Socijalisti: slobodu shvataju u pozitivnom smislu kao samoostvarenje koje se postie bilo putem
slobode, kreativnog rada, bilo putem kooperativne drutvene interakcije. Socijaldemokrate se, tretirajui
slobodu kao ostvarenje mogunosti pojedinca, pribliavaju modernom liberalizimu.

Anarhisti: smatraju da je sloboda apsolutna vrednost, verujui da je nepoimirljiva sa bilo kojim oblikom
politikog autoriteta. Pod slobodom se podrazumeva postizanje line autonomije, ne puko biti ostavljen
na miru, ve biti racionalno samo-voljan i samo-usmeren.

Faisti: odbijaju bilo koji oblik individualne slobode. Istinska sloboda, nasuprot tome, znai
bespogovorno podvrgavanje volji voe i utapanje pojedinca u nacionalnu zajednicu.

Ekologisti: posebno duboki ekologisti, tretiraju slobodu kao dostizanje jednosti (oneness),
samo~ostvarenje kroz utapanje linog ega u ekosferu ili univerzum. U suprotnosti sa politikom
slobodom, ovo se ponekad shvata kao unutranja sloboda, sloboda kao samoaktualizacija.

Religijski fundamentalisti: slobodu vide kao unutranji ili duhovni kvalitet. Sloboda znai prilagoavanje
otkrivenoj volji Boga, duhovno ispunjenje koje se povezuje sa podvrgavanjem religijskom autoritetu.

6.Razum

~ Liberalno shvatanje slobode tesno je povezano s verom u razum. Liberalizam je deo projekta
prosvetiteljstva. Glavna tema prosvetiteljstva bila je elja da se oveanstvo oslobodi robovanja
predrasudama i neznanjem i da se razmahne vek razuma. U kljune mislioce prosvetiteljstva spadaju
an ak Ruso (Jean~Jacques Rousseau) lmanuel Kant, Adam Smit i Deremi Bentam (Jeremy Bentham).

~ Racionalizam prosvetiteljstva uticao je na liberalizam na nekoliko naina. Ojaao je veru u
pojedinca, tako i u slobodu. Ljudska bia su racionalna, ona su sposobna da shvate ta su njihovi pravi
interesi. Liberali nipoto nisu verovali da su pojedinci u ovom pogledu nepogreivi, ali verovanje u razum
ugrauje u liberalizam snanu odbojnost prema paternalizmu.

~ Naslee racionalizma je i to to su liberali veoma skloni verovanju u progres. Progres doslovno
znai napredak. Gledite liberala je da je irenje znanja, ljudima omoguilo ne samo da razumeju i
objasne svet, ve im je pomoglo i da ga promene nabolje. Ukratko, mo razuma ljudskim biima daje
sposobnost da preuzmu odgovornost za sopstvene ivote i modeluju sopstvene sudbine. Svaka je
generacija, sposobna za napredak. Ovo objanjava naglasak na obrazovanju, karakteristian za liberale.
Prema stanovitu modernih liberala, obrazovanje je vitalno sredstvo promovisanja linog samorazvitka i,
ako se proiri, postizanja istorijskog i drutvenog napretka.

~ Liberali, uopte uzevi, na ljudsku prirodu gledaju optimistino, shvatajui ljude kao bia koja
vodi razum, oni retko, budui da usvajaju mo koristoljublja i egoizma, osvajaju utopijsko verovanje o
ljudskoj savrenosti. Odatle neizbeno sledi rivalitet i sukob. Liberali su skloni da sukobe reavaju
debatom i pregovaranjem. Liberali ne odobravaju upotrebu sile i agresije; na primer, rat se, bez izuzetka,
shvata kao izbor kojem se pribegava na kraju.

~ Liberali veruju u opravdanost upotrebe sile ili radi samoodbrane, ili kao sredstva za
suprotstavljanje ugnjetavanju, ali uvek i jedino, nakon to razum i argumentovanje doive neuspeh.

7.Pravda

~ Pravda oznaava posebnu vrstu moralnog suda, posebno onog o raspodeli nagrade i kazne.
Ukratko, pravda se odnosi na to da svaka osoba dobije ono to je zasluila. Ua ideja drutvene pravde
odnosi se na raspodelu materijalnih nagrada i povlastica u drutvukao to suplate, profiti, stanovanje,
medicinska nega, program socijalne pomoi itd.Liberalna teorija pravde zasnovana je na verovanju u
jednakost raznih vrsta.

~ Prvo, individualizam podrazumeva privrenost fundarnentalnoj jednakosti, Smatra se da su
ljudska bia roena jednaka, u smislu da je svaki pojedinac od jednake moralne vrednosti, ideja koja je
otelovljena u pojmu prirodnih prava ili ljudskih prava.

~ Drugo, fundamentalna jednakost implicira verovanje u formalno jednakost, ideja po kojoj bi
pojedinci trebalo da uivaju isti formalni status u drutvu. Liberali estoko osporavaju bilo kakve
drutvene privilegije ili prednosti koje neki uivaju, a koje se drugima poriu, na osnovu faktora kao to
su pol, rasa, boja, veroispovest, religija ili socijalno okruenje. Najvaniji oblici formalne jednakosti su
zakonska jednakost i politika jednakost. Prva se odnosi na jednakost pred zakonom a druga je
otelovljena u ideji jedan ovek, jedan glas; jedan glas, jedna vrednost

~ Tree, liberali usvajaju verovanje u jednakost prilika. Svaka pojedina individua treba da ima istu
priliku za uspon i pad u drutvu. Liberali veruju da je drutvena jednakost nepoeljna, poto ljudi nisu
roeni isti. Oni poseduju razliite talente i vetine, a neki su spremni da rade vie od drugih. Jednakost, za
jednog liberala, znai da pojedinci treba da imaju jednake prilike za razvijanje svojih nejednakih vetina i
sposobnosti.

~ Ovo vodi verovanju u meritokratiju - doslovno, vladavinu talentovanih ili sposobnih.
Meritokratsko drutvo je ono u kojem su nejednakosti u bogatstvu i drutvenom poloaju samo odraz
nejednake raspodele zasluga ili vetina meu ljudskim biirna, ili su zasnovane na iniocima izvan
ljudske kontrole, na primer, na srei ili prilici. Takvo drutvo je drutveno pravedno, jer se pojedinci ne
procenjuju na osnovu svog pola, boje koe ili svoje religije, ve u skladu s njihovim talentima i
spremnou za rad, ili onim to je Martin Luter King nazvao sadraj njihovog karaktera. Po dosegu,
drutvena jednakost je nepravedna, jer nejednake pojedince tretira jednako.

~ Ipak, liberalni mislioci se ne slau oko toga kako bi ove opte principe pravde trebalo primeniti u
praksi. Klasini liberali, kako iz ekonomskih, tako i iz moralnih razloga, prihvataju strogu meritokratiju.
Ekonomski, oni snano istiu potrebu za motivima. Sve dok pojedinci svoja bogatstva pravedno stiu ili
prenose i zbog vee sposobnosti ili to mnogo rade, zaradili su svoje bogatstvo i zasluuju da budu
uspeniji od lenjih ili nesposobnih. Takvu teoriju pravde razvio je u 17. veku Don Lok, a od kraja 20.
veka unapredili su je neoliberali, esto pod uticajem ideja Roberta Nozika (Robeit Nozick).

~ Moderni liberali, s druge strane, pod drutvenom pravdom podrazumevaju verovanje u izvesnu
meru drutvene jednakosti. U Teoriji pravde (1970) Don Rols zastupa tezu da je ekonomska nejednakost
opravdana samo onda, ako je to u korist najsiromanijihu drutvu.

~ Takva razliita gledita o drutvenoj pravdi izraz su neslaganja oko uslova pod kojima se najbolje
moe dostii pravedno drutvo, koje je u osnovi liberalizma.

~ Klasini liberali veruju da je zamena feudalizma trinim ili kapitalistikim drutvom stvorila
drutvene uslove u kojima svaki pojedinac, u skladu sa svojim zaslugama, moe biti uspean. Nasuprot
tome, moderni liberali veruju da je nesputani kapitalizam doveo do novih oblika drutvene nepravde koji
jedne privileguju, a druge oteuju.

8.Tolerancija i razliitost

~ Liberalna drutvena etika veoma je karakteristina po spremnosti da se prihvate, a u nekim
sluajevima i veliaju, moralna, kulturna i politika razliitost. Ipak, ova etika se vie povezuje sa
tolerancijom. Tolerancija znai uzdravanje, spremnost da se ljudima dopusti da misle, govore i deluju na
nain koji mi ne odobravamo Ovo je izrazio francuski pisac Volter (Voltaire, 1694-1778) u svojoj izjavi
da mrzim ono to govori, ali u do smrti braniti tvoje pravo da to kae.

~ Tolerancija je drutveniprincip. Ona predstavlja cilj line autonomije, i njome se uspostavlja niz
pravila o tome kako bi ljudska bia trebalo da se ponaaju jedno prema drugom. Liberalno shvatanje
tolerancije prvi put se pojavilo u 17. veku, u pokuaju pisaca kao to su Don Milton (John Milton/, 1608-
1674) i Don Lok da odbrane religijsku slobodu. Pisma O toleraniciji (1689,1963) Lok je zastupao tezu
da, poto je prava funkcija vlade da titi ivot, slobodu i svojinu, ona nema pravo da se uplie u brigu o
duama ljudi. Ovo baca svetlo na to ta je za liberale vitalna razlika izmeu javne i privatne sfere
ivota. Tolerancija bi trebalo proiriti na sve stvari koje se smatraju privatnim i smatra se garancijom
negativne slobode.

~ U delu O slobodi D. S. Mil je razvio ire opravdavanje tolerancije, koja je prvenstveno
garancija line autonomije, pa je tako uslov za moralni samorazvitak. On je takoe nuna za
obezbedjivanje snage i zdravlja drutva kao celine. Samo unutar slobodnog trita ideja, u okviru kojeg
dobre ideje zamenjuju loe i progresivno se proteruje neznanje, pojavie se istina. Zato su spor,
polemika i argument, plod razliitosti ili raznolikosti, motor drutvenog progresa. Za Mila, ovome
naroito preti demokratija i irenje glupog konformizma", povezanog s verovanjem da veina uvek mora
biti u pravu. Mil je tako bio u stanju da zastupa sledeu tezu: Kada bi celo oveanstvo, osim jednog
oveka, bilo istog miljenja, a samo ta jedna osoba imala suprotno miljenje, oveanstvo ne bi imalo
nita vie opravdanja da uutka tu jednu osobu, nego to bi ta osoba, kada bi imala mo, imala opravdanja
da uutka oveanstvo.

~ Naklonost prema toleranciji i razliitosti takoe je povezana s liberalnim verovanjem u
uravnoteeno drutvo, drutvo koje ne razdire fundamentalni sukob. Mada pojedinci i drutvene grupe idu
za vrlo razliitim interesima, liberali smatraju da izmeu ovih konkurentskih interesa postoji dublja
harmonija ili ravnotea. Ipak, ovi konkurentski interesi takoe se i meusobno dopunjuju jer postoji
tenja za uspostavljanjem prirodne ravnotee. Ovaj princip ravnotee liberalizam jasno razdvaja od
tradicionalnog socijalizma koji iznosi konfliktni model drutva i od konzervativizma koji moralnu,
kulturnu i drutvenu razliitost povezuje s neredom i nestabilnou.

~ Ipak, liberalna tolerancija ne implicira podrku neogranienom pluralizmu i razliitosti. Na
primer, Lok nije bio spreman da princip tolerancije proiri na rimokatolike koji su, po njegovom
miljenju, budui lojalni stranom papi, bili pretnja nacionalnom suverenitetu. Mnogo ee, tolerancija se
moe poblie odrediti u odnosu na gledita koja su po sebi netolerantna.

~ Liberali mogu biti spremni da podre zakone koji zabranjuju izraavanje, recimo, rasistikih
shvatanja ili zakona kojima se zvanino zabranjuju nedemokratske politike partije, na osnovu toga to bi
posledica irenja takvih shvatanja ili uspeh takvih partija verovatno bila smrt liberalne tolerancije. Ipak,
liberali veruju da toleranciju, u veinisluajeva, ne treba guiti.

~ Kao to je dokazivao D. S. Mil, vrednost otvorene debate i diskusije je u tome to se rave
ideje izlau kao rave, to znai da e dobre" ideje nadvladati. Zato je vera u toleranciju povezana s
univerzalistikim verovanjem da su liberalne teorije i vrednosti, na kraju krajeva, predodreene za trijumf
nad neliberalnim alternativama.

~ Od kraja 20 veka mnogi liberali su otili dalje od tolerancije i usvojili ideju moralne neutralnosti
Ona je izraz pomeranja od univerzalizma ka pluralizmu u okviru liberalizma, po tome to liberali potragu
za skupom fundamentalnih vrednosti esto naputaju u korist elje da se stvore uslovi u kojima, u miru i
probitano, zajedno mogu iveti ljudi s razliitim moralnim i materijalnim prioritetima.

~ Takvo jedno gledite zasniva se na verovanju, najsnanije izraenom u spisima lsaije Berlina, da
su sukobi vrednosti neodvojivi od ljudsltog ivota. Ono liberalne vrednosti moda liava njihovog
privilegovanog poloaja, ali podvlai vanost liberalnih institucija koje tite toleranciju kao najbolje i
moda jedino sredstvo za ouvanje poretka i stabilnosti, u kontekstu moralnog pluralizma. Ipak, jednom
kada liberalizam prihvati moralni pluralizam, teko ga je zadrati u liberalnom okviru. Za Dona Greja
(John Gray) pluralizam podrazumeva post-liberalnu poziciju u kojoj liberalne vrednosti, institucije i
reimi vie ne uivaju monopol legitimnosti.

Liberalizam, vlast i demokratija

9.Liberalna drava

~ Liberali ne veruju da e se uravnoteeno i tolerantno drutvo prirodno razviti iz slobodnih
delovanja pojedinaca i dobrovoljnih udruenja. U ovome se liberali ne slau s anarhistima koji veruju da
su i zakon i vlada nepotrebni. Liberali se plae da slobodni pojedinci mogu poeleti da eksploatiu druge,
kradu njihovu imovinu ili ih ak pretvore u robove, ako im je to u interesu. Oni takode, kada im je to od
koristi, mogu kriti ili ignorisati svoje ugovore.

~ Stoga uvek postoji opasnost da sloboda jedne osobe postane dozvola za zlostavljanje druge.
Liberali tradicionalno veruju da zatitu od ovakve opasnosti moe pruiti samo suverena drava,
sposobna da obuzda sve pojedince i grupe unutar drutva. Zato sloboda moe postojati samo pod
zakonom; kao to kae Don Lok, tamo gde nema zakona, nema ni slobode.

~ Ovaj argument je osnova teorija drutvenog ugovora koje su razvili pisci l7. veka kao to su
Tomas Hobs (Thomas Hobbes) i Don Lok koji, kao liberal, objanjava politike obaveze pojedinca
prema dravi. Hobs i Lok su konstruisali sliku ivota kakav je on bio pre nego to je formirana vlast, u
drutvu bez drave, ili u onome to su oni nazivali prirodno stanje.

~ Poto su pojedinci sebini, gramzivi i ele mo, prirodno stanje bi karakterisao beskonani
graanski rat svakog protiv svih, u kojem bi, po Hobsovim reima, ljudski ivot bio usamljen,
siromaan, prljav, brutalan i kratak. Rezultat toga je, dokazivali su oni, da e racionalni pojedinci sklopiti
sporazum ili drutveni ugovor, kako bi uspostavili suverenu vlast, bez koje bi ureen i stabilan ivot bio
nemogu. Svi pojedinci bi priznali da je u njihovom interesu da rtvuju jedan deo svoje slobode, kako bi
uspostavili pravni sistem u protivnom, njihova prava, a zaista i njihovi ivoti, bili bi stalno ugroi eni.

~ Hobs i Lok su bili svesni da je ovaj ugovor istorijska fikcija. Argument drutvenog ugovora,
meutim, ima za cilj da osvetli vrednost suverene drave za pojedinca. Drugim reima, Hobs i Lok su
eleli da se pojedinci ponaaju kao da je ova istorijska fikcija istinska, potujui vlast i zakon i
pokoravajui im se, zahvalni za sigurnost i bezbednost koje moe jnruiti samo suverena drava.

~ Argument drutvenog ugovora otelovljuje nekoliko vanih liberalnih stavova prema dravi
posebno, i politikom autoritetu uopte.

~ Prvo, on sugerie da politiki autoritet u izvesnom smislu dolazi odozdo. Dravu su stvorili
pojedinci i za pojedince; ona postoji da bi sluila njihovim potrebama i interesima. Vlast izrasta iz
sporazuma, ili pristanka onih kojima se vlada. Iz ovoga sledi da graani nemaju apsolutnu obavezu da se
pokoravaju svim zakonima ili prihvate bilo kakav oblik vlasti. Ako je vlast zasnovana na ugovoru koji su
sklopili oni kojima se vlada, sama vlast moe prekriti take ovog ugovora. Kada iezne legitimnost
vlasti, ljudi imaju pravo na pobunu.

~ Ovaj princip je razvio Lok u Dve rasprave o vladi i koristio ga za opavdavanje Slavne
revolucije iz 1688. godine, kojom je u Britaniji svrgnut Dejms II i uspostavljena ustavna monarhija pod
Vilijamom i Meri. Njega je takoe izrazio Tomas Deferson (Thomas Jefferson) u amerikoj Deklaraciji
o nezavisnosti (l776) kojom se objavljuje da kada vlast postane apsolutni despotizam, pravo je naroda
da je promeni ili ukine".

~ Drugo, teorija drutvenog ugovora prikazuje dravu kao arbitranog sudiju ili neutralnog vetaka
u drutvu. Dravu nije stvorila privilegovana elita koja eli da eksploatie mase, ve sporazum medu svim
ljudima. Zato drava otelovljuje interese svih graana, a kada pojedinci ili grupe dou u meusobni
sukob, deltrje kao neutralni arbitar. Na primer, ako pojedinci prekre ugovore sklopljene sa drugima,
drava primenjuje pravila igre i namee odredbe ugovora, pod uslovom, naravno, da je svaka strana
ula u ugovor dobrovoljno i s punim znanjem.

~ Sutinska karakteristika bilo kog takvog arbitranog sudije jeste da su njegova delovanja
nepristrasna i da se tako doivljavaju. Liberali tako na dravu gledaju kao na neutralnog arbitra meu
konkurentskim pojedincima i grupama unutar drutva.

10- KOSTITUCIONALIZAM Ustavna vlast

~ Mada su liberali uvereni u neophodnost vlasti, oni takode imaju jasnu svest o opasnostima koje
ona u sebi nosi. Po njihovom miljenju, svaka vlast je potencijalna tiranija protiv pojedinca. S jedne
strane, ovo se zasniva na injenici da vlast ima suverenu mo, pa tako predstavlja stalnu pretnju
individualnoj slobodi. S druge strane, ona je odraz specifno liberalnog straha od moi. Poto su ljudska
bia sebina stvorenja, ako imaju mo - sposobnost da utiu na ponaanje drugih - ona e je, prirodno,
upotrebljavati u sopstvenu korist i na raun drugih. Prosto reeno, pozicija liberala je egoizam plus mo
jednako je korupcija.

~ Ovo je izraeno u uvenom upozorenju lorda Aktona: Vlast tei da kvari, a apsolutna vlast kvari
apsolutno, i u njegovom zakljuku: Veliki ljudi su skoro uvek loi ljudi. Zato se liberali plae arbitrarne
vlasti i podravaju princip ograniene vlasti, putem demokratije.

~ Ustav je skup pravila kojima se raznim institucijama vlasti dodeljuju dunosti, moi i funkcije.
On stoga konstituie pravila koja vladaju samom vlau. Kao takav, on definie kako doseg moi vlasti,
tako i granice u kojima se ona vri. Podrka konstitucionalizmu moe poprimiti dva oblika.

~ Prvo, moi tela vlasti i politiara mogu biti ogranieni uvodenjem spoljanjih i obino zakonskih
ogranienja. Najvanije od njih je tzv. pisani ustav koji kodifikuje glavne moi i odgovornosti institucija
vlasti unutar jednog jedinog autoritativnog dokumenta. Pisani ustavi tako ine vii zakon. Prvi takav
dokument bio je Ustav Sjedinjenih Drava, napisan 1787. godine, ali tokom 19. i 20. veka pisani ustavi su
usvojeni u svim liberalnim demokratijama, sa izuzetkom Velike Britanije, Izraela i Novog Zelanda. U
mnogim sluajevima, postoje i povelje prava koje, pruajui zakonsku definiciju odnosa izmedu
pojedinca i drave, utemeljuju individualna prava. Prvih deset amandmana na Ustav SAD, na primer, daju
spisak individualnih prava i zajedniki se nazivaju Povelja prava, Slina Deklaracija o pravima
oveka (1789) usvojena tokom Francuske revolucije. Tamo gde nema ni pisanih ustava, ni povelja prava,
kao u Velikoj Britaniji, liberali istiu znaaj statutarnog prava u kontroli moi vlasti, kroz princip
vladavine prava. Ovo je najjasnije izraeno u Nemakoj devetnaestog veka u pojmu Rechtsstaat, pojmu
drave kojom vlada pravo.

~ Drugo, konstitucionalizam se moe uspostaviti uvoenjem utnutranjih ogranienja koja vre
disperziju politike moi na izvestan broj institucija i stvaraju mreu kontrola i protivtea. Kao to kae
francuski politiki filozof Monteskje (Montesquieu,1689-1775) mo, treba da bude brana moi. Svi
liberalni politiki sistemi ispoljavaju izvesnu meru unutranje fragmentacije. Ona se moe postii
primenom uenja o podeli moi koju je predlagao sam Monteskje. Ovo znai da zakonodavne, izvrne i
sudske moi vlasti treba da se vre kroz tri nezavisne institucije, spreavajui tako da bilo koji pojedinac
ili mala grupa dobiju diktatorsku mo.

~ Predsedniki sistem Sjedinjenih Drava, na primer, zasnovan je na strogoj podeli moi izmedu
Kongresa, predsednika i Vrhovnog suda. Princip sudske nezavisnosti potuje se u svim liberalnim
demolcratijarna. Poto sudstvo tumai znaenje zakona, kako ustavnog tako i statutarnog i stoga
preispituje moi same vlasti, ono mora, kako bi pojedinca zatitilo od drave, uivati formalnu
nezavisnost i politiku neutralnost. U druga sredstva za fragmentovanje moi vlasti spadaju kabinetska
vlast (koja kontrolie mo premijera), parlamentarna vlast (koja kontrolie mo izvrne vlasti),
dvodomnost (koja kontrolie mo svakog zakonodavnog doma i teritorijalna podela kao to je
federalizam, devoltrcija i lokalna vlast (koja kontrolie mo centralne vlasti).

10- PLURALIZAM Demokratija

~ Poreklo termina demokratija vraa nas u antika Grku. Kao i druge rei koje se zavravaju sa
kratija -~ autokratija, aristokratija, birokratija itd, - re demokratija je izvedena iz grke rei lcratos, to
znai vlast ili vladavina. Demokratija tako znai vladavina demosa, gde demos znai narod, mada je
originalno znaenje siromani" ili mnogi.

~ Modernija verzija demokratskog principa nalazi se u Getisburkom govoru Abrahama Linkolna iz
1863. godine u kojem se veliaju vrline vlasti naroda, od strane naroda i za narod. Ipak, demokratija je
sporan pojam: ne postoji prihvaena ili ustaljena definicija ovog termina, ve samo izvestan broj rivalskih
definicija, Stoga ne postoji jedan jedini model demokratske vladavine, ve samo izvestan broj
konkurentskih verzija.

~ Istorijski, najuspenija od njih je liberalna demokratija; ini se da je do kraja 20. veka liberalna
demokratija odnela pobedu nad svojim glavnim rivalima. Ipak, liberalnodemokratski politiki sistemi
imaju hibridan karakter: oni otelovljuju dve razliite crte, jednu demokratsku, drugu liberalnu. Liberalni
elemenat je izraz verovanja u ogranienu vlast; demokratski elemenat izraava privrenost narodnoj
vladavini. Kao model demokratije, liberalna demokratija ima tri glavna obeleja

Liberalna demokratijaje indirektni i predstavniki oblik demokratije. Politika
funkcija se dobija uspehom na regularnim izborima koji se obavljaju na osnovu
formalne politike jednakosti - jedan ovek, jedan glas; jedan glas, jedna vrednost.

Ona se zasniva na konkurenciji i birakoj odluci. Ovo se obezbeuje putem politikog
pluralizma, tolerancije irokog niza suprotnih verovanja, suprotstavljenih filozofija
drutva i rivalskih politikih pokreta i partija.

Karakterie je jasna razlika izmedu drave i graanskog drutva. Ova razlika se
odrava kako pntem unutranje i spoljanje kontrole moi vlasti, tako i postojanjem
autonomnih grupa i interesa, kao i trinom ili kapitalistikom organizacijom
ekonomskog ivota.

~ Hibridna priroda liberalne demokratije izraz je ambivalentnog stava prema demokratiji koja je u
temelju liberalizrna. Koren ove ambivalencije su, u mnogim pogledima, suprotstavljene implikacije
individualizma koji, s jedne strane, otelovljuje strah od kolektivne moi, a sa druge, vodi verovanja u
politiku jednakost. U l9. veku, liberali su demokratiju esto videli kao pretnju ili opasnost. U ovom
pogledu, bio je to odjek ideja ranijih politikih teoretiara, kao to su Platon i Aristotel, koji su
demokratiju shvatali kao sistem vladavine od strane masa, na raun mudrosti i svojine.

~ Glavna briga liberala bila je to to demokratija moe da postane neprijatelj individualne slobode.
Ovo proistie iz injenice da narod nije jedinstven entitet, ve pre zbir pojedinaca i grupa koji imaju
razliita miljenja i suprotne interese.

~ Demokratske reenje konflikta sastoji se u pribegavanju brojevima i primeni principa veine,
po kojem veina ili najvei broj treba da ima prevagu nad manjinom. Demokratija se tako svodi na
pravilo 51% koji je francuski politiar i tuma drutva Aleksis de Tokvil (Alexis de Tocqueville) slavno
opisao kao tiranijn veine. Tako se u ime naroda: nogu kriti individualna sloboda i prava manjine.
Dejms Medison (James Madison) je slina gledita artikrulisao na ustavnoj konvenciji Sjedinjenih
Drava u Filadelfiji I787 godine. Medison je dokazivao da je najbolja odbrana protiv tiranije veine
mrea kontrola i protivtea koja e vlast uiniti odgovornom za konkurentske manjine, a takode i
posednike svojine zatititi od neposednikih masa.

~ Ako je po D. S. Milu, na primer, politika mudrost je nejednako raspodeljena i u velikoj meri je
povezana s obrazovanjem. Neobrazovani su podloniji delovanju iz usko klasnih interesa, dok su
obrazovani sposobni da svoju mudrost i iskustvo koriste za dobro drugih. Stoga je on insistirao na tome
da izabrani politiari, umesto izraavanja gledita svojih biraa, treba da govore u svoje ime i predlagao je
sistem pluralnog glasanja kojim bi se nepismeni liili jorava glasa, a biraima, zavisno od njihovog nivoa
obrazovanja i drutvenog poloaja, dodeljivali jedan, dva, tri ili etiri glasa.

~ Ortega i Gaset (Ortega y Gasset, 1883-1955), panski teoretiar drutva, takve strahove je izrazio
na dramatiniji nain u delu Revolt masa (1930). Gaset je upozoravao da je dolazak masovne demokratije
doveo do ruenja civilizovanog drutva i moralnog poretka, ime je autoritamim vladaocima, pozivanj em
na najnie instinkte masa, poploan put ka moi.

~ Ipak, do 20. veka, veliki deo liberala je na demokratiju poeo da gleda kao na vrlinu, mada se to
zasnivalo na izvesnom broju argumenata i doktrina. Najranije liberalno opravdanje demokratije bilo je
zasnovano na ideji da graani moraju imati sredstva kojima e se zatiti od zloupotrebe vlasti.

~ U l7. veku, Don Lok je razvio ogranienu teoriju zatitne demokratije, dokazujui da glasaka
prava treba da se proire na posednike svojine, koji e onda svoja prirodna prava braniti od vlasti. Ako
vlada, kroz oporezivanje, poseduje mo da oduzme svojinu, graani imaju pravo da se zatite,
kontroliui sastav tela koje razrezuje poreze - zakonodavnog tela. Za vreme Amerike revolucije, ova
ideja je preuzeta u sloganu Nema oporezivanje bez predstavljanja. Teoretiari utilitarizma kao Deremi
Bentam i Dejms Mil (1773-1836) pojam demokratije kao oblik zatite pojedinca razvili su u sluaj
opteg prava glasa.

~ Utilitarizam se zasniva na verovanja da pojedinci trae zadovoljstvo, a nastoje da izbegnu bol,
zbog ega e glasati tako da unapree ili odbrane svoje interese, kako ih oni shvataju. Bentam je doao do
uverenja da je opte pravo glasa (u njegovo vreme shvaeno kao pravo glasa za mukarce) jedini nain da
se promovie najvea srea za najvei broj ljudi. Cilj zatitne demokratije je da graanima prui najvei
prostor za ivot, kakav su sami izabrali, pa se tako povezuje s minimalnom intervencijom vlade.

~ Mnogo radikalnije usvajanje demokratije vezano je za vrline politike participacije. Ovo se
povezuje s idejama . . Rusoa, ali liberalno tumaenje dobija u delima D. S. Mila. U izvesnom smislu,
D. S. Mil saima ambivalentni stav liberalizma prema demokratiji. U svom neogranienom obliku,
demokratija vodi u tiraniju, ali u odsustvu demokratije prevladae neznanje i brutalnost.

~ Za Mila, glavna vrlina demokratije je u tome to promovie najvii i najharmoniniji razvoj
ljudskih sposobnosti. Ovaj oblik razvojne demokratije podrazumeva da je demokratija, prvenstveno,
obrazovno iskustvo. Rezultat toga je daje Mil, mada je odbacivao politiku jednakost, verovao da pravo
glasa treba proiriti na sve, osim onih koji su nepismeni, i istovremeno sugerisao (radikalno za njegovo
vreme) da pravo glasa treba proiriti i na ene.

~ Meutim, od 20. veka, liberalne teorije o drutvu manje tee da se fokusiraju na pristanak i
participaciju, a vie na potrebu za konsenzusom u drutvu. Ovo se moe videti iz spisa teoretiara
pluralizma koji zastupaju tezu da primarni politiki akteri postaju organizovane grupe, a ne pojedinci, a
moderno industrijsko drutvo prikazuju kao sve sloenije drutvo koje karakterie konkurencija izmedu
rivalskih interesa.

~ Time to daje politiki glas konkurentskim grupama, demokratija ih vezuje za ovaj politiki
sistem i tako odrava politiku stabilnost. Ovo je, meutim, dovelo do skromnijih teorija demokratije.
Ameriki politikolozi Robert Dal (Robert Dahl, roen 1915.) i arls Lindblom (Charles Lindblorn)
nazvali su savremene demokratske sisteme poliarhije, to znai da u njima vladaju mnogi, za razliku od
svih graana.

~ Poliarhiju karakterie proirenje dravljanstva na relativno veliki deo odraslih i pravo ovih
graana da se suprotstave dravnim inovnicima, glasajui za njihovu smenu. Mada se time ne dostie
klasian ideal narodne samouprave, lcljuna je prednost u tome to se tako odrava dosledan nivo
odgovornosti i mogunosti pristupa narodavlasti.

Pogledi na demokratiju

Liberali: demokratiju shvataju individualistiki, kao pristanak koji se izraava putem glasake kutije, pri
emu se demokratija izjednaava s regularnim i konkurentskiin izborima. Mada demokratija ograniava
zloupotrebe vlasti, ona uvek mora da se ostvaruje u ustavnom okviru, kako bi se spreila tiranija veine.

Konzervativci: prihvataju liberalnodemokratsku vladavinu, ali uz modifikaciju o potrebi zatite svojine i
tradicionalnih institucija od nevaspitane volje mnogih. Nova desnica, meutim, izbornu demokratiju
povezuje s problemom preteranog uplitanja vlade i problemom ekonomske stagnacije.

Socijalisti: tradicionalno prihvataju jedan oblik radikalne demokratije, zasnovan na narodnom ueu i
elji da se ekonomski ivot dovede podjavnu kontrolu, odbacujui liberalnu demokratiju kao prosto
kapitalistiku demokratiju Ipak, moderne socijaldemokrate su danas snano privrene
liberalnodemokratskim strukturama.

Anarhisti: prihvataju neposredno demokratiju i zalau se za neprekidno narodno uee i radikalnu
decentralizacija Izborna ili predstavnika demokratija puka je fasada koja pokuava da sakrije dominaciju
elite i mase pomiri s njihovim ugnjetavanjem.

Faisti: prihvataju ideje totalitarne demokratije, smatrajui da je istinska demokratija apsolutna diktatura,
poto voa ima monopol na ideoloku mudrost i sam je sposoban da artikulie istinske interese naroda.
Partijska i izboma utakmica su tako iskvarene I degenerisane

Ekologisti: esto podravaju radikalnu ili participativntl demokratiju. Tamno zeleni su razvili
posebnu kritiku izborne demokratije koja je prikazuje kao sredstvo pomou kojeg se interesi sadanje
generacije ljudskih bia nameu buduim generacijama (bez prava glasa), drugim vrstama i prirodi kao
celini.

11.Klasini liberalizam

~ Klasini liberalizam bio je najranija liberalna tradicija. Klasine liberalne ideje razvile su se pri
prelasku iz feudalizma u kapitalizam, a vrhunac su dostigle za vreme rane industrijalizacje 19. veka.
Zato se klasini liberalizam ponekad naziva liberalizam 19. veka. Kolevka klasinog liberalizma bila je
Velika Britanija, u kojoj su kapitalistika i industrijska revolucija najvie nznapredovale. Njegove ideje su
uvek bile dublje ukorenjene u anglosaksonskim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji i SAD, nego u
drugim delovima sveta.

~ Ipak, klasini liberalizarn nije samo oblik liberalizma 19. veka, ije su ideje danas samo od
istorijskog interesa. U stvari, od druge polovine 20. veka nadalje, njegovi principi i teorije imaju sve veu
primetna Mada je ono to se naziva neoklasini liberalizam, ili neoliberalizam u poetka imalo najvei
uticaj u Velikoj Britaniji i SAD, njegov uticaj se mnogo vie proirio, delimino pothranjivan
napredovanjem globalizacije

~ Klasine liberalne ideje zadobile su raznolike oblike, ali one imaju i jedan broj zajednikih
karakteristika.

~ Prvo, klasini liberali prihvataju egoistiki individualizam. Oni na ljudska bia gledaju kao na
racionalna stvorenja koja tee ka sopstvenim interesima, a izrazita im je sposobnost da se oslanjanjajtt na
sopstvene snage. Stoga se drutvo shvata kao atomistiko, sastavljeno od skupa, u velikoj meri
samodovoljnih pojedinaca, to znai da se tragom karakteristika drutva vraamo na fundamentalnije
odlike ljudske prirode.

~ Drugo, klasini liberali veruju u negativnu slobodu.. Pojedinac je slobodan ukoliko je ostavljen na
miru, ukoliko mu drugi ne smetaju, ili ga na neto ne primoravaju. Kao to je ranije reeno, sloboda u
ovom smislu je odsustvo spoljanjih ogranienja pojedinca.

~ Tree, drava se shvata, u najboljem sluaju, po reima Tomasa Pejna (Thomas Paine), kao
nuno zlo. Ona je nuna po tome to, u najmanja ruku, postavlja uslove za uredenu egzistenciju; a zlo je
po tome to drutvu namee kolektivna volju, ograniavajui time slobodu i odgovornosti pojedinca.
Tako klasini liberali veruju u minimalnu dravu koja deluje, da upotrebimo Lokovu metaforu, kao
noni uvar. Po ovom gleditu, prava uloga drave ograniena je na odravanje unutranjeg poretka,
sprovodenje ugovora i zatitu drutva od spoljanjeg napada.

~ Najzad, klasini liberali imaju, uopte uzevi, pozitivno gledite o gradanskom drutvu.
Graansko drutvo se ne smatra samo carstvom slobode - u poreenju s dravom koja je carstvo
prisile - ve se takode vidi kao izraz principa protivtee ili ravnotee. Ovo je najbolje izraeno n
klasinom liberalnom verovanj u u trinu ekonomiju koja samu sebe regulie. Ipak, klasini liberalizam
se pribliava raznolikim doktrinama i teorijama. Najvanije od njih sa sledee:

teorija prirodnog prava,
utilitarizam,
ekonomski liberalizam,
socijalni darvinizam,
neoliberalizam.

Teorija prirodnog prava

~ Teoretiari prirodnog prava 17. i 18. veka, kao to su Don Lok u Engleskoj i Tomas Deferson u
Americi, imali su znaajan uticaj na liberalnu ideologiju. Moderna politika debata je krcata pozivanjem
na prava i polaganjem prava na posedovanje prava. Najprostije reeno, pravo je ovlaenje da se
deluje ili bude tretiran na odreeni nain. Takva ovlaenja, po karakteru, mogu biti ili moralna, ili
zakonska.
~ Za Loka i Defersona, prava su prirodna po tome to su ljudskim biima dodeljena od strane
prirode ili Boga. Danas je uobiajenije da se prirodna prava nazivaju ljudskim pravima. Ona su, po
Defersonovim reima, neotuiva, poto ljudska bia imaju pravo na njih time to su ljudi, ona se, u
tom smislu, ne mogu oduzeti. Tako se misli da prirodna prava uspostavljaju sutinske uslove za voenje
istinski ljudske egzistencije.

~ Po Loku, postoje tri takva prava: ivot, sloboda i svojina.Deferson nije prihvatao daje svojina
prirodno pravo ili pravo dato od Boga, ve pre neto to se razvilo zbog svoje pogodnosti za ljude. Stoga
je on, u amerikoj Deklaraciji o nezavisnosti, neotuiva prava opisao kao prava na ivot, slobodu i
tenju za sreom.

~ Kao to je ranije objanjeno, i Hobs i Lok su verovali da je vlast stvorena kroz drutveni
ugovor. Meutim, u Levijatanu, pisanom u vreme Engleskog gradanskog rata, Hobs je dokazivao da bi
samo jaka vlast, najbolje monarhija, bila u stanju da uspostavi poredak i sigurnost u drutvu. On je pre bio
spreman da kralju dodeli suverenu ili apsolutnu vlast, nego da rizikuje pad u prirodno stanje. Graani
bi stoga trebalo da prihvate bilo koji oblik vlasti, jer je ak i represivna vlast bolja od bezvlaa. Zato je
Hobs potrebu za poretkom postavio iznad elje za slobodom.

~ Lok je, s druge strane, iznosio argumente protiv airbitrarne ili neograniene vlasti. Vlast se
uspostavlja da bi se zatitila tri osnovna prava, na ivot, slobodu i svojinu. Ako drava ova prava titi,
graani bi trebalo da potuju vlast i pokoravaju se zakonu. Ali, ako vlast kri prava svojih graana, oni
zauzvrat imaju pravo na pobunu. Lok je tako odobravao Englesku revoluciju 17. veka i hvalio
uspostavljanje ustavne monarhije iz 1688. godine.

~ Pored toga, za Loka je ugovor izmedu drave i graana specifian i ogranien: njegova svrha je
da zatiti niz denisanih prirodnih prava. Na osnovu toga, Lok je verovao u ogranienu vlast. Legitimna
uloga vlasti ograniena je na zatitu ivota, slobode i svojine. Zato funkcija vlasti ne treba da
prevazilazi minimalne funkcije: da uva javni poredak i titi svojinu, prua odbranu od spoljanjeg
napada i obezbeduje izvravanje ugovora.

~ Isto oseanje je jedan vek kasnije izrazio Tomas Deferson, kada je dokazivao da je vlast
najbolja kad najmanje vlada.

12.Utilitarizam

~ Teorije prirodnog prava nisu bile jedina osnova liberalizma. Poetkom
19. veka, alternativnu i veoma uticajnu teoriju o ljudskoj prirodi izneli su utilitaristi, od kojih su
najpoznatiji Deremi Bentam i Dejms Mil. Bentam je ideju prava smatrao besmislicom, a prirodna
prava je nazivao besmislicom na takaina. Umesto njih, predlagao je ideju po kojoj su pojedinci
motivisani sopstvenim interesima i po kojoj se ovi interesi mogu odrediti kao elja za zadovoljstvom ili
srea i elja da se izbegne bol, a i jedno i drugo se proraunavaj u u odnosu na korist.

~ Pored toga, princip koristi je moralni princip po tome to sugerie da se ispravnost delovanja,
politike ili institucije moe ustanoviti putem njihovog nastojanja da promoviu sreu. Ba kao to
pojedinci, pomou koliine zadovoljstva koju e proizvesti jedno delovanje, mogu proraunati ta je
moralno dobro, tako se princip najvee sree za najvei broj ljudi moe upotrebiti da se ustanovi od
kojih politika e drutvo u celini imati koristi.
~ Ideje utilitarista imaju znaajan uticaj na liberalizam. Konkretno, one nude moralmt filozofiju
koja objanjava kako i zato pojedinci deluju tako kako deluju. Utilitaristiko shvatanje ljudskih bia kao
stvorenja koja racionalno tee ka svom interesu, tisvojile su kasnije generacije liberalnih mislilaca. Osim
toga, misli se da je svaki pojedinac sposoban da shvati ta su njegovi najvaniji interesi.

~ Bentam je zastupao tezu da pojedinci, ma kakav put da izaberu, deluju tako da postignu
zadovoljstvo ili sreu. Niko drugi ne moe suditi o kvalitetu ili stepenu njihove sree. Ako je svaki
pojedinac jedini sudija onoga to e mu doneti zadovoljstvo, onda sam pojedinac moe odrediti ta je
moralno ispravno.

~ S druge strane, ideje utilitarizma mogu imati i neliberalne implikacije. Bentam je smatrao da
princip utilitarizma moe da se primeni na drutvo u celini, a ne samo na individualno ljudsko ponaanje.
Na osnovu merila najvee sree" mogu se prosudivati institucije i zakonodavstvo. Meutim, ova formula
ima implikacije principa veine, poto sreu najveeg broja koristi kao merilo onoga to je moralno
ispravno, pa otuda doputa da interesi veine prevagnu nad interesima manjine.

~ Liberali, nasuprot tome, veruju da svaka pojedina individua treba da ima pravo da tei k.a svom
interesu, a ne samo oni koji su se sluajno zadesili u veini. Liberali se zato plae da bi stroga primena
Bentamovih principa mogla dovesti do tiranije veine. Meutim, ovo bavljenje najveim brojem takode
objanjava zato je utilitarizam, krajem 19. i poetkom 20. veka, takoe privlaio i Socijalistike
rnislioce.

Ekonomski liberalizam

~ Kraj 19. i poetak 20. veka svedoci su razvoja klasine ekonomske teorije je u delima politikih
ekonomista kao to su Adam Smit (Adarn Smith) i Dejvid Rikardo (David Ricardo). Smitovo Bogatstvo
naroda bilo je, u mnogim pogledima, prvi ekonomski udbenik. Njegove ideje snano se oslanjaju na
liberalne i racionalistike pretpostavke o ljudskoj prirodi i moan su doprinos raspravi o poeljnoj ulozi
vlade n gradanskom drutvu.

~ Merkantilizam, vladajua ekonomska ideja 16. i 17. veka, ohrabrivala je vlade da interveniu u
ekonomskom ivotu, pokuavajui da podstaknu izvoz dobara, a ogranie uvoz. Smitovi ekonomski spisi
bili su zamiljeni kao napad na merkantilizam, zastupajui, umesto njega, princip po kojem ekonomija
najbolje radi kada je vlada ostavi na miru.

~ Smit je o ekonomiji mislio kao o tritu, u stvari kao o nizu meusobno povezanih trita.
Verovao je da trita deluju u skladu sa eljama i odlukama slobodnih pojedinaca. Sloboda na tritu
znai slobodu izbora: za poslove, mogunost izbora uproizvodnji roba, za radnike, mogunost izbora
poslodavca i za potroae, mogunost izbora u kupovini roba ili usluga. Zato je ekonomska teorija, u
konstrukciji ideje ekonomskog oveka, shvatanje po kojem su ljudska bia u sutini egoistina i
potinjena sticanju materijalnih dobara, poivala na utilitarizmu.

~ Privlanost klasine ekonomije bila je u tome to se mislilo da, mada svaki pojedinac tei ka
sopstvenom materijalnom interesu, sama ekonomija deluje u skladu s nizom bezlinih pritisaka - trinih
snaga koje prirodno tee da unaprede ekonomski prosperitet i dobrobit. Ovo su snage ponude i potranje.

~ Trite je mehanizam koji sam sebe regulie: njemu nije potrebno vodstvo spolja. Trite treba da
bude slobodno od uplitanja vlade, jer njime upravlja ono to je Adam Smit nazvao nevidljiva ruka".
Smit je ekonomsku verziju ove ideje izrazio ovako: Nije dobrota mesara, pivara ili pekara ono od ega
oekujemo svoj ruak, ve od toga to oni gledaju sopstvene interese

~ Kasniji ekonomisti koriste nevidljivu ruku" da objasne kako se pomou mehanizma trita mogu
otkloniti ekonomski problemi kao to su nezaposlenost, inflacija ili deficit platnog bilansa. Na primer, do
nezaposlenosti dolazi kada je vie ljudi spremno da radi, nego to ima dostupnih poslova: drugim reima,
ponuda rada prevazilazi potrebu za njim. Rezultat je da trine snage obaraju cenu rada, tj. plate. Kada
plate padaju, poslodavci su u mogunosti da regrutuju vie radnika, pa nezaposlenost pada. Zato trine
snage mogu da iskorene nezaposlenost, bez potrebe za intervencijom vlade, pod uslovom da nivoi plata,
kao i druge cene, ostanu fleksibilni.

~ Tokom 19. veka, trine ideje su u Velikoj Britaniji i SAD postale ekonomska ortodoksija.
Verovanje u slobodno trite dostigla su vrhunac sa doktrinom laissez-faire, to znai pusti (ih) da
deluju. To je ideja po kojoj drava ne treba da ima nikakvu ekonomsku ulogu, ve da ekonomiju prosto
ostavi na miru i dozvoli poslovnim ljudima da deluju kako im drago.

~ Teorije laissez-faire u Britaniji su ostale jake tokom velikog dela
19. veka, a u SAD nisu ozbiljno osporavane sve do 30-tih godina 20. veka. Vera u slobodno trite
ponovo oivljava krajem 20. veka, kroz uspon neoliberalizma.

13.Neoliberalizam

~ Neoliberalizam, ponekad nazivan neoklasini liberalizam, odnosi se na oivljavanje ekonomskog
liberalizma koje se dogaa od 70-tih godina 20. veka. Neoliberalizam je lcontrarevolttcionaran: njegov
cilj je da zaustavi i ako je mogue, obrne trend ka velikoj vladi i dravnoj intervenciji, po kojoj je bio
karakeristian veliki deo 20. veka. Najvei poetni uticaj neoliberalizamje imao u dve drave, u kojima su
u 19, veku najvre bili uspostavljeni ekonomski principi slobodnog trita, Velikoj Britaniji i SAD.

~ Meutim, kako u sluaju taerizma u Velikoj Britaniji, tako i reganizmna u SAD,
neoliberalzam ini deo veeg ideolokog projekta nove desnice koji nastoji da spoji laissez-faire
ekonomiju sa sutinski konzervativnom filozofijom drutva. Ovaj projekt se ispituje u treem poglavlju.
Ipak, neoliberalzam nije samo oruje nove desnice. Njega oblikuju ire snage, posebno snage ekonomske
globalizacije i ima uticaj kako na liberalne i socijalistike, tako i na konzervativne partije, a prilino je
uticajan i izvan svoje angloamerike domovine.

~ Neoliberalizam predstavlja jedan oblik trinog fundamentalizma. Trite se smatra moralno i
prakticki superiornim u odnosu na vladu i bilo koji oblik politike kontrole. Ekonomisti slobodnog trita
kao to je Fridrih Hajek i ameriki ekonomista Milton Fridman (Milton Friedman,1962) napadali su
ekonomsku ulogu vlade. Hajek je izneo ekonomsku i politiku kritiku kojom je naroito osuivao
centralno planiranje i ekonomsku intervenciju uopte. On je dokazivao da planiranje, u bilo kom obliku,
mora biti ekonomski neuspeno, jer su dravne birokrate, ma kako da su kompetentni, suoeni sa irinom
i sloenou informacija koja naprosto prevazilazi njihovu sposobnost da njima rukuju.

~ Fridman je kritikovao kejnzijanizam zato to politike oporezuj i troi pothranjuju inflaciju, time
to podstiu vlade na poveano zaduivanje, a da istovremeno ne dotiu prirodnu stopu nezaposlenosti.
Teoretiari javnog izbora, pod uticajem utilitarizma, dovodili su u pitanje legitimnost vlade, osporavajui
njenu vezu s javnim interesom.

~ Poto dugorono tee ravnotei, trita sama sebe reguliu. Iznova formuliui Smitovu ideju o
nevidljivoj ruci, Hajek je povezao trite u ogroman nervni sistem koji je sposoban da, regulie
ekonomiju, jer je u mogunosti da prenosi istovremeno, putem mehanizma cena, skoro beskonaan broj
poruka Takoe, trita su prirodno uspena i produktivna.

~ Na makroekonomskom nivou, trita su uspena, jer se resursi nepopustljivo koriste na
najprofttabilniji nain i zato to bogati, jednako kao i siromani, imaju motiv za rad.

~ Na mikroekonomskom nivou, privatni poslovi su po sebi efikasniji od javnih tela, zato to ih
disciplinuje motiv za profitom, jarisiljavajui ili da trokove odravaju na niskom nivou, dok e poreski
obveznik uvek platiti raun za javne gubitke.

~ Trita su pristupani, ak demokratski mehanizmi. Konkurencija garantuje da proizvoai
proizvode samo ono to su potroai voljni da kupe i po ceni koju sebi mogu priutiti; ukratko, potroa je
kralj.

~ Najzad, trita odravaju pravinost i ekonomsku pravdu. Ona svim ljudima, na osnovu talenta i
marljivog rada, daju priliku za uspon i pad. Materijalna nejednakost je samo odraz prirodne nejednakosti
u ljudskom rodu. Iza napredovanja neoliberalnih ideja i struktura, kao glavna pogonska snaga, stoji
ekonomska globalizacija Globalizacija je svedok inkorporiranja nacionalnih ekonomija u meusobno
povezanu globalnu ekonomiju, u kojoj je proizvodnja internacionalizovana, a tok kapitala izmeu
zemaljaje slobodan i esto trenntan.

~ Filip Bobit (Phillip Bobbit) zastupa tezu da je ovo doprinelo zameni nacije-drave trinom
dravom, ija uloga je neto ira od pokuaja da se maksimalno poveaju izbori dostupni jaojedincima.
Uslovi za irenje globalizacije uspostavljeni su poetkom 70-tili godina, propau Breton-Vudskog
sporazuma, sistema fiksnih deviznih kurseva, koji je od 1945. godine omoguavao stabilnost
meunarodne ekonomije.

~ Kao rezultat toga, institucije globalne ekonomske vlasti, Meunarodni monetarni fond, Svetska
banka i od 1995. godine, Svetska trgovinska organizacija (formalno GATT), bile su prilagoene ideji
neoliberalnog ekonomskog poretka, zasnovanog na principima slobodnog trita i slobodne trgovine. Zato
globalizacija ide ruku pod ruku s neoliberalizmom, jedan proces koji je svoj vrhunac dostigao 90~tih
godina 20. veka, putem krupne rekonstrukcije ekonomija u trine zasnovane ekonomije, posebno u
postkomunistikim dravama istone Evrope, u Latinskoj Americi i u velikom delu sveta u razvoju.

~ Neoliberali, na primer, nisu optreeni posledicama koje rastua mo transnacionalnih korporacija
ima po demokratiju, tekoom pomirenja neobuzdanog konzumerizma i takmiarskog individualizma sa
bilo kakvim smislenim pojmom ljudskog procvata, ili pretnjom koju za ekonomsku i kulturnu razliitost
predstavlja pojava globalnih dobara i trend ka integraciji i monopolu.

Moderni liberalizam

~ Moderni liberalizarn se ponekad opisuje kao liberalizam 20. veka. Ba kao to je razvoj
klasinog liberalizma bio tesno povezan s pojavom industrijskog kapitalizma u 19. veku, tako su
savremene liberalne ideje vezane za dalji razvoj industrijalizacije. Ovaj razvoj je uticao na britanski
liberalizam od l9 veka nadalje, ali u drugim zemljama je poeo da deluje tek mnogo kasnije; na primer,
ameriki liberalizam nije bio pogodan sve do krize 30~tih godina

~ U ovim izmenjenim istorijskim okolnostima, liberali su nalazili da je sve tee odrati verovanje
po kojem je dolazak industrijskog kapitalizma sa sobom doneo opti prosperitet i slobodu za sve. Otuda su
mnogi poeli da revidiraju oekivanja ranog liberalizma da e neograniena tenja ka sopstvenom interesu
proizvesti socijalno pravedno drutvo.

~ Poto je ideja ekonomskog individualizma sve vie dolazila pod udar, liberali su iznova
promiljali svoj stav prema drav. Minimalna drava klasine teorije bila je potpuno nesposobna da ispravi
nepravde i nejednakosti graanskog drutva. Zato su moderni liberali bili spremni da brane razvoj
intervencionistike drave ili zatitnike drave (enabling state).

~ Ipak, moderni liberalizam se shvata na dva, potpuno razliita naina, Klasini liberali smatraju da
je on u sutini raskinuo s principima i doktrinama koje su prethodno odredivale liberalizam, a naroito da
je napustio individualizam i prigrlio kolektivizam (videti sti: 113). Zato su moderni liberali na mukama da
dokau kako oni pre grade na klasinorn liberalizmit, nego to ga izneveravaju. Ideje kojima se odli-kuje
moderni liberalizam su:

individualnost,
pozitivna sloboda,
socijalni liberalizam,
ekonomsko upravljanje.

Individualnost

~ Ideje Dona Stjuarta Mila opisuju se kao srce liberalizma, jer je on postavio most izmedu
klasinog i modernog liberalizrna: njegove ideje su okrenute kako u prolost, ka poetku 19. veka, tako i u
budunost, ka 20. veku Milova interesovanja su se protezala od politike ekonomije, do borbe za ensko
pravo glasa, ali ono to najjasnije pokazuje Milov doprinos modernoj liberalnoj misli su ideje koje je razvio
u delu O slobodi. Ovaj rad sadri neke od najupeatljivijili liberalnih iskaza u korist individualne
slobode. Mil je sugerisao da je pojedinac suveren nad sobom, sopstvenim telom i duhom, to je jedno
sutinski negativno shvatanje slobode, jer slobodu prikazuje kao odsustvo ogranienja u pogledu delovanja
pojedinca koja se tiu njega samog.

~ Mil je verovao da je ovo nuan, ali ne i dovoljan uslov slobode. Mislio je da je sloboda pozitivna
i konstruktivna snaga Ona pojedincima daje mogunost da preuzmu kontrolu nad sopstvenim ivotima, da
zadobiju autonomiju, ili dostignu samoostvarenje.

~ Mil je bio pod jakim uticajem evropskog romantizma i nalazio je da je pojam ljudskih bia kao
stvorenja koja tee to veoj koristi, i povran i neuverljiv. Strasno je verovao u individualnost, osobitost,
ak jedinstvenost svakog ljudskog bia. Vrednost slobode je u tome to pojedineima omoguava da se
razvijaju, da stiu talente, vetine i znanja i da oplemenjuju svoje senzibiiitete. Mil se nije slagao s
Bentamovim utilitarizmom, utoliko ukoliko je Bentam verovao da delovanja mogu da se razlikuju samo po
koliini zadovoljstva ili bola koje proizvode.

~ Po Milu, postoje via i nia zadovoljstva. Mil je eleo da promovie ona zadovoljstva koja
razvijaju intelektualni, moralni ili estetski senzibilitet pojedinca, On oito nije bio zainteresovan za prostu
potragu za zadovoljstvom, ve za lini samorazvitak, izjavljujui da bi radije bio nezadovoljni Sokrat,
nego zadovoljna budala. Kao takav, on je postavio temelje razvojnom modelu individualizma koji,
umesto grubo zadovoljenje interesa, naglaava ljudski procvat. Ipak, Mil na osnovu toga nije doneo
zakljuak da bi drava trebalo da se umea i pojedince vodi ka linom rastu i viim zadovoljstvima, jer
se, kao i Tokvil, plaio irenja konforinizrna u drutvu.

14.Pozitivna sloboda

~ Do najjasnijeg raskida s ranom liberalnom milju dolo je krajem 19. veka u radovima britanskog
filozofa T. H. Grina (Green, 1836-l 882), ija dela su uticala na generaciju mislilaca, tzv. novih liberala
kao to su L. T. Hobhaus (Hobhouse, 1864-1929) i J. A. Hobson (Hobson, 1854-1940). Grin je verovao
daje neograniena tenja za profitom, koju je branio klasini liberalizam, proizvela nove oblike
siromatva i nepravde.

~ Sledei D. S. Mila, on je odbacio rano liberalne shvatanje ljudskih bia kao sutinski sebinih
stvorenja koja tee to veoj koristi i predlagao mnogo optimistikije shvatanje ljudske prirode. Pojedinci,
po Grinu, jedni prema drugima gaje simpatije; oni su sposobni za altruizam.

~ Pojedinci nemaju samo pojedinane, ve i drutvene odgovornosti i stoga su s drugim
pojedincima povezani sponama brige i empatije. Takvo shvatanje ljudske prirode bilo je pod oiglednim
uticajem socijalistikih ideja koje istiu drutvenu i kooperativnu prirodu ljudske vrste. Zbog toga se
Grinove ideje oznaavaju kao socijalistiki liberalizam.

~ Grin je takode doveo u pitanje klasini liberalni pojam slobode. Negativna sloboda otklanja samo
spoljanja ogranienja pojedinca, dajui mu slobodu izbora. U sluaju poslova iji su cilj maksimalni
profiti, negativna sloboda opravdava mogunost unajmljivanja najjeftinije mogue radne snage; na
primer, zapoljavanje dece umesto odraslih, ili ena umesto mukaraca. Zato ekonomska sloboda moe
voditi eksploataciji.

~ Umesto negativne slobode, Grin predlae ideju pozitivne slobode. Sloboda je sposobnost
pojedinca da se razvija i dostigne individualnost, ona ukljtiuje mogunost pojedinca da ostvari svoj
potencijal, zadobije vetine i znanje i dode do ispunjenja.

~ Neogranieni kapitalizam ne daje svakom pojedincu iste prilike za samoostvarenje. Radniku
klasu, na primer, onemoguavaju nepovoljne prilike siromatva, bolesti, nezaposlenosti i neznanja.

~ U otklanjanaju spoljanjih ogranienja pojedinca, negativna sloboda ne bi mogla raunati ni na
ta drugo osim na slobodu da se gladuje, dok je cilj pozitivne slobode da osposobi pojedinca i ljude
sauva od drutvenih zala koja prete da osakate njihove ivote.

~ Takvo gledite je, na primer, bilo izraeno u Velikoj Britaniji, u Izvetaju Beverid (1942) n
kojem se skicira plan za proirenje drave blagostanja, putem napada na tzv. pet dinova: oskudicu,
bolest, neznanje, prljavtinu i lenjost

~ Ako trino drutvo pojedincima ne prua jednake prilike za rast i razvoj, dokazivali su moderni
liberali, to se moe postii jedino putem kolektivne akcije, koju treba da preduzme vlada.

~ Pod uticajem nemakog filozofa Hegela (1770-1831) koji je dravu prikazivao kao etiku ideju u
kojoj su otelovljene kolektivne tenje drutva, Grin je verovao da je drava drutveno odgovorna za svoje
graane.

~ Ona se shvata ne samo kao pretnja individualno} slobodi, ve u izvesnom smislu, i kao njen
garant, Za razliku od ranih liberala, moderni liberali su spremni da na dravu gledaju pozitivno, kao na
zatitnikn dravu, koja preuzima sve ire podruje drutvenih i ekonomskih odgovornosti.


Socijalliberalizam

~ Dvadeseti vek je bio svedok. rasta dravne intervencije u veini zapadnih zemalja, a i u mnogim
zemljama u razvoju. Veliki deo ove intervencije poprimio je oblik socijalne zatite: pokuaj vlade da
prevazilaenjem siromatva, bolesti i neznanja, obezbedi socijalnu zatitu svojih gradana.

~ Ako je za 19. vek bila tipina minimalna drava, tokom 20. veka moderna drava je postala
drava blagostanja. Politiki argument u prilog velferizmu /welfarism/ nije prerogativ nijedne pojedinane
ideologije. Njega su, na razliite naine, iznosili socijalisti, konzervativci, feministkinje, ponekad ak i
faisti.

~ U okviru liberalizma, za socijalnu zatitu se zalau moderni liberali, potpuno suprotno klasinim
liberalima koji su uzdizali vrline samopomoi i individualne odgovornosti.

~ Moderni liberali brane velferizam na temelju jednakosti prilika. Ako su odredeni pojedinci ili
grupe u nepovoljnom poloaj u zbog svojih drutvenih okolnosti, tada drava ima socijalnu odgovornost
da ovaj nepovoljan poloaj smanji ili otkloni. Ipak, moderni liberali veruju da takvo proirenje
odgovornosti vlade pre proiruje, nego to umanjuje individualna prava. Graani stiu brojna prava na
socijalnu zatitu ili drutvena prava, kao to su pravo na rad, pravo na obrazovanje i pravo na pristojno
stanovanje.

~ Nasuprot tome, klasini liberali veruju da su jedina prava, na koje graanin ima pravo, negativna
prava koja poivajuna ogranienju moi vlasti. Ovo vai za veinu tradicionalnih gradanskih sloboda koje
potuju liberali, kao to su sloboda govora, sloboda veroispovesti i udruivanja.

~ Ova prava ine privatnu sferu koja treba da bude nedodirljiva za vlast. Pored toga, prava na
socijalnu zatitu su pozitivna prava, jer se ona mogu ostvariti samo pozitivnim akcijama vlada, kroz
obezbeivanje dravnih penzija, beneficija i moda, javno finansiranih zdravstvenih i obrazovnih usluga.

~ Tokom 20. veka, liberalne partije i liberalne vlade obino su podravale institut socijalne zatite.
Temelje drave blagostanja u Velikoj Britaniji postavilaje, pred Prvi svetski rat, Askvitova (Asquith)
liberalna vlada kojaje uvela starosne penzije i ogranieni sistem zdravstvenog osiguranja u sluaju
nezaposlenosti.

~ Kada je, nakon Drugog svetskog rata, Atlijeva (Attlee) laburistika vlada u Velikoj Britaniji
proirila dravu blagostanja, bilo je to u skladu s Beveridovim izvetajem iz 1942. godine koji je pisao
modemi liberal Vilijam Beverid (William Beveridge, l879-1963).

~ U izvetaju se obeavalo stvaranje sveobuhvatnog sistema socijalnog osiguranja koji e pokriti
sve graane od kolevke do groba. U SAD, liberalni velferizam se razvio tridesetih godina, za vreme
administracije F. D. Ruzvelta.

~ Ideje ekonomskog individualizma i samopomoi prilino dugo sa dominirale 20 vekom, ali za
vreme Ruzveltovog Nju dila, javna pomo je uvedena za nezaposlene, stare, decu, udovice i slepe.
Liberalizam Nju dila preiveo je smrt Ruzvelta 1945. godine, a vrhunac je doiveo 60-tih godina s
politikom Nova granica Dona Kenedija i programom Veliko drutvo, Lindona Donsona. Donson
se koncentrisao na poboljanje gradanskih prava crnaca u Sjedinjenim Dravama i suprotstavljanje
siromatva i prljavtini u amerikim gradovima.

~ U nekim pogledima, moderni liberalizam je premostio razliku izmeu liberalizma i socijalizma.
Novi liberali s kraja 19. veka bili su, na primer, pod uticajem ideja fabijanskog socijalizma. Ovo
preklapanje je, ipak, postalo najizrazitije u drugoj polovini 20. veka, s pojavom tzv. socijademokratskog
liberalizma, naroito u delima Dona Rolsa. Socijaldemokratski liberalizam odlikuje njegova podrka
relativnoj drutvenoj jednakosti, lcoja se obino shvata kao vrednost koja definie socijalizam.

~ U Teoriji pravde Rols je razvio odbranu preraspodele i socijalne zatite, zasnovano na ideji
jednakosti kao pravinosti. On je dokazivao da, kada ljudi ne bi imali svest o svom drutvenom
poloaju i okolnostima, oni bi egalitarno drutvo smatrali pravinijim od neegalitarnog, zato to je elja
da se izbegne siromatvo vea od enje da se bude bogat.

~ Zbog toga je on predlagao princip razlike": drutvene i ekonomske nejednakosti treba da budu
ureene tako da od njih imaju koristi najmanje imuni, pri emu je, kako bi se obezbedio motiv za rad,
priznavao potrebu za nekom merom nejednakost. Ipak, takva teorija pravde ostaje pre liberalna, nego
Socijalistika, poto je, umesto u verovanju u drutvenu solidarnost, ukorenjena u pretpostavkama o
egoizmu i vlastitom interesu.

Ekonomsko upravljanje

~ Pored pruanja socijalne zatite, zapadne vlade 20, veka prosperitet su nastojale da postignu i
putem upravljanja svojim ekonomijama. Ovo jo jednom znai odbacivanje klasinog liberalnog
miljenja, posebno njegovog verovanja u slobodno trite koje samo sebe regulie i doktrinu laissez-faire.

~ Laissez-faire je naputen zbog sve vee sloenosti industrijskih kapitalistalistikih ekonomija i
njihove oigledne nesposobnosti da, preputene sopstvenim sredstvima, garantuju opti napredak. Usled
velike krize 30~tih godina, izazvano krahom Volstrita 1929. godine, bio je visok nivo nezaposlenosti
irom industrijalizovanog sveta i u velikom delu zemalja u razvoju.

~ Ovo je bio najdramatiniji dokaz neuspeha slobodnog trita Nakon Drugog svetskog rata,
praktino sve zapadne zemlje, u pokuaju da spree povratak predratnih nivoa te zaposlenosti, usvojile su
politike ekonomske intervencije.

~ Ove intervencionistike politike su u velikoj meri bile inspirisane radom britanskog ekonomiste
Dona Majnarda Kejnza (John Maynard Keynes, l883-1946). U delima Opta teorija zaposlenosti,
kamata i novca Kejnz je osporio klasine ekonomsko miljenje i odbacio njegovo verovanje u trite
koje samo sebe regulie.

~ Klasini ekonomisti su dok.azivali da za problem nezaposlenosti, a zapravo i za sve druge
ekonomske probleme, postoji trino reenje. Po njima, nezaposlenost e pasti ako se dopusti
sniavanje plata; ona e i dalje trajati samo onda ako, obino zbog pritiska sindikata, nivoi plata ostanu
nepromenijivi.

~ Kejnz je, medutiin, dokazivao da je nivo ekonomske aktivnosti, pa otuda i zaposlenosti, odreen
ukupnom koliinom potranje - ukupna potranja - u ekonomiji. On je sugerisao da e se, kada se sreu
nivoi plata, kupovna mo Linutar' ekonomije smanjiti, a sa njom i ukupna potranja.

~ Ako ljudi u svojim depovima imaju manje novca za troenje, firme e proizvoditi manje roba, a
rezultat e biti nastavljanje rasta nezaposlenosti.

~ Slobodno trite bi se, prema tome, kretalo silaznom spiralom u depresiju i bilo bi nesposobno da
sebe ponovo oivi, to se, kako je verovao Kejnz, dogodilo 30-tih godina. Za razliku od prethodnih
trgovinskih ciklusa. Velika depresija se nije zavrila prirodnim iznenadnim iskrsavanjem ekonomske
fortune. Kejnz je sugerisao da vlade, utiui na nivo ukupne potranje, mogu upravljati svojim
ekonomijama.

~ Vladini trokovi su, u stvari, ubrizgavanje potranje u ekonomiju izgradnjom jedne kole, vlada
stvara zaposlenje za graevinske radnike i potranju za graevinskim materijalom, a efekti ovoga e
zatalasati celu ekonomiju, poto graevinski radnici, na primer, imaju novca da kupe vie roba Toje ono
to Kejnz naziva efekt mnoitelja.

~ Oporezivanje je, s druge strane, povlaenje novca iz ekonomije, ono smanjuje ukupnu
potranju i priguuje eko nomsku aktivnost. U vremenima visoke nezaposlenosti, Kejnz je vladama
preporuivao da treba da izvre reflaciju ekonomije, bilo poveanjem javnih trokova, bilo putem
rezanja poreza.

~ Nezaposlenost, prema tome, ne moe biti reena pomou nevidljive ruke kapitalizma, ve
intervencijom vlade, u ovom sluaju stvaranjem budetskog deficita, to znai da vlada bukvalno previe
troi. Kejnzijansko upravljanje potranjom je tako obeavalo osposobljavanje vlada da upravljaju nivoi
ma nezaposlenosti i rasta i tako osiguraju opti napredak.

~ Kao i uvoenje socijalne zatite, moderni liberali ekonomsko upravlj anje smatraju
konstrttktivnim u unapreivanj u prosperiteta i harmonije u graanskom drutvu. Kejnz nije bio protivnik
kapitalizma; zaista, u mnogim pogledima, on je bio njegov spasitelj. On je prosto dokazivao da
neograniena privatno preduzetnitvo ne moe da funkcionie u okviru sloenih industrijskih drutava
Prvi, mada ogranien, pokuaj da se primene Kejnzove ideje preduzet je u SAD, za vreme Ruzveltovog
Nju dila. Meutim, Ruzveltova privrenost uravnoteenom budetu i u skladu s tim, njegovo odbijanje da
dopusti poveanje vladinih trokova za projekte javnih radova koji su prevazilazili dohodak od
oporezivanja, rezultirali su samo vrlo postepenim padom nezaposlenosti.

~ Velika depresija se, u stvari, pre zavrila dalekosenim i obimnim vojnim trokovima u pripremi
za rat, nego svesnim pokuajem da se izlei nezaposlenost. Ovo je bilo najoiglednije u Nemakoj, gde se
za 18 meseci od Hitlerovog naimenovanja za kancelara 1933. godine, nezaposlenost prepolovila.
Nezaposlenost meuratnog perioda je stoga izleena nenamernim kejnzijanizmom. Do kraja Drugog
svetskog rata, kejnzijanizam je bio iroko uspostavljen kao ekonomska ortodoksija Zapada, zamenjujui
staro verovanje u laissez-faire.

~ Praktino sve zemlje su, u izvoenju posleratne ekonomske rekonstrukcije i planiranju budueg
rasta, koristile ekonomsko upravljanje Verovalo se daje kejnzijanizam klju za dugaki bum,
ekonomski rast 50~tih i 60-tih godina bez istorijskog presedana, o emu je svedoilo irenje obilja, bar u
zapadnim zemljama. Meutim, ponovna pojava ekonomskih tekoa 70-tih godina, obnovila je naklonost
prema teorijarna klasine politike ekonomije. Usled toga nastalo je pomeranje od kejnzijanskih
prioriteta, posebno pune zaposlenosti, do neoliberalnih prioriteta, vezanih za nisku inflaciju ili njeno
potpuno odsustvo. Ipak, neuspeh revolucije slobodnog trita iz 80~tih i 90-tih godina da osigura odriv
ekonomski rast vodi pojavi nove politike ekonomije ili neokejnzijanizma. Mada priznaje da je grubi
kejnzijanizam iz 50~tih i 60-tih godina zbog globalizacije postao izlian, neokejnzijanizam je takode znak
obnovljene svesti o injenici da neregulisani kapitalizam tei da donese niske investicije, kratkoronost i
drutvenu fragmentaciju ili slom.

Liberalizam u 21. veku

~ ini se da je vrhunac 20. veka trijumf liberalizma irom sveta,'poto se liberalni model
predstavnike vlasti, udruen s ekonomijom zasnovanom na tritu, model koji je od 19. veka dominirao
politikim i drutvenim razvojem Zapada, bez milosti proirio celim globusom. Ovo shvatanje je
najupeatljivije artikulisao ameriki teoretiar drutva Frensis Fukujama (Francis Fukuyama/) koji je
objavio: Svedoci smo kraja istorije kao takve: tj. krajnje take ideoloke evolucije oveanstva i
univerzalizacije zapadne liberalne demokratije kao konane forme ljudske vlasti. Ovu tezu je lako
potkrepiti. Nakon kolapsa faizma 1945. godine, glavna alternativa zapadnom liberalizmu bio je
komunizam sovjetskog tipa.

~ Meutim, i on se, u istonoevropskim revolucijama, od 1989. do 1991. godine, spektakularno
sruio, istovremeno potkopavajui samu ideju planiranja i intervencionizma. U Africi, Aziji i Latinskoj
Americi, proces demokratizacije se ukorenjivao, to je znailo irenje viepartijskih sistema i rastui
entuzijazam za trine reforme. Da li je ovaj proces bio izraz oigledne nadmonosti liberalizma nad
njegovim ideolokim takmacima, posebno socijalizmom (kao to sugeriu teoretiari kraja istorije), ili
je on bio posledica pojave globalnog kapitalistikog sistema kojim vladaju rnultinacionalne korporacije
(kao to upozoravaju kritiari), inilo se da je oblik budunosti predodreen.

~ U 2l. veku, ekonomske i politike razlike bi se progresivno smanjivale, poto bi sva drutva,
razliitim brzinama, konvergirala ka sutinski liberalnom modelu razvoja. Ovo se, na primer, moe videti
iz uspona trine drave i dominacije pitanja koja se tiu line potronje i individualnog izbora. Ipak,
liberalni trij umfalizam treba da bude umanjen priznanjem novih izazova koji liberale prisiljavaju da svoja
gledita iznova promisle, i ponekad revidiraju.

~ Zaista, u nekim pogledima, liberalna ideologija pati od krize poverenja koja je oigledne u sve
eem odbijanju liberala da svoje ideje predstave kao univerzalne ili fundamentalne principe. U 21.
veku, izazovi liberalizmu dolaze iz razliitih izvora, ali njegova zajednika tema s oito poraenim
socijalistikim izazovom, je priznairje znaaja razlike ili razliitosti. Ovo baca svetlost na injenicu da je
vrednosti i identitet sve tee ukoreniti u apstraktnorn pojmu pojedinca, poto partiktllamo postaje
verodostojnije od univerzalnog.

~ Osnovu za jedan od takvih najranijih napada na liberalizam ponudio je komunitarizam (videti str.
156). Elisder Meklntajer (Alisdair Maclntyre) i Majkl Sendl (Michael Sandel) na primer, odbacivali su
individualizam kao lakoveran, iz razloga to on sugerie da je sopstvo neoptereeno, to njegov
identitet izvodi potpuno iznutra, umesto iz drutvenog, istorijskog i kulturnog konteksta. Liberalno
drutvo koje propoveda da svaki pojedinac treba da vodi dobar ivot, u smislu u kojem ga on ili ona
definiu, preti stoga da se degenerie u neogranieni egoizam i nesposobno je da promovie saradnju i
kolektivno pregnue.

~ Feministkinje su razvile sopstvenu verziju politike razliitosti. One napadaju liberalizam kao
neadkvatno sredstvo za poboljanje drutvene uloge ena, jer on ne uspeva da prepozna znaaj rodnih
razlika i vrlo esto brani jednu koncepciju osobe kojom dominiraju muke cite i karakteristike. Njihova je
teza da bi ene trebalo da usvoje vrednosti i identitet koji ih identifikuju kao ene, to znai odbacivanje
pretenzija liberalnog univerzalizma.

~ Liberalizam se takode suoio s tekoama dolaskom multikulturnih drutava. Mada liberali imaju
dugo propovedanu toleranciju i prihvatili su koristi od moralne i kulturne razliitosti, multikulturalizam ih
suoava s bar dva problema. Prvo, multikulturalizam je povezan s kolektivnim pojmom identiteta,
zasnovanog na etnicitetu, rasi, jeziku ili bilo emu drugom. Drugo, vrednosti koje su bitne za grupni
identitet moraju se prihvatiti kao validne, bez. obzira na to da li su liberalne, neliberalne ili ak
antiliberalne.

~ Izazovi liberalizmu ne dolaze samo iz zapadne domovine. O napredovanju liberalne demokratije
ima isto toliko svedoanstava koliko i o tome daje kraj bipolarnog svetskog poretka, kojim je dominirao
sukob izmeu kapitalistikog Zapada i komunistikog Istoka, dao maha novim i neliberalnim politikim
snagama. U istonoj Evropi i delovima sveta u razvoju, povampireni nacionalizam, ija se privlanost za
narod zasniva na snazi, izvesnosti i sigurnosti, esto se dokazao kao moniji od dvosmislenog liberalizma.

~ Osim toga, ovaj nacionalizam se ee povezuje sa etnikom istotom i autoritamou, nego s
liberalnim idealima kao to su Samoopredeljenje i graanski ponos. Na Bliskom istoku i u delovima
Afrike takode su se pojavili, u potpunom sukobu s liberalnom kulturom, i razliiti oblici fundamentalizma
(videti str. 313), Zaista, u velikom delu sveta u razvoju, politiki islam moe dobiti prevagu nad
liberalizmom, upravo zbog svoje sposobnosti da ponudi nezapadni, ak antizapadni stav.

~ Osim toga, tamo gde su uspostavljena uspene trine ekonomije, one nisu uvek zasnovane na
liberalnim vrednostima i institucijama. Na primer, politiki reimi u istonoj Aziji, svoju sposobnost da
odre drutvenu stabilnost moda vie duguju konfuijanizmu, nego uticaju liberalnih ideja kao to su
konkurencija i samo-nastojanje.

~ Daleko od kretanja ka irjedinjenom, liberalnom svetu, karakteristika politikog razvoja u 21. veku
moe da bude sve vea ideoloka raznolikost, Politiki islam, konfuijanstvo, ak i atrtoritami
nacionalizam, mogu se, ipak, pokazati kao rivali zapadnom liberalizrnu. Sa svoje strane, na takve izazove
zapadna drutva mogu odgovoriti otklonom od liberalizrna, to je oigledno u ograniavanju gradanskih
sloboda koje prati takozvani rat protiv terora. Iz perspektive postmodernog doba kriza liberalizma je
posledica stvarnog kolapsa projekta prosvetiteljstva ijije deo liberalizam oduvek bio. Ovaj projekt se
zasnivao na pretpostavci da skup univerzalno primenjivih racionalnih principa moe postaviti uslove koji
omoguavaju pojedincima da tee za ciljevima koji su u raskoraku.

~ Ipak, postmoderni mislioci, kao to je Riard Rorti (Richard Rorty1) dovode u pitanje ideju
objektivne istine i dokazuju da je liberalizam, kao i druge ideologije, a zapravo i svi sistemi verovanja,
samo renik koji ne moe da se smatra nita tanijim od drugih renika. Iz ove perspektive,
liberalizam kao metanarativan, kao teorija koja skicira pravac istorijskog razvoja, je mrtav.

~ Ako je to tako, liberalizam se moe suoiti s budunou u kojoj e on biti samo jedan od brojnih
modela politikog poretka. Stoga Don Grej (John Gray/) zastupa tezu da je istinski naslednik liberalizma
pliualizam, ija je snaga u tome to, kao jednako legitimno, prihvata i liberalne i neliberalne vrednosti i
institucije.

KONZERVATIVIZAM

15.POREKLO I RAZVOJ

Konzervativizam se na poetku 19. veka koristio da opie specifinu politiku poziciju ili
ideologiju. Bio je tesno povezan sa autoritarom odbranom monarhije i aristokratije, iji je jedan
oblik ostao u autoritarnim populistikim pokretima u zemljama u razvoju. Do 20tih godina 19.
veka ovaj termin se koristio da oznai suprotstavljanje principima i duhu revolucije iz 1789.
godine.
Konzervativne ideje su nastale kao reakcija na sve bre politike, ekonomske promene, iji je
simbol bila Francuska revolucija. Konzervativna ideologija je nastala kao reakcija na Francusku
revoluciju i proces modernizacije na Zapadu. Jedno od najranijih iskazivanja konzervativnih
principa, sadrano je u delu Edmunda Berka Razmiljanja o Francuskoj revoluciji, koji
izraava duboku alost zbog revolucionarnog osporavanja ancient rgime, koje se dogodilo
prethodne godine.
Tokom 19. veka, zapadne zemlje su se transformisale pod pritiscima kojima je zamah dala
industralizacija, a koji su se refrlektovali u rastu
- liberalizma
- socijalizma
- nacionalizma .
Konzervativna misao znaajno varira, jer se prilagoava postojeim tradicijama i nacionalnim
kulturama.
1

U kontinentalnoj Evropi, razvio se jedan vrlo razliit i autoritarniji oblik konzervativizma,
koji je monarhiju i rigidne autokratske vrednosti branio od nadolazee plime reforme.
Formiranjem hrianskih demokratskih partija nakon Drugog svetskog rata, kontinentalni
konzervativci (Nemaka, Italija), prihvatili su politiku demokratiju i drutvenu reformu.
SAD su bile pod relativno malim uticajem konzervativnih ideja. One su formirane kao rezultat
ukorenjenih liberalnih i progresivnih vrednosti. Tek 60tih godina 20. veka, otvoreno
konzervativna gledita poeli su da izraavaju neki elementi dveju glavnih partija
republikanska i demokratska.
Konzervativizam je tee prepoznati izvan Evrope i Severne Amerike.
U Africi, Aziji i Latinskoj Americi, razvili su se politiki pokreti koji su nastojali da prue
otpor promeni i sauvaju tradicionalne naine ivota, mada retko koriste konzervativne
argumente i vrednosti.
Izuzetak je japanska Liberalno-demokratska partija (dominira politikim ivotom Japana od
1955. Godine)
2
.
U drugim zemljama, konzervativizam pokazuje populistiko-autoritarni karakter.
3

Konzervativizam je intelektualno najskromnija ideologija, to implicira na njegovu elastinost.
On napreduje jer nije spreman da se vee za fiksiran sistem ideja. Meutim, 70tih godina dolazi
do oivljavanja konzeravativne ideje, kada je politika desnica ponovo osvojila vlast, to se
najbolje vidi u sluaju vlade Margaret Taer u Velikoj Britaniji (1979-1990) taerizam i
Reganove administracije u SAD (1981-1989) reganizam. Oni su praktikovali radikalnu i
ideoloku vrstu konzervativizma, koja se naziva nova desnica.
4

ELjA ZA OUVANjEM CENTRALNE TEME

I )

1
primer britanski konzervativizam
2
LDP je u tesnoj vezi sa poslovnim interesima i privrena je unapreivanju privatnog sektora;
pokuava da ouva tradicionalne vrednosti i obiaje Japana, te podrava specifino konzervativne principe kao to
su lojalnost, dunost i hijerarhija
3
primer Peron u Argentini i Homeini u Iranu
4
vie rei o Novoj desnici u tekstu pod naslovom Nova desnica
Konzervativizam se prikazuje kao negativna filozofija ija je svrha da propoveda otpor, ili bar
sumnju u promene. Ali, kada bi se konzervativizam sastojao od refleksne odbrane status quo
5
, on
bi bio prosto politiki stav, a ne ideologija. elja za opiranjem promeni moe biti tema koja se
stalno vraa, ali ono po emu se konzervativci razlikuju od pristalica rivalskih politikih
verovanja jeste specifian nain na koji oni tu poziciju podravaju.
II )
Opisivanjem konzervativizma kao ideologije se iritiraju sami konzervativci.
a) Jedni vie vole da svoja verovanja opiu kao duhovni stav ili zdrav razum, nasuprot
izmu ili ideologiji ;
b) Drugi zastupaju tezu da je specifinost konzervativizma u njegovom naglaavanju istorije
i iskustva i njegovoj odbojnosti prema racionalnoj misli .
Konzervativizam je zasnovan na posebnom skupu politikih verovanja o ljudskim biima,
drutvima u kojima ive i znaaju specifinog skupa politikih vrednosti.
Najznaajnija od njegovih centralnih verovanja su:
tradicija
ljudska nesavrenost
organsko drutvo
hijerarhija i autoritet
svojina.


5
stanje u kome se neto nalazi

16.Tradicija
Centralna tema koja je prisutna u konzervativizmu jeste odbrana tradicije vrednosti, prakse,
institucija koje su trajale kroz vreme i prelazile sa generacije na generaciju.
Zakljuak da obiaje i institucije treba sauvati upravo zato to su preivele test istorije je iz
njihovog religijskog uverenja. Naime, ako je svet oblikovao Bog stvoritelj, tradicionalni obiaji i
praksa u drutvu smatrae se Bogom datim.
6

Od 19. veka bivalo je sve tee odrati verovanje po kome tradicija odrava volju Boga. Ali, kako
se ubrzavao korak istorijske promene, stare tradicije zamenjivane su novim, a jasno se videlo da
su ove nove tradicije
7
stvorene od oveka, nikako Bogom date.
Ipak, veina konzervativaca podrava tradiciju, ne oseajui potrebu za dokazom o njenom
boanskom poreklu.
Tradicija znai davanje glasova najopskurnijoj od svih klasa: naim precima. To je
demokratija mrtvih. Tradicija odbija da se podredi arogantnoj oligarhiji onih koji su se
tu trenutno zadesili. G. T. esterton
To znai da je tradicija izraz nagomilane mudrosti iz prolosti. Institucije i prakse prolosti
testiralo je vreme i stoga ih treba sauvati na korist sadanjih i generacija koje dolaze.
8

Konzervativci duboko potuju tradiciju i zbog toga to ona stvara kako za drutvo, tako i za
pojedinca oseaj identiteta. Ustanovljeni obiaji i praksa su ono to pojedinci mogu prepoznati,
one su bliske i umirujue. Tradicija prua ljudima oseaj ukorenjenosti, pripadnosti koji je jai
zbog svoje istorijske zasnovanosti.

17- LJUDSKA PRIRODA Ljudska nesavrenost
Konzervativizam je filozofija ljudske nesavrenosti. Konzervativci odbacuju idealistike
snove
9
, i svoje teorije zasnivaju na verovanju da su ljudska bia nesavrena i neusavriva.



6
Edmund Berk tekst na strani broj 76
7
primer slobodni izbori i univerzalno pravo glasa
8
darvinsko verovanje institucije i obiaji koji su opstali, opstali su iz razloga to su funkcionisali i zato to se
uvidelo da su od vrednosti dokazali su sposobnost za opstanak
9
savrenost ljudske vrste; ljudska bia su po prirodi dobra, ili ukoliko se poboljaju drutvene okolnosti, mogu se
uiniti dobrim
Ljudsko nesavrenstvo se shvata na nekoliko naina:
1.) Ljudska bia se shvataju kao psiholoki ograniena i zavisna stvorenja.
- ljudi se plae izolacije i nestabilnosti ;
- ljudi se psiholoki oslanjaju na ono to je bezbedno i poznato, dobijaju sigurnost znajui
svoje mesto
znaaj drutvenog poretka i sumnjiavost prema draima slobode - poredak
obezbeuje stabilnost i predvidivost ljudskog ivota, prua sigurnost /
TOMAS HOBS
10
! .

2.) Poreklo nemoralnog i kriminalnog ponaanja konzervativci trae u pojedincu.
- ljudi su moralno nesavrena bia
11
;
- ljudi su sebini i gramzivi ;
- elja za moi radi moi je primarni ljudski nagon
12
;
- ljudi se mogu privoleti na cilizovano ponaanje samo ako se odvrate od izraavanja
svojih nasilnih i antisocijalnih poriva
zakon (strogo primenjivan) = sklonost ka jakoj vladi i krutim reimima kaznene
politike
13
.

3.) Intelektualne moi ljudi su ograniene.
14

- Majkl Oukot politiki svet je bezgranian i bezdan
konzervativci sumnjaju u apstraktne ideje i sisteme miljenja koji polau pravo na to
da razumeju ono to je neshvatljivo ;
vole da svoje ideje utemelje u tradiciji, iskustvu i istoriji, usvajanjem opreznog,
umerenog i pragmatinog pristupa svetu i izbegavanjem doktrinarnih/dogmatskih
verovanja.

18.Organsko drutvo
Tradicionalni konzervativci veruju da je autonomistika slika drutva zasnovana na
zavaravanju da pojedinci mogu ili ele da se oslone na sebe. Oni veruju da su ljudska bia
stvorenja koja su zavisna i koja trae sigurnost ona ne postoje i ne mogu da postoje izvan
drutva, ve im je potrebno da imaju korene u drutvu, da mu pripadaju.


10
Tomas Hobs tekst na strani broj 78
11
pesimistiko hobsovsko shvatanje ljudske prirode
12
primer - zloin = posledica osnovnih ljudskih instinkata i sklonosti
13
primer - duge zatvorske kazne i upotreba telesne/smrtne kazne
14
ljudska priroda tabela na strani broj 79
Pojedinac ne moe biti odvojen od drutva on je deo drutvenih grupa koje ga vaspitavaju. To
su:
porodica
prijatelji
grupe vrnjaka
drugovi na poslu
kolege
lokalna zajednica
nacija ...
Ove grupe ivotu pojedinca pruaju sigurnost i znaenje.
Rezultat ovog shvatanja je sloboda, kao voljno prihvatanje drutvenih obaveza od strane
pojedinaca. Sloboda podrazumeva vrenje svoje dunosti, a okovi dunosti i obaveza su ono
to drutvo dri na okupu. Konzervativci veruju da bi drutvo u kojem bi pojedinci znali samo za
svoja prava, a ne bi priznavali svoje obaveze, bilo bez korena i atomistiko.
Konzervativci drutvo
15
shvataju kao ivo bie, organizam, iji delovi zajedno funkcioniu, kao
to mozk, srce, plua i jetra funkcioniu u ljudskom organizmu. Organizmi se od vetakih stvari
ili maina razlikuju po osnovu dva pitanja:
1.) organizmi nisu samo zbir pojedinanih delova koji se po volji mogu
rasporeivati/prerasporeivati
- celina je neto vie od zbira njegovih pojedinanih delova ;
- celina se odrava krhkim nizom veza meu njegovim delovima koje, ukoliko se otete,
mogu dovesti do smrti organizma .
2.) organizme oblikuju prirodni faktori umesto ljudske domiljatosti
- organsko drutvo je oblikovano prirodnom potrebom
16
.
Upotreba organske metafore u razumevanju drutva ima duboko konzervativne implikacije:
ako je drutvo organsko, njegove strukture i institucije su oblikovane snagama izvan ljudske
kontrole (i razumevanja)
pojedinci koji ive u njemu treba da sauvaju i potuju njegovu delikatnu graevinu ;
organicizam oblikuje na stav prema odreenim institucijama, delovima drutva
posmatraju se iz funkcionalistike perspektive = institucije se razvijaju i opstaju iz nekog
razloga da doprinesu odranju vee celine
17
.

15
drutvo tabela na strani broj 82
16
primer - porodica
Organicistike ideje su oigledne u argumentima konzevativizma u prilog porodici,
vrednostima i naciji.
Porodica
- najtemeljnija institucija drutva , model za sve drutvene institucije
- nastala je iz proste potrebe za raanjem i odgajanjem dece
- svojim lanovima, naroito deci, prua bezbednost i sugurnost i ui ih o vrednosti
dunosti i potrebi da se potuju drugi
- od sutinskog je znaaja za stabilnost drutva
- treba da se titi, i (ako je neophodno), jaa
Vrednosti
- konzervativci se plae moralnog i kulturnog pluralizma
18

- zalau se za zajedniku kulturu i vrednosti
- takvu kulturu mogu oblikovati razliiti izvori tradicija, porodica, religija
19

Nacija
- formirane su prirodno, iz prirodne naklonosti koja se razvija meu ljudima koji dele isti
jezik, istoriju, kulturu, tradicije
20


19.Hijerarhija i autoritet
I ) Konzervativci veruju da je drutvo po prirodi hijerarhijsko, karakteristino po fiksiranim i
ustanovljenim drutvenim gradacijama. Drutvena jednakost se odbacuje kao nepoeljna i
nedostina; mo, poloaj i svojina, uvek su nejednako raspodeljeni.
Po prihvatanju drutvene nejednakosti, konzervativci (kao i liberali) smatraju da su neki ljudi
roeni sa talentima i vetinama, kojih su drugi lieni. Meutim, oni veruju da je nejednakost
dublje ukorenjena - ona je neizbeno svojstvo organskog drutva, a ne puka posledica
individualnih razlika.
21

Kao to mozak, srce i jetra u organizmu vre razliite funkcije, tako i razliite klase i grupe koje
ine drutvo imaju sopstvene specifine uloge.

17
time to postoje, institucije dokazuju da su vredne i poeljne
18
veruju da su mulitkulturalna drutva nestabilna
19
u obliku tradicionalnih vrednosti, porodinih vrednosti, hrianskih vrednosti
20
oseaj identiteta i pripadanja
21
Berk prirodna aristokratija
Postoji prirodna nejednakost bogatstva i drutvenog poloaja, opravdana odgovarajuom
nejednakou drutvenih odgovornosti.
22

II ) Verovanje u hijerarhiju pojaava naglasak na autoritet. Konzervativci veruju da se autoritet
razvija prirodno prirodne potrebe, kao i drutvo.
23
Takav autoritet se moe nametnuti jedino
odozgo.
Autoritet je ukorenjen u prirodi drutva i svim drutvenim institucijama (kola nastavnik ;
radno mesto poslodavac ; drutvo kao celina vlast).
Autoritet je neophodan i koristan, jer je svakome neophodno vostvo, podrka i sigurno znanje
gde oni stoje i ta se od njih oekuje.
Konzervativci naroito istiu liderstvo vitalni sastojak svakog drutva; sposobnost da se drugi
usmeravaju i da im se prui inspiracija i disciplinu neduhovna poslunost; dobrovoljno i
zdravo potovanje autoriteta.
Autoriet se smatra apsolutnim i neospornim. Ipak, veina konzervativaca veruje da vrenje
autoriteta treba da bude ogranieno i da ove granice nisu nametnute vetakim ugovorom, ve
prirodnim odgovornostima koje autoritet povlai za sobom.

20.Svojina
Svojina je faktor koji ima duboki i gotovo mitski znaaj za konzervativce.
Jedni gledaju na nju kao na bitan ekonomski motiv - mogunost gomilanja bogatstva
24
.
Takoe smatraju da ona ima in psiholokih i drutvenih prednosti.
25
= Vlasnitvo nad svojinom
daje ljudima oseaj poverenja i pouzdanja, neto na ta se moe osloniti.
26

Vlasnitvo nad svojinom promovie brojne vane drutvene vrednosti:
oni koji poseduju sopstvenu svojinu potuju svojinu drugih ;
svesni su da svojina mora biti zatiena od nereda i bezakonja ;
vlasnici svojine imaju ulog u drutvu = zainteresovani su za odranje zakona i poretka .


22
odnos radnika i poslodavca
23
odnos roditelja i dece
24
svojina kao odraz zasluge oni koji vredno rade i imaju talenat treba da steknu bogatstvo
25
primer prua sigurnost
26
primer tednja = opreznost u upravljanju novcem
a)privatna tednja
b)ulaganje u svojinu
konzervativne vrednosti ;
potovanje autoriteta ,
potovanje zakona ,
potovanje drutvenog poretka .
(dublji i liniji razlog) - svojina moe posmatrati (skoro) kao proirenje linosti pojedinca ;
posedi nisu samo spoljanji objekti koji se cene zbog svoje korisnosti
27
- oni reflektuju i
neto od linosti i karaktera vlasnika ,
provalna kraa = zloin zbog koga njegove rtve ne pate samo zbog gubitka ili
oteenja svoje imovine, ve i zbog oseaja da su lino povreeni .
Izuzetak su konzervativci poput laissez-faire liberala, koji ne ele da prihvate verovanje da svaki
pojedinac ima apsolutno pravo da svoje vlasnitvo koristi kako god eli.
Konzervativci tradicionalno zastupaju tezu da sva prava, ukljuujui i svojinska, povlae za
sobom i obaveze. Svojina nije samo stvar pojedinca, ve je od znaaja i za drutvo. Prava
pojedinca moraju biti u ravnotei sa dobrobiti drutva ili nacije.
21.AUTORITARNI
28
KONZERVATIVIZAM

Iako svi konzervativci tvrde da potuju pojam autoriteta, malo modernih konzervativaca bi
prihvatilo tvrdnju da su im stanovita autoritarna.
Savremeni konzervativci ele da dokau svoju privrenost demokratskim (posebno liberalno-
demokratskim) principima, unutar konzervativizma postoji tradicija koja favorizuje autoritarnu
vladavinu.
U vreme Francuske revolucije, glavni branitelj autokratske vladavine je bio francuski politiki
mislilac, osef de Mestr (1753-1821). On je bio estoki kritiar Francuske revolucije, ali je eleo
da povrati apsolutnu mo nasledne monarhije. Bio je reakcionar i potpuno nespreman da prihvati
bilo kakvu reformu ancien regime, koji je zbaen 1789. godine.
De Mestr je verovao da je drutvo organsko i da bi doivelo fragmentaciju ili slom, kada ne bi
bilo vezano dvostrukim principima trona i oltara.
29

Zato je njegova glavna okupacija bila ouvanje poretka koji ljudima moe da prui bezbednost i
sigurnost.

27
primer kua, automobil
28
autoritarizam tekst na strani broj 87
29
u delu Du Pape (1817), dokazivao je da iznad zemaljskih monarhija treba da vlada, u osobi pape, vrhovna
duhovna mo
Revolucija, ak i reforma, oslabila bi lance koji povezuju ljude i vodila padu u haos i
ugnjetavanje.

Tokom 19. veka, konzervativci u kontinentalnoj Evropi su ostali verni rigidnim i hijerarhijskim
vrednostima autokratske vladavine.
Autoritarizam nigde nije bio tako uvren, kao u Rusiji, gde je car Nikolaj (1825-1855),
nasuprot vrednostima slobode, jednakosti, i bratstva, obznanio principe ortodoksije, autokratije i
nacionalnosti. Nikolajevi naslednici su odbijali da svoju mo ogranie putem ustava ili
parlamentarnih institucija.
U Nemakoj, ustavna vlast se razvila, ali je carski kancelar Bizmark (1871-1890) obezbedio da
ona ostane varka.
Na drugim mestima, autoritarizam je ostao jak naroito u katolikim zemljama.
Papstvo je sa italijanskim ujedinjenjem, pretrpelo ne samo gubitak svog svetovnog autoriteta, ve
sa usponom sekularnih politikih ideologija, i napad na svoje doktrine.
1864. Godine, papa Pij IX je bacio prokletstvo na sve radikalne i progresivne ideje
30
, kao lana
uenja naeg najnesrenijeg veka, a kada se suoio sa gubitkom papskih drava i Rima, 1870.
godine je proglasio edikt o papskoj nepogreivosti.
U drugim sluajevima, konzervativno-autoritarni reimi su podrku traili od masa koje su
dobile pravo glasa. To se desilo u Francuskoj, gde je univerzalno pravo glasa uvedeno za
mukarce 1848. godine.
Luj Napoleon je pobedio na izborima, pa se kasnije proglasio za imperatora Napoleona III,
pozivajui se na sitno seljatvo, kao najbrojniji element francuskog izbornog tela.
Napoleonov reim je autoritarizam spojio sa obeanjem ekonomskog prosperiteta i drutvene
reforme, u jednoj vrsti plebiscitarne diktature.
Paralela bonapartizma u 20. veku je peronizam.
Argentinski diktator Huan Peron (1946-1955) je proklamovao poznate autoritarne teme
poslunosti, poretka i nacionalnog jedinstva. Osnova njegove politike podrke su bili interesi
osiromaenih masa, bezkouljaa. Peronistiki reim je bio populistiki, po tome to je svoju
politiku modelovao u skladu sa instiktima i eljama obinog naroda i rasprostranjenom eljom za
ekonomskim i drutvenim progresom.
Slini reimi su se razvili u delovima Afrike, Azije i Bliskog istoka.

30
ukljuujui ideje nacionalizma, liberalizma i socijalizma
Iako ovakvi reimi nastoje da uvrste poloaj konzervativnih elita i obuhvataju specifino
konzervativni oblik nacionalizma, autoritarno-populistiki reimi, pokazuju crte koje su blie
faizmu, nego konzervativizmu iz razloga to mobilizuju narodnu podrku diktatorskoj vladavini.
22.PATERNALISTIKI
31
KONZERVATIVIZAM

Postoji jedna fleksibilnija, uspenija, anlgo-amerika tradicija koja see ak do Edmunda Berka.
Karakteristian stil berkijanskog konzervativizma je oprezan, skroman i pragmatian; on je izraz
sumnje u fiksirane principe, bilo revolucionarne, bilo reakcionarne. Vrednosti najdrae
konzervativcima tradicija, poredak, aurtoritet, svojina bii sigurne samo onda kada se politika
razvija u svetlosti praktinih okolnosti i iskustava. Taktva pozicija e prihvatiti razboritu
spremnosti na stav menjati da bi se sauvalo, ree dramatinu i radikalnu promenu.
Pragmatini konzervativci ne podravaju ni pojedinca, ni dravu, ve su spremni da
podre/preporue ravnoteu izmeu njih, zavisno od toga ta radi.
Reformski impuls u konzervativizmu je takoe tesno povezan za opstankom neofeudalnih
paternalistikih vrednosti u 19. i 20. veku.
Postoje dve glavne tradicije paternalistikog konzervativizma:
konzervativizam jedinstvene nacije
hrianska demokratija

a) Konzervativizam jedinstvene nacije
Anglo-amerika paternalistika tradicija nas esto vraa Bedaminu Dizraeliju (1804-1881), koji
je svoju politiku filozofiju razvio u dva romana Sybil (1845) i Coningsby (1844). Ovi romani
istiu princip drutvene obaveze, u otrom kontrastu prema ekstremnom individualizmu
32
. U
pozadini stoji poruka koja upuuje na rastuu industralizaciju, ekonomsku nejednakost i
revolucionarni ustanak
33
.
Dizraeli je pokuao da skrene panju na opasnost od podele Britanije na dve nacije Bogate i
Siromane, te se moe rei da se njegov argument se zasnivao na kombinaciji mudrosti i
principa.
rastua drutvena nejednakost sadri seme revolucije
- siromana i ugnjetavana radnika klasa nee prihvatiti svoju bedu

31
paternalizam tekst na strani broj 89
32
dominantan unutar politikog establimenta
33
kontinentalna Evropa
- revolucije koje su se desile u Evropi 1830. i 1848. godine potrvuju ovo verovanje
- reforme bi bile razumne, jer bi, zaustavljajui plimu revolucije, bile u interesu bogatih u
krajnjoj liniji
pozivanje na moralne vrednosti
- bogatstvo i privilegije donose sa sobom drutvene obaveze, posebno odgovornost za
siromane i manje imune
34

- drutvo je po prirodi hijerarhijski organizovano
nejednakost bogatstva i drutvenih privilegija proizvodi nejednakost u odgovornosti
feudalni princip noblesse oblige = obaveza aristokratije da bude asna i plemenita ;
ove obaveze ne treba da se naputaju, ve da se izraze kroz drutvenu reformu

Dizraeli je zasluan kako za Drugi akt reforme iz 1867. godine, kojim se pravo glasa prvi put
proiruje na radniku klasu, tako i za drutvene reforme kojima su poboljani uslovi stanovanja i
higijene.
Dizraelijeve ideje su imale uticaj na konzervativizam i doprinele su radikalnoj i reformskoj
tradiciji koja se (jo uvek) poziva na pragmatine instikte konzervativaca i njihov oseaj za
drutvene dunosti.
U Velikoj Britaniji ove ideje pruaju osnovu za ono to se naziva konzervativizam jedinstvene
nacije, ije pristalice sebe nazivaju i torijevcima
35
, kako bi oznaili svoju privrenost
predindustrijskim, hijerarhijskim i paternalistikim vrednostima.
Dizraelijeve ideje je kasnije
36
preuzeo lord Randolf eril, u formi torijevske demokratije.
eril je naglaavao potrebu za tradicionalnim institucijama
37
, koje bi uivale iru drutvenu
podrku. Ovo bi se moglo postii time to bi se radnika klasa pridobila da glasa za
Konzervativnu partiju. (Konzervativizam jedinstvene nacije se na taj nain moe shvatiti kao
jedna forma torijevskog velferizma.)
Vrhunac jedinstvene nacije dostignut je 50-tih i 60-tih godina 20. veka, kada je konzervativna
vlada u Velikoj Britaniji i drugim zemljama, poela da praktikuje jednu vrstu kejnizanske
socijaldemokratije, upravljajui ekonomijom cu cilju pune zaposlenosti i uveanja socijalne
zatite.
Ovaj stav je bio zasnovan na potrebi za neideolokim srednjim putem izmeu krajnosti laissez-

34
organicistiko verovanje drutvo se odrava prihvatanjem dunosti i obaveza
35
torijevstvo tekst na strani broj 91
36
krajem 19. veka
37
primer monarhija, Gornji dom i crkva
faire liberalizma i socijalistikog dravnog planiranja, odnosno razuzdanog individualizma i
tlaiteljskog kolektivizma.
38

Ideja jedinstvene nacije ili torijeevske ideje, samo uslovno pruaju osnovu za drutvenu i
ekonomsku intervenciju. Svrha konzervativizma u ovom smislu jeste da uvrsti hijerarhiju
uvrsti umesto da je otkloni, a njegova elja za poboljanjem uslova manje imunih, ograniena
je na nastojanje da se obezbedi situacija u kojoj siromani vie nikada nee biti pretnja
etabliranom poretku.

b) Hrianska demokratija
Hrianske demokratske partije koje su formirane u Evropi nakon 1945. godine, usvojile su
intervencionistike politike.
Najvanija od njih jeste Hriansko-demokratska unija (CDU) u Zapadnoj Nemakoj i
Hrianska demokratska partija (DC) u Italiji.
Ovaj novi oblik konzervativizma bio je privren politikoj demokratiji i pod uticajem
paternalistikih drutvenih tradicija katolicizma.
Katolika drutvena teorija tradicionalno je usredsreena na drutvenu grupu i istie ravnoteu ili
organsku harmoniju. Tokom 19. i 20. veka, katolike partije
39
, uprkos papskoj vrstoj
privrenosti autokratiji, podrale su ustavnu vlast, politiku demokratiju i drutvenu reformu.
Nakon 1945. godine, katolika drutvena teorija je podsticala novoformirane hrianske
demokratske partije da praktijuju jedan oblik demokratskog korporativizma koji istie znaaj
posredinih institucija
40
, koje povezuje pojam socijalnog partnerstva.
Nasuprot tradicionalnom isticanju nacije, Hrianska demokratija, posebno u Nemakoj,
podravala je katoliki princip filijale
41
. Simpatija prema principu filijale doputa hrianskim
demokratama da podre decentralizaciju
42
i evropeizaciju evropsku integraciju.
Spremnost hrianskih demokratskih partija da praktikuju kejnizajnske politike velferizma
mnogo se ozbiljnije oslanja na fleksibilne i pragmatine ideje ekonomista, kao to je Fridrih List.
On je naglaavao ekonomski znaaj politike i politike moi u priznavanju potrebe za
intervencijom vlade, kako bi se nerazvijene industrije zatitile od nemilosrdne strane
konkurencije, to je dovelo do ideje ekonomije drutvenog trita
43
.

38
Harold Makmilan Srednji put
39
primer Zentrum, Partija Centra u Nemakoj
40
primer crkve, sindikati, poslovne grupe
41
ideja po kojoj odluke treba da donosi najnia odgovarajua institucija
42
naroito u formi federalizma
43
drutveno trite je ekonomija koja je struktuisana na trinim principima i u velikoj meri je slobodna od vladine
kontrole, a deluje u kontekstu drutva u kojem se kohezija odrava kroz sveobuhvatni sistem socijalne zatite i
efikasnih javnih usluga; trite nije cilj ono je sredstvo za stvaranje bogatstva
Rezultat takvog miljenja je poseban model kapitalizma koji je usvojen u veem delu
kontinentalne Evrope, koji se naziva i Rajnsko-alpski kapitalizam ili socijalni kapitalizam.
Zamisao drutvenog trita je od 70-tih godina 20. veka kontinentalni evropski
konzervativizam
44
uinila znatno manje prijemivim za ono to je privlano u ekonomiji
slobodnog trita, nego u britanskoj i amerikoj verziji paternalizma jedinstvene nacije.

23.LIBERTARIJANSKI
45
KONZERVATIVIZAM

Ova ideologija je pod uticajem liberalnih, naroino klasinih liberalnih ideja. Liberalne doktrine,
pogotovo one koje se tiu slobodnog trita, od kraja 18. veka usavrili su konzervativci i one
ine tradiciju koja je tekmac konzervativnom paternalizmu libertarijanske ideje i brane
najveu moguu ekonomsku slobodu i najmanju moguu vladinu regulaciju drutvenog ivota.
Libertarijanski konzervativci veruju da je liberalna ekonomija kompatibilna sa tradicionalnijom
konzervativnom drutvenom filozofijom, zasnovanom na vrednostima kao to su autoritet i
dunost.
Libertarijanska tradicija je najjaa u onim zemljama u kojima klasine liberalne ideje imaju
najvei uticaj u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Berk je imao uticaj u analizi prethodno navedenih vrednosti, te je, kao vatreni pristalica liberalne
ekonomije Adama Smita, izraavao snanu naklonost prema slobodnoj trgovini i trgovakim
poslovima i prema trinoj ekonomiji koja sama sebe regulie u domaim poslovima, zasnovanu
na konkurenciji.
Slobodno trite je efikasno i pravino, ali takoe prirodno i nuno. Prirodno, po tome to je
izraz elje za bogatstvom, "ljubavi prema dobiti, koja je deo ljudske prirode.
46

Berk nije video napetost izmeu svoje podrke trinoj ekonomiji i odbrane tradicionalnog
drutvenog poretka, jer je verovao da je do kraja 18. veka tradicionalni poredak u Britaniji
prestao da bude feudalni i postao kapitalistiki. Stoga se kapitalistiko slobodno trite moe
braniti na osnovu tradicije, kao crkva i monarhija.
Ipak, libertarijanski konzervativci nisu dosledni liberali. Oni veruju u ekonomski individualizam
i odsustvo vladine intervencije, ali su manje spremni da ovaj princip proire i na druge aspekte
drutvenog ivota.



45
libertarijanizam tekst na strani broj 93
46
zakoni trita = prirodni zakoni
Konzervativci, pa i libertarijanski konzervativci
47
, imaju pesimistiko vienje ljudske prirode.
Da bi se odrao javni poredak i obezbedilo potovanje autoriteta, potrebna je jaka drava.
Libertarijanske konzervativce privlae neki aspekti teorija slobodnog trita iz razloga to one
obeavaju osiguranje drutvenog poretka.
Konzervativce ponekad privlai trite kao sredstvo drutvene discipline, jer trine snage
reguliu i kontroliu ekonomsku i drutvenu aktivnost.
48

Dok jedne konzervativce plai da trini kapitalizam vodi u beskonane novotarije i neumornu
konkurenciju, druge privlai, jer veruju da se njime moe uspostaviti trini poredak koji se
odrava bezlinim prirodnim zakonima, umesto politikim autoritetom.

47
pragmatski konzervativizam v.s. libertarijanski konzervativizam tabela na strani broj 94
48
trite = instrument koji odrava drutvenu stabilnost i paralelno je snagama prinude sudovima i policijom


24.NOVA DESNICA

Tokom 70-tih godina 20.veka, unutar konzervativizma se razvio skup radikalnih ideja, kojima se
direktno osporavala kejnzijanska ortodoksija velferizma. Ove ideje nove desnice su bile u
poetku najuticajnije u SAD i Velikoj Britaniji, ali su dobile zamajac i u delovima
kontinentalne Evrope, u Australiji, na Novom Zelandu, pa i u zapadnim zemljama irom
globusa.
Nova desnica je irok termin i koristi se za opis ideja koje spajaju dve suprotne ideoloke
tradicije.
Prva je klasina liberalna ekonomija, posebno teorije slobodnog trita Adama Smita, koje su
oivele u drugoj polovini 20. veka. Ovo je nazvano liberalna nova desnica ili neoliberalizam.
Drugi element je tradicionalna konzervativna, predizraelijevska drutvena teorija,
naroito njena odbrana poretka, autoriteta i discipline. Ovo je nazvano konzervativna nova
desnica ili neokonzervativizam.
Nova desnica pokuava da ekonomski libertarijanizam spoji sa dravnim i drutvenim
autoritarizmom. Kao takva, ona je meavina radikalnih, reakcionarnih i tradicionalnih crta.
Radikalizam nove desnice je jedan oblik reakcionarnog radikalizma, po tome to se i liberalna i
konzervativna nova desnica uporno vraaju na doba 19. veka, kao doba navodne ekonomske
ispravnosti i moralne jaine. Ali, nova desnica se takoe poziva i na tradiciju.
49

Ideje nove desnice su bile proizvod raznolikih istorijskih faktora.
Prvo, dugaki bum
50
je poetkom 70-tih godina zavrio u recesiji, sa rastuom
nezaposlenou koja se podudarila sa visokom inflacijom stagflacija.
Drugo, uticaj drutvenih faktora, naroito irenje liberalne drutvene filozofije, bio je prisutan.
Konzervativci su se plaili da ona vodi dvostrukom zlu preteranoj toleranciji i iroko
rasprostranjenoj zavisnosti od socijalne pomoi.
Tree, u oblikovanju nove desnice pomogli su meunarodni faktori jaanje nacionalistikih
oseanja unutar konzervativizma i ponovno oivljavanje podrke politici moi.


49
posebno na tzv. tradicionalne vrednosti
50
brz i trajan ekonomski rast posleratnih godina

a) Liberalna nova desnica
Liberalni aspekti miljenja nove desnice izvedeni su u potpunosti iz klasinog liberalizma,
posebno neoliberalizma.
Liberalna nova desnica je antietatistika.
- Drava se shvata kao carstvo prinude i neslobode; kolektivizam ograniava individualnu
inicijativu i potkopava samopotovanje.
- Vlast na ljudske poslove uvek ima tetne posledice.
- Umesto toga, uspostavlja se vera u pojedinca i trite.
- Pojedince treba podsticati da se oslone sami na sebe i da u sopstvenom interesu prave
racionalne izbore.
- Trite se potuje kao mehanizam pomou kojeg e zbir pojedinanih izbora voditi
progresu i optoj koristi.
Kao takva, liberalna nova desnica pokuava da uspostavi dominaciju libertarijanskih nad
paternalistikim idejama.
U okviru ove antietatistike doktrine, dominantna tema je ideoloka privrenost slobodnom
tritu.
Nova desnica je vaskrsla klasinu ekonomiju Smita i Rikarda u obliku u kojem je prikazana u
delu modernih ekonomista, kao to su Fridrih Hajek
51
i Milton Fridman.
Ideje slobodnog trita, koje su tokom ranog 20. veka bile naputene u korist kejnzijanizma,
ponovo su zadobile kredibilitet tokom 70-tih godina.
Vlade su imale sve vee tekoe u ouvanju ekonomske stabilnosti i odrivog rasta.
Da li je uopte u moi vlade da reava ekonomske probleme?!
Za ekonomiste slobodnog trita najozbiljniji od ekonomskih problema je inflacija.
52

Neoliberali veruju da inflacija ugroava celokupan temelj trine ekonomije zato to, smanjujui
veru u novac kao sredstvo razmene, obeshrabruje ljude da preduzimaju trgovaku ili ekonomsku
aktivnost. Zato ekonomija zdravog trita zahteva da novac ima zdravu i stabilnu vrednost.
To znai da je vlada ekonomski odgovorna, pre svega, za odranje zdravog novca, to se
postie putem sniavanja potpunog iskorenjivanja inflacije.

51
Fridrih Hajek tekst na strani broj 99
52
inflacija = poveanje opteg nivoa cena, to dovodi do pada vrednosti novca za istu koliinu novca se moe
kupiti manje robe
Meutim, 70-tih godina je kejnzijanizam pothranjivao inflaciju i proizveo stagflaciju, to je
objanjeno monetarizmom nivo cena je odreen koliinom novca u ekonomiji: ponudom
novca.
53

Nova desnica je protivnik same ideje meovite ekonomije i javnog vlasnitva. Nakon 1945.
godine, mnoge zapadne drave su, kako bi olakale upravljanje svojim ekonomijama,
nacionalizovale svoje bazine industrije. Ovim su stvorene ekonomije koje su bile meavina
javnog sektora (koji je vlasnitvo drave) i privatnog sektora (iji su vlasnici pojedinci).
Nova desnica je elela da obrne ovaj trend politika privatizacije gospoe Taer je uspeno
razmontirala kako meovite, tako i kolektivizovane ekonomije, prevodei industrije iz javnog u
privatno vlasnitvo.
Isto tako, ekonomisti slobodnog trita pomeraju panju sa strane potranje na stranu
ponude u ekonomiji.
54

Dve glavne smetnje stvaranju preduzetnike kulture (kulture zasnovane na strani ponude), su
visoki porezi i vladina regulacija.
Liberalna nova desnica je protiv drave zbog njene ekonomske efikasnosti i pristupanosti i zbog
njenih politikih principa, posebno zbog privrenosti individualnoj slobodi.
Ove ideje vode u pravcu anarhokapitalizma, koji veruje da sva dobra i usluge, ukljuujui sudove
i javni poredak, treba da se isporuuju putem trita.
Sloboda koju brane liberalni, libertarijanski, pa i anarhistiki elementi nove desnice je negativna
sloboda: uklanjanje spoljanjih ogranienja pojedinca. S obzirom da se kolektivna mo vlade
posmatra kao osnovna pretnja pojedincu, sloboda moe da se osigura samo povlaenjem
drave. To znai povlaenje socijalne zatite.
55


25.Konzervativna nova desnica
Konzervativnu novu desnicu ili neokonzervativizam odreuje njen strah od drutvene
fragmentacije ili sloma, koji se vidi kao produkt liberalne reforme ili irenja progresivnih
vrednosti.
Autoritet se vidi kao reenje za fragmentaciju i nered, jer deluje kao jedna vrsta drutvenog
lepka koji vezuje ljude, dajui im oseaj ko su i ta se od njih oekuje.
Rezultat toga je da se nova desnica tumai kao jedan oblik autoritarnog populizma, koji
izraava iroko rasprostranjenu zabrinutost naroda zbog labavljenja moralnih standarda i

53
Reganove i Taerine ekonomske politike su bile voene monetaristikim teorijama i teorijama slobodnog trita
tokom 80-tih godina
54
strana ponude = vlade treba da podstiu rast, stvaranjem uslova koji proizvoae podstiu da proizvode, umesto
da potroae ohrabruju da troe
55
Robert Nozik tekst na strani broj 101
slabljenja autoriteta u drutvu i daje odgovor na njih.
Ovo stavljanje naglaska na autoritet, u sprezi sa povienom osetljivou na krhkost drutva, jasno
dokazuje da su koreni neokonzervativizma u tradicionalnom organskom konzervativizmu.
Tri glavna elementa za koja se vezuje konzervativna nova desnica su:
1.) zakon i poredak ;
2.) javni moral ;
3.) nacionalni identitet .
Neokonzervativci veruju da su porast zloina, delikvencije i asocijalnog ponaanja, posledica
jednog veeg opadanja autoriteta koji je od 60-tih godina pogodio veinu zapadnih drutava.
Ljudima je potrebno da znaju gde im je mesto i to im uliva sigurnost.
Ovaj drutveni autoritarizame postie putem dravnog autoritarizma, elje za jakom dravom,
koja se reflektuje u krutom stavu prema zakonu i poretku. Prihvatajui ideju inherentne
moralne iskvarenosti, neokonzervativci veruju da koreni nereda poiivaju u ljudskoj dui, umesto
u drutvenoj nepravdi.
56

Konzervativna nova desnica je zainteresovana za pitanja javnog morala, to je reakcija na tzv.
popustljive ezdesete. Rast bogatstva u posleratnom periodu, doveo je do sve vee gotovosti
57
,
te su se doveli u pitanje konvencionalni moral i drutveni standardi. Ovo je bila ozbiljna pretnja
ustanovljenim vrednostima i opteprihvaenom moralu, na kojima se temelji stabilnost drutva.
U popustljivom drutvu neokonzervativci vide dve opasnosti:
a) sloboda da se izabere sopstveni moral ili ivotni stil moe dovesti do izbora nemoralnih
ili zlih pogleda
58
;
b) ljudi mogu da usvoje pogrean moral ili ivotni stil, ali je bitnije to to mogu da izaberu
razliite moralne pozicije
59
.
Popustljivo drutvo je ono kojem nedostaju etike norme i ujedinjujui moralni standardi, a ako
se pojedinci ponaaju prosto onako kako im je volja, bie nemogue odrati civilizovane
standarde ponaanja.
Konzervativna nova desnica, suoena sa unutranjim i spoljnim pretnjama, odlikuje se eljom
za jaanjem nacionalnog identiteta.
Vrednost nacije je u tome to povezuje drutvo, dajui mu zajedniki kulturni i graanski
identitet, koji je utoliko jai, ukoliko je ukorenjen u istoriji i tradiciji.

56
kriminalu i delikvenciji se moe suprotstaviti samo strah od kazne, a kazna moe biti efikasna samo ako je stroga
57
pogotovo kod mladih
58
postoji znaajan religijski element, posebno u SAD
59
moralni pluralizam je velika pretnja, jer podriva koheziju drutva
Nacije su organski entiteti koji nastaju iz prirodne tenje za oslanjanjem na druge koji su nam
slini.
Najznaajnija pretnja naciji iznutra, jeste rast multikulturalizma.
Sve vea kulturna razliitost slabi spone nacionalnosti, pretei politikoj zajednici, a istovremeno
stvara spektar etnikih i rasnih sukoba.

c) Tenzije unutar nove desnice
60


Ne dre se neoliberalnih i neokonzervativnih gledita svi mislioci i politiari koji usvajaju ideje
nove desnice.
61

Ipak, neoliberalna i neokonzervativna gledita se obino podudaraju i upravo je pokuaj da se
ekonomski liberalizam spoji sa socijalnim konzervativizmom, ono to novoj desnici daje lini
peat.
Dve vlade koje su najoiglednije bile pod uticajem ideja nove desnice administracije Regana i
Margaret Taer podravale su (u razliitim stepenima) kako liberalnu, tako i konzervativnu
novu desnicu.
Dvostruki karakter taerizma u Velikoj Britaniji analizirao je Endru Gembl, kao privrenost
slobodnoj ekonomiji i jakoj dravi. Njegova analiza naglaava da je kljuna politika veza
izmeu ova dva elementa u tome to je u kontekstu sve ire nejednakosti i slabljenja dravne
potpore, vea potreba da se upravlja trinim poretkom i podri drutveni i politiki autoritet.
62

Ipak, sami teoretiari nove desnice smatraju da su neoliberalizam i neokonzervativizam
kompatibilni na jednom dubljem, ideolokom nivou.
63

Novu desnicu je, kako u ideolokom, tako i u politikom smislu, teko uzeti kao koherentnu.
S jedne strane, neoliberalizam podrava vrednosti kao to su sloboda, izbor, prava,
konkurencija, koje su ukorenjene u shvatanju ljudske prirode, u kojem se akcenat stavlja na
snani individualizam i oslanjanje na sopstvene snage.
S druge strane, neokonzervativizam brani vrednosti kao to su autoritet, disciplina, potovanje i
dunost, koje su ukorenjene u shvatanju ljudske prirode, u kojem se akcenat stavlja na krhkost,
sklonost zabludama i drutvenu zavisnost.
Napokon, poto trita ne potuju nacionalne granice, konzistentni neoliberalizam ima
globalizujue i internacionalistike implikacije koje slue podrivanju nacije kao vanog
ekonomskog, politikog i kulturnog entiteta.


60
liberalna v.s konzervativna nova desnica tabela na strani broj 105
61
primer Roder Skruton, Nozik, anarhokapitalisti
62
politike i drutvene snage koje su dobile zamah povlaenjem drave, mogu biti obuzdane jedino jaanjem
dravnog autoriteta
63
primer taerizam u VB i njegove latentne posledice
KONZERVATIVIZAM U 21. VEKU

S obzirom da je 20. vek razotrkio socijalistike zablude centralnog planiranja i kapitalizma
blagostanja, javna politika u 21. veku je spremna za dominaciju novog konzervativnog spoja
slobodnog trita i jake drave.
64

Ipak, konzervativizam se suoava sa jednim brojem izazova:
Sama propast socijalizma stvara odreene probleme ;
- Glavni znaaj pojave ideja i vrednosti nove desnice je u tome to se konzervativizam sve
vie definisao putem njegove antipatije prema dravnoj kontroli koja se obino povezuje
sa napredovanjem socijalizma ;
- Ako je konzervativizam postao kritika centralnog planiranja i ekonomskog upravljanja,
kakva e biti njegova uloga kada oni nestanu?!
65

Dugorona ekonomska odrivost filozofije slobodnog trita ;
- Vera u slobodno trite je istorijski i kulturno ograniena ;
- Oduevljenje neregulisanim kapitalizmom je anglo-ameriki fenomen koje je, zajedno sa
klasinim liberalizmom, vrhunac doiveo tokom 19. veka, a krajem 20. veka ponovo
oiveo u formi nove desnice ;
- Slobodno trite je ekonomski orsokak!
Konzervativizam ima ambivalentan odnos prema postmodernom dobu :
a) postmodernistiko odbacivanje projekta prosvetiteljstva je neto vie od odjeka
tradicionalnog konzervativnog skepticizma
- i tradicionalni konzervativizam i postmodernizam smatraju da je istina sutinski
parcijalna i lokalna
- s poveanjem rizika i neizvesnosti, poveava se privlanost filozofskog
konzervativizma
66

b) dolazak postmodernog doba ili poznog modernog doba preti da podrije samu osnovu
tradicionalnog ili organskog konzervativizma
- sve vea sloenost modernog drutva suoava pojedince sa sve irim izborima i
prilikama, koje je sve tee prepoznati, a jo manje braniti, ustanovljene vrednosti ili
zajedniku kulturu
- procesu detradicionalizacije doprinosi i globalizacija - intenziviranjem drutvenog toka
i razvodnjavanjem nacionalnog identiteta

64
najoiglednije je u Sad, naroito za vreme Dorda V. Bua
65
Kako konzervativizam moe ostati relevantan u postsocijalistikoj eri?!
66
filozofija zatite, ouvanja i solidarnosti

Uprkos politikim i ekonomskim izmicanjima neoliberalizma slobodnog trita, konzervativci
nalaze da je ideje nove desnice mnogo tee ostaviti na cedilu, nego to ih je u poetku bilo
prihvatiti.
Dok prihvatanje principa nove desnice moe biti pragmatian odgovor na opadanje politike i
izborne sree konzervativaca, ove ideje su donele strast prema principu, nekarakteristinu za
konzervativizam, i inficirale ga virusom ideolokog ubeenja. Uz ovo neizbeno ide sve vea
intelektualna rigidnost.
67

Dok su pokuaji konzervativizma da sebe preoblikuje u odriv ideoloki projekat, u prolosti
nailazili na malo unutranjeg otpora, opasnost je u tome to ne mora biti sluaj i u budunosti.
26, SOCI J ALI ZAM-Poreklo i razvoj

Termin socijalist potie od latinske rei sociare, to znai spajati ili deliti.
Najranija upotreba ovog termina: u Britaniji 1827. (u asopisu Co-operative Magazine)
Do poetka 30 godina IX veka, sledbenici Roberta Ovena u Britaniji i Sen-Simona u Francuskoj su
poeli svoja verovanja da nazivaju socijalizam.
Do 40 godina je termin bio poznat u industrijalizovanim zamljama, posebno Francuskoj, Belgiji i
nemaklim dravama.

Iako je poreklo socijalizma u IX veku, socijalisti ponakad polau pravo na intelektualno naslee koje see
unazad do Platovonove Drave ili Utopije Tomasa Mora.

Socijailzam je nastao kao reakcija na drutvene i ekonomske uslove koje je u Evropi proizveo rast
industrijskog kapitalizma.
Socijalistike ideje su poele da se vezuju za razvoj nove, rastue klase inustrijskih radnika, koji su se
suoavali sa siromatvom i ponienou (odlika rane indrustrijalizacije).

Iako socijalizam i liberalizam imaju zajednike korene u prosvetiteljstvu, i dele veru u razum i progres,
socijalizam je nastao kao kritika liberalnog trinog drutva, i bio je definisan pokuajem da ponudi
alternativu industrijskom kapitalizmu.


67
konzervativac ne moe vie putovati bez prtljaga
Na karakter ranog socijalizma su uticali nehumani uslovi u kojima je radila i ivela radnika klasa:
- Politike laissez-faire (nemeanje drave u ekonomska pitanja) ostavljala je vlasnicima da
odreuju nivoe plata i fabrike uslove
- Niske plate
- Rad ena i dece
- radni dan i do 12h
- Pretnja nezaposlenou
- Dezorjentisana, tek urbanizovana radnika klasa koja nema sopstvene institucije

pa su tako rani socijalisti traili radikalnu, revolucionalrnu alternativu industrijskom kapitalizmu.:

- arl Furije (u Franc.) i Robert Oven ( u VB) zagovarali uspostavljanje utopijskih zajednica,
zasnovanih na saradnji i ljubavi
- Karl Marks i Fridrih Engels (Nemaka) razvijali sistematinije teorije, sa polaganjem prava na
otkrie zakona istorije

Krajem IX veka se polako transformie karakter socijalizma, a do I sv.rata se socijalistiki svet
podelio na socijalistike partije koje
1. Mo trae kroz glasaku kutiju i propovedaju reforme
2. proklamuju kontinuiranuiranu potrebu za revolucijom (u zaostalijim zemljama kao to je
Rusija).

I u Ruskoj revolkuciji 1917. godine je takoe dolo do raskola:
revolucionarni socijalisti, sledei primer Lenjina i boljevika, prihvatili naziv
komunisti
reformski socijalisti, zadrali ime socijalista ili socijaldemokrata

XX vek : irenje socijalistikih ideja u afrike, azijske i latinoamerike zemlje u kojima se, poto one nisu
imale iskustva sa industrjkim kapitalizmom, razvijao iz antikolonijalne borbe;
ideja klasne eksploatacije je tu zamenjna idejom kolonijalnog ugnjetavanja, to je dovelo do stvaranja
monog spoja socijalizma i nacionalizma

Nakon 1945. je boljeviki oblik komunizma nametnut istonoj Evropi,
1949. nakon revolucije je prihvaen i u Kini,
kasnije se proirio i na Severnu Koreju, Vijetnam, Kambodu i Laos.

Umereniji oblici socijalizma su praktikovani u Kongresnoj partiji koja je decenijama nakon dobijanja
nezavisnosti 1947. dominirala indijskom politikom.

Razvijeni i specifini oblici socijalizma:
- afriki, pod utacajem komunalnih vrednosti tradicionalnog plemenskog ivota
- azijski, pod uiticajem moralnih normi islama

U junoj i centralnoj Americi 60 i 70 godina su socijalistiki revolucionari vdili rat protiv vojnih
diktatura za koje se mislilo da rade u interesu imperijalizma SADa:
Kastrov reim (nakon Kubanske revolucije 1959.) razvio tesne veze sa SSSR
sandinistika gerila (na vlasti u Nikaragvi nakon 1979.) je ostala nesvrstana
Salvador Aljende pvi u svetu demokratski izabran ef drave marksista.
(svrgnut i ubijen 1973.)


Centralne teme

Termin socijalizam se shvata na var tri razliita naina, to oteava analizu socijalizma:

1. Socijalizam kao ekonomski model, povezan sa nekim oblikom kolektivizacije i planiranja
(Kao ovakav, on stoji kao alternativa kapitalizmu; izbor izmeu ta dva se tradicionalno smatra
najkljunijim od svih ekonomskih pitanja, ali je zapravo iluzija jer ne postoji isti socijalizam ili
isti kapitalizam, svi ekonomski oblici spajaju odlike oba)
Moderni socijalisti: kapitalizam kao sredstvo da se kapitalizam upregne zarad ostvarivanja irih
drutvenih ciljeva.
2. Socijalizam kao sredstvo radnikog pokreta, koji predstavlja interese radnike klase, nudi
program pomou kojeg ona moe zadobiti politiku ili ekonomsku mo;
Socijalizam kao, u stvari, oblik laburizma, sredstvo za unapreenje interesa organizovanog rada,
iji znaaj stoga zavisi od uspeha radnike klase irom sveta
3. Socijalizam kao politiko verovanje ili ideologija, karakteristino po odreenom skupu ideja,
verdnosti i teorija, od kojih su najznaajnije
- Zajednica
- Saradnja
- Jednakost
- Drutvena klasa
- Zajedniko vlasnitvo
Zajednica

Socijalizam sadri ujedinujuu viziju ljudskih bia koja se oslanjanju na mo zajednice, koje kao takva
kolektivistika vizija naglaava sposobnot i spremnost ljudi da cljeve ostvaruju radei zajedno.

Socijalisti veruju da je ljudska priroda plastina, oblikovana iskustvom i okolnostima zajednikog
ivota., te da ljudsko ponaanje odreuje vaspitanje.

Sve ljudske atribute i vetine uimo od drutva, jer je pojedinac neodvojiv od drutva,
pa je tako, po socijalistima, i materijalistiko ili agresivno ponaanje pre drutveno uslovljeno nego
prirodno.

Socijalizma se ne bavi ljudima kakvi oni jesu, ve kakvi bi mogli da budu, zato su socijalisti esto
razvivijali utopistike vizije bljeg drutva u kojem ljudka bia, kao lanovi zajednice, mogu postii
istinsku emancipaciju i ispunjenje.

Afriki i azijski socijalisti naglaavaju da ve njihova tradicionalna, preidustrijska drutva istiu vrednost
zajednice. (ulijus Njerere, predsednik Tanzanije 1964-1985 je sopstvena gledita nazivao plemenski
socijalizam)

Na Zapadu se, pak, nakon generacija industrijkog kapitalizma tek vraa drutvena dimenzija ivota, u tu
svrhu su organizovani i eksperimenti:
- arl Furije: podsticao osnivanje pilot zajednica od kojih je svaka brojala oko 1800 lanova, koje
je on nazivao falansterije
- Robert Oven: u periodu 1824-1829. organizovao izvestan broj eksperimentalnih zajednica u, od
kojih je najpoznatija Nova harmonija u Indijani.
- Najuspeniji komunitarni eksperiment: sistem kibuca u Izraelu, koji se sastoji iz sistema
kooperativnih, uglavnom ruralnih naselja, u kojima je zemlja zajdnika i zajedniki se obrauje;
Prvi kibuc je osnovan 1909.,a i danas oko 3% graana Izraela ivi u kibucizmu, a jo oko 5% u
neto manje strogim, moav naseljima.
Kolektivizam

verovanje da je kolekvno ljudsko pregnue od vee praktine i moralne vrednosti nego
individualno samonastojanje.
Izraz elje da ljudska priroda ima drutvenu sr
Podrazumeva da su drutvene grupe (klase/nacije/rase/bilo ta drugo) znaajni politiki entiteti
Bakunjin i drugi anarhisti pod tim terminom podrazumevaju udruenja slobodnih pojedinaca koja
upravljaju sama sobom
Drugi autori pod kolektivizom podrazumevaju prevagu kolektivnih interesa nad individualnim
Ponekada se ovaj eemin vezuje i za dravu kao mehanizam pomou kojih se podravaju
kolektivni interesi, to znai da je rast dravnih odgovornosti znak naretka kolektivizma.
Saradnja

Ako su ljudska bia drutvene ivotinje, socijalisti veruju da je njihov prirodan odnos pre saradnja, nego
konkurencija koju zapravo optuuju da pojedince huka jedne protiv drugih, podstiui ih da poreknu ili
ignoriu svoju drutvenu prirodu, kao i da unapreuje sebinoj i agresiju.

Saradnja ima moralni i ekonomski smisao:
- pojedinci koji rade zajedno razvie spone , brige za drugog i naklonost prema drugom
- umesto energije individue upregnue se energija zajednice
(Petar Kropotkin, ruski anarhista: sposobnost za uzajamnu poo je glavni razlog opstanka i
prosperiteta ljudske vrste)
- motivacija ne samo materijalnim motivima, ve i moralnim pobudama za marljivim radom,
da se doprinese optem dobru
(Marks: Od svakoga prema sposobnostima, svakome prema potrebama")

Socijalistika privrenost saradnji podstakla je i nastanak kooperativnih preduzea, koji su bili zamiljeni
kao zamena za konkurentsek i hijerarhijske poslove u kapitalizmu:
- proizvoake kooperative
- potroake kooperative

U Velikoj Britaniji su kooperativna drutva nikla krajem IX veka, kupovala su robu na veliko i jeftino ih
prodavala svojim lanovima radnike klase. 1844. su Rochdale Piooners osnovali trgovinu meovatom
robom, pa su primer sledili mnogi itom Engleske i kotske.

Proizvoake kooperative, ija je radna snaga ujedno i njihov vlasnik, su bile uobiajene u delovima
severne panije i bive Jugoslavije, tamo gde je privreda bila organizovana po principu radnikog
samoupravljanja.

Kolgozi u Sovjetskom savezu su takoe bili zamiljeni ao kooperativni i samoupravni (u praksi radili u
rigidnom sistemu planiranja i kontreolisani od strane lokalnih partijskih efova)
27.J ednakost


Privrenost jednakosti- crta pomou koje se definie socijalistika ideologija, jer je jednakost politika
vrednost po kojoj se socijalizam najjasnije razlikuje od svojih rivala(prevashodno liberalizma i
konzervativizma), on je karakteristian po svom verovanju u drutvenu jednakost ili jednakost ishoda,
zato to:

1. Drutvena jednakost podrava pravdu i pravinost, a najznaajniji oblici ljudske nejednakosti su
rezultat nejednakog tretmana od strane drutva, pre nego prirosdne darovitosti), stoga pravda
zahteva da drutvo ljude tretira jednako, ili bar ujednaenije u pogledu nagraivanja i materijalnih
okolnosti.
Formalna jednakost je u svom zakonskom i politikom obliku za njih neadekvatna, jer ne uzima
u obzir strukturne nejednakosti kapitalistikog sistema, a
jednakost prilika isto tako zapravo podriva mit o uroenoj nejednakosti i daje legitimnost
nejednakosti.

2. Drutvena jednakost podrava zajednicu i saradnju, budui da je verovatnije da e se ljudi
identifikovati i raditi zajedno u zajedniku korist ako ive u jednakim drutvenim okolnostima;
Jednaki ishodi jaaju drutvenu solidarnost.Dutvena nejednakost vodi u konflikt i
nestabilnost; a jednakost prilika (filozofija punoglavaca neguje mentalitet opstanka
najspremnijih.

3. Drutvena jednakost podrava princip potreba-zadovoljenje koji je u osnovi ljudskog ispunjenja i
samoostvarenja.
Potreba je nuda, ona zahteva ispunjenje, a poto svi ljudi imaju sline potrebe, pogotovo one
bazine (hrana, voda, druenje) koje su sama graa slobode, raspodela bogatstva po tom principu
ima egalitarne implikacije (iako moe imati i neegalitarne, to je sluaj sa specijalnim
potrebama usped fizike ili mentalne nesposobnosti), a sloboda i jednakost su kompatibilni
principi.


Za razliku od slaganja meu socijalistima oko vrednosti politike i ekonomske jednakosti, konsenzus ne
postoji kada je u pitanju stepen do kojeg jednakost moe i treba da se ostvari:
- Marksisti i komunisti:
1. apsolutna drutvena jednakost
2. ukidanje privartne svojine
3. kolektivizacija proizvodnog bogatstva
- Marks i : rasporeivanje nagrada u potpunosti prema potrebama
- Socijaldemokrate:
1. relativna drutvena jednakost
2. raspodela bogatstva kroz dravu blagostanja
3. sistem progresivnog oporezivanja
(kapitalizam ukrotiti, princip zadovoljenje-potreba ogranien na iskorenjavanje
siromatva)

Pogled na jednakost (tabela):


Liberali:
- ljudi roeni jednaki, usmislu jednake moralne vrednosti, iz ega proistie
- formalna jednakost naroito zakonska i politika, zatim
- jednakost prilika, ali
- drutvena jednakost se postie na raun slobode.

Klasini liberali: potreba za strogom meritokratijom i ekonomskim motivima.
Moderni liberali: jedankost prilika zahteva relativnu drutvenu jednakost.

Konzervativci:
- drutvo shvataju po prirodi hijerarhijsko
- odbacuju jednakost kao apstraktan i nedostian cilj

Nova desnica: individualistiko verovanje u jednakost prilika, isticanje ekonomske koristi od
materijalne nejednakosti

Socijalisti:
- jednakost kao fundamentalna vrednost koja
- osigurava: drutvenu koheziju i bratstvo, pravdu ili pravinost i uveanje slobode u pozitivnom
smislu.

Anarhisti:
- naglaavanje politike jednakosti = jednakoi apsolutno pravo na lino autompmiju
- svi oblici politike nejednakosti se tretiraju kao ugnjetavanje

Anarhokomunisti: apsolutna drutvena jednakost koja se postie uspostavljanjem kolekvitnog vlasnitva
nad proizvodnim bogatstvom

Faisti:
- radiklana nejednakost je obeleje ljudske vrste (voasledbenici, izmeu rasa, nacija)
- ipak, svi lanovi rase ili nacije na koju se stavlja akcenat su jednaki

Feministkinje ( i feministi?! :D ) :
- jednakost tretiraju kao jednakost polova

Liberalni feminizam: pod time podrazumeva jednaka prava i jednake prilike
Socijalistiki feminizam: jednaka drutvena ili ekonomska mo nezavisno od roda
Radikalni feminizam: zahtev za jednakou moe dovesti do zahteva da se ene prepoznaju kao
mukarci

Ekologisti:
- biocentrika jednakost svi oblici ivota imajupravo da ive i svetaju
- uobiajeni pojmovi jednakosti su po njima antropocentrini, jer uzimaju u obzir samo interese
ljudkse vrste
Drutvena klasa

Def. Grupe ljudi koji dele slian drutveni ili ekonomski poloaj.
Za socijaliste je ona najdublja, najznaajnija od svih drutvenih podela, ali se socijalistina klasna politika
izraava na dva naina:

1. Drutvena klasa kao analitiko sredstvo; klase kao glavni inioci istorije i klju za razumevanje
politike i drutvene promene.
2. Usredsreivanje na radniku klasu i bavljenje politikom borbom i emancipacijom.
Socijalizam se shvata kao izraz interesa radnike klase, a sama radnika klasa kao sredstvo za
dostizanje socijalizma.

*drutvena klasa nije stalno obeleje drutva: socijalistika drutva su besklasna ili su u njima
klasne nejednakosti sutinski smanjene

Razlike u shvatanju prirode i znaaja drutvene klase:
- Marksisti:
1. klasa povezana sa ekonomskom moi koja se definie odnosom pojedinca
prema sredstvima za proizvodnju
2. klasna podela: kapital i rad, odnosno buroazija i proleterijat
3. nepomirljivi klasni sukob koji vodi ruenju kapitalizma kroz proletersku
revoluciju

- Socijaldemokrate:
1. Definisanje klase u odnosu na dohodak (statusne razlike) izmeu belih kragni (
nefiziki radnici, srednja klasa) i plavih kragni (fiziki radnici, radnika klasa)
2. Napredak socijalizma, stoga, znai ublaavanje navedene podele kroz ekonomsku i
drutvenu intervenciju
3. Verovanje u drutveni boljitak i klasnu harmonija


Od sredine XX veka slabi veza izmeu socijalizma i klasne podele (formalno naputanje: Zbogom
proliterijatu, Andre Gorce) zbog:
1. sve nieg nivoa klasne solidarnosti
2. smanjivanja tradicionalne radnike klase ioli gradnskog proleterijata (dezindustijalizacija,
fordistikipostfordistiki sistem)

Socijalistike partije zato sada svoj radikalizam sve vie odreuju ne u odnosu na klasnu emancipaciju,
ve u odnosu na pitanja kao to su
- rodna jednakost
- ekoloka harmonija
- prava ivotinja
- mir
- meunarodni razvoj...

28. SVOJ I NA, SOCI J ALI ZAM Zajednino vlasnitvo

Socijalisti poreklo konkurencije i nejednakosti trae u instituciji privatne svojine pod kojom
podrazumavaju proizvodno bogatstvo ili kapital, i kojoj se protive iz vie razloga:

1. Svojina je nepravedna (bogatstvo se kolektivno proizvodi, stoga treba da bude u posedu
zajednice)
2. Svojina raa gramzivost, dovodi do moralne iskvarenosti. (ljudi postaju materijalisti, verajui da
se tako moe doi do sree, ele da je steknu odnosno da je gomilaju)
3. Svojina je deljiva: pothranjuje sukobe u drutvu (vlasnici/radnici, poslodavci/zaposelni,
bogati/siromani)

Predlozi:
- ukidanje institucije privatne svojine i zamena zajednikim vlasnitvom
- (skromnije): uravnoteavanje prava na svojinu sa interesima zajednice.

-Karl Marks: ukidanje privatne svojine i stvaranje besklasnog komunistikog drutva, kolektivna svojina
treba da se upotrebljava u korist oveanstva
-Lenjin i boljevici 1917. : verovali u izgradnju socijalizma nacionalizacijom, proirenjem neposredne
dravne kontrole nad ekonomijom
-Staljin je svojom drugom revolucijom ovaj proces zavrio 30 godina izgradnjom ekonomije planirane
iz centra: jedan sistem dravne kolektivizacije;
Zajdnino vlasnitvo poinje da znai dravno vlasnitvo tj. socijalistika dravna svojina (po
sovjetskom ustavu), Sovjetski Savez razvija jedan oblik DRAVNOG SOCIJALIZMA.


Na Zapadu je nacionalizacija primenjivana selektivnije, njen cilj nije bio potpuni dravni kolektivizam
ve izgradnja metovite ekonomije (neke indrustrije u privatnom, neke u dravnom posedu).

U Velikoj Britaniji je Atlijeva laburistika vlada 1945-1951 nacionalizovala komandne visove
ekonomije: glavne indrustrije poput ind. elika, uglja, gasa, el. energije.

Od 50 godina dolazi do distanciranja socijalistikih partija od politike vlasnitva, od 80 godina sa
revizionizmom dolazi i do prihvatanja ekonomije koju poseduju privatnici, ak i do podrke privatizaciji.
Pogled na ekonomiju (tabela)


Liberali:
- Ekonomija kao vitalni deo graanskog drutva
- Naklonost prema trinom ili kapitalistikom ekonomskom poretku zasnovanom na svojini,
konkurenciji i materijalnim motivima

Klasini liberali: daju prednost laissez-faire kapitalizmu
Moderni liberali: priznaju ogranienost trita i prihvataju delimino ekonomsko upravljanje.


Konzervativci:
- Podrka privatnom preduzetnitcvu, ali, u strahu od laissez-faire nereda i prateih drutvenih
nestabilnosti, daju prednost pragmatinoj, ogranienoj intervenziji.

Nova desnica: prihvata neregulisani kapitalizam


Socijalisti:
Marksisti: zajedniko vlasnitvo, apsolutna drutvena jednakost, dravna kolektivizacija, centralno
planiranje
Socijademokrate: drava blagostanja ili regulisani kapitalizam, traite je dobar sluga, ali rav
gospodar


Anarhisti:
- Odbacivanje bilo kog oblika ekonomske kontrole

Anarhokomunisti: zajedniko vlasnitvo i samouprava malih razmera
Anarhokapitalisit: potpuno neregulisana trina ekonomija


Faisti:
- Trae trei put izmeu kapitalizma i komunizma
- Ideja korporativizma koji uvlai rad i kapital u organsku celinu
- Podravanje planiranja i nacionalizacije kao pokuaja da se profit podredi potrebama nacije ili
rase.


Ekologisti:
- Osuuju i trini kapitalizm i dravni kapitalizma, jer su oba opsednuta rastom i ekoloki
neodriva.
- Ekonomija se mora podrediti ekologiji
- Tenja za profitom se mora zameniti brigom o dugoronoj odrivosti i harmoniji izmeu ljudkse
rase i prirode.

Putevi ka socijalizmu

Glavna pitanja razdora unutrar socijalizma:
1. Pitanje ciljeva iliti krajeva
Fundamentalistiki socijalizam vs. revizionarski socijalizma
(komunistika tradicija) (socijaldemokratska tradicija)
2. Pitanje sredstava za dostizanje socijalizma tj. puteva ka socijalizmu
Put odreuje karakter socijalistikog pokreta i utie na oblik socijalizma koji e biti dostignut.

Sredstva i ciljevi unutar socijalizma su esto meusobno povezani.


Revolucionarni socijalizam

Rani socijalisti : uvoenje socijalizma samo revolucionarnim ruenjem posotjeeg kapitalistikog poretka,
ija je neizbena crta nasilje.

Ogist Blanki (jedan od najranijih zagovornika revolucije) predlagao formiranje malih grupa predanih
zaverenika
Marks i Engels: proleterska revolucija kojom se klasno svesne radnike klase podiu da srue
kapitalizam.
1917. godina : prva uspena socijalistika revolucija koja je sledeim generacijama sluila kao model,, na
elu sa Lenjinom i boljevicima, vlast u Rusiji osvojena onim to je vie bio coup d'etat
(franc. prevrat) nego narodni ustanak.

Tokom IX veka su revolucionarne taktike bile socijalistima privlane iz dva razloga:

1. Rane faze industrijalizacije su proizvele krajnju nepravdu, radne mase su se suoavale sa
siromatvom, nezaposlenou, kapitalistikim ugnjetavanjem i eksploatacijom, i verovalo se da su
na ivici revolucije. (Marks i Engels: bauk komunima krui Evropom)
2. Radnika klasa je imala malo alternativnih sredstava politikog uticaja.
Skoro svuda je bila iskljuena iz politikog ivota, ak i tamo gde je uvedeno univerzalno pravo
glasa za mutakarce (npr. Francuska 1848.), veina izbornog tela je bila politki konzervativna
(Prudon: univerzalno pravo glasa je kontrarevolucija)

Za socijaliste je revolucija nije samo pitanje taktike, ve i izraz njihove analize drave i prirode dravne
moi: drava je faktor klasnog ugnjetanjvanja koja deluje u interesu kapitala, a protiv interesa rada.

Marksisti:
- drava je buroaska drava, pristrasna u korist kapitala.
- Politika reforma i postepena reforma su besciljne
- Univerzalno pravo glasa je fasada
- Klasno svesni proleterijat mora da politikom revolucijom srui kapitalizam, nakon ega e
uslediti privremeni period diktature proleterijata kako bi se revolucija azatitila od opasnosti
kontrarevolucije

U drugoj polovini XX veka se u revoluciju najvie verovalo meu socijalistima sveta u razvoju. Nakon
1945 mnogi nacionalni pokreti su prihvatili oruanu borbu, verujui da kolonijalna vladavina ne moe
dugaije nestati (ni na izborima, ni pregovorima)

Kineska revolucija 1949. predvoena Mao Ce Tungom, protiv Japana, ali i kineskih nacionalista
Kuotamintang
Vijatnamsko nacionalno jedinstvo 1975., borba protiv Francuske pa potom i SAD
Gerilska borba u razliitim delovima june Amerike, predvoena e Gevarom do 1967.
Kubanska revolucija 1959.,sruen reim Batiste (tienik SADa), Fidel Kastro doveden na vlast
(trupama komandovao isto e Gevara)
Nezavisnost Alira od Francuske 1962.
(Franc Fanon, Prezreni na svetu : oruani ustanak nije samo politika nunost, ve i psiholoki
poeljna crta antikolonijalne borbe, jer su godine kolonijalne vladavine meu crnim narodima
izazvale oseaj inferiornosti i nemoi, koga se mogu osloboditi samo stiui iskustvo pobune i
prolivanja krvi)

Prednosti revolucija su u tome to ona omoguava izgradnju potpuno novog drutvenog poretka.

Kamboda 1975., Crveni Kmeri predvoeni Polom Potom su nakon osvajanja vlasti proglasili
nultu godinu

Socijalizam je obino poptimao oblik dravne kolektivizacije po ugledu na SSSR za vreme Staljina, ali je
revolucionarni put bio povezan i sa skretanjem ka diktaturi i upotrebom politike represije, iz vie
razloga:

1. Korienjem sile su se novi vladaoci navikli da nasilje smatraju legitimnim politikim
sredstvom
2. Revolucionarne partije su usvajale strukture vojnog stila, zanovane na jakom voi i
strogoj disciplini.
3. Zatiranje tragova starog sveta (poretka) su uklanjane sve opozicione snage, ime se
delotvorno pripremao puit za izgradnju totalitarnih diktatura

Revolucionarna tradicija je fatalno uzdrmana padom komunizma (zapravo kontrarevolucijama) u periodu
1989-1991. i time je dovreno preobraanje socijalizma u ustavnu i demokratsku politiku.
Revolucionarni socijalizam je preiveo samo kao nastavak maoistikog buntovnitva u Peruu i Nepalu.

Evolutivni socijalizam

Oduevljenje narodnom pobunom je, u naprednim kapitalistikim dravama zapadne i centralne Evrope,
sa napredovanjem IX veka bledelo:
- Do kraja IX veka je urbana radnika klasa integrisana u durtvo
- Plate i ivotni standard poeli da rastu (posledica kolonijalne ekspanzije)
- Radnika klasa dobija izvestan broj institucija (sindikati, politike partije)
- Napredovanje politike demokratije do I sv.rata je veina zapadnih zemalja uvela univerzalno
pravo glasa za mukarce

Udrueni efekat ovih faktora: socijalisti prihvatili da postoji parlamentarni, demokratski put u
socijalizam.
Parlamentarni socijalizam u Velikoj Britaniji je zapoeo Fabijanskim drutvom, formiranim 1884.; koje
su predvodili Beatrisa Veb i Sidni Veb, a koje je ukljuivalo i poznate intelekualce: Dord Bernard o,
H.G. Vels.
Sebi su ime dali po rimskom generalu Fabijusu Maksimusu koji je bio poznat po strpljivoj i defanzivnoj
taktici. (protiv Hanibala), i po njima bi se i socijalizam, prirodno i mirno, razvio iz liberalnog kapitalizma.
Ovo bi se dogodilo kombinovanjem

1. politike akcije (zahteva formiranje socijalistike partije koja bi se borila za vlast protiv
etabliranih parlamentarnih partija, dakle oni su prihvatili liberalnu teoriju drave kao neutralnog
arbitra; Vebovi su ak bili ukljueni i u formiranje Laburistike partije pisanje njenog programa
) i
2. obrazovanja (verovali da elitne grupe mogu da se preobrate u socijalizam obrazujui se, jer bi
uvidele da je socijalizam moralno superiorniji od kapitalizma, a uz to je i racionalniji i uspeniji)

Fabijanske ideje su uticale na Socijaldemokratsku partiju koja je formirana 1875. i ubrzo postala najvea
socijalistika partija Evrope, a 1912. i najvea partija u nemakom Rajhstagu. Iako je ona u teoriji bila
privrena marksistikoj strategiji, u praksi je bila
- pod uticajem Ferdinanda Lasala ( smatrao da bi proirenje politike demokratije dravi
omoguilo da odgovori intereseima radnike klase, a uspostavljanje socijalizma
zamiljao postepenim procesom drutvenih reformi koje bi usvajala benigna drava) i
usvajala reformski pristup
- pod uticajem Eduarda Berntajna (Evolutivni socijalizam, bio impresioniram
demokratskom dravom, verovao da radnika klasa moe upotrebiti glasaku kutiju za
uvoenje socijalizma koji bi se razbijao kao evolutivni izdanak kapitalizma)

Ove principe su usvojile i druge novoosnovane partije:
o australijska Laburistika partija 1981.
o britanska Laburistika partija 1900.
o italijanska Socijalistika partija 1892.
o francuska Socijalistika partija 1905.

A od 70 godina su ih usvajale i zapadne komunistike partije
o panska
o italijanska
o francuska Komunistika partija.


Rezultat: evrokomunizam koji se posvetio traganju za demokratksim putem u komunizam i odranju
ortvorenog, pluralistikog politikog sistema.

Neizbenost postupnosti?


Dolazak politike demokratije u IX i poetkom XX veka izazvao je talas optimiznma u socijalistikom
pokretu (koji se odrazio npr. u fabijanskoj neizbenosti postupnosti) zasnovan na odreenim
pretpostavkama:
1. progresivno proirenje prava glasa dovelo bi do uspostavljanja univerzalnog prava glasa za
punoletne, pa prema tome i do politike jednakosti
2. politika jednakost bi radila u interesu veine i politika demokratija bi tako zbog toga lako
poliila vlast u ruke radnike klase (najbrojnija)
3. Tom brojnom snagom radnike klase bi bio osiguran uspeh socijalistikih partrija, jer su one,
prirodno, njen dom
4. Doavi na vlast, socijalistike partije bi bile sposobne da izvedu temeljni preobraaj drutva,
putem procesa drutvenih reformi

Dakle, neizbeno je da bi ubrzo nakon uspostavljanja politike jednakosti dolo do uspostavljanja
drutvene jednakosti


Meutim, demokratski socijalizam se suoio sa odreenim ozbiljnim problemima problemima:
- smanjila se veliina tradicionalne radnike klase, to je dovelo do ideje o tzv. drutvima
2/3 (zadovoljna veina) prema 1/3 (siromana potklasa)
- zbog toga (obraanja biraima) su socijalistike partije prinuene da modifikuju svoja
ideoloka opredeljanja, poele su da revidiraju svoje politike
- socijalizam je tako poeo da se povezuje sa pokuajima da se omogui funkcionisanje
trine ekonomije
- po nekima je radnika klasa zapravo liena mogunosti da formira nezavisne politike
sudove (stavove) koji odraavaju njene sopstvene interese:

-Marsksisti: kapitalizam se odrava procesom ideoloke manipulacije
-Lenjin: radnika klasa koju ne predvodi revolucionarna partija moe da dostigne
samo sindikalnu svest (elju za materijalnim poboljanjem unutar kapitalizma), ne
i klasnu svest
-Grami: broazija dominira ne samo ekonomskom moi, ve i procesom ideoloke
hegemonije

- Demokratske socijalistike partije, ak i kada pobede na izborima i uspeju u formiranju
izabranih vlada, dobijaju slubu, ali time ne nuno i mo; Kapitalistika vlada upravlja,
ali ne vlada, ona se zadovoljava upravljanjem vladom (Karl Kaucki) socijalistike
vlade ipak moraju da deluju unutar dravnog sistema, i moraju da potuju mo
kurpnog biznisa, to opupljuje socijalistike politike.

MARKSIZAM

o UVOD o
- marksizam kodifikovani korpus miljenja nastao nakon Marksove smrti 1883. godine
Marksove ideje i teorije saete u sistematian i sveobuhvatan pogled na svet, prilagoen
potrebama narastajueg socijalistikog pokreta
(Fridrih Engels, Karl Kaucki, Georgije Plehanov)
- Anti-Dhring (Engels) 1876. god. prvo delo marksistike ortodoksije* potreba za
odanou autoritativnoj interpretaciji Marksovog dela
* dijalektiki materijalizam / osnova sovjetskog komunizma
- Marks nova vrsta socijalizma koja je nauna u smislu da se umesto da iznosi etiku kritiku
kapitalizma bavi razotkrivanjem prirode drutvenog i istorijskog razvoja
- oblici marksizma:
1.) klasini (Marksov marksizam)
2.) ortodoksni komunizam (mehanicistiki, vulgarni marksizam)
3.) moderni (zapadni marksizam, neomarksizam)


KLASINI MARKSIZAM

filozofija ekonomija

politika

FILOZOFIJA
- srce klasinog marksizma filozofija istorije
Zato je kapitalizam osuen na propast i zato je socijalizam predodreen da ga zameni?
Teze o Fojerbahu Filozofi su na razliite naine, samo tumaili svet; stvar je, meutim,
u tome da se on izmeni.
* teorija o drutvu Marksov
* socijalistikki politiki projekat rad
- posebnost sloenost i sofisticiranost (Marksovih spisa)
* nespremnost da teoriju odvoji od prakse
* verovanje da ljudska bia, oblikujui svet, istovremeno oblikuju sami sebe

Raniji socijalni mislioci
(Sen-Simon, Furije, Oven)

Marks
- utopisti
(socijalizam)
elja za totalnim drutvenim
preobraajem koji nije
povezan sa klasnom borbom i
revolucijom
- empirijska analiza teorije i
drutva
uvid u prirodu budueg
razvoja

primena naunih istina
teorijsko razumevanje
(marksizam)
korpus naunih istina, status
srodan religijskim istinama



razlika:

materijalistika koncepcija istorije = istorijski materijalizam
materijalne okolnosti temelj za sve oblike drutvenog i istorijskog razvoja
proizvodnja sredstava za ivot najvanija ljudska aktivnost


- Prilog kritici politike ekonomije 1859. godina
drutvena svest i pravna i politika nadgradnja nastaju iz ekonomske baze stvarnog temelja
drutva
baza = nain proizvodnje / ekonomski sistem (feudalizam, kapitalizam, socijalizam...)
politiki, pravni, kulturni, religijski, umetniki aspekti ivota se objanjavaju na osnovu
ekonomskih faktora

HEGEL istorija prikazuje razvitak tzv. svetskog duha
Marks
Pogonska snaga istorijske promene je dijalektika, proces interakcije izmeu
suprotstavljenih snaga koji vodi viem stupnju razvoja
NAPREDAK JE POSLEDICA UNUTRANJEG KONFLIKTA





hegelijanska dijalektika
SVETSKI DUH +
+samoostvarenje materijalistika
interpretacija
TEZA v.s. ANTITEZA

SINTEZA proizvodnja NOVA TEZA



Objanjenje:
Unutranje kretanje protivrenosti u nainu proizvodnje raaju postojanje privatne svojine
(pr. KAPITALIZAM / proleterijat (grobar kapitalizma)
- MARKSOVA TEORIJA teleoloka !

istorija => znaenje / svrha cilj = besklasni komunizam
cilj razvoj istorije kroz niz stupnjeva/epoha ; sopstvena ekonomska struktura i klasni sistem

- Nemaka ideologija 1846/1970 god.
4 stupnja:
I) primitivni komunizam / plemensko drutvo
(glavni izvor sukoba materijalna oskudica)
II) robovlasnitvo
(klasina-antika drutva ; sukob izmeu gospodara i roba)
III) feudalizam
(antagonizam izmeu zemljoradnika i kmetova)
IV) kapitalizam
(borba izmeu buroazije i proleterijata)

ISTORIJA
borba izmeu ugnjetanih i ugnjetaa / eksploatisanih i eksploatatora;
svaki sledei stupanj = napredak
dalji razvoj proizvodnih snaga (maine, tehnologije, radni proces...)
KRAJ ISTORIJE?!
drutvo nepostojanje unutranjih protivrenosti antagonizama
KOMUNIZAM / besklasno drutvo !

zajedniko vlasnitvo nad proizvodnim bogatsvom


v EKONOMI J Av

I) KAPITALIZAM otuenje
otuio:
* ljude od njihove sutinske prave prirode
njihove sposobnosti kao radnika da kroz iskustvo slobodnog produktivnog rada, razvijaju
vetine, talente i razumevanje
* ljude od proizvoda njihovog rada
(roba = profit)
* ljude od procesa rada
(rad pod nadzorom proizvoaa i menadera)
* ljude od ljudi
(rad nije drutven ; individue se vode svojim interesima)
* radnike same od sebe
(rad je sveden na puku robu obezliena, a ne kreativna aktivnost)

II) KAPITALIZAM klasna borba i eksploatacija
Analiza klasnog sistema klju istorijskog razumevanja ; predvianje o buduem razvoju
kapitalizma
Istorija svih dosad postojeih drutava je istorija klasne borbe. (Komunistiki manifest)

KLASA ekonomska mo! / vlasnitvo (sredstva za proizvodnju/proizvodno bogatstvo)
Buroazija Proleterijat
- kapitalistika klasa
- vlasnitvo nad proizvodnim
bogatstvom
- plaeni robovi
- mase bez svojine ;
- prodaja sopstvene radne
snage
VIAK VREDNOSTI
RADNA TEORIJA VREDNOSTI
VREDNOST JE IZRAZ KOLIINE RADA KOJA JE ULOENA U NJ ENU PROI ZVODNJ U

tenja kapitalizma za profitom
izvlaenje vika vrednosti / radnici / plaanje manjih
vrednosti od one koju stvori njihov rad
EKONOMSKA EKSPLOATACIJA
sutinska crta kapitalistikog naina proizvodnje

EKONOMSKE KRIZE
cikline krize hiperprodukcije nezaposlenost
ekonomska stagnacija
osiromaenje

- svaka sledea je otrija profitna stopa
rezultat :
Dalje tendencije ka :
monopolizaciji eksploatacija mase
koncentraciji kapitala u manjem broju ruku =
svoenje svih drugih klasa na rang proleterijata nadmona veina


POLITIKA

PROLETERSKA REVOLUCIJA
politika uklanjanje vladajue elite obaranje dravne maine
drutvena uspostavljanje novog naina proizvodnje dostizanje punog
komunizma

POETAK / poetna meta = buroaska drava
klasni sistem / proizvodni odnosi / sputavanje daljeg razvoja proizvodnih tehnika i inovacija
/ proizvodne snage
najzrelije kapitalistike zemlje Nemaka, Belgija, Francuska, Britanija...

proizvodne snage su dostigle limit u okviru ogranienja kapitalistikog sistema
USLOVI
objektivni revolucija spontan in ;
subjektivni proleterska klasa vodi i predvodi samu sebe
(klasno-svesni proleterijat)



Sa jaanjem klasnih antagonizama, proleterijat bi prepoznao injenicu sopstvene eksploatacije i
postao revolucionarna snaga KLASA ZA SEBE

DVE TEORIJE DRAVE
Komunistiki manifesti Osamnaesti brimer Luja Bonapartea
- drava je zavisna od drutva
- ona je sredstvo ugnjetavanja kojim rukuje
ekonomski dominantna klasa
- sloenija i suptilnija
- relativna autonomija u odnosu na vladajuu
klasu
- glavna uloga posredovanje izmeu
sukobljenih klasa


proletertijat nema alternativu
poraz kapitalizma = ruenje dravne maine koja ga odrava

- pojavom punog komunizma klasni antagonizmi se smanjuju
drava odumire / ukidanje klasnog sistema
komunistiko drutvo = besklasno
sistem robne proizvodnje sistem u slubi zadovoljenja ljudskih potreba
slobodan razvoj svakog pojedinca uslov je slobodnog razvitka svih
ORTODOKSNI KOMUNIZAM

lenjinizam staljinizam


- 20. vek
- Ruska revolucija / Boljevika partija
V. I. Lenjin
Oktobar 1917. Komunistika partija

- KOMITERNA Komunistika internacionala (1919. god.)
KOMUNISTIKI REIMI :
istona Evropa posle 1945. god.
Kina 1949. god.
Kuba 1959. god.

po modelu Sovjetskog Saveza
KOMUNIZAM = dominantni model komunistike vladavine
ideje MARKSIZMA-LENJINIZMA = vladajua ideologija






- komunizam 20. veka - razlikuje se od prvobitnih Marksovih i Engelsovih ideja i oekivanja
I II III
- komunistike partije / teorije
klasinog marksizma
zadaci zadobijanja i
zadravanja politike vlasti
MARKSIZAM U PRAKSI
- komunistike voe

* vostvo
* politika organizacija
* ekonomsko upravljanje
- komunistiki reimi
oblikovani istorijskim
okolnostima u kojima su se
razvijali
vlast komunistike partije
zaostale, ruralne zemlje (Rusija,
Kina)
VLADAVINA
KOMUNISTIKE ELITE I
KOMUNISTIKIH VOA

proleterijat :

* nesposoban za klasnu
* malobrojan revoluciju
* nekultivisan

- ekonomski razvoj?!
ideologija modernizacije v.s
drutvena & lina emancipacija
- spoljanji i unutranji
neprijatelji
sredstva prinude !
- sovjetski komunizam = osnova
svetskog komunistikog pokreta
oblikovan linim doprinosom
dva boljevika lidera:
1.) Lenjina
2.) Staljina


LENJ I NI ZAM (Vladimir Iliji Lenjin (1870-1924))

- Lenjin problem osvajanja vlasti i uspostavljanje komunistike vladavine
ideja revolucije !
parlamentarna politika = buroaska prevara / proleterijat / politika vlast se
dobija putem glasake kutije ?!
VLAST SE OSVAJA ORUANIM USTANKOM
sruiti dravu!
diktatura proleterijata
(ruenje kapitalizma puni komunizam)
kontrarevolucija ?! = klasni neprijatelj
(posebno razvlaena buroazija koja eli da obnovi kapitalizam)
izgradnja PROLETERSKE RADIKE drave

- NAJZNAAJNIJA I NAJORIGINALNIJA IDEJA
potreba za novom vrstom politike partije
REVOLUCI ONARNA AVANGARDNA PARTIJA

radniku klasu vodi od sindikalne svesti do revolucionarne klasne svesti
sastavljena od profesionalnih i predanih revolucionara
pravo na vostvo ideoloka mudrost marksistika teorija (nauno objanjenje drutvenog i
istorijskog razvoja)
avangarda proleterijata shvata interese proleterijata i posveena je buenju
revolucionarnog potencijala proleterske klase

ORGANIZACIJA ~ sloboda diskusije i jedinstvo akcije
principi demokratskog centralizma






Svaki nivo moe
slobodno da
diskutuje, daje
preporuke viim
organima i bira
svoje delegate

Manjina treba da prihvati
gledita veine ;
nii organi treba da se
pokoravaju odlukama
viih organa

vrsta disciplina
centralizovana organizacija
hijerarhija institucija
elije narodnih masa najvii organi partije
* Centralni komitet
* Politbiro

- do 1920. godine Rusija = jednopartijska drava
postojanje monopolistike partije KOMUNISTIKE PARTIJE
jedina odgovorna za artikulisanje interesa proleterijata
voenje revolucije ka njenom krajnjem cilju = izgradnji komunizma
vladajua partija
vodea i predvodea snaga u vladi i svim drugim institucijama
neprikosnovena politika mo
monopol na ideoloku mudrost

EKONOMIJA
- Lenjinova Nova ekonomska politika
- 1921. godina

meovita ekonomija
sitna poljoprivreda i industrija u privatnim rukama
drava kontrolie samo komandne visove ekonomije

!

STALJINIZAM (Josif Staljin (1879-1953))

- druga revolucija 30te godine 20tog veka
dublju uticaj od Lenjinove vladavine

- ! najvanije ideoloko pomeranje
usvajanje doktrine
SOCIJALIZAM U JEDNOJ ZEMLJI
- 1924. godina
- nastavak izgradnje socijalizma unutar granica

EKONOMSKI STALJINIZAM
- dramatian politiki i ekonomski preokret
petogodinji plan objavljen 1928. godine
brza industralizacija
potpuno iskorenjivanje privatnog preduzea
poljoprivreda kolektivizovana
seljaci se odriu svoje zemlje i pridruuju dravnim/kolektivnim
gazdinstvima
dravna kolektivizacija / dravni socijalizam
kapitalistiko trite zamenjeno sistem centralnog planiranja
GOSPLAN Komitet za dravno planiranje
(skup monih ministarstava ; sedite u Moskvi)

POLITIKI STALJINIZAM
- Staljin generalni sekretar Komunistike partije
na uticajnim mestima unutar partijskog aparata imenovane njegove pristalice
odozgo sistem = NOMENKLATURA
demokratski centralizam demokratski -
centralizovan +
KRUNI TOK VLASTI
partijski voa stekao neprikosnovenu vlast
kontrola nad tienicima
promocija

- Za vreme Staljinove vladavine:
vlast koriena do brutalnosti
(uklanjao se svako za koga se sumnjalo da je nelojalan ili kritiar)
TAJNA POLICIJA NKVD istke
nasilje
lanstvo partije prepolovljeno
preko milion ljudi izgubilo ivote
vie miliona ljudi zavrilo u radnim logorima GULAZIMA


oblik totalitarne diktature
monolitna vladajua partija
svi oblici rasprave ili kritike iskorenjivani su terorom, voenim protiv
same partije
MODERNI MARKSIZAM

- zapadna Evropa
- moderni marksizam ; zapadni marksizam ; neomarksizam
pokuaj da se klasine Marksove ideje revidiraju prerade i da se ostane veran odreenim
marksistikim principima

KARAKTER MODERNOG MARKSIZMA
faktori
I II
- preispitivanje uobiajene
klasne analize

* Hegelijanske ideje
* Marksovi rani radovi

OVEK STVARALAC
ljudska bia kao stvaraoci
istorije, ne samo marionete
kontrolisane od strane
bezlinih materijalnih snaga

- BAZA-NADGRADNJA

klasna borba nije poetak i
kraj socijalne analize
- u sukobu sa boljevikim
modelima ortodoksnog
marksizma

* kritiari njegovog
represivnog i
autoritativnog karaktera
* odgovornost prema
njegovim mehanicistikim i
otvoreno naunim
pretenzijama


ER LUKA
- humanistika filozofija
proces postvarenja
kapitalizam dehumanizuje radnike, svodei ih na pasivne objekte / robu za trite

ANTONIO GRAMI
- klasni sistem se odrava do odreenog stepena putem:
nejednake moi politike
ekonomske
buroaske hegemonije
duhovna i kulturna nadmo vladajue klase
buroaske vrednosti i verovanja
graansko drutvo
* mediji
* crkve
* omladinski pokreti
* sindikati

FRANKFURTSKA KOLA - Teodor Adorno, Maks Horkhajmer, Herbert Markuze
- kritika teorija
marksistika politika ekonomija + hegelijanska filozofija + frojdovska psihologija
uticaj na NOVU LEVICU (60te, 70te godine)
odbacuje dravni socijalizam sovjetskog tipa
stare levice deradikalizovanu zapadnu socijaldemokratiju

odbacivanje konvencionalnog drutva sistema kao ugnjetakog
odbacivanje iluzija o radnikoj klasi kao nosiocu revolucije
privrenost linoj autonomiji i samoispunjenju u obliku osloboenja
naklonost prema decentralizaciji i participativnoj demokratiji

LUJ ALTI SER
- strukturalni marksizam= nauka koja se bavi analizom strukture drutvenog totaliteta
- pretpostavka da je Marks posmatrao pojedince samo kao nosioce funkcija koje nastaju iz
njihovog poloaja u strukturi

DON REMER
- analitiki marksizam
- kolektivnu akciju pokuavaju da objasne u odnosu na racionalne kalkulacije pojedinaca koji
tee ka sopstvenim interesima

SMRT MARKSIZMA

- 1989. godina !
* demonstracije studentskog demokratskog pokreta na trgu Tjenanmen u Beiingu
* pad Berlinskog zida EVROPA kapitalistiki Zapad
komunistiki Istok
* SSSR prestao da postoji do 1991. godine
- od 1989. do 1991. godine NIJE pao marksizam, nego staljinistika verzija marksizma-
lenjinizma

* komunistiki reimi Kina, Kuba, Severna Koreja, Vijetnam...
politiki staljinizam + trino orijentisana ekonomska reforma
izolacija

rezultat strukturalnih nedostataka
STRUKTURALNI NEDOSTACI :
centralno planiranje
* nije moglo da se izbori sa sloenou modernih indstrijskih drutava
* nije uspelo da dostigne nivoe prosperiteta koje je od 50tih godina nadalje uivao
kapitalistiki Zapad
represivne jednopartijske drave nisu mogle da odgovore na zahteve za politikom slobodom i
graanskim slobodama od strane vie urbanizovanih i politiki kultivisanijih populacija
u odsustvu partijske konkurencije, nezavisnih grupa za pritisak i slobodnih medija,
komunistiki politiki sistemi su bili nesposobni da nadgledaju ili odgovore na javne zahteve
koji su se menjali i rasli

Najpogibeljniji trenutak za lou vladu je kada nastoji da popravi sopstvene naine. (Tokvil)
POSLEDICE (propast komunizma ~ marksizma)
- Frensis Fukujama
propast komunizma siguran
dokaz smrti marksizma kao svetsko-
istorijske snage
komunizam 20tog veka pol. izraz
klasinog marksizma
Marks = otac staljinistikog
totalirizma?!
- izmeu Marksovog modela i
onoga to je uraeno u njegovo
ime u 20tom veku postoji
sutinska razlika
maskirana hladnoratovskom
kritikom Marksa koja se esto
fokusira na mehanicistiku
vulgarnu interpretaciju
marksizma
odstupanje od marksizma,
iskrivljenje

PROBLEMI marksizma !
neuspeh Marksovih predvianja o propasti kapitalizma i njegove zamene komunizmom

KARL POPER
istoricizam
verovanje po kojem se beskonana sloenost ljudske istorije moe svesti na skup istorijskih
zakona

MODERNI MARKSISTI
ekonomizam
preuveliavanje ekonomskih ili materijalnih faktora u objanjenju istorijske i drutvene
promene
ekonomska baza ne determinie politiku i ideoloku nadgradnju marksizam gubi
prognostiku sposobnost

KAPITALIZAM
+ elastinost
+ sposobnost da se obnavlja
+ nepresuni apetit za tehnikim inovacijama
+ krize manje otre
+ klasna svest se razvodnjava putem uspona ivotnog standarda
+ kulturni resursi jaki
+ vrednosti konzumerizam i takmiarski individualizam

ODOVOR NA PROBLEME
postmarksistike ideje i teorije
- vie POST nego MARKSISTIKE

IMPLIKACIJE
I II
- marksistiki projekat i istorijski materijalizam
na kojem se zasniva
treba napustiti u korist alternativnih ideja
(izvedenih iz postmodernizma)
* an Franso Liotar
- marksizam treba da se pomiri sa
postmodernizmom i poststrukturalizmom
* Ernesto Laklo i antal Mufe

novi drutveni pokreti (enski, ekoloki, gej i
lezbijski pokret, itd.)

novi momenat borbe
drutveno i lino osloboenje koje nije
ukorenjeno u ekonomska pitanja
originalna marksistika misao ?!

29.SOCIJALDEMOKRATIJA

-Terminu socijaldemokratija odgovaraju vrlo razliite definicije.
-Njegovo prvobitno znaenje je bilo povezano sa ortodoksnim marksizmom, iji je cilj da
pojasni razliku izmeu cilja politike demokratije i mnogo radikalnijeg zadatka kolektizovanja,
ili demokratizovanja proizvodnog bogatstva. Tako su marksistike partije, formirane krajem 19.
veka, sebe esto nazivale socijaldemokratske partije (najpoznatiji primer: nemaka
Socijaldemokratska partija- SDP, 1875.godina)
-Do poetka 20. veka, mnoge takve partije usvajaju parlamentarne taktike i postepeno prelaze u
socijalizam. Kao rezultat, sve se vie smatralo da se termin socijaldemokratija odnosi na
demokratski socijalizam, kao suprotnost revolucionarnom socijalizmu. Tako nakon Ruske
revolucije 1917. godine, revolucionarni socijalisti, u cilju distanciranja od reformskih
socijaldemokratskih partija, koriste naziv komunist.
-Konano, sredinom 20. veka, socijaldemokratske partije nisu samo usvojile parlamentarne
strategije, ve su i revidirale svoje socijalistke ciljeve. Zapadne socijaldemokrate, posebno,
nisu vie traile ukidanje kapitalizma, ve pre njegovu reformu ili humanizovanje. Stoga je
socijaldemokratija poela da oznaava iroku ravnoteu izmeu trine ekonomije, s jedne
strane, i dravne intervencije, s druge strane. (Ovaj stav je najjasnije povezan sa reformskim
socijalizmom).

GLAVNE KARAKTERISTIKE SOCIJALDEMOKRATSKOG STAVA SU SLEDEE:
1. Socijaldemokratija usvaja libelarno-demokratske principe i prihvata da politike promene
mogu i treba da se izvedu mirno i ustavno

2. Kapitalizam se prihvata kao jedino pouzdano sredstvo za proizvodnju bogatstva (zato
socijalizam nije kvalitativno razliit od kapitalizma)

3. Kapitalizam se ipak posmatra kao moralno manjkav, naroito kao sredstvo za raspodelu
bogatstva (on se povezuje sa strukturnom nejednakou i siromatvom)

4. Nedostatke kapitalistikog sistema moe ispraviti drava kroz proces ekonomskog i
socijalnog inenjeringa (drava je uvar javnog i opteg interesa)

5. Nacija-drava je znaajna jedinica politike vladavine, u smislu da drave imaju znaajan
kapacitet za regulisanje ekonomskog i drutvenog ivota
Socijaldemokratija je najpotpunije razvijana u ranom posleratnom periodu i njene ideje i teorije
su se poprilino proirile izvan svoje socijalistike domovine. Meutim, 70-ih i 80-ih godina,
napredovanjem neoliberalizma i izmenom ekonomskih i drutvenih okolnosti, socijaldemokratija
se bori da zadri svoju izbornu i politiku relevantnost.
Stoga, poslednjih decenija 20. veka, reformske socijalistike partije se povlae irom sveta. Neke
od ovih partija i dalje su usvajale ono to je nazvano modernizovana socijaldemokratija, ali
su druge prihvatale nove ideje (trei put, radiklani centar...)

Etiki socijalizam
-Teorijsku osnovu socijaldemokratije ine pre moralna ili religijska verovanja, nego nauna
analiza.
Marks i Engels
-Odbacivali su utopijski socijalizam ranijih vremena i svoje teorije opisivali kao nauni
socijalizam. Tvrdnja marksizma da je nauan poivala je na verovanju da je otkrio zakone
drutvenog i istorijskog razvoja: pobeda socijalizma je neizbena, jer e klasna borba pokretati
istoriju sve do dostizanja besklasnog drutva.
Marskov nauni metod je bio zasnovan na:
a) istorijskom materijalizmu
b) verovanju da je ljudsko miljenje i ponaanje uslovljeno ekonomskim ivotnim prilikama
Socijaldemokrate ne prihvataju materijalistike i visoko sistematine ideje Marksa i Engelsa, ve
pre iznose moralnu kritiku kapitalizma.
-Ukratko, socijalizam je, u odnosu na kapitalizam, moralno superioran, jer su ljudka bia
moralna stvorenja, meusobno povezana sponama ljubavi, simpatije i saaljenja . Takve ideje
socijalizmu esto daju utopijski karakter.
Moralna vizija koja je u osnovi etikog socijalizma zasniva se na humanistikim i religijskim
principima. Na socijalizam u Francuskoj, Velikoj Brtaniji i drugim zemljama Komonvelta jae
su uticale utopijske idejeFurijea, Ovena i Vilijama Morisa, nego nauno verovanje Marksa.
Socijalizam takoe ozbiljno poiva na hrianstvu. Na primer, u Velikoj Britaniji postoji
uspostavljena tradicija hrianskog socijalizma koja se u 20. veku ogleda u delu R.H.Tonija.
Hrianska etika nadahnjuje britanski socijalizam.On osuuje britanski klasni sistem i
neregulisani kapitalizam, jer je voen grehom pohlepe i poziva na sutinsko smanjivanje
drutvene nejednakosti.
I islam i hrianstvo su veoma povezani sa socijalizmom. Radiklani svetenici u mnogim
zemljama Latinske Amerike su se borili protiv siromatva i politikog ugnjetavanja, pa su ak
povremeno potpomagali i socijalistike revolucionarne pokrete. (u borbi protiv represivnih
reima, siromani prioritet). Islam je sa socijalizmom povezan time to zagovara principe milosra,
drutvene pravde i saradnje, a naroito time to zabranjuje lihvarsto i profiterstvo.
Socijaldemokratija je, zbog moralnih ili religijskih principa, oslabila teorijsku osnovu
socijalizma. Ona se prvenstveno bavi pojmom pravine raspodele bogatstva u drutvu.
Najvaniji princip socijaldemokratije je princip drutvene pravde privrenost veoj
jednakosti. Socijaldemokratiju je moda teko razlikovati od izvesnih formi liberalizma ili
konzervativizma zbog njenog vaganja izmeu leviarske privrenosti prncipu jednakosti i
desniarskog privatanja potrebe za trinom efikasnou.
Revizionistiki socijalizam
-revizija kapitalizma
Prvobitni, fundamentalistiki cilj socijalizma je bio da proizvodno bogatstvo treba zajedniki da
poseduju svi i da se ono upotrebljava za optu korist - ukidanje privatne svojine i uvoenje onoga
to je Marks nazvao drutena revolucija (prelaz od kapitalistikognaina proizvodnje na
socijalistiki). Fundamentalistiki socijalizam se zasniva na verovanju da je kapitalizam
nepromenljiv: on je sistem klasne eksploatacije i ugnjetavanja koji zasluuje da potpuno bude
ukinut, a ne samo reformisan.
Do kraja 19. veka neki socijalisti su poeli da veruju u manjkavost Marksove analize. To se
najbolje vidi u Evolutivnom socijalizmu Edvarda Berntajna koji je preduzeo kritiku Marksa i
prvu vanu reviziju marksistke analize.
Eduard Berntajn:
-empirijska analiza;
-odbacuje metod Marksove analize (istorijski materijalizam);
- kapitalizam postaje sve sloeniji i diferenciraniji u odnosu na Marksovo kapitalistiko drutvo
podeljeno na dve klase;
-narasli su radovi srednje klase, vei broj zaposlenih, strunjaka, vladinih inovnika i
visokokvalifikovanih radnika koji nisu ni kapitalisti ni proleteri;
-kapitalizam je prestao da bude sistem klasnog ugnjetavanja i mogao bi se reformisati (socijalna
pomo radnikoj klasi, proirnjem zakonske zatite).

Naputanje planiranja i sveobuhvatne nacionalizacije, ostavilo je socijaldemokratiju s tri mnogo
skromnija cilja:
1. Meovita ekonomija, spoj javnog i privatnog vlasnitva, neto izmeu kapitalizma
slobognog trita i dravnog kolektivizma.
2. Regulisanje kapitalistike ekonomije ili upravljanje njima, kako bi odrali ekonomski rast i
nisku nezaposlenost
3. Drava blagostanja - mehanizam preraspodele koji pomae promovisanju drutvene
jednakosti i iskorenjavanju siromatva

Entoni Krosland:
- osavremenjuje Berntajna
- slinost modernog kapitalizma i Marksovog modela
- pod uticajem Dejmsa Barnama, tvrdnja da je poela da dominira nova klasa menadera, strunjaka koja
je istisnula staru kapitalistiku klasu
- razdvajanje vlasnitva nad bogatstvom i kontrole nad njim
-cilj: drutvena pravda ujednaenija raspodela bogatstva
- drava blagostanja podie ivoti standard siromanih
-kljuna uloga: ekonomski rast (bogati pomau siromanima samo ako su njihovi ivotni standardi
osigurani ekonomskim rastom)
SOCIJALDEMOKRATIJA nasuprot KOMUNIZMU
etiki socijalizam nauni socijalizam
revizionizam fundamentalizam
reformizam utopizam
evolucija/postupnost revolucija
humanizovati kapitalizam ukinuti kapitalizam
preraspodela zajedniko vlasnitvo
smanjiti klasni sukob besklasno drutvo
relativna jednakost apsolutna jednakost
meovita ekonomija dravni kolektivizam
ekonomsko upravljanje centralno planiranje
parlamentarna partija avangardna partija
politiki pluralizam diktatura proleterijata
liberalno-demokratska drava proleterska/narodna drava

Kriza socijlademokratije
U prvom periodu nakon 1945. trijumfovala je tradicionalna socijaldemokratija (kejnizajnska
socijaldemokratija):
-obuzdala je dinamizam trita
Liberalne i konervativne partije odgovaraju razvijanjem sopstvenih oblika socijaldemokratije.
(liberali-jednakost prilika, konzervativci- ideal jedne nacije)
U borbi pobedio umereni socijalizam
Tradicionalna socijaldemokratija se i dalje zasnivala na kompromisu. S jedne strane,
pragmatino prihvatanje trita kao jedinog pouzdanog sredstva za stvaranje bogatstva;
socijalistiki projekat nije ponovo roen da bi zamenio kapitalizam, ve reformisao. S druge
strane, socijalistika etika je opstala u vidu drutvene pravde; distributivna jednakost (to manja
nejednakost)
Sve socijaldemokrate su prihvatale da bi kapitalizam trebalo modifikovati u skladu sa principom
drutvene pravde, ali na razliite naine, i razliite definicije drutvene pravde. Podela na
socijalizam i liberalizam postajalaje sve zamagljenija.
U srcu tradicinalne socijaldemokratije jeste konflikt izmeu njene istovremene privrenosti
ekonomskoj efikasnosti i egalitarizmu. 70-tih i 80-tih napetost unutar socijaldemokratije;
-pojava nezaposlenosti,
-poveanje zahteva za socijalnu pomo,
-poslovi manje profitabilni...
Ova kriza je pojaana 80-tih i 90-tih:
-dezindustralizacija i smanjivanje tradicinalne radnike klase
-orijentisana ka interesima zadovoljna veina
-ekonomsko upravljanje oporezuj i troi- visok nivo inflacije
Posledice:
1.Socijademokratske partije su platile visoku cenu (gubile su na izborima)
2.Integracije nacionalnih ekonomija u vei globalni kapitalistiki sistem-tradicionalni sistem ne
funkcionie. Poveanje meunarone konkurencije
3.Intelektualni kredibilitet socijaldemokratije je oteen padom komunizma- svet bez ikakvih
ekonomskih nekapitalistikih oblika, potkopana vera u ono to je Gidens nazivao kibernetiki
model socijalizma (drava je mozak drutva, glavni faktor ekonomske i drutvene reforme)
-U ovom svetlu, tradicionalna socijaldemokratije bi se mogla shvatit kao samo skromnija verzija
dravnog socijalizma koji je odbaen u revolucijama 1989-1991.

Neorevizionizam i trei put
Od 80-tih reformske socijalistike partije prolaze kroz jo jedan krug revizionizma-
neorevizionizam(distanciranje od prncipa i privrenosti tradcionalnoj socijaldemokratiji).
Novi ideoloki stav koji ukljuuje:
-modernizovanu socijaldemokratiju
- trei put
- radiklani centar
- aktivni centar
- Neue Mitte (nova sredina)
Ideoloki znaaj neorevizionizma i njegov odnos prema tradicionalnoj socijalemokratiji i prema
socijalizmu uopte su skriveni debatom i konfuzijom, jer je revizionizam u razliitim zemljama
ima razliite oblike- suprotstavljeni neorevizionistiki projekti (Bil Klinton i nove demokrate i
Toni Bler i novi laburisti u Velikoj Britaniji, kao i oni u Nemakoj, Holadiji, Italiji, Novom
Zelandu)
Revizionizam poiva na rznolikim ideolokim tradicijama:
-socijaldemokratija
-liberalizam
-socijalliberalizam
-komunitarizam
-socijalkonzervativizam
Sklon je pragmatizmu i lii na postmodernizam.
Glavni poriv je razvijanje treeg puta
Trei put- termin su prvo koristili faisti, a moe biti pogodan i za opisivanje tradicionslne
socijaldemokratije.
-pojam alternative socijaldemokratiji i neoliberalizmu starog kova
-neprecizan i podloan brojnim interpretacijama
-uverenje da je socijalizam mrtav, nema alternative dinaminoj trinoj ekonomiji
-prihvatanje globalizacije
-kapitalizam mutira u informatiko drutvo ili ekonomiju znanja
-umesto da preokrene neoliberlanu revoluciju 80-tih i 90-tih, on pokuava da na njoj gradi
-naglaavanje znaaja zajednice i moralne odgovornosti
-drutvo- polje konsenzusa-neduelistiki pogled na svet
-politiari prihvataju preduzetnitvo/pravinost, sopstveno stvaranje prilika/sigurnost, oslanjanje
na samog sebe/meuzavisnost
-briga za ukljuivanje u drutvo
-liberalne ideje- prilika i meritokratija
-egalitarizam zasnovan na imovini (mogunost da pojedinac ostvari svoj potencijal)
-socijalna zatita usmerena na iskljuene iz drutva (pomoi ljudima da pomognu sebi,
Klinton:ruku, a ne milostinju), proirenje pristupa radu
-idejakonkurentske ili trine drave- glavna uloga joj je da traga za strategijama nacionalnog
prosperiteta u uslovima pojaane globalne konkurencije (drutveno invenstiranje- poboljanje
infrastrukturne ekonomije, jaanje vetina i znanja radne snage)
-prioritet; obrazovanje, ne zbog linog razvoja, ve zbog unapreenja mogunosti zaposlenja
-na trei put utie komunitarizam
*Komnitarizam-verovanje da se osoba konstituie kroz zajednicu, tako da pojedince oblikuju
zajednice kojima pripadaju i kojima duguju potovanje i obzir. U sukobu sa liberalnim
individualizmom ima mnotvo politikih oblika:
-leviarski komunitarizam zajednica zahteva neogranienu slobodu i drutvenu jednakost
(npr. anarhizam)
-centralistiki komunitarizam zajednica zasnovana na priznavanju recipronih prava i
odgovornosti (npr. socijaldemokratija/torijevski paternalizam)
-desniarski komunitarizam zajednica zahteva potovanje autoriteta i ustanovljenih vrednosti
(npr. nova desnica)
TREI PUT nasuprot SOCIJADEMOKRATIJI
pragmatino ideoloki
globalizacija nacija-drava
informatiko drutvo industrijsko drutvo
zajednica klasna politika
trina ekonomija meovita ekonomija
puna mogunost zaposlenja puna zaposlenost
jednakost prilika jednakost ishoda
meritokratija briga za slabije
prilike za sve drutvena pravda
promovisanje ukljuivanja iskorenjivanje siromatva
prava i odgovornosti drutvena prava
socijalna pomo za rad socijalna zatita od kolevke do groba
konkurentska/trina drava socijalno-reformistika drava

Socijalizam u 21. veku
Neki diskusiju o socijalizmu u 21. veku smatraju besciljnom socijalizam je mrtav i nekrolozi su
napisani. To svedoe istonoevropske revolucije od 1989. do 1991. (otklanjanje poslednjih
tragova socijalizma. A u Kini, Severnoj Koreji i na Kubi je opstao samo zbog spremnosti
komunistikih partija da uvedu trine reforme.
Jedina ozbiljna debata vodi se o uzroku smrti socijalizma:
-teoretiari kraja istorije, kao to je Frensis Fukujama, pripisuju je nedostacima koji su inherentni
svim socijalistikim modelima i oitoj superiornosti liberalnog kapitalizma.
- drugi istiu tendenciju globalizovane ekonomije koja sve nacije neumoljivo uvlai u
meunarodni kapitalistiki sistem
-neki jo istiu suavanje politike baze socijalizma, od masovnih redova radnike klase,na
izolavanu i depolitizovanu potklasu
Ipak socijalisti sa jaim oseajem za istoriju nee podlei oajanju. Upravo zato to su
predvianja o neizbenoj pobedi socijalizma koje se donose na poetku 20. veka pokazala kao
pogrena. Nade u opstaak socijalizma poivaju na trajnim nesavrenostima kapitalistikog
sistema.
Ralf Milibad u svojoj knjizi Socijalizam za skeptino doba kae shvatanje po kojem se
kapitalizam temeljno transformisao i predstavlja ono najbolje emu se oveanstvo moe ikad
nadati, uasna je kletva ljuska rase. (socijalizam je p redodreen da opstane kao opomena da se
ljudski razvoj moe proiriti izvan trinog individualizma)
-globalizacija socijalzma moe doneti povoljne prilike
-moe se transformisati u kritiku globalne eksploatacije i nejednakosti
-moe se ponovo roditi kao antikapitalizam
Ako opstane, koja e to vrsta socijalizma biti?
-nee se inspirisati birokratskim autoritarizmom sovjetske ere
-parlamentarni socijalizam ostaje vaan zadatak
-tradicionalna socijaldemokratija- politiki i izborno odriva alternativa trinom kapitalizmu
-interesovanje za trei put i nerevizionizam je svedoanstvo za novim miljenjem unutar
socijalizma i potrebe da se fundamentalistikom neoliberalizmu prui otpor, ali to je teko uzeti
kao dokaz preporoda socijalizma.
NACIONALIZAM
30.Poreklo i Razvoj
Nacionalizam (Ogisten Barijel, 13. vek), Nacija (lat.nasci)-biti roen
Natio se odnosi na grupu ljudi koji su povezani roenjem ili mestom roenja,Nacija je
prvobitno znaila soj ljudi ili rasnu grupu i nije imala politiko znaenje.Tek krajem 18. Veka,termin
poprima politiki karakter,ideja nacionalizma roena je tokom Francuske revolucije-kada su se
revolucionari u Francuskoj(1789) podigli protiv Luja XVI,uinivi to u ime naroda,a pod narodom su
podrazumevali francusku naciju.Njihove ideje bile su pod uticajem spisa an-ak Rusoa i nove
doktrine o narodnoj samoupravi.
Nacionalizam je bio revolucionarno i demokratsko verovanje i izraz ideje graanstva,podanici
krune treba da postanu graani francuske,nacija treba da bude sopstveni gospodar.Nacionalizam je
irio ideje nacionalnog jedinstva i ustavne vlasti.
U Italiji i Nemakoj iskustvo osvajanja pomoglo je da se po prvi put probije svest o nacionalnom
jedinstvu koja je bila izraena u novom jeziku nacionalizma,nasleenom od Francuske,a poetkom 19.
Veka,nacionalistike ideje proirile su se i Latinskom Amerikom,gde je Simon Bolivar (1783-1830)
Oslobodilac,vodio revolucije protiv panske vladavine u onome to je tada bila Nova Grenada,a danas
su to zemlje Kolumbija,Venecuela,Ekvador kao i u Peruu i Boliviji.
Devetnaesti Vek bio je period izgradnje nacija,rastua plima nacionalizma iscrtala je u 19. Veku
novu mapu Evrope,autokratske i multinacionalne imperije:Turska,Austrija i Rusija,suoene sa liberalnim
i nacionalistikim pritiskom,poele su da se raspadaju.
Nacionalistiki ustanci(1848) izbili su u italijanskim dravama,meu esima,Maarima i u
Nemakoj,gde je elja za nacionalnim jedinstvom bila izraena u postupku stvaranja kratkotrajnog
Frankfurtskog parlamenta.
Italija je 1861. godine postala ujedinjena drava,a proces ujedinjenja je zavren 1870.
godine,dobijanjem Rima.Nemaka, predhodno skupina 39 drava,ujedinjena je 1871. godine,nakon
Francusko-pruskog rata.
Oduevljenje nacionalizmom bilo je ogranieno na srednju klasu u usponu koju su privlaile ideje
nacionalnog jedinstva i ustavne vlasti,nacionalistiki pokreti srednje klase sanjali su o nacionalnom
jedinstvu ili nezavisnosti,ali nisu bili dovoljno jaki da sopstvenim snagama dovre proces izgradnje
nacije.Tamo gde su se nacionalistiki ciljevi ostvarili ,kao u Italiji i Nemakoj,bilo je to zbog
podudarnosti nacionalizma sa amnicijom drava u usponu.
Ipak,do kraja 19.veka,nacionalizam je postao pravi narodni pokret,sa lepranjem
zastava,nacionalnim himnama,patriotskom poezijom i knjievnou,javnim sveanostima i narodnim
praznicima.Nacionalizam je postao jezik masovne politike,omoguene rastom osnovnog
obrazovanja,masovne pismenosti i irenjem narodnih novina.
Nacionalizam je teio da sve moniju radniku klasu integrie u naciju i tako sauva
uspostavljenu drutvenu strukturu (Okretao se velianjem uspomena i istorije odreenog naroda,svaka
nacija je sopstvene kvalitete smatrala jedinstvenim ili nadmonim u odnosu na druge nacije),takav
nacionalizam je sve vie postajao ovinistiki i ksenofobian,a nova klima narodnog nacionalizma
pothranjuje politiku kolonijalne ekspanzije koja drastino jaa 70-tih i 80-tih 19. Veka.Veinu svetske
populacije stavlja pod evropsku kontrolu i doprinosi raspoloenju meunarodne podozrivosti i rivalstva
sto je vodilo u svetski rat 1914. godine.

Kraj prvog svetskog rata znacio je kraj izgradnje nacije u centralnoj i istonoj Evropi(Vudro
Vilson,nacionalno samoopredeljenje).Nemaka,Autrougarska i Ruska imperija bile su razbijene na osam
novih drava ,ukljuujui Finsku,Maarsku,ehoslovaku,Poljsku, i Jugoslaviju.Ove nove drave bile su
zamiljene kao nacije-drave koje su odgovarale geografiji postojeih nacionalnih ili etikih
grupa.Nacionalne tenzije koje nije uspeo da rei Prvi svetski rat ubrzavale su sukob koji je vodio u Drugi
svetski rat (1914-1939).
Tokom 20. veka, doktrina nacionalizma,koja je roena u Evropi,proirila se i na Aziju i Afriku
(hladni rat,kolonizacija).Nacionalistiki ustanci (1919),izbili su u Egiptu i ire se na Bliski Istok,iste
godine izbija i englesko-avganistanski rat,a do pobune je dolo i u Indiji,holandskoj Istonoj
Indiji,Indokini.Nakon to su se raspale britanska,francuska,nemaka,holandska i portugalska
imperija,suoene sa nacionalistikim pokretima koji su imali uspeha u ratovima za nacionalno
osloboenje.Nacionalizam se pojavio u obliku antikolonijalizma,kao izraz borbe protiv zapadnih sila.U
Kini Vijetnamu i delovima Afrike,nacionalizam se spojio sa Marksizmom a nacionalno oslobodjenje se
smatralo ne samo politikim ciljem,ve delom drutvene revolucije.
Na drugim mestima ,nacionalizam sveta u razvoju je antizapadni,nacionalizam koji odbacuje
kako liberelno-demokratska,tako i revolucionarno-socijalistika shvatanja nacionalnosti.Najvanije
sredstvo za izraavanje takvih ideja su religijska verovanja,a posebno islam.

Za ljubav zemlje centralne teme
Tretirati nacionalizam kao ideologiju po sebi ,znai susresti se s bar tri problema.Prvi je da se
nacionalizam klasifikuje kao politika doktrina,drugi problem je to se nacionalizam prikazuje kao
psiholoki fenomen-obino kao lojalnost prema neijoj naciji ili antipatija prema drugim nacijama.Tree,
nacionalizam ima izofreni politiki karakter.
Najvaznije teme nacionalizma
- Nacija,
- Organska zajednica,
- Samoopredeljenje,
- Politika identiteta.

Nacija
Osnovno verovanje nacionalizma je da nacija jeste ili bi trebalo da bude glavni princip politike
organizacije.U osnovnom znaenju,nacije su kulturni entiteti,skupine ljudi koje su povezane zajednikim
vrednostima i tradicijama,posebno zajednikim jezikom,religijom ili istorijom,a koje obino ive u istoj
geografskoj oblasti.
Kao najjasniji simbol nacionalnosti uzima se jezik.Nacije su veoma osetljive na svako slabljenje
ili ugroavanje njihovih jezika,a u isto vreme postoje i ljudi koji govore istim jezikom,a da nemaju bilo
kakvu predstavu o zajednikom nacionalnom identitetu-Amerikanci,Australijanci i Novozelanani.
Druga vana komponenta nacionalnosti je religija.Religija izraava zajednike moralne vrednosti
i zajedniku duhovnost,ali religijska verovanja se uvek ne podudaraju sa oseajem nacionalnosti
npr.Zemlje kao to su Poljska,Italija,Brazil i Filipini pripadaju istoj katolikoj veroispovesti,ali se ne
oseaju kao pripadnici ujedinjene katolike nacije.
Nacije se takoe zasnivaju na oseaju etnikog ili rasnog jedinstva-Nemaka nacistiki
period.Ipak Nacionalizam obino ima pre kulturnu,nego bioloku osnovu ,on odraava etniko jedinstvo
koje moe biti zasnovano na rasi,ali ee poiva na zajednikim vrednostima i kulturi.
Nacije obino dele zajedniku istoriju i tradicije.Nacionalni identitet se esto uva seanjem na
staru slavu,nacionalnu nezavisnost,roendane nacionalnih voa ili znaajne nacionalne pobede.
Kulturno jedinstvo koje se izraava putem nacionalnosti je veoma teko definisati.Nacije
se,prema tome mogu definisati samo subjektivno,od strane njenih lanova,a ne spoljanjim
faktorima.Nacija je u ovom sluaju psiho-politiki entitet,grupa ljudi koja sebe smatra prirodnom
politikom zajednicom koju odlikuju zajednika lojalnost ili naklonost u formi patriotizma.
- Liberali- istiu nacionalno samoopredeljenje,
- Konzervativci- naciju shvataju kao organski entitet,
- Socijalisti- na naciju gledaju kao na vestaku tvorevinu,
- Anarhisti- nacija je mit,
- Faisti- naciju shvataju kao organski ujedinjenju drutvenu celinu,definisanu pomou
rase,
- Fundamentalisti- tretiraju nacije kao religijske entitete.
Organska zajednica
Nacionalisti su jedinstveni u verovanju da su nacije organske zajednice,drugim reima
oveanstvo je prirodno izdeljeno na skup nacija,od kojih svaka poseduje specifian karakter i zaseban
identitet.
Nacionalna zajednica je posebna vrsta zajednice.Nacija je samo imaginarna zajednica tj. skup
drutvenih zajednica.Kao drutveni i politiki princip,zajednica ukazuje na drutvenu grupu koja poseduje
snaan kolektivni identitet,zasnovan na sponama drugarstva,lojalnosti i dunosti.
Nemaki sociolog Ferdinand Tenies (1885-1936) ,pravio je razliku izmeu zajednice,koja je bila tipina
za tradicionalna drutva,a karakterisale su je prirodna naklonost i uzajamno potovanje, i drutva gde su
odnosi labaviji,vetaki i ugovorni a tipini za urbana i industrijalizovana drutva.
Benedikt Anderson (1983) istie kako nacije sainjavaju samo imaginarne zajednice on je dokazivao da
nacije postoje vie kao mentalne slike,nego kao prave zajednice.Ako nacije postoje, one postoje kao
imaginarni entiteti koji se za nas konstruiu kroz obrazovanje,masmedije i proces politike socijalizacije.
Marksistiki istoriar Erik Hobsbaum (1983) isticao je do koje mere su nacije zasnovane na izmiljenim
tradicijama.Hobsbaum je dokazivao da je verovanje u istorijski i kulturnu istotu uvek mit,i po ovom
gleditu,nacionalizam kreira nacije ,a ne obrnuto.
31.Samoopredeljenje
an-ak Ruso se smatra ocem modernog nacionalizma.Njegovo naglaavanje narodnog
suvereniteta koje je izraeno je u ideji opte volje, bilo je seme iz kojeg su nikle nacionalistike
doktrine.Opta volja je zajedniki ili kolektivni interes drutva,volja svih,Ruso je zastupao tezu da vlast
ne treba da bude zasnovana na apsolutnoj moi monarha,ve na nedeljivoj kolektivnoj volji celokupne
zajednice.
Odluujui test nacionalnog identiteta je elja za postizanjem politike nezavisnosti,sto je obino
izraeno u principu nacionalnog samoopredeljenja.Zato je cilj nacionalizma osnivanje nacije-drave.
Ovo se do sada postizalo na dva naina,prvi je proces ujedinjenja a drugi je stvaranje nacije-drave
(nezavisnost),kojom se nacija oslobaa strane vladavine.
Za nacionaliste ,nacija-drava je najvii i najpoeljeniji oblik politike organizacije.Najvea
snaga nacije-drave je u tome to ona nudi izglede za kulturnu koheziju i politiko jedinstvo-nacionalnost
i dravljanstvo se podudaraju.Nacionalizam, predstavlja ideju narodne samouprave,po kojoj se vlast vri
od strane naroda ili za narod,u skladu sa njihovim nacionalnim interesom.
Ipak,bilo bi pogreno tvrditi da je nacionalizam nuno povezan s idejom samoopredeljenja.Neke
nacije mogu se zadovoljiti sa odreenom merom politike autonomije koja ne ide do dravnosti i potpune
nezavisnosti,npr. Velki nacionalizam u Velikoj Britaniji, bretonski u paniji i baskijski nacionalizam u
Francuskoj.Zato nacionalizam nije uvek povezan sa separatizmom,sa zahtevom za ocepljenjem od vee
politike formacije.
32.Politika identiteta
Za politikog nacionalistu objektivni, momenti kao to su teritorija,religija i jezik nisu manje
vani od subjektivnih,-volja,pamenje,patriotska lojalnost.Identitet se odreuje na osnovu kolektivnog
oseaja pripadnosti koji se obino shvata kao patriotizam.Nacionalizam govori ljudima ko su oni daje im
istoriju,drutvene veze,kolektivni duh i oseaj sudbine.
Kulturni nacionalizam je oblik nacionalizma koji pre stavlja naglasak na preporod nacije kao
osobene civilizacije,nego kao zasebne politike zajednice.Politiki nacionalizam je realan,a kulturni je
mistian,jer se zasniva na romantinom verovanju u naciju kao jedinstvenu istorijsku i organsku
celinu.Kulturni nacionalizam poiva na narodnim obredima,tradicijama i legendama.
Patriotizam (od latinske rei patria otadzbina),patriotizam je oseanje pripadnosti nekoj naciji.
Herder(1744-1803) i Fihte(1762-1814) verovali su da svaka nacija poseduje narodni duh,zato je uloga
nacionalizma da razvija svest i potovanje prema nacionalnoj kulturi i tradiciji.
Etniki nacionalizam je izraz lojalnost prema odreenoj populaciji,kulturnoj grupi ili teritorijalnoj
oblasti.lanovi etnikih grupa se shvataju kao proirene srodnike grupe povezane krvnim
srodstvom.Crnaki nacionalizam ima etniki karakter Markus Garvej (1887-1940), je prvi dokazivao da
crnci u SAD treba da se okrenu Africi svojoj domovini.
Nacionalizam i politika
Nacionalizam apsorbuje druge politike doktrine,stvarajui niz rivalskih nacionalistikih
tradicija.Najznaajnije su:
- Liberalni nacionalizam
- Konzervativni nacionalizam
- Ekspanzionistiki nacionalizam
- Antikolonijalni i postkolonijalni nacionalizam
33.Liberalni nacionalizam, francuska revolucija (1789)
Ideje liberalnog nacionalizma oblikovane su u Rusoovoj odbrani narodnog suvereniteta,izraenog
u pojmu opte volje.Liberalizam je bio utemeljen na odbrani individualne slobode koja se izraava
jezikom prava.Liberalni nacionalisti zalau se za ideal samouprave koja se u praksi izraava u verovanju
u konstitucionalizam i reprezenzaciju a suprotstavljaju se ugnjetavanju i stranoj dominaciji.Krajnji cilj
liberalnog nacionalizma je izgradnja jednog sveta nezavisnih nacija-drava.
uzepe Macini(1805-1872) prorok ,italijanskog ujedinjenja osnovao je organizaciju mlada
Italija i mlada Evropa,u nadi da e se nacionalistike ideje proiriti kontinentom.
Nacionalisti su verovali da su nacije suvereni entiteti koji imaju pravo na slobodu,i poseduju
prava od kojih je najvanije pravo na samoopredeljenje etrnaest taaka,Vudroa Vilsona predloene
kao osnova za rekonstrukciju Evrope posle Prvog svetskog rata.
Za Liberala nacionalizam je snaga sposobna da promovie jedinstvo unutar svake nacije,kao i
bratstvo meu svim nacijama,liberalizam ide dalje od nacije ka idejama kosmopolitizma i
internacionalizma.Kosmopolitizam znai verovanje u cosmopolis ili svetsku dravu,on podrava
brisanje nacionalnih identiteta i uspostavlja zajednike politike lojalnosti koje ujedinjuju sva ljudska
bia.
Liberalni nacionalizam je racionalan i tolerantan,zaveden svojim verovanjem da su nacije-drave klju
politike internacionalne harmonije.


34.Konzervativni nacionalizam
Konzervativni dravnici (19.vek ) kao sto su Dizreal,Bizmark,Aleksandar III postajali su sve vie
skloni nacionalizmu,gledajui u njemu prirodnog saveznika u odranju drutvenog poretka i odbrani
tradicionalnih institucija.U modernom periodu,nacionalizam je postao segment uverenja veine
konzervativaca; Margaret Taer,Ronald Regan,Dord Bu senior.
Konzervativni nacionalizam pre tei da se razvije u etabliranim nacijama-dravama,nego u onima
koje su u procesu izgradnje nacije.Konzervativci su manje zainteresovani za principijelni nacionalizam
univerzalnog samoopredeljenja,a vie za onaj koji obeava drutvenu koheziju i javni poredak,otelovanje
u oseaju nacionalnog patriotizma.Glavni cilj konzervativnog nacionalizma je odravanje nacionalnog
jedinstva,negovanje patriotske lojalnosti i ponosa na sopstvenu zemlju,naruito u odnosu na ideju
klasne solidarnosti koju propovedaju socijalisti.Konzervativci nacionalizam vide kao protivotrov
drutvenoj revoluciji jer on radniku klasu inkorporira u naciju.
Konzervativni karakter nacionalizma odraava se pozivanjem na tradiciju i istoriju.Konzervativni
nacionalizam je izraen kada postoji oseaj ugroenosti nacionalnog identiteta ili opasnost od njegovog
gubitka.Konzervativna rezervisanost prema imigraciji potie iz verovanja da multikulturalizam vodi u
nestabilnost i sukob-imigraciju treba strogo ograniiti ili podsticati manjinske etnike grupe na asimilaciju
u kulturu drutva domaina.
Protivnici konzervativizma istiu da se konzervativni nacionalizam moe posmatrati kao jedan oblik
manipulacije od strane elite,borba za otadbinu,patriotska dunost za vreme ratova,pored toga on moe
posluiti i za promovisanje netolerancije i bigoterije (insistiranje na ouvanju kulturne istote).
35.Ekspanzionistiki nacionalizam
Slika agresivnog i militaristikog nacionalizma koji je suprotan principijalnom verovanju u
nacionalno samoopredeljenje postala je vidljiva krajem 19. Veka.Nacionalni presti bio je sve vie
povezan sa posedovanjem imperije (imperijalizam),kolonijalne pobede su pozdravljane demonstracijama
javnog odobravanja.
Dingoizam(engl. Jingo-sto mu gromova,grom i pakao)-opis javnog oduevljenja agresivnim
nacionalizmom ili imperijalistikom ekspanzijom.
Trojna Antanta V.Britanija,Francuska,Rusija i Trojna Alijansa Nemaka,Austrija i Italija-rat (1914)
Agresivni i ekspanzionistiki nacionalizam je dostigao svoju najviu taku u meuratnom periodu
autoritarnih ili faistikih reima Japana,Italije i Nemake kada su se upustili u politike imperijalne
ekspanzije i dominacije svetom Drugi svetski rat (1939).
U Evropi 19. Veka bilo je rasprostranjeno verovanje da su beli,narodi Evrope i Amerike
intelektualno i moralno superiorni u odnosu na crne,smeei ute narode Afrike i Azije.
Ono poemu se ovaj oblik nacionalizma razlikuje je njegov ovinizam,verovanje u superiornost
ili dominaciju,sve vele sile tog vremena imale su sebi sopstvene oblike nacional-ovinizma.
U Rusiji nacional-ovinizam poprima oblik panslavizma (slavenofilski nacionalizam 19,20.
Vek),pan znai svi ili svaki,cilj panslavizma je slovensko jedinstvo za koje su Rusi verovali da je
njihova istorijska misija.ovinistiki karakter panslavizma potie iz verovanja da su Rusi prirodni
predvodioci slovenskih naroda.
U Nemakoj nakon ujedinjenja (1871) razvija se nacionalizam sa ovinistikim karakterom
pangermanizam,koji je bio osvajaki i agresivan oblik nacionalizma koji je zamiljao stvaranje Evrope
pod Nemakom dominacijom.Nemaki ovinizam najvii izraz nalazi u rasijalistikim i antisemitskim
doktrinama koje su razvili nacisti.
Francuski desniarski nacionalista arl Moras (1868-1952) je takav intenzivni patriotizam nazvao
integralni nacionalizam,gubitak identiteta pojedinca i grupe koji se spajaju u naciju.
U politici ,nacional-ovinizam se izrazava kroz rasijalistike ideologije,koje svet dele na one
unutar grupe i one izvan grupe,pri emu oni izvan grupe,postaju rtveni jarac za sve nesree i
frustracije od kojih pate oni u grupi.
36.Antikolonijalni i postkolonijalni nacionalizam
Zahvaljujui imperijalizmu nacionalizam je postao iroko rasprostranjena pojava u svetu,a zelja
za nacionalnim osloboenjem proizvela je antikolonijalni oblik nacionalizma.
Posle Drugog sv. Rata dolo je do konane propasti evropskih imperija,negde su se usled
kombinacija rastuih nacionalistikih pritisaka i opadanja domaeg ekonomskog uinka kolonijalne sile
povukle relativno, mirno kao u Indiji (1947) i Maleziji (1957),meutim u periodu nakon (1945) za
dekolonijalizaciju je bila karakteristina revolucija,a ponekad i periodi oruane borbe.
Evropski kolonizatori su sa sobom doneli seme sopstvenog unitenja,doktrinu
nacionalizma.Stvarani su pokreti za nezavisnost i oslobaanje.Veinu voa azijskih i afrikih
antikolonijalnih pokreta privlaio je neki oblik socijalizma,od umerenih i miroljubivih ideja koje su
zastupali Gandi i Nehru u Indiji,do revolucionarnog marksizma za koji su se zalagali Mao Ce Dung u
Kini,Ho i Min u Vijetnamu.i Fidel Kastro na Kubi.
Marksizam osvetljava klasnu borbu izmeu vladajue klase,vlasnika svojine i eksploatisane
radnike klase.Klasna borba postala je kolonijalna borba protiv eksploatacije i ugnjetavanja.Zato je
zbacivanje kolonijalne vladavine podrazumevalo ne samo politiku nezavisnost,ve i drutvenu revoluciju
koja nudi perspektivu kako politike,tako i ekonomske emancipacije.
Antikolonijalizam je revolt protiv zapadne moi i uticaja i zato uvek ne mari da se izrazi jezikom
liberalizma i socijalizma,pozajmljenih sa zapada.
Ipak,postkolonijani period je iznedrio sasvim razliite oblike nacionalizma,oni su vie bili
oblikovani odbacivanjem zapadnih ideja i kulture,nego pokuajem da se ove ideje i kultura iznova
primene ili da se u odnosu na njih ostane nezavisan.Odbacivajui Zapad uopte ,a posebno SAD,takvi
oblici nacionalizma sve vie se okreu nezapadnim filozofijama i idejama.Rastui znaaj religije,naruito
islama nacionalizmu u svetu daju osoben karakter i obnovljenu snagu.
Liberalni internacionalizam
Liberali su spremni da prihvate da su nacije prirodni entiteti i da su nacije naprikladnije jedinice politike
vladavine,meutim nisu spremni da prihvate da nacija ini najvii izvor politikog autoriteta.Postoje dve
osnove liberalnog internacionalizma :
- Strah od meunarodnog prirodnog stanja liberali predlau dva sredstva za spreavanje
povratka na osvajanje i pljaku. 1) meusobna zavisnost nacija,uzajamna saradnja i
razumevanje,politika slobodne trgovine. 2) kontrola nacionalnih ambicija putem izgradnje
nadnacionalnih tela(Liga naroda,Ujedinjene nacije),sposobnih da na meunarodnoj sceni koja je
polje bezakonja unesu poredak.
- Liberalna privrenost pojedincu i principu individualizma-on podrazumeva da su sva ljudska
bia,bez obzira na rasu,veroispovest,drutveni polozaj i nacionalnost,jednake moralne vrednosti.
Obeleje liberalnog internacionalizma nije toliko elja da se istisne nacija kao politika
formacija,koliko zahtev da se nacija prilagodi vioj moralnosti,otelovljenoj u uenju o ljudskim
pravima.Takva verovanja dovela su do pisanja dokumenata kao to su Deklaracija o ljudskim pravima
Ujedinjenih nacija (1948) i Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (1956)
godine.Ova verovanja takoe podrazumevaju podrku meunarodnoj vladavini prava putem institucija
kao to su Meunarodni sud pravde i Meunarodni krivini sud.
Socijalistiki internacionalizam
Socijalisti su skloniji od liberala da odbace nacionalizam,verujui da on poraa mrnju i
konflikte,kao i da ima implicitno desniarski karakter.Marksizam tradicionalno ukljuuje jedan oblik
proleterskog internacionalizma,koji je ukorenjen u ideji da je klasna solidarnost monija i politiki
znaajnija od nacionalnog identiteta.Marks kae ,proletarijat svake zemlje mora pre svega srediti stvari
sa sopstvenom buruazijom.
Socijalizam po sebi ima internacionalni karakter.Nacionalne granice ne preseca nuno samo
proleterska klasna solidarnost,ve je kao to je Marks isticao,pojava svetskih trita kapitalizam
preokrenula u internacionalni sistem koji bi mogao biti osporen samo pravim internacionalnim
pokretom.To je razlog zbog kojeg je Marks (1864) pomogao u osnivanju Meunarodnog radnikog
udruenja, tzv.Prve internacionale.Druga, ili Socijalistika internacionala osnovana je (1889),a
obnovljena (1951) godine.Treu internacionalu ili Kominternu je (1919) formirao je Lenjin dok je
rivalsku,etvrtu internacionalu (1936), osnovao Lav Trocki,glavni kritiar Staljinove politike.
Ipak,socijalisti su proleterski internacionalizam retko videli kao cilj po sebi,njihov cilj nije bio da
svet podeljen po nacionalnim linijama,zamene svetom podeljenim po klasnim linijama,ve da kroz
internacionalnu klasnu borbu,uspostave harmoniju i saradnju meu svim narodima
sveta.Internacionalizam za socijaliste podrazumeva ne samo saradnju meu nacijama u okviru
meunarodnog prava,ve mnogo radikalniji i utopijski cilj nestanak nacije i uvianje da je svet ipak
,jedan,kao i narod.
Kritika socijalistikog internacionalizma spada u dve kategorije:
- Prva osvetljava neuspeh internacionalnih socijalista da se u praksi ponaaju u skladu sa svojim
visokim idealima
- Druga istie tetu,priinjenu socijalizmu ,zbog toga to nije uspeo da prepozna i iskoristi ilavu
snagu politikog nacionalizma.


38.Faizam; Poreklo i razvoj

Fasces- snop prua iz koga izvire otrica sekire; Autoritet rimskih magistrata.
Devedesetih godina 19. Veka pojam se odnosio na politike grupe ili udruenja u Italijji,
najee Revolucuinarnih socijalista.
Musolini je pojam koristio da oznai paravojne organizacije koje sam formirao tokom i posle
Prvog svetskog rata.


Do tada, pojam nije imao jasno ideoloko znaenje.
Pojam je vrlo neprecizan i da pojmovi kao to su FAISTA i FAIZAM se uglavnom koriste
pejorativno i kao pogrdni politiki termini, a FAISTA se esto izjednaava sa DIKTATOREM i
oznaava osobu koja ima netolerantna i neliberalna gledita.
Ipak, faizam ne treba uvek posmatati kao puku represiju.
- Socijalizam
- Liberalizam
- Konzervativizam
Nastali su u 19. Veku. Dok je faizam plod 20.veka.
Nastao je izmeu dva svetska rata kao pobuna protiv modernog doba i ideja i vrednosti
prosvetiteljstva


Karakteristini su bili slogani poput:
Nemaka- ,,Ukida se godina 1789
Italija- ,,Veruj, sluaj, bori se

Sve nasuprot ,,sloboda, jedinstvo, bratstvo. Faizam je eleo da iskoreni i uniti uobiajene
politike misli i stvori novi svet.
Iako na ideje i doktrne faizma nailazimo u 19.veku, njega je ipak oblikovao prvi svetski rat i
njegove posledice:
ITALIJA NEMAKA PORTUGAL PANIJA DRUGE
Fatistika
partija
formirana 1919.
Nacistika
partija
osnovana 1919.
Pod Salazarom
1928.
Pobeda
nacionalista u
graanskom
ratu 1936-1939
dovela je do
Frankove
diktature.
30ih u Japanu
Musolini
postavljen za
premijera 1922.
Hitler preuzeo
stil
Musolinijevih
faista
1945-1955. pod
Peronom u
Argentini.
Italija ve do
1926
jednopartijska
faistika
drava.
Postaje
kancelar 1933.
Za neto vie
od godinu i po
dana Nemaka
postaje
nacistika
diktatura.

Gde god je demokratija doivela propast, zamenjena je:
- Desniarskim
- Autoritarnim ili
- Otvoreno faistikim reimima
Do 1938. Jedina demokratska zemlja u centralnoj i istonoj Evropi je ehoslovaka, uz
Rumuniju i Maarsku koje su se kretale ka faizmu.
Pojavu faizma karakterie niz istorijskih snaga izmeu dva rata:
1)
Demokratske vlade tek uspostavljenje, a stare autokratske vrednosti nisu bile zamenjene
demokratskim, takodje pri suoavanju sa politikim ili ekonomskim krizama, demokratske vlade
pokazivale su se kao slabe i neefikasne pa je ideja samovoljnog, monog voe bila privlana.
2)
Evropsko drutvo bilo je razoreno procesom industrijalizacije, pa su interesi nie srednje klase
bili ugroeni jer su bili stisnuti izmeu narastajue moi velikog biznisa i narasatajue moi
organizovanog rada.
Upravo iz tih redova su faistiki pokreti regrutovali svoje lanstvo i dobijali podrku i zato se
faizam nekad naziva i EKSTREMIZAM CENTRA, pobuna nie srednje klase ime se
opravdava neprijateljski stav prema komunizmu i kapitalizmu.
3)
Ruska revolucija ostavila je veliko oseanje straha meu klasama vlasnicima svojine da bi
Evropom mogla da se proiri drutvena revolucija pa je poslovnim krugovima odgovaralo da
pruaju finansijsku i politiku podrku faistikim pokretima. Upravo zbog toga marksisti tvrde
da je faizam kontrarevolucija.

4)
Svetska ekonomska kriza 30ih izazvala je nezaposlenost i ekonomski neuspeh to je dovelo do
jedne atmosfere krize i pesimizma to su ekstremisti i demagozi umeli da iskoriste.
5)
1. svetski rat nije reio meunarodne krize nego je ostavio gorko naslee frustriranog
nacionalizma i elju za osvetom kod onih naroda pogotovo, to su ostali prikraeni za
neto(Nemaka, Italija,Japan).
Kraj faizma vezuje se za kraj Drugog svetskog rata.
Posle 1945. Faizam belei samo marginalne uspehe to neke autore navodi na to da je faizam
bio sa meuratni fenomen.
Drugi pak tvrde da je on veno prisutna opasnost ije korene nalazimo u ljudskoj psihologiji.

Erih From je tvrdio da je to ,,bekstvo od slobode U momentima krize ljudi bee od slobode
traei utehu u svemonom voi ili totalitarnoj dravi.

1. Snaga kroz jedinstvo- centralne teme.
Faizam kao ideologija je teak za razumevanje iz 2 razloga:
















Ipak, moemo ustanoviti nekoliko tema koje moemo povezati sa faizmom:
- ANTIRACIONALIZAM
- BORBA
- Sumnja se da li se faizam moe
posmatrati kao ideologija jer mu
nedostaje racionalno I koherentno
jezgro.
- Hju Trevor Roper smatra da je ona
loe sloena zbrka ideja.
- Hitler je zato svoje ideje nazivao
pogled na svet kao neto to je
potpuno, skoro rerligijski skup
stavova koje zahteva verovanje a ne
naunu analizu i debatu.
- Hitler I Musolini su voleli ideje ne
zato to su omoguavale bolje
shvatanje sveta nego zbog
mogunosti da motiviu na politiki
aktivizam.
- Zato je faizam bolje posmatrati kao
politki pokret ili politiku religiju.
- Teko je identifikovati njegove
kljune principe.
- Gde poinje faizam a gde se
zavrava

- VOSTVO I ELITIZAM
- SOCIJALIZAM
- ULTRANACIONALIZAM


39.Antiracionalizam
Rast kontra-prosvetiteljstva

Zasnovano na idejama:
- UNIVERZALNOG RAZUMA
- PRIRODNE DOBROTE
- NEIZBENI PROGRES
- OSLOBAANJE OVEANSTVA IZ TAME IRACIONALIZMA IZ PREDRASUDA
Sve ono to zastupa Francuska revolucija i to je sastavni deo socijalizma i liberalizma.

19.vek

Mislioci ukazuju na monije porive i nagone.
- Nie je smatrao da su sva bia motivisana monim emocijama, svojom voljom, pre nego
racionalnim duhom, posebno voljom za mo.
- Razmiljanja o nasilju- or Sorel, isticao je znaaj politikih mitova; mit o generalnom
trajku. Govorio je da to nisu pasivni odrazi politike stvarnosti ve IZRAZI VOLJE koji
izazivaju emocije i podstiu politilku aktivnost.
- Anri Bergson, Teorija vitalizma, karatkeristina svojstva ivih organizama potiu iz
ivotne sile a svrha ljudske egzistencije jeste da je ispoljava.
UTICAJ ANTIRACIONALIZMA NA FAIZAM
1 2


- Opskrbio faizam ANTI-
INTELEKTUALIZMOM- prezir
prema apstraktnom miljenju,
oboavanje akcije.
- ,,Akcija,a ne pria
- ,,Neaktivnost je smrt
- Intelektualni ivot se potcenjuje,
ak I prezire jer je suv, hladan i
- Odbacivanje prosvetiteljstva daje
mu negativan i destruktivan
karakter
- Faisti su jasniji po pitanju onoga
emu se protive, nego ta
podravaju.
- ANTIFILOZOFIJA
- NIHILIZAM-neverovanje ni u













3











- Hitler i Musolini ideje voleli
najvie zbog moi da pobude
emocije i inspiru aktivizam.
- Zato je faizam politika volje
- Ipak , on nije puki iracionalizam,
njegovo glavnom obeleje nije
pozivanje na iracionalne nagone i
emocije, nego na specifian niz
verovanja kojima se angauju
emocije i proizvodi aktivizam.
- Okree naglavake postojee
vrednosti

SLOBODA= bespogovorno pokoravanje
DEMOKRATIJA= apsolutno diktatura
PROGRES= rat i sukob
- Faizam sebe smatra kreativnom
snagom, izgradnja nove civilizacije
putem kreativne destrukcije.
- Naputa UNIVERZALNI RAZUM kao
merilo i okree se ISTORIJI, KULTURI I
IDEJI ORGANSKE ZAJEDNICE.
- Johan Gotfrid Herder odbacuje
univerzalizam kao neistorijski.
- Nacije su te koje nadahnjuju kolektivni duh
- Zajednice su organski entiteti.




2. Borba

- arls Darvin, Poreklo vrsta= Inspiracija mnogim politikim i drutvenim mislima.
- Razvijanje vrsta kroz proces prirodne selekcije.
- Herbert Spenser= opstanak najspremnijih


Konkurencija nagrauje najbolje i najvrednije, a kanjava lenje i nesposobne, garantuje napredak
naboljih i najspremnijih , a samim tim i progres
Hitler, 1944- Pobeda je za jake, slabi moraju pred zid.
Ako je konkurencija i borba poligon, onda je rat krajnji test.
Pojam dobra izjednaen sa snagom,a zlo sa slabou.
Za razliku od prosvetiteljstva koje je zastupalo
- oseanja brige,
- saoseanja,
- portvovanja i
- saaljenja prema slabijima
Faizam je karakterisala:
- Lojalnost
- Dunost
- Poslunost
- Samoportvovanje
- Prezir prema slabosti
- Hendikepirani moraju biti rtvovani za opte dobro- EUGENIKA(selektivno raanje)




40.Vostvo i elitizam
Radikalno odbacivanje jednakosti- DUBOKO ELITISTIKI I PATRIJARHALAN

Apsolutno vostvo i vladavina elite su prirodni i poeljni.
Ljudi se raaju razliiti i oni koji su retkih kvaliteta vostva su iznad onih koji su samo
sledbenici.
Hitler je smatrao da postoji 3 vrste ljudi.











U velikoj meri, na faistiki pristup vostvu uticala je ideja Fridriha Niea o NATOVEKU ili
SUPEROVEKU.

- Obdarena ili mona individua
- Pojedinac koji se izdie iznad instinkta stada i ivi u skladu sa sopstvenom
voljom.
- Nemci tumaili kao Teoriju o vrhovnom i bespogovornom vostvu.
VRHOVNI VOA
KOJI IMA
NEUPOREDIVI
AUTORITET
ELITA RATNIKA
koju odlikuje
- Heroizam
- Vizija
- Portvovanje
SS jedinice prvobitno
su inili
telohranitelji,ali su se
tokom nacistike
vladavine razvili u
dravu u dravi.
SLABE MASE koje su
pune neznanja i poslunosti.
Musolini- Il Duce
Hitler- Der Fihrer
Harizmatski autoritet bio je apsolutan.
- Princip voe- sav autoritet dolazi iz voe lino
- Posrednike institucije kao parlament, izbori, partije, ukinute.
- Voa polae pravo na monopal na ideoloku mudrost
- Za razliku od tradicionalnih diktatura,koja iskljuuje masu iz politike, faistika diktatura
ima populistiko mobilizatorske crte.


3. Socijalizam

Musolini je bio lan Italijanske socijalistike partije.
Hitlerova patija nosi ime nacionalSOCIJALISTIKA.

Cinian pokuaj da se izmami poverenje radnika.
Uprkos ideolokom rivalstvu izmeu faizma i socijalizma, postoji afinitet prema izvesnim
socijalistikim idejama.
Faistiki aktivisti iz nie
srednje klase gajili su
odvratnost prema
kapitalizmu.
Leviarske ideje su
karakteristine za nemake
organizacioje SA ili
smeekouljae koju su
regrutovani iz srednje klase.
Kolektivizam primat nad
buroaskim vrednostima
kapitalizma.
Zajednica je ispred
pojedinca.
Ekonomska politila
socijalistikog tipa.
Regulisanje, kontrolisanje
kapitalizma
Nacija koristi kapital za
sopstvene svrhe.
Nakon 1939. 5ogodinji
plan, Gering.

Pojam faistikog socijalizma ima ozbiljna ogranienja.
Kada su faistike partije osvojile vlast ,,leviarski elementi unutar faistikih pokreta su
marginalizovani u nadi da e dobiti podrku krupnog kapitala. (No dugih noeva 1934, istka u
SA- Ernst Rem ubijen).
Marksisti su tako pokazali da je cilj faista ustvari da spasi kapitalizam a ne da ga srui.

Revolucija koju su faisti eleli nije bila drustvena nego revolucija psihe, duha, cilj je bio
stvaranje novog, faistikog oveka.
Vie je Antikomunistikog nego antikapitalistikog karakera.
Cilj je vie bio da se radnika klasa odvrati od marksizma i boljevizma koju su propagirali
radniku solidarnost isaradnju i jednakost.
Za faiste, lojalnost naciji ili rasi je jaa od lojalnosti drutvenij klasi.


4. Ultranacionalizam
Ekstremna verzoka tradicije ovinistikog i ekspanzionistikog nacionalizma.
Nacije nisu jednaki i meuzavisni entiteti ve, PRIRODNI RIVALI U BORBI ZA PREVLAST.
Nema potovanja prema drugim nacionalnim tradicijama i kulturama.
Eksplicitno rasistiki nacionalizam
- IDEJA O ARIJEVSKOJ RASI
- NEMAKI NAROD JE RASA GOSPODARA
Ne radi se o pukom patriotizmu, nego o intenzivnom i militantnom oseaju nacionalnog
identiteta koji je arl Moras nazvao ,,integralni nacionalizam
Obeanje nacionalne veliine










5. Faizam i drava
Iako je mogue identifikovati zajedniki skup faistikih vrednosti i principa:


FAISTIKA ITALIJA NACISTIKA NEMAKA
IMAJU RAZLITE VERZIJE FAIZMA, PA I RIVALSKA VEROVANJA

2 TRADICIJE


ITALIJANSKI FAIZAM NEMAKI NACIZAM
IDEAL SVEMONE ILI ZNAAJ RASE I RASIJALIZMA
TOTALITARNE DRAVE










41.TOTALITARNI IDEAL
Tvrhunac popularnosti za vreme Hladnog rata, kako bi se skrenula panja na paralele izmeu
faistikih i komunistikih reima, osvetljujui brutalne crte oba.

SREDSTVO ZA IZRAAVANJE ANTIKOMUNISTIKIH GLEDITA,NEPRIJATELJSKI
STAV PREMA SOVJETSKOM SAVEZU.
Generik faizam tei totalitarizmu u bar 2 pogleda.







OBOAVANJE DRAVE, POLITKE OBAVEZE POJEDINCA SU APSOLUTNO I
SVEOUBUHVATNE, ZAHTEVA SE BESPOGOVORNA POSLUNOST I ODANOST.

Povezuje se sa Hegelovim idejama.

Iako je bio liberalni konzervativac, nije prihvatao teoriju drutvenog ugovora po kome je drava
samo sredstvo pomou koja se graani tite jedan od drugog. Ona je pre etika ideja koja
odraava altruizam i uzajamno saoseanje svojih lanova.
Ona je sposobna da pojedinca motivie da da deluju u skladu sa zajednikim interesom, pa je
verovao da e se vii nivo civilizacije dostii samo ako se drava razvije i proiri.
= NEKRITIKO OBOAVANJE DRAVE.
EKSTREMNI
KOLEKTIVIZAM
- Stvaranje faistikog
oveka
- Brie se razlike izmeu
javne i privatne
egzistencije
- Dobro kolektivnog tela,
iznad dobra pojedinca.
PRINCIP VOE
- Neogranien autoritet
- Naruava liberalnu ideju
razlike izmez drave i
graanskog drutva
- Neposredni odnosi
izmeu voe i naroda----
politizacija masa.











U Italiji postojala je vie formalna privrenost totalitarizmu, a delovala je ipak lina diktatura.
- Italijanska monarhija
- Lokalni politiki lideri
- Katolika crkva
=opstali i zadrali mo tokom faistike vladavine.

42.KORPORATIVIZAM


Faisti oboavali dravu, ali ne toliko da se kolektivizuje ekonomski ivot.
,,TREI PUT = izmeu kapitalizma i socijalizma
Suprotstavlja se i slobodno tritu jer postoji neograniena potraga za profitom, ali i centralistikom
planiranju jer podrazumeva razornu ideju klasnog rata.
BIZNIS i RAD= ORGANSKA I DUHOVNO UJEDINJENA CELINA; klase nisu u konfliktu jer zajedno
rade za nacionalni interes i njima posreduje drava.
Stvarnost je bila drugaija, ,,korporativna drava je malo vie od slogana bila i samo instrument pomou
koga se kontroliu ekonomski interesi.
NACISTI


- Nema divljenja dravi
- Ona je samo sredstvo za postizanje cilja
- Ona nije nosilac stvaralakih snaga, nego rasa, nemaki narod.
- Hitlerov reim, moda vie od Musolinijevog bio blii ostvarenju
totalitarnog ideala: Nacistika Nemaka brutalno efikasna pri guenju
opozicije i irenju kontrole nad medijima i kulturom, obrazovanjem i
omladinskim organizacijama.

6. MODERNIZACIJA
Za Italijanske faiste drava je bila faktor modernizacije.
Ona je bila manje industrijalizovana od ostalih evropskih suseda.
Svi oblici faizma su zagledani u prolost osvetljujui slavu izgubljenje ere nacionalne veliine, ali
italijanski faizam je bio okrenut i ka budunosti, uzdiui vrline moderne tehnologije, industrijskog
ivota, oekujui izgradnju naprednog industrijskoh ivota.


POD UTICAJEM FUTURIZMA, pokreta u umetnosti s poetka 20.veka. Tvorac Filipo Marineti koji je
glorifikovao fabrike, maine i industrijski ivot. Kasnije je i sam bio ukljuen u faizam, nosei sa sobom
verovanje u dinnamizam, kult maine i odbacivanje prolosti.

43.Faizam i rasijalizam
Svi rasisti nisu nuno faisti.


Italijanski faizam podrazumeva, dakle, prevlast faistike drave nad pojedincem i na podreivanju
Musolinijevoj volji, uglavnom bez obzira na rasu, boju, zemlju roenja itd...
1937. Kada je Musolini preao na antisemtiske zakone, uinio je to da umiri Hitlera i Nemce, a ne zbog
ideolokog cilja.
Ipak, faizam se esto podudarao sa rasistikim idejama i to je najoiglednije u Nacistikoj Nemakoj.







Politika rase.
NACIJA= kulturni entitet, skup ljudi koji dele isti jezik, religiju, tradiciju...
RASA= verovanje u bioloke ili genetske razlike meu ljudskim biima.









Rasijalistiki mislioci su esto poriali postojanje jedne ljudske vrste i rase tretirali kao razliite vrste.
To je odraz kulturnih stereotipa i imaju malo ili uopte nemaju naunog utemeljenja
Nacisti nisu bili sigurni kako definisati rasu gospodara,razliito su predstavljani:
- ARIJEVSKA RASA(rasna slinost izmeu naroda severne Evrope)
- NORDIJSKA (plavokosi narodi severne Evrope)
- GERMANSKA( definisanje rase prema jeziku, kulturi i dravljanstvu)
Dakle, kljuna ideja rasijalizma jeste da postoje uroenje i temelje razlike iz kojih se mogu izvesti
politiki zakljuci. Genetika determinie politiku.








Nacionalni identitet
- MOGUE ODBACITI
- PRIHVATITI DRUGI
PROCESOM
NATURALIZACIJE
- SIMOBLE
NACIONALNOSTI(PASO,
JEZIK, RELIGIJA) MOGU
DOBROVOLJNO BITI
PRIHVAENI
Rasa
- NEMOGUE ORIMENITI
- ODREENA PRE ROENJA
- SIMOBLI RASE(KRV, BOJA
KOE, FIZIONOMIJA)
NEPROMENLJIVI.
44.Nacistike rasistike teorije
Kombinacija rasistikog antisemitizma i socijaldarvinizma
Poreklo teoloko


- Jevreji odgovorni za smrt Hrista, a nisu se preobratili u hrianstvu te su tako negirali njegovu
boansku prirodu.
- Povezivanje Jevreja sa zlom nije izum nacista, nego datira iz hrianstva kada su prvi put oni
zatvarani u geta i iskljuivani iz drutva.


19.vek antisemitizam se poveao, a jevreji sve vie proganjani.
Drajfusova afera od 1894-1906, Rusija, serija progona, Aleksandar III
Menja se i karakter antisemitizma, nauka o rasi primenjuje se na drutvena i politika pitanja.
Jevreji se tretiraju kao rasa, a ne religijska, ekonomska ili kulturna grupa. Bivaju definisani biolokim
fakorima kao to su boja kose, fizionomija, krv.

OSNOVA RASIJALISTIKE TEORIJE

Prvi koji pokuao da razvije teoriju rasijalizma bio je ozef Artir Gobino= Esej o nejednakosti ljudskih
rasa; Hijerarhija rasa sa razliizim kvalitetima i karakteristikama
- Beli ljudi- arijevci
- Jevreji- potpuno nekreativni
On je bio pesimistiki rasista jer je smatrao da je arijevska rasa ve dosta izmeana i da se ne moe
oistiti.

BIOLOKA SUPERIORNOST ARIJEVSKIH NARODA

Ove ideje je preuzeo Rihard Vagner i emberlen= ,,Temelji 19. vek

Uticaj na Hitlera i naciste
EMBERLEN je Nemce nazivao Tevtoncima.
Kulturni razvoj jeste upravo nemaki nain ivota,a Jevreji su fiziki, duhovno i moralno degenerisani.
Istorija= sukob izmeu Tevtonaca i Jevreja.
Oni su univerzalni rtveni jarac za sve nemake nesree.
Hitler rase sveta deli u 3 kategorije










Politika ekspanzionizma i rata= ako su nemci superiorni, imaju pravo
na dominaciju nad drugim rasama koje su bioloki inferiorne i pogodne jedino za fiziki rad u korist
gospodara.; podljudi.






7. Seljaka ideologija
Nacizam je antimoderan, moderan svet je za njih iskvaren.
,,rasa gospodara
OSNIVAI KULTURE,
ZASLUNO ZA SVUZ
KREATIVNOST
,,nosioci kulture
SPOSOBNI DA
KORISTE IZUME
NEMAKE RASE, ALI
NISU I SAMI
SPOSOBNI DA
STVARAJU.
Jevreji
UNITITELJI
KULTURE
Nemci=
- Seljaki narod
- Bliskost sa zemljom
- Fiziki rad
Ovo je kontradiktorno jer ratovi koje propagiraju zahtevaju tethniku i modernizovano industrijsko
drutvo. Osvajanje i imperija zahtevaju irenje industrijske baze i razvoj tehnologije ratovanja,to znai
da je sve to to su propagirali u teoriji samo malo vie od rei.

8. Faizam u 21.veku

U pravom smislu rei, faizam nije opstao u 20.i21.veku. Ako je faizam pobuna protiv modernizacije i
elja da se sauva tradicionalno drutvo, a taj proces modernizacije je proao, moe se smatrati da nema
vie opasnosti od faizma.















Takoe ovakve partije i u Belgiji,Danskog, Holandiji(Tim Fortku;atentan izvren 2002)
- FRONT NATIONAL, Francuska
- an Mari Lepenom
- Od 80ih godina 20.veka privlai birae zbog otpora imigraciji
- 2002=5miliona glasova, uli u drugi kurg predsednikih izbora.

- Stranka Slobode, Austrija
- Jerg hajder
- 2000 na optim izborima 27 posto glasova, postala lan koalicione vlade.
- MOVIMENTO SOCIALE ITALIANO
- anfranko Fui
- 1994 Transformisanje u Alleanza Nationale uspostavlja postfaistiki
program da pokopa faistiku prolost.
- Republikaner, Nemaka
- 90ih znaajna podrka zbog neprijateljstva prema imigracijama sa biveg
komunistikog istoka.
- Britanska nacionalna partija
- 80ih i 90ih ,,novi rasizam


Definitivno je da se faizam raa iz uslova krize.
Grupe koje su preuzele teme koje podseaju na klasini faizam razliite su nego posle 1. Svetskog rata.
- Umesto da se gradi na nasleu evropskog imeprijalizma, moderna desnica deluje u kontekstu
postkolonizacije.
- Poto je napredovao multikulturalizam,stvaranje etniki istih zajednica je nemogue
- Klasne podele ustupile su mesto pluralizovanim postindustrijskim drutvima.
- Ekonomska globalizacija dovela do slabljenja nacionalnih granica
Neke ilgalne grupe usvajaju militantni ili revolucionarni faizam Hitlera i Musolinija, ali veina partija
tvrdi da su ideoloki raskinuli sa svojom prolou i poriu da su faisti.
,,neofaisti
Ono osnovno po emu se razlikuju od faizma jeste
- Prihvatanje politikog pluralizma i izborne demokratije
- Nema apsolutnog vostva, totalitarizma niti rasijalizma.
Zato, moda ima izglede da uspe u21. Veku prilagodivi se liberalnoj demokratiji.
Da bi se procenili izgledi neofaizma trebalo bi ispitati 2 mogunosti.









45.. Feminizam (poreklo, razvoj, javno i privatno, patrijarhat, pol i rod, jednakost i razlika)

- Da li on moe ostati veran tradiciji
pod uticajem liberalizma
- Ideje kao to su organsko jedinstvo
sukobljavaju se sa pluralizmom ,
tolerancijom, individulaizmom i
pacifizmom.
- To stvara mogunost da se
faistike partije odreknu
tradicionalnih vrednosti i
verovanja.
- Moda je faistiko
prilagoavanje liberalnoj
demokratiji taktiko i da to
zastupaju da bi doli na vlast kao
i Hitler koji je u poetku
proklamovao podrku
parlamentarnoj demokratiji.
Feminizam, kao politiki termin, je izum XX veka, a u svakodnevnom jeziku je prisutan od 60ih godina.
Termin feminist je prvi put upotrebljen u XIX veku kao medicinski termin za opisivanje feminizacije
mukarca ili maskulinizacije ena.
U modernoj upotrebi se feminizam vezuje za enski pokret i pokuaj unapreivanja drutvene uloge ena, i
kao takva se vezuje za dva osnovna verovanja:
- ene su, zbog svog pola, u nepovoljnijem poloaju i
- ovaj nepovoljni poloaj moe i treba da se preokrene.
Re je dakle, o onome to feministkinje vide kao politiki odnos izmeu polova prevlast mukaraca i
podreenost ena u svim, ili bar veini drutava.

Feminizam, ipak, karakterie raztlilitost gledita i politikih pozicija, a slino tome su feministkinje usvajale
i revolucionarne, i reformistike politike tradicije.

Do 60 godina se rodne razlike nisu smatrale politiki bitnim za razmatranje, eventualno su smatrane
prirodnim i neizbenim, prihvatane su proste bioloke injenice koje nameu podelu rada na muke i enske
poslove, a uobiajena poliitka teorija je zapravo imala svoj udeo u odravanju takvih verovanja. Stoga, za
feminizam se moe rei da raskrinkava mobilizaciju pristrasnosti koja je po tradiciji delovala u okviru
politike teorije.

Iako je termin feminizam moda novijeg porekla, tragom feministikih gledita kroz razliite stare kulture
se moe doi i do antikih civilizacija Grke i Kine.Knjiga o gradu ena Kristin de Pisan koja je
objavljena u italiji 1405.godine belei dela slavnih ena iz prolosti i brani pravo ena na obrazovanje i
politiki uticaj, i dala je nagovetaj mnogih ideja modernog feminizma. Meutim, organizovan enski pokret
se razvio tek u XIX veku i kao njegov prvi tekst se obino uzima Odbrana prava ena Meri Vulstonkraft
pisan u dugu Francuske revolucije.

Do sredine XIX veka je glavni cilj enskog pokreta postalo ensko pravo glasa (inspirisano progresivnim
proirivanjem prava glasa za mukarce), ovaj period se naziva prvi talas feminizma i karakteristian je,
dakle, po zahtevima za ista zakonska i politika prava za ene.

enski pokret je bio najjai tamo gde je bila najnaprednija demokratija: u SAD je enski pokret nastao 40tih
godina XIX veka, delimino inspirisan borbom za ukidanje ropstva. roenje pokreta za enska prava SADa
oznaila je slavna konvencija Seneka Fols 1848., kada je usvojena i Deklaracija o oseanjima (koju je
napisala Elizabeta Kedi Stenton) koja se oslanjala na jezik i principe Deklaracije o nezavisnosti. Godine
1869. je osnovano Nacionalno udruenje za ensko pravo glasa (predvodile Stentonova i Suzan B. Entoni), a
koje se 1890. godine ujedinilo sa konzervativnijim Amerikim udruenjem za ensko pravo glasa.

U Velikoj Britaniji se oragnizovani pokret razvio tokom 50tih godina XIX veka, a 1867. je Donji dom
odbacio prvi predlog za ensko pravo glasa koji je predloio Don Stjuart Mil. enska drutvena i politika
unija je formirana 1903.godine i predvodile su je Emelin Pankherst i njena erka Kristabel, i nakon toga je
Britanbski pokret za ensko pravo glasa poeo da usvaja sve militantnije taktike: iz tajne baze u Parizu su
Pankherstove koordinirale borbu direktne akcije u kojoj su sifraentkinje izvodile masovne napade na
svojinu i javne demonstracije.

Kraj prvog talasa feminizma ene dobijaju pravo glasa, prvi put na Novom Zelandu 1893. godine; u SAD
1920. amandmanom na Ustav; u Velikoj Britaniji 1918.

Ironino, dobijanje prava glasa je oslabilo enski pokret, izgubila se koherentnost. Isti je obnovljen pojavom
drugog talasa feminizma 60tih godina XX veka.

Za pokretanje feministike misli je mnogo znailo objavljivanje dela Mistika enskog roda Beti Fridan
1963. koja je krenula da istrai ono to je nazvala bezimeni problem, nesreu koju mnoge ene doivljavaju
kao posledicu toga to su ograniene na uloge domaica i majki. Drugi talas feminizma je prihvatao sve
radikalnije ideje i argumente, ponekada i revolkucionarne, priznajui da ostvarenje politikih i zakonskih
prava nije dovoljno. Polna poliitka Kejt Milet 1970. i enski evnuh Dermejn Grir 1970. su usresredile
panju na line, psiholoke i polne akpekte enskog ugnjetavanja i pomerile granice onoga to se do tada
smatralo politikim. Cilj drugog talasa feminizma je bilo ensko oslobaanje i iziskivao je i proces
drutvene promene.

Do 90tih godina su feministike organizacije nastale u svim zapadnim zemljama i veem delu sveta u
razvoju, ali je taj razvoj iao uporedo sa dva procesa:
1. Proces deradikalizacije, popularnost ideje post-feminizma
2. Proces fragmentacije, to dovodi do potekoa u identifikaciji zajednikog temelja feminizma,
te se liberalnom, socijalistiko/marksistikom i radikalnom feminizmu moe dodati i postmoderni
feminizam, psihoanalitiki, crnaki, lezbejski feminizam itd.

CENTRALNE TEME

Do 60tih godina je feminizam tretiran ne kao ideologija, ve kao podvrsta liberalizma i socijalizma, ali je
radikalni feminizam to promenio stavljajui u centar znaaja rodne razlike to nije mogla ni jedna ideologija, i
tako su zapravo uobiajene ideologije poele da se smatraju neadekvatnim sredstvima za unapreivanje
poloaja ena. Novonastajua ideologija feminizma je bila hibridna ideologija koja je od poetka obuhvatala
tri iroke tradicije:
- Liberalni
- Marksistiki ili socijalistiki
- Radikalni feminizam.

a pored toga, svaka od ovih tradicija sadri dualske sisteme feminizma (npr. spoj radikalnog f. sa izvesnim
idejama marksizma), i 80tih godina su nastale nove feministike tradicije. Ipak, u okviru feminizma nalazi se
podruje tema zajednike osnove:
- Podela na privatno i javno
- Patrijarhat
- Pol i rod
- Jedankost i razliitost.


PODELA NA PRIVATNO I JAVNO

Budui da tradicionalna shvatanja politikog politiku smetaju u sferu javnog, moedrne feministkinje
insistiraju na tome da je politika aktivnost koja se odigrava unutar svih drutvenih grupa i koja nije ograniena
samo na poslove vlade ili drugih javnih tela. Feministkinje dokazuju da se polna jednakost odrava ba zbog
toga to se polna podela rada koja postoji u drutvu shvata kao prirodna umesto kao politika, to se vidi iz
dela Javni mukarac, privatna ena Din B. Eltejn preovladavanja ove podele je ono emu feministkinje
tee, ali se ne slau oko toga ta to znai, kako se moe postii i dokle je ono poeljno:
- Radikalne feministkinje smatraju lino je politiko, bave se analizom politike svakodnevnog ivota.
- Za neke feministkinje preovladavanje pomenute podele podrazumeva prenoenje odgovornost vezanih za
privatni ivot na dravu i druga javna tela (npr. podizanje dece socijalna zatita)
- Liberalne feministkinje kritikuju podelku javno/privatno jer enama ograniava pristup javnoj sferi, ali
upozoravaju na opasnost politizovanja privatne sfere koja mora biti sfera linog izbora.

46.PATRIJARHAT

Feministkinje veruju da rod dovodi do vanog drutvenog rascepa, radikalne ak i dokazuju da je rod
najdublja i politiki najznaajnija od svih drutvenih deoba, stoga zagovaraju teoriju polne politike
(kao socijalisti klasne politike) i ukazuju na seksizma kao oblik ugnjetavanja (paralela sa rasizmom).
Pojam patrijarhat feministkinje koriste da opiu odnos moi izmeu mukaraca i ena., sam termin
znai vladavina oca, u uem smislu se odnosi na prevlast mukarca-oca u okviru porodice, pa tako i
podreenost njegove ene i njegove dece, a u irem smislu prosto vladavina mukarca. Kejt Milet je
tvrdila da patrijarhat sadri dva principa mukarac e dominirati enom, stariji mukarac e dominirati
mlaim patrijarhat je hijerarhijsko drutvo koje karakterie kako polno, tako i generacijsko
ugnjetavanje. Pojam patrijarhata je, ipak, itok:
- u zapadnim zemljama se tokom XX veka poloaj ena znatno poboljao
- u zamljama u razvouj on poprima surov, jeziv oblik: 80 miliona ena se, uglavnom u Africi, i dalje
podvrgavaju praksi obrezivanja, u Indiji i dalje ima ubistava mlade, enska deca su zbog sistema miraza
esto neeljena

Iz navedenih razloga, feministkinje nemaju jedinu ili prostu analizu patrijarhata:
- Liberalne feministkinje ovim terminom skreu panjui na nejednaku raspodelu prava i ovlaenja
drutva, govore o maloj predstavljenosti ena u politici, biznisu i sl.
- Socijalistike feministkinje naglaavaju ekonomsku stranu patrijarhata koji delkujeu tandemu sa
kapitalizmom; neke od njih ak i potpuno odbacuju ovaj termin jer smatraju da je rodna nejednakost
samo posledica klasnog sistrema.
- Radikalne feministkinje uvaavaju patrijarhat i vide ga kao sistematski, institucionalizovan i svuda
prisutan oblik muke moi koji je ukorenjen u porodici.


47.POL I ROD

Najei antifeministiki argument konzervativaca je taj da tu rodne razlike u drutvu prirodne tj. da
mukarci i ene smao ispunjavaju drutvene uloge za koje ih je oblikovala priroda biologija je sudbina. Ovi
argumenti su, naravno, uplji jer, iako moda enska miskulatura jeste manje razvijena nego muka i to je
donekle podsedica drutvenih faktora, mukarci se podstiu da se prilagode muevnom izgledu i preuzmu
fizike aktivnosti, a i, uostalom, u dananjim razvijenim drutvima, tehnolokom svetu, fizika snaga ima
zaista malu vrednost.
Bioloke injenice n u kom sluaju ne dovode nuno ene u nepovoljni poloaj, ene mogu ali i ne moraju da
budu majke.. tavie, i veza izmeu raanja i podizanja dece je pre kulturna nego bioloka tu odgovornost
bi mogao preuzeti i otac, a i zajednica ili drava.

Odbacujui ideju po kojoj je ideologija sudbina, feministkinje jasno i otro razlikuju pol i rod.
Pol se odnosi na bioloke razlike izmeu mukaraca i ena, ove razlike su prirodne i stoga nepromenjive, a
najvanije od tih razlika se odnose na reprodukciju.
Rod je kulturni termin, on se odnosi na razliite uloge koje drutvo pripisuje mukarcima i enama. Ove
rodne razlike najee se nameu kroz suprostavljanje sterepotime muevnosti i enstvenosti.

Veina feministkinja veruje da su polne razlike mukaraca/ena relativno male, te ih niti opravdava niti
objanjava, ljudska priroda se shvata kao androgena, to ukljuuje karakteristike oba pola, sva ljudska bia
imaju meavinu enskih i mukih crta., i stoga je cilj feminizma postignue osobnosti neutralne na rod.

Ipak, bitno je napomenuti postojanje feminiskinja razlike koje sugeriu da izmeu mukaraca i ena postoje
sutinske razlike, te da drutvene i kulturne karakteristike jesu odraz biolokih razlika, ali da te razlike,
enski kvaliteti ukljuuju pozitivna svojstva poput sposobnost za odgajanje, saradnju, intuiciju, umesto
negativnih poput pokornosti, te da ona moraju biti uvaena.

Takoe, podelu na pol i rod kao same kategorije osporavaju postmoderne feministkinje istiui da crte
bioloke enskosti nisu primenjive za mnoga bia koja se klasifikuju kao ene: neke ene nisu plodne, neke
mukarcima nisu privlane i sl.

Od podele na bioloko kulturno svakako je bolje prihvatiti kontinuum biologija-kultura, kao i to da su
pojmovi pola i roda potpuno isprepletani.


47.JEDNAKOST I RAZLIKA

Iako je cilj feminizma ruenje patrijarhata i polnog ugnjetavanja, pitanje jednakosti prikazuje i glaven
nedostatke feminizma: feministkinje usvajaju suprotna stanovita jednakosti, a neke je i odbacuju u korist
ideje razlike.
- Liberalne feministkinje se bore za zakonsku i politiku jednakost
- Socijalistike femnistkinje insistiraju na drutvenoj jedankosti koja mora da se primeni na ekonomsku
mo, vlasnitvo nad bogatstvom, jednake plate za jednak rad
- Radikalne feministkinje zainteresovane su prvenstveno za jednakost u porodinom i linom ivotu,
dakle u pogledu vlasti nad sopstvenim telom, seksualnogizraavanja, odgajanja dece i sl.

Egalitarni oblici feminizma razliku vezuju za patrijarhat, ugnjetavanje i podreenost, i bore se da se
oslobode razlike.
Feministkinje razlike smatraju da je pojam jedankosti pogrean ili bar nepoeljan, one se bore za razliku jer
jednakost podrazumeva da se ene identifikuju kao mukarci i definiu svoje ciljeve u odnosu na ono to
mukarci imaju ili jesu. I one tee tome da srue patrijarhat, ali upozoravaju na rizik da ene i same budu
oblikovane po uzoru na mukarce, a za njih puno oslobaanje znai da se ene razvijaju i ostvcare kao ene,
da budu identifikovane kao ene. One usvajaju proensko stanovite po kome polne razlike zaista imaju
politiki i drutveni znaaj, i zato je pogreno idealizovati androginost. ene treba da prepoznaju i veliaju
specifine karakteristike enskog pola.

48.Liberalni, socijalistiki, radikalni feminizam i nove feministike tradicije

Feminizam je sam po sebi hibridna ideologija, njene rivalske trasdicije izrasle su iz, najoitije, liberalizma
i socijalizma, ali i postmoderne i psihoanalize, i naklonjene su jedankosti. S antifeminizmom se najee,
pak, povezuju hijerarhijske i elitistike ideologije poput konzervatizma koji, u najboljem sluaju,
podrava polnu jedankost u tom smislu da porodine obaveze ena smatra podjednako vanim kao javne
dunosti mukaraca.

Pod izvesnim okolnostima se javljau i oblici realkiconarnog feminizma, onda kada drutvene ili kulturne
promene ugroavaju tradicionalni poloaj ena npr. islamski deminizam (zalaganje i borva za
iskljuivanje ena iz javnog ivota, kodekse oblaenja). Iz perspektive uobiajenog feminizma
reakcionarni feminizma je contradictio in adjecto, a pod tim uobiajenim tradicijama feninizma
podrazumevaju se:
liberalni feminizam
socijalistiki feminizam
radikalni feminizam
nove feministike tradicije


48.LIBERANI FEMINIZAM


Rani feminizam, prvi talas, bio je pod jakim uticajem ideja i vrednosti liberalizma. Tvrdilo se da bi
dobijanjem istih prava i privilegija za ene kakve imaju mukarci, razlike pola postale u politikom i
drutvenom ivotu nevane, predlagalo se da se drutvo organizuje u skladu sa principom razuma i da
tako sluajnosti roenja postanu irelevantne. (D.S.Mil)

Drugi talas feminizma je takoe imao vanu liberalnu komponentu. Filozofska komponenta liberalnog
feminizma je princip individualnizma ljudka jedinka je od najvee vanosti i svi pojedinsi su jedanke
porelne vrednosti. Ovo verovanje lliberali izraavaju u zahtevu za jednakim pravima, za jednakim
pristupom politikom i javnom ivotu, a svaki oblik diskriminacije ena u tom obliku treba da bude
zabranjen.

Celokupni pokret za pravo glasa se zasnivao na liberalnom feminizmu i ubeenju da bi do enske
emancipacije dolo onda kada bi ene i mukarci imali jednako pravo glasa.

Liberalni feminizam je sutinski reformistiki: nastoji da javni ivot otvori za jedanku konkurenciju
izmeu mukaraca i ena, a pritom liberalne feministkinje ne ele da ukinu razliku izmeu javne i
privatne sfere ivota, zapravo jako malo panje poklanjaju privatnoj sferi, polnoj podeli rada i raspodeli
moi u okviru porodice.

Liberalne feministkinje polaze od pretpostavke da
- mukarci i ene imaju razliite priorode i sklonosti, zbog ega
- prihvataju da je oslanjanje ena na porodicu i domai ivot bar delimino uslovljeno
prirodnim porivima, pa je tako
- izraz voljnog izbora


Radikalne feministkinje, meutim, kritikuju taj doprinos mistici majinstva i isticanje kontinuiranog i
centralnog znaaja porodice, na dubljem nivou ak skreu panju na ogranienja individualizma kao
osnove za rodnu politiku:


1. individualistika perspektiva odvlai panju od strukturnog karaktera patrijarhata u kojem su ene
podreene ne kao pojedinci, ve kao pol koji je podvrgnut sistematskom ugnjetavanju
2. davanje prednosti individualizmu nad osobnou enama moe oteati da misle i deluju kolektivno
3. moda se samo ini da je liberalni individualizam iznad rodnih razlika moda on zapravo rod ini
nevidljivim, a u najgorem sluaju moe muka svojstva i tenje nametnuti enama, tretirati ljude
jednako moe znaiti tretirati ene kao mukarce.

Bitno je shvatiti, zahtev za jednakim pravima je privlaio prvenstveno one ene kojima je obrazovanje i
drutveno okruenje moglo da omogui karijeru i ire prilike, feministkinje XX veka su bile obrazovane
ene srednje klase.
Ako emancipacija znai samo postizanje jedankih prilika za ene i mukarce, zanemaruju se drugi oblici
drutveno nepovoljnog poloaja. Zato liberalni feminizam moe da izrazi interese samo bee ene srednje
klase u razvijenim drutvima.





49.SOCIJALISTIKI FEMINIZAM

Socijalistiki feminizam postao je istaknut tek u drugoj polovini XX veka, iako su i neke rane
feministkinje prihvatale socijalistike ideje. Socijalistike feministkinje ne veruju da se ene prosto
suoavaju sa politikim i zakonskim nepovoljnostima koje je mogue popraviti politikom jednakih
pril,ika, ve dokazuju daje odnos meu polovima ukorenjen u samoj drutvenoj i ekonomskoj strukturi i
nita drugo do drutvena revolucija ne moe enama da ponudi pravu emancipaciju.
Izvetaj UN 1980.godine: mada ene predstavljaju 50% svetske populacije, one odrauju skoro dve
treine svih radnih asova, primaju jednu desetinu svetskog dohotka i poseduju 1% svetske imovine.

Centralna tema socijalistikog feminizma je da se patrijarhart moe shvatiti samo u svetlu drutvenih i
ekonomskih faktora: u Poreklu porodice, privatne sovjine i drave Fridrih Engels kae da je u
pretkapitalistikim drutvima porodini ivot bio komunistiki, a pravo majke nesleivanje imovine i
drutvenog poloaja preko enske linije iroko rasprostranjeno. Kapitalizam je sruio majinsko
pravo i izveo svetsko istorijski poraz enskog pola. Engels je verovao da su ene ugnjetavane putem
institucije porodice, buruaska porodica ke patrijarhalna, mukarci imovinu prenose na sinove. Verovao
je da u socijalistikom srutvu treba da postoji mogunost razvoda braka i da e ukidanje privatne
svojine dovesti i do ukidanja monogamije (koja je za njega farsa, jer je zaista zamiljeno da je potuju
samo ene). I druge socijalne feministkinje su spredlagale sistem komunalnog ivljenja i slobodne
ljubavi, poput Furijea i Ovena.

Oko odreenih injenica postoji slaganje meu veinom soc.feministkinja:
- zatoenje ena u domainstvo i majinstvo slui ekonomskim interesima kapitala - ene ine rezervnu
armiju rada koja se u slkuaju potrebe moe angaovati, a posle opet vratiti u domai ivot
- kuni rad ena je od vitalnog znaaja za zdravlje i efikasnost ekonomije: ene proizvode radnu snagu ua
sledeu generaciju,
- odgovorne su za socijalizaciju: stvaraju disciplinovane radnike
- ulogom domaica oslobaaju mukarce tereta odgajanja dece i kunosg posla, koji onda energiju
koncentriu na plaeno i produktivno zaposlenje
- porodica prua radniku nunu zatitu od otuenja i frustracija njegovog ivota kao plaenog roba

Neke feministkinje istiu da besplatnost kunih poslova objanjava nizak poloaj ovog rada, Kosta i
Dejms s ak pokrenuli kampanju plate za kuni posao u Velikoj Britaniji 1972. Slina argumentacija
se koristila za predlog legalizacije prostitucije kao plaenog zaposlenja.
Veina soc.feministkinja ipak zahteva da se enama samo priuti ire podruje drutvenih i ekonomskih
prilika.

Socijalistike feministkinje su duboko podeljene u pogledu prirode veze enskog pitanja i drutvenog i
ekonomskog ivota. Rodne razlike esto prevazilaze klasne podele to otvara teka pitanja, pogotovo za
marsksistike feministkinje.
- Ortodoksni marksisti sugeriu da je klasna politika dublji i znbaajniji proces od polnog
ugnjetavanja, i da ene ne ugnjetavaju mukarci ve institucija privatne svojine, kapitalizam. Zato e,
smatraju oni, emancipacija ena biti nusproizvod drutvene revolucije zbacivanja kapitalizma.
Feministkinje ztato treba da svoju energiju usmere na radniki pokret.
Moderne soc. feministkinje takve stavove tee prihvataju, pogotovo zbog razoarenja u napredak koje su
ene ostvarile u drutvima dravnog socijalizma, poput SSSRa. Za njeih je zato polno ugnjetavanje isto
toliko vano koliko i klasno, i one usvajaju moderni marksistiki stav koji prihvata meusobni uticaj
ekonomskih, kulturnih i drutvenih snaga, te poloaj ene analiziraju skreui panju na kulturne i
ideoloke korene patrijarhata.
Britanska socijalistika feministkinja Dulijet Miel je tvrdila da ene vre etiri funkcije:
1. deo su radne snage, aktivne u proizvodnji
2. raaju decu, reprodukuju ljudsku vrstu
3. socijalizuju decu
4. predstavljaju seksualne objekte.

Za ene je bitno je da se emancipuju na svakom od ovih aspekata, a ne samo da se menja kapitalistiki
klasni sistem socijalizmom.


50.RADIKALNI FEMINIZAM

Jedna od karakteristinih crta drugog talasa feminizma je kretanje misli izvan perspektiva postojeih
ideologija :
- rodne rezlike postaju vane same po sebi i
- trai se da se one opiu sopstvenim terminima

Ni liberalni ni socijalni feminizam nije priznavao da je rod najtemeljnih+ja od svih drutvenih podela, ali
je tokom 60tih i 70tih godina feminizam pokuavao da razotkrije uticaj patrijarhata na sve aspekte
drutvene, line i polne egzistencije:
pionirski rad Simon de Bovoar
radikalna feministkinja Eva Figes, Patrijarhalni stavovi (1970) patrijarhalne vrednosti proivamju
kulturu, moral, religiju, stereotip enstvenosti nameu mukarci
radikalna feministkinja Deremejn Grir, enski evnuh (1970) pasivna seksualna uloga ena je
steena uslovljavanjem (uticaj Vilhema Rajha i Herberta Markuzea koji su proklamovali borbu za
seksualnim oslobaanjem

Radikalni feminizam je razvio sistematsku teoriju polnog ugnjetavanja u odnosu na koje su svi drugi
oblici nepravde i ugnjetavanja (rasno, klasno) sekundarni tek sa radovaima
o amerikanke Kejt Milet (Politika polova, 1970) koja kae da je patrijarhat drutvena konstanta, da
razliite uloge mukarca i ene nataju procesom uslovljavanja, da se podstie prilagoavanje rodnim
identitetima i to uglavnom u okviru porodice koja je glavna institucija patrijarhata.. Ona je
predlagala ukidanje patrijarhata podizanjem svesti ova ideja je nastala uticajem pokreta Cna mo
60tih i 70tih - , ene bi postajale svesnije seksizma, sposobne da ga osporavaju i to bi zahtevalo
revolucionarnu promenu:
- razoriti instituciju porodice
- sruiti psiholoko i polno ugnjetavanje ena

o i kanaanke alamit Firston (Dijalektika polova, 1972) koja je marksistuku teoriju prilagodila
analizi uloge ena. Po njoj polne razlike izrastaju i iz biologije a ne samo polog uslovljavanja. U
raanju dece ene su, poput dece, zavisne od mukarca. Ipak, po njoj patrijarhat nije ni prirodan ni
neizbean, ve ene mogu dostii emancipaciju prevazilaenjem svoje bioloke prirode. Moderna
tehnologija dovodi do prave polne jednakosti kontracepcija, abortus, vetaka reprodukcija u
epruvetama.

I Miletova i Firstonova se slau da oslobaanje ena zahteva smanjenje rodnih razlika, da je priroda
polova identina, ali u okviru radiklanog feminizma i drugaijih shvatanja: npr. proenska pozicija,
posebno jaka u Francuskoj i SAD, velia pozitivne vrline plodnosti i majinstva, za njih su ene zapravo
u nekim pogledima superiornije.

Prihvatanje n epromenjivih razlika mukarca i ene je neike feministkinje dovelo do kulturolokog
feminizma koji oznaava povlaenje iz iskvarenog, agresivnog mukog sveta politikog aktivizma u
apolitinu, na enu usredsreenu kulturu i stil ivota.
Druge feministkinje su ipak postale politiki izriite, ak i revolucionarne: ovo vodi do feministinog
separatizma, svi mukarci ugnjetavaju sve ene: ugnjetaka polna klasa i univerzalna rtva ( :D):
o Suzan Braunmiler, (Protiv nae volje, 1975) je isticala da mukarci vladaju enama putem procesa
fizikog i seksualnog zlostavljanja, oni su stvorili ideologiju silovanja , oni imaju bioloku
sposobnost za silovanje i ak i oni koji ne siluju, ipak izvlae korist iz straha i uznemirenosti koje
silovanje izaziva u svim enama.

Sledei ovu argumentaciju, dolazi se do pretpostavke da su polna jednakost i harmonija nemogui, svi
odnosti mukarac-ena ukljuuju ugnjetavanje. Zato se za heteroseksualne ene misli da su
identifikovane kao mukarci i nesposobne da ostvare svoju prirodu, da budu identifikovane kao ene.
Ovo je dalje dovelo do politikog lezbijstva : samo ene koje se ne udaju ili koje izaberu lezbijstvo se
mogu smatrati enama sa enskim identitetom.
Ti-Grejs Etkinson: feminitzam je teorija, lezbijstvo je praksa.


NOVE FEMINISTIKE TRADICIJE

Od 60tih godina je sve tee analizirati feminizam na osnovu osnovne trostruke podele jer :
- se produbljuju deobe unutar tih tradicija
- se zamagljuju podele izmeu tih tradicija
- nastaju novi oblici feminizma:
1. psihoanalitiki feminizam
Iako su Bovoarova, Fridnova i Miletova kritikovale Frojda zbog teorija zavisnost od penisa,
kastracijski kompleks i sl., od pionirskog rada Dulijet Miel Psihoanaliza i feminizam
1974. dolazi do izgradnje psihoanalitikog feminizma ija je glavna odlika da je proces kroz koji
se grade mukarci i ene i polna razlika zapravo psiholoki umesto biploki.
2. postmoderni ili postrukturalni feminizam
govori o tome da fiksirani enski identitet ne postoji
3. crnaki feminizam
sugerie kako ene na osnovu svog pola trpe zajedniko ugnjetavanje, prikazuje seksizam i
rasizam kao meusobno povezane.
4. lezbijski feminizam
je poprimio ranolike oblike:
o lezbijstvo kao sredstvo dostupno svim enama da iskoe iz patrijarhata i postanu
identifikovane kao ene
o dok neke druge lezbijske feministkinje istiu razliku izmeu iskustava homoseksualne i
heteroseksualne ene, i zato smatraju da je borba protiv homofobije vana isto koliko i
borba protiv patrijarhata.

RELIGIJSKI FUNDAMENTALIZAM
( 30, 31, 32. pitanje)

30. Religijski fundamentalizam ( poreklo, religija i politika, motivi,
antimodernizam i militantnost)

55.POREKLO
-latinska re fundamentum znai osnova
-Prvi put upotrebljen poetkom 20. veka u debatama u okviru amerikog protestantizma
-Izmeu 1910. i 1915. evangelistiki protestanti objavili Osnove - podravanje doslovne istine
Biblije
-U svojoj modernoj upotrebi fundamentalizam se vezuje za sve glavne svetske religije islam,
hrianstvo, judaizam, hinduizam, sikizam i budizam
-Posmatra se vie kao posebna vrsta religijsko-politikog pokreta,nego kao odbrana doslovne
istine svetih tekstova
-Kontroverzan za mnoge podrazumeva represiju i netoleranciju, jer se fundamentalizam smatra
neprijateljem liberalnih vrednosti i line slobode
-Ova tendencija je ojaana padom komunizma, koji je mnoge na Zapadu podstakao da veruju
kako je religijski fundamentalizam, posebno islamski, zamenio marksizam kao glavnu pretnju
svetskom poretku
- Kraj Hladnog rata globalni sudar civilizacija
-Fundamentalizam je poeo da se povezuje sa nefleksibilnou, dogmatizmom i autoritarnou
-Alternativni termini: tradicionalizam, konzervativizam, ortodoksija, revivalizam
-Prednost termina fundamentalizam- izraava specifian karakter ovog politikog
fenomena
-irenje religijskog fundamentalizma u poslednjim decenijama 20. veka zbunjuje branioce
takozvane teze o sekularizaciji verovanje da su modernizacija, industralizacija udruene s
pobedom razuma nad religijom i zamenom duhovnih vrednosti materijalnim
-Zahtev da se religijski fundamentalizam tretira kao zasebna ideologija zasniva se na tvrdnjama
da je religija neodvojiva od prava i politike
-Iako je okrenut ka prolosti i antimodernizmu, veoma je popularan u modernom svetu. Tretiraju
ga kao modernu pojavu i poriu muistorijske paralele (izuzeci nemaki propovednik i anabaptist
Tomas Mincer, an Kalvin)
-Uzroke fundamentalistike uzavrelosti je teko generalizovati, jer u razliitim delovima sveta
fundamentalizam poprima razliite forme i razliite ideoloke crte
-Ono to je jasno jeste da fundamentalizam nastaje u drutvima koja su u nedaama, posebno u
drutvima koje mui kriza identiteta. Od faktora koji doprinose takvim krizama, za religijski
fundamentalizam tri su posebno relevantna:
- sekularizacija- irenje svetovnih ili racionalistikih ideja i vrednosti umesto religijskih
ili svetih; smanjenje znaaja tradicionalne religije i slabljenje moralne graevine
drutva; u tom smislu fundamentalizam predstavlja moralni protest protiv dekadencije i
hipokrizije i cilj je obnova ispravnog poretka i veze izmeu ljudskog sveta i boanstva
(takav moralni konzervativizam oit u Novoj hrianskoj desnici SAD, a i u islamskim
zemljama-Iran, Egipat, Turska, Pakistan i Avganistan)
- postkolonijalizam-kolonijalna vladavina stalno obezvreuje i gui starosedelake
kulture; postkolonijalna drutva imaju oslabljen oseaj identiteta koji jo vie slabi zbog
privrenosti zapadnim vrednostima i institucijama; kada je jednom postignuta
nezavisnost, ujedinjujua antikolonijalna borba ustupala je mesto sloenijim zadacima
izgradnje nacije; politika nezavisnost ne uspeva da dovede do drutvene emancipacije;
tradicionalni imperijalizam zamenjen neokolonijalizmom, stoga fundamentalizam je
privlaan, jer nudi perspektivu nezapadnog, esto i antizapadnog identiteta
- globalizacijapodriva sposobnost graanskog nacionalizma da uspostavi sigurne i
stabilne politike identitete; religija tei da zameni naciju kao glavni izvor kolektivnog
identiteta fundamentalizam kao podvrsta etnikog nacionalizma (npr. u militantnom
budizmu Singaleza u ri Lanci, u Jevrejskom pokretu za naseljavanje Izraela, u
ekstremizmu Sika i Indusa u Indiji i u otporu protestanata Alstera u Irskoj)

56.RELIGIJA I POLITIKA
-Kljuna tema fundamentalizma odbacivanje razlike izmeu politike i religije
- Homeini: Politika je religija.
- U najoptijem smislu religija je organizovana zajednica ljudi koji su povezani zajednikim
korpusom verovanja koja se tiu neke vrste transcedentne stvarnosti, verovanja koja se obino
izraavaju putem skupa odobrenih aktivnosti i prakse
-irenje liberalne kulture i ideja je ograniilo uticaj religije na politiki ivot, pri emu je vostvo
u ovom procesu preuzeo industrijalizovani Zapad
-Liberalni sekularizam nije antireligijska tendencija; on je zainteresovan da ustanovi pravu
sferu i ulogu religije;
Kljuna crta liberalne kulture je tzv. podela na javno i privatno.




-Iz liberalne perspektive velika vrlina ove distinkcije je da ograniavasposobnost vlade da se
uplie u line ili privatne poslove, te garantuje individualnu slobodu.
- Ona ima i znaajne posledice i na religiju koja je suzbijena u privatnu sferu, ostavljajui
javni ivot da bude organizovan iskljuivo na sekularnoj osnovi.
- Sekularizacija je podelu na javno i privatno proirila do razlike izmeu politike i religije
(odvajanje crkve od drave koje je u SAD i u drugim zemljama regulisano ustavom, pa je
ak i toliko utvreno u dravama kao to je Velika Britanija da etablirane crkve i dalje
uivaju formalne privilegije u odnosu na dravu).
-Religijski fundamentalizam- odbacivanje podele na javno i privatno; on je manifestacija
politike identiteta; irenje javnog carsta mnoge liavaidentiteta, stoga religija kao primarni
javnu sferu ivota reguliu kolektivna
pravila i podvrgnuta je politikom
autoritetu
ljudi imaju potpunu slobodu da rade ono to
ele
kolektivni identitet daje njenim lanovima oseaj pripadnosti, religija se ne prihvata kao samo
privatna i lina stvar.
-Fundamentalistiko reenje: svet mora biti sainjen iznova, postojee strukture se moraju
zameniti sveobuhvatnim sistemom, zasnovanim na religijskim principima, sistemom koji
obuhvata pravo, politiku, drutvo, kulturu i ekonomiju.
Ipak, oseaj iskvarenosti sekularnog javnog carstva moe izazvati jedan od dva odgovora:








-Drava zasnovana na religijskim principima je neoptereena ogranienjima koja izrastaju iz
podele na javno i privatno. Ipak, velike su razlike u stepenu do kojeg odreeni fndamentalizam
podlee ovom totalitarnom impulsu.

Pogledi na religiju
Liberali religiju vide kao specifino privatnu stvar koja je u vezi sa linim izborom i
linim razvojem. Tako je religijska sloboda bitna za graansko drutvo i moe biti
garantovana strogim razdvajanjem religije i politike od crkve i drave.
1. pasivni fundamentalizam
-ide putem povlaenja i pokuaja
izgradnje zajednica vernika,
neukaljanih irim drutvom. (Amii u
SAD i Haredimi, ultraortodoksni Jevreji
Izraela religija diktira drutvene,
ekonomske i politike principe, ali se
oni bave vie sopstvenim iskustvom,
nego sveobuhvatnim drutvom)
2. aktivni fundamentalizam
-ide putem suprotstavljanja i borbe i sam
treba da se smatra ideologijom, jer on
otvoreno usvaja politiki stav
-pojam politike veoma konvencionalan
-sutasuprotnost feminizmu, koji takoe
osporava podelu na javno i privatno
-posmatranje politike u odnosu na vladinu
politiku i delovanje drave
Konzervatici smatraju da je religija dragocen (moda i sutinski) izvor stabilnosti i drutvene
kohezije. Poto ona drutvo snabdeva skupom zajednikih vrednosti i kamen je temeljac
opte kulture, preklapanja religije s politikom i crkve sa dravom su neizbena i poeljna.
Socijalisti religiju obino slikaju negativnim terminima: ona je, u najboljem sluaju,
odvraanje od politike borbe, a u najgorem, oblik ideologije vladajueklase (to u nekim
sluajevima vodi ka usvajanju dravnog ateizma). Ipak, naglaavajui ljubav i saaljenje,
religija socijalizmu prua etiku osnovu.
Anarhisti smatraju da je religija institucionalizovani izvor ugnjetavanja. Crkva i drava su
nepromenjivo povezane, uz religiju koja propoveda poslunost i pokoravanje zemaljskim
vladarima, istovremeno propisujui skup autoritativnih vrednosti koje pojedincima otimaju
moralnu autonomiju.
Faisti religiju ponekad odbacuju zbog toga to slui kao rivalski izvor lojalnosti i vere i zato
to propoveda dekadentne vrednosti kao to su saaljenje i ljudska simpatija. Faizam ipak
nastoji da funkcionie kao politika religija, usvajajui njenu terminologiju i unutranju
strukturu odanost, rtva, duh, spasenje itd.
Religijski fundamentalisti religiju shvataju kao korpus sutinskih i neospornih principa
koji diktiraju ne samo lino ponaanje,ve i organizaciju drutvenog, ekonomskog i
politikog ivota. Relligija ne moe i ne treba da bude ograniena samo na privatnu sferu,
ve svoj najvii i pravi izraz nalazi u porodici narodne mobilizacije i drutvenog preporoda.



MOTIVI
*Kolege i koleginice, ja nisam znala na koji tano podnaslov profesor misli pod ovim
nazivom MOTIVI. Po redosledu kojim je navodio lekcije, trebalo bi da je to
Fundamentalistiki poriv (str. 312.). Ja bih rekla da je to ipak lekcija pod nazivom
Povratak temeljima centralne teme (str. 308.), pa sam tu i obradila. Proverite, molim vas,
pa javite ako sam pogreila.

-Religijski fundamntalizam je netipina politika idelogija u dva smisla:

















ANTIMODERNIZA
ANTIMODERNIZAM
-Najistaknutija karakteristika religijskog fundamentalizma je upravo njegovo okretanje lea
modernom svetu
-Religijski fundamentalizam je selektivno tradicionalan, ali i selektivno moderan; odnos
prema modernom dobu karakterise meavina mrnje i zavisti
1.
-on se iri kroz mnotvo religija bez obzira na
njihove doktrine ili strukturne razlike
-prouavati religijski fundamentalizam kao
jedan koherentan entitet, znai tretirati kao
sekundarne sutinske razlike koje dele religije
sveta da li one veruju u jednog jedinog Boga,
mnoge male bogove ili u Boga ne veruju
uopte; da li imaju svetu knjigu, mnogo svetih
knjiga ili veruju usmenoj tradiciji; kako
shvataju moral i drutveno ponaanje itd.
-neki fundamentalizmi se povezuju s nasiljem i
antiustavnom politikom akcijom, drugi, pak
podravaju miroljubivo ponaanje u
zakonskim okvirima
-religijski fundamentalizam je pre stil politike
misii, nego samostalan skup politikih ideja i
vrednosti (npr. dok je veina oblika
fundamentalizma suta suprotnost liberalnom
individualizmu, protestnatski fundamentalizam
u SAD usvaja bahati individualizam kao
kljuni stav
2.
- s obzirom da se religija bavi svetim,
duhovnim stvarima, neobino je to da
religijske doktrine i vrednosti ine politiku
ideologiju.
-ali to nije novo za ideologiju, da crpi motive
iz religije (etiki socijalisti traei osnovu za
svoj sistem vrednosti , obraali se
hrianstvu, islamu, judaizmu)
-ali fundamentalizam je drugaiji po tome
to religijske ideje ne tretira kao sredstvo
odbrane ili ulepavanja pol. doktrine, ve
kao materiju same politike misli
-rekonstruisanje drutva na religijskim
osnovama zasluuje da se naziva
ideologijom. Neki ga tumae kao podvrstu
nacionalizma
-karakteristine teme religijskog
fundamentalizma su:
- religija i politika
- fundamentalistiki poriv
- antimodernizam
- militantnost
-Zapadno drutvo, podlono kultu pojedinca i strasti prema linom zadovoljenju, vidi se kao
amoralno i korenito degenerisano (popustljivost, preljuba, prostitucija, homoseksualnost i
pornografija su neki od simptoma pve moralne zagaenosti)
-Liberalni individualizam podstie ljude da prave sopstvene moralne izbore, dok religijski
fundamentalizam od njih zahteva da se prilagode propisanom, i od Boga dosuenom,
moralnom sistemu
-Islamski fundamentalisti shari'a (erijatsko pravo)
-Hrianski fundamentalisti- vraanje na porodine i religijskevrednosti
-Fundamentalizam ne treba meati sa konzervativizmom






-Tradicionalizam je verovanje da su nasleene institucije i prakse, posebno one sa dugotrajnom
i kontinurianom istorijom. Fundamentalizam, kako sada stvari stoje, favorizuje nove
interpretacije religijskih uenja i poziva na sveobuhvatan drutveni period- malo toga ima
zajednikog sa tradicionalizmom
-Sklonost fundamentalizma ka harizmatskom vostvu, populizmu (politiki pokret; izraz
verovanja da su instikti i elje naroda glavni legitimni vodi za politiku akciju) i psiho-
drutvenom preporodu- mnogi ga porede sa faizmom
-Svedoanstva da fundamentalisti nisu samo tvrdokorni reakcionari (idealizovana prolost):
- aspekti modernog doba korienje prednosti modernih tehnika masovne komunikacije
(npr. televangelisti u SAD)
KONZERVATIVIZAM
-skroman i oprezan
-titi elite i brani hijerarhiju
-favorizuje kontinuitet i tradiciju
FUNDAMENTALIZAM
-gromoglasan i strastven
-otelovljuje populistike i egalitarne
sklonosti
-radikalan, ponekad otvoreno revolucionaran
- naklonost prema duhu modernog doba prihvatanje tehnologije, nauke, mainerije
moderne drave, pa ak i nuklerano oruje (npr. interesovanje u Iranu za ideju
islamske nauke; islamska ekonomija izvedena iz ekonomskog liberalizma)
*Fundamentalizam iznova ustanovljuje religiju u okviru granica modernog doba, ak i
kada se hvata u kotac s modernim dobom, u okviru granica religije. (Parek)

MILITANTNOST
-Politika aktivnost fundamentalista estoka, militantna i ponekad nasilnika
-Izvori fundamentalistile militantnosti su raznoliki:
- pojaana tendencija ka konfliktima koju sadri religija, poto se bavi kljunim
vrednostima i verovanjima. Deluju u ime religije, nadahnuti time da je od Boga dosuena
svrha i ima prvenstvo nad svim drugm razmatranjima (verski ratovi)

- fundamentalizam je jedan oblik politikog identiteta definie ko su ljudi jednog naroda
i tako ima daje kolektivni identitet. Svi oblici politikog idedntiteta se zasnivaju na podeli
izmeu njih i nas (oni i mi). Oni mogu se pojaviti u raznim oblicima- od
sekularizma do popustljivosti, do rivalskih religija, vesternizacije, Sjedninjenih Drava,
marskizma i imperijalizma

- pogled na svet- sukob izmeu dobra i zla. Ako smo mi izabrani narod koji deluje u
skladu sa Boijom voljom, onda oni su mnotvo koje ometa Boiju promisao i
predstavljaju zlo
-Jedna od posledica ove militantnosti je spemnost na politiku akciju izvan okvira zakona i
protiv ustava
-Mada je Boji zakon nadreen ljudskom zakonu, fundamentalisti ne omalovaavaju ovaj drugi
(podrka zakonu i poretku nove hrianske desnice)
-Popularna slika fundamentalista kao bombaa-samoubica i terorista je neuravnoteena i
pogrena, ipak nemogue je porei njegovu vezu sa terorizmom (upotreba terora u ostvarivanju
politikih ciljeva) i nasiljem (Al Kaida, napad na Svetski trgovinski centar i Pentagon 11.
septembra 2001. godine; atentat islamskih fundamentalista na egipatskog predsednika Anvara el
Sadata 1981; atentat militantnih Sika na Indiru Gandi 1984 itd.)
-Takva dela objanjavaju time da oni, u nameri da iskorene zlo, ispunjavaju Boju volju
(islamski bomabai-samoubice veruju da e, rtvujui svoje ivote za stvar Alaha, biti odmah
otpremljeni u nebesa)


31. Islamski i hrianski fundamentalizam
57.ISLAMSKI FUNDAMENALIZAM
-Islam je druga najvea svetska religija po veliini i ona koja najbre raste:
- 1,3 milijarde muslimana raireni u vie od 70 zemalja (Azija i Afrika preteno, a iri se i
po Evropi)
- Kompletan nain ivota s uputstvom za moralno, politiko i ekonomsko ponaanje
- Uenja proroka Muhameda; Kuran (otkriva Alahovu re), Suna (Prorokov sopstveni
ivot)
- Podgrupe:
1. iiti (neto vie od jedne desetine muslimana, koncentrisani u Iraku i Iranu)
2. Suniti (veina muslimana)
-Kroz istoriju islama, postojao je sukob izmeu religje i politike, izmeu islamskih voa koji su
bili svetovnog duha i fleksibilni u primeni islamskih principa na politiki ivot i fundamentalista
koji veruju da treba strogo slediti Prorokove principe i ivotni stil
-Fundamentalizam u islamu ne znai verovanje u doslovnu istinu Kurana, jer nju prihvataju svi
muslimani, on znai intenzivnu i militantnu veru u islamska verovanja kao glavne principe
drutvenog ivota i politike, kao i line moralnosti (primat religije nad politikom)
-Shari'a boansko islamsko pravo zasnovano na principima izraenim u Kuranu (kodeks za
legalno i ispravno ponaanje, ukljuujui i sistem kazni za veine zloina, kao i pravila linog
ponaanja kako za mukarce, tako i za ene)
-Kuranpodrava instituciju privatne svojine na osnovu ega neki tvrde da on usvaja kapitalizam,
ali takoe zabranjuje lihvarstvo ili profiterstvo naklonost socijalizmu
-Oivljavanje islamskog fundamentalizma u 20. veku:
- Osnivanje Muslimanskog bratstva u Egiptu 1928.
- 1936. Egiptu priznata puna nezavisnost, ali Velika Britanija je u toj zemlja zadrala
mono ekonomsko i vojno prisustvo
- Bratstvo je osnovao Hasan al Bana tendencija za osnivanje islamske vlade (primena
islamskih principa na ekonomski i politiki ivot i linu moralnost transformacija
drutvenog sistema)
- Bratstvo se proirilo na Jordan, Sudan i Siriju osnovane filajale obuhvatale damije,
kole,omladinske klubove, poslovna preduzea
- Obuka mladih, fiika i vojna, kako bi ih pripremila za dolazei dihad (sveti rat)
- Meutim, fundamentalizam je ostao na margini svetske politike, poto su arapske voe ili
raunale na Zapad ili su, usponom Gamala Abdela Nasera u Egiptu, podravaleneki oblik
arapskog socijalizma:
- 1956. Naser je nacionalizovao Suecki kanal, preiveo vojnu intervenciju Francuske,
Velike Britanije i Izraela i postao neosporni voa arapskog sveta
- Diplomatski odnosi sa SSSR i ukidanje Muslimanskog bratstva
- Poraz u Arapsko-izraelskom ratu 1967. god.je diskreditovao ideje o arapskom socijalzmu
i pruio priliku za rast fundamentalistikog pokreta
-Od 70-tih fundamentalistike grupe su nicale u veini islamskih zemalja i dobili sve veu
podrku meu mladima:
- Iran, 1979.- narodna revolucija; dolazak ajatolaha Homeinija na vlast; Iran sebe
proglaava islamskom republikom
- 1981. Muslimansko bratstvo izvrilo atentat na egipatskog predsednika Sadata
- Lideri Pakistana i Sudana uvode erijatsko pravo itd.
- Delovi Bejruta pali pod kontrolu grupa kao to je Hezbolah (kidnapovali zapadne talce)
- U Turskoj 2002. ustavni oblik fundamentalizma dobija na znaaju kroz uspeh Partije
pravde i razvoja (AKP)
- U Avganistanu, revolucionarni fundamentalizam demonstrira talibanski reim od 1997,a
svrgnut je 2001. godine vojnom akcijom SAD. Talibanski reim: estremakn oblik
deobandizma; iskorenjavanej svih neslamskih iskvarenosti; represivno tumaenje
erijatskog prava; voa Mula Omar
- Jihadi grupe 90-tih godina- Al Kaida- sveti rat protiv posebno SAD i Izraela (jevrejsko-
hrianski krstai), a kljuni cilj je uklanjanje stranog uticaja iz Saudijske Arabije
-Nasilje, terorizam, samoubilaki napadi ozbiljno iskrivljuje centralna naela islama koji ne
pruaju nikakvu podrku terorizmu, ve miru, potovanju i pravdi (Po Muhamedu veliki jihad
nije politika borba protiv nevernika, ve unutranja borba; borba da se putem moralne discipline
i privrenosti islamu, postane bolja osoba)
-Islam je otvoren za niz interpretacija, pa moe da se upotrebi za opravdanje bilo koje stvari ili
akcije

iitski fundamentalizam
-Iran je, uz fundamentalistike grupe u Libanu, Pakistanu, Avganistanu i Velikoj Britaniji,
postao simbol politikog islama
-Veina iranske poplacije su iiti
-Podela islama na dva ogranka je politiki znaajna zati to se oni tradicionalno razilaze po
naravi politikim aspiracijama. Do rascepa je dolo zbog razlika po pitanju naslednika proroka








Suniti
-samo prva 4 izaslanika koja su dola nakon
Muhameda su primili boansku mudrost
-poslednji je bio Prorokov roak Alija
-islamska istorija- udaljavanje od idealne zajednice
koja je bila za vreme Muhameda
iiti
-boanska mudrost se i dalje prenosi na potomke
Alije i Fatime
-svaki sledei religijski voa raspolae religijskim i
politikim autoritetom
-islamska istorija- kretanje ka idealnoj zajednici
kao cilju
Muhameda:
-iitski ogranak se od sunitskog razlikuje i po religijskom temperamentu iiti veruju da je ta
pojedinca mogue da, putem iskustva patnje i voenjem pobonog i jednostavnog ivota, otkloni
mrlje greha
-Kada se takav religiozni ar upregne u politiki cilj, on proizvodi estok angaman i odanost
-iitski ogranak izraenije politiki od sunitskog oienje drutva, unitenje nepravde i
oslobaanje od ugnjetavanja
-1979. narodne demonstracije u Iranu:
- ah bei iz zemlje
- Homeini dolazi na vlast proglaenje islamske republike; revolucionarno vee od 1
svetenika na elu sa Homeinijem; Vee za zatitu ustava- 6 religijskih i 6 svetovnih
pravnika
- Antipatija naroda prema Velikom satani (SAD)
- Primena strogih islamskih rincipa na drutveni i politiki ivot noenje zara i chador-a
(odea koja nije pripijena uz telo) postalo je obaveza za muslimanke i nemuslimanke u
Iranu
- Poligamija, zabrana kontracepcije, preljuba se kanjava javnim ibanjem ili smrtnom
kaznom kojaje uvedena i za homoseksualnost
- 1989. kraj rata, smrt Homeinija

58.HRIANSKI FUNDAMENTALIZAM
-Hrianstvo je najvea svetska religija:
- 2 milijarde pripadnika
- Od Palestine, preko Rimskog carstva, do Evrope, pa i do Severne i June Amerike i dr.
- Poelo kao pokret u okviru judaizma
- Verovanje da je Isus bio mesija predskazuje se u Starom zavetu, a njegov ivot i uenja
opisuju se u Novom zavetu
- Svi hriani priznaju autoritet Biblije
- Deoba na tri glavne crkve:
1. katoliku sveovno i duhovno vostvo pape u Rimu; papska nepogreivost
2. pravoslavnu nastalo 1054. izma; razvilo se isvestan broj autonomnih crkava
(Ruska pravoslavna crkva, Grka pravoslavna crkva itd.)
3. protestantskureformacije u 16. veku; odbacuju autoritet Rima; uspostavljanje
nacionalnih oblika hrianstva (najuticajniji pokreti: luteranstvo, (vedska,
Nemaka) kalvinizam (eneva, kotska) i anglikanizam (Engleska); neposredni
odnos ljudi s Bogom; Biblija jedini izvor istine

- Od reformacije, politiki znaaj hrianstva je izrazito oslabio:
- napredovanje liberalnog konstitucionalizma odvajanje crkve od drave; sekularizacija
politikog ivota
- Hrianstvo postajalo lina religija, vie posveena duhovnom spasenju pojedinca, nego
moralnom i politikom preporodu drutva
- Fundamentalisti su se zadovoljavali radom u pliralistikom i konstitucionalnom okviru
-Etniki nacionalizam
- Severna Irska posledica nevolja od 1969. uzavreslost evangelistikog protestantizma
- Alsterski fundamentalizam izraava se kroz Jan Pejslijevo odvajanje Slobodne
prezbiterijanske crkve, a politiki ogranizuje kroz Demokratsku unionistiku partiju
(DUP)
- Izjedanava ideju ujedninjene Irske sa pobedom katolicizma i Rima

59.Nova hrianska desnica
-Unutar amerikog protestantizma u 19. veku vodila se velika borba izmeu modernista i
konzervativaca privatan svet porodice i doma
-70-tih godina 20. veka nova hrianska desnica nastojala je da spoji religiju i politiku (da
vrati Ameriku Hristu)
- Nova hrianska desnica termin koji opisuje iroku koaliciju grupa koje se prvenstveno
bave moralnim i drutvenim pitanjima, a usmerene su na odranje ili obnavljanje onoga to oni
vide kao hriansku kulturu
-Njen nastanak obanjavaju dva faktora:
















1.
-SAD u posleratnom periodu
su doivele znaajno proirenje
javne sfere. Npr. poetkom 60-
tih godina Vrhovni sud doneo
presudu protiv odravanja
molitvi u amerikim kolama,
jer je u suprotnosti sa Prvim
amandmanom koji garantuje
religijsku slobodu;
zapoljavanja kvota; bujanje
socijalne zatite, urbanog
razvoja
-Rezultat ovoga je bio oseaj
junjakih konzervativaca da
su ugroene njihove
tradicionalne vrednosti i nain
ivota; krivac- liberalni
establiment u Vaingtonu

2.
-Sve vei politiki znaaj grupa koje
predstavljaju ene, crnce i homoseksualce to
je ugroavalo tradicionalne drutvene strukture
-Nova hrianska desnica borba za obnovu
tradicionalnih porodinih vrednosti ; njene
mete: afirmativna akcija (pozitivna
diskriminacija u korist crnaca),feminizam i gej
pokret
-Pojavilo se mnotvo organizacija: Religijski
okrugli sto, Hrianski glas, Amerika koalicija
za tradicikonalne vrednosti i Moralna veina
pokreti protiv abortusa
-Moralna veina pruanje finansijske pomoi
kampanji, s namerom da pogode Demokrate, a
Republikance podstaknu na usvajanje novog
drutvenog i moralnog programa . protivljenje
abortusu,ponovno uvoenje molitva u kole
- Ronald Regan nije uspeo da ostvari njen
moralni program



-Od kraja Reganove ere, uticaj nove desnice je znaajno varirao:
- Dord Bu senior naslednik Regana
- Hrianska desnica istie sopstvenog kandidata za predsednika neuspeno nadmetanje
televangeliste Pata Robertsona za republikansku nominaciju 1992. godine
- Robertsonov neuspeh, Reganova i Buova nespremnost hranska desnica ne moe da
proiri bazu izvan belih evangelistikih protesnata; ne moe sebi priutiti vezanost za bilo
koji pojedinani drutveni, etniki ili religijski interes
- Delovi evangelistikog pokreta usvojili militantne strategije teroristike akcije
(podmetanje bombi, 1995. Oklahoma)
- Hrianska desnica dobija glavni polet od izbora Dorda V. Bua 2000. godine
ponovo roeni hriani

32. Religijski fundamentalizam u 21. veku
-Pitanje budunosti fundamentalizma stavlja se u dve nepokolebljivo razliita scenarija:











1.gledite
-U pitanje dovodi dugoronu odrivost bilo
koje politikog verovanja zasnovanog na
religiji, u modernom svetu i osvetljava posebna
ogranienja fundamentalizma kao politikog
projekta.
-Po ovom gleditu, fundamentalistika religija
je simptom tekog prilagavanja kooje donosi
modernizacija
-Sudbina modernizacije kao vesternizacije je da
prevlada ekonomska globalizacija i liberalna
demokratija
-Religija vraena u svoj pravi privatni domen
-Religijske grupe e postati komponene irih
nacionalistikih pokreta
-Fundamentalizam, kao ideologija protesta, e
preiveti, ako uopte preivi, samo kao retorika
ili kao osnivaki mit jednog reima
2. gledite
-Religijski fundamentalizam nudi traak
postmoderne budunosti
-Sekularizam i liberalna kultura u krizi
neuspeh da odgovore na dublje ljudske potrebe
i nesposobnost da se uspostave autoritativne
vrednosti koje drutvenom poretku daju moralni
temelj
- u 21. veku borba izmeu kapitalizma i
komunizma e ustupiti mesto nekom obliku
sudara civilizacija; pojavie se takmiarski
transnacionalni blokovi moi; religija e ih
snabdeti specifinim politiko-kulturnim
identitetom
-Religijski fundamentalisti su prilagodljivi, to
su pokazali prihvatanjem oruja i duha
modernog sveta; nisu optereeni tradicijom, ve
putuju brzo i lako; osmislie svoja verovanja
kao odgovor na izazove postmodernog doba
60. POSTOMODERNIZAM KAO IDEOLOGIJA
Reakcija na modernizam. Ovaj je pravac nastao kao reakcija na modernizam, kojemu se
suprotstavlja, negirajui koncepciju jedine istine. Intelektualni pokret koji odbacuje ideju
apsolutne i univerzalne istine a obino naglaava razgovor debatu i demokratiju. Postmodernisti
dokazuju da takva stvar kao to je izvestnost ne postoji. Ideja o apsolutnoj univerzalnoj istini
mora se odbaciti kao arogantna pretenzija.

61. GLOBALIZAM KAO IDEOLOGIJA
Ideoloki stav koji usvaja globaizaciju (sloena mrea euzavisnosti pomou koje se ivot sve
vie oblikuje dogaajima ili odlukama koje se donose na daljinu) kao poeljno ili neuaobilazno
svojstvo modernog drutva.
62. POHVALA TEORIJI GADAMER
Predstavlja odgovor na prigovor prakse koji moe da ono to je u teoriji tano, ne vredi i za
praksu.
63. KLASINO UENJE O POLITICI
70. ODNOS TEORIJE POLITIKE I POLITIKE FILOZOFIJE
Politika filozofija se ne bavi injenicama. Bavi se vrednostima i principima.( moralne vrednosti,
religijske vrednosti, kako bi trebalo da bude )
Teorija politike se bavi onim to jeste, injenicama (kako jeste, kako e biti i kako moe biti )

37. ANARHIJA
Bezvlae-haos
Suprotnost anarhije je vlast.
Prvi put se upotrebljava za vreme franc bur revolucije 1789.i znai slom civilizovanog poretka-
haos.
Osnovna vrednost- preterana sloboda
Osnovni cilj ukidanje vlasti, drave, zakona.
Ne trpe autoritet
Veruju u spontanu organizaciju
Ne vole religiu, nisu poboni.
Privlai pre svega mlade ljude, jer su buntovni i svojeglavi
Ima jaku tradiciju u italiji paniji i grkoj
Zahvaljujui anarhizmu, prvi put se javlja terorizam u rusiji 1861 atentatom na aleksandra II
romanova
2 vrste anarhizma
1. Individualni- egoizam
2. Kolektivni- utopija


Nikada nije uspstavila vlast

51,52,53 EKOLOGIZAM
Pripada novim ideologijam, relativno je mlada. Spada u grupu partikularnih ideologija jer se bavi
nekim segmentom a ne interesima optih.
Bavi se pitanjem zatite ivotne sredine
Nastaje kao reakcija na proces industrijalizacije
Termin ekologija je prvi put upotrebio Ernst hekel 1866.
60ih godina nastaje ekologizam a ekologija postaje politiki termin
Prve eko partije ( die gruen)- stranska zelenih u nemakoj
Invarjomentalizam- je doktrina- predstavlja akciju i reagovanje
Pretee ekologizma:
Paganizam verovanje u majku zemlju, gea, simbol plodnosti
Terra- kod rimljana, verovanje u godinja doba
Hinduizam, budizam, taoizam, - veruju u reinkarnaciju
80ih godina ekologizam jaa, pripadaju uglavnom centru, a malo i leviarima
Antropocentrizam- ovek je u centu ekosistema
Biocentrizam- centar je biosfera, elja za poistoveivanjem oveka sa biljakama
Vrednosti ekologiza:
-ekologija ( plitka i duboka)
-odriv razvoj
- etika zatite ivotne sredine
- holizam- gledati svet kao celinu
Ekologizam je protiv globalizacije.