Marina Blagojevi

98
Muki identiteti i nasilje na Balkanu
1
Kriza maskuliniteta: Da li su mukarci nai prijatelji?
O
vaj tekst polazi od pretpostavki da je rodni pristup pomirenju na Balkanu,
jedini logian i mogu pristup pomirenju. Mukarce je neophodno, teorijski i
diskurzivno, praktino i aktivistiki, deesencijalizovati i denaturalizovati, kako bi oni
mogli sami sebe da sagledaju kao urodnjene drutvene aktere, koji su i sami, ne
samo proizvoai nasilja, ve i rtve nasilja, i u ratu i u miru. Pri tom je posebno
vano razumeti mehanizme koji utiu na formiranje mukih identiteta, i to u okviru
evidentne i narastajue krize maskuliniteta. U prvom delu ovog teksta ponuene
su neke teorijske pretpostavke za razumevanje problema, dok su u drugom delu
izneti neki zakljuci iz obimnog istraivanja koje je za UN Women sprovedeno u
Srbiji 2012. Tekst je pisan s namerom da se ukae na duboku povezanost izmeu
urodnjenosti mukaraca, krize maskuliniteta, poluperiferijskog poloaja Balkana,
i nasilja u ratu i u miru. Na kraju je ukazano na znaaj diskurzivnih politika koje
bi trebalo da preusmere metadiskurse od diskursa konfliktnosti na diskurs
kooperativnosti, izmeu ena i mukaraca, ali i samih mukaraca.
1
Ovaj tekst je nastao zahvaljujui pozivu Wiener Instituta iz Bea, koji je 31.januara 2013. organizovao
panel Be a Real Man: Men as allies in combating violence in former Yugoslavia. U njemu su izneti
rezultati istraivanja na kome radim u okviru Insituta za kriminoloka i socioloka istraivanja iz Beograda,
a koje finansira Ministarstvo prosvete i nauke Srbije (projekat No 47011). Takoe, ovaj rad je rezultat mog
anagaovanja u GExcel-u centru za istraivanje roda na Univerzitetu u Linepingu (Linkping), u okviru kojega
radim na dva projekta: Deconstructing the Hegemony of Men and Masculinities: Contradictions of Absence,
i Gendered sexualed transnationalisations, deconstructing the dominant: Transforming men, centres,
knowledge/practice, pod rukovodstvom profesora Jeffa Hearna. Istraivaki rezultati izneti u ovom tekstu
su iz projekta UN WOMEN, Gender Barometer in Serbia, 2012. Zahvaljujem se svim ovim institucijama i
organizacijama na podrci za moja istraivanja u oblasti maskuliniteta i rodnih odnosa uopte.
Zenike sveske
99
Politike pomirenja i mira podrazumevaju
razrodnjavanje (de-gendering) mukaraca
Politike pomirenja i mira su mogue jedino ukoliko mukarci shvate i prihvate da
su urodnjena bia. Odnosno, etniko pomirenje i rodno pomirenje su nerazdvojivi.
Patrijarhalnu dividendu (Connell, 1995) uivaju samo oni mukarci koji slede
obrasce tradicionalne mukosti, ukljuujui i nasilno i rizino ponaanje. Prihvatanje
tradicionalnih mukih uloga u osnovi otuuje mukarce u odnosu na njihovu
ljudsku sutinu i sputava njihovu individualizaciju. Zato je kljuno pitanje pomirenja
i postizanja trajnog mira, i na Balkanu, ali i globalno, pitanje razrodnjavanja
mukaraca (degendering of men), i pretvaranja mukaraca od neprijatelja u
saveznike. Saveznike ena, ali i saveznike drugih muakraca i saveznike samima
sebi. To je u sutini kljuno pitanje identiteta i njegovih koordinata. Otud i ovo
pitanje u podnaslovu: Da li su mukarci nai prijatelji?. Odgovornost za ovaj
zaokret lei i na enama, koje su, pod pritiskom potrebe za osloboenjem od
patrijarhata, odmakle u svom kritikom razumevanju rodnosti, ali i na mukarcima,
koji u sutini treba da preuzmu aktivnu ulogu u svom vlastitom razrodnjavanju, i
time izau iz stega nametnutih rodnih uloga koje ih sputavaju.
Meutim, veliki izazov na Balkanu predstavlja postojanje razliitih slojeva
istorijskog vremena: premodernog, modernog i postmodernog vremena. Razliiti
segmenti populacija su smeteni u ove razliite segemente vremena. Zato su
istovremeno potrebne i premoderne, i moderne i postmoderne strategije promene
rodnih odnosa. Da pojednostavim, mukarce je istovremeno i neophodno
urodniti (en-gender), tj. uiniti da postanu svesni svoje rodne pripadnosti,
kao posledice pre svega drutvenog i kulturnog oblikovanja (ostavimo na
strani bioloke razlike), ali i razrodniti (de-gender) da bi prevazili ogranienja
nametnuta njihovom rodnom pripadnou. To je veoma kompleksan zadatak,
kome se najee iz perspektive rodnih politika ne pristupa adekvatno.
Postoji razlika izmeu
hegemonijskih maskuliniteta i mukaraca
Iako su feministike teoretiarke na tlu bive Jugoslavije, od poetka 90-tih
godina do danas, bile veoma kreativne, ali i glasne, u razotkrivanju veze izmeu
patrijarhalizma i militarizma, one uglavnom nisu uspele da vide raskorak koji
^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku
100
postoji izmeu hegemonijskih maskuliniteta i samih mukaraca. Takoe, one su,
pod uticajem opteg, politiki imperativnog optimizma vezanog za tranziciju,
u velikoj meri podcenile, ignorisale, preutale, meusobno proizvoenje
patrijarhalizma, militarizma i kapitalizma. Drugim reima, mukarci, realni
mukarci, a ne njihovi konstrukti, su najveim delom ostali slepo polje, u svim
zemljama tranzicije, pa i na Balkanu (Somach, 2011). Tranzicija koja je u
nekim zemljama izvedena ratom, a u nekima nije, u sutini je proizvela prilino
sline rodne poretke. To samo dokazuje da su i ratovi, kao deo tranzicije u
sutini bili nain integracije poluperiferije, Drugog sveta, u globalni neoliberalni
kapitalizam. Tranzicija je proizvela situaciju u kojoj najvei broj mukaraca
predstavljaju oni koji ne uivaju patrijarhalne dividende, ili ih uivaju u maloj meri.
I mukarci, kao i ene, najveim delom su bili instrumentalizovani u projektu
ratne tranzicije i predstavljaju gubitnike tranzicije. Postoji raskorak izmeu
hegemonijskih maskuliniteta, modela mukosti koji dominiraju u medijima, i koji
su u kljuu re-patrijarhalizacije i re-tradicionalizacije, i realnog ivota velike veine
mukaraca (Blagojevi, 2009, 2012).
Negativno stereotipiziranje mukaraca
na Balkanu se proizvodi i iznutra i izvana
U feministikoj literaturi su patrijarhat i s njim mukarci, esto, bez dovoljnog
obrazlaganja razlika, odnosno bez dovoljnog razumevanja da ne uivaju svi mukarci
u podjednakoj meri patrijarhalnu dividendu, najee bili okrivljivani i prikazivani
kao odgovorni za rat, nasilnici i zloinci. Negativni stereotipi o Balkanu su
usko povezani s negativnim stereotipima i o mukarcima i o enama na Balkanu.
Biti mukarac s Balkana, u komunikaciji s onima izvan Balkana, podrazumeva
dokazivanje da nisi bradati divljak, kao to i biti ena s Balkana, posle ratova
90-tih, podrazumeva dokazivanje da nisi zabraena ena. Brisanje pozitivne
memorije, koje je bilo, ne samo deo ratne propaganda, ve i postsocijalistike
tranzicije, uveliko je doprinelo jaanju patrijarhalnih ideologija, iznutra, ali i i izvan
Balkana. Naime, ono to se veoma esto previa u odnosu prema Balkanu jeste
upravo injenica da su mehanizmi ideoloke i diskurzivne proizvodnje Drugosti
identini. Bilo da se proizvodi Drugost Balkana, ili Drugost ena, ili Drugost
nekih mukaraca. Zato, da bi se iskorailo iz zatvorenog kruga stereotipiziranja,
neophodno je de-balkanizovati Balkan, kao i raz-rodniti mukarce.
Zenike sveske
101
Politiki interes samih mukaraca je da se razrodne
Ono to je moda jo zanimljivije je da je sama pozicija Prvosti uvek nuno
izokrenuta Drugost, to nas uvek iznova vraa na Hegelovu metaforu rob-
gospodar. Dok god postoji Drugost, bilo koja Drugost kao kolektivna kategorija,
Prvost je njome takoe zarobljena. Zato je zapravo politiki interes Prvosti
da samu sebe dekonstruie. Prvi korak u toj dekonstrukciji jeste, ne potpuno
odricanje od privilegija, jer bi to bio preteak zadatak za veliku veinu ljudi,
ve razumevanje privilegija koje mi sami uivamo u svojim razliitim pozicijama
Prvosti. Osim toga, potrebno je, na kolektivnom, grupnom i individualnom
nivou, razumeti kako su nae Prvosti i nae Drugosti isprepletane, u emu
nam moe pomoi intersekcionalna analiza. Iza odreene granice razumevanja
ove isprepletanosti, izranja razumevanje meusobne povezanosti, povezanosti
razliitih vrsta opresija, ali i privilegija. Tek onda je mogue uspostavljanje
solidarnosti, zasnovane na ideji socijalne pravde, kao najdubljem idealu koje
drutvena zajednica moe imati, da bi uopte bila drutvena i da bi uopte
bila zajednica. Da bi taj politiki interes bilo mogue artikulisati, neophodno
je znanje.
Kritike studije maskuliniteta pokazuju da su mukarci urodnjeni, kao i
ene, i da ih je neophodno deesencijalizovati, odnosno denaturalizovati, tj.
raz-rodniti
Meutim, znanje iz oblasti studija roda, a naroito studija maskuliniteta, i
to u kljuu kritikih studija mukaraca i maskulniteta koje se oslanjaju na
feministiko znanje, je na Balkanu jo uvek veoma nerazvijeno. Ove studije
ukljuuju istorijske, kulturalne, relacione, materijalistike, dekonstruktivistike
i anti-esencijalistike studije mukaraca (Hearn, 2004). To znanje je, takoe,
i veoma marginalizovano, tako da upranjeni prostor potrebe za znanjem
popunjava znanje o mukarcima desniarske politike provinijencije, koje se
bavi mukarcima iz antifeministike perspektive (Antoni, 2011). Dogaa se
paradoks, po kome pre nego to su feministike vrednosti iroko prihvaene,
dolazi do vala antifeminizma. Meutim, ovaj paradoks postaje jasniji ako se
razume da su unutranji procesi transformacije, u pravcu egalitarizma, toliko
jaki da nuno izazivaju konzervativnu i desniarsku reakciju.
^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku
102
Nasilje je metod proizvodnje tradicionalnih maskuliniteta
U mnogim kulturama nasilje je nain na koji mukarci obezbeuju da budu
ukljueni u muke grupe, odnosno putem nasilja se obezbeuje svojevrsna
inicijacija. Mukarci najee i nemaju mnogo izbora, s obzrom da je ne biti
mukarac neto to automatski podrazumeva drugorazredni status. Zato oni na
nivou svakodnevice stalno moraju iznova da potvruju da su mukarci, kako
ne bi upali u kategorije koje su kulturno i drutveno oznaene kao inferiorne.
Tako, nasilje nad enama, u najirem smislu, ukljuujui i mizoginiju, predstavlja
sredstvo izgradnje mukih identiteta. Ovo nije opravdanje nasilja, ve njegovo
objanjenje, s obzrom da je ve sama urodnjenost svojevrsno nasilje (Greig,
2002), i to nasilje nad individualnom razliitou. Nasilje obezbeuje da mukarci
prevaziu svoju nesigurnost vezanu za muki identitet, a nasilno ponaanje
prema enama i homoseksualcima je nain dokazivanja vlastite mukosti.
Patrijarhalne kulture, putem socijalizacije, proizvode mukarce koji su jaki i koji
mogu da izdre ekstremne fizike i psiholoke pritiske. U ratnikim drutvima,
ovakvi maskuliniteti su jo i vie naglaeni, jer su potrebni vojnici koji e biti
hrabri i neustraivi, pa i bezoseajni.
Majkl Kofman (Kaufman,1993), nasilje objanjava onim to naziva paradoks
muke moi (paradox of mens power), kako bi pokazao da u mukim
ivotima postoji dinamika izmeu moi i nemoi, te da je veza izmeu mukih
identiteta i nasilja iskomplikovana odnosima moi izmeu samih mukaraca.
Takoe, odnosi moi meu mukarcima su dodatno iskomplikovani drugim
linijama dutvene diferencijacije, koje ukljuuju: socijalni status, ekonomsku
klasu, rasu, etnicitet, starost, seksualnost.
Muki identiteti na Balkanu se konstruiu u sloenoj matrici,
karakteristinoj za poluperiferijska evropska drutva
Muki identiteti na Balkanu se konstruiu u veoma sloenoj matrici koja je
na nivou realnosti definisana unutar samo/rtvujueg mikro-matrijarhata, a na
nivou patrijarhalnih diskursa i/ili ideologija, kroz odnos prema Centru i drugim
etnicitetima, u okruenju.
Zenike sveske
103
Poluperiferijski rodni reim
samo/rtvujui mikromatrijarhat
Rodni reimi na Balkanu su specifini obrasci rodnih odnosa koji su
kontekstualizovani u poluperiferiju. A poluperiferijska pozicija podrazumeva
veoma dubok i aktivan odnos prema Centru. Poluperiferija je egzistencijalno,
identitetski i ontoloki nemogua bez Centra, pa njeno stalno i opsesivno
bavljenje Centrom, nije problem nerazumevanja koliko smo mi mali i nebitni u
velikoj mapi sveta ( tj. dravice nastale na tlu bive Jugoslavije ), ve je problem
realnog uvianja da Centar oblikuje poluperiferiju, i to ne prema svojoj slici, ve
prema svojim potrebama (Lazi, 1994). Poluperiferijski poloaj utie na formiranje
odreenog tipa rodnih reima. Na primer, nije nimalo sluajno to to su ene
u Istonoj Evropi, pa i na Balkanu, relativno rano dobile pravo na kolovanje i
pravo glasa (ENWISE report, 2003). Naime, poluperiferija se razvija uvek u ivom
i aktivnom odnosu prema Centru, i poto stalno kaska za centrom (lagging
behind) potrebno je da dodatno koristi enske resurse u naporu da se dostigne
centar (Blagojevi, 2009; 2012). Zato se resursi ena koriste veoma intenzivno
i u javnoj i u privatnoj sferi, to utie na formiranje specifinog modela rodnih
reima, iju okosnicu predstavlja samo/rtvujui mikro-matrijarhat (SMM).
Poluperiferija obiluje nacionalnim likovima jakih, portvovanih ena koje sve
ine za svoju porodicu i svoju naciju. Malo odmaknut pogled, s mikro, na makro
i globalni nivo, lako moe da razotkrije da je upravo veoma intenzivno troenje
enskih resursa, ili ono to sam ja svojevremeno nazvala nadeksploatacija
ena (Blagojevi, 1991) omoguilo ubrzan razvoj u Istonoj Evropi, pa i u bivoj
Jugoslaviji. ene, zahvaljujui visokom stepenu zavisnosti svih lanova porodice
od roba i usluga koje one proizvode u privatnoj sferi, postaju veoma mone
na mikro nivou. Pri tome, njihova privatna mo biva pojaana njihovim javnim
ulogama (npr. visokom zaposlenou za vreme socijalizma), ali i rtvovanjem
za blinje, odnosno intenzivnim radom staranja (care work). Pojam samo/
rtvujueg mikro-matrijarhata sam prvi put definisala 1994. (Blagojevi,
1994) pokuavajui da objasnim zato nema pobune protiv Miloevia, iako je
Srbija bila suoena s neverovatnim padom standarda i najviom moguom, u
sutini nemerljivom, stopom inflacije. Odgovor sam nala u injenici da mikro
sfera, sfera svakodnevice tei vlastitoj reprodukciji, da je ona ciklina i da je
preivljavanje u najteim uslovima omogueno zahvaljujui intenezivnom troenju
enskih resursa u toj mikro sferi. Taj fenomen sam tada nazvala SMM kako bih
^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku
104
opisala situaciju u kojoj ene sebe samo/proizvode kao rtvu, odnosno u kojoj
one postaju heroine sopstvenog rtvovanja Bez mogunosti da ovom prilikom
ulazim u objanjenje koji istorijski i kontekstualni faktori pogoduju uspostavljanju
ove matrice, rei u samo da je koncept SMM iroko prihvaen u srpskoj
sociologiji i empirijski potvren u razliitim istraivanjima razliitih autora. Ono
to je svakako zanimljivo je to sam ga ja prvobitno povezala s tranzicijom,
ratom i krizom, kao i s procesima re-tradicionalizacije i re-patrijarhalizacije.
Meutim, u svom najnovijem istraivanju
2
otkrila sam, uz sopstveno iznenaenje,
da SMM nije retro oblik ureenosti rodnih odnosa u mikro sferi, ve je u
stvari prelazni oblik ka uspostavljanju egalitarnijih odnosa. Dakle, on nije korak
unazad, ve korak napred ka jednakosti. Ono to se dogodilo to je da su
ene koje su prethodno akumulirale i znanje i mo, i privatno i javno, u stvari
svojim intenzivnim rtvovanjem samo dodatno ojaale svoje pozicije, odnosno
hod ka jednakosti To je naroito vidljivo u mlaim generacijama ena, koje su
prihvatile model samo/investiranja, nasuprot modelu samo/rtvovanja (Marody,
Poleszczuk, 2000). Muki identiteti se, dakle, formiraju unutar matrice rodnog
reima koga dominantno odreuje SMM.
Poluperiferijska patrijarhalna ideologija
mit o spskoj mukosti
Muki identiteti se, kao i svi drugi identiteti, formiraju relaciono. S jedne strane
su, dakle, ene kao Druge, a s druge strane, zbog poluperiferijskog poloaja ovih
zemalja je Centar, ali i susedi. Koliko je upravo poluperiferijska pozicija vana vidi
se najbolje kada se dekonstruie mit o srpskoj mukosti. U diskurzivnoj analizi
koju sam sprovela krajem 90-tih ubedljivo sam pokazala da je matrica unutar koje
se samodreuje srpski muki identitet 90-tih apsolutno obrnuta u odnosu na
matricu rodnih konstrukata koja dominira u kulturama Centra.
Na Zapadu je kararteristian niz opozicionih metafizikih konstrukata, kulturalnih
konvencija, koji vezuju muki identitet za kulturu i enski za prirodu. To je, onda,
u vezi s nizom drugih metafizikih dualnih konstrukata: enskost mukost, Priroda
kultura, Primitivno civilizovano, Instinkitivno ono to se rukovodi zakonom/
pravilom, Partikularno univerzalno, Telo - Razum, Oseanja Razum/Ratio...
2
(Razvoj i svakodnevica: Rodni barometer u Srbiji), koji sam sprovela za UN Women,
Zenike sveske
105
Srpska matrica rodnih dihotomija, meutim, potpuno je obrnuta. Znai sledi:
Mukost enskost, Priroda kultura, Instinkt, spontanost rei, promiljenost,
Tradicija- modernost, Balkan, srpstvo Evropa, Zapad, Priroda tehnologija,
Autentinost- izvetaenost, Superiornost inferiornost, Ruralnost urbanost,
Ratnitvo, hrabrost potovanje ratnika, podrka, nega, Seksualna mo -
seksualna zavisnost
Ova matrica je razotkrivena diskurzivnom analizom nekih od kljunih tekstova
koji su 90-tih pokuali da utvrde ta je to srpska mukost (Blagojevi, 2000).
Bez ulaenja u detalje, na ovom mestu je vano ustvrditi da su muki identiteti
na Balkanu, u Srbiji posebno, formirani ne samo u odnosu prema enama,
ve i odnosu prema Zapadu, i da je to jedna od posledica poluperiferijskog
poloaja Balkana, koji ima duboko ambivalentan odnos prema Centru: i odnos
privuenosti, divljenja, i odnos otpora, negacije, pokuaja da se, upravo iz
oseanja inferiornosti, odbrani neka vrsta superiornosti. U ovom sluaju,
srpski muki identitet je konstruisan kao otpor modernosti koju donosi Centar.
Ako se ovoj matrici rodnih identiteta, koja je ve dovoljno usloenjena, jer je u
nju umetnuto odreivanje ka Centru, doda i odnos prema vlastitom etnicitetu i
drugim etnicitetima, onda slika postaje jo kompleksnija. Kako je to obrazloio
istoriar Predrag Markovi (Markovi, 2003), stereotipi o drugima na Balkanu
se pomeraju sa Zapada ka Istoku, i sa Severa ka Jugu. Oni koji su na Zapadu
su uvek uredniji, vredniji, istiji, civilizovaniji od svojih suseda na Istoku
ili Jugu. Mislim da razotkrivanje ove jednostavne drutvene pravilnosti, upravo
potvruje, na svoj nain, u kojoj meri su stereotipi na poluperiferiji oblikovani
upravo pozicijom u odnosu na Centar.
Poluperiferijska pozicija balkanskih drutava, dakle, viestruko uslonjava
formiranje mukih identiteta. Upravo zato, u tim identitetima postoji jako
puno protivrenosti, ambivalencija, ambigviteta, razliitih hijerarhija, koje
dodatno komplikuju odgovor na pitanje: ta to znai biti mukarac na Balkanu,
Srbin, Hrvat, Bonjak, Crnogorac i td. ? Iz takve situacije, na individualnom,
grupnom i kolektivno-psiholokom nivou, postoje dva mogua izlaza. Prvi, koji
vodi nunom pojednostavljivanju, pri emu se odustaje od bilo kakve logike
doslednosti ili argumenata, a vlastiti identitet se u nedostatku jakih razloga
podrava pojaanim emocijama, sve do nivoa agresivnosti, ili tvrdnjama o
^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku
106
vlastitoj superiornosti
3
. Drugi put se sastoji u prevazilaenju, nadilaenju,
redefinisanju mukog, pa i svakog drugog identiteta kao takvog.
ta kau istraivanja?
Rezultati mog najnovijeg istraivanja o rodu i svakodnevnom ivotu u Srbiji
4

pokazuju nekoliko veoma bitnih stvari kada je re o mukarcima, problemima
formiranja identiteta, njihovim svakodnevnim praksama i diskursima. Izneu
samo neke od zakljuaka ove obimne studije, koji su u neposrednoj vezi s
prethodno iznetim teorijskim postavkama.
Najvee razlike u stavovima mukaraca i ena su one koje se odnose na
vrednovanje poloaja jednih i drugih. Oni pokazuju asimetrinu sliku, u kojoj
mukarci vide sebe kao vee rtve i u nepovoljnijem poloaju, dok ene vide
sebe u tom poloaju. Asimetrija stavova je velikim delom refleks patrijarhalne
ideologije koja predstavlja reakciju na realno jaanje poloaja ena. (Da je
enama tee u ivotu slae se 33% mukaraca i 61% ena. Da su mukarci vei
gubitnici u tranziciji slae se 38% mukaraca i 25% ena.).
Iako na nivou stavova i diskursa postoji patrijarhalizam, istovremeno
postoji, na nivou realnosti, i sve vee pomeranje u pravcu egalitarnosti. Na
primer, podaci pokazuju da sve vei broj aktivnosti vezanih za kuu i decu,
ene i mukarci obavljaju zajedno. Uspostavljanje egalitarnog modela
sledi prethodno uruavanje mukog, patrijarhalnog autoriteta u gotovo svim
oblastima porodinog ivota i jaanje enskog autoriteta, odnosno osnaivanja
ena, po model u samo/rtvujueg mikromatrijarhata. Samo/rtvujui
mikromatrijarhat je prelazni oblik u jaanju opteg egalitarnog trenda, koji je
bio uslovljen procesimatranzicije i doprineo jaanju poloaja ena u privatnoj
3
Pozorina predstava ovinistika farsa je savren primer za ovu priu o takmienju s drugima,
izdvajanju istorijskih argumenata u prilog sopstvene superiornosti, to ne omoguuje bilo kakvo
razreenje.
4
Radi se o istraivanju koje je raeno za UN Women, Rodni barometar u srbiji, 2012. Istraivanje
e biti publikovano u knjizi pod nazivom: Rodni barometar u Srbiji: razvoj i svakidanji ivot ( Beograd: UN
Women, 2013). Istraivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku ena i mukaraca 20-50 godina
starosti. Pored kvantitativnog dela, imalo je i kvalitativni deo ( 32 intervjua i 33 fokus grupe) kojim su
ispitivani rodni diskursi u svakodnevici.
Zenike sveske
107
sferi (na primer, dok je 2006. ak 84% ispitanica izjavljivalo da roditelji sve
treba da ine za dete, to je sada sluaj sa 66% ispitanica).
Mukarci su u prilinoj meri traumatizovani dodeljenom ulogom hranilaca
porodice u valu retradicionalizacije i repatrijarhalizacije. Oni se nalaze u
paradoksalnoj situaciji da podjednako kao i ene vrednuju porodicu, ali da
istovremeno nemaju jo uvek dovoljno izraenu ulogu u porodinom ivotu, kao
i da imaju veoma ograniene mogunosti u javnoj sferi da ostvare svoju ulogu
hranilaca. Znai, ni u javnoj, ni u privatnoj sferi, mukarci ne mogu da se
ostvare. Na primer, mukarci bi, kao i ene u podjednako esto sluajeva ostavili
posao kada bi imali dovojno novca (43% i 42% m).
Frustracija se ogleda u stavovima o tome da je mukarcima tee, i u
optoj krizi maskuliniteta, koja se oituje u mnogo razliitih aspekata. U
velikoj meri ispraenjena i uzdrmana rodna uloga mukaraca, uz realno jaanje
egalitarnosti u privatnoj i javnoj sferi, uz sve oscilacije, doprinosi jaanju
patrijarhalnih ideologija, kao reakcije. Ipak, promene na nivou ponaanja
odvijaju se u pravcu uspostavljanja egalitarnosti, ak i kada stavovi reflektuju
patrijarhalnu ideologiju. Mukarci su, kao oni koji se odupiru promenama rodnih
odnosa, ujedno i oni koji iskazuju konzervativnije stavove u odnosu na ene.
(Da u svakoj porodici mora da se zna ko je glava porodice slae se, ili se
veoma slae, 71% mukaraca i 58% ena. Da abortus treba zabraniti, slae se,
ili se veoma slae, 36% mukaraca i 30% ena.)
Neprilagoenost mukaraca, kriza maskuliniteta, ispoljava se intenzivno
u razliitim aspektima vezanim za partnerstvo, a naroito za roditeljstvo: od
nemanja dece, do nepreuzimanja podjednake odgovornosti za roditeljstvo (kroz
obavljanje aktivnosti vezanih za decu, kao i kroz nepreuzimanje starateljstva
nad decom u sluaju razvoda, neplaanja alimentacije i sl.). Nepreuzimanje
odgovornosti u partnerstvu i roditeljstvu od strane mukaraca vodi veoma
razliitim ocenama vezanim za zadovoljstvo partnerskim odnosima: mukarci su,
naravno, mnogo zadovoljniji od ena.
Krizu maskuliniteta pojaava injenica da mukarci oseaju obavezu da budu
hranioci porodice, uz istovremeno jako visoko vrednovanje porodice u odnosu
na posao. Na pitanje: koliko im je porodica vana u odnosu na posao?, samo
^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku
108
4% mukaraca i 2% ena je odgovorilo da im je posao vaniji. Da su podjednako
vani smatra 32% mukaraca i 34% ena.
S retradicionalizacijom i repatrijarahalizacijom je pojaan pritisak upravo na
mukarce da budu hranioci (breadwinners), a na ene da budu one koje se
staraju (caregivers). Paradoks je u tome to je kod ena, pod pritiskom tranzicije
i siromatva, dolo do odreenog usklaivanja ideolokog i realnog (one i rade i
zarauju i prisutne su u porodici), diskurzivnog i opipljivog, dok je kod mukaraca
taj raskorak postao dramatian, proizvodei tako krizu maskuliniteta. Samo oko
27% mukaraca i 26% ena sebe doivljavaju kao dobitnike tranzicije.
Kriza maskulniteta pojaava autodestruktivno i destruktivno ponaanje
mukaraca. ak 44% ena i 56% mukaraca pui. ak 55% mukaraca s najniim
obrazovanjem redovno konzumira alkohol, nasuprot 26% mukaraca s visokim
obrazovanjem. Ipak, velika veina mukaraca (83%) smatra da nasilje u porodici
treba otro kanjavati.
Promene partnerskih odnosa u pravcu dostizanja vee jednakosti se dogadaaju
postepeno, iz generacije u generaciju, osim ako okolnosti ne deluju drastino u
nekom drugom smeru (npr. 90- te godine na teritoriji bive Jugoslavije). Vano
je uoiti da je do promena tvrdog patrijarahalnog modela dolo jo pre nekoliko
generacija, i to prvenstveno u krugovima visokoobrazovanih i ena.
Jaanje odreenih (kvazi) tradicionalnih i patrijarhalnih vrednosti u javnom
diskursu, koje se iskazuju kroz prihvatanje desniarskih ideologija ili izrazit
nacionalizam, nema jednostavan transfer na mikro nivo, pogotovu ne na nivo
aktuelnog ponaanja. Mikro nivo, najee, zadrava svoju vlastitu logiku,
dok javni diskurs, naroito onaj koji je zastupljen u medijima, samo delimino
korespondira s tom logikom. Tradicionalno se esto konstruie kroz brisanje
memorije o onome to je stvarno postojalo.
Opti nalaz diskurzivne analize kada je re o rodnim identitetima je da su
oni u najveoj meri u procesu duboke transformacije, koja ide u pravcu njihove
relativizacije. Relativizacija identiteta se odvija na vie nivoa: relativiziran je
eksplicitno identitet kao takav (ako je ikada i bio uspostavljen kao jasan doivljaj
sebstva, s obzirom na izrazito kolektivistiku i familijaristiku prirodu drutava
Zenike sveske
109
u tranziciji), relativizirane su razliite grupne pripadnosti, ukljuujui i rodnu; i
postoji, kod velikog broja ispitanika, jedna vrsta diksurzivne upljine kada je re
o identitetu, koja se nadometa priom o ivotnom toku i dogaajnosti.
Na individualnom nivou rod deluje na nivou praksi, po automatizmu, u
nereflektovanoj svakodnevici. Iz ovoga, dalje, sledi da se rod diskurzivno
konstruie i obnavlja upravo na nivou metadiskursa, onog koji je dominantno
prisutan u medijima i uopte u javnosti, a ne u toj meri na nivou praksi u
svakidanjici. Individualni, grupni i kolektivni identiteti su pod uticajem upravo
metadiskursa, iako se prakse menjaju. Ali, prakse ne mogu da utiu na formiranje
identiteta ukoliko postoji diskurzivna upljina. Sistem praksi, kao to su
pokazale i kvantitativna i kvalitativna analiza u sutini je daleko vie simetrian
pa i kooperativan, nego to se to moe iitati iz metadiskursa o rodnosti. Diskurs
konfliktnosti proima veliki deo diskursa o rodnosti, ukljuujui i konfliktnost meu
samim enama. Diskurs konfliktnosti se esto preslikava s makro nivoa na mikro
nivo, kao to su ve pokazale mnogobrojne analize povezanosti naracija o rodu s
naracijama o nacijama. Postoji odsustvo diskursa o saradnji, solidarnosti, kooperaciji,
povezanosti, razmeni. Individualnim naracijama o rodnosti nedostaje metadiskurs
kooperativnosti u koji bi mogle da se smeste.
Istraivanje je na mnogo nivoa pokazalo da je neophodno da se rodne politike
zaista shvate kao rodne, a ne kao one koje su iskljuivo usmerene na ene.
Evidentno je da je tranzicija potencirala krizu maskuliniteta, kao to je i
repatrijarhalizacija pojaala pritisak na mukarce da budu hranioci porodice.
Mladi mukarci su pogotovu izloeni pritisku prevelikih oekivanja i imaju jako
oseanje frustracije, zato to ne uspevaju da se uklope u ovakve rodne stereotipe.
Zato je neophodno da se rodne politike u mnogo veoj meri usmere na mukarce
i na njihovu senzibilzaciju za pitanja rodnosti. Visoka cena koju mladi mukarci
plaaju u obliku nezdravih ivotnih stilova i sklonosti nasilju, je povezana s niskim
nivoom rodne osveenosti.
Zakljuak: ka promeni metadiskursa o rodnosti
Rodne politike treba da se usmere na promenu metadiskursa o rodnosti,
ukljuujui i diskurse o rodnoj jednakosti, staranju, nasilju nad enama,
homoseksualnosti. Meutim, promena diskursa nije svodiva na jednostavne
^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku
110
javne kampanje, ve ona podrazumeva razumevanje diskurzivnih obrazaca koji
ve postoje u odreenom kontekstu, a koji su i sami, kao to smo to pokuali
da objasnimo, nastali u veoma sloenom strukturalnom spletu koji postoji
na poluperiferiji. U Srbiji je metadiskurs o rodnosti fokusiran na konflikt i
nerazumevanje, a ne na povezanost i solidarnost meu rodovima. On u najveoj
moguoj meri preslikava politike, i javne diskurse uopte, koji se odnose na
Centar ili okruenje. Meutim, na promenu ovih diskurzivnih obrazaca je
mogue uticati odgovarajuim rodnim politikama.