1

DAS KOMPENDIUM DER METAL DETEKTOREN (ORIGINALNI NAZIV KNJIGE) - PREVOD DEO I
STRANA 11.Svi detektori opisani u ovoj knjizi reaguju na neto specijalno:na metale Dali se ovde radi o (Fe-gvoe) ili pak o oksidima tj.gvoe kiseonikjedinjenje,zahtevae specijalne detektore,takozvani magnetometri.Ovi magnetometri kroz metalne objekte(feriti)prepoznaju zemaljski magnetizam I anomaliju u kalemu koja je nastala zbog objekta ili minerala u tlu.Sistem je opisan (5-6665-239-13)strana 62 ove knjige I imaju drugu sposobnost da otkriju objekte koji nemaju ni trunku metala u sebi(npr.nagazne mine). SYSTEMBESCHREIBUNGEN (Opis sistema) Principijelno,postoji razlika u sistemu.Jedan je pasivan a drugi je aktivan. Aktivni sistem-proizvodi za vreme odailjanja magnetne talase I sistem izaziva takozvanu magnetnu indukciju u objektu. Pasivni sistem analizira polje zemaljskog magnetnog zraenja I greke u tom zraenju prikazuje kao objekat.Da bi ovo bilo jo jasnije,obradiemo sledee teme: a)-Elektrina magnetna polja i njihovo delovanje b)-Metali i njihove osobine. c)-Vrste i nain funkcionisanja detektora i d)-Sonde (kalemi)kao pasivni i aktivni deo. TAKA 1.1. WAS SIND FELDER (ta su polja) Nauna definicijapoljaje vrlo kompleksna i obuhvatna i u osnovi je vrlo teko dati objanjenje laiku.Poto mi ljudi ne posedujemo organe koji oseaju polja(misli se na magnetsko zraenje),zbog toga ova fizika stvarnost ostaje u pozadini.Zato se mi ovde okreemo praksi koju moemo da upotrebimo u naem poslu.Polja su jednostavno reeno,stanja i uticaji u slobodnom prostoru.Praktini primeri postojanja takvih polja su(kompjuterski monitor,tv.iji je ekran napunjen elektricitetom i zato skuplja prainu. STRANA 13. Slika 1.1-u naem okruenju egzistiraju magnetna i elektrina polja jo od samog poetka. STRANA 15 Slika 1.2 ovek u homogenom magnetnom polju (promenljivon-slika levo)i u nehomogenom magnetnom polju slika desno. STRANA 16. Taka 1.1.2 OPIS MAGNETNOG POLJA Kad tee struja kroz jedan provodnik,oko njega se stvara magnetno polje. STRANA 12-

2 STRANA 16.-nastavak Ovo polje da bi se videlo,crta se linijama.Gustina linija zove se magnetna indukcija (B)je magnetni protok po jedinici povrine: B = Ako li se jednom kalemu doda jezgro od gvoa,moe se ustanoviti da je magnetno osetljivo tj. dosta pojaano.U namotaju (kalema)kada magnetna snaga(N)koja jaa sa poveanjem struje I broja namotaja sa postoji proporcija (uzajamnog)odnosa izmeu magnetne indukcije i magnetnog polja ija permabilnost zavisi od materijala: H = B/r Vrednost permabiliteta u vakuumu iznosi: 4107 Vs / Am (oko 1.256.10 6 Vs / Am Permabilitet razliitih materijala deli se u tri grupe: 1. DIJAMAGNETSKE 2. PARAMAGNETSKE 3. FEROMAGNETSKE STRANA 17. - r < 1 dijamagnetno-bakar,umetna vetaka smola,staklo. r 1 paramagnetno-vazduh,aluminijum,platina. r >> 1 feromagnetno-gvoe,nikal,kobalt. r < 1 dijamagnetski: bakar,umetna vetaka smola,staklo. r 1 paramagnetski:vazduh,aluminijum,platina. r >> 1- feromagnetski:gvoe,nikal,kobalt. -Dalje stoji opis formula: GROBE(veliina)--------------------------- jedinica mere INDUKCIJA ---------------- L ------ H (henry) BROJ NAMOTAJA -------- N ----Formula magnetnog toka glasi: = BA STRANA 48. Magnetna gustina (ili magnetna indukcija) B = /A Magnetna snaga polja ------------------------ H = B/r Magnetni otpor -------------------------------- Rm = 1/ r A Magnetna provodljivost --------------------- A = 1/Rm

3 STRANA 48 nastavak POPLAVLJANJE (poplaviti) ---------------------- Q = I N INDUKCIJA ----------------------------------------- L = N A PRESEK MAGNETNOG POLJA --------------- A = Q/B STRANA 19. METALLE IM BEREICH DER FELDER (Metali u krugu polja) Taka 1.1.3. Principijelno,moemo da raspoznamo (5) vrsta magnetnog ponaanja: 1.Dijamagnetsko ponaanje pokazuju svi predmeti iji atomi nemaju prirodni magnetni momenat.Magnetna polja ih stalno odbijaju.Ovde moemo da napomenemo naprimer(bizmut) wismut. 2.Paramagnetsko ponaanje poznajemo od predmeta ija atomska struktura poseduje magnatni momenat.U jednom magnetnom polju ovi delovi se usmeruju paralelno sa magnetnim poljem zemlje pravca (sever jug).Jedan takav metal je aluminijum. STRANA 19. 3.Feromagnetno ponaanje pokazuju etiri metala koji su nam poznati: a)Gvoe ili eisen b)Kobalt ili kobald c)nikal ili nickel d)godolinium. Elementarni magneti ovde pokazuju tendenciju i tee da su u pravcu paralelno sa magnetnim poljem zemlje.I ovde se stvaraju takozvani beli okruzi(polja)koje iz poetka jo uvek pokazuje strukturu bez reda.To znai da su ova tela jo uvek nemagnetisana.U jednom magnetnom polju usmeruju se ovi okruzi u svim pravcima. STRANA 20. Slika 1.5: -Magnetni dipoli belih okruga(polja)bez spoljnog magnetnog polja bez reda (leva slika)I desna slika pokazuje uz pomo magnetnog polja usmeravanje belih okruga kod stalnog magneta. U fizici se ovo stanje iskoriava da se preko vremenske konstante vrlo tano odredi vrsta metala.To je na taj nain to vreme izmeu klipovanja(1k)pada i ponovnog vraanja u prvobitno stanje polja se meri.Merenje se zove(kernresonanyvefahren bekant )u prevodu (rezonancija). (Ova sposobnost da se za jedno odreeno vreme zapamti,uzme magnetizam,zove se (magnetizamremanes). STRANA 21. Slika 1.7: Kroz jedan provodnik gde tee struja,magnetne linije polja su kruno oko provodnika. STRANA 22. Slika 1.8: Pokazuje dva provodnika koja su nasuprot jedan drugom i provode( i + )struju i odnos magnetnog polja(linija)izmeu njih.

4 STRANA 22. Nastavak Slika 1.9: Prikaz snanih magnetnih linija po(Jamesu Maxwelu) STRANA 23. Taka 1.14. NATURLICHE (prirodna polja) Sa naunog stanovita kako nastaje homogeno magnetno polje,moramo da zamislimo da je zemlja jedna ogromna dinama. Slika 1.10: Tanka zemljina kora lei preteno na vrst zemljani omota ispod kog je stopljeno teno jezgro. STRANA 24. Kompasom moemo da dokaemo delovanje zemljinog magnetnog polja i pogotovu kod atmosferskog pranjenja kad je nevreme.Zemljani magnetizam je svud prisutan ali ne istom snagom(zraenja)i zavisno od mesta pokazuje i razliito usmerenje.Prosena vrednost gustine zraenja u nemakoj je 45T.(mikro tesla)Upolarnom podruju je I do 85T.Moe u posebnim sluajevima da doe I do pojedinano partijalnog nestanka magnetnog zraenja tj. promene. To se dogaa pogotovu gde je teka gvozdena ruda u velikoj koliini I gde je balzatni vulkanski kamen.Ove promene se koriste da se iz aviona uz pomo specijalnih naprava vidi ili izmeri povrina rude u zemlji.Ova metoda detekcije je bila pre nekoliko godina prava utopija. STRANA 25. Taka 1.1.5: TECHNISHE FELDER (tehnika polja) Korienje energije na osnovu brzog razvitka u zadnjih 70.godina je mnogostran i eficinentno porastao.Negativna strana tog razvitka je gustina vodova el.mree,dalekovoda,koji sobom nose i zraenje koje se odrazuje negativno na okolinu i oveka.ovek sam po svom sastavu u krvi je elektrolit a stim i relativno dobar provodnik. Slika 1.11. sa poveanjem snage struje raste na desnoj strani rapidno i magnetno zraenje. STRANA 26. Izvor ili razlog elektrinog polja je napon.Razlog pojave magnetnog polja je tena struja(kretanje struje).Ne postoji nita zajedniko izmeu magnetnog polja i napona.Napon izaziva kretanje magnetnog polja.Ne susreemo se svakodnevno samo sa niskim frekventnim poljima,ve i sa visokim(vidi sliku 1.12) STRANA 27. objanjava uticaj el.polja na ljudsko telo. STRANA 28. WAS SIND METALLE (ta su metali) Strana 29. TABELA 1.1: fizike odlike vanih metala (tabela-slika) STRANA 30. Taka 1.2.1 DIE LEITFAHIGKEIT (provodljivost) Taka 1.2.2 MESSMETHODEN ZUR OBJEKTANALYSE METALLUNTERSHEIDUNG (merenje metode I analiza objekta-razlikovanje metala) STRANA 31. PI detektor(puls induktions detektor)

5 SLIKA 1.14: blok dijagram jednog detektora sa razlikovanjem metala uz pomo mikro kompjuterskim altovanjem. METAL razlikovanje PI-detektora DBP 2010 STRANA 32. GLUECHIP komponenta gde se ostavljaju(pamte)podaci o materijalu. Ms/s -- mega samples po sekundi. Slika 1.14a I oznaavajua krivina razliitih metala tj. prikaz slike osciloskopa kod raznih metala. slika (a) -------- srebro slika (e) --gvoe slika (b) -------- bakar slika (f) --aluminijum slika (c) -------- elik slika (g) --zlato slika (d) -------- mesing slika (h) --platina slika (I) hrom-nikal STRANA 34. Kod PI- sistema vai: to je objekat manji onda bre odzvoni stim mora prvo merenje na primarnom pulsu da stoji, misli se na vreme.Dp poseduje vrlo brzu tehniku merenja i tako isto pokazuje metal(detektuje).Jedno dalje plus za koristioca i dalje stoji primer brzog merenja impulsa koji kod Dp 2010 idi do 8s.Ponekad je tako brz da meri sopstveni signal.Naravno da to je kraa vreme merenja,daje bolje rezultate u detekciji. STRANA 35. Slika 1.15: poslati signal (impuls)detektive Dbp 2010.

Ch1 2.00v c h2 1.00v 50ms

Na slici:odaslani(poslati)signal optimalno priguen sa R37 =680R (potenciometarleistung-snaga)na 0.Modus testiranja 1:10, CH =1, Div =2.00V ca.100V

STRANA 36. Detektor Dbp radi sa jednom tehnikom koja ima radnu frekvenciju 100Hz to potiskuje mogue greke pri detekciji pokazivanja metala u sistemima TR, VLF.Jedna dalja mogunost zatite(kiobran)od moguih spoljanjih smetnji je da se u tom sluaju

6 tanka metalna folija koja pokriva povrinu sonde omotavanjem ali iji krajevi omotavanja se ne dodiruju.Jedna strana(kraj)zatite se okrene ka zemlji Slika 1.16: prva merenja na puls signalu

Ch1 200mv ch2 1.00v 50ms

Primanje seting: Nema metala u blizini sonde Pin 6 IC LF357. 1. Merenje posle oko 170s. Testiranje glava 1:10 METALLE IM ERDBODEN (metali u zemlji) Razliiti metali prouzrokuju razliite rezultate u tlu. Kod metala(gvoa)koje je ve snano korodiralo,nastaje oko ovog predmeta takozvano(aufioizirung)korozija koja poveava samim tim detekciju u odnosu iste veliine predmeta bez korozije.Zarali predmet ne samo da se moe detektovati,tj nai na veoj dubini ve i pokazuje lanu veliinu zbog korozije Slika 1.17: Metal u tlu bez korozije levo (A) Metal u tlu sa korozijom I zemljanom jonizacijom (B). STRANA 38. Taka 1.2.4. SIGNALEIGENSCHAFTEN DER METALLE IM ERDBODEN (osobine signala od metala u tlu) Nalaenje metala i njihova detekcija je problem,interpretacija i sondiranje je neto drugo. Slika 1.18a I 1.18b pokazuju dovoljnu razliitost odnosa signala kod detekcije razliitih metelnih nalaza..Mi imamo kod detekcije est nepoznatih inioca: Posao: 1. Vrsta tla i njegova provodljivost 2. Geometrija objekta (okrigao,kockast,itd.) . 3 Razliiti metali (Fe,nic,gold,itd.) 4. Pozicija u tlu (uspravno,poloeno itd.) 5. Razliita masa objekta 6. Dubina objekta zakopanog u zemlji STRANA 38. Nastavak Uz pomo prikaza na 39-oj strani moete si stvoriti sliku o veliini,mestu,poloaju,sondiranog objekta.Uz malo vebe biete u stanju da preciznije odreujete tj. postignete tanije rezultate. STRANA 37. Taka 1.2.3.

7 Na primer:uspravno postavljeni zakopani predmet u tlu daje veu otrinu tona.Sa tim dovodi I do tanije detekcije sitnih predmeta. STRANA 39. Slika 1.18a Odnos sonde koji je paralelan prema tlu i pravac kretanja sonde. STRANA 40. Slika 1.18b 1. -------------------tlo 2.sonda vertikalno u odnosu na tlo Promenljivost visine tona kod prelaza preko razliitih predmeta u tlu(sonda je vertikalno prema tlu.)
DIJAGRAM 3

ISKLJ.

STALAN TON VISINA TONA RASTE

STRANA 41. Taka 1.3 Principi funkcionisanja detektora.Zatim sledi opis razliitih tipova detektora. STRANA 42/ 43 Taka 1.3.1 Sinus detektori sa podgrupama VLF,TR, BFO. Strana 44. Taka 1.3.2 Princip funkcionisanja ljuljajueg (lebdeeg)detektora. STRANA 46. Taka 1.3.3 Metoda 90.

STRANA 47. Slika 1.22 Odnos sondi(kalema)prema tlu.i jedna prema drugoj kod 90 metode. STRANA 48. Taka 1.3.4 - Pi impuls induktivni detektor

8 Osnove teorije I prakse je postavio gospodin HERN KOLANI u sistemi Pi.Velika prednost(specifinost)oblika signala se pokazala dobra za detekciju metala I sa kojom se postie velika dibina traenja(srednja vrednost je 10 metara dubine. Sonda 1 x 1 metar je dobra za traenje 4,5 metara predmeta I veih na jo veim dubinama.Zbog ovih odlinih osobina,proizilaze I sledee mogunosti: 1.Traenje blaga u zemlji I u vodi za profesionalce kao I za amatere. 2.Arheologija. 3.Industrija(otkrivanje poklopca ahti koji su zakopani itd. 4.U sigurnosnoj tehnici(ulazna kontrola lica,robe itd. 5.Za pretraivanje terena od borbenih dejstava. U suprotnosti od sinus tehnike,ovde se visoki igliasti impulsi ( )koji su strmi od napona vrh do vrh(pik do pik)30 400V.i jedne frekvencije 30Hz 10 Khz.Oni se alju preko sonde u zemlju koja ztim ujedno I prima signal posle pauze. Slika 1.23. Prikazuje upotrebni I ometajui signal. STRANA 49. Upotrebni signal u odnosu prema ometajuem signalu kod tla zastuplje -nog mineralima. STRANA 50. slika 1.24. blok ema I dijagram Dbp 2010. STRANA 51. Taka 1.3.5 MAGNETOMETERTECHNIK (magnetometarska tehnika) I dalje na str.52,53,54,55,56,57,58,59,60,61. STRANA 62. Taka 1.3.8 sistem emfad ug 12. STRANA 64. Taka 1.4. SPULEN(kalemi) U opsegu elektronike I elektrotehnike pripadaju I kalemi sa svojim fizikim osobinama I interesantnim delovima za gradnju.Na primer:kod otpora samo je merno opadanje STRANA 64 nastavak otpora,dok se kod kalema koristi vrlo vaan kriterijum koji moe da se izmeri.To je njeno magnetno delovanje ili indukcija.Zbog toga kalem kod detektora zauzima vrlo vano mesto.Kalemi(sonde)se izrauju u razliitim oblicima ali svi imaju istu ulogu.Ta uloga je da se prenese tj.poalje I prima elektromagnetna veliina. Slika 1.39. kalem bez jezgra(vazduni kalem)bez metalnog gvozdenog jezgra. Slika 1.40. kalem sa jezgrom ematski prikaz kalema sa metalnim jezgrom. STRANA 65. Kod detektora za metale kalem(sonda)ispunjava dva vana inioca U fazi slanja signala,metali se prema poznatim osobinama polja namagnetiu.Kod faze primanja signala,kalem(sonda)uzima ostatak magnetizma iz objekta u zemlji koji alje I daje pojaalu I detektuje metalni objekat. Taka 1.4.1 DIE SPULENGUTE (kvalitet kalema) Svaki kalem se sastoji iz provodljive ice koja ima otpor( om).to je otpor vei,stim je I kalem gori.Kvalitet kalema (Q)odslikava odnos realnog otpora prema prema promenljivom strujnom otporu Q = XL / R

9 to je ova vrednost vea,stim je kalem(sonda)bolji.Sa kalemovima visoke klase mogu da se ugrade(tesno-trani-filtri).Fazno pomeranje sa ovim otporom je manje od 90 I nastaje lani otpor (Z)koji se iz realnog dela(R deo)I slepog otpora (XL)I pripadajueg dela faze( )sastoji sa kompleksnom raunskom radnjom.Primenom pitagorine formule moe da se izrauna lani otpor Z = R + X L I cos = R / 2 STRANA 66. taka 1.4.2 DER AUFBAU DER SUCHPULEN (izgled kalema sonde) slika 1.4.1 sonda sa ekscentrinom izgradnjom. slika 1.4.2 sonda sa koncentrinom izgradnjom. STRANA 67. slika 1.4.3 sonda sa duplim (D) kalemovima slika 1.4.4 sonda sa koncentrinim kalemovima. STRANA 68 posebna vrsta sonde slika 1.4.5 prikaz izgradnje sonde sa kalemovima za slanje I kalemovima za primanje signala. slika 1.4.6 mesto(pozicija)kompenzirajueg kalema.Sonda koja dolazi za razmatranje u naem sluaju sastoji se od lakirane bakarne ice.To je ica presvuena peenim lakom.Sa ovim se postie efekat ukruivanja(fiksiranja)kalema.Kada se kalem ispee,on zadri ukrueni oblik.U posebnim sluajevima sonde se prave I od srebrne ice koja poseduje bolju provodljivost a samim tim I vei kvalitet sonde.

STRANA 69. Za vrlo brze Puls-induktivne detektore preporuujemo ice presvuene debljim slojem zatitnog peenog laka koji umanjuje efekat kondenzatora a samim tim poveava prostor motanja namotaja.Postoji jo jedna tehnika za super poboljanje osobina kalema a smim tim I osetljivost.To je super duboko hlaenje u tenom dioksidu.Sa ovim postupkom se dobija idealna fizika provodljivost. STRANA 69. taka 1.4.3 -

SPULEN UND VERHALTEN ZUM ERDBODEN (sonde i njihovo podeavanje prema tlu) Kod posmatranja naih detektora u praksi je vrlo vano znanje o sastavu tla na kome se traga.Da li se radi o peskovitom na obali ,blatnom glina.Od koliine prisutne vode (vlage)u tlu zavisi I njena provodljivost koja se snano odrazuje tj.reflektuje u detekciji.Od ovog u praksi treba praktino da znamo da pri svakoj promeni tla treba prilagoditi detektor.Ako svaki detektor ne poseduje automatsko izravnanje prema tlu,zbog razliitog sastava zemlje stime su I drugaije karakteristike I drugaija provodnost.Moramo zbog te razlike u tlu da nauimo da razlikujemo dve vrste signala koji se javljaju kod upotrebe detektora:

10 1. Predajni signal koji se alje preko sonde. 2. Drugi je signal koji se remeti zbog sastava tla(vidi sliku 1.23. strana 49.) Zog toga se vri kompenzacija tla na taj nain to se sonda dri oko 5 sm.iznad tla.Time se praktino i efektno ponitavaju smetajui signali tla koji daju stalno pogrenu informaciju detektoru. STRANA 70. taka 1.4.4 DIE SPULENDIMENSIONERUNG (dimenzije ili dimenzioniranje sonde) Kod ovog postupka moramo da pazimo na sledee stvari:gledano-mala sonda automatski znai I manju dubinu traenja ali velika osetljivost za sitne stvari.Obratno,znai:vei prenik sonde ima veu dubinu traenja ali manju osetljivost na sitne stvari.Kod izgradnje sondi ovi podaci su uzeti kao osnova za njihovu izgradnju.Iz iskustva sa detektorom Dbp 2010,najbolji uinak(rezultat)dale su sonde prenika 250,460,I 1000 x 1000 mm. Sitni objekti podrazumevaju(penadle do jednog novia prenika 50mm. Srednji objekti su objekti veliine pesnice pa sve do dimenzija 20 x 15 x 25sm Veliki - objekti su naprimer plehovi 600 x 400 mm. STRANA 72. taka 1.4.5 DIE GROBSCHLEIFENTECHNIK (tehnika sonde za noenje) Posebno kod Pi sistema se kod lokalizovanja veih predmeta(od veliine pesnice pa navie)najbolje dokazala sonda (1 x 1 metar)za noenje.Sa ovom tehnikom se za vrlo kratko vreme pregledaju velike povrine.Svi manji predmeti npr.rapneli,poklopci,itd.ostaju neprimeeni(nelokalizovani).Dimenzioniranje velike sonde moe da bude bez razmiljanja poveano(vidi sliku 1.49 i 1.50.)Slika 1.49 i 1.50:Pokazuju dve sonde u razliitom obliku tj.veliini(1 x 1m i 2 x 2m).Obe sonde se nose kod traganja na terenu na visini 30 ms.od povrine tla. STRANA 73. Slika 1.51 prikazuje veliku sondu za noenje u akciji. Slika 1.52 prikazuje dijagrame dometa ove sonde. STRANA 74 tabela 1.2: Dbp 2010 Dbp 2010 VLF 770 Sonda 230mm sonda 430mm sonda 230 mm Srebro 40 x 3 mm 32 sm 39 sm 36 sm Zlato 23 mm 18 sm 15 sm 29 sm Pleh 100 x 100 mm 68 sm 87 sm 60 sm Kupfer d = 20 mm 45 sm 61 sm 48 sm Kanister 28 x 18 sm 118 sm 145 sm 93 sm Kanister 30 x 50 sm 143 sm 185 sm 104 sm STRANA 74 / 75 Sinus Pi poreenje dometa Kod oba sistema je uyeta sonda 230 mm.Za male predmete je(55 sm dibina traganja)I to je prednost Pi-sistema u relativnom odnosu na druge sisteme.Dibina traenja Pisistema je 3,3 3,5 puta vea od ostalih sistema.

11 STRANA 76. Slika 1.55 dranje skale dijagrama

Dijagram 5 -Dijagram 6 --

Max ton Tlo +

Max ton Tlo +

Ton min
Metalni objekat

Ton min
Metalni objekat

- brzo penjajui ton - kratki max visokog tona - brzo kratko opadajui ton Slika 1.56 kod otkrivenog objekta.

Taka 1.4.7 opipiva(taster)tj. sonda za buotine

Dijagram 7

Dijagram 8

Poveanje osetljivosti(snage) Od tri kalema

Slika 1.57

Slika 1.58 STRANA 77 STRANA 78. Taka 1.4.8 Dijagram 9 Strana 78 kalem u krugu treperenja Oscilatorno kolo Slika 1.60

12

- 3db

Dijagram 10
R L C

STRANA 79. Slika 1.61. redni(predajni krug)vibriranja. STRANA 80. Slika 1.62. paralelni vibrirajui krug(kolo) STRANA 80. Optimierung der LC- Werte fur die Resonanzfrequenz (optimiranje Lc- vrednosti za rezonantnu frekvenciju)

STRANA 81. Slika 1.63: U taci preseka krivina za slep otpor je ( Xc = XL ) Ova taka je kod rezonantne frekvencije pstignuta (gore).Pomoni dijagram za izgradnju jednog izbalansiranog vibrirajueg kruga.(dole) STRANA 82. Transformiranje L i C vrednosti ,slede obrasci STRANA 83. Slika 1.64 Objanjjava kalem I magnetno polje kroz koje je putena struja.

Dijagram 11 S Slika 1.64

Slika 1.65 Pokazuje alt za pravljenje sonde Sve od nas upotrebljene sonde su fabrike izrade sa visokim standardom I modunosti zamene.Vea ili manja.Sonda se sastoji iz bakarne lakovane ice koje imaju dobre elektrine osobine a jeftine za primenu tj.izrade sonde.Kod izrade ove sonde upotrebljava se specijalni alat koji se sastoji iz dve polovine kojee se otvaraju kad je namotavanje izvreno. STRANA 83 nastavak

13 Da bi se kalem izvadio,ica se mota precizno red po red.To je potrebno da bi se dobila odgovarajua indukcija sa to manjom zapreminom kalema. STRANA 84. Da bi se izbegli termiki gubici kod peenja,upotrebljava se pertinaks za osnovno telo I spoljanje od aluminijuma koje ima kosinu da bi se kalem lako skinuo.Kad smo ustanovili da u blizini sonde postoji metal koji promeni osobine sonde koja je uglavnom induktivnost.elimo dalje da se pozabavimo sa promenama krug vibracija tj.amplitudom I promenom frekvencije. U blizini velikih metalnih objekata dolazi do takozvanog prezasienja sonde koja u tom sluaju pokazuje ton iste visine koji ostaje I kad sondu pomerimo u stranu.Na sistem Dbp 2010 poseduje stepenasto regulisanje osetljivosti i snage i u takozvanom sliaju odgovarajui regler vratimo unazad.Ako upotrebljavamo malu sondu za otkrivanje velikih metalnih predmeta,nee doi do prezasienja sonde STRANA 85. Taka 1.5 DIE OSZILLATOREN (oscilator) Slika 1.66 Primer za jedan koltpicov oscilator Dijagram 12.

C1 C2

R1 Slika 1.66

Slika 1.67 Protiv taktni oscilator jednog detektora desno.Ko oscilatora su za nas interesantna dva osnovna altunga: 1.Impuls generator 2.Sinus generator Impuls generator je poznat pod imenom multivibrator I stvara etvrtasti signal tj.otre kvadratne linije na osciloskopu. Sinus generator I impuls generator rade na takozvanom protiv-taktnim oscilacijama I proizvode stabilan sinusni signal na raspolaganju koji je osnova za svaki ozbiljni detektor velikog dometa.Sinus I forme signala proitaj na strani (87)iako na prvi pogled pokazjuje slinost sa multivibratorom na osnovu vrlo slabog povratnog spajanja. STRANA 86. Sa tim spojen sa razdelnikom napona od C1/C2 ,sinusni oblik signala se dobija (ist sinus)koji se regulie potenciometrom. GEREGELTER LC SINUS GENERATOR ( kontrolisani upravljani LC sinus generator) Sledea tabela(altung )pokazuje kako se sa malo delova realizuje LC sinus generator ija frekvencija je izmeu (900 hz i 8 mhz)podeavajua.Oscilator daje ist sinusni signal tj.

14 bez prekida pauze.Kod paljivog posmatranja se uoava da se altung oscilator sastoji iz pet altnih delova. -Jedan je oscilator koji sainjavaju L1,C1 i C2 .On lei u povratnoj sprezi jednog pojaavaa koga ine tranzistori T1/T.U pojaalu preuzima T2 pretvaranje tj. oscilacije.T1 se brine u osnovnom baznom altungu za poveanje napona.Poveanje se odreuje kolektorskom impendancom u L1 i proizvodnom strujom.Ponovno ukljuenje dogaa se iz sleditelja od T1(kolektor)preko vorova,kapacitetnog naponskog provodnika C1/C2(sours folover) BS170 i preko Cu i R1 stvara se ulazna impendanca.Izlazni signal se na BS170 preko C5 iskljuuje.Posebno interesantno je regulisanje amplitude kroz ukljuivanja izvora struje koja oko tranzistora sa efektom polja(T3 BF256)ini takozvane dve otki diode.D1 i D2 bat 85 preuzimaju ovde izravnanje tj. usaglaavanje signala koji se onda kao pulsirajui usaglaeni napon ispeegla kroz C9.Struja na T3 upravljatj. Ima efekat da T1 kod male izlazne amplitude vie pojaa da je izgled kao kod visoke.Tako se postie siguran start pojaala.Na taj nain ne dolazi do prekomernog upravljanja pojaala. Slika 1.68 prikazuje elektrinu emu LC sinusnog oscilatora. STRANA 87. Formula vibrirajue frekvencije izraunava se po F = 1/ 2L1C1C2/C1+ C2 Sa datim tampanim kolom varira izlazna frekvencija izmeu 863 hz (L1 = 10 henri) I 8,63 Mhz (L1 = 100Nh nano henri)Potronja struje je oko 10 mA .Ovaj oscilator moe da se primeni za merenje kvaliteta kalema (sonde). Ukljuujemo li I potenciometar paralelno telujemo tako da struja koja prolazi kroz pojaalo duplo ojaa.Izlazna struja je duplo vee snage. Q = Rp / 2fL STRANA 87 multivibrator STRANA 88 . slika 1.69. prikazuje osnovnu emu jednog astabilnog multivibratora. Dijagram 13.
0 0 Slika 1.70

Impulsni dijagram astabilnog multivibratora STRANA 88. Dijagram oscilatora sa otrim 90 stepeni uglova mereno sa digitalnim instrumentom frekvencije ili digitalno odreivanje frekvencije. Slika 1.71 Unutranja ema ic CD4059 STRANA 89. Slika 1.72 Digitalno preklapanje ili biranje frekvencije sa CD 4059.

15

STRANA 90. Slika 1.73 Razliiti tipovi hf oscilatora. STRANA 91. Selbstbau oder Kaufen (napraviti sam ili kupiti) STRANA 92. Slika 1.74 Jedan Pi detektor sa normalnom sondom od(430 mm)u radu. STRANA 93. Slika 1.75. Velika sonda za noenje u upotrebi- akciji. STRANA 95. T E I L II - DRUGI DEO

Praktische Voraussetzungen zur Detektion ( Praktini preduslovi detekcije)

taka 2.1 Sushgebiete ausfindling machen (oblasti traenja,kako ih pronai) STRANA 96. Slika 2.1: Plan jedne antike vile (rustica)oblast karta. STRANA 100. Slika 2.4 Jedan taster (sonda) sa ekstremno gustim magnetnim poljem.
Ekstremno gusto magnetno plje

Plastina cev Meu polje zalijeno masom

Jezgro sa namotajima ice zatieno lakom za peenje

Dovodni kabal

Slika 2.4

STRANA 102. taka 2.2. Die zielgerichtete sonderung des Gelandes (ciljno sondiranje izabrane povrine) STRANA 104 taka 2.2.1 prikazuje unakrsno (krstasto)merenje. Slika 2.5 - podela tla na duine I poprena polja.tj. koridore kod traenja.Sondu etamo u susedni (pretraeni)koridor,vidi sliku.

16 STRANA 105 slika 2.6 odreivanje mesta metodom 90.

Metalni objekat Polje kretanja sonde 90 Pravac kretanja y

90

Slika 2.6

STRANA 105. Taka 2.3 Grabungstechnuk und Werkzeuge (tehnika iskopavanja I potreban alat) STRANA 107. Taka 2.4 Weitere Hilfsmitte (dalja pomona sredstva) STRANA 108. Taka 2.5 Die rechtlichen Gegebenheiten(zakoni) STRANA 109. Taka2.6 Die reiningung von Fundstucken (kada za ienje pbjekta) STRANA 110. Slika 2.7: -Jedna profesionalna zvuna kada za ienje objekta. STRANA 111. Der angewenddeten Kraft(upotrebljena snaga) Der zusammensetzung der chemischen Reiningungslosung (Sastav hemijskih supstanci-rastvora za ienje) STRANA 112. Der temperatur der reiningungslosung (temperatura hemijskog rastvora za ienje) Der einwerkzeit (vreme delovanja). STRANA 114. Gaskavitation (gasna kavitacija)lana-nije prava. Dampfkavitation (prava kavitacija). STRANA 115.

T E I L III --- trei deo

DER SELBSTBAU DER DETEKTOREN (samoizgradnja napravi sam detektor) Slika 3.1 plan za izgradnju buzera,delove I vrednosti uzmite iz liste Delova strana 117. Slika 3.2 Postavljanje delova na tampanu plou buzera. Taka 3.2 Das Metalsuchgerat 8000 Nugget. (Detektor za metale 8000 Nugget.) Slika 3.3 elektrina ema detektora 8000 Nugget.

STRANA 116. STRANA 117. STRANA 118. STRANA 119.

Dubine traganja 8000 Nugget - Zlatna burma 750 --------- 18 sm. - Novi srebro 35 mm ---24 sm - Alu pleh 45 x 45 mm ----- 28 sm - Gvoe 50 x 25 mm ------- 29 sm Za ovako prost detektor nije loe zar ne?. STRANA 122. Taka 3.2.1 Bestuckung der Platine (nanoenje delova na tampanu STRANA 121.

17 plou). Taka 3.2.2 Die arbeitsange (redosled rada). STRANA 123. Slika 3.5 nacrt tampane ploe metal detektora 8000 NuggetI raspored delova na njoj STRANA 124 Slika 3.6 izgled same tampane ploe detektora 8000 nugget. STRANA 125. Slika 3.7 sastavni delovi I izgradnja D- kalema (sonde).Oba Kalema treba dogurati da jedna polovina od druge pokazuje razmak (11 mm). STRANA 126. Taka 3.3 Der detektor V.L.F 770. STRANA 127 Taka 3.2.1 Opis kola V.L.F. 770. STRANA 128 / 129 Slika 3.8 Nacrt detrktora V.L.F. 770. STRANA 130 Slika 3.9 Der Aufbau des Gehauses . (preporueno kuite detektora V.L.F 770.firme O.K.W) Taka 3.3.2 izgradnja I sastavljanje kuita. STRANA 132. Taka 3.3.3 Der aufbau der frontplatte (izrada prednje ploe) Slika 3.10: Mere prednje ploe I pozicioniranje rupa. STRANA 133. Taka 3.3.4 Der aufbau und anschluss der leiterplatte (izrada prikljuak prednje ploe) ispod uokvireno spisak potrebnih delova za V.L.F 770. tampana ploa sa rasporedom delova za V.L.F 770. izgled same tampane ploe detektora V.L.F 770. strana tampane ploe gde se nanose delovi.za V.L.F 770. pokazuje potreban alat za letovanje delova V.L.F 770. izgled gotove ploe ureaja ugraenog u preporueno kuite. Slika 3.16: lepljenje nosaa kalema (pg- raf). STRANA 139. Slika 3.17: Postavljanje oba kalema kratko pre fiksiranja(pozicioniranja u kuite sonde.Pored toga,mere oba ista kalema su prikazane na crteu.Predajni kalem ima 40 navoja ice debljine 0,5mm.Kalem za primanje (prijemni)ima 80 navoja poprenog preseka koji iznosi 7 x 7 mm. STRANA STRANA STRANA STRANA STRANA 134. 135. 136. 137. 138. Slika 3.11: Slika3.12: Slika 3.13: Slika 3.14: Slika 3.15:

STRANA 140. Slika 3.18: Pokazuje take lepljenja na obodu kuita sonde. Slika 3.19: Postavljanje tj. odreivanje prikljuka kalema na utika.

18
Sa Se Smi
Sendespule Empfangspule 3 2

Ea

4 1

Ee

EA = Empfang Anfang EE = Empfang Ende SA =Senden Anfang SE =Senden Ende SMI =Senden Mittelabgriff

Slika 3.19

Dra kuita sonde

STRANA 141. Slika 3.20: Ovako trba da izgleda ispravni signal iskljuenje signala na pin 6 U5 gledano na osciloskopu.
Tek Stop M Pos 0,000s Setup signal Quelle Ch1 Ref A Speichen Ref A aus Ch1 50mv Ch2 5.00V M 1ms Ch1 /0.00V Slika 3.20

STRANA 142. Slika 3.21: signal na pin 6 od U5 kod pogrenog iskljuenja STRANA 133. Slika 3.22 signal na olovci(tift 4) utikaa sonde SLIKA 3-23: merne take : Kanal 1 poti(potenciometar) ground VR2 pin 6 Kanal 2 poti(potenciometar) tuning VR3 pin 6 Prepoznatljivo je fazno pomeranje od 180. STRANA 144. Slika 3.24: merne take Kanal 1 altovanje na potencoimetar ground pin 7 od VR2. Kanal 2 altovanje na potenciometar tuning pin ? na VR3 Slika 3.25: Kad se metal nae u blizini sonde I detektor korektno radi(slika pokazuje)merne take pin 6 od U5 oblik signala.

STRANA 146. Taka3.3.6 KURZANLEITUNG ZUR INBETRIEBNAHME DES DETEKTORS V.L.F 770 (KRATAK UVOD ZA UPOTREBU DETEKTORA V.L.F 770. STRANA 147. Taka 3.4

19 DER DETEKTOR Dbp 2010 MULTIFUNKTIONSGERAT DER SPITZENKLASSE (DETEKTOR Dbp 2010 KAO MULTIFUNKCIONALNA SPRAVA VRHUNSKOG KVALITETA) Slika 3.26 Izgled detektora Dbp 2010. STRANA 148. Taka 3.4.1. Opis ploe sa delovima Signal odailjaa se pojaava sa taktnom frekvencijom od 90 hz tranzistorom 2N 3773 (zamena 2SD 551) sa 140V vrh do vrh. Zatim se preko kalema (sonde)odailja u vazduh.Korektno pretpriguivanje sonde se omoguava preko R34 =680 na ulazu u sondu tj. kolektor T7.Taktna frekvencija se od prvog diplog IC 7556 proizvodi duplo.On slui da setuje i resetuje IC 2 =CD 4017 koji radi kao frekventni delilac i za obnavljanje radne frekvencije.On aktivira preko tranzistora T5 = MPSA 14 i 2N 3773 energiju odailjaa. STRANA 149. Slika 3.27a: Elektrina ema detektora Dbp 2010 STRANA 150. Slika 3.27b: Ellllektrina ema modul platine Dbp 2010 Druga polovina duplog tajmera IC 7556 obrazuje sa operacionim pojaavaem IC3 741,I dodatnim modul platine sa IC6= CA3140,IC7=IL709,IC9=CA3140,i CD4066 takoe upravljanje sa pet tranzistora 2N4124 jedno vremensko upravljanje sa ugraenim(sampleand hold)meri I pamti.Sa ovim delom se efekat tla elektronski kompenzuje gde se kapacitetno odreuje vrednost I onda pamti.Ova zapamena vrednost se sa nastalim primajuim signalom uporeuje.Stim se postie nezavisno od sastava zamljita(minerali I rude)kompenzacija a prepoznaju metali.Radni princip detektora je promenljiv posle predaje preko opisanog vremenskog upravljanja prebaci na prijem i onda detektuje signal od metalnih predmeta.Ovaj primajui signal se dovodi na ulaz IC4=LF357.Uz pomo kompleksnog vremenskog upravljaa postoji mogunost primajui signal preko pokretnog klizajueg vremenskog prozora LF357 da donese i da odgovarajue nevredne stvari isfiltrira.Za tu mogunost moe vreme merenja da se razvue sa frekventnim deliocem IC2=CD4017.Stvaranje tonskog signala ide preko LF357,zajedno sa tajmerom IC5 NE555 i tranzistorom(T3 =2N 4126).Audio signal lei negde oko tonske frekvencije 1500 Hz.. STRANA 155 taka 3.4.4 Einbau der batterie (ugradnja baterija) Slika 3.31: Ugradnja elemenata za upotrebu na ploi gledano sa zadnje strane. STRANA 156. Slika 3.32: Rupe na prednjoj frontalnoj ploi.Srednja I zadnja strana kutije.

STRANA 157. Taka 3.4.5. Ugradnja delova na poleini,srednjemdelu I licu ploe. Slika 3.33: Kompletni pogled na detektor Dbp 2010. STRANA 158. 3.34: Prikljuni plan(ema)za spoljne delpve(potenciometri,pre Kidai,tasteri instrument,I drugo. STRANA 159.

20 Taka 3.4.6 Die bestuckung der haupt und modul-platine (ugradnja delova na glavnoj ploi I modul platine ploi) STRANA 160. Slika 3.35: tampana ploa DBP 2010 sa rasporedom elemenata STRANA 162. Slika 3.36: Slika glavne ploe Dbp 2010. STRANA 163. Slika3.37: Izgled modul platine ploe sa rasporedom elemenata na njoj. STRANA 164. Slika 3.38: Slika modul platine ploe. STRANA. 165. Taka 3.4.7 Die gebrauchsanleitung des detktors Dbp 2010 (Uputstvo za upotrbu detektora Dbp 2010) 1.Namestite dugmad svih reglera na 0 2.Prikljuite sondu na aparat. 3.Ukljuite detektor. 4.Okrenite dugme(empfindliichkeit),Swellwert,I leistung do kraja na br.10. 5.Drite sondu 5sm iznad zemlje I otprilike 5 sec.drite dugme boden automatik 6.Sad detektor ne treba da daje nikakav ton od sebe.Pazite na to da za vreme balansiranja detektora nesme da bude metal ispod sonde.Zbog toga naite isto mesto na terenu.Ako se I dalje uje slab ton,namestite dugme za osetljivost(Empfindlichkeit)na broj 9,5 I ponovo pritisnite dugme boden-automatik) 7.Oba dva leva reglera(filter 1 i filter2ispod instrumenta slue da eliminiu bezvredne metale.Svako telovanje ovih reglera mora posle toga da se pritisne dugme(bodenautomatik).Ako se u toku rada ponovo javi smetnja,opet pritisnuti I otpustiti bodenautomatik) STRANA 166. Opis upotrebe akumulatora 1.Pre upotrebe akumulator puniti 14h. 2.Posle svakog traenja dopuniti akumulator 4 5 sati. 3.Svake 3 4 nedelje obnoviti ciklus punjenja 14h.Sva ova panja vodi da akumulator due vreme traje. STRANA 167. Taka 3.4.8 Die grobschleifen -option (Opcija velike sonde 1 x 1 metar. Slika 3.39: Prikljuivanje kabla sonde. Taka 3.40 - ema za lemljenje velike sonde. Taka 3.4.9 Trodelni teleskop. Taka 3.4.10 Der funktion test (test funkcije)

STRANA 168. STRANA 169.

Slika 3.42: Predajni impuls meren na kolektoru od 2N 3773 kod pozicije reglera (P7) Snaga na 10.

21

Tek

M Pos

170 ms

M 100ms

Slika 3.42 STRANA 171. Slika 3.43 Merenje primajueg signala seiting sa metalom u opsegu sonde na pin 6. (IC LF 357).Prvo merenje posle aktiviranja oba dugmeta za diskriminaciju(rot filter P6 i P8)regleri nameteni na br.10 Posle otprilike 580S odloeno merenje tj.produeno merenje.
Tek M Pos 200,0 ms

M 100ms

Slika 3.43

STRANA 171 skika 3.44 Merenje primajueg setinga sa metelom u blizini sonde (na pin 6 IC LF357).Prvo merenje posle otprilike 170S.

22 STRANA 172. Slika 3.45 Dijagram jednog nad kritinog priguivanja.Dobro prepoznatljivo da se posle signala pojavljuje nadvibriranje(pojavljuje se jo jedan top).Merna taka:spajanje R37 diodni par D16 i D17.
Tek M Pos 18.80 ms

M 5,00ms

Slika 3.45

Slika 3.46 Primer korektnog pretpriguivanja bez pojave nadvibriranja.Merna taka spajanje R37 diodni par D16 i D17.
Tek M Pos 18.80 ms

M 5,00ms

Slika 3.46

STRANA 173. Izravnanje Taka 3.411. Slika 3.47 . Slika osciloskopa korektnog balansiranja.Merenje kanal 1 na Pin3 i kanal 2 na Pin 6. Duplog tajmera IC 7556 I IC1
Tek AutoM Pos 0,000 s

M 1,00ms

Slika 3.47

23 STRANA 174. Taka 3.4.12 Schrottfillter, Pinpointing, Anzeigeverhalten (filtriranje bezvrednih stvari,i tano odreivanje njihovih poloaja)