Osnovi makroekonomije - formule i funkcije -

Napomena: Sumnjam da za kolokvijum treba sve ovo, ali ovo su apsolutno sve formule sa prvih dvesta strana.

I DEO: MAKROEKONOMSKA TEORIJA

- Struktura ekonomske aktivnosti
C potronja I investicije dr!avni izdaci "#$ neto izvoz %" ukupan izvoz&, %$ ukupan uvoz& "'$ tr(ovinski suficit ")$ tr(ovinski deficit *unkcija potronje: C+C%,d& %-ast raspolo!ivo( dohotka %,d& uslovljava rast potronje %C&& C+C./C0,d C0 sklonost potronji, 1234 je vrednost izme5u . i 0

IV DEO: MONETARIZAM
*ridman: d,6,+%d,6,&7 / 06%0#89&:d$6$ %d,6,&7; %0& %<& %=& %>& Rast nominalnog dohotka (1) zavisi od rasta oekivanog dohotka (2) i odstupanja rasta novane mase ( ) od rasta oekivanog dohotka (!)" proporcionalno promeni opticaja (#) i odstupanju stvarnog od oekivanog dohotka ($)% &ko je rast novane mase ( ) ve'i od rasta oekivanog dohotka (!) tada 'e i stvarni rast (1) nadma(iti onaj oekivani (2)" i o)rnuto%

- Kejnsov apsolu ni !o"o!ak #

,+C/S %C # potronja, S tednja& C+a/b, %a autonomna potronja? b, deo dohotka koji se troi, b (rani@na sklonost potronji& I+I7 %stvarne investicije jednake su planiranim investicijama& ,+%06%0#b&&7%a/I7&, a autonomna potronja, I7 planirane investicije. 06%0#b& multiplikator koji pokazuje koliko se dohodak uveAava usled promene potronje i investicija a6,/b+BSB prose@na sklonost potronji

- $ri!manov permanen ni !o"o!ak #

,m+,t/,p (*m ukupan dohodak" *t teku'i dohodak koji je zaista primljen" *p permanentni dohodak koji je prosek dohodaka koji su primani u prethodnih nekoliko godina" uz ponderisanje) ,p%t&+ C,m%t& / %0#C&,p%t#0& +otro(nja je funkcija samo permanentnog dohotka *p, -.k*p +ermanentni dohodak je funkcija pro(lih dohodaka sa ponderom/

0ridmanov multiplikator dohotka m.11(1-k2) je manji od kejnzijanskog multiplikatora (11(1-)))%

- Mo!iljanijev %ivo ni &iklus po ro'nje #

C+aD-/c,E D- realno %nasle5eno& bo(atstvo a (rani@na sklonost potronji iz bo(atstva ,E radni dohodak c (rani@na sklonost potronji iz radno( dohotka C7NE+,E7DE (3odi(nja potro(nja pomno4ena sa godinama 4ivljenja jednaka je godi(njem dohotku pomno4enom sa radnim vekom%) 5koliko pojedinac raspola4e nase6enom imovinom" tada 4ivotni ciklus potro(nje izgleda ovako/ &ko u odre6nom trenutku 7 svog 4ivota" pojedinac raspola4e sa 8R (realno )ogatstvo) koje 'e tro(iti do kraja svog 4ivota (9:-7)" prima i radni dohodak *: koji 'e tokom 7 zara6ivati (8:7)" tada je njegova 4ivotna potro(nja/ C%NE#F& + D-/%DE#F&,E C + aD-/CGl a + 06%NE#F& c + %DE#F&6%NE#F& %a (rani@na sklonost potronje iz bo(atstva, c (rani@na sklonost potronje iz radno( dohotka&

V DEO: SAVREMENE MAKROEKONOMSKE TEORIJE

*ridman6Eukas: H+HN / h%B#Be& Stvarni proizvod (;) mo4e odstupati od prirodnog (;9 ) samo ukoliko stvarne cene (+) odstupaju od oekivanih cena (+e )" a stepen odstupanja 'e zavisiti od <cenovnog iznena6enja<%

Nova klasi(na makroekonomija ) # eorija mone arni" privre!ni" &iklusa - nee*ikasnos ekonomske poli ike #
, + ,n / %B#Be&

Nova klasi(na makroekonomija + # eorija realni" privre!ni" &iklusa

,%t& + a / b,%t#0& / c (a i ) su konstante uvek mora postojati odre6eni proizvod" *.a) (na sada(nji rast utie i prethodni (koeficijent ))) (u sluaju (oka (c) sada(nji proizvod *(t) odstupa oda prethodnog *(t-1) ) ,oli i(ki privre!ni &iklusi Iinamizirana JI kriva: K + m a%,%t& # ,%t#0& & (=nflacija je jednaka monetarnom rastu umanjenom za realni rast) 4ratkoro@na JS kriva: K + Ke / b%,#,7& (=nflacija je z)ir oekivane inflacije i u)rzavanja nominalnog rasta (*-*>)

VI DEO: ,ROIZVODNE MO-./NOSTI ZEM0JE

Elas i(nos ponu!e:
3p+%LB6B.&6%LC6C.& IeltaB promena ponu5ene koli@ine, IeltaC promena cene, B. i C. po@etna ponuda i cena. 3p + . savreno neelasti@na . ) 3p ) 0 neelasti@na 3p + 0 jedini@na elasti@nost . ) 3p ) /oo elasti@na 3p + / oo savreno elasti@na

Elas i(nos ra%nje:

?ohodna/ %LF6F. & 6 %LI6I. & # procentualna promena tra!ene koli@ine podeljena procentualnom promenom dohotka -enovna/ %LF6F. & 6 %LC6C. & # procentualna promena tra!ene koli@ine podeljena procentualnom promenom cene 5nakrsna/ %LF roba J 6 LF roba M & # promena tra!nje jedno( dobra podeljena promenom tra!nje za dru(im dobrom& savreno neelastina tranja 0 neelastina tranja manja od 1 jedinino elastina jednaka 1 elastina vea od 1 savreno eastina oo

VII RAVNOTE1NI DO2ODAK

Implicitni IMB deflator je prose@ni nivo cena u jednoj privredi. Inflacija je promena implicitno( IMB deflatora: %IMB<..Ndeflator IMB<..Odeflator&6IMB<..Odeflator @ada deflator raste inflacija je pozitivna" kada je nepromenjen" inflacija je nula" kada pada infacija je negativna%

Kru%ni ok !o"o ka:

,+C/S/ /N" Panemarivanjem dr!avnih izdataka i neto izvoza dolazimo do: ,+C/S S+,#C Ravnote4ni nivo nacionalnog dohotka mogu'e je odrediti/ 1% metodom potro(njaAinvesticije (-A=) 2% metodom (tednja-investicije (S-=) 5 prvom sluaju agregatna ponuda (9?) tre)a da )ude jednaka agregatnoj tra4nji (-A=A3)% 5 drugom sluaju polazi se od jednakosti S.= na tr4i(tu kapitala% =zme6u ovih metoda mo4e se uspostaviti veza/ 9?.-AS (potro(njaA(tednja) 9?.-A= (metod potro(njaAinvesticije) -AS.-A= S.= (metod (tednja-investicije)

Me o! po ro'nja plus inves i&ije

NI+B/I/ sklonost potronji+potronja6dohodak sklonost tednji+tednja6dohodak (rani@na sklonost potronji+promena potronje6promena dohotka (rani@na sklonost tednji+promena tednje6promena dohotka

Jko se Iohodak+Botronja/Qtednja, podeli Iohotkom, dobijamo: 0+Botronja6Iohodak / Qtednja6Iohodak odakle sledi da je Sklonost potronji / Sklonost tednji + 0 Isto va!i i za dodatni dohodak: Bromena dohotka + promena potronje / promena tednje, deljenjem sa promenom dohotka dobijamo: 0 + promena potronje6promena dohotka / promena tednje6promena dohotka 0 + (rani@na sklonost potronji / (rani@na sklonost tednji *unkcija potronje: C + a / b, a konstanta, odse@ak na vertikalnoj osi b konstanta, na(ib funkcije potronje $etod tednja investicije: NI + B / I

Inves i&ije
stvarne investicije + planirane investicije / zalihe zalihe + proizvodnja prodaja C/S/F+, C/I+JI JI+, 0. -avnote!a: 4ada je JI+, u ravnote!i, JI+ravnote!ni dohodak: C/I+, planirane zalihe su jednake stvarnim zalihama <. Fra!nja veAa od ponude: 4ada je JI',, proizvodnja je isuvie mala, tako da su stvarne zalihe manje od planiranih.

=. Fra!nja manja od ponude: 4ada je JI),, proizvodnja je isuvie velika, tako da su stvarne zalihe veAe od planiranih.

Mul iplika or
Bfekat multiplikatora/ ravnote4ni dohodak raste vi(e od raste investicija ili autonomne potro(nje% $ultiplikator je recipro@na vrednost (rani@ne sklonosti tednji: $+06 SQ %zatvorena privreda& otvorena privreda: $+06%s/t/m& s (rani@na sklonost tednji, t sklonost oporezivanju dohotka, m (rani@na sklonost uvozu

I3vo3 i uvo3
Izvoz poveAava a(re(atne izdatke: ,+C/I/ /" 1voz smanjuje a(re(atne izdatke: ,+C/I/ #$

VIII !eo: DR.4TVENO RA5.NOVODSTVO

)6 a7re7a i me o!a i3!a aka
Broizvod zemlje je: NB + C/I/ /%"#$& NB#I+NNB %I depresijacija? NNB neto nacionalni proizvod&

+6 a7re7a i me o!a !o"o!aka

Broizvod zemlje + nadnice / profiti / kamate / renta Ei@ni dohodak + proizvod zemlje # doprinosi za socijalno i penzijsko osi(uranje / dr!avne subvencije / kamate koje je isplatila dr!ava -aspolo!ivi li@ni dohodak + li@ni dohodak porezi dr!avi =. model injekcije#povla@enje S/$/F+I/"/ S34FRIPIJCI ra5ani C potronja Brivreda I investicije Ir!ava dr!avni izdaci Inostranstvo "#$ izvoz uvoz Sve(a 3 realni izdaci ,+C/I/ /" 3 %realni izdaci& + C/I/ /"/%"#$& nacionalni dohodak: ,+,d/Sc/F ,d+C/Sp, S+Sc/Sp, iz to(a sledi ,+C/S/F %Sp li@na tednja, Sc poslovna tednja& C/I/ /%"#$&+C/S/F Jko se eliminie C i zanemari spoljna tr(ovina dolazimo do: Ir/ +S/F %Investicije i dr!avni izdaci moraju biti jednaki tednji i porezima& #F+S#I

IRSRCI ,d raspolo!iv dohodak S tednja F porezi , nacionalni dohodak