XII - Socijalni uticaj

(Poslunost, konformizam, pokoravanje autoritetu)

Dve strane autoritarne linosti autoritarna agresivnost i autoritarna
submisivnost
Posebna oblast socijalne psihologije bavi se pojavama nastojanja i
posledicama pokuaja da se utie, direktno ili indirektno, na nain na koji
pojedinci misle, oseaju ili se ponaaju. Osnovno pitanje: da li su samo
autoritarne linosti podlone pokoravanju autoritetu ili je to sastavni deo
univer!alnih !akonitosti procesa socijalnog uticaja?
"stvari, opstajanje svakog drutva !ahteva neki stepen konformiranja u
odnosu na socijalne norme# drutvo, tako$e, trai od ljudi da se povinuju %iskau
poslunost& !ahtevima koje pred njih postavlja i da se, ponekad, pokoravaju
autoritetima. 'e$utim, ljudi se ne kon(ormiraju, sluaju ili se pokoravaju )slepo*
kad god do$u u takvu situaciju. +vaki pojedinac ima, tako$e, jedinstven oseaj
sopstvenog identiteta %prema ,riksonovoj teoriji identiteta&. +toga je pojedinac
esto u kon(liktnoj situaciji: i!me$u potrebe da ouva sopstveno oseanje
identiteta i ne!avisnosti kao individue, s jedne - i pritiska, !ahteva ili oekivanja
okoline da poslua, kon(ormira se ili pokori eljama ostalih ljudi, preovla$ujuim
normama ili standardima, s druge strane.
Odbijanje da se pridrui )masi* ponekad moe da ima o!biljnih posledica
!a pojedinca: od ostraki!ma %odbacivanja od strane grupe& do hapenja ako
prekri !akon# ukoliko, pak, ne sauva sopstveni oseaj identiteta, posledice
mogu biti nisko samopotovanje, nisko samopou!danje i, u ekstremnim
sluajevima, depresija i apatija.
+ocijalni uticaj pojedinac moe spremno da prihvata, svesno ili nesvesno,
ili da ga sa veim ili manjim stepenom otpora odbacuje.
Koji su to razliiti tipovi socijalnog uticaja i koji faktori utiu na
poveavanje ili smanjivanje tog uticaja; zato su ljudi spremni da
posluaju nareenja, pokoravaju se autoritetima ili konfromiraju grupi.
Poslunost (spremnost !a prihvatanje tu$ih !ahteva be! spoljne prisile i pritiska&
Poslunost moe da se de(inie kao: )odgovor na direktan pokuaj da se utie
na nekoga posredstvom !ahteva* %/aron 0 /1rne, 2344&. Od osobe se direktno
trai %!nai, ne komanduje se niti se demonstrira autoritet& da postupa na
odre$en nain.
Otkrivene su etiri osnovne )tehnike* %naina& koje utiu na poslunost, tj.
potinjavanje !ahtevu, be! spoljne prisile, odnosno apelovanjem na odre$ene
psiholoke (aktore: recipronost, tehnika )noga-u-vrata*, prestup %oseanje
krivice& i samo-potovanje.
254
a. "manjivanje neijeg samopotovanja na taj nain to se ljudi dovode u
situaciju da kau ili urade neto smeno - stvara veu podlonost da se
povinuju !ahtevima# da bi )povratili ugled* %6psler, 2347&.
b. 8ada je neko uhvaen da radi neto loe %!abranjeno, neispravno,
nepravedno& bie skloniji da poslua kasnije !ahteve koji mu se upuuju,
nego neko ko je uinio neto !abranjeno ili loe, ali nije bio uhvaen
%oseanje krivice&. Oseanje krivice moe umanjiti:
- i!vrenjem dobrog dela
- nametanjem samome sebi neke neprijatnosti
- racionali!ujui svoj lo postupak
Prva dva naina poveavaju spremnost da se prihvate tu$i !ahtevi.
c. 9judi kojima je prethodno uinjena neka usluga bie skloniji ka poslunosti
nego oni kojima nije uinjena usluga %recipronost&.
d. :ehnika )noga-u-vrata* - osoba prvo !atrai malu uslugu, a !atim sledi
!ahtev !a mnogo veom e(iksno kao sredstvo da se ovek navede da
poslua vei !ahtev.
Primer! Od vlasnika kua je traeno da u svojoj bati okae veliki runi natpis
);o!i paljivo*. Dve eksperimentalne i jedna kontolna grupa: grupi 6 %kontrolnoj&
prethodno nita nije %manje& traeno# od grupe / prethodno traeno da okai
mali natpis iste sadrine %isti tip !ahteva&# od grupe < je prvo traeno da potpie
peticiju o neemu %drugaiji tip !ahteva&. =ajvei stepen poslunosti u odnosu na
veliki !ahtev %veliki natpis& ispoljila je grupa kojoj je prvo traena mala usluga
istog tipa %47> prihvatilo&# grupa od koje je prethodno traena manja usluga
drugaijeg tipa opada poslunost -7?> prihvatilo# u kontrolnoj grupi svega 24>
prihvatanja.
"#janjenje tehnike )noga-u-vrata*: ljudi su u osnovi skloni da uine uslugu i ne
opiru se da posluaju male !ahteve. 8ada su ve jednom pristali na mali !ahtev,
oni pokuavaju da odre kon!istentnu %po!itivnu& sliku o sebi i oseaju se
obave!nim da nastave !a prihvatanjem !ahteva koji slede %@reedman 0 @raser,
23AA&.
<ialdini %2347& demonstrirao je i e(ikasnost suprotnog pristupa u nastojanju da
osobu navedemo da uini ono to elimo od nje. Prvo veliki !ahtev, dovoljno
neumeren da bi bio prihvaen koji prati mnogo umereniji !ahtev %onaj koji u
stvari elimo da osoba poslua&# )cenjkanje*. ,(ikasan jedino kada ista osoba
i!ra!i oba !ahteva dok prethodna tehnika )pali* bilo kada ista ili ra!liite osobe
postave oba !ahteva.
:ehnike koje pospeuju )pristajanje* na tu$e !ahteve me$u glavnim su
mehani!mima pojava prevare %prevaranata& u svakodnevnom iivotu, ali i
reklamiranja proi!voda %to je slinoB& itd.
Konformizam
25C
8on(ormi!am se, uobiajeno, i!uava kao karakteristika grupnog ponaanja %u
okviru psiholgije grupa&. Ovde ra!matramo kon(ormiranje i kon(ormi!am kao
jedan od vidova i posledica socijalnog uticaja.
Da!likuje se u odnosu na poslunost na dva naina: a. obuhvata promenu
u ponaanju u skladu sa ponaanjem grupe ili socijalnom normom# b. re je o
pritisku od strane grupe ljudi , a ne o !ahtevu nekog pojedinca.
8on(ormi!am %8isler 0 8isler, 23A3# 6ronson, 234A& de(inie se kao )promena
u ponaanju ili uverenjima u pravcu grupnih ponaanja i uverenja, a koja je
pro!vod stvarnog ili imaginarnog grupnog pritiska* %!nai, promena je
prihvaena ili odobravana od strane grupe# )poputanje grupnom pritisku*#
mada, pojedinac ima i!bora u pogledu toga kako da se ponaa kon(ormisitiki,
ne!avisno ili antikon(ormistiki&.
Dot: smatra da je ova de(inicija suvie uska# naime, do kon(ormiranja moe doi
!bog grupnog pritiska, ali i !ato to se prihvata ponaanje veine kao model, da
bi se i!begao napor sopstvenog traenja odgovarajueg ponaanja u datoj
situaciji.
Eksperimentalna istraivanja
$erif %+heri(, 23EA& eksperiment sa optikom ilu!ijom, t!v. )autokinetikim
e(ektom*: poka!ao da se ljudi kon(romiraju grupnim normama kada se na$u u
veoma nejasnim ili novim situacijama.
erifov eksperiment: " mranoj sobi na ekran je projektovana svetla taka u
tim uslovima nepomina taka i!gleda kao da se pomera. Od subjekata je
traeno da procene opseg )pomeranja*. 8ada su subjekti bili sami u sobi,
njihove procene poka!ivale su veliku varijabilnost. =aime, kada je od iste osobe
traeno da ponovi !adatak ona je (ormirala svoj sopstveni standardni opseg
procene u koji su se sve njene procene uklapale# me$utim i!me$u pojedinaca
postojale su velike ra!like u veliini tog standardnog opsega %na pr. kod nekoga
je to bilo 5?-E? cm, a kod drugog A?-C? cm&. 'e$utim, kada je u sobi bilo vie
osoba %dve ije su procene prethodno bile sline i jedna ije su se procene
veoma ra!likovale& i kada je od njih traeno da glasno saoptavaju svoje
pojedinane procene kretanja take dola!ilo je do ujednaavanje procena:
pojedinac koji se ranije ra!likovao u procenama pribliio se procenama ostale
dvojice. Po reima autora, on se kon(ormirao grupnoj normi.
" eksperimentima u kojima je odmah uvedena grupa subjekata %koji nisu
svi prethodno (ormirali svoj )re(erentni okvir procene*& !nai, jedan )nov* i
dva )iskusna* subjekta dola!ilo je do prilago$avanja procena u pravcu
procena koje je davala veina.
=a osnovu ovih istraivanja Feri( i!vlai dalekosene !akljuke o
ponaanju pojedinca u grupi. Gakljuak Feri(a H Pojava konvergencije! sudovi i
253
norme pojedinaca kada su u grupi i ocenjuju iste objekte konvergiraju jedni
drugima i postaju slini# konvergencija koja je konani re!ultat pribliavanja nije
prosek pojedinanih ocena, poto je uticaj nekih lanova grupe vei od uticaja
drugih# obra!uje se slian sud i slina norma H opta ili grupna norma#
obra!ovanje !ajednike norme nastaje bre ako pojedinci nisu prethodno
(ormirali svoje individualne norme# kada kasnije, poto su (ormirali !ajedniku
normu, sami be! prisustva drugih reaguju lanovi grupe se ponaaju u skladu
sa (ormiranom normom. Irupne norme predstavljaju kompromis lanova grupe
na osnovu odstupanja od ranijih individualnih normi.
8asnija istraivanja drugih autora otkrila su da pojava )kolektivne norme* nije
tako automatski proces kako je Feri( pretpostavljao: uticaj grupe na
kon(ormiranje sa prethodno (ormiranim normama e biti vei:
- to je vea nejasnost situacije i manje iskustvo pojedinca sa takvom
situacijom#
- kada se pojedinci u grupi doivljavaju kao bliski %prijatelji& ili ako se opaaju
kao slini#
- kada su subjekti uvereni da je (enomen koji procenjuju stvaran, a ne samo
optika ilu!ija %kada im se unapred kae da je to optika ilu!ija, konvergencija
u procenama je manja&.
Aov eksperiment:
+olomon 6 %6sch, 2377& !amislio je eksperiment u cilju istraivanja
kon(ormiranja grupnom pritisku koji su mnogi autori kasnije ponovili. On je uveo
pojam Jkon(ormi!amK u objanjenjima ovakvih (enomena.
Osnovni eksperimentalni obra!ac sastojao se u pre!entiranju subjektima
%studentima& jedne linije standardne duine i tri linije koje je trebalo porediti sa
njom. +ubjekti su imali jednostavan !adartak da procene koja od tri linije je
najblia po duini standarnoj.
Aova eksperimentalna paradigma
Standardna linija Linije za poreenje
2E?
Da bi prouavao kon(ormiranje grupnom pritisku 6 je dovodio svoje %naivne&
subjekte u sobu gde je bilo jo sedmoro ljudi %njegovih saradnika koji su bili
instruisani kako da daju procene&. :rebalo je da svi glasno saopte koju od tri
linije smatraju po duini istom ili najslinijom u odnosu na standardnu. )=aivni*
subjekti su postavljeni na kraj reda, tako da su mogli da uju prethodne procene
svih drugih i tek onda da daju svoju procenu. %/ilo je 2C !adataka, tj.
kon(iguracija linija koje je trebalo procenjivati&. 8od prva dva !adatka
)instruisani* subjekti je trebalo da daju ispravan odgovor, a kod svih sledeih
primera trebalo je svi da daju pogrean odgovor. 8ontrolna grupa studenata
davala je procene duine linija u situaciji odsustva grupnog pritiska. 6a je
interesovalo da li e se subjekti kon(ormirati jedinstvenim mada pogrenim
procenama veine.
+ubjekti i! kontrolne grupe u 37> sluajeva davali su taan odgovor# !a ra!liku
od njih u prisustvu jedinstvene grupe koja je namerno davala pogrene procene
C?> subjekata se bar jednom sloilo !a netanim procenama veine# C> se
svaki put sloilo# proseno, subjekti su se kon(ormirali procenama veine i!me$u
L-7 puta u 25 pokuaja.
6 je intervjuisao svakog subjekta posle eksperimenta: oni koji su se kon(ormirali
i!nosili su ra!liite razloge svog ponaanja %da je grupa u stvari bila u pravu, da
nisu eleli da pokvare nala!e eksperimenta, da nisu eleli da unesu disharmoniju
i kon(likt u grupu&. Oni koji se nikada nisu kon(ormirali i!javili su ili da su bili
uvereni u svoju procenu, ili da su mislili da su drugi u pravu, ali nisu mogli da se
sloe jer oni sami nisu tako videli. %nai, nije se promenila percepcija (pod
uticajem slepe sugestije veine ili autoriteta), ve su su#jekti
racionalizovali (iznosili racionalne razloge za) svoje konformiranje& '
osnovi ove pojave je kognitivni, a ne perceptivni proces (stepen uverenosti
u svoj sud)&
6 je i!veo ni! ovakvih eksperimenata varirajui broj prisutnih osoba. Poka!alo
se da je uticaj jedne osobe veoma mali, da se poveava sa brojem osoba, ali da
je dodatni uticaj posle broja od etiri osobe ne!natan %posle odre$ene take,
apsolutna veina nema uticaja&. :ako$e, broj kon(ormiranja se smanjivao ukoliko
je ra!lika u duini linija bila oiglednija %tei i nejasniji !adaci proi!veli su vie
kon(ormiranja&, kao i ako se me$u )!averenicima* %instruisanim subjektima&
i!davajao neko ko bi, ipak davao korektne procene.
Mpak, u svojim !akljucima, 6 nije tvrdio da je pogreno kon(ormiranje u
ovom smislu predominantan ili tipian odgovor pojedinaca, ve samo uka!uje na
to da se ono u takvim situacijama pojavljuje.
" nekim kasnijim eksperimentima drugih istraivaa, u kojima od
subjekata nije traeno da javno i!nesu svoj sud %sedeli su u odvojenim
boksevima& kon(ormiranje je bilo !natno manje %<rutch(ield, 2377&. :o govori u
prilog te!i koju i!nosi Kelman %237C& da je re o delovanju ra!liitih procesa
kon(ormiranja kada se sud i!nosi javno, odnosno privatno: javnom pristajanju i
privatnom usvajanju (internacionalizaciji!. Navno pristajanje javno se kon(ormira
grupnim normama, ali privatno podrava drugaije miljenje# pojedinac je ovde
2E2
pod normativnim pritiskom da se kon(ormira. Mnternali!acija ili privatno
prihvatanje kada pojedinac veruje da je grupa u pravu i prihvata ta uverenja
lino# ovde je re o informacionom pritisku grupa prua in(ormacije o realnosti
koju treba interpretirati. Fto je situacija nejasnija vei in(ormacioni pritisak# to
je situacija jasnija vei je uticaj normativnog pritiska ka kon(ormiranju.
(aktori koji utiu na konformiranje: a. normativni socijalni uticaj vei u
situacijama licem"u"lice nego kada se ljudi i!janjavaju privatno %javno-tajno
glasanje&# b. privla#nost grupe !a pojedinca to je privlanija vee je
kon(ormiranje# c. referentnost grupe grupe koje nam se dopadaju i sa kojima se
poredimo posebno snaan socijalni uticaj na kon(ormiranje# d. ljudi koji imaju
visoko samopotovanje manje se kon(ormiraju# e. ljudi koji sebe smatraju
kompetentnim u nekoj oblasti manje se kon(ormiraju od onih koji sebe smatraju
nekompetentnim %stoga, manje obra!ovani se vie kon(ormiraju&# (. potkrepljenje
%nagrada& pojaava kon(ormi!am# g. odsustvo konsenzusa u okviru veine
smanjuje kon(ormiranje pojedinca %ako procene nekog u okviru instruisane grupe
subjekata odstupaju od ostalih !nai, grupa u kojoj postoje )disonantni
glasovi* umanjuje kon(ormiranje&# h. strah da e neko biti identi(ikovan kao onaj
ko odstupa od veine donekle poveava kon(ormiranje %kada se subjektu
saopte procene drugih i ujedno mu se ukae na to da e njegove procene biti
saoptene drugima&.
Konformizam u irem socijalnom kontekstu
Pored kognitivne funkcije koju ko(ormi!am moe imati u situacijama slinim
napred navedenim %situacijama opaanja i procenjivanja&, socijalni psiholo!i su
esto, i ak prevashodno, naglaavali i istraivali njegovu socijalnu funkciju u
drutvu u celini.
)va znaenja pojma konformizam
$. %onformizam kao vid socijalne interakcije " %onformiranje drutvenim
normama, saradnja me$u pripadnicima grupe i odgovornost !a !ajednike
ciljeve osnovni re!ultati socijalne interakcije. +vako drutvo tei da ih
institucionali!uje kao kultirne vrednosti i da, procesom socijali!acije, (ormira
pojedinca koji je u osnovi kon(ormista, kooperativan i socijalno odgovoran.
8on(ormiranje sa osnovnim ulogama kulture i drutva. Prilago$avanje
oblicima ponaanja koji od njega drugi oekuju %roditelji, vrnjaci, kola itd.&.
" ovom smislu kon(ormi!am !nai drutvenu prilagodljivost, prihvatanje
!ajednikih vrednosnih sistema i ponaanja. Pretpostavka !ajednike
eg!istencije. 8on(ormi!am omoguava stabilnost ali onemoguava promenu.
&. " kri!nim drutvenim situacijama, situacijama promena kon(ormi!am je
prepreka drutvenim promenama. " ovom smislu, !naenje kon(ormi!ma
negativno - kao nekriti#ko pri'vatanje normi i ponaanja be! sopstvenog
osmiljavanja injenica, linog stava, kao prikrivanje vlastitih interesa i
slabosti !aklanjanjem i!a Jbe!linostiK grupe.
2E5
Ova dva !naenja se ne iskljuuju, mada ih treba posmatrati kao dve kvalitativno
ra!liite pojave potreba prihvatanja odre$enih oblika ponaanja kao
pretpostavke reali!acije !ajednikih vrednosti, s jedne i potreba !a
samostalnou %kritikim preispitivanjem sadraja socijali!acije& kao
pretpostavkom daljeg ra!voja, s druge strane.
M! ovoga sledi u sociolokoj teoriji: a. (unkcionalno poimanje kon(ormi!ma:
Jdrutveni sistemK odravanje postojeeg %Parsons, 'ills& b. kritiko poimanje
kon(ormi!ma Jbeg od slobode beg u kon(ormi!amK %@romm, Diesman&.
*rste konformistikog i nekonformistikog ponaanja (o#janjenja)
Vilis %Oillis, 23AE& ra!likuje tri osnovna tipa kon(ormi!ma: normativni, in(ormativni
i JudvorikiK kon(ormi!am.
+ormativni konformizam podra!umeva neposredni grupni pritisak, postojanje
mani(estne grupne norme i vrednosti u ijem se sklopu odre$eni vidovi
ponaanja nagra$uju, a drugi kanjavaju. Prisutan je kada grupa ima neposrednu
vanost !a pojedinca. Dva oblika ispoljavanja: a. interesni %instrumentalni& i b.
iskreni.
ad a. Pojedinac je svestan nagrade i ka!ne# poto je opasno neslagati se
pojedinca se javno saglaava sa grupom sve dotle dok opaa situaciju pretnje,
ali se, intimno, u sebi, ne slae.
ad b. pojedinac se i javno i privatno %intimno& slae sa grupom# slaganje je
stabilno i trajno i onda kada ne postoji grupni pritisak. " osnovi je internalizacija
%pounutrenje& grupnih normi.
Dekker smatrao da je podvrgavanje grupnim normama H osnova autoritarnosti
,nformacioni konformizam ( postoji u situacijama koje su nejasne, neodre$ene,
ambivalentne, u kojima pojedinac nema sigurnu osnovu !a samostalno
prosu$ivanje %kao u Feri(ovom eksperimentu&. Poto je nesiguran, pojedinac trai
oslonac u nekom autoritetu %grupe& i povodi se !a onima !a koje misli da po!naju
problem.
)'dvoriki- konformizam postoji onda kada pojedinac eli da bude prihvaen i
pri!nat od strane drugih, mada ne postoji grupni pritisak. Posebno se javlja u
situacijama hijerarhijske strukture i !avisnosti pojedinca %Jkarijeri!amK&.
6nticipativna socijali!acija usvajanje ponaanja ve!anog !a odre$ene uloge ili
status koji se tek oekuju.
@estingerova teorija socijalnog pore$enja %Festinger, 237L& daje objanjenje
motivacione osnove kon(ormiranja: ljudi tee da procenjuju svoja uverenja,
sposobnosti, stavove upore$ivanjem sa drugim ljudima# drugi kao Jre(erentna
grupaK tj - standard koji predstavlja uputstvo !a JodgovarajueK ponaanje, ona
2EE
daje in(ormaciju o odgovarajuem ponaanju ili ponaanju koje se od nas
oekuje %in(ormativni kon(ormi!am&. Drugi su, tako, uvek osnova naeg samo-
vrednovanja. =ae po!itivno samo-vrednovanje, pak, poveava nae
samopotovanje i samopou!danje. Otuda poriv da se socijalno prilagodimo.
8on(ormirati se moemo i stoga da bi i!begli kon(likte %normativni kon(ormi!am&#
da ne bismo JtraliK i! grupe, tj. da podrimo grupnu kohe!iju# !adovoljiti druge
moe biti i samo po sebi nagra$ujue %ljudi nas vole Hsamo-nagra$ujue&. 8oji
vid kon(ormiranja e se javiti !avisi od socijalnog konteksta.
+uprotni pojmovi: ekonformi!am i antikonformi!am: antikon(ormi!am-
pojedinac nije ne!avisan od grupe, ve ili JsameravaK svoje ponaanje datoj grupi
i ponaa se suprotno, ili odbacuje norme jedne a prihvata norme druge grupe.
=e!avisan pojedinac Joslobo$enK svakog JsameravanjaK svog ponaanja grupi#
on se moe kon(ormirati, ali na osnovu sopstvenih ne!avisnih procena i sudova
da je dato ponaanje adekvatno situaciji.
,zvori konformistikog ponaanja
8on(ormi!am ima osnovu kako u irim drutvenim uslovima tako i u
(unkcionalnosti !a, odnosno linosti, samog pojedinca.
*snovni drutveni uslovi ( socijalni izvori konformizma:
2. +rbanizacija moderni!acija - ukidanje primarne !ajednice, stvaranje
sekundarnih socijalnih odnosa praeno je gubitnkom privatne s(ere i ra!vojem
povrnih interakcija me$u ljudima. 'asovno drutvo usamljenih jedinki.
)8on(ormi!am prema !ajednici !amenjen je kon(ormi!mom prema drutvu,
podlonost prema autoritetu porodice !amenjena je podlonou prema
autoritetu drave i svih oblika vlasti* %Fiber, 233C&. +vetovna religio!nost.
5. Sredstva masovni' komunikacija sve vie !amenjuju neposredno primarno
komuniciranje, postaju in(ormativna i (ormativna. relativno mali broj
kon!istentnih in(ormacija u okviru koherentne grupe !amenjen je mnotvom
in(ormacija kojer !ahtevaju selejkciju i prilago$avanje, pa omoguavaju
manipulaciju %in(ormacija osnova socijalne moi&. Pojedinac trai oslonac u
drugome )ko !na*. Potreba !a ra!umevanjem i sistemati!acijom sloenog
sveta pojaana stereotipo!acija %smisao u smislu koji daju drugi&.
E. ,agle promene kulturni' obrazaca - nemogunost praenja naglih i estih
drutvenih promena %vrednosnih, tehnolokih& dovodi do tenje ka prihvatanju
interpretacija onih o kojima se misli da !naju i kon(ormira se njima.
L. -olitizacija drutva snane politike kon(rontacije, ideologi!acija politikih
odnosa koji, kao i!ra! odre$enih socijalnih interesa, jednostrano i kon(liktno
prila!e interesima drugih, insistirajui na sopstvenom, traei podlonost i
jednobra!nost. " jako politi!ovanom drutvu niko ne ostaje po strani# trai se
2EL
opredeljenje po svaku cenu - lojalnost stranci, dravi# pojedinac ne moe da
bude neutralan, od njega se trai podrka i akcija.
Pokoravanje autoritetu
+ocijalni uticaj u vidu )slepe* poslunosti i pokoravanja autoritetu kada
se osoba ili grupa pokorava direktnoj komandi ili naredbama nekog autoriteta.
6utoritet moe biti druga osoba roditelj - ili institucionali!ovano !asnovani
autoriteti vojska, policija.
Da bismo govorili o autoritetu on mora da se opaa kao legitiman"
Pokoravanje autoritetu najee je benigno i konstruktivno kao osnova
(unkcionisanja drutva ili njegovih institucija. 'e$utim, )slepo* pokoravanje
autoritetu esto se u politikoj istoriji drutva poka!alo kao, u osnovi, maligno i
destruktivno.
Primeri: holokaust u nacistikoj =emakoj, sluaj 'i9ai masakra od strane
amerikih vojnika u ;ijetnamu, <rveni 8meri masovna eg!ekucija
8ambodanaca 4?-tih itd.
Primeri kada se veina ljudi na niim lestvicama u hijerarhiji pokoravala svim
naredbama svojih pretpostavljenih. Pitanje: !ato %strah od ka!ne. tip linosti. ili
spoljanji situacioni (aktori. &.
+tenli #ajlgrem %+tanle1 'ilgram, 23A?& istraivaki program o uslovima
pokoravanja autoritetu.
.ajlgremovi eksperimenti %na Odeljenju !a psihologiji Pale univer!iteta&
- me$u najkontrover!nijim u socijalnoj psihologiji
Degrutovao subjekte preko oglasa u lokalnim novinama. !a )eksperimentalna
istraivanja pamenja* %predstavljeni kao eksperimenti uenja parova prideva-
rei i uticaja kanjavanja na pamenje&.
'e$u prijavljenim subjektima %bacanjem novia& odre$ivali su se )uitelji*
%naivni subjekti& i )uenici* %instruisani subjekti mahom lokalni glumci&.
)"itelj* je trebalo da glasno ita parove rei %)plavo-devojka*, )debelo-vrat* i
sl.& ueniku iji je )!adatak* bio da pamti# kasnije, kada )uitelj* sa liste ita
jednu od rei, )uenik* je trebalo da reprodukuje onu koja je sa njom bila u
paru. +vaki )pogrean* odgovor trebalo je da se kanjava davanjem
elektrinih okova. 6parat !a davanje okova nala!io se pred naivnim subjektom
-sa prekidaima, na!nakama jaine % 27-L7? volti& i opisom e(ekta koji ima na
)uenika* %na pr. jak bol&# ak su sami )uitelji* primili prilino jak ok da bi se
uverili u verodostojnost. " sutini, ceo postupak kanjavanja i njegovih e(ekata
bio je )odglumljen* %glumac je stenjao, jaukao a !atim i )uutao*&. "koliko bi se
subjekti u toku eksperimenta pobunili i pokuali da odustanu, eksperimentator bi,
2E7
jednostavno, rekao:*=emate i!bora, morate da nastavite sa eksperimentom*#
)'olim vas, nastavite*, ),ksperiment !ahteva da nastavite* i sl. 6ko bi subjekt
i!ra!io brigu !a !dravlje uenika reeno mu je: )'ada okovi mogu biti bolni,
nema trajnih oteenja i stoga molim vas produite*. %Detaljniji opis celog
eksperimenta videti Dot, 234E. s. 5A?&.
De!ultati: samo 25> subjekata je odustalo od )kanjavanja* na nivou
)inten!ivan ok* %577-E?? volti&# A7> - nastavilo do maksimuma, uprkos
protivljenju i jaucima )uenika* %pa ak i eventualnom )smrtnom ishodu*&.
Gakljuci eksperimentatora:
a. autoritet koji se opaa kao nedvosmisleno legitiman ima daleko snaniji
uticaj na )obine* ljude nego to se misli
b. destruktivno pokoravanje pojedinaca autoritetu moe biti umanjeno ali ne i
sasvim eliminisano.
<itat: Sa udnom pravilnou pokoravaju se dobri ljudi zahtevima autoriteta i izvravaju akcije
koje su bezoseajne i surove. Ljudi koji su u svakodnevnom ivotu odgovorni i pristojni, zavedeni
su sjajem autoriteta, kontrolom njihovog opaanja i nekritikim prihvatanjem eksperimentatorove
deinicije situacije da izvravaju surove akte!.
'ajgram ne daje de(initivno objanjenje ovog (enomena.
$%ave!na literatura:
2. Dot, =.: Psihologija grupa % )@ormiranje grupnih normi*, )"svajanje grupnih
normi*, )8on(ormiranje*&, Gavod !a udbenike i nastavna sredstva, /eograd,
23CE, s. 5AA-5CL.
5. Fiber, M. Osnove politike psihologije %)8on(ormi!am*&, Politika kultura,
Gagreb, 233C, s. 2A5-245 %u Gborniku tekstova&.
E. Dot, =. Osnovi socijalne psihologije %)Poslunost i pokoravanje*&, Gavod !a
udbenike i nastavna sredstva, /eograd, 234E, s. 57C-5A7.
QQQ.(pn.bg.ac.rsRQp-contentRuploadsR5?2?R?ER Socijalni -uticaj.doc
2EA