Kritina sila izvijanja

Odreivanje kritine sile izvijanja u etiri Ojlerova sluaja

= =

y F M
EI
M
y
k
,
min
I sluaj-tap sa zglobovima na krajevima
), 1 ...( 0
2
= +

y k y
( ) kz B kz A z y sin cos + =
( ) , 0 0 0 = = A y
( ) = = = = n l k kl kl B l y
n
0 sin 0 sin 0
.
2
min
2
1
l
EI
F
l
k
k

=
= +

0
min
y
EI
F
y
k
.
min
2 2
min
EI k F k
EI
F
k
k
= =
Granini uslovi daju:
Opte reenje diferencijalne jednaine (1):
Kritina sila je ona najmanja vrednost sile pritiska pri kojoj nastupa gubitak
stabilnosti, odnosno, pri kojoj tap iz stabilne pravolinijske forme ravnotee
prelazi u nestabilnu krivolinijsku (izvija se). Za odreivanje kritine sile
izvijanja polazi se od injenice da izvijeni oblik tapa predstavlja elestinu
liniju izazvanu momentom savijanja usled kritine sile. Pretpostavlja se da je
tap zanemarljive teine i da je konstantnog poprenog preseka. Pri izvijanju
neutralna osa je osa minimalmnog momenta inercije (I = I
min
).
Uzeta je najnia vrednost za n (n = 1), a time i
za k
n
(k
1
), jer se trai najmanja vrednost sile F
k
.
( ) = =

y f F M
EI
M
y
k
,
min
II sluaj-tap ukljeten na jednom
kraju na drugom slobodan

=

= u y u f y ,
.
min
2 2
min
EI k F k
EI
F
k
k
= =
( ) ( ) ( ) kz D kz C k z y kz D kz C f z y cos sin , sin cos + =

+ + =
( ) , 0 0 0 = =

D y ( ) = = + = f C C f y , 0 0 0
( ) ( )

= = = =
2
1 2
0 cos cos 1
n
l k kl kl f f f l y
n
( )
.
2
2
2
min
2
1
l
EI
F
l
k
k

=
( ) ) 1 ...( 0
min
= +

f y
EI
F
y
k
) 2 ...( 0
2
= +

u k u smena
Na osnovu opteg reenja diferencijalne jednaine (2),
i smene, y(z) = f + u(z), dobija se:
( ) , sin cos kz D kz C z u + =
( ) ( ). cos 1 kz f z y =
Granini uslovi na mestu ukljetenja daju:
Granini uslov na slobodnom kraju daje:
Uzeta je najnia vrednost za n (n = 1), a time i
za k
n
(k
1
), jer se trai najmanja vrednost sile F
k
.
Za sluaj obostrano ukljetenog
tapa kritina sila izvijanja ima
vrednost
Za sluaj tapa ukljetenog na
jednom kraju a na drugom sa
zglobom kritina sila izvijanja
ima vrednost
III sluaj-tap ukljeten na oba kraja
IV sluaj-tap ukljeten na jednom
kraju a na drugom slobodno voen
2
min
2
2

=
l
EI
F
k
2
min
2
2
2

=
l
EI
F
k
.
2
0
min
2
l
EI
F
k

=
Generalno, za sva etiri Ojlerova sluaja kritinu silu izvijanja definie izraz
l
0
slobodna duina izvijanja
l
0
slobodna duina izvijanja geometrijski predstavlja duunu polutalasa
izmeu dve susedne prevojne take elastine linije tapa.
Slobodne duine izvijanja u etiri Ojlerova sluaja:
l l l 7 , 0
2
2
0
=
l l l 5 , 0
2
1
0
= =
l l 2
0
=
l l =
0
cije poprenog preseka
Kritini napon pri izvijanju.
Granica vaenja Ojlerovih obrazaca.
,
2
0
2
min
2
2
0
min
2
l
Ei
l
A
I
E
A
F
k k
k
k

= =

=
2
min
0
2
i
l
E
k
,
2
0
2

=
E
k
min
0
0
i
l
=
Kritini napon pri izvijanju
k
predstavlja odnos izmeu kritine sile F
k
i
povrine poprenog preseka A:
i
min
minimalni poluprenik iner-
= =
A
I
i
A
I
i
min
min
min
2
min
,

0
vitkost tapa
Iz dobijenog izraza, vidi se da kritini napon opada sa kvadratom vitkosti,
zbog ega kod tankih i dugakih tapova moe imati sasvim male vrednosti,
daleko nie od dozvoljenog napona pri istom pritisku.
Jednaina predstavljena grafiki naziva se Ojlerovom
hiperbolom. Na apscisi se nanosi vitkost
o
a na ordinati kritini napon
k
.
2
0
2
= E
k
jednak granici razvlaenja
,
0
= b a
k
gde si a i b koeficijenti koji zavise od vrste materijala.
Ojlerov obrazac za kritinu silu primenjuje se sa izvesnim ogranienjima. Obra-
zac je izveden iz diferencijalne jednaine elastine linije, koja vai za podruje
elastinih deformacija (u granicama Hukovog zakona). Prema ovome obrazac se
moe koristiti za kritine napone
k
koji su nii od granice proporcionalnosti
P
pri pritisku za dotini materijal:

= =
P
gr P
E
Vitkost na granici proporcionalnosti
P
zvaemo i graninom vitkou
gr
, pa
imamo:
.
0 P

Dakle, oblast primene Ojlerovog
obrasca je .
0 P

a) U oblasti
R
<
0
<
P
kritini napon je linearna funkcija vitkosti i ima oblik
Veliina
R
oznaava onu vitkost pri kojoj kritini napon dostie granicu
razvlaenja
R
kod plastinih materijala, odnosno, granicu vrstoe
M
kod
krtih materijala.
b) U oblasti 0 <
0
<
R
uzima se da je kritini napon priblino konstantan i
.
R k
=
Na osnovu mnogobrojnih opita Tetmajera, Jasinskog i drugih, utvreno je:
.
0
P
E

P k

P
E
2
0
2