Prolaznost je bolest ciji je jedini lek ziveti punim plucima

ivot je veita borba. To ide u proces od rodjenja, preko odrastanja, sazrevanja, starenja pa do smrti. Kada bi neko znao da da definiciju savrenog zivota, taj bi verovatno rekao da su to zdravlje, ljubav, sreca, novac i blagostanje. Veoma je bitno boriti se I na zivot gledati sa puno optimizma. Veoma je tesko preboliti nekog, preci preko neceg, zaboraviti nesto sto nas je povredilo. ivot je put oveka ka samome sebi. Ako ovek nae i spozna samoga sebe, onda je spreman da se suoi sa svetom i ljudima oko sebe. Staza koja vodi oveka do spoznaje samoga sebe obrasla je trnjem, a putokaz ovekov kako da pree preko toga je istina. Samo pomou istine ovek je dovoljno jak da se suoi sa svim izazovima ovoga sveta. Istina oplemenjuje oveka a ovek je jedino moe oplemeniti kulturom. Stoga kultura je istina i jedini spas. Ono to od kamena isklee prelepu skulpturu, to od rei sastavi predivno delo, to od boja napravi sjajnu sliku. Kako bi prevazisli svoje muke I brige moramo da budemo mnogo optimisticni I na svet da gledamo sa puno zadovoljstva. Kako vreme prolazi, tako na svet gledamo mnogo ozbiljnije. Moramo biti jaki da prebolimo neke odluke, kao I da donesemo neke odluke. Treba ziveti punim plucima ne osvrcuci se na nesto sto je bilo, na nesto sto se desilo, sto nas se zabolelo I dotuklo I navelo na lose raspolozenje. Uvek ce postojati ljudi koji ce se sladiti nasim nezadovoljstvom u zivotu, ili raditi stvari koji ce nas naterati na brigu, muku I plac. Treba ziveti punim plucima, voleti, I ne vracati se na nesto sto je bilo jer nastvari koje su prosle a lose uticale na nas treba gledati sa osmehom.