Asimov Isak, ELINE PEINE

Asimov Isak
ELINE PEINE
Prevod: oljan Antun/ivkovi Zoran
Asimov Isaac CAVES OF STEEL (THE), 1953.
Serija "Roboti-Carstvo-Zadubina"
(2)
POLARIS
1990. |
Asimov Isak, ELINE PEINE
SADRAJ
1. RAZGOVOR SA POLICIJSKIM KOMESAROM
2. ETNJA EKSPRESNOM TRAKOM
3. INCIDENT U TRGOVINI CIPELA
4. UPOZNAVANJE SA PORODICOM
5. ANALIZA UBISTVA
6. APUTANJA U SPAVAOJ SOBI
7. POSETA GRADU SVEMIRACA
8. RASPRAVA O ROBOTU
9. SVEMIREVO OBJANJENJE
10. POPODNE JEDNOG DETEKTIVA
11. TRANJE PREKO TRAKA
12. MILJENJE STRUNJAKA
13. RAZGOVOR O MAINI
14. MO IMENA
15. HAPENJE JEDNOG ZAVERENIKA
16. TRAI SE MOTIV
17. PROJEKT JE OKONAN
18. KRAJ ISTRAGE
1. RAZGOVOR SA POLICIJSKIM KOMESAROM
Elija Bejli upravo je stigao do svog stola, kad postade svestan robota
Semija koji ga je posmatrao s iekivanjem.
Stroge crte njegovog dugakog lica otvrdnue jo vie. "ta eli?"
"Gazda te oekuje, Elija. Odmah. im se pojavi."
"U redu."
Robot Semi stajao je i dalje, bez izraza.
Bejli ree: "Kazao sam ti, u redu. Odlazi!"
R. Semi okrenu se na peti i ode svojim poslom. Bejli se razdraeno upita
zbog ega te poslove ne bi mogao obavljati ovek.
Zastao je da ispita sadrinu svoje duvankese, raunajui u sebi. Sa dva
punjenja dnevno s ovim to ima moi e izdrati do naredne raspodele.
Iziao je zatim iz svoje ogradice (dodelili su mu ograeni ugao pre dve
godine) i proao celom duinom zajednike sobe.
Kad ga ugleda, Simpson podie pogled sa svog 'ivinog jezerca'. "Gazda
eli da te vidi, Elija."
"Znam. R. Semi mi je rekao."
Gusto ifrovana traka izlazila je iz "ivinog jezerca", dok je taj mali
instrument pretraivao svoje "seanje", da bi naao traene podatke smetene u
majunom vibracionom tkanju blistave ivine povrine.
"Udario bih R. Semija nogom u zadnjicu, kad se ne bih plaio da u slomiti
nogu", ree Sim. "Video sam Vinsa Bereta, pre neki dan."
"Zar?"
"Traio je da se vrati na posao. Na svoj posao, ili na bilo kakav drugi u
naem Odseku. Jadni momak oajan je, ali ta sam mu ja mogao rei. R. Semi
obavlja njegov posao, i to je sve. Momak sada radi na isporukama na farmi
hmelja. Bio je to bistar deko. Svi su ga voleli."
Bejli slegnu ramenima i ree, neto ukoenije nego to je nameravo ili
oseao: "Svi prolazimo kroz neto slino."
ef je imao pravo na posebnu kancelariju. Na zamuenom staklu stajalo je
DULIJUS ENDERBI. Lepa slova. Paljivo ucrtana u staklo. Ispod njih je pisalo:
POLICIJSKI KOMESAR, GRAD NJUJORK.
Bejli ue i ree: "eleli ste da me vidite, komesare?"
Enderbi die pogled. Nosio je naoare, budui da je imao osetljive oi i
nije mogao podneti uobiajena kontaktna soiva. Tek kada bi se ovek navikao na
izgled naoara, mogao je uoiti i ostatak njegovog lica, koje se nije
odlikovalo niim naroitim. Bejli je bio duboko uveren da je komesar nosio
naoare zbog posebnosti koje su one davala njegovom izgledu i sumnjao je da su
mu oi uopte bile tako osetljive kako se mislilo.
Komesar je zaista izgledao uznemireno. Istezao je rukave koulje,
naslanjao se na stolice i konano rekao, poneto suvie srdano: "Sedi, Elija.
Sedi."
Bejli je ukoeno seo i ekao.
Enderbi ree: "Kako je Desi? A deko?"
"Dobro", ree Bejli, suvo. "Sasvim dobro. A tvoja porodica?"
"Dobro", ponovi Enderbi kao odjek. "Sasvim dobro."
Bio je to bedan poetak.
Bejli pomisli: neto nije u redu s njegovim licem.
Naglas, on ree: "Komesare, voleo bih da ne alje R. Semija po mene."
"Pa, ti dobro zna ta ja mislim o tome, Elija. Ali njega su ovde
namestili i ja ga moram za neto upotrebiti."
"Neprijatno mi je to, komesare. Kae mi da me trai, a onda ostane samo
da stoji kraj mene. Zna ta mislim. Moram mu rei da ode, ili naprosto ostaje
tako da stoji."
"Oh, Elija, to je moja greka. Naredio sam mu da odnese poruku, ali sam
zaboravio da mu izriito kaem da se vrati svom poslu kad zavri."
Bejli uzdahnu. Sitne bore oko njegovih izrazito smeih oiju postadoe jo
upadljivije. "U svakom sluaju, eleo sam da ti kaem."
"U redu, Elija", ree komesar, "ali nije jednostavna stvar u pitanju."
Ustao je, okrenuo se i otiao do zida iza svog pisaeg stola. Dodirnuo je
neki na izgled nevani prekida i deo zida namah postade proziran.
Bejli zatrepta oima pred neoekivanim prodorom sivkaste svetlosti.
Komesar se nasmei. "Ovo su mi naroito napravili prole godine, Elija.
Mislim da ti to jo nisam pokazao. Prii i baci pogled. U stara vremena sve su
sobe imale ovakve stvari. Zvali su ih "prozori." Da li si to znao?"
Bejli je to znao veoma dobro, jer je na ekranu video mnoge istorijske
romane.
"uo sam za njih", ree.
"Prii."
Bejli je na trenutak oklevao, ali ipak uini kako mu bee reeno. Kao da
je bilo neeg nepristojnog u tome da se privatnost sobe tako izlae spoljnom
svetu. Katkada je komesar svoju naklonost prema medijevalizmu zaista terao do
prilino glupe krajnosti.
Kao to su, recimo, naoare, mislio je Bejli.
U tom je bila stvar! Zbog toga je izgledao neprikladno!
Bejli ree: "Oprostite, komesare, ali kao da imate nove naoare, zar ne?"
Komesar se upilju u njega, blago iznenaen, skine naoare, pogleda u njih,
a zatim u Bejlija. Bez naoara, njegovo okruglo lice izgledalo je jo
okruglije, a brada neto izrazitija.
Izgledao je, takoe, nekako izgubljen, jer nije mogao zaustaviti oi na
odreenoj taki.
Rekao je samo: "Da."
Vratio je naoare na nos, a zatim dodao istinski gnevno: "Stare sam slomio
pre tri dana. Tamo - ovamo, tek nisam uspeo da nove nabavim sve do jutros.
Elija, protekla tri dana bila su mi kao pakao."
"Zbog naoara?"
"I zbog drugih stvari. Stii emo i na to." On se okrenu prozoru i Bejli
uini isto. S blagim zaprepaenjem, Bejli shvati da pada kia. Za trenutak,
potpuno se izgubio u prizoru vode koja je tekla s neba, dok je komesar zraio
nekom vrstom ponosa, kao da je taj fenomen delo njegovih vlastitih ruku.
"Ve trei put ovog meseca kako posmatram kiu. Lep prizor, zar ne?" I
protiv svoje volje, Bejli je morao priznati da je prizor ostavio na njega
utisak. U svojoj etrdeset drugoj godini retko je kad video kiu, ili, pravo
govorei, bilo kakav prirodni fenomen.
Rekao je: "ini mi se uvek rasipno to tolika voda pada na grad. Trebalo
bi je ograniiti samo na rezervoare."
"Elija", ree komesar, "ti si modernista. U tome je tvoj problem. U
srednjevekovno doba ljudi su iveli na otvorenom. Ne mislim samo na farmama.
ak i u gradovima. I u samom Njujorku. Kad je padala kia, nisu to smatrali
rasipanjem. Radovali su se. iveli su u prisnosti s prirodom. To je zdravije i
bolje. Sve nevolje modernog ivota usledile su stoga to se ovek odvojio od
prirode. Proitaj jednom neto o Stoleu uglja."
Bejli je ve itao o tome. uo je kako se mnogi ljudi ale na pronalazak
atomskog pogona. I sam se alio, kad mu neto ne bi polo od ruke ili kad bi se
osetio umorno. Takva jadikovanja ugraeni su ventil ljudske prirode. Nekad, u
Stoleu uglja, ljudi su se tuili zbog pronalaska parne maine. U jednom od
ekspirovih komada, neko lice kukumavilo je zbog pronalaska baruta. Kroz
hiljadu godina ljudi e jadikovati i zbog pronalaska pozitronskog mozga.
Do avola s tim.
Rekao je mrko: "Sluaj, Dulijuse."
(Nije bio njegov obiaj da se tokom radnih asova intimno obraa komesaru,
koliko god da je sam komesar bio prema njemu ljubazan. Ipak, inilo mu se da je
ovo trenutak za neto naroito). "uj, Dulijuse, govori o svemu i svaemu
samo ne o onome zbog ega si me pozvao. To me brine. ta je posredi?"
Komesar ree: "Doi u i na to, Elija. Pusti me da to uinim na svoj
nain. U pitanju je... u nevolji smo."
"Naravno. Ko nije u neprilici na ovoj planeti? Opet neto s robotima?"
"Na izvestan nain, da. Stojim ovde i razmiljam koliko jo nevolja ovaj
stari svet moe podneti. Kada sam stavio ovaj prozor, nisam samo mislio da u
imati prilike da ponekad pogledam nebo. eleo sam da gledam i ovaj Grad. Gledam
ga i pitam se ta e biti od njega u iduem Stoleu." Bejli oseti izvesnu
odbojnost prema komesarovoj sentimentalnosti, ali zatee sebe samog kako
opinjeno zuri u prizor koji se pred njim pruao. Iako zamagljen, Grad je
izgledao vrlo upeatljivo. Policijski Odsek nalazio se na gornjim spratovima
Gradske venice, a Gradska venica bila je vrlo visoka. Sa komesarovog prozora
videli su se vrhovi drugih, niih tornjeva. Izgledali su kao brojni prsti,
uprti prema gore. Zidovi tornjeva bili su potpuno glatki, gotovo bezlini. Bile
su to spoljnje ljuske ljudskih konica.
"Pomalo mi je i ao to pada kia", ree komesar. "Ne moemo da vidimo
Grad Svemiraca." Bejli pogleda prema zapadu. Zaista se nita nije videlo.
Obzorje se zatvorilo. Kule Njujorka gubile su se u magli i nestajele u
bezizraajnom sivilu.
"Znam kako izgleda Grad Svemiraca", ree Bejli.
"Svia mi se izgled odavde", ree komesar. "Mogli bismo ga videti u
udolini izmeu dva sektora Brunsvika. Niske zgrade ire se unaokolo. U tome je
razlika izmeu nas i Svemiraca. Mi se penjemo u visinu i sabijamo se u velike
grupe. Kod njih, meutim, svaka porodica ima svoju vlastitu kuu. Jedna
porodica - jedna kua. A izmeu svake kue - prazan prostor. Da li si ikada
razgovarao s nekim od Svemiraca, Elija?"
"Nekoliko puta. Ba pre mesec dana razgovarao sam s jednim, upravo ovde,
preko tvog televizofona", ree Bejli strpljivo.
"Da, seam se. U stvari, samo filosofiram. Mi i oni. Dva razliita naina
ivota."
Bejli oseti kako mu se stomak gri. to je komesarov put bio zaobilazniji,
vei su izgledi bili da zakljuak bude tegobniji.
Bejli ree: "U redu, ali to te to toliko iznenauje? Ne moe prostrti
osam milijardi ljudi preko celog globusa, u malim kuama. Na svojim svetovima
oni imaju dovoljno prostora i pustimo ih zato da ive kako ive."
Komesar prie stolici i sede. Njegove su oi bez treptanja gledale
Bejlija, suene pomalo usled konkavnih soiva naoara. Rekao je: "Nisu svi tako
trpeljivi prema razlikama u kulturi. Ni meu nama, ni meu Svemircima."
"U redu. Pa onda?"
"Pre tri dana umro je jedan Svemirac."
Eto, poinje. Uglovi Bejlijevih tankih usana malo se uzdigoe, ali se na
njegovom izduenom tunom licu ne primeti nikakva razlika. Rekao je: "Zlo. Neka
zaraza, nadam se. Neki virus. Moda prehlada."
Komesar ga smeteno pogleda: "O emu govori?"
Bejli se nije trudio da objasni. Pomnost kojom su Svemirci istrebili iz
svog drutva svaku bolest bila je svima dobro poznata. Briga s kojom su, koliko
god je to bilo mogue, izbegavali dodir sa svakim kliconoom sa Zemlje bila je
jo poznatija. Ali komesar kao da nije zapazio sarkazam.
Bejli ree: "Samo priam. Od ega je umro?" Okrenuo se prema prozoru.
Komesar ree: "Umro je od toga to je neko pucao u njega
radio-revolverom."
Bejli oseti kako mu se lea koe. On ree, ne okreui se: "O emu to
govori?"
"Govorim o ubistvu", uzvrati komesar blago. "Ti si detektiv. Zna ta je
ubistvo."
Bejli se okrenu. "Ali ubistvo Svemirca! Pre tri dana?"
"Da."
"Ali, ko je to uino? I kako?"
"Svemirci kau da je bio neki Zemljanin."
"Nemogue."
"Zato da ne? Ti ne voli Svemirce. Ni ja ih ne volim. Ko ih voli na
Zemlji? Neko ko ih nije voleo malo je u tome preterao, to je sve."
"Razume se, ali..."
"Zar nije bio poar u fabrikama u Los Anelesu? uo si za unitavanje
robota u Berlinu. Zna za nerede u angaju."
"U redu, znam."
"Sve to pokazuje da nezadovoljstvo raste. Moda je sve to delo neke
organizacije."
Bejli ree: "Komesare, ne shvatam sasvim. Ne iskuava li me moda zbog
neega?"
"ta?" Komesar je izgledao istinski pometen.
Bejli ga prodorno osmotri. "Pre tri dana ubijen je jedan Svemirac i
njegovi misle da je ubica Zemljanin. Sve dosad", kuckao je prstom po stolu,
"nita jo nije ustanovljeno. Je li tako? Komesare, to je zaista neverovatno.
Za ime Boga, komesare, da se to zaista dogodilo, Njujork bi bio zbrisan s lica
ove planete.
Komesar je zatresao glavom. "Nije sve tako jednostavno. Sluaj, Elija,
nisam bio ovde tri dana. Bio sam na sednici s gradonaelnikom. Bio sam i u
gradu Svemiraca. Bio sam ak i u Vaingtonu, na razgovoru sa Zemaljskim biroom
za isleivanje."
"Zar? I ta oni tamo kau."
"Kau da je to naa stvar. Dogodila se unutar gradskih mea. Grad
Svemiraca spada u nadlenost Njujorka."
"Ali, s eksteritorijalnim pravima."
"Znam. Doi emo i na to." Komesar je spustio oi pred Bejlijevim otrim
pogledom. Izgledalo je kao da je odjednom doao u podreen poloaj prema
Bejliju, a Bejli se i vladao kao da je zaista tako.
"Svemirci mogu i sami voditi istragu", primeti Bejli.
"Samo asak, Elija", zamoli ga komesar. "Nemoj me pourivati. Ja samo
elim da o tome porazgovaramo kao dobri prijatelji. eleo sam da zna i u
kakvom sam poloaju. Bio sam tamo kada je vest stigla. Imao sam zakazan
sastanak s njim - s Rojem Nemenuhom Sartonom."
"On je rtva?"
"On", zastenja komesar. "Da sam stigao samo pet minuta ranije, ja sam
naleteo bih na telo. Kakav bi to bio ok! Kako bilo da bilo, delo je strano,
brutalno. Izili su mi u susret i rekli mi. Tako je poela moja trodnevna mora,
Elija. Povrh svega, nisam mogao dobro da vidim, i danima nisam imao vremena da
nabavim nove naoare. Barem to se nee vie ponoviti. Naruio sam tri para."
Bejli je predoio sebi sliku dogaaja. Mogao je videti visoke, privlane
prilike Svemiraca, kako pristupaju komesaru s veu o ubistvu i kako mu je
saoptavaju na svoj neskriveni, bezoseajni nain. Dulijus je sigurno skinuo
naoare i brisao ih u uzbuenju. Neizbeno, pod udarcem dogaaja, on ih je
ispustio, a zatim pogledao krhotine, dok su mu meke, pune usne podrhtavale.
Bejli je bio potpuno siguran da je, barem pet minuta, komesar bio mnogo
uznemireniji zbog svojih slomljenih naoara nego zbog samog ubistva.
Komesar nastavi: "Nalazim se u avolskoj situaciji. Kao to si rekao,
Svemirci imaju eksteritorijalna prava. Mogu traiti da sami vode istragu,
aljui svojoj vladi izvetaje kakve god ele. Spoljnji svetovi mogli bi to
iskoristiti kao izgovor za jo viu procenu o naknadi tete. Zna dobro kako bi
to delovalo na itelje Zemlje."
"Za Belu kuu bilo bi ravno politikom samoubistvu kada bi pristali da
plate."
"A opet, bilo bi samoubistvo, samo drugaije, ukoliko ne bi platili."
Ne treba da mi opisuje celu sliku. Znam i sam", uzvrati Bejli. Bio je jo
dete kada su blistave svemirske krstarice sa Spoljnjih svetova poslednji put
dovele vojnike u Vaington, Njujork i Moskvu, da uberu ono to su smatrali
svojim.
"Eto, vidi. Platili ili ne platili, u sosu smo. Jedini nam je izlaz da
sami pronaemo ubicu i da ga predamo Svemircima. Sve je na nama."
"Zato ne bismo sluaj prepustili Zemaljskom birou za isleivanje? Iako je
to, pravo gledano, u naoj nadlenosti, u pitanju su i meuplanetni odnosi..."
"Zemaljski biro za isleivanje nee ni da mrdne. Stvar je vrua i potpuno
na naim leima." Za trenutak, komesar podie glavu i oto osmotri svog
potinjenog. "A to nije dobro, Elija. Svi imamo velike izglede da ostanemo bez
posla."
Bejli ree: "Da nas sve smene? Gluposti. Nema strunih ljudi koji bi mogli
obavljati na posao."
"Roboti", ree komesar, "Oni postoje."
"ta?"
"Robot Sejmi je samo poetak. On radi ono to mu se naredi. Drugi roboti
patroliraju na pokretnim trotoarima. Prokletstvo! Poznajem Svemirce bolje nego
ti i znam ta rade. Postoje roboti koji mogu obavljati i tvoj i moj posao.
Jednostavno, biemo uklonjeni, otputeni. Nemoj misliti da nije tako. A u naim
godinama spasti na berzu rada."
Bejli muklo ree: "Dobro, dobro."
Komesar je izgledao potiteno. "ao mi je, Elija."
Bejli klimnu, pokuavajui da odagna misli o svom ocu. Komesar je,
naravno, znao ta se s njim dogodilo.
Bejli ree: "Kad se poelo govoriti o tim zamenama?"
"Sluaj, Elija, ti si zbilja naivan. Govori se itavo vreme. Ve gotovo
dvadeset pet godina, sve otkako su Svemirci doli. To ti je poznato. Sve sad
samo prelazi na vii stepen, u tome je stvar. Ako zabrljamo ovaj sluaj,
napravili smo veliki i dugaak korak prema onom trenutku kad moemo prestati da
na blagajni traimo markice za penziju. S druge strane, Elija, ako uspemo,
mogli bismo taj trenutak odloiti do daleke budunosti. A to bi naroito za
tebe bilo veoma zgodno."
"Za mene?" upita Bejli.
"Ti e biti detektiv koji e raditi na ovom sluaju, Elija."
"Previsoko za mene, komesare. Ja sam samo C-5."
"Zar ne bi eleo da postane C-6?"
Ne bi eleo? Bejli je znao kakve povlastice C-6 nosi. Sedite na
ekspresnoj traci za vreme veernje guve, a ne samo izmeu deset i etiri.
Zatim, bio bi mu dostupan i vei izbor u kuhinjama Odseka. Moda bi ak imao
izglede za bolji stan i racionisanu kartu za Solariju, gde bi se Desi mogla
sunati.
"Razume se", ree. eleo bih. A ko ne bi? Ali ta e se dogoditi ako ne
uspem da reim sluaj?"
"Zato ga ne bi reio, Elija", upita komesar. "Sposoban si. Jedan od
najboljih detektiva koje imamo."
"Ali u Odseku ima pola tuceta ljudi sa viim inom od mog. Zato njih
preskae?"
Bejli ne nastavi glasno, ali je njegovo dranje govorilo da dobro zna da
komesar ne ini nita mimo propisa, osim ukoliko posredi zaista nije neobino
hitan i izvanredan sluaj.
Komesar preksrti ruke. "Iz dva razloga. Za mene, Elija, ti nisi samo
detektiv. Mi smo i prijatelji. Nisam zaboravio da smo pohaali isti koled.
Katkada ti se moe initi da sam i zaboravio, ali za to je kriva razlika u
inovima. Ja sam komesar, a ti zna ta to znai. Ali i dalje sam tvoj
prijatelj, a za pravog oveka ovo je vrhunska prilika. Hteo bih da preuzme
sluaj."
"To je prvi razlog", ree Bejli bez topline.
"Drugi razlog je taj to mislim da si mi prijatelj. Potrebna mi je
usluga."
"Kakva usluga"?
"eleo bih da na ovom poslu uzme kao partnera jednog Svemirca. To je bio
uslov koji su Svemirci postavili. Pristali su da ne podnose izvetaj o ubistvu;
pristali su takoe da istraga bude u naim rukama. Zauzvrat, trae da jedan od
njihovih agenata radi na tom sluaju, po svim linijama."
"Zvui kao da nam ne veruju previe."
"Nadam se da shvata njihovo stanovite. Ukoliko stvari krenu kako ne
treba, dobar broj njih imae neprilika sa vlastitom vladom. Moramo im dopustiti
da sumnjaju, Elija. Voljan sam da verujem da su zaista iskreni."
"Siguran sam da jesu, komesare. U tome i jeste nevolja s njima."
Komesar ga pogleda belo, a zatim nastavi: "Dakle, pristaje da uzme
Svemirca kao partnera?"
"Je li to usluga na koju si mislio?"
"Da. Traim od tebe da preuzme sluaj pod svim uslovima koje su postavili
Svemirci."
"Uzeu Svemirca kao partnera, komesare."
"Hvala, Elija. Samo, zna, on e morati da ivi s tobom."
"Hej, ekaj malo."
"Znam. Znam. Ali ti ima prostoran stan, Elija. Tri sobe. Samo jedno dete.
Moe ga nekako smestiti. Nee ti smetati. Nee uopte. Pored toga, tako je
neophodno."
"Desi se to nee dopasti. U to sam siguran."
"Reci Desi", komesar je bio iskren, do te mere iskren da se inilo kao da
e njegove oi probiti rupe kroz staklena soiva naoara, "da u ja, ako ti na
to pristane, uiniti sve to budem mogao da ti povisim in. C-7, Elija, C-7!"
"Slaem se, komesare. Dogovoreno."
Bejli se napola die sa stolice, pogleda Enderbijevo lice i ponovo sede.
"Postoji jo neto?"
Komesar sporo klimnu. "Jo jedna stvar."
"A to je?"
"Ime tvog partnera."
"Zbog ega bi mi ime moglo smetati?"
"Svemirci", ree komesar, "imaju svoje vlastite hirove. Partner koga oni
alju nije... nije..."
Bejlijeve oi irom se otvorie. "ekaj malo!"
"Mora, Elija. Mora. Nema drugog izlaza."
"Da bude u mom stanu? Takva stvar?"
"Molim te kao prijatelja."
"Ne! Ne!"
"Elija, u ovoj stvari nemam ni u koga drugog poverenja. Zar ti to moram
posebno objanjavati? Moramo saraivati s Svemircima. Moramo uspeti, ukoliko
elimo da njihove brodove zadrimo na pristojnom rastojanju od Zemlje. Ali ne
moemo uspeti ukoliko budemo radili na neki od starih naina. Tvoj partner bie
jedan od njihovih robota. Ako on rei sluaj, i ako bude izvestio da smo
nesposobni, zaglavili smo. Mi, kao Odsek. Shvata to, zar ne? Vodie vrlo
delikatan sluaj. Mora raditi s njim, ali nastojati da ti rei sluaj, a ne
on. Shvata?"
"Misli, da saraujem s njima sto posto, a da mu na prvoj krivini prereem
grlo? Da ga lupkam noem u slabine itavo vreme?
"ta nam drugo preostaje? Nema drugog izlaza."
Elija Bjeli stajao je neodluno. "Ne znam ta e Desi rei na sve ovo."
"Ako eli, ja u porazgovarati s njom."
"Ne, komesare." Duboko je uzdahnuo. "Kako se zove moj partner?"
"R. Denil Olivav."
Bejli tuno ree: "Nije vreme za eufemizme, komesare. Preuzimam posao. Pa,
onda, upotrebljavajmo njegovo puno ime. Robot Denil Olivav."
2. ETNJA EKSPRESNOM TRAKOM
Na ekspresnoj traci vladala je uobiajena, potpuno normalna guva. Na
niem spratu oni koji moraju stajati, a na gornjem oni koji imaju dozvole za
sedita. Neprekidni niz ljudi izlazio je iz ekspresa, prelazio preko traka za
usporavanje na lokalne trake, ili na nepokretne puteve koji su vodili prema
svodovima ili preko mostova u beskrajne mree gradskih kvartova. Drugi niz,
isto tako neprekidan, silazio je na ekspresnu traku s druge strane, preko traka
za ubrzavanje.
Oko njih presijavala su se beskrajna svetla: svetlei zidovi i stubovi,
koji su odbleskivali hladnom, jednolinom fosforescencijom; bletave reklame
koje su privlaile panju; otri, ukoeni signali saobraajnih znakova na
kojima je pisalo: OVIM PUTEM PREMA DERZIJU. SLEDITI STRELICE ZA EKSPRES PREMA
ISTONOJ RECI. GORNJI SPRAT ZA SVE PRAVCE PREMA LONG AJLENDU.
Najupadljivija je bila buka; zvuk miliona koji govore, smeju se, kalju,
dozivaju se, mrmljaju, diu.
Nigde nije bilo saobraajnih znakova koji bi pokazivali put prema Gradu
Svemiraca, pomisli Bejli.
Prebacivao se s jedne trake na drugu s lakoom koju je zahvaljivao
dugogodinjoj praksi. Deca su uila da hodaju po trakama im bi uinila prve
korake. Bejli jedva da je i osetio snagu ubrzanja, dok mu se brzina poveavala
svakim korakom. Nije ni bio svestan da se nagnuo napred, kako bi savladao
ubrzanje. Za trideset sekundi stigao je do trake koja juri sto kilometara na
sat i konano se mogao popeti na ograenu, staklom optoenu pokretnu platformu
koju su nazivali ekspresom.
Nikakve strelice koja bi upuivala prema Gradu Svemiraca, mislio je.
Nije ni bilo potrebno. Ako ste imali ikakvog posla tamo, put vam je morao
biti poznat. A ako niste znali put, znailo je da tamo nemate nita ni da
traite. Kada je, pre dvadeset pet godina, Grad Svemiraca bio sagraen, ljudi
su ispoljavali tenju da od njega naprave neku vrstu Luna parka. itave povorke
ljudi iz Grada upuivale su se u tom pravcu.
Ali Svemirci su to spreili. Utivo (oni su uvek bili utivi), ali ne
pravei kompromis sa svojom taktinou, postavili su vrst Zid izmeu sebe i
Grada. Uspostavili su i izvesnu meavinu pasoke i carinske kontrole. Ako ste
imali kod njih kakvog posla, morali se se legitimisati, dozvoliti da vas
pretresu i podvrgnuti se medicinskom pregledu i standardnoj dezinfekciji.
To je izazvalo nezadovoljstvo. Sasvim razumljivo. Snanije nezadovoljstvo
nego to je trebalo. Dovoljno nezadovoljstva da se stvori ozbiljna prepreka
programu modernizacije. Bejli se seao Nereda vezanih za Zid. I on je sudelovao
u gomili koja se veala o drae na ekspresnim trakama, sedala na povlaena
sedita bez obzira na in, ludaki jurcala gore-dole, rizikujui da se ubije, i
ostajala pred Zidom Grada Svemiraca itava dva dana, izvikujui parole i
unitavajui gradsko vlasnitvo iz istog besa.
Bejli se jo mogao setiti pesama iz onog vremena. Jedna od njih nosila je
naslov "ovek se rodio na majci Zemlji, uje li?" a pevala se na neku staru
narodnu melodiju sa nerazumljivim refrenom.
ovek se rodio na majci Zemlji, uje li?
Zemlja mu je ivot dala, uje li?
Svemircu ve se tresu gae,
Brie iz krila majinog u Svemir.
Prljavi Svemire, uje li?
Bilo je na stotine takvih stihova. Neki su bili vickati, veina glupi, a
mnogi prosti. Svaki, se, meutim, zavravao sa: "Prljavi Svemire, uje li?"
Prljavi, prljavi. Za Svemirce je to bila najtea mogua uvreda, jer oni su,
upravo, uroenike sa Zemlje smatrali neukusno prljavim i zaraznim.
Naravno, Svemirci nisu otili. Nije im ak bilo ni potrebno da upotrebe
neko od svojih nadmonih oruja. Zastarela zemaljska flota ve odavno je dobila
lekciju: bilo je samoubistvo pribliiti se bilo kom ratnom brodu Spoljnjih
svetova. Zemaljski avioni, koji su se usudili da nadlete podruje Grada
Svemiraca u prvim danima njegovog nastanka, jednostavno su nesatajali. U
najboljem sluaju, pronalo bi se samo kakvo slomljeno krilo, koje je palo na
tle.
Nijedna gomila nije mogla pobesneti do te mere da zaboravi delovanje
supereterinih runih dezintegratora koje su osvajai okuavali na Zemljanima u
ratovima od pre jednog stolea.
I tako su Svemirci sedeli iza svog Zida, koji je i sam bio proizvod
njihove napredne nauke. Na Zemlji nije bilo ni naina ni sredstava kojim bi se
Zid mogao ukloniti. Svemirci su samo strpljvo ekali s druge strane Zida, sve
dok Grad nije smirio razularenu masu suzavcem i uspavljujuim gasovima.
Kaznionice koje su se nalazile pod zemljom napunile su se posle toga
kolovoama, nezadovoljnicima i ljudima koji su se naprosto nali u blizini.
Ubrzo su svi oni bili puteni na slobodu.
Kasnije su Svemirci ublaili ogranienja. Zid je bio ukolnjen, a staranje
nad izolacijom Grada Svemiraca povereno je gradskoj policiji. Najvanije od
svega, ipak, bilo je to da su lekarski pregledi tada bili mnogo manje
upadljivi.
A sada, mislio je Bejli, stvari mogu poprimiti suprotan tok. Ako Svemirci
ozbiljno misle da je neki stanovnik Zemlje upao u njihov Grad i poinio
ubistvo, opet bi moglo doi do podizanja Zida. To ne bi bilo nimalo dobro.
Popeo se na platformu za ekspres i progurao se, izmeu onih koji su stajali, do
uske zavojite dizalice koja je vodila na gornji sprat. Zauzeo je jedno sedite.
Nije zakaio svoju karticu za eir sve dok nisu proli poslednji delovi
Hadsona. Sa inom C-5 nije imao pravo na sedite istono od Hadsona, ni zapadno
od Long Ajlenda, i mada je u tom trenutku bilo dovoljno praznih sedita, neki
od robota-uvara automatski bi ga izbacili. Ljudi su postajali sve sitniaviji
u pogledu posebnih povlastica, a, istini za volju, mora se priznati, Bejli je u
tome bio kao i veina ostalih. Vazduh je karakteristino zvidao oko
zakrivljenih vetrobarana, postavljenih ispred svakog sedita. To je razgovor
inilo gotovo nemoguim, ali kad bi se ovek privikao, mogao je mirno
razmiljati.
Mnogi Zemljani bili su medijevalisti na ovaj ili onaj nain. Nije to bilo
nimalo teko, ako je znailo seati se vremena kada je Zemlja bila jedini svet,
a ne samo jedan od pedesetak. I to najgori od svih.
Zauvi enski krik, Bejli naglo okrenu glavu u desno. Neka ena ispustila
je tanu; video je, samo za trenutak, pastelno ruiastu mrlju na jednolinom
sivilu traka. Neki urni putnik, koji je silazio s ekspresa, mora da je
nehotice gurnuo tanicu, koja je pala na traku za usporavanje. Vlasnica se
velikom brznom udaljavala od svoje imovine.
Ugao Bejlijevih usana zaigra. ena je jo i mogla dohvatiti svoju torbicu
da je bila dovoljno bistra da sie do trake koja je ila jo sporije od one na
koju je torbica pala i da je tu doeka. Ali Bejli nikad nee doznati da li je u
tome uspela ili ne. Prizor je ve bio udaljen gotovo kilometar.
Najverovatnije je bilo da nee. Statistika je govorila da se u proseku na
trakama svaki tri munitu neo ispusti i nikade vie ne nae. Biro za izgubljene
i naene stvari predstavljao je ogromnu ustanovu. Bila je to samo jo jedna
dodatna komplikacija modernog naina ivota.
Bejli je mislio: nekad je bilo mnogo jednostavnije. Sve je bilo
jednostavnije. I upravo je to inilo ljude medijevalistima.
Medijevalizam se ispoljavao u razliitim oblicima. Dulijusu Enderbiju,
oveku bez mate, to je znailo usvajanje nekih arhaizama. Naoare! Prozori!
Bejliju je znailo prouavanje istorije. Istorije naina ivljenja, pre
svega.
Na primer, Grad. Njujork, u kome je iveo i radio, bio je vei od bilo kog
drugog grada, osim angaja. A Njujork je bio star samo tri veka.
Razume se, neto je nekad postojalo na istom ovom geografskom prostoru,
ali se tada zvalo Njujork Siti. To primitivno okupljanje itelja postojalo je
tri hiljade, a ne tri stotine godine, ali to nije bio Grad.
Tada i nije bilo Gradova. Bile su to naprosto gomile zgrada, velikih i
malih, na otvorenom prostoru. Zgrade su donekle liile na zdanja Svemiraca, ali
su, naravno, bile mnogo drugaije. Te gomile (najvea je jedva dosezala deset
miliona stanovnika, a u veini sluajeva nisu prelazile milion), bile su
razbacane po celoj Zemlji, na hiljade njih. Ekonomski gledano, te su gomile po
modernim standardima bile savreno nedelotvorne.
Sve vei prirataj stanovniva prisilio je Zemlju na ekonominost. Dve
milijarde, tri milijarde, ak pet milijardi ljudi moglo je opstati na pleneti
progresivnim sputanjem ivotnog standarda; meutim, kad je stanovnitvo
dostiglo osam milijardi, ivot je postao polugladovanje. U ljudskoj
civilizaciji moralo je doi do korenite promene, naroito kada je postalo jasno
da su Spoljnji svetovi (koji su pre jedva hiljadu godina bili Zemljine
kolonije) bili smrtno ozbiljni sa svojim useljenikim ogranienjima.
Korenita promena sastojala se u postepenom oblikovanju gradova, tokom
hiljadu godina novije zemaljske istorije. Ekonominost je zahtevala veliinu.
To se ve shvatilo i u medijevalna vremena, premda moda samo podsvesno. Kuna
radinost razvijala se u fabrike, a fabrike u kontinentalne industrije.
Zamislite samo neekonominost stotine hjiljada kua za stotine hiljade
porodica - naroito ako se uporedi sa stohiljadnom jedinicom jedne Sekcije;
zbirke mikrofotografisanih knjiga u svakoj kui - ako se uporede sa
koncentrisanom bibliotekom mikrosekcije; nezavisni ekran za svaku porodicu - u
poreenju sa zajednikim sistemo vido-mree.
Ili, uzmite samo jednostavnu glupost beskrajnog ponavljanja kuhinja i
kupatila, kada se uporede sa izvanredno ekonominim obedovaonicama i
prostorijama za tuiranje, koje je omoguila Gradska kultura.
Sela, varoi, pa i "gradovi" na Zemlji postupno su umirali: progutali su
ih Gradovi. ak su i rani nagovetaji atomskog rata samo usporili ovu promenu.
Sa pronalaskom zatitnog polja, ovakav razvoj prerastao je u bezglavu trku.
Gradska kultura znaila je najbolji nain raspodele hrane, poveano korienje
kvasaca i vodenih materija. Njujork se sada prostirao na preko tri hiljade
kvadratnih kilometara i prilikom poslednjeg popisa njegovo stanovnitvo brojalo
je vie od dvadeset miliona. Postojalo je u ukupno oko osam stotina Gradova na
Zemlji, sa prosenom nastanjenou od deset miliona stanovnika.
Svaki Grad postao je polunezavisna jedinica, ekonomski gotovo u celini
samostalna. Mogla se u potpunosti zatvoriti, ograditi, ukopati u zemlju. Grad
je postao elina peina, ogromna, samoodravana peina od elika i betona.
Grad se mogao stvoriti na naunoj osnovi. U centar bi bio postavljen
ogromni kompleks administrativnih ustanova. U briljivo rasporeenim odnosima
smetale su se velike stambene etvrti, meusobno povezane i isprepletene
ekspresnim i lokalnim putevima. Prema predgraima protezale su se fabrike,
kombinati za preraevine iz vode, farme za kulturu kvasca i energetske
centrale. Celim Gradom prolazile su cevi za vodu, odvodni kanali. Naroito su
bile paljivo rasporeene kole, zatvori i sudovi, kao i energetski dovodi i
komunikacioni vodovi.
Nije bilo nikakve sumnje: Grad je predstavljao vrhunac ovekove pobede nad
okolinom. Ni svemirski letovi, ni pedeset kolonizovanih Svetova, koji su sada
toliko drali do svoje nezavisnosti, nisu se mogli uporediti sa Gradom.
Izvan gradova gotovo da nije ni bilo ljudi. Tamo su poivali divljina i
otvoreno nebo koje je malo ljudi moglo podnositi. Razume se, otvoreni prostor
bio je neophodan. Na njemu se nalazila voda, potrebna ljudima, ugalj i drvo,
osnovne sirovine za proizvodnju plastinih masa i sve veih koliina kvasca.
(Nafte je ve odavno nestalo, ali masnoama bogate vrste kvasca predstavljale
su odgovarajuu zamenu). Zemlja izmeu gradova jo je bila puna rudnika, a
koristila se za uzgajanje biljne i stone hrane u znatno veoj meri nego to je
veina ljudi mislila. Sve to nije bilo naroito ekonomino, ali govedina,
svinjetina i itarice uvek su nalazili put do trita luksuznih stvari. Mogli
su se takoe izvoziti.
Ali samo je aica ljudi bila potrebna za upravljanje rudnicima i
poljoprivrednim kompleksima i crpljenje vode, a i oni su nadgledali itav
proces iz velikih udaljenosti. Roboti su radili bolje, a zahtevali manje.
Roboti! Bila je to jedna od velikih ironija. Upravo je na Zemlji dolo do
pronalaska pozitronskog mozga i upravo je Zemlja prvi put upotrebila robote u
proizvodnji.
Ne na Spoljnjim svetovima. Kao da se to samo po sebi razume, Spoljnji
svetovi uvek su tvrdili da su roboti plod njihove kulture.
Na izvestan nain, zaista, do vrhunca robotske ekonomije dolo je na
Spoljnjim svetovima. Ovde, na Zemlji, roboti su oduvek bili ogranieni na
rudnike i zemljoradnju. Samo u poslednjih etvrt veka, pod uticajem Svemiraca,
roboti su lagano uvedeni u Gradove.
Gradovi su bili dobro zamiljeni. Svi, osim medijevalista, znali su da im
nema zamene, nikakve razumne zamene. Jedina je neprilika bila u tome to
Gradovi nisu mogli kao takvi opstati. Stanovnitvo Zemlje i dalje je raslo.
Jednog dana, uprkos svemu to Gradovi mogu postii, raspoloive kalorije po
osobi jednostavno e pasti ispod nivoa neophodnog za odravanje ivota.
Sve se inilo jo gore, jer tu su bili i Svemirci, potomci ranijih
zemaljski iseljenika, koji su udobno iveli na svojim slabo naseljenim
svetovima punim robota, tamo daleko u Svemiru. Bili su savreno odluni u tome
da odre komfor koji se mogao stvoriti zahvaljujui slaboj naseljenosti
njihovih svetova, i u tu svrhu sprovodili su strogu kontrolu raanja i stroga
ogranienja doseljavanja sa Zemlje. A ovo...
Dolazi Grad Svemiraca. Podsvest je upozorila Bejlija da se pribliava
Njuarku. Kad bi ostao neto due na mestu gde se nalazi, odjurio bi
severozapadom, prema Trentonu, srcu tople i smrdljive Zemlje kvasca.
Stvar je bila u tanom vremenskom proraunu. ovek je morao sii s
platforme i utroiti izvesno vreme gurajui se meu ljudima koji su mrmljajui
stajali na nioj platformi. Zatim izvesno vreme da sie do ograde i, konano,
da pree preko traka za usporavanje. Obavivi sve to, naao se tano na pravom
mestu. Ni u jednom trenutku nije svesno proraunavao svoje korake. Da jeste,
verovatno bi promaio.
Bejli se obreo u neobinoj poluizolaciji. Na stanici gde je siao nalazio
se samo jedan policajac i osim zviduka ekspresa ovde je vladala gotovo
neprijatna tiina.
Policajac se priblii i Bejli mu nestrpljivo pokaza svoju znaku.
Policajac podie ruku, doputajui mu da nastavi put.
Prolaz se suavao i tri ili etiri puta otro skretao. Bilo je to
oigledno namerno. Gomile stanovnika Zemlje nisu se u takvom prolazu mogle
skupljati, a direktni napad bio je gotovo nemogu.
Bejli je bio srean to je bilo dogovoreno da ga njegov budui partner
saeka s ove strane Grada Svemiraca. Nije mu se dopadala ni sama pomisao na
lekarski pregled, premda je bilo opte poznato da se ovaj izvodi s krajnjom
utivou.
Jedan Svemirac stajao je pokraj niza vrata koja su obeleavala izlaz na
otvoreni prostor, prema stambenim zgradama Svemiraca. Bio je obuen po
zemaljskoj modi, s pantalonama uskim u struku, a irokim kod lanka, i sa
arenom prugom uz avove. Nosio je obinu tekstronsku koulju, otvorene kragne,
sa posebnim automatom za zakopavanje, nabranom oko podlaktice, ali se odmah
videlo da je Svemirac. Bilo je neeg neuobiajenog u nainu na koji je stajao,
u tome kako je drao glavu, u mirnim, bezizraajnim crtama njegovog irokog
lica sa istaknutim jagodicama, u njegovoj kratkoj, bakarnoj kosi koja se ravno
sputala na lea. Sve ga je to inilo razliitim od roenog Zemljanina.
Bejli se ukoeno priblii i ree monotonim glasom: "Ja sam detektiv, ovek
Elija Bejli, policijski odsek, Grad Njujork, in C-5."
Pokazao je svoju legitimaciju i nastavio: "Dobio sam nareenje da se
sastanem sa R. Denilom Olivavom na prilazu Gradu Svemiraca." Pogledao je na
svoj asovnik. "Malo sam uranio. Mogu li zamoliti da se najavi da sam stigao?"
Osetio je u sebi neto vie nego hladnou. Bio se ve navikao na zemaljske
modele robota. Svemirski modeli bili su svakako drugaiji. Nije sreo jo
nijednog, ali Zemljom je kruilo mnotvo stranih pria, koje su se kazivale
samo apatom, o ogromnim i fantastinim robotima to su nadljudskim snagama
radili na dalekim, blistavim Spoljnjim svetovima. Zatee samog sebe kako mu
zubi cvokou.
Svemirac, koji je pristojno sluao, uzvrati: "Nee biti potrebno. ekao
sam te." Bejlijeva ruka pokrenu se sama od sebe, a onda klonu. Brada mu se
odjednom izdui. Nije uspeo da izusti ni re. Jezik mu se ukoio.
Svemirac nastavi: "Dopusti da se predstavim. Ja sam R. Denil Olivav."
"Da? Da nisam pogreio? Mislio sam da prvi inicijal..."
"Upravo tako. Ja sam robot. Zar ti nisu rekli?"
"Rekli su mi." Bejli prinese vlanu ruku kosi i nepotrebno je zagladi. A
onda je ponovo isprui. "Izvinite, gospodine Olivav. Razmiljao sam, ne znam ni
sam o emu. Dobar dan. Ja sam Elija Bejli."
"Drago mi je." Robotova ruka zatvorila se oko njegove s blago poveanim
pritiskom, koji se pretvorio u ugodni prijateljski stisak. "Ipak mi se ini da
si zbog neeg uznemiren. Smem li te zamoliti da bude otvoren prema meni? U
odnosu kakav je na, najbolje je da raspolaemo svim potrebnim injenicama. I u
mom svetu vlada obiaj da partneri oslovljavaju jedan drugog imenom. Verujem da
to nije u suprotnosti ni sa vaim obiajima."
"To je samo zato, shvata, to ne izgleda kao robot", ree Bejli u
oajanju.
"I to te uznemirava?"
"Ne bi smelo, De... Denile. Da li svi roboti na tvom svetu izgledaju kao
ti?"
"Postoje individualne razlike, Elija, kao i kod ljudi."
"Nai roboti... pa, eto, ovek odmah vidi da su roboti, razume. Ti
izgleda kao Svemirac."
"Ah, shvatam. Oekivao si, svakako, neki grublji model, pa sam te
iznenadio. Ipak, potpuno je logino da u ovom sluaju upotrebimo robota s
naglaenim ljudskim karakteristikama, naroito ako elimo da izbegnemo
neugodnosti. Zar nije tako?"
Naravno da je tako. Upadljivi robot, koji bi se skitao Gradom, zaas bi se
naao u neprilikama.
Bejli ree: "Da."
"Krenimo onda, Elija."
Vratili su se do ekspresa. R. Denil je smesta shvatio svrhu traka za
ubrzavanje i poeo ih prelaziti, hitro i spretno. Bejli, koji je krenuo
umerenom brzinom, morao je sada ubrzati, pomalao uznemiren.
Robot je postojano odravao tempo. Nije niim pokazivao da ima ikakvih
tekoa. Bejli se ak upita ne ide li moda R. Denil namerno sporije nego to
moe. Stigao je do beskrajnih platoa ekspresa i upravo ludaki skoio na
platformu. Robot ga je sledio s lakoom.
Bejli se zacrveneo, progutao dvaput pljuvaku i rekao: "Ostau na donjoj
platformi, zajedno s tobom."
"Ovde dole?" Ne posveujui ni najmanju panju buci i ritmikom
podrhtavanju platforme, robot ree: "Da li sam moda dobio pogrene
informacije? Rekli su mi da, pod izvesnim uslovima, C-5 moe dobiti sedite na
gornjem spratu."
"U pravi si. Ja mogu ii gore, ali ti ne moe"
"Zato ne bih mogao i ja?"
"Potrebno ti je C-5, Denile."
"Toga sam svestan."
"Ti nisi C-5." Teko se moglo govoriti. Zvidanje vazduha bilo je bunije
na manje zatienoj nioj platformi, a, osim toga, Bejliju je, sasvim prirodno,
bilo stalo da ne govori preglasno.
R. Denil ree: "Zato ja ne bih bio C-5? Ja sam tvoj partner i, prirodno,
istog ranga. Dali su mi ovo."
Iz unutranjeg depa izvukao je etvrtastu legitimaciju, savreno
ispravnu. Isprave su glasile na ime Denila Olivava, bez neizbenog inicijala.
in je bio C-5.
"Poimo onda gore", ree Bejli drveno.
Bejli se zagledao pravo preda se, im je seo, ljut na samog sebe,
preterano svestan robota koji je sedeo pored njega. Dvaput je pogreio. Prvi
put nije prepoznao R. Denila kao robota, a drugi put nije pogodio logiku koja
je zahtevala da i R. Denil dobije in C-5.
Neprilika se sastojala u tome to Bejli nije bilo detektiv iz popularnih
mitova. Mogao je biti iznenaen, okolnosti su ga mogle zaprepastiti, nije se
mogao svemu prilagoditi i nije shvatao svaku situaciju brzinom munje. Nikad
nije ni mislio da je izvanredan, ali, isto tako, nikada ranije zbog toga nije
ovoliko poalio.
Ono to je posebno izazivalo njegovo aljenje bila je injenica da je R.
Denil Olivav, po svemu sudei, upravo predstavljao olienje samog tog mita.
No, morao je to i biti. Bio je robot.
Bejli poe da se pravda pred samim sobom. Bio se navikao na robote, poput
R. Semija. Oekivao je bie s koom od tvrde i sjajne plastike, gotovo mrtvaki
bele boje. Oekivao je izraz ukoenosti, nestvarnog, bolesno dobrog
raspoloenja. Oekivao je nesigurne, neujednaene pokrete.
R. Denil bio je razliit od svega toga.
Bejli uputi brzi pogled sa strane na robota. R. Denil se u isto vreme
okrenu, srete s njegovim pogledom i ozbiljno klimnu. Usne su mu se prirodno
pomicale dok je govorio, ne ostajui jednostavno razmaknute kao kod zemaljskih
robota. U ustima se ak video pokretljivi jezik, kojim se sluio pri
artikulaciji.
Bejli je razmiljao: zato ovako mirno sedim? Sve ovo mora biti potpuno
novo za njega. Buka, svetlost, gomila!
Bejli ustade, proe kraj R. Denila i ree "Sledi me."
Sili su s ekspresa niz trake za usporavanje.
Bejli je razmiljao: "Gospode Boe, ta u rei Desi?"
Pojava robota izbacila mu je tu misao iz glave, ali sada se bolno vraala,
dok su se vozili lokalnom trakom koja je vodila u donji Bronks.
Rekao je: "Ovo je sve jedna zgrada, Denile. Sve to vidi ini Grad. U
njemu ivi dvadeset miliona ljudi. Ekspresi se neprekidno kreu, danju i nou,
brzinom od sto kilometara na sat. Ekspresnih traka ima oko etiri stotine
kilometara, a njima treba pridodati jo i vie stotina kilometara lokalnih
traka."
Jo malo, mislio je Bejli, i poeu da izraunavam koliko tona kvaanih
proizvoda pojede Njujork na dan, koliko kubika vode popijemo i koliko megavata
proizvedu atomske energetske centrale na sat.
Denil uzvrati: "O tome i slinim stvarima ve sam obaveten kroz uputstva
koja su mi data."
Bejli pomisli: to znai da ne moram govoriti ni o hrani, ni o piu, ni o
atomskoj energiji. Konano, zato i pokuavam da ostavim utisak na robota.
Nalazili su se u Istonoj 182. ulici i bilo im je potrebno jo dvesta
koraka do dizalica to hrane elino-betonske slojeve stanova, meu kojima se
nalazio i njegov. Zausti da kae: "Ovim putem", kada ga zaustavi gomila ljudi
to se skupila pred sjajno osvetljenim vratima jedne od mnogih trgovina,
smetenih u prizemlju ovog kvarta.
On upita najbliu osobu uroenim autoritativnim glasom: "ta se to
deava?"
Upitani ovek, propinjui se na prstima, ree: "Boga mi, ne znam, upravo
sam stigao."
Neko je uzbueno govorio: "I ovde su uveli one smrdljive robote. ini mi
se da ele da nas isteraju odavde. Oh, ba bih voleo da ih rasturim."
Bejli nervozno pogleda prema Denilu, ali, ako je ovaj i shvatio znaenje
izgovorenih rei, ili ih uopte uo, nije to pokazao ni najmanjim spoljnjim
gestom.
Bejli zaroni u gomilu. "Pustite nas, pustite me da proem. Policija!"
Propustili su ga. Iza Bejlijevih lea dopirale su rei:
"...da ih malo rasturimo. icu po icu, da ih rasparamo po avovima..."
Neko se nasmeja.
Bejli se naglo ohladio. Grad je predstavljao vrhunac delotvornosti, ali to
je trailo mnogo od njegovih itelja. Morali su iveti na strog i jednolian
nain i ceo svoj ivot provoditi pod striktnom naunom kontrolom. Ali ponekad
bi potisnuti porivi eksplodirali.
Seao se Nereda iz dana Zida.
Postojali su opipljivi razlozi za antirobotske pobune. Ljudi koji bi se
posle pola ivota provedenog u radu nali pred oajnikim izgledima na
minimalni standard, kojim su se morali zadovoljiti kao otputeni, teko su
mogli hladnokrvno rasuivati o tome da pojedinani roboti nisu nizata krivi.
Barem je na pojedinane robote ovek mogao udariti.
ovek nije mogao udarati na neto to se nazivalo "Vladinom politikom",
ili na parolu kao to je "Poveajmo proizvodnju radom robota".
Vlada je ovo razdoblje nazivala izgradnjom koja zahteva rtve. Kolektivna
glava se tuno tresla i uveravala svakog da e posle neophodnog razdoblja
prilagoavanja za sve doi novi i bolji ivot.
Ali, medijevalistiki pokret irio se sa porastom procesa otputanja.
Ljudi su oajavali, a granica izmeu ogorenja i divlje pobune ponekad se
prelazila vrlo lako.
U ovom trenutku samo su minuti mogli stajati izmeu potisnutog
neprijateljstva gomile i rasplamsale orgije krvi i ruenja. Bejli se probio do
vrata.
3. INCIDENT U TRGOVINI CIPELA
Unutra u trgovini bilo je manje ljudi nego na ulici. Poslovoa,
predviajui neprilike, vrlo je rano spustio zatitnu roletnu, spreavajui
ulazak moguih kavgadija. Zatitno energetsko polje takoe je onemoguavalo
glavne uesnike svae da iziu, ali to je ve bilo manje vano.
Bejli proe kroz zatitno energetsko polje upotrebivi policijski
neutralizator. Neoekivano je otkrio da mu je R. Denil za leima. Robot je
upravo vraao u dep svoj vlastiti neutralizator, vrlo tanak, manji i skladniji
od standardnog policijskog modela.
Poslovoa im smesta pritra, govorei glasno: "Gospodo, Grad mi je
nametnuo ove slubenike. Ja se samo drim svojih prava."
U pozadini trgovine stajala su tri robota, uspravni i ukoeni poput
tapova. est ljudskih prilika stajalo je pokraj zavese zatitnog energetskog
polja. Sve su bile ene.
"U redu, u redu", ree Bejli otro. "ta se to dogaa? emu tolika
galama?"
Jedna od ena ree, povienim tonom: "Dola sam da kupim cipele. Zato me
ne bi posluio pristojan prodavac? Zato se ne potuje moje dostojanstvo?"
Njena odea, a naroito njen eir, bili su dovoljno ekstravagantni, tako da
njeno pitanje nije zvualo samo kao pusta retorika. Besno crvenilo, koje joj je
pokrilo lice, nije moglo sasvim da prikrije pretarenu minku.
Upravitelj ree: "Ako moram, posluiu je sam, ali ne mogu sve postii.
Moje osoblje potpuno je ispravno. Oni su registrovani prodavci. Imam njihove
specijalistike legitimacije i garantna pisma..."
"Specijalistike legitimacije", kriknu ena. Nasmejala se kretavim
glasom, okreui se prema ostalima. "ujte ga! On ih zove ljudima. ta je vama?
To nisu ljudi. To su ro-bo-ti!" Naglaavala je slogove. "A ako moda niste
znali, ja u vam rei ta oni rade. Oduzimaju posao naim ljudima. Zato ih
Vlada i titi. Oni ne trae nita za svoj rad i zbog toga itave prodice moraju
iveti po barakama i jesti sirovu kau od hmelja. Pristojne porodice, koje
teko zarauju za ivot. Kad bih ja bila ef, razbila bih sve robote. Ozbiljno
vam kaem!"
Druge su neto zbunjeno govorile, dok se neprestano ula rastua jeka
gomile s druge strane zatitnog energetskog polja.
Bejli je bio svestan, otro svestan, da mu R. Denil Olivav stoji za
leima. Posmatrao je prodavce. Bili su to zemaljski modeli i, ak i kao takvi,
prilino jeftini. Roboti s ogranienom namenom. Po svoj prilici, poznavali su
samo brojeve obue, cene i ono to se nosi. Moda su mogli i pratiti kako se
menja stanje zaliha, i to verovatno bolje nego ljudi, poto nisu bili lino
zainteresovani. Oni sigurno mogu tano izraunati ta je potrebno naruiti
idue sedmice. Mogli su izmeriti kupcima nogu.
Uzeti pojedinano, bili su potpuno bezazleni. Ali, kao grupa, neverovatno
opasni.
Bejli je oseao da sada saosea s tom enom mnogo dublje nego to bi to
mogao samo jedan dan ranije. Ne, ak pre samo dva sata. Oseao je blizinu R.
Denila i pitao se ne bi li R. Denil ipak mogao zameniti obinog detektiva C-5.
Razmiljajui o tome, predoio je sebi barake i naas osetio ukus kae od
hmelja. Na um mu pade otac.
Otac mu je bio nuklearni fiziar, vrlo visokog ranga, i kao takav jedan od
najbolje plaenih naunika u Gradu. Ali u energetskoj centrali dolo je do
nesree za koju je on okrivljen. Posle toga su ga otpustili. Bejli nije znao
sve pojedinosti: bilo mu je svega godinu dana kada se to desilo.
Ali seao se baraka u kojima je proveo detinjstvo; teko kolektivno
ivotarenje na samoj ivici podnoljivog. Majke se uopte nije seao; ona to
nije dugo izdrala. Oca se seao dobro - zlovoljnog, izgubljenog oveka, koji
esto govori o prolosti, hrapavim i nedovrenim reenicama.
Otac je umro, kao otputen, kada je Eliju bilo osam godina. Malog Bejlija
i njegove dve starije sestre preselili su u kvartovsko sirotite. Brat njegove
majke, ujak Boris, bio je i sam odve siromaan da bi to mogao spreiti.
Bilo mu je teko. Teko se probio kroz kolu, jer mu nikakve posebne
povlastice, koje dolaze od oevog poloaja, nisu mogle izgladiti put.
I tako, sada je morao stajati usred rastue pobune i boriti se protiv
mukaraca i ena koji se, na kraju krajeva, samo plae otputanja. Ili za sebe,
ili za one koje su voleli, kao i on sam.
Rekao je zato eni bez ikakvog naglaska: "Nemojte praviti neprilike,
prodavci vam nisu nita uinili."
"Naravno da mi nisu nita uinili", uzvratila je ena piskavo. "I nee.
Mislite li da u pustiti da me dotaknu ti njihovi hladni i masni prsti? Dola
sam ovamo, oekujui da e sa mnom postupati kao sa ljudskim biem. Ja sam
itelj Grada. Imam pravo da me posluuju ljudi. I, ujte, kod kue me ekaju
dva deteta da im dam veeru. Ne mogu bez mene ii u sekcijsku kuhinju, kao da
su siroad. urim se."
"E pa, onda", ree Bejli, oseajui kako gubi kontrolu, "da ste pustili da
vas poslue, ve biste mogli otii. Samo bez potrebe stvarate neprilike. Hajde,
hajde."
"ta?" ena se uzrujala. "Vi kao da mislite da sa mnom moete govoriti kao
da sam smee? Moda je ve vreme da vlada shvati da roboti nisu jedina stvar na
Zemlji. Ja poteno radim svoj posao i samo hou svoja prava." Nastavljala je
tako u beskraj.
Bejli se oseao zbunjen i nemoan. Situacija mu je izmicala iz ruku. ak i
kad bi ena pristala da je poslue, gomila pred ulazom bila je spremna na sve.
Mora da ih je bilo barem stotinu, koji su se tiskali ispred izloga. Za
onih nekoliko trenutaka, otkako su detektivi uli u prodavnicu, gomila se
udvostruila.
"Kakav je uobiajeni postupak u ovakvom sluaju?" upita iznenada R. Denil
Olivav.
Bejli gotovo da je poskoio. Rekao je: "Prvo i prvo, ovo je nesvakidanji
sluaj."
"ta kae zakon?"
"Roboti su ovde zakonski odreeni. U pitanju su registrovani prodavci. U
tome nema nieg nezakonitog."
Govorili su apuui. Bejli je pokuavao da izgleda slubeno i pretei.
Olivavov izraz, kao i uvek, nije odavno nita.
"U tom sluaju", ree R. Denil, "naredi eni da dopusti da je poslue ili
neka ide."
Bejlijeve se usne zgrie. "Tu je i gomila, s kojom moramo raunati, ne
samo ena. Ne preostaje nam drugo nego da pozovemo odred za razbijanje
pobunjenika."
"Graanima bi trebalo da bude dovoljno da im jedan predstavnik zakona kae
ta da uine", ree Denil.
Okrenuo je iroko lice prema poslovoi. "Iskljuite energetsko polje na
ulazu, gospodine."
Bejlijeva ruka sama od sebe polete prema ramenu R. Denila da ga zaustavi.
Ali zastade na pola puta. Kad bi se u ovom trenutku videlo da se dvojica
predstavnika zakona otvoreno ne slau, to bi unitilo svaku mogumost mirnog
reenja.
Poslovoa je protestovao, gledajui Bejlija. Bejli skrenu pogled.
R. Denil ree, bez strasti: "Nareujem vam u ime zakona."
Poslovoa je zablejao: "Smatrau Grad odgovornim za svaku tetu uinjenu u
prodavnici. Upozoravam vas da ovo radim po vaem nareenju."
Energetske zavese nestade i ljudi i ene nagrnue unutra. ulo se njihovo
sretno mumlanje. Osetili su da im je pobeda na domaku.
Bejli se nasluao pria o slinim guvama. Nekima je bio i svedok. Viao
je robote koje die desetine ruku, njihova teka nesavitljiva tela kako se
prenose od oveka do oveka. Ljudi su udarali i ulubljivali metalni lik oveka.
Upotrebljavali su pesnice, noeve, revolvere, dok konano jadne robote ne bi
rasturili do poslednje ice. Skupi pozitronski mozgovi, najsloeniji proizvod
ljudskog uma, ili su od ruke do ruke kao lopte i u nekoliko sekundi bili bi
potpuno uniteni.
A onda, kada je ve duh razaranja bio osloboen, gomila bi se okrenula
prema svemu to se moglo smrviti ili rastaviti na komade.
Roboti-prodavci nisu mogli nita o tome znati, ali kad je gomila
preplavila prodavnicu, zapitali su i stavili ruke na lica, primitivno
pokuavajui da se zaklone. ena, koja je poela itavu guvu, uplaila se
videi da je stvar postala mnogo ozbiljnija nego to je oekivala. Promrmljala
je: "Nemojte, molim vas."
eir joj je skliznuo preko lica, dok joj je glas postao samo besmisleno
itanje.
Poslovoa je vrisnuo: "Zaustavite ih, zaustavite ih!"
R. Denil progovori. Bez ikakvog vidljivog napora, njegov glas iznenada je
porastao za itavu oktavu vie nego to bi ljudski glas to smeo. Naravno,
pomisli Bejli u magnovenju, on nije...
R. Denil ree: "Prvi ovek koji se pomeri bie ubijen."
Neko viknu iz duboke pozadine: "Dr ga!"
Ali niko se nije ni maknuo.
R. Denil spretno stade na stolicu, a zatim se pope na tezgu. Fluorescentno
osvetljenje, koje je u raznim bojama dopiralo kroz polarizovanu molekularnu
plastiku, preobrazilo je njegovo hladno glatko lice u neto nezemaljsko.
Nezemaljsko, pomisli Bejli.
Sve se namah ukoilo dok je R. Denil mirnog i dostojanstvenog izgleda
posmatrao gomilu.
Zatim je rekao: "Vi mislite - ovaj ovek ima neutronski izbaciva, ili
gasni revolver. Ako se sada zaletimo, pregaziemo ga, a najvie e stradati
jedan ili dvojica, a i oni e se ubrzo oporaviti. U meuvremenu, uiniemo sve
to nam padne na pamet. Do avola sa zakonom i redom."
U njegovom glasu nije bilo ni grubosti ni besa, ali se oseao autoritet.
Bio je to glas samouverenog zapovednika. Nastavio je: "Greite. Ovo to drim
niti je neutronski izbaciva, niti gasni revolver. Ovo je radioaktivni pitolj,
vrlo smrtonosan. Upotrebiu ga i nemojte misliti da u pucati iznad vaih
glava. Ubiu mnoge od vas pre nego to me dohvatite. Moda i veinu. To
ozbiljno mislim. A ozbiljno i izgledam, zar ne?"
Na ivici gomile jo se osealo talasanje, ali broj ljudi nije se
poveavao. Dok su se pridolice i dalje zaustavljale iz radoznalosti, neki su
urno odlazili. Oni najblii R. Denilu zadravali su dah, oajniki nastojei
da se ne nagnu previe napred, pod pritiskom mase iza sebe.
ena sa eirom razbila je maginu tiinu. U iznenadnoj provali straha,
vrisnula je: "On e nas ubiti. Nisam nita uinila. Ah, pustite me da odem."
Okrenula se, ali se suoila s nepokretnim zidom zbijenih ljudi i ena.
Posrnula je. Pozadi je talasanje gomile postalo jo izrazitije.
R. Denil skoi sa tezge i ree: "Sada u poi do vrata. Ubiu svakog
oveka ili enu koji pokua da me dotakne. Kad stignem do vrata, pucau u
svakog oveka ili enu koji ne poe svojim poslom. Ova ena ovde..."
"Ne, ne", viknula je ena sa eirom, "kaem vam da nisam nita uinila.
Nisam mislila nita ravo. Ne elim te cipele. Hou samo kui."
"Ova ena ovde", nastavio je Denil, "ostae ovde. Nju e posluiti
prodavci."
Zakoraio je. Gomila je nemo zurila u njega. Bejli zatvori oi. Nije to
moja greka, mislio je oajno. Ovde e doi do ubistva i najstranije mogue
guve, ali ja sam bio prisiljen da uzmem robota kao partnera. Oni su mu dali i
jednak in.
Ovo nee proi. Ni u snu ne bi poverovao. Mogao je moda zaustaviti R.
Denila na samom poetku. Mogao je u bilo kom asu pozvati policijsku patrolu.
Ali umesto toga pustio je R. Denila da preuzme odgovornost i osetio pritom
kukaviko olakanje. Sad je sam sebe pokuao da ubedi da je linost R. Denila
jednostavno ovladala situacijom. To ga jo vie ispuni gaenjem prema samom
sebi. Jedan robot, koji ovladava...
Nije bilo nikakve neuobiajene buke, ni vike, ni kletve, ni jauka, ni
krikova. Otvorio je oi.
Gomila se razilazila.
Poslovoa se smirivao, popravljajui odeu, zaglaujui kosu, mrmljajui
besne pretnje gomili koja je isezavala.
Uz lagano, blago kripanje, policijska kola zaustavie se pred
prodavnicom. Bejli pomisli: "Naravno, stigli su kad je sve gotovo."
Poslovoa ga povue za rukav. "Molim vas, potedite me daljih neprilika."
Bejli ree: "Nee ih biti."
Bilo je lako reiti se policijskih kola. Doli su, uvi prianja ljudi po
ulicama. Nisu znali pojedinosti, a videli su da je ulica prazna. R. Denil
pomeri se u stranu, ne pokazujui ni najmanju zainteresovanost dok je Bejli
objanjavao situaciju ljudima u kolima, umanjujui veliinu incidenta i potpuno
zaboravljajui da pomene ulogu R. Denila u celoj stvari.
Kasnije je povukao R. Denila u stranu, uz elino betonski zid prostorije.
"elim da shvati", rekao je. "Ja ne pokuavam da ti ukradem slavu."
"Ukrade slavu? Je li to neki od vaih zemaljski izraza?"
"Preskoio sam u izvetaju ono to si ti uinio."
"Ja ne poznajem sve vae obiaje. U mom svetu uobiajen je potpun
izvetaj, ali kod vas moda nije tako. U svakom sluaju, spreena je javna
pobuna. A to je najvanije, zar ne?"
"Misli? uj, onda." Bejli je pokuavao da bude to ubedljiviji, iako je
smeo govoriti samo besnim apatom. "Nemoj to vie nikada uiniti."
"Da nikad vie ne sprovodim zakon? Ali ako to ne bih radio, kakva bi mi
bila svrha?"
"Ne sme vie nikad zapretiti ljudskom biu revolverom."
"Ne bih ni pod kojim uslovima pucao, Elija, zna to dobro i sam. Ja ne
mogu da povredim ljudsko bie. Ali, kao to si i sam video, nisam pucao. Nisam
ni oekovao da u morati."
"Bila je to najlua srea, to to nisi morao pucati. Nemoj se nikada vie
izlagati takvom riziku. I ja sam mogao pokuati takav blef..."
"Blef? ta je to?"
"Nije vano. Shvati smisao ovog to ti govorim. I ja sam mogao zapretiti
gomili revolverom. I ja imam revolver. Ali nije opravdano kockati se tako
ivotima, bilo ko da je u pitanju. Bilo je sigurnije pozvati policijsku
patrolu, nego izgravati junaka."
R. Denil je razmiljao. Zavrteo je glavom. "Mislim da nisi u pravu,
partneru Elija. Moje informacije o ljudskim osobinama kau mi da ljudi sa
Zemlje, za razliku od ljudi sa Spoljnjih svetova, od roenja ue da prihvataju
autoritet. Po svemu sudei, to je rezultat vaeg naina ivota. Jedan ovek
koji dovoljno vrsto predstavlja takav autoritet sasvim je dovoljan, to sam i
dokazao. Tvoja potreba za policijskom patrolom zapravo je samo izraz tvoje
gotovo inagonske elje da vii autoritet preuzme odgovornost. U mom svetu,
priznajem, ovo to sam uinio bilo bi sasvim neopravdano."
Bejlijevo dugako lice bilo je crveno od besa. "Da su te prepoznali kao
robota..."
"Bio sam siguran da nee."
"Zapamti, ipak da jesi robot. Nita vie od robota! Samo robot! Kao i oni
prodavci u trgovini cipela."
"Ali to je oigledno."
"Ti nisi ovek." I protiv svoje volje, Bjeli je oseao da eli da bude
surov.
Izgledalo je da R. Denil nastoji da razmisli o tome. Rekao je: "Razlika
izmeu oveka i robota nije moda toliko znaajna, koliko razlika izmeu
inteligencije i neinteligencije."
"Moda u tvom svetu", ree Bejli, "ali ne i na Zemlji."
Pogledao je na svoj asovnik i jedva mogao shvatiti da ve kasni vie od
jednog sata. Grlo mu je bilo suvo i hrapavo pri pomisli da je R. Denil pobedio
u prvoj rudni, i to pobedio dok je on sam stajao potpuno bespomoan.
Razmiljao je i o Vinsu Beretu. mladom momku koga je R. Semi zamenio. I o
sebi samom, Eliji Bejliju, koga je mogao zameniti R. Denil. Blagi Boe, u
svakom sluaju njegov je otac bio izbaen zbog nesree koja je prouzrokovala
tetu i izazvala smrt ljudi. Moda je to i bila njegova greka; Bejli nije
znao. Prepotstavimo, ipak, da je bio izbaen da napravi mesta za nekog
mehanikog fiziara. Samo zbog toga? Ni zbog ega drugog. Protiv toga ne bi se
dalo nita uiniti.
Rekao je ukoeno: "Poimo. Moram te odvesti kui."
R. Denil uzvrati: "Vidi, nije pravilno praviti bilo kakvu razliku manjeg
znaaja od intel..."
Bejli podie glas: "U redu. Prestanimo o tome. Desi nas oekuje." Poao
je u pravcu najblie intersekcijske stanice za komunikaciju. "Bolje da je
pozovem i da joj kaem da stiemo."
"Desi?"
"Moja ena."
Prokletstvo, pomisli Bejli, ba sam u finom raspoloenju za razgovor sa
Desi.
4. UPOZNAVANJE SA PORODICOM
Elija Bejli prvi put je zapazio Desi zbog njenog imena. Susreo je na
sekcijskoj proslavi Boia, dok je ispijao pun. Upravo je zavrio kolovanje,
zaposlio se u gradskoj slubi i preselio u ovaj kvart. iveo je u jednoj od
samakih garsonjera u odeljenju 122a. Prilike mu nisu bile loe. Naila je
delei pun. "Ja sam Desi", rekla je. "Desi Navodni. Ne poznajem te."
"Bejli", rekao je, "Elija Bejli. Upravo sam se doselio u Kvart."
Prihvatio je asu pia i mehaniki se nasmeio. Ostavila je na njega
utisak vesele i prijatne ene, pa se zadrao u njenoj blizini. Bio je
pridolica, a neugodno je oseati se usamljenim u drutvu i gledati kako se
drugi ljudi skupljaju u grupe kojima sami ne pripadate. Kasnije, kad se kroz
grlo protera dovoljno alkohola, sve moe postati bolje.
U meuvremenu, ostao je uz posudu s punom, posmatrajui kako ljudi
prolaze i zamiljeno pijuckajui.
"Ja sam pomagala pri pravljenju puna." Devojin glas konano je dopro do
njega. "Mogu potvrditi da je pravi. Hoe li jo?"
Bejli pogleda u au i vide da je prazna. Nasmei se i ree: "Hou."
Devojino lice bilo je ovalno i ne ba naroito lepo, ponajvie zbog neto
malo izraenijeg nosa. Haljina joj je bila ozbiljna, a svetlosmea kosa
skupljala se u nizove kovrdica na elu.
Pridruila mu se dok je pio drugu au puna. Odmah se osetio bolje.
"Desi", rekao je, oseajui ukus imena na jeziku. "Zgodno ime. Nee
smetati ako te budem tako zvao, dok budemo razgovarali?"
"Naravno. Ako eli. A zna li od kojeg je imena to skraenica?"
"Desika?"
"Nee nikada pogoditi."
"Zaista se ne mogu niega setiti."
Nasmejala se i rekla nestano: "Moje puno ime je Dezabel."
Tada se njegova zainteresovanost rasplamsala. Odloio je au sa piem na
sto i sredano rekao: "Nije valjda?"
"asna re. Ne alim se. Dezabel. To je moje istinsko ime i nalazi se na
svim dokumentima. Mojim se roditeljima sviao sam zvuk tog imena."
Bila je ponosna na svoje ime, mada nikad nije postojala ena koja bi bila
manje nalik na Dezabel.
Bejli ozbiljno ree: "Ja se zovem Elija, zna. Mislim, to mi je puno ime."
To joj nije nita kazivalo.
Dodao je: "Elija i Dezabel bili su velik protivnici."
"Zar?"
"Naravno, svakako, tako kae u Bibliji."
"Je li? Nisam to znala. Pa, zar nije to zabavno? Nadam se da to ne znai
da i mi treba da budemo protivnici u stvarnom ivotu."
O tome nije moglo biti ni govora ve od samog poetka. U poetku samo je
podudarnost imena uinila od Desi neto vie od obine prijatne devojke, koju
je ovek sreo kraj posude s punom. Kasnije, meutim, otkrio je da je vesela,
nena srca i, konano, da je ak i lepa. Naroito mu se dopadala njena
veselost. Njegov vlastiti sardonini pogled na ivot traio je protivteu.
A izgledalo je da ni Desi ne smeta njegovo izdueno, ozbiljno lice.
"Oh, Boe moj", govorila bi, "pa ta ako ak i izgleda kao neku runi
limun? Ja znam da si drugaiji i, mislim, kad bi se i ti uvek ovako smekao kao
ja, da bismo konano eksplodirali. Samo ti ostani kakav si, Elija, i uvaj me
da ne odletim."
Sa svoje strane, ona je pazila da Elija Bejlija ne potone. Podneo je molbu
za mali brani stan i dobio dozvolu za venanje. Pokazao joj je dozvolu i
upitao: "Budi drug i pristani da se iskobeljam iz samake sobe, Desi. Ne
dopada mi se tamo."
To ba moda i nije bila najromantinija prosidba, ali Desi se dopala.
...Bejli se seao samo jedne prilike kada je Desi potpuno izgubila svoju
veselost, pa i to je bilo u vezi s njenim imenom. Bilo je to u prvoj godini
njihovog braka i dete im se jo nije bilo rodilo. U stvari, bilo je to ba onog
meseca kada se mali Bentil zaeo. (Njihov stepen inteligencije, njihove
genetske ocene i njegov poloaj u Policijskom odseku doputali su im da imaju
dvoje dece, od kojih je prvo smelo biti zaeto ve na poetku braka).
Razmiljajui kasnije o tome, Bejli je doao do zakljuka da je moda ba
Desina trudnoa bila uzrok njene neobine osetljivosti.
Desi je neprestano prigovarala zbog Bejlijevog prekovremenog rada.
Govorila bi: "Neugodno mi je da svake veeri jedem u zajednikoj kuhinji
sama."
Bjeli je bio umoran i nervozan. Rekao je: "Zato bi ti bilo neugodno? Tamo
moe upoznati mnoge zgodne momke."
Razume se, jetko je odgovorila: "Misli li, zaista, Elija Bejli, da ne bih
mogla ostaviti utisak na ljude?"
Razlog je moda bio taj to je Bejli zaista bio umoran, a moda i taj to
je Dulijus Enderbi, njegov kolski drug, ponovo skoio na lestvici,
ostavljajui Bejlija pozadi. A moda je razlog bio jednostavno taj to se
pomalo umorio videi je kako pokuava da se ponaa prema liku ene ije je ime
nosila, dok, u stvari, nije mogla imati nieg zajednikog s njom.
U svakom sluaju, rekao je zajedljivo: "Pretpostavljam da moe, ali ne
verujem da e pokuati. eleo bih da zaboravi svoje ime i da bude ono to
jesi."
"Biu ba ono to mi se svia."
"Nikud te nee odvesti pokuaj da bude nalik na Dezabel. Ako ba eli
da uje istinu, to ime i ne znai ono to ti misli. Biblijska Dezabel bila
je dobra i odana suprugu. Bar koliko je nama poznato, nije imala ljubavnike,
nije pucala visoko i nije se raskalano ponaala."
Desi ga je ljutito promatrala. "To nije tano. ula sam izraz 'namolovana
Dezabel'. Znam ta to znai."
"Moda samo misli da zna, ali svejedno. Posle smrti Dezabelinog
supruga, kralja Ahaba, njen sin, Jehoram, postao je kralj. Jedan od njegovih
vojskovoa, Jehu, pobunio se protiv njega i ubio ga. Jehu je tada odjahao do
jezera gde je stara kraljica-majka Dezabel imala boravite. Dezabel su javili
o njegovom dolasku i ona je poverovala da to moe znaiti samo i njenu vlastitu
smrt. Ponosna i hrabra, naminkala je lice i obukla svoje najbolje haljine, da
bi ga doekala kao dostojanstvena i ponosna kraljica. Naredio je da je bace
kroz prozor palate i tako ubiju, ali ona je, po mom shvatanju, doivela lep
kraj. Upravo je to ono to ljudi imaju na umu kad govore o "namolovanoj
Dezabel", bili toga svesni ili ne."
Sledee veeri, Desi ree tihim glasom: "itala sam Bibliju, Elija."
"ta?" Za trenutak, Bejli je bio iskreno ljutit.
"One delove o Dezabel."
"Ah! Desi, ao mi je ako sam poverdio tvoja oseanja. Poneo sam se
detinjasto."
"Ne, ne." Uklonila je njegovu ruku sa svog struka i sela na kau, hladna i
ukoena, ostavljajui upadljivu prazninu izmeu sebe i Bejlija. "Dobro je znati
istinu. Ne elim da zbog neznanja izgledam glupo. Zato sam i itala o njoj. Ona
je zaista bila zla ena, Elija."
"Pa, njeni su neprijatelji pisali ta poglavlja. Ne znamo ta bi ona sama
mogla o tome rei."
"Pobila je sve proroke gospodnje kojih se mogla doepati."
"Da, tako oni kau." Bejli potrai u depu komadi vakae gume. (Kasnije
je suzbio tu naviku, poto mu je Desi jednom rekla da sa tim njegovim
duguljastim licem i tunim, smeim oima, izgleda kao stara krava sa
neprijatnim strukom trave u ustima, koji ne moe ni progutati ni ispljunuti).
Rekao je: "Ako eli da uje njenu verziju, ini mi se da bih ti mogao pruiti
neke argumente. Dezabel je visoko cenila verovanje svojih predaka, koji su u
tim krajevima iveli mnogo pre no to su jevrejska plemena tamo dola. Jevreji
su imali svog vlastitog boga, i, to je jo vanije, bio je to bog koji nije
trpeo takmaca. Nisu se zadovoljavali time da ga sami oboavaju; hteli su da to
ine i svi ostali.
Dezabel je bila konzervativna, drei se starih verovanja a odbacujui
nova. Na kraju krajeva, ako su nova verovanja i imala dublju moralnu sadrinu,
stara su vie ispunjavala oveka. injenica da je pobila proroke samo znai da
je bila pravo dete svoga vremena. Bio je u to doba uobiajeni nain
samozatite. Ako ita 'Knjige kraljeva', ne moe prenebrei da je Elija (sada
je re o mom imenu) stavio na probu osam stotina i pedeset Balovih proroka,
samo da bi video mogu li izazvati pojavu ognja s neba. Elija je, razume se,
postigao svoje - nebeskog ognja nije bilo - te je naredio da se pobiju svih
osam stotina pedeset svetenika. I tako je i bilo."
Desi se ugrize za usnu. "A ta je sa Nabotovim vinogradom, Elija? Taj
Nabot nije nikome smetao, osim to je odbio da kralju proda svoj vinograd. Onda
je Dezabel udesila da se neki krivo zakunu i nabede Nabota zbog bogohuljenja,
ili tako neeg."
"Reeno je za njega da je hulio na Boga i kralja", ree Bejli.
"Da. A onda su oni zaplenili njegovu imovinu, poto su ga prethodno
smakli."
"To nije bilo pravo. Razume se, u moderna vremena, s Nabotom bi ilo mnogo
lake. Kad bi Grad eleo njegov posed, ili kad bi ak neki od srednjevekovnih
naroda eleo njegovu imovinu, sudovi bi mu jednostavno naredili da se skloni,
uklonili ga ak silom ako je neophodno, plativi mu ono to bi sami smatrali
odgovarajuom cenom. Kralju Ahabu nije bilo dostupno takvo reenje. Ipak,
Dezabelin nain bio je pogrean. Jedino opravdanje za nju u tome je to je
Ahab bio bolestan i nesrean, jer sam nije mogao nita uiniti, te je ona
osetila da ljubav prema svom suprugu mora staviti ispred Nabotove sudbine.
Neprestano ti govorim da je bila uzor odane su..."
Desi se odmae od njega, uarena lica i ljutita. "Mislim da si zao i
pokvaren."
Pogledao je u potpunoj nedoumici. "Ali ta sam uino? ta je to s tobom?"
Napustila je stan, ne odgovorivi mu nita, i provela itavo vee i pola
noi u video-dvoranama, selei se s predstave na predstavu. Potroila je te
veeri svoje dvomeseno sledovanje karata za video (i ne samo svoje ve i
muevljevo). Bejli je bio jo budan po njenom povratku, ali mu ona vie ne ree
ni rei.
Bejliju se kasnije, mnogo kasnije, inilo da je poremetio neto vrlo vano
u Desinom ivotu. Po njoj, njeno ime sadralo je u sebi neki udni simbol zla.
Bila je to uzbudljiva protivtea njenoj izrazito ednoj prolosti. Kao da joj
je ime davalo neku aromu neestitosti, i to joj se dopadalo.
Ali takvo raspoloenje ju je postepeno prolo. Nije nikad vie pomenula
svoje puno ime, ni Eliju, ni svojim prijateljima, a koliko je Bejli znao
verovatno ni samoj sebi. Bila je Desi, tako se potpisivala.
Kako su dani prolazili, postajala je razgovorljivija i posle otprilike dve
nedelje njihov je odnos bio kao i pre i, uprkos kasnijim povremenim sukobima,
nikada vie nita nije njihove odnose pomutilo do te mere.
Samo je jo jednom dolo do posrednog pomena ove teme. Bila je u osmom
mesecu trudnoe. Napustila je poloaj dijetetskog asistenta u sekcijskoj
kuhinji A-23 i, budui da je imala na raspolaganju mnogo vremena, zabavljala se
razmiljanjem i pripremama oko detetovog roenja.
Jedne je veeri rekla: "ta misli o Bentliju?"
"Oprosti, draga?" ree Bejli, diui oi s hrpe papira, koje je doneo
kui. (Budui da je uskoro dolazila prinova u porodicu i da je Desi prestala
da zarauje, a kako je njegovo unapreenje bilo jo daleko, bilo je potrebno da
se bavi honorarnim radom).
"Mislim, ako bude deak. ta misli, da ga nazovemo Bentli?"
Bejli opusti usne. "Bentli Bejli? Zar ti se ne ini da su ime i prezime
odve slini?"
"Ne znam. ini mi se zgodno. Osim toga, dete uvek moe samo odabrati
srednje ime, po svom ukusu, kad malo poraste."
"Pa, ja se slaem."
"Je si li siguran? Mislim... Moda si hteo da ga nazovemo Elija?"
"I da ga onda zovu Elija mlai? Mislim da to ne bi bilo dobro. On moe
nazvati svog sina Elija, ako bude eleo."
Zatim je Desi rekla: "Ima samo jedna stvar", i zastala.
Posle kratkog utanja on je upita: "Koja?"
Nije ga pogledala u oi, ali je ipak rekla, dovoljno odluno: "Bentli nije
ime iz Biblije, zar ne?"
"Nije", ree Bejli. "Sasvim sam siguran da nije."
"U redu, onda. Dosta mi je biblijskih imena."
Bilo to jedini put kad su se vratili u prolost, sve do onog dana kada je
Elija Bejli stigao kui zajedno sa robotom Denilom Olivavom. Bili su u braku
ve vie od osamnaest godina. a Njihov sin Bentil Bejli (srednje ime jo nije
bio izabrao) ve je bio prevalio esnaestu.
Bejli se zaustavi pred velikim dvostrukim vratima, na kojima su se
presijavala velika slova ZA LINU UPOTREBU - MUKARCI. Manjim slovima pisalo
je: Podsekcije 1-A - 1-E. Jo manjim slovima, upravo iznad kljuaonice, stajalo
je: "U sluaju gubitka kljua, smesta se obratite na 27-101-51."
Neki je ovek proao pored njih, stavio aluminijumski otvara u
kljuaonicu i uao. Zatvorio je vrata za sobom, ne pokazujui ni najmanju
nameru da ih pridri otvorena dok Bejli ne ue. Da je to uinio, Bejli bi se
naao ozbiljno uvreen. Bio je uvreen obiaj da mukarci uopte ne obraaju
panju na druge mukarce u prostorijama za linu upotrebu. Bejli se priseti
vie zanimljivih branih poveravanja koje je saznao od Desi i koja su
pokazivala da je situacija sasvim drugaija u enskim linim prostorijama.
Uvek bi govorila: "Srela sam Dozefinu Grili u linim prostorijama i ona
mi je rekla..."
Kad god su Bejlijevi dobijali dozvolu za uptrebu malog kupatila kraj svoje
spavae sobe, Desin drutveni ivot trpeo bi zbog toga. Bilo je to kao neka
vrsta kazne zbog graanske povlaenosti.
Bejli ree, neveto prikrivajui zbunjenost: "Molim te, saekaj me
napolju, Denile."
"Namerava li da se umije?" upita ga R. Denil.
Bejli je zatreptao i pomislio: prokleti robot! Kad su mu ve dali sve
druge informacije, zato ga nisu nauili i pristojnosti? Ja u biti odgovoran
ako nekom drugom postavi isto ovo pitanje.
Rekao je: "Moram se tuirati. Uvee ima previe ljudi, pa bih izgubio
suvie vremena. A ako to obavim sada, pred nama je celo vee slobodno."
R. Denil se uopte nije zbunio. "Da li je u skladu sa drutvenim
ponaanjem da ja ostanem napolju?"
Bejlijeva se zbunjenost poveala. "Pa ti ni ne mora da ue. Nema -
nema potrebe."
"Ah, razumem. Da, naravno. Ali, ipak, Elija, i moje su ruke isprljaju, pa
u ih oprati."
Pokazao je dlanove, drei ih pred sobom. Bili su ruiasti i
debeljukasti, s pravim naborima. Bio je to odlian i briljiv, majstorski rad.
Bejli primeti: "U stanu imamo lavabo." Rekao je to, a u glasu mu se nije
osetila vanost te injenice. Snobizam nije palio kod robota.
"Hvala ti na ljubaznosti. Ipak, mislim, bilo bi bolje da to obavim ovde.
Kad ve moram iveti s ljudima sa Zemlje, dobro je da se prilagodim to veem
broj vaih obiaja."
"Onda, ui."
arena ivost unutranjosti bila je u otroj suprotnosti sa poslovnom
jednostavnou svih drugih stvari u Gradu, ali ovoga puta Bejli to nije
primeivao.
Proaputao je Denilu: "Moda e mi biti potrebno oko pola sata. Priakaj
me." Krenuo je, ali se vratio i dodao: "I sluaj, nemoj ni sa kim razgovarati i
nemoj ni u koga gledati. Ni re, ni pogled. To je obiaj."
urno se osvrnuo, da bude siguran da niko nije primetio ovaj kratki
razgovor i da se niko nije uasnuo. Na sreu, u predsoblju nije bilo nikoga.
Pourio je, oseajui se prljavim, kraj zajednikih odeljenja prema
privatnim komorama. Takvu komoru dobio je pre pet godina - bila je dovoljno
prostrana da se u nju smeste tu, mali aparat za pranje rublja i druge
potreptine. Nalazio se u njoj i mali projektor na kome su se mogli videti novi
filmovi.
"Moj drugi dom", naalio se kad je saznao da su mu dodelili komoru. Ali
sada, esto se pitao da li bi mogao podneti kad bi ga opet vratili spartanskim
uslovima zajednikih odeljenja, ako mu ukinu povlasticu na privatnu komoru.
Pritisnuo je dugme koje je pokrenulo aparat za pranje rublja i na njemu su
se upalile male svetiljke.
R. Denil strpljivo je ekao sve dok se Bejli nije vratio, istuiran,
istog donjeg rublja, s opranom kouljom i, uopte, s oseanjem vee udobnosti.
"Nikakvih neprilika?" upita ga Bejli kad su izili i ponovo smeli da
govore.
"Nikakvih, Elija", uzvrati R. Denil.
Desi ih je doekala na vratim, nervozno se smeei. Bejli je poljubi.
"Desi", promrljao je, "ovo je moj novi partner, Denil Olivav."
Desi je pruila ruku koju je R. Denil prihvatio, a zatim ispustio.
Okrenula se svom suprugu, a potom s izvesnim strahom pogledala R. Denila.
Rekla je: "Hoete li da sednete g. Olivave? Moram malo porazgovarati s
muem o porodinim stvarima. Samo nekoliko trenutaka. Nadam se da vam nee
smetati."
Drala je Bejlija za rukav. Poao je za njom u susednu sobu.
urno je proaputala: "Nije ti se nita dogodilo? Bila sam tako zabrinuta
kad sam ula izvetaj."
"Kakav izvetaj?"
"Pre jednog sata, o guvi u prodavnici cipela. Reeno je da su situaciju
smirila dva detektiva. Znala sam da stie s partnerom, a kako se ta trgovina
nalazi u naoj podsekciji i kako je bilo vreme kad se ti vraa kui, pomislila
sam da izvetaj moda nije rekao sve ono to se desilo i da si..."
"Molim te, Desi, vidi da sam zdrav i itav."
Desi se s naporom savladala. Drhtavim glasom rekla je: "Tvoj partner nije
iz tvog odeljenja, zar ne?"
"Nije", odgovori Bejli jadno. "On je - potpuni stranac."
"Kako da se ponaam prema njemu?"
"Kao i prema svakom drugom. On mi je samo partner i to je sve."
Rekao je to pomalo neuverljivo, tako da se Desine hitre oi skupie. "ta
nije u redu?"
"Sve je u redu. Hajde, poimo natrag u salon. Inae e izgledati malo
udno."
Elija Bejli sada vie nije bio tako siguran u privlanost svoga stana. Sve
do tog trenutka nije imao nikakvih primedbi. Zapravo, uvek je bio ponosan na
njega. Stan se sastojao od tri prostrane sobe; dnevna soba se, na primer,
pruala dobra etiri metra u duinu. U svakoj od prostorija nalazio se plakar.
Jedan od glavnih ventilacionih sistema prolazio je ba kraj stana. To je katkad
izazivalo neugodnu buku, ali je, s druge strane, obezbeivalo prvorazrednu
kontrolu temperature i vlanosti vazduha. Stan nije bio daleko ni od linih
prostorija, to je bila izrazita pogodnost.
Ali sada kad je u tom stanu sedelo bie s drugog sveta, Bejli vie nije
bio u sve tako siguran. Stan mu se sada inio neprikladan i pretrpan.
Desi ree, s poneto izvetaenom veselou: "Da li ste jeli, ti i
gospodin Olivav, Elija?"
"U stvari", ree Bejli brzo, "Denil nee jesti s nama. Jeemo bez njega."
Desi je to prihvatila bez prigovora. Snabdevanje hranom bilo je tano
proraunato, a ogranienja su bila stroa no ikada, pa nije bilo neutivo
zahvaliti se na gostoprimstvu.
Desi ree: "Nadam se da vam nee smetati to emo mi veerati, gospodine
Olivav. Elija, Bentli i ja obino obedujemo u zajednikoj kuhinji. Tamo je
mnogo udobnije i imao vei izbor, a da vam kaem istinu, i porcije su vee.
Ipak, Elija i ja imamo dozvolu da tri puta nedeljno jedemo u vlastitom stanu,
ako hoemo. Elija vrlo uspeno radi svoj posao u Odseku i tako imamo lepe
povlastice - i mislila sam da bismo za ovu priliku, kad biste nam se hteli
pridruiti, mogli prirediti pravu gozbicu, premda mi se ini da su ljudi koji
previe koriste svoje povlastice pomalo asocijalni, znate."
R. Denil je pristojno sluao.
Bejli ree, kuckajui prstima: "Desi, gladan sam."
R. Denil primeti: "Da li u prekriti obiaj, gospoo Bejli, ako vam se
budem obraao imenom?"
"Zato ne, naravno da ne." Desi izvue sto iz zida i ukopa greja
tanjira u centralni alter na povrini stola. "Samo vi mene zovite Desi, ako
vam se tako dopada, Denile." Zakikotala se.
Bejli se oseao vrlo neugodno. Situacija je postajala sve neobinija.
Desi je mislila da je R. Denil ovek. Cela stvar je mogla eksplodirati i
postati predmet razgovora u enskim linim prostorijama. Denil je na svoj
drveni nain bio ak i zgodan, a Desi je godila njegova pristojnost. Bilo je
to oigledno.
Bejli se pitao kakav je utisak R. Denil stekao o Desi. U poslednjih
osamnaest godina ona se nije mnogo promenila, barem ne za Eliju Bejlija. Bila
je, naravno, neto punija i figura joj je izgubila nekadanju mladalaku
ivost. Oko usana su joj se skupile sitne bore, obrazi su joj neto oteali,
kosa joj je potamnela, a i frizura joj je bila konzervativnija nego nekada.
Ali sve to nema nikakve vanosti, mislio je Bejli mrko. Na Spoljnjim
svetovima ene su bile visoke, vitke i snane poput mukaraca. Takvim su ih
barem prikazivale video-knjige. R. Denil je sigurno bi naviknut na takve ene.
Izgledalo je, ipak, da R. Denila uopte ne inznenauje ni Desin razgovor,
ni njen izgled, ni njeno prihvatanje njegovog imena. Rekao je samo: "Je li to
zaista u redu? Ime Desi izgleda mi kao deminutiv. Moda je upotreba tog imena
ograniena na vae najblie, te bi moda bilo zgodnije da vas zovem vaim punim
imenom."
Desi, koja je upravo skidala impregnirani papir kojim je racionisana
veera bila hermetiki zatvorena, iznenada se potpuno usredsredila na taj
posao.
"Samo Desi", ree ona ukoeno. "Svi me tako zovu. Nemam punog imena."
"U redu, onda, Desi."
Vratu su se otvorila i dete je oprezno ulo. Smesta je ugledalo R. Denila.
"Tata?" upita deak nesigurno.
"Ovo je moj sin Bentli", ree Bejli tiho. "Bentli, ovo je gospodin
Olivav."
"To je tvoj parner, je li? Milo mi je, gospodine Olivav." Bentlijeve oi
se rairie i zablistae. "Reci, tata, ta se to dogodilo u prodavnici cipela?
U vestima su rekli..."
"Nemoj sada nita zapitkivati, Bentli", prekinu ga Bejli otro.
Bentlijevo lice se snudilo i on pogleda prema majci koja mu dade znak da
sedne.
"Jesi li uradio ono to sam ti rekla, Bentli?" upita ga ona kad je seo.
Neno mu je rukom milovala kosu. Kosa mu je bila crna, kao i oeva. I visinom
e sigurno biti slian ocu, kad poraste, ali u svemu ostalom bio je njena
slika. Imao je ovalno lice, kestenjaste oi i veseo pogled na ivot.
"Naravno, mama", rekao je Bentli, naginjui se da pogleda u dvostruki
tanjir iz koga se ve dizala miriljava para. "ta imamo za jelo? Nije valjda
opet fermentovana teletina, mama? Je li, mamice?"
"ta ima protiv fermentovane teletine?" upita ga Desi, stisnuvi usne.
"Ti samo jedi ono to je pred tobom i da nisam ula ni rei prigovora."
Bilo je oigledno da imaju fermentovanu teletinu.
Bejli je seo na svoje mesto. I on sam bi radije jeo neto drugo, a ne
fermentovanu teletinu, koja je imala otar miris i ostavljala neugodan ukus u
ustima, ali Desi je to pitanje ve odavno reila.
"Ne mogu, pa ne mogu, Elija", govorila je. "Ja ivim u ovom kvartu celog
dana i ne smem sebi stvarati neprijatelje, jer bi mi ivot bio nepodnoljiv.
Svi znaju da sam nekada bila dijetetski asistent i kad bih svake druge nedelje
kupovala biftek ili piletinu, svi bi rekli da imamo protekciju u Odseku za
racionisanje. U ovoj podsekciji vrlo je malo ljudi koji imaju posebne
prehrambene povlastice, ak i nedeljom. To bi izazvalo ogovaranje i ja ne bih
mogla izai iz kue ni da posetim line prostorije, a, osim toga, fermentovana
teletina i protopovre vrlo su zdrava hrana. To je dobro, uravnoteeno jelo,
bez ikakvih otpadaka, i ima mnogo vitamina, minerala i svega to je oveku
potrebno, A ako se zaelimo piletine, moemo je se najesti utorkom u
zajednikoj kuhinji."
Bejli je prestao da se buni. Bilo je onako kako je Desi rekla; prvi
problem, koji se oveku nametao u ivotu, bio je da smanji, to je vie mogao,
sukobe sa gomilom koja ga je okruavala sa svih strana. Bentlija je bilo male
tee ubediti.
Ovom prilikom, on ree: "Mamice, a zato ne bih mogao upotrebiti tatine
bonove i jesti sam u zajednikoj kuhinji? Voleo bih to."
Desti nevoljno zatrese glavom i otro ree: "udim ti se, Bentli. ta bi
ljudi rekli da vide kako jede sam, kao da ti tvoji nisu dovoljno dobri, ili
kao da su te izbacili iz stana?"
"Pa, to se nikoga ne tie."
Bejli primeti nervozno: "Uini onako kako ti mama kae."
Bentli nesretno slegnu ramenima.
R. Denil se iznenada oglasi s drugog kraja sobe: "Da li bi mi porodica
dopustila da malo pregledam ove video-knjige, dok traje veera?"
"Naravno", uzvrati Bentli i smesta ustade od stola, dok mu se na licu
ocrtavalo zanimanje. "To su moje knjige. Dobio sam iz ih biblioteke na
specijalnu dozvolu. Doneu vam i svoj aparat za itanje. Vrlo je dobar. Tata mi
ga je poklonio za poslednji roendan."
Doneo je aparat R. Denilu i upitao ga: "Zanimaju li vas roboti, gospodine
Olivav?"
Bejliju ispade viljuka iz ruke i on se sae da je digne.
R. Denil je rekao: "Da, Bentli. Zanimaju me."
"Onda e vam se svideti i ove knjige. Sve su o robotima. Moram za kolu
uraditi domai zadatak o robotima, pa se sada pripremam. To je vrlo sloen
zadatak", rekao je vano. "I ja sam protiv robota."
"Sedi, Bentli", ree Bejli oajno. "I nemoj gnjaviti gospodina Olivava."
"Ne gnjavi me, Elija. Bie mi drago, Bentli, da nekom drugom prilikom
razgovaram s tobom o tom problemu. Tvoj otac i ja biemo veeras u velikom
poslu."
"Hvala, gospodine Olivav", rekao je Bentli i seo na svoje mesto. Na licu
mu se pojavio izraz gaenja, kada je viljukom odlomio komadi meke, ruiaste
fermentovane teletine.
Bejli pomisli: u velikom poslu?
A onda se s uasom setio svog zadatka. Pomislio je na Svemirca koji lei
mrtav i shvatio da je ve satima bio toliko zaokupljen vlastitim problemima da
je zaboravio hladnu injenicu ubistva.
5. ANALIZA UBISTVA
Desi ih je pozdravila. Nosila je eir za posebne prilike i mali kostim
od kerato-tkanine. Rekla je: "Nadam se da mi neete zameriti to izlazim,
gospodine Olivav. Znam da imate mnogo da razgovarate sa Elijom."
Propustila je sina pred sebe, otvarajui vrata.
"Kad e se vratiti, Desi?" upitao je Bejli.
Zastala je: "Kad eli da se vratimo?"
"Pa... nema smisla da cele noi ostane napolju. Mogla bi se moda vratiti
u uobiajeno vreme? Oko ponoi?" S oklevanjem je pogledao R. Denila.
R. Denil klimnu. "ao mi je to zbog mene izlazite iz kue."
"Ne brinite, gospodine Olivav. Nije to zbog vas. Ovo je ionako moje
slobodno vee, kad izlazim s devojkama. Hajde, Bentli."
Deak se bunio. "A zato, molim vas, moram i ja da poem? Ja ih neu
gnjaviti. Gluposti."
"Budi posluan."
"Pa, onda, zato ne mogu da poem s tobom u video?"
"Zato to ja idem s prijateljicama, a ti ima druge..." Vrata se zatvorie
za njima.
I sada, as je konano stigao. Bejli ga je neprekidno odlagao. Mislio je:
upoznajmo robota, da vidimo kakav je. Zatim: dovedimo ga kui. Zatim:
veerajmo.
Ali sada je sve prolo i uzmaka vie nije bilo. Konano se moralo prei na
ubistvo, na meuzvedane zaplete, na unapreenje, na mogunost poraza. Bejli
nije znao kako da pone, osim da se obrati robotu za pomo.
Prsti su mu besmisleno etali po stolu koji nije bio vraen u zid.
R. Denil ree: "Da li smo ovde sigurni? Postoji li mogunost da nas neko
prislukuje?"
Bejli se iznanaeno tre: "Nikome ne bi palo na pamet da prislukuje ta
se dogaa u stanu drugog oveka."
"Zar ti nikada ne prislukuje?"
"To se ne radi, Denile. ovek bi onda jo mogao oekivati - ta ja znam -
da mu gledaju i u tanjir dok jede."
"Ili da izvre ubistvo."
"ta?"
"Da li se ubijanje protivi vaim obiajima, Elija?"
Bejli je osetio kako se u njemu skuplja bes. "Sluaj, ako eli da budemo
partneri, nemoj ni pokuavati da bude nadmen, poput Svemiraca. Tome ovde nema
mesta, R. Denile." Nije mogao odoleti a da ne naglasi ono R.
"ao mi je ako sam te uvredio, Elija. Bila mi je samo namera da kaem
sledee: ako su ljudska bia katkad sposobna za ubistvo uprkos obiajima, mogu
biti sposobna da obiaje prekre i kad su manji pestupi u pitanju, kao to je
to prislukivanje."
"Stan je potpuno izolovan", ree Bejli, mrtei se. "Nisi nita uo iz
susednih stanova, zar ne? Nee uti ni oni nas. Osim toga, niko ne zna da se
ovde deava neto vano."
"Nemojmo potcenjivati neprijatelja."
Bejli slee ramenima. "Bolje da poenom. Moja obavetenja su vrlo oskudna,
tako da jo ne znam na emu sam. Znam da su oveka po imenu Roj Nemenuh Sarton,
graanina planete Aurore, itelja Grada Svemiraca, ubile osobe koje su nam
ostale nepoznate. Ili samo jedna osoba. Koliko mi je poznato, Svemirci smatraju
da to nije izuzetan sluaj. Da li sam u pravu?"
"Potpuno si u pravu, Elija."
"Oni to povezuju s nedavnim pokuajima sabotae projekta koji podravaju
Svemirci. Mislim na projekat po kome bi nae drutvo trebalo da se pretvori u
robotsko, kao to je ono na Spoljnjim svetovima, a Svemirci pretpostavljaju da
je ovo ubistvo delo dobro organizovane teroristike grupe koja se tome projektu
protivi."
"Da."
"U redu. Ponimo onda s tim to emo pretpostavku Svemiraca uzeti kao
osnovanu. Ali zar ubistvo nije mogao poiniti i neki usamljeni fanatik? Na
Zemlji postoji snano antirobotsko oseanje, ali ne znam da postoje
organizovane grupe koje bi se sluile nasiljem."
"Moda ne otvoreno."
"ak i tajna organizacija, koja bi se bavila unitavanjem robota i fabrika
robota, morala bi biti toliko razumna da shvati da je ubistvo Svemiraca najgore
to se moe uiniti. ini mi se ipak da je mnogo verovatnije da je posredi delo
nekog ludaka."
R. Denil je paljivo sluao, a onda rekao: "Mislim da sve injenice govore
protiv teorije o ludaku. Ubijena osoba odve je dobro odabrana, a vreme ubistva
tako dobro proraunato, da to mora biti delo neke organizovane grupe."
"Sudei po tome, ti raspolae sa vie injenica. Hajde, ispljuni ih!"
"Nain izraavanja pomalo ti je neobian, ali ini mi se da shvatam.
Morau ti objasniti pozadinu svega to se dogodilo. Sa stanovia Svemiraca,
Elija, odnosi sa Zemljom su krajnje nezadovoljavajui."
"I ne samo to", promrmljao je Bejli.
"Rekli su mi da se, dok je Grad Svemiraca bio jo u izgradnji, mislilo da
e veina ljudi na Zemlji biti voljna da prihvati dualistiko drutvo koje tako
dobro dejstvuje na Spoljnjim svetovima. ak i posle prvih pobuna mislili smo da
je re samo o tome da se vai ljudi naviknu na ok ove novine."
"Ispostavilo se da nije bilo tako. Uprkos saradnji Zemaljske vlade, kao i
mnogih gradskih vlasti, otpor je bio tako uporan, da je napredovanje postalo
znatno usporeno. Naravno, to je veoma brinulo nae ljude."
"Zbog altruizma, pretpostavljam", ree Bejli.
"Ne ba sasvim", ree R. Denil, "mada je lepo od tebe to im pripisuje
plemenite pobude. Kod nas, naime, vlada uverenje da bi zdrava i modernizovana
Zemlja predstavljala veliku dobrobit za celu Galaksiju. Tako barem veruju nai
ljudi u Gradu Svemiraca. Moram ipak priznati da na Spoljnjim svetovima postoje
jaki otpori takvom shvatanju."
"ta? Neslaganje meu Svemircima?"
"Naravno. Ima ih koji misle da bi modernizovana Zemlja bila opasna
imperijalistika planeta. Takvo miljenje preovladava naroito meu iteljima
starijih svetova, koji su blie Zemlji i koji imaju vie razloga da se seaju
nekoliko prvih vekova zvezdanih putovanja, kada se njihovim planetama politiki
i ekonomski upravljalo sa Zemlje"
Bejli je uzdahnuo. "Stara istorija. Da li ih to zaista zabrinjava? Zar se
uistinu seaju stvari koje su se dogodile pre hiljadu godina?"
"Ljudi, ree R. Denil, "imaju udna shvatanja. Oni nisu toliko razloni
kao mi roboti, jer njihovi ivani sistemi nisu planirani kao nai. Reeno mi
je, ipak, da to ima i prednosti."
"Moda ima", ree Bejli suvo.
"Ti to sigurno bolje zna", ree R. Denil. "Bilo kako bilo, neprestano
propadanje Zemlje ojaalo je nacionalistike struje u Spoljnjim svetovima. Oni
kau da su stanovnici Zemlje drugaiji nego Svemirci i da se oigledno ne mogu
uputiti u isti sistem ivota. Kad bismo silom uveli robote na Zemlju, kau,
dolo bi do opteg razaranja u Galaksiji. Shvata, oni nikada ne zaboravljaju
jednu stvar, a to je da Zemlja ima osam milijardi itelja, dok itavo
stanovnitvo pedeset Spoljnjih svetova broji neto malo vie od pet i po
milijardi. Nai ljudi ovde, naroito doktor Sarton..."
"On je bio doktor?"
"Doktor sociologije, specijalista za robotiku i genijalni naunik."
"Shvatam. Nastavi."
"Kao to sam ve rekao, doktor Sarton i neki drugi ljudi shvatili su da
Grad Svemiraca, sa svim onim to predstavlja, ne bi mogao dugo opstati ukoliko
bi se nezadovoljstvo na Zemlji, a i na Spoljnjim svetovima, i dalje hranilo
naim stalnim neuspesima. Doktro Sarton je osetio da je dolo vreme da se uini
najvei napor za razumevanje psihologije Zemljana. Lako je rei da su
stanovnici Zemlje bolesno konzervativni i brbljati o 'nepromenljivoj Zemlji'
ili o 'neshvatljivom zemaljskom duhu'. To ipak samo znai izbegavanje
problema."
"Doktor Sarton je tvrdio da tako mogu govoriti samo neznalice i da problem
Zemlje ne moemo reiti nekom starom poslovicom ili davanjem broma! On je
tvrdio da Svemirci koji ele da preporode Zemlju moraju napustiti svoju
izolaciju u Gradu Svemiraca i izmeati se sa Zemljanima. Moraju iveti kao oni,
misliti kao oni - naprosto, biti oni."
Bejli odvrati: "Svemirci? Nemogue"
"U pravu si", ree R. Denil. "Uprkos svojim gleditima, ni sam doktor
Sarton nije mogao kroiti ni u jedan od Gradova i on sam to je dobro znao. Ne
bi mogao podneti njihov prostor i guvu. ak i kad bi revolverom bio prinuen
da ue, spoljnji razlozi bi ga toliko vezivali da ne bi mogao doi do dubokih
istina za kojima je tragao."
"Koliko mi je poznato, Svemirci su uvek brinuli o tome da se ne zaraze",
rekao je Bejli. "Nemoj to zaboraviti. Mislim da ne postoji nijedan Svemirac
koji bi rizikovao da ue u Grad."
"Naravno, i to je razlog. Bolest u zemaljskom smislu nepoznata je na
Spoljnjim svetovima, a strah od nepoznatog uvek je najjai. Doktor Sarton je
sve to znao, ali je uprkos tome neprestano insistirao na potrebi boljeg i
prisnijeg poznavanja Zemljana i njihovog naina ivota."
"Reklo bi se da je pri tom zapao u orsokak."
"Ne sasvim. Razlozi protiv ulaska u Grad stoje samo kad je re o
Svemircima-ljudima. Svemirci-roboti su druga stvar."
Bejli pomisli: do avola, neprestano to zaboravljam. Naglas je rekao samo:
"Ah?"
"Da", ree R. Denil. "Mi smo, naravno, mnogo pokretniji i prilagodljiviji.
Barem za tu svrhu. Nas mogu tako sazdati da budemo sasvim prikladni za ivot na
Zemlji. Budui da nas mogu nainiti tako da budemo potpuno slini ljudima,
itelji Zemlje mogu nas primiti kao sebi ravne i dopustiti nam da se upoznamo
sa njihovim ivotom."
"A ti si...", poeo je Bejli, iznenada shvativi.
"Ja sam upravo takav robot. Doktor Sarton je godinu dana radio na nacrtu i
konstrukciji takvih robota. Ja sam prvi i do sada jedini primerak njegovog
rada. Na nesreu, moje obrazovanje nije jo sasvim dovreno. Poslali su me na
zadatak pre vremena, ba zbog tog ubistva."
"Onda, nisu svi roboti Svemiraca poput tebe? Mislim, ostali izgledaju vie
kao roboti, a manje kao ljudi. Je li to tano?"
"Pa, prirodno. Spoljnji izgled robota u potpunoj je zavisnosti od njegove
funkcije. Moja funkcija zahteva ljudski oblik, pa su mi ga i dali. Drugi roboti
su drugaiji, mada svi u glavnim crtama imaju ljudski oblik. Svakako, i oni su
mnogo vie nalik ljudima od onih oajno primitivnih modela koje sam video u
prodavnici cipela. Jesu li svi vai roboti takvi?"
"Vie ili manje", ree Bejli. "Ti to ne odobrava?"
"Ne, naravno. Teko je prihvatiti takvu parodiju ljudskog oblika kao
intelektualno ravnopravnog lana drutva. Zar vae fabrike nisu u stanju da
prave bolje modele?"
"Siguran sam da mogu, Denile. Ali, mislim da nam je milije da znamo kada
imamo posla s robotima, a kada sa ovekom." Dok je govorio, uporno je gledao
ravno u robotove oi. Bile su to svetle i vlane oi, ba kao ljudske, ali se
Bejliju uinilo da je njihov pogled odvie jednolian i da se ne premeta sa
take na taku, kao kod oveka.
R. Denil ree: "Nadam se da u s vremenom uspeti da shvatim tvoje
stanovite." Bejli je za trenutak pomislio da je u Denilovim reima osetio
sarkazam, ali je odmah uverio sebe da je to nemogue.
"Bilo kako bilo", rekao je R. Denil, "doktor Sarton je jasno shvatao da je
to sluaj za C/Fe."
"C/Fe? ta je to?"
"To su samo hemijski simboli za ugljenik i gvoe, Elija. Ugljenik je baza
ljudskog ivota, a gvoe baza ivota robota. Lake je govoriti C/Fe kada
elimo da ukratko objasnimo kulturu koja objedinjuje najbolje od jednog i od
drugog, na ravnopravnoj ili paralelnoj ravni."
"C/Fe... Da li to piete s crticom izmeu? Ili nekako drugaije?"
"Ne, Elija, pie se sa dijagonalnom crtom izmeu dva znaka. To znai da
oboje predstavljaju jedinstvo, bez prednosti."
I protiv svoje volje, Bejli je otkrio da ga stvar zanima. kolsko
obrazovanje na Zemlji nije govorilo gotovo nita o istoriji i sociologiji
Spoljnjih svetova, poto je, posle Velike pobune, dolo do osloboenja od
matine planete. Popularni video-romani, koji su se mogli videti na
video-predstavama, esto su, naravno, priali o ljudima Spoljnjih svetova: to
su obino bili ili vrlo ekscentrini i kolerini bogatai, koji dolaze u posetu
Zemlji, ili lepe naslednice, koje bi gotovo uvek oarao arm nekog Zemljanina,
ili kakav nadmeni Svemirac koji u odmeravanju sa Zemljaninom neopozivo gubi
bitku. Bili su to potpuno bezvredni abloni, poto nisu potovali ni
najosnovnije ni najpoznatije istine: naime, da Svemirci nikad ne ulaze u
zemaljske gradove, a da vasionske ene gotovo nikad nisu dolazile u posetu
Zemlji.
Prvi put u svom ivotu Bejli je postao napadno radoznao. Kakav je zaista
bio ivot Svemiraca?
Ponovo se usresredio na problem koji su imali pred sobom i rekao: "Mislim
da znam na ta cilja. Tvoj doktor Sarton pokuao je da rei pitanje Zemljinog
preobraanja u C/Fe kulturu iz jednog novog, mnogo povoljnijeg ugla. Ova
okolnost uzbunila je nae grupe konzervativaca, ili medijevalista, kako sami
sebe nazivaju. Bilo ih je strah da bi moda mogao i uspeti. Zato su ga ubili.
To je motiv koji govori u prilog organizovanoj zaveri, a ne o izdvojenom
incidentu. Je li tako?"
"I ja bih tako rekao, Elija. Da."
Bejli je zamiljeno zvidukao. Svojim dugakim prstima lagano je kuckao po
stolu. Zatim je zatresao glavom. "Ne slae se. Nikako se ne slae."
"Oprosti, ali ne razumem."
"Pokuavam da shvatim celu stvar. Neki Zemljanin ulazi u Grad Svemiraca,
prilazi doktoru Sartonu, ubija ga i naprosto izlazi. Jednostavno, ne shvatam.
Ulaz u Grad Svemiraca sigurno je dobro uvan."
R. Denil klimnu. "Mislim da moemo slobodno rei da nijedan Zemljanin nije
mogao ilegalno proi uobiajenim ulazom."
"Onda, na emu smo?"
"Naravno, nali bismo se u vrlo zbrkanoj situaciji, Elija, kada bi
uobiajeni ulaz bio jedini nain da se iz Njujorka doe do Grada Svemiraca."
Bejli je zamiljeno posmatrao svog partnera. "Ne shvatam te. Ali to je
jedina veza izmeu dva grada."
"Jedina direktna veza." R. Denil je zastao, a onda nastavio: "Ne uspeva
da me sledi, zar ne?"
"Tako je, Ne shvatam te uopte."
"Pa, ako te to nee uvrediti, pokuao bih da ti objasnim. Mogu li dobiti
komad hartije i olovku? Hvala. Pogledaj, partneru Elija, nacrtau veliki krug i
oznaiti ga kao Njujork. Ovde u nacrtati mali krug, koji se dodiruje s velikim
i oznaiti ga kao Grad Svemiraca. Na mestu gde se dodiruju, nacrtau strelicu i
oznaiti je kao Zid. Zar ne vidi drugi put?"
Bejli ree: "Naravno da ne vidim. Nema drugog puta."
"Na izvestan nain", rekao je robot, "drago mi je to to kae. To je u
potpunoj saglasnosti sa onim to su me nauili o zemljaskom nainu miljenja.
Zid zaista predstavlja jedinu direktnu vezu. Ali i tvoj grad i Grad Svemiraca
otvoreni su pema slobodnom prostoru u svim pravcima. Sasvim je mogue da neki
Zemljanin napusti Grad kroz neki od brojnih izlaza, pree preko otvorenog
prostora do Grada Svemiraca i ue u njega na mestu gde ga nikakav Zid ne
zadrava."
Vrh Bejlijevog jezika dotakao je gornju usnu i tamo se zaustavio. On
upita: "Preko otvorenog prostora?"
"Da."
"Preko otvorenog prostora? Sam?"
"Zato da ne?"
"Peke?"
"Peke, bez sumnje. To bi mu pruilo najbolju priliku da proe neotkriven.
Ubistvo se dogodilo rano izjutra i peaenje je nesumnjivo bilo obavljeno
nekoliko asova pre zore."
"Nemogue. Ne postoji ovek u Gradu koji bi to mogao izvesti. Da izie iz
Grada? Potpuno sam?"
"Pod obinim okolnostima, to zaista izgleda neverovatno. Svakako. Mi,
vasionci, to dobro znamo. Zato nae strae uvaju samo ulaz. ak i za vreme
Velike pobune vai su ljudi napadali samo na barijeru koja je prepreavala
ulaz. Niko nije iziao iz Grada."
"Pa, onda?"
"Sada, meutim, pred sobom imamo neobinu situaciju. Ovo nije slepa navala
gomile, koja ide linijom najmanjeg otpora, ve organizovani pokuaj male grupe,
dobro planiran, da udari na najslabije mesto. To objanjava kako je, kao to ti
kae, neki Zemljanin mogao ui u Grad Svemiraca, doi do svoje rtve, ubiti je
i jednostavno otii. ovek je proao kroz neuvani deo na naoj strani."
Bejli je zatresao glavom. "To je sasvim neverovatno. Da li su vai ta
preduzeli da provere tu teoriju?"
"Da, jesmo. Va policijski komesar stigao je na mesto zloina nekoliko
trenutaka kasnije..."
"Znam. Sam mi je to rekao."
"To je, Elija, jo jedan primer koji potvruje da je ubistvo bilo dobro
proraunato. Va komesar saraivao je nekad sa doktorom Sartonom i bio je onaj
Zemljanin s kojim je doktor Sarton planirao da napravi poetne aranmane za
uvoenje robota, nalik na mene, u va Grad. Njihov tadanji jutarnji sastanak
trebalo je da bude posveen razmatranju tog pitanja. Ubistvo je, razume se,
poremetilo sve planove, bar privremeno, a injenica da se to dogodilo ba kada
je policijski komesar bio u gradu Svemiraca uinilo je itavu situaciju jo
teom i neugodnijom za Zemlju i za nae ljude."
"Nisam, meutim, to imao na umu. Va komesar bio je na licu mesta. Mi mu
kaemo: ubica je morao prei preko otvorenog prostora. Kao i ti, on odgovara:
nemogue. Ili, moda: nezamislivo. Bio je vrlo uzrujan, naravno, i moda mu je
to otealo da shvati sutinu injenica. Uprkos svemu, mi smo ga prinudili da
odmah pone sa proverom i takve mogunosti."
Bejli pomisli na komesareve razbijene naari i, uprkos ozbiljnoj
situaciji, krajiak njegovih usana zaigra: Jadni Dulijus. Da. Morao je biti
uznemiren. Naravno, Enderbi nije nikako mogao objasniti situaciju uobraenim
Svemircima koji su na fiziku neprilagoenost gledali samo kao na naroito
odvratan atribut genetski neprobranih Zemljana. Konano, nije to mogao uiniti
a da ne izgubi neto od svog dostojanstva, a Dulijusu Enderbiju dostojanstvo
je mnogo znailo. Najzad, Zemljani su u nekim prilikama morali titi jedan
drugoga. Robot nikada ne sme saznati nita o Enderbijevoj kratkovidosti, bar ne
od Bejlija.
R. Denil je nastavio: "Istraili smo, jedan po jedan, sve mogue izlaze iz
Grada. Zna li koliko ih ima, Elija?"
Bejli je zatresao glavom, a onda nasumce rekao: "Pa, dvadeset?"
"Pet stotina dva."
"ta?"
"Nekad ih je bilo mnogo vie. Pet stotina dva jo funkcioniu. Va Grad je
slika laganog razvoja, Elija. Nekad je i on leao na otvorenom prostoru i ljudi
su bez problema izlazili iz Grada u nenastanjena podruja."
"Naravno. To mi je poznato."
"Pa, kada se Grad prvi put poeo zatvarati, mnogi izlazi su ostali. Pet
stotina dva izlaza i dalje je otvoreno. Ostali su pregraeni ili potpuno
zatvoreni. Naravno, ovde ne raunam otvorene za vazduni saobraaj"
"ta je sa jo otvorenim izlazima?"
"Beznadena stvar. Ti izlazi se ne uvaju. Nismo mogli nai nijednog
slubenika, niti bilo koga drugog, ko bi ih smatrao svojom brigom. inilo se,
ak, kao da niko ni ne zna da postoje. Bilo ko je mogao izii kroz njih, kad
god je hteo, i istim se putem vratiti. Niko ga ne bi mogao otkriti."
"Jo neto? Oruje je nestalo, pretpostavljam?"
"Da."
"Postoje li bilo kakve indikacije?"
"Nikakve. Temeljito smo pretraili prostor oko Grada Svemiraca. Kao mogui
svedoci, roboti na prevoznim farmama potpuno su nekorisni. Oni jedva da
predstavljaju neto vie od obine maine i teko bi se moglo rei da imaju
ljudski oblik. A na tim farmama ne radi nijedan ovek."
"A-ha. Ima li jo togod?"
"Budui da nismo uspeli nita da otkrijemo na toj strani, u Gradu
Svemiraca, pokuaemo na drugoj, u Njujorku. Bie nam dunost da uemo u trag
svim moguim suberzivnim grupama, da prouimo svaku organizaciju..."
"Koliko vremena namerava da na to utroi?" prekinuo ga je Bejli.
"Najmanje to je mogue, a onoliko koliko je potrebno."
"Onda", ree Bejli zamiljeno, "milije bi mi bilo da ima nekog drugog
partnera u toj zbrci."
"Meni ne", ree R. Denil. "Komesar se vrlo lepo izrazio o tvojoj
lojalnosti i sposobnosti."
"Ba lepo od njega", ree Bejli sarkastino, pomislivi pri tom: jadni
Dulijus. Osea da sam mu na savesti i pokuava sve to moe da to ublai.
"Nismo se oslonili samo na njega", ree R. Denil. "Proverili smo i tvoj
dosje. Nekoliko si puta na svom radnom mestu izjavio da ne trpi robote."
"Je li? Ima li neto protiv toga?"
"Ne, uopte. Tvoje miljenje je tvoja stvar. Ali upravo zbog toga smo
smatrali potrebnim da vrlo paljivo prouimo tvoj psiholoki sklop. Znamo da
e, premda ne gaji nimalo simpatija prema robotima, saraivati s robotom, ako
to bude smatrao svojom dunou. Ti si neobino lojalan i gaji vrlo veliko
potovanje prema zakonu. A to je ono to nam je potrebno. Komesar Enderbi te je
tano procenio."
"Ti, lino, ne gaji nikakvu linu odbojnost prema mojim antirobotskim
oseanjima?"
R. Denil ree: "Ako te ona ne spreavaju da sarauje sa mnom i da mi
pomae u onome to se od mene oekuje da obavim, zato bi mi smetalo?"
Bejli je zastao. Zatim je nastavio, ratoborno: "Pa, onda, ako ispunjavam
uslove, da vidimo ta je s tobom? ta tebe ini detektivom?"
"Ne razumem te."
"Ti si sazdan kao maina za skupljanje informacija. Zapravo, kao imitacija
oveka koji belei injenice iz ljudskog ivota, za potrebe Svemiraca."
"To je dobar poetak za nekoga ko treba da vodi istragu, zar ne? To, da
bude maina za prikupljanje informacija?"
"Moda za poetak. Ali to jo ni izdaleka nije sve."
"Budi siguran da su moji ureaji sasvim prilagoeni za ovaj zadatak."
"Radoznao sam da ujem pojedinosti, Denile."
"To je prilino lako objasniti. U deo mojih kontrola ugraen je i vrlo
izraen oseaj za pravdu."
"Pravdu!" viknu Bejli. Ironije je nestalo s njegovog lica, a zamenio ju je
izraz najiskrenijeg neverovanja.
Iznenada, R. Denil se hitro okrenu na stolici i pogleda prema vratima.
"Neko je napolju."
I zaista, vrata su se otvorila i Desi ue, bleda, stisnutih usana.
Bejli je bio iznenaen. "ta je, Desi? Neto nije u redu?"
Stajala je u mestu, ne gledajui ga u oi. "ao mi je. Morala sam..." Glas
je izdade.
"Gdje je Bentli?"
"On e provesti no u dejem prihvatilitu."
Bejli je upita: "Zato? Nisam ti rekao da ga tamo ostavi."
"Rekao si mi da e tvoj partner provesti no ovde. Mislila sam da e
spavati u Bentlijevoj sobi."
R. Denil ree: "Nema za to potrebe, Desi."
Desi podie oi prema licu R. Denila.
Bejli je gledao u vrhove svojih prstiju, bojei se onoga do ega bi moglo
doi, ali nesposoban da to sprei. Trenutna tiina teko mu je pritiskivala
bubne opne; zatim je, kao iz velike daljine, zauo kako njegova ena kae:
"Denile, mislim da si ti robot."
A R. Denil je odgovorio glasom mirnim kao i uvek: "Jesam."
6. APUTANJA U SPAVAOJ SOBI
Na najviim spratovima nekih od najbogatijih podsekcija Grada nalaze se
prirodni solarijumi u kojima tavanice od kvarca, s pokretnim metalnim
titnicima, daju slobodan prolaz suncu, ali iskljuuju ulazak spoljnjeg
vazduha. Tamo ene i deca najviih gradskih slubenika smeju da dou na
sunanje. Svake veeri, tamo se deava neto jedinstveno.
Sputa se no.
U ostalim delovima Grada (ukljuujui i vetake solarijume, gde milioni,
pokoravajui se strogo racionisanom vremenu sunanja, mogu s vremena na vreme
izloiti svoja tela vetakim zracima lunih lampi) postoje uglavnom sasvim
mehaniki odreeni ciklusi asova.
Poslovi u Gradu mogu se lako obavljati u tri osmoasovne ili etiri
estoasovne smene, "danju" kao i "nou." Svetlost i rad mogu podjednako
beskrajno trajati. Uvek ima reformatora koji povremeno predlau takav raspored
u interesu ekonominosti i delotvornosti.
Ali to nikad nije bilo prihvaeno.
Mnogi raniji obiaji zemaljskog drutva nestali su ba u interesu te
ekonominosti i delotvornosti: prostor, privatnost, pa ak i mnogo slobodne
volje. Najzad, obiaji su ionako bili samo proizvod civilizacije, ne starije od
deset hiljada godina.
Meutim, potreba za snom stara je koliko i ovek: oko milion godina. Te
navike nije se lako osloboditi. Premda se ni po emu ne prepoznaje dolazak
veeri, svetla se u stanovima sa pribiliavanjem asova noi polako gase i bilo
grada se smiruje. Premda niko ne moe razlikovati podne od ponoi ni po kakvom
kosmikom fenomenu, u zatvorenim avenijama Grada oveanstvo se ravna prema
utvrenom hodu kazaljki.
Ekspresi se prazne, nestaje buka ivota, raspruje se gomila to hoda po
ogormnim ulicama; Grad Njujork lei u nevidljivoj Zemljinoj senci i njegovo
stanovnitvo spava.
Ali Elija Bejli nije spavao. Leao je na krevetu i u njegovom stanu nije
bilo svetla, ali samo toliko...
Desi je leala kraj njega, nepokretna u tmini. Nije uo nijedan njen
pokret.
S druge strane zida sedeo je, stajao ili leao (Bejli nije znao tano) R.
Denil Olivav.
Bejli je proaputao: "Desi!" Zatim, opet: "Desi!"
Tamna prilika kraj njega malo se pomerila. "ta hoe?"
"Desi, molim te, nemoj mi jo vie oteavati stvari?"
"Trebalo je da mi kae."
"Kad sam imao priliku? Nameravao sam, samo nisam znao kako da ti kaem. Do
avola, Desi..."
"--!"
Bejlijev glas ponovo pree u apat: "Kako si saznala? Zar nee da mi
kae?"
Desi se okrenula prema njemu. Oseao je kako ga posmatra u mraku.
"Elija." Glas joj je bio jedva neto ujniji od slabog daka. "Moe li nas
uti? Ona stvar?"
"Ne, ako apuemo."
"Kako zna? Moda ima naroite ui, kojima moe uhvatiti svaki zvuk. Ti
roboti Svemiraca svata mogu."
Bejli je i sam to znao. Prorobotska propaganda uvek je naglaavala udesne
osobine robota Svemiraca, njihovu izdrljivost, njihova izvanredna ula,
njihovo sluenje oveanstvu na stotine naina. Mislio je uvek da ta propaganda
radi protiv sebe same. Stanovnici Zemlje su tim vie mrzeli robote, to su ovi
bili savreniji.
Proaputao je: "Ne Denil. Napravili su ga namerno kao oveka. eleli su da
bude prihvaen kao ljudsko bie i sigurno su mu ugradili samo ljudska ula."
"Kako zna?"
"Kad bi raspolagao posebnim ulima, postojala bi velika opasnost da se
oda. Previe stvari bi mogao uraditi, previe bi znao."
"Moda."
Ponovo je nastala tiina.
Proli su dugi trenuci i Bejli pokua drugi put: "Desi, kad mi samo ne bi
pravila neprilike dok... dok... Sluaj, draga, nije lepo od tebe to se
ljuti."
"Ljutim? Ah, Elija, ti si budala. Ne ljutim se. Samo se bojim. Smrtno sam
uplaena."
Progutala je pljuvaku i vrsto ga zagrlila oko vrata. Neko vreme su tako
leali zagrljeni i Bejlijeva se uvrenost pretvorila u zabrinutost.
"Zato, Desi? Ne treba niega da se boji. On je potpuno bezopasan. Kunem
ti se."
"Zar ga se ne moe otarasiti, Elija?"
"Zna da ne mogu. To mi je dunost. Kako bih mogao?"
"Kakav je to posao, Elija? Reci mi."
"Sluaj, Desi, ja ti se zaista udim." Potraio je u tami njen obraz i
pomilovao ga. Obraz je bio vlaan. Rukavom pidame paljivo joj je obrisao oi.
"Sluaj", rekao je neno, "ti si pravo dete."
"Reci onima u Odseku da daju taj sluaj nekom drugom, ta je da je. Molim
te, Elija."
Bejlijev glas malo je otvrdnuo. "Desi, ti si dovoljno dugo policajeva
ena da zna da je zadatak - zadatak."
"Ali zato ga mora ba ti obavljati?"
"Dulijus Enderbi..."
Naglo se ukoila u njegovom zagrljaju. "Mogla sam pretpostaviti. Zato ne
kae Dulijusu Enderbiju da bar jednom neki teak posao prebaci na nekog
drugog. Ovo je ve previe, Elija..."
"U redu, u redu", rekao je, teei je.
Lagano podrhtavajui, postepeno se umirila.
Bejli pomisli: ona to nikada nee razumeti.
Svaali su se oko Dulijusa Enderbija jo otkako su se venali. Enderbi je
iao u istu kolu kao i Bejli, samo je bio dva razreda stariji. Bili su
prijatelji, ali kada je Bejli poloio sve ispite, proao sve testove, kad mu je
izvrena neuroanaliza i kada je uao u policijske snage, otkrio je da je
Enderbi ve tamo. Enderbi je ve bio unapreen u detektiva.
Bejli je sledio Enderbija, ali zaostajui sve vie i vie. To zaostanje
nije bila niija krivica. Bejli je bio veoma sposoban, radan, ali mu je
nedostajalo neto to je Enderbi posedovao. Enderbi se mogao potpuno
prilagoditi administrativnoj maineriji. Bio je, jednostavno, jedan od onih
ljudi roenih za hijerarhiju, koji se sasvim prirodno i udobno oseaju u
birokratskom sistemu.
Komesar nije bio veliki mozak i Bejli je to znao. Bio je pun dejih
hirova, u ta je, na primer, spadao i njegov prilino izraen medijevalizam.
Ali uvek je bio u dobrim odnosima s ljudima, nikoga nije povreivao. Davao je i
primao nareenja s mnogo panje, a u postupanju s ljudima ispoljavao je
nepogreivu meavinu blagosti i vrstine. Dobro se snalazio ak i sa
Svemircima. Moda se prema njima odnosio malo suvie ponizno (sam Bejli nikad
ne bi mogao s njima stupiti u razgovor, a da se odmah ne posvaa; bio je u to
siguran, premda nikad nije zaista razgovarao s nekim Svemircem), ali oni su mu
verovali i zato je bio neobino koristan Gradu.
I tako, u dravnoj slubi, gde glatko drutveno ophoenje znai mnogo vie
nego struna sposobnost, Enderbi se brzo peo i postao komesar, dok Bejli jo
nije bio nita vie od obinog C-5. Bejliju ta razlika nije smetala, mada je i
on bio samo ovek, nikako lien oseanja zavisti. Enderbi nije zaboravljao
njihovo ranije prijateljstvo i na svoj nain pokuavao je da Bejliju nadoknadi
ono to je on sam dobio uspehom.
Odluka da Bejli bude detektiv koji e radi sa R. Denilom bila je plod
upravo tih odnosa. Zadatak je bio teak i neugodan, ali nije bilo nikakve
sumnje da je u sebi skrivao mogunost za veliko unapreenje. Komesar je tu
priliku mogao pruiti i nekom drugom. Njegova jutronja tirada o tome da mu je
potrebna usluga prikrila je, ali ne i sasvim prebrisala tu injenicu.
Desi nije nikada sagledavala stvar u takvoj svetlosti. U slinim
prilikama u prolosti bi govorila: "Ta tvoja glupa lojalnost. Ve mi je dosta
da sluam kako svi hvale tvoj oseaj dunosti. Misli malo i na sebe. Primeujem
da oni sa vrha ba i ne govore tako esto o svojoj lojalnosti."
Bejli je leao u krevetu, budan i ukoen, ekajui da se Desi malo smiri.
Morao je da razmisli. Morao je biti siguran u svoje sumnje. Iza jednog malog
detalja javljao se drugi, to je polako sastavljalo celovitu sliku u njegovom
mozgu. Nalazio se na tragu neega.
Osetio je kako se Desi pomerila.
"Elija?" Njene su mu usne bile na uhu.
"Da?"
"Zato ne podnese ostavku?"
"Nemoj biti luda."
"Zato da ne?" Odjednom je oivela. "Tako se moe reiti tog stranog
robota. Samo idi do Enderbija i kai mu da ti je svega preko glave."
Bejli hladno uzvrati: "Ne mogu da podnesem ostavku usred vanog sluaja.
Ne mogu celu stvar odbaciti kao staru koulju, kako mi se dopadne. Tako neto
znailo bi trenutno otputanje."
"Ne mari. Moda e se ponovo uspeti. Ti to moe, Elija. Ima mnogo mesta
gde bi mogao raditi."
"U dravnu slubu vie se ne primaju inovnici koji su jednom bili
otputeni. Manuelni rad je jedina stvar koju znam i jedina stvar koju ti zna.
Bentli bi izgubio svoje povlastice. Desi, ti i ne zna ta to znai."
"itala sam o tome. Ja se ne bojim", promrmljala je.
"Ti si luda. Ti si naprosto luda." Bejli je oseao kako podrhtava. U duhu
mu se pojavila poznata slika oca. Njegovog oca, koji je polako propadao, sve do
smrti.
Desi je teko uzdahnula.
Bejlijeve su se misli okrenule u drugom pravcu. Oajniki je preivljavao
sliku sluaja, koju je u duhu sazdao.
Rekao je ukoeno: "Desi, mora mi rei. Kako si saznala da je Denil
robot? Kako si dola do toga?"
Poela je: "Pa...", i prestala. Ve trei put pokuala je da objasni, bez
uspeha.
vrsto joj je stisnuo ruku, elei da je navede da progovori: "Molim te,
Desi. ega se plai?"
Odgovorila je: "Prosto sam pogodila da je robot, Elija."
"Ni po emu nisi mogla pogoditi, Desi. Nisi shvatila da je robot pre nego
to si otila, pa nisi mogla ni kasnije."
"Ne, ali sam razmiljala..."
"De, de, Desi. ta je posredi?"
"Pa, zna, Elija, devojke su razgovarale o tome u linim prostorijama. Ti
zna kakve su. Govore o svemu i svaemu."
ene, pomisli Bejli.
"Priale su", nastavi Desi, "da u celom Gradu samo o tome govore."
"U celom Gradu?" Bejli iskusi brzi i nagli oseaj trijumfa, ili neega
slinog tome.
"Tako se pria. Govori se o tome da je robot Svemiraca u Gradu.
Pretpostavlja se da izgleda potpuno kao ovek i da radi s naom policijom. ak
su me i pitali o tome. Smejali su se i traili da im kaem da li ti ita o tome
zna. Ja sam se takoe smejala i odvratila im da ne budu glupe.
Onda sam otila u video-dvoranu, gde sam poela razmiljati o tvom
partneru. Sea li se onih slika koje si jednom doneo kui. Onih, koje je
Dulijus Enderbi napravio u Gradu Svemiraca, da mi pokae kako Svemirci
izgledaju. I tako sam poela razmiljati o tvom partneru, koji ba tako
izgleda. Onda sam pomislila da ga je neko morao prepoznati u prodavnici cipela
i da sada zna da se nalazi s tobom, a onda sam im rekla da me boli glava i
potrala sam kui..."
Bejli ree: "Molim te, Desi, prestani. Saberi se. Zato se boji? Tebe
nije strah od Denila. Kad si ga upoznala, nije te uopte bio strah. Razgovarala
si s njim..."
Zastao je. Naglo se uspravio u krevetu, beskorisno irei oi da probije
tminu.
Osetio je kako mu se ena primakla. Ruka mu je auatomatski poletela, nala
njena usta i vrsto ih pritisnula. Desi se borila da se oslobodi pritiska,
hvatajui ga za zglob, ali ju je Bejli vrsto drao.
Onda je naglo pusti. Desi zajeca.
Bejli muklo ree: "Izvini, Desi. Oslukivao sam."
Digao se iz kreveta, navlaei tople navlake od plastofilma na noge.
"Elija, gde e? Ne ostavljaj me."
"Ne boj se. Idem samo do vrata."
Papue od plastofilma blago su utale, dok je obilazio krevet. Malo je
odkrinuo vrata prema dnevnoj sobi i poeknuo nekoliko dugih trenutaka. Nita
se nije dogodilo. Bilo je tako tiho da je mogao uti Desino disanje. U uima
mu je odjekivao tupi ritam vlastite krvi.
Bejlijeva se ruka provukla kroz otvor u vratima, traei prekida. Prsti
su mu vrsto stegnuli ruku koja je kontrolisala osvetljenje na tavanici.
Pritisnuo je to je blae mogao i tavanica se mutno zasvetlela, tako slabo da
je donji deo dnevne sobe ostao u polumraku.
Ipak je dovoljno video. Glavna vrata bila su zatvorena, a dnevna soba
prostirala se beivotno i mirno.
Ponovo je ugasio svetlo i vratio se u krevet.
Samo mu je jo to trebalo. Svi su se delovi zagonetke sloili u celinu.
Slika je bila potpuna.
Desi ga je molila: "Elija, reci mi, ta nije u redu?"
"Sve je u redu, Desi. Sve je u redu. Nema ga."
"Robota? Misli li da je otiao? Zauvek?"
"Ne, nije. Vratie se. Ali pre nego to doe, odgovori mi na jedno
pitanje."
"Koje?"
"ega se boji?"
Desi nita ne odgovori.
Bejli postade uporniji: "Rekla si da si smrtno uplaena. ega se plai?"
"Njega."
"Ne, njega se ne bi plaila. Nije te bio strah ni ranije, a, osim toga, ti
dobro zna da robot ne moe povrediti oveka."
Ona je polako izgovarala: "Mislila sam, ako ljudi budu saznali da je to
robot, da moe doi do pobune. Nas bi ubili."
"Zato bi ubili ba nas?"
"Zna kakve su pobune."
"Ali oni ak ni ne znaju gde je robot, zar ne?"
"Mogli bi doznati."
"I toga se boji, bune?"
"Pa..."
"Pst!" Gurnuo je Desinu glavu na jastuk.
Tada joj prisloni usne na uho. "Vratio se. A sada, sluaj i nita ne
govori. Sve je u najboljem redu. On e ujutro otii i nee se vie vratiti.
Nee biti pobune, niega."
Gotovo je bio srean kad je to izrekao, gotovo savreno srean. Oseao je
da sada moe zaspati.
Ponovo je pomislio: nema pobune, niega. I nee biti otputanja.
I trenutak pre nego to e zaspati, pomislio je: nee biti ni istrage zbog
ubistva. Ni toga. Cela stvar je reena...
Ve je spavao.
7. POSETA GRADU SVEMIRACA
Policijski komesar Dulijus Enderbi neobino paljivo je oistio svoje
naoare, a zatim ih stavio na vrh nosa.
Bejli je razmiljao. Bio je to dobar trik. ovek je neim zabavljen, dok
razmilja ta e rei, a to ga ne staje nita, za razliku od duvana.
I budui da se upravo toga setio, izvukao je lulu i poeo je puniti grubo
rezanim duvanom. Duvan je bio jedan od malobrojnih luksuznih biljaka koje su
jo postojala na Zemlji, ali se mogao naslutiti i njegov nestanak u bliskoj
budunosti. U toku Bejlijevog ivota cene su neprestano rasle, a nikada padale;
racionalisane koliine neprestano su se smanjivale.
Kad je namestio naoare, Enderbi je pritisnuo prekida na jednom kraju
stola i ulazna vrata postala su jednostrano prozirna. Mogao je gledati iz svoje
sobe napolje, ali, s druge strane, vrata su izgledala normalno. "Uz put reeno,
gde je on sada?"
"Rekao mi je da eli da razgleda Odsek, a ja sam zamolio Deka Tobina da
mu ga pokae." Bejli je paljivo zapalio lulu. Komesar je, kao i svi nepuai,
bio prilino osetljiv na miris duvana.
"Nadam se da mu nisi reako da je Denil robot?"
"Naravno da nisam."
Komesar je i dalje bio napet. Jedna mu je ruka besciljno baratala
automatskim kalendarom na stolu.
"Kako napreduje sluaj?" upitao je, ne gledajui Bejlija.
"Osrednje loe."
"ao mi je, Bejli."
Bejli vrsto ree: "Mogao si me upozoriti da u potpunosti izgleda kao
ovek."
inilo se kao da je komesar iznenaen. "Zar ti to nisam rekao?" A onda je
nastavi, naglo i hirovito: "Prokletstvo, mogao si i sam znati. Ne bih te
zamolio da ga primi u svoj stan, kad bi izgledao kao R. Semi. Zar ne?"
"Znam, komesare, ali nikad nisam video takvog robota, a ti jesi. Nisam ni
znao da je neto tako mogue. Samo sam poeleo da si mi to rekao, to je sve."
"Zaista, Elija, ao mi je. Trebalo je da ti kaem. U pravu si. To je samo
zato to me je cela stvar dovela do ruba pameti; gotovo sve vreme se
bezrazlono izdirem na ljude. On, mislim taj Denil, tip je novog robota. Jo su
u eksperimentalnoj fazi."
"To mi je i sam objasnio."
"Pa, eto, to ti je onda to."
Bejli je osetio kako mu napetost raste. Dolazio je na ono pravo. Rekao je,
kao uz put, steui lulu u zubima. "R. Denil mi je isposlovao put u Grad
Svemiraca"
"U Grad Svemiraca?" Enderbi ga pogleda pometeno.
"Da. To je, logino, na sledei korak, komesare. Hteo bih da vidim
poprite zloina, da postavim nekoliko pitanja."
Enderbi je odluno zatresao glavom. "Mislim da se tamo ne moe vie nita
novo saznati. A i oni su udni ljudi. S njima mora u rukavicama. Mislim da ti
za to nema dovoljno iskustva."
Postavio je debeljukastu ruku na elo i s neoekivanom vatrenou dodao:
"Mrzim ih."
Bejli ree, doputajui da mu se u glasu oseti neprijateljstvo:
"Prokletstvo, robot je doao ovamo, a ja bih sada morao poi tamo. Dovoljno je
rava stvar to moram raditi s robotom, a jo bi mi neugodnije bilo da za njim
zaostajem. Naravno, ako misli da nisam sposoban da vodim ovu istragu,
komesare..."
"Nije u tome stvar, Elija. Nije re o tebi, nego o Svemircima. Ti i ne
zna kakvi su oni."
Bejli se namrti. "Pa komesare, kako bi onda bilo da i ti poe s nama?"
Desna mu je ruka leala na kolenu i dok je to izgovarao, on gotovo automatski
ukrsti dva prsta.
Komesarove su se oi rairile. "Ne, Elija, ni sluajno. Nemoj to od mene
zahtevati." Bilo je oigledno da ne moe kontrolisati vlastite rei. Zatim
nastavi mirnije, s donekle neuverljivim smekom: "Imam mnogo posla, zna i sam.
Zaostajem."
Bejli ga je zamiljeno posmatrao. "Predloiu ti, onda, neto. Ti bi se
mogao kasnije pojaviti na trimenzioviziji. Samo na koji trenutak, u sluaju ako
mi bude potrebna pomo."
"Pa, mogao bih. Mislim da to mogu." Govorio je bez oduevljenja.
"Fino." Bejli pogleda na zidni sat, klimnu i ustane. "Javljau ti se
redovno."
Bejli se osvrnuo, dok je izlazio iz komesarove sobe, drei vrata otvorena
samo sekundu due nego to je bilo potrebno. Video je kako se komsearova glava
saginje prema ruci na stolu i kako se tamo naslanja. Detektiv se gotovo mogao
zakleti da je zauo jecaj.
Prokletskvo, pomislio je, iznenaen.
Bejli je otvorio poklopac lule i istresao je u stonu vakuumsku pepeljaru,
u kojoj beli duvanski pepo brzo nestade. Sa aljenjem je pogledao praznu lulu,
poklopio ju je i stavio u dep. Jo jedna lula duvana zauvek je nestala.
Razmiljao je o onome to se upravo dogodilo. Na neki nain, Enderbi ga
nije iznenadio. Oekivao je otpor prema svakom svom pokuaju da ue u Grad
Svemiraca. esto je sluao kako komesar govori o potekoama raspravljanja s
Svemircima, o opasnostima koje bi se mogle pojaviti kad bi bilo ko, osim
iskusnih diplomata, uopte dolazio u dodir s njima, pa ak i onda kad je re
bila o sitnicama.
Meutim, nije oekivao da e se komesar predati tako lako. Pretpostavljao
je da e Enderbi predloiti da ga na tom putu barem prati. Prema vanosti ovoga
svaki je drugi posao bio beznaajan. Ali nije to bilo ono to je Bejli eleo.
Traio je tano onoliko koliko je i dobio. eleo je samo da komesar bude
prisutan na trimenzioviziji i da bude svedok dogaaja, makar izdaleka.
Vlastita bezbednost sada mu je bila najvanija. Bejliju e biti neophodan
svedok, koga nee biti mogue jednostavno ukoloniti s puta. Bilo mu je to
potrebno kao najmanje jemstvo vlastite bezbednosti.
Komesar je na sve to odmah pristao. Bejli se prisetio jecanja na rastanku
i pomislio: prokletstvo, ovaj ovek je zbog svega ovoga ve poeo da gubi
ivce.
Veseli, sirovi glas zazvonio je tik uz Bjelijevo rame i on se tre.
"Kog avola trai?" upita on divlje.
Smeak na licu robota Semija ostao je blestavo ukoen. "Dek mi je rekao
da te obavestim da je Denil gotov, Elija."
"U redu. A sada se gubi."
Namrtio se prema leima robota koji je odlazio. Nita ga nije moglo
toliko uznemiriti koliko ova nesretna metalna sprava koja je tako slobodno
upotrebljavala njegovo ime. alio se ve na to jo kad je R. Semi doao u
Odsek, ali komesar je slegao ramenima i rekao: "ovek ne moe sve, Elija.
Javnost trai da gradski roboti budu sazdani s ugraenim snanim prijateljskim
instinktom. I, eto ti. On je zaljubljen u tebe. Zove te najprijateljskijim
imenom koje zna."
Ugraeno prijateljstvo! Nijedan robot, bilo kakvog tipa, ne moe povrediti
ljudsko bie. Bio je to Prvi zakon robotike:
"Robot ne sme povrediti ljudsko bie, ili, uzdravanjem od delanja,
dopustiti da ljudsko bie bude povreeno."
Nijedan pozitronski mozak nije nikada bio sazdan, a da mu taj zakon nije
bio duboko usaen u najosnovnije sisteme, tako da nikakva mogua oteenja nisu
mogla dovesti do neprimenjivanja tog Zakona. Stoga nije ni bilo potrebe za
nekim posebnim, naroito ugraenim prijateljstvom.
Pa ipak, komesar je bio u pravu. Nepoverenje stanovnika Zemlje prema
robotima bilo je neto skroz nerazumno i prijateljski instinkt se morao
ugraditi, isto kao to su se i svi zemaljski roboti morali smeiti.
R. Denil, meutim, nije se nikada smeio.
Bejli s uzdahom ustade. Pomislio je: grad Svemiraca mi je prva stanica -
ili moda poslednja!
Gradske policijske snage, kao i neki visoki slubenici, mogli su se i
dalje voziti posebnim policijskim kolima po gradskim hodnicima, ili ak i po
starinskim podzemnim auto-putevima, po kojima je bio zabranjen peaki
saobraaj. Liberali su veito traili da se ti auto-putevi pretvore u deja
igralita, nove trne centre, ili da se kroz njih provedu nove ekspresne ili
lokalne linije.
Meutim, bezbednost graana zahtevala je da sve ostane onako kako jeste. U
sluajevima poara, prevelikih da bi ih mogle savladati lokalne slube, u
sluajevima ogromnih prekida u dovodu energije ili ventilacije, a ponajvie u
sluajevima ozbiljnih pobuna, morao je postojati neki nain da se gradske snage
mogu vrlo brzo sakupiti na odreenom mestu. Auto-putevima nije bilo i nije
moglo biti zamene.
Bejli je putovao takvim auto-putem nekoliko puta u toku svog ivota, ali
strana praznina, koja je tamo vladala, uvek bi ga oneraspoloila. inilo se
kao da se ti putevi nalaze milion milja daleko od toplog i ivog bila grada.
Dok je sada upravljao policijskim kolima, put se pred njim protezao kao uplja
i slepa gusenica. Kad god bi zaokrenuo levo ili desno, pred njim su se
neprekidno pojavljivale nove i nove podzemne ulice. Znao je, i ne osvrui se,
da se za njim prostire ista takva slepa i uplja gusenica, vijugajui u
beskraj. Auto-put je bio dobro osvetljen, ali osvetljenje je izgledalo
besmisleno u toj tiini i pustoi.
R. Denil nije uinio nita da poremeti ili ispuni tu tiinu. Gledao je
pravo preda se, a prazni auto-put ostavio je na njega isto tako mali utisak kao
i zakreni ekspres.
U jednom trenutku, uz divlji zviduk policijske sirene, izleteli su ih
hodnika auto-puta i postepeno zaokrenuli u gradski hodnik.
Gradski hodnici namenjeni vozilima jo su pokazivali tragove prole
upotrebe. Vie nije bilo vozila, osim policijskih kola, vatrogasnih odreda i
retkih kamiona, i peaci su hodali tim hodnicima potpuno bezbedni. Dok su
Bejlijeva kola jurila, zvidei, peaci su se uvreeno rasprivali.
I sam Bejli je slobodnije disao kad je zauo galamu oko sebe, ali to je
trajalo samo nekoliko trenutaka. Posle oko dve stotine metara zaokrenuli su u
uske hodnike koji su vodili prema ulazu u Grad Svemiraca.
Oekivali su ih. Strae su oigledno poznavale R. Denila i, mada su to
bila ljudska bia, pozdravljala su ga bez ikakve samodopadnosti.
Jedan od straara pribliio se Bejliju i pozdravio ga besprekornom, iako
prilino hladnom, vojnikom utivou. Straar je bio visok i ozbiljan, premda
nije bio savren primerak soja Svemiraca, kao R. Denil.
Rekao je: "Molim vas, vau legitimaciju, gospodine."
Bejlija su pretresli brzo, ali temeljno. Primetio je da straar ima
rukavice boje mesa i vrlo upadljiv filter u svakoj nozdrvi.
Sraar ih je ponovo pozdravio i vratio Bejliju legitimaciju. Zatim je
rekao: "Ovde se nalaze male line prostorije i bilo bi nam drago kad biste ih
upotrebili i istuirali se."
Bejli je u prvi mah pomislio da odbije tu ponudu, ali R. Denil ga neno
povue za rukav, kada se straar vratio na svoje mesto.
R. Denil ree: "Obiaj je, partneru Elija, da se gradski stanovnici
istuiraju pre nego to uu u Grad Svemiraca. Kaem ti to jer znam da ne eli
da zbog neupuenosti dovede sebe ili nas u nezgodnu situaciju. Takoe,
savetujem ti da u pogledu line higijene uini sve to misli da je na mestu.
U Gradu Svemiraca nee biti linih prostorija predvienih u ove svrhe."
"Nee biti linih prostorija!" ree Bejli zapanjeno. "Ali to je nemogue!"
"Mislim, razume se", uzvrati R. Denil, "za doljake iz Grada." Bejlijevo
lice se ispunilo neprikrivenim i neprijateljskim iznenaenjem.
R. Denil ree: "alim, ali takav je ovde obiaj."
Bejli je bez rei uao u line prostorije. Oseao je, vie nego to je
video, da R. Denil ulazi za njim.
Pomislio je: proverava me? Kontrolie da li u sa sebe sprati svu gradsku
prainu.
U najveem besu, oraspoloila ga je pomisao na ok koji priprema Gradu
Svemiraca. Iznenada mu se uinilo da je mnogo manje vano to e time uperiti
revolver sebi u grudi.
Line prostorije bile su male, ali dobro ureene i vrlo iste. U vazduhu
se oseala neka otrina. Bejli je njukao, pokuavajui da otkrije ta je to.
Onda mu sinu: ozon! Prostorija je bila preplavljena ultraljubiastim
zracima.
Na zidu se nekoliko puta upalio i ugasio maleni signal, a onda se svetlo
ustalilo. Prouka je glasila: "Molimo da posetilac svue odelo, izuje i cipele i
sve to odloi u prostor koji je za tu svrhu odreen."
Bejli se pokorio. Otkopao je remene za revolver i, poto se svukao,
ponovo se opasao preko golog tela. Revolver je bio teak i neugodan.
Komora za odelo se zatvorila i odelo je nestalo. Osvetljeni znak se
ugasio. Pojavio se novi.
Na njemu je pisalo: "Molimo da posetilac obavi line potrebe, a onda neka
se istuira u odeljku oznaenom strelicom."
Bejli se oseao kao alatka koju na industrijskoj traci oblikuju snage s
velike udaljenosti.
Prvo to je uinio, kad je stao pod tu, bilo je da svoj revolver zamota u
plastinu futrolu protiv vlage. Znao je, na osnovu iskustva steenog dugim
vebama, da e ga moi izvui i pucati za manje od pet sekundi.
Nije bilo nikakve kvake ili vealice, na koju bi mogao obesiti revolver.
ak se nije videla ni rua tua. Smestio je revolver u ugao prostora za
tuiranje.
Tabla se ponovo zasvetlila: "Molimo da posetilac isprui ruke ravno pred
sebe i da stane u krug na kome su oznaeni poloaji nogu."
Kad je stavio noge u male udubine, tabla se ugasila. Otar, penuavi orkan
kapljica sruio se na njega sa tavanice, s poda i sa sva etiri zida. Oseao je
kako mu voda izvire ak i ispod nogu. To je trajalo pun minut, dok mu koa pod
udruenim udarcem vruine i pritiska nije sasvim pocrvenela; plua su mu se
irila, nadimajui se za vazduhom u toploj vlazi. Zatim su sledili kratki
mlazevi hladnog, ne tako snanog tua, a onda struja toplog vazduha, koja ga je
osuila i osveila.
Dohvatio je revolver i utvrdio da je i on suv i topao. Opasao ga je i
iziao iz tuionice, upravo na vreme da vidi R. Danila kako izlazi iz susedne
prostorije. Naravno, R. Denil nije bio gradski stanovnik, ali je i na njemu
bilo gradske praine.
Sasvim automatski, Bejli je odvratio pogled. Onda se setio da, na kraju
krajeva, obiaji R. Denila nisu isti kao i obiaji u Gradu, pa ga je opet
pogledao, iako nevoljno. Usne su mu se trznule u jedva primetnom smeku. R.
Denilova slinost sa ovekom nije bila ograniena samo na lice i ruke, ve je s
neobinom tanou bila proirena i na sve delove njegovog tela.
Bejli je nastavio da hoda pravcem kojim je kretao od trenutka kad je uao
u line prostorije. Naao je svoje odelo, uredno sloeno, toplo i mirisavo.
Ugledao je novi znak: "Molimo da posetilac obue odelo i da stavi ruke u
naznaene udubine."
Bejli se pokori zahtevu. Ostio je lagani ubod u jabuicu svog srednjeg
prsta, kad ga je poloio na istu mlenobelu povrinu. urno je trgao ruke i
otkrio na njoj malu kaplju krvi. Dok je posmatrao, krv je prestala da tee.
Obrisao je kapljicu i stisnuo prst. Krv vie nije tekla.
Bilo je oigledno da mu analiziraju krv. Osetio je izvesnu zabrinutost.
Godinji redovni pregledi, koje su obavljali lekari u Odseku, nisu bili vreni
s takvom temeljnou niti moda s toliko znanja kao pregledi ovih stvaralaca
robota, doljaka iz svemira. Nije ba bio siguran da mu se naroito dopada tako
briljivo ispitivanje stanja njegovog zdravlja.
Vreme provedeno u ekanju inilo se Bejliju vrlo dugo, ali kad se pojavio
novi znak, na njemu je jednostavno pisalo: "Posetilac moe dalje."
Bejli odahnu s olakanjem. Poao je napred i stigao do nekog hodnika. Dve
metalne ipke zatvorie se pred njima, a u vazduhu su se pojavile rei:
"Upozoravamo posetioca da ne ide dalje."
"ta je to, do avola...", uzviknuo je Bejli zaboravivi u besu da se i
dalje nalazi u linim prostorijama.
uo je R. Denilov glas: "ini mi se da su brojai otkrili izvor energije.
Nosi li moda sa sobom revolver, Elija?"
Bejli se okrenuo. Lice mu je bilo tamnocrveno. Jedva je istisnuo rei:
"Policajac sme imati pri sebi svoj relover, bilo da je na dunosti ili ne."
Bilo je to, od njegove desete godine, prvi put da je progovorio u linim
prostorijama. I onda je to bio samo spontani uzvik izvan time to je ozledio
noni palac u prisutnosti strica Borisa. Kad su se vratili kui, stric Boris ga
je dobro izmlatio i odrao mu predavanje o potrebi dobrog ponaanja u javnosti.
R. Denil ree: "Nijedan posetilac ne sme biti naoruan. To je na obiaj,
Elija. ak i tvoj komesar ostavlja revolver prilikom poseta Gradu Svemiraca."
Pod nekim drugim okolnostima Bejli bi se okrenuo i vratio tamo odakle je i
doao, da ne vidi taj Grad Svemiraca i tog dosadnog robota. Ali sada, bio je
gotovo lud od elje da sprovede svoj plan i da se osveti.
Ovo je, mislio je on, neupadljivi medicinski pregled, koji je zamenio onaj
podrobni iz ranijeg vremena. Sada je mogao shvatiti uvreenost i bes koji su
doveli do pobune protiv Zida u vreme njegove mladosti.
Neobino ljut, Bejli je otkopao opasa s revolverom. R. Denil ga prihvati
i smesti u neku udubinu u zidu. Tanka metalna ploa prekrila je revolver.
"Kad bude izlazio, stavi palac u ovu rupu", ree R. Denil. "Samo je tvoj
palac moe otvoriti."
Bejli se oseti kao bez odee, ak i vie nego onda dok je bio pod tuem.
Preao je mesto na kome su ga zaustavile metalne ipke i konano se obreo izvan
linih prostorija.
Ponovo se nalazio u nekom hodniku, ali odmah oseti neto udnovato u
njemu. Tamo napred, svetlost je imala neko neobino svojstvo. Osetio je kako ga
je zapuhnuo vazduh i gotovo automatski pomislio je na policijski automobil.
R. Denil mora da je proitao nelagodnost na njegovom licu. Rekao je: "Sad
si uglavnom na otvorenom, Elija. Na prirodnom vazduhu."
Bejli oseti malu muninu. Kako su Svemirci mogli biti tako brini kada je
re bila o ljudskom telu, samo zato to je dolazilo iz Grada, a udiu prljavi
vazduh s otvorenih polja! Stisnuo je nozdrve, kao da e na taj nain spreiti
ulazak vazduha.
R. Denil ree: "Nadam se da e otkriti da prirodni vazduh nije tako
opasan po ljudsko zdravlje."
"U redu", ree Bejli, oseajui nesvesticu.
Struja vazduha odasvud ga je milovala. Neno mu je dodirivala lice, ali ga
je i zbunjivala. Oseao se neprijatno.
Zatim postade jo gore. Hodnik se otvarao u isto plavetnilo i kad su
izili, na njih se spusti snana bela svetlost. Bejli je ve bio doiveo
sunanu svetlost. Samo jednom je bio u prirodnom solarijumu, i to po dunosti.
Ali tamo je zatitno staklo prekrivalo prostoriju i slika sunca bila je
izlomljena u ravnomerno osvetljenje. Ovde, sve je bilo otvoreno.
Automatski, pogledao je prema suncu i odmah odvratio pogled. Zablesnute
oi suzile su mu i treptale.
Pribliavao im se neki Svemirac. R. Denil mu poe u susret i rukova se.
Svemirac se obrati Bejliju: "Molio bih vas da poete sa mnom, gospodine. Ja sam
dr Han Fastolf."
Kad su uli u kuu, Bejli se oseti mnogo bolje. sobe su bile ogromne i
Bejliju je bilo naprosto ao to se prostor tako nebrino rasipa. Bio je ipak
srean to je ovde vazduh kontrolisan.
Sedajui, prekrtenih nogu, Fastolf ree: "Pretpostavljam da vam strujanje
vazduha na otvorenom prostoru smeta."
Bio je vrlo prijatan. Na elu je ima male bore, a koa mu je pod oima i
ispod brada bila malo oputena. Kosa mu se ve poela proreivati, ali sedim
vlasima nije bilo ni traga. Imao je velike, pomalo klempave ui, to mu je
davalo veseo i prisan izgled, koji je umirujue delovao na Bejlija.
Tog dana, rano ujutro, Bejli je jo jednom pregledao slike Grada Svemiraca
koje je snimio Enderbi. R. Denil tek je bio ugovorio sastanak u Gradu Svemiraca
i Bejli je pokuavao da se privikne na pomisao da e se sresti sa pravim, ivim
Svemircima. Svakako, bilo je to mnogo drugaije nego razgovarati s njima na
udaljenosti od nekoliko milja preko trimenziovizije, kao to je ve nekoliko
puta inio.
Svemirci na tim slikama bili su, opte uzev, slini onima u mikroromanima:
visoki, crvenokosi, ozbiljni i lepi na neki hladni nain. Kao, recimo, R. Denil
Olivav.
R. Denil je objanjavao Bejliju kako se koji Svemirac zove i kad je Bejli
iznanada pokazao na jednu sliku i iznenaeno rekao: "To nisi ti?" R. Denil je
odgovorio: "Ne, Elija, to je moj konstruktor, dr Sarton."
Kazao je to, ne ispoljavajui nikakvo oseanje.
"Napravio te je gledajui se u ogledalu?" upita Bejli sarkastino, ali
sarkazam, kao i uvek, nije delovao na robote. Biblija se, koliko je on znao,
retko sretala na Spoljnjim svetovima.
A sada je Bejli gledao Hana Fastolfa, oveka koji je po izgledu prilino
odskakao od normi Svemiraca. itelj Zemlje morao se oseati mnogo prijatnije u
njegovom drutvu.
"Hoete li da neto pojedete?" upita ga Fastolf.
Pokazao je na sto koji je njega i R. Denila delio od Zemljanina. Na stolu
nije bilo niega, osim posude sa raznobojnim kuglama. Bejli je bio malo
iznenaen. Mislio je da kugle predstavljaju stoni ukras.
R. Denil mu je objasnio: "Ovo je prirodno voe, koje raste na Aurori.
Preporuio bih ti da ga proba. Zove se jabuka i kau da je vrlo ukusna."
Fastolf se nasmeio. "R. Denil to ne zna iz svog vlastitog iskustva, ali
je, naravno, sasvim u pravu."
Bejli je prineo jabuku ustima. Povrina joj je bila crvena i zelena. Pod
dodirom je bila hladna, a imala je slab, ali ugodan miris. S naporom je
zagrizao i od neoekivane sonosti sadrine utrnuli su mu zubi.
Polako je vakao. Gradski stanovnici jeli su prirodnu hranu kadgod im je
racionisanje to doputalo. On sam esto je jeo prirodno meso i hleb. Ali takva
hrana uvek je na neki nain bila preraena. Ili je bila prokuvana ili
samlevena, pomeana ili vitaminizovana. Voe je, na primer, dolazilo u obliku
sosa ili pekmeza. Ovo to je drao u ruci mora da je dolo s prljavog tla.
On pomisli: nadam se da su je barem oprali.
Ponovo se udio nejasnim predstavama Svemiraca o istoi.
Fostolf ree: "Dopustite mi da se predstavim malo podrobnije. Ja sam
zaduen za istragu o ubistvu dr Sartona u ime Grada Svemiraca, kao to je i
komesar Enderbi zaduen u ime vaeg Grada. Ako vam na bilo koji nain mogu
pomoi, spreman sam da to uinim. Bilo bi nam milo da se stvar rei na miran
nain i da se budue nezgode spree, to, pretpostavljam, elite i vi, ljudi iz
Grada."
"Hvala vam, dr Fastolfe", ree Bejli. "Neobino cenim vae stanovite."
Ovo je tek poetak pregovora, pomisli on. Zagrizao je u sredinu jabuke i
tvrde, tamne semenke napunie mu usta. Automatski ih je ispljunuo. Izeltele su
mu iz usta i pale na tlo. Jedna je gotovo udarila Fastolfovu nogu i ovaj je
hitro povue.
Bejli je pocrveneo i poeo se saginjati.
Fastolf je ljubano primeti: "Ne mari, gospodine Bejli. Ostavite ih samo,
ostavite."
Bejli se ponovo ispravio. Polako je spustio jabuku na sto. Imao je
neugodan oseaj da e, kad ode odavde, doi aparati za usisavanje i pokupiti
semenke; da e posuda s voem biti spaljena ili baena daleko od Grada
Svemiraca, da e i sama soba, u kojoj sede, biti opraena viricidom.
Pokuao je da grubou prikrije svoju zbunjenost. Rekao je: "Molio bih za
dozvolu da se komesar Enderbi pridrui naoj konferenciji preko
trimenziovizije."
Fastolfove su se obrve podigle. "Naravno, ako vi to elite. Denile, molim
te, uspostavi vezu."
Bejli je ukoeno i neudobno sedeo, dok se sjajna povrina velikog
paralelopipeda polako razbistrila i pokazala komesara Dulijusa Enderbija i deo
njegovog radnog stola. U tom trenutku neudobnosti je nestalo i Bejli gotovo da
je osetio ljubav prema tom poznatom licu, eznui da se to pre vrati u
bezbednost te prostorije, ili bilo kog drugog mesta u Gradu, makar i najgoreg
dela Dersija, gde se proizvodi kvasac.
Sada, kad se pojavio svedok, Bejli vie nije video nikakav razlog za dalje
oklevanje. Rekao je: "Verujem da sam reio tajnu koja okruuje smrt dr
Sartona."
Krajikom oka video je kako Enderbi skae na noge i mae rukama po
vazduhu, nastojei da ponovo dohvati svoje naoare, koje su mu sletele s nosa.
Komesarova glava za trenutak se nala izvan okvira trimenziovizijskog
prijemnika, tako da je Enderbi morao ponovo da sedne, bez rei, crven.
Dr Fastolf je, nakrivivi glavu na jednu stranu, na mnogo mirniji nain
pokazao svoje iznenaenje. Jedino je R. Denil bio sasvim miran.
"elite li da kaete", upita Fastolf, "da znate ko je ubica?"
"Ne, ree Bejli. "Mislim da nije ni bilo ubistva."
"ta?" kriknu Enderbi.
"Samo trenutak, komesare", primeti Fastolf, podiui ruku. Gledao je
Bejlija u oi i rekao: "elite li da kaete da je dr Sarton iv?"
"Da, gospodine, i mislim da znam gde se nalazi."
"Gde?"
"Ovde", ree Bejli i pokaza rukom R. Denila Olivava.
8. RASPRAVA O ROBOTU
Bejli je u tom trenutku oseao kako mu srce buno udara. inilo mu se kao
da je vreme stalo. Izraz R. Denila, kao i uvek, nije odavao nikakvo oseanje.
Lice Hana Fastolfa pokazivalo je samo dobro vaspitano iznenaenje i nita vie.
Meutim, Bejlija je najvie zanimala reakcija komesara Dulijusa
Enderbija. Trimenziovizijski prijemnik, sa koga je u njega zurio Enderbi, nije
davao savrenu reprodukciju. Uvek se javljalo blago treperenje. Neto usled
nesavrenog prenosa, a neto zbog komesarovih naoara, izraz Enderbijevih oiju
ostao mu je nedokuiv.
Bejli pomisli: memoj me sada naputati, Dulijuse. Potreban si mi.
Nije oekivao, zapravo, da e Fastolf reagovati brzo ili implusivno. Negde
je bio proitao da Svemirci nemaju religije i da su je zamenili hladnim i
flegmatinim intelektualizmom koji su uzdigli u filosofske visine. Znajui to,
s tim je i raunao. Oni e delovati odmereno i samo na osnovu intelektualne
procene.
Da je bio sam meu njima kad je ono rekao, bio je siguran da se vie nikad
ne bi vratio u Grad. Hladni razum nalagao bi tako neto. Planovi koje su imali
znaili su Svemircima daleko vie, mnogo puta vie, nego ivot jednog gradskog
potucala. Izmislili bi ve neko izvinjenje Dulijusu Enderbiju. Moda bi
predali komesaru i le, tresli glavama i ponovo govorili o posledicama
zemaljske zavere. Komesar bi im poverovao. Bio je takav ovek. Iako je mrzeo
Svemirce, mrzeo ih je usled straha. Jednostavno se ne bi usudio da im ne
poveruje.
Zato je i morao imati svedoka ovih dogaaja, tavie svedoka izvan
domaaja proraunatih mera bezbednosti Svemiraca.
Komesar ree, guei se: "Elija, nisi u pravu. Video sam telo dr Sartona."
"Video si ugljenisane ostatke neega za ta su ti rekli da je telo dr
Sartona", uzvrati smelo Bejli. Razmiljao je smrknuto o komesarovim razbijenim
naoarima. To je bile neoekivana pogodnost za Svemirce.
"Ne, ne, Elija. Dobro sam poznavao dr Sartona, a njegova glava je bila
neoteena. To je bio on." Komesar je prineo ruku naoarima, nelagodno, kao da
se prisea, i dodao: "Pogledao sam ga izbliza, sasvim izbliza."
"ta mislite o ovome, komesare?" upita Bejli, pokazujui opet R. Denila.
"Ne lii li vam on na dr Sartona?"
"Da, lii, ali kao to bi liio kip."
"Ovako bezizraajno ponaanje moe se i glumiti, komesare. Pretpostavimo
da je ono to si ti video bio uniteni robot. Kae da si gledao izbliza. Da li
si se dovoljno pribliio da vidi da li je ugljenisana povrina zaista razoreno
organsko tkivo, ili namerno naslagani ugljen na metalu."
Komesar se razgnevio, uzviknuvi: "Smean si."
Bejli se obrati Svemircu: "Da li ste spremni da, u interesu istrage,
izvrimo ekshumaciju, dr Fastolfe?"
Dr Fastolf se nasmeio. "Pod uobiajenim okolnostima ne bih imao nita
protiv, gospodine Bejli, ali, na alost, mi ne zakopavamo mrtvace. Kremacija je
na davni obiaj."
"Vrlo zgodno", ree Bejli.
"Recite mi, gospodine Bejli", nastavi dr Fastolf, "kako ste doli do ovog
neobinog zakljuka?"
Bejli pomisli: ovaj se ne predaje. Upotrebie sve da me pobije.
On ree: "Nije bilo teko. Mislim da je podraavanje robota neto mnogo
vie od zamrznute maske na licu i voenja razgovora na naroit nain. Vi, ljudi
Spoljnjih svetova, previe ste navikli na robote. Vi ih morate prihvatati kao
ljudska bia. Postali ste ve slepi za razlike. Na Zemlji je drugaije. Mi smo
vrlo svesni robota.
Prvo i prvo, R. Denil izgleda previe ljudski, da bi bio robot. Moj prvi
utisak bio je da je on Svemirac. Morao sam se napregnuti da se prilagodim
njegovoj izjavi da je robot. I, naravno, razlog je taj to on jeste Svemirac, a
ne robot."
R. Denil upade u razgovor, ni najmanjim znakom ne pokazujui da je svestan
da je upravo on tema ove rasprave. "Kao to sam ti ve objasnio, partneru
Elija", primeti on, "mene su sazdali s ciljem da privremeno boravim u ljudskom
drutvu. Slinost ljudskom biu namerna je."
"ak tolika slinost", upita Bejli, "da se naprave i oni delovi tela koji
bi pri obinom toku zbivanja bili uvek pokriveni odeom? ak do imitacije
organa koji kod robota ne bi imali nikakvu funkciju?"
Enderbi iznenad upita: "Kako si to primetio?"
Bejli pocrvene: "U linim prostorijama. Nisam mogao da ne vidim."
Enderbi je bio okiran.
Fastolf primeti: "Treba da shvatite da slinost mora biti to potpunija da
bi mogala biti korisna. Za nae svrhe polumere su isto tako loe kao i
nedostatak bilo kakvih mera."
Bejli naglo upita: "Smem li da zapalim?"
Tri lule duvana dnevno bile su smena nastranost, ali Bejli je sada bio
usred bure bezglave neproraunatosti i oseao je potrebu za duvanom. Na kraju
krajeva, on se suprotstavio Svemircima. On e pobiti njihove lai.
Fastolf je rekao: "ao mi je, ali radije bih da ne puite."
Bila je to elja, ali izreena kao zapovest. Bejli je to dobro oseao.
Sklonio je ponovo lulu, koju je ve izvadio, oekujui automatsko doputenje.
Naravno da ne smem, pomislio on ogoreno. Enderbi me nije upozorio, jer on
sam ne pui, ali to je logino. Oni ne pue na svojim higijenskim Spoljnjim
svetovima, ne piju, nemaju obinih ljudskih poroka. Nije ni udo to prihvataju
robote u onom svom - kako je on R. Denil rekao? - C/Fe drutvu. Nije ni udo
to R. Denil moe ovako dobro izigravati robota. Da budemo poteni, svi su oni
ionako roboti.
"Prevelika slinost", ree on, "samo je jedan od mnogih argumenata. U
mojoj Sekciji gotovo je dolo do pobune dok sam njega vodio kui. (Morao je
opet pokazati prstom. Nije mogao izgovoriti ni R. Denil, ni dr Sarton). "On je
spreio pobunu i to tako to je uperio revolver na potencijalne pobunjenike."
"Zaboga", ree Enderbi urno, "izvetaj kae da si ti..."
"Znam, komesare", ree Bejli. "Izvjetaj se zasnivao na mojim
informacijama. Nisam mogao dopustiti da se u izvetaju napie da je robot
zapretio ljudima revolverom."
"Ne, ne. Naravno, ne." Enderbi je oigledno bio krajnje uasnut. Nagnuo se
da pogleda u neto to se nalazilo izvan opsega trimenziovizijskog prijemnika.
Bejli je mogao pogoditi ta je gledao. Komesar je proveravo kontrolni
aparat, da utvrdi da moda neko ne prislukuje, prikopavi se na prenosnik.
"Je li to jedan od vaih dokaza?" upita Fastolf.
"Naravno da jeste. Prvi Zakon robotike kae da robot ne moe povrediti
ljudsko bie."
"Ali R. Denil nije nikoga povredio."
"To je istina. On je ak kasnije rekao da ni pod kojim uslovima ne bi
pucao. Ipak, jo nikada nisam uo da je bilo koji robot povredio duh Prvog
zakona do te mere, da je zapretio da e pucati u oveka, ak i kad mu to i nije
bila namera."
"Shvatam. Da li ste vi strunjak za robotiku, gospodine Bejli?"
"Ne, gospodine, ali pohaao sam kurs opte robotike i pozitronske analize.
Nisam puka neznalica."
"To je lepo", ree ljubazno Fastolf, "ali shvatate, ja sam strunjak za
robotiku i uveravam vas da sutina robotskog miljenja lei u potpuno doslovnom
tumaenju stvarnosti. Ono ne priznaje nikakav duh Prvog zakona, ve samo slovo
tog zakona. Jednostavni modeli, koje vi na Zemlji imate, toliko su prenatrpani
dodatnim obezbeenjima Prvog zakona, da su moda nesposobni i da zaprete
oveku. Usavren model, kakav je R. Denil, sasvim je druga stvar. Ako sam tano
shvatio, Denilova pretnja bila je neophodna kako bi se spreila pobuna. Dakle,
njegova je namera bila da sprei obimniju povredu ljudskih bia. Zapravo, on se
pokoravao Prvom zakonu, a nije ga krio."
Bejli je iznutra zadrhtao, ali je spolja zadrao svoj mir. Oseao je da e
biti teko, ali je znao da moe pobediti Svemirca na njegovom vlastitom terenu.
"Moda moete pobiti svaku taku posebno, ali sve zajedno one ipak neto
govore, rekao je. "Prole noi u naoj raspravi oko takozvanog ubistva ovaj
takozvani robot je utvrdio da je probraen u detektiva instaliranjem novog
instinkta u njegovu pozitronsku mreu. Instinkta pravde, kako je rekao."
"To jemim", ree Fastolf. "To je bilo uinjeno pre tri dana, pod mojim
vlastitim nadzorom."
"Ali pravda, razumete li? Pravda, dr Fastolfe, predstavlja samo
apstrakciju. Samo ljudsko bie moe shvatiti taj pojam."
"Ako pravdu definiete na takav nain, naime, da je apstrakcija, i ako
kaete da ona oznaava pruanje, svakom oveku, onoga to mu pripada, da pravda
znai pristajanje uz istinito i pravo, ili neto slino, ja bih se sloio sa
vaim argumentom, gospodine Bejli. Ljudsko razumevanje apstrakcije, pri stanju
nae nauke, ne moe se ugraditi u pozitronski mozak."
"Vi onda priznajete, kao strunjak za robote, da...?"
"Naravno. Pitanje je, meutim, u tome ta je R. Denil podrazumevao pod
pojmom pravde?"
"Iz naeg razgovora jasno je proizlazilo da podrazumeva isto ono to
podrazumevamo vi i ja, ili bilo koje ljudsko bie, ono to jedan robot ne moe
biti u stanju."
"Zato ne zatraite, gospodine Bjeli, da on sam definie taj pojam?"
Bejli oseti izvestan gubitak samopouzdanja. Obratio se R. Denilu: "ta
veli?"
"Da, Elija?"
"Kakva je tvoja definicija pravde?"
"Pravda je, Elija, stanje koje nastaje kad se sprovode svi zakoni."
Fastolf klimnu. "Dobra definicija, gospodine Bjeli, za jednog robota.
elja da se sprovode svi zakoni ugraena je u R. Denila. Za njega je pravda
vrlo konkretan pojam, jer se zasniva na sporovoenju zakona uote, a ovaj se,
opet, zasniva na pojedinanim i utvrenim zakonima. Tu nema nieg apstraktnog.
Samo ljudsko bie moe uvideti injenicu da na osnovu nekog apstraktnog
moralnog kriterijuma neki zakoni mogu biti loi, a njihovo sprovoenje
neopravdano. ta na to kae, R. Denile?"
"Nepravedan zakon", ree. R. Denil jednolino, "znai unutarnju
protivurenost samog tog pojma."
"Za robota to i jeste protivurenost, gospodine Bejli. Shvatite, ne smete
meati va pojam pravde s R. Denilovim."
Bejli se otro obrati R. Denilu: "Prole noi napustio si moj stan."
R. Denil odgovori. "Jesam. ao mi je ako je moj odlazak poremetio tvoj
san."
"Gde si iao?"
"U line prostorije."
Za trenutak, Bejli se osetio oamueno. Bio je to odgovor koji je
prieljkivao, ali nije mislio da e R. Denil odmah prizanti istinu. Osetio je
kako jo malo njegovog samopouzdanja isparuje, ali se ipak i dalje vrsto
drao. Komesar je posmatrao prizor dok su mu oi, pokrivene naoarima, skakale
s lica na lice. Bejli se sada nikako nije mogao povui, ma kakve sofizme
upotrebljavali protiv njega. Morao je dokazati svoju teoriju.
"Kad smo stigli u moju Sekciju, insistirao je da sa mnom ue u line
prostorije", rekao je Bejli. "Njegov izgovor bio je vrlo slab. U toku noi
ponovo je otiao da poseti line prostorije, kao to i sam priznaje. Kad bi on
bio ovek, ne bi u tome bilo nieg udnog, imao bi na to puno pravo. To je
oigledno. Budui, meutim, da je robot, noni izlet je potpuno besmislen.
Zakljuak: on moe biti samo ovek."
Fastolf klimnu. Izgledalo je da nije ni najmanje zbunjen. "Vrlo
zanimljivo", ree on. Upitajmo Denila zato je prole noi iao u line
prostorije."
Komesar Enderbi naganuo se napred. "Molim vas, dr Faslolfe", promrmljao
je, "nije pristojno..."
"Ne morate se uzbuivati, komesare", ree Fastolf. Tanke usne su mu se
zatengule, kao da se smeje, iako se nije smejao. "Uveren sam da Denilov odgovor
nee povrediti va oseaj pristojnosti, kao ni oseaj pristojnosti gospodina
Bejlija. Reci nam, Denile."
R. Denil ree: "Elijeva ena, Desi, prole je noi otila iz stana s
potpuno prijateljskim oseanjima prema meni. Bilo je sasvim oigledno da nema
nikakvo razloga da misli da sam neto drugo, a ne ovek. Vratila se u stan sa
saznanjem da sam robot. Zakljuak je oigledan: tavku informaciju mogla je
dobiti samo negde napolju. Iz toga je sledilo da je neko prislukivao moj
razvogo s Elijom. Nikako drugaije tajna moje prave prirode nije mogla postati
optepoznata stvar.
Elija mi je rekao da je stan dobro izolovan. Razgovarali smo vrlo tiho.
Obino prislukivanje ne bi moglo otkriti nita. Ipak, poznato je da je Elija
policajac. Ako postoji zavera u Gradu, koja je tako dobro organizovana da moe
planirati ubistvo dr Sartona, onda su zaverenici mogli saznati da je Eliji
stavljena u dunost istraga o tom ubistvu. Bilo bi, dakle, verovatno da su u
njegov stan ubacili prislukivae.
Poto su Elija i Desi otili na poinak, pretraio sam stan koliko to
sam pomnije mogao, ali nisam naao ni traga mikrofonu. To je komplikovalo
stvari. Fokus dvostrukih prislunih talasa mogao bi posluiti umesto mikrofona,
ali za otkrivanje takvog trika bila bi mi potrebna prilino opsena aparatura.
Analiza situacije dovela me je do zakljuka da su line prostorije jedino
mesto gde gradski itelj moe initi sve, a da ga niko nita ne pita. Tamo se
ak mogao postaviti i dvostruki talasni prislukiva. Obiaj da ovek u linim
prostorijama ima potpun mir vrlo je snaan i niko ne bi takvog prestupnika ni
pogledao. Sekcijske line prostorije nalaze se vrlo blizu Elijinog stana, tako
da daljina ne bi predstavljala smetnju. Mogao se upotrebiti obini, runi model
prislukivaa. Zato sam otiao u line prostorije da ispitam stvar."
"I ta si naao?" upita Bejli brzo.
"Nita, Elija. Ni traga prislukivau."
Dr Fastolf upita: "Gospodine Bejli, da li vam ovo zvui kao dovoljno dobar
razlog?"
Sada je nestalo Bejlijeve nesigurnosti. "Dovoljno dobar razlog, moda, ali
ni izdaleka savren. On ne zna da mi je moja ena rekla gde je dobila
informacije i kada. Saznala je da je Denil robot im je izila iz kue. Glasine
su se ve satima irile gradom. I tako, saznanje da je u pitanju robot nije
moglo proizii iz prislukivanja naeg razgovora."
"Ali, ipak", ree dr Fastolf, "robotov odlazak u line prostorije je
objanjen."
"Ima, meutim, tu neto to nije objanjeno", estoko odgovori Bejli.
"Kada, gde i kako se saznalo da je u pitanju robot? Kako su se proirile vesti
da je robot Svemiraca u Gradu? Koliko znam, samo je nama dvojici bilo poznato
neto o tome, komesaru Enderbiju i meni, a mi to nismo nikome rekli. Komesare,
da li je iko u Odseku znao za to?"
"Nije", ree Enderbi zabrinuto. "ak ni gradonaelnik. Samo mi i dr
Fastolf."
"I on", dodao je Bejli, pokazujui prstom.
"Ja?" upita R. Denil.
"Da, ti."
"Pa ja sam sve vreme bio s tobom, Elija."
"Nisi bio", ree Bejli besno. "Ja sam bio u linim prostorijama oko pola
sata, a moda i vie, pre nego to smo doli do mog stana. U to vreme nismo
bili u vezi i tada si ti stupio u dodir sa svojom grupom u Gradu."
"Kakvom grupom?" upita Fastolf.
"Kakvom grupom?" uo se kao odjek komesar Enderbi, skoro istovremeno.
Bejli ustade sa stolice i okrenu se prema trimenziovizijskom prijemniku.
"Komesare, molio bih te da ovo paljivo saslua. Kai mi, ako se neto ne
slae. Vest o ubistvu u udnoj je podudarnosti s tvojim prispeem u grad
Svemiraca, gde si imao sastanak s ubijenim. Pokazuju ti telo neega to moe
biti ljudsko bie; ali telo je u meuvremenu nestalo i vie se ne moe dobiti
za bliu istragu.
Svemirci smatraju da je ubistvo poino neki Zemljanin, premda je jedini
nain, na koji mogu opravdati takvu optubu, pretpostavka da je gradski ovek
napusti Grad i doao k njima preko otvorenog prostora, sam i po noi. I sam
zna koliko je to neverovatno.
Zatim alju takozvanog robota u Grad; zapravo, oni insistiraju na tome da
ga primimo. Prvo to taj robot ini jeste da revolverom preti gomili ljudi.
Drugo, on razglaava po gradu da je meu nas doao robot Svemiraca. Glasine su
ak tako odreene, da mi je Desi rekla da se zna da taj robot sarauje s
policijom. To znai da e se uskoro saznati da je robot bio taj koji je rukovao
onim revolverom. Moda se ve sada ire glasine, preko kvaevih farmi i tamo u
hidroponskim centralama Long Ajlenda, da se robot-ubica nalazi u Gradu."
"To je nemogue. Nemogue", prostenjao je Enderbi.
"Ne, nije. To se upravo dogaa, komesare. Zar ne shvatate? U Gradu zaista
postoji zaverenika organizacija, ali njome upravljaju iz Grada Svemiraca. A
Svemirci ele da sebi stvore mogunost da poalju izvetaj o ubistvu. Oni ele
nerede. Oni ele napad na Grad Svemiraca. to god stvari budu ile gore, to e
za njih biti bolje - i vasionski brodovi e doi i okupirati gradove na
Zemlji."
Fastolf ree blago: "Pa, dvadeset pet godina imali smo dobar izgovor -
Pobunu protiv Zida."
"Onda niste bili spremni. Sada jeste." Bejlijevo srce ludaki je udaralo.
"Vi nam pripisujete vrlo sloenu zaveru, gospodine Bejli. Kad bismo zaista
eleli da zauzmemo Zemlji, mogli bismo to uiniti na mnogo jednostavniji
nain."
"Moda i ne biste, dr Fastolfe. Va takozvani robot mi je rekao da se
javno mnjenje na Spoljnjim svetovima ne slae u pitanju Zemlje. Mislim da je
bar u tom trenutku govorio istinu. Moda osvajaki rat vai ljudi ne bi primili
tako laka srca. Moda je potreban neki incident. Dobar incident. Dobar incident
koji bi sve okrenuo protiv nas."
"Kao, na primer, ubistvo? To mislite? Priznaete da bi to moralo biti
nameteno ubistvo. Ne mislite, nadam se, da bismo zarad incidenta zaista ubili
nekog naeg oveka?"
"Napravili ste robota koji izgleda kao dr Sarton, pucali u njega iz
revolvera i ostatke pokazali komesaru Enderbiju."
"Ali onda", ree dr Fastolf, "ako smo uzeli R. Denila da predstavlja dr
Sartona u lanom ubistvu, mi sad moramo upotrebljavati dr Sartona da glumi R.
Denila u lanoj istrazi lanog ubistva."
"Tano. Govorim vam to u prisustvu svedoka koji nije ovde glavom i koga ne
moete naprosto zbrisati; koji je, pored toga, dovoljno vaan da mu moe
verovati Gradska uprava, pa i sam Vaington. Mi emo biti spremni da vas
doekamo i mi znamo kakve su vam namere. Ako bude potrebno, naa e se vlada
obratiti direktno vaem narodu i objaviti mu situaciju kakva jeste. Sumnjam da
se moe nekanjeno sprovoditi ovakva meuzvezdana agresija."
Fastolf zatrese glavom: "Molim vas, gospodine Bjeli, postajete sasvim
nerazumni. Imate zaista udne ideje. Pokuajte da mirno pretpostavite da je R.
Denil zaista R. Denil. Pretpostavimo da je on stvarno robot. Zar ne bi, onda,
bilo prirodno da je ubijeni, ije je telo komesar Enderbi video, zaista bio dr
Sarton? Teko bi bilo verovati da je to bio neki trei robot. Komesar Enderbi
je bio svedok prilikom sazdavanja R. Denila i moe jemiti da postoji samo
jedan takav robot."
"Kad smo ve kod toga", ree tvrdoglavo Bejli, "ni komesar nije strunjak
za robotiku. Moda imate deset takvih robota."
"Budite razboriti, gospodine Bejli. ta ako je R. Denil zaista R. Denil?
Zar ne bi onda cela zgrada vae teorije pala u vodu? Zar biste tada i dalje
imali osnova da verujete u tu potpuno melodramsku i nemoguu meuzvezdanu
zaveru koju ste samo izmislili?"
"Kad bi on bio robot! Ja tvrdim da je on ovek."
"Ipak, niste stvar ispitali do kraja, gospodine Bejli", ree Fastolf. "Da
bi se od ljudskog bia razlikovao robot, ak i robot veoma nalik na oveka,
nije potrebno stvarati neisugrne dokaze na temelju nekih sitnica, onoga to on
izgovori ili uini. Na primer, da li ste pokuali da zabodete iglu u R.
Denila?"
"ta?" Bejli je ostao otvorenih ustiju.
"To je vrlo jednostavan opit. Ima i drugih, koji moda nisu toliko
jednostavni. Njegova koa i kosa izgledaju kao prave, ali da li ste pokuali da
ih pogledate pod dovoljno velikim uveanjem? S druge strane, on naizgled die,
naroito kada upotrebljava vazduh da artikulie svoj govor, ali da li ste
primetili da je njegovo disanje nepravilno, da katkada prolaze minuti, a da
uopte ne uzdahne. Mogli ste ak uzeti neto vazduha, koji on izdie, i
izmeriti koliko u njemu ima ugljen-dioksida. Mogli ste pokuati i da
analizirate njegovu krv. Mogli ste proveriti otkucaje njegovog bila, ili
osluniti njegovo srce. Da li shvatate na ta mislim, gospodine Bejli?"
"Prazne prie", uzvrati Bejli nelagodno. "Ne moete me ovako blefirati.
Zaista sam mogao pokuati neto od toga, ali zar mislite da bi mi dopustio da
mu se pribliim sa siringom, stetoskopom ili mikroskopom?"
"Naravno, shvatam vae razloge", ree Fastolf. Pogledao je R. Denila i
mahnuo mu.
R. Denil je dotakao manetu na desnom rukavu koulje i dijamagnetski av
otvorio se du cele njegove ruke. Glatka, miiava i naizgled ljudska ruka
leala je pred Bejlijem. Kratke, smee malje bile su po koliini, boji i
rasporedu upravo onakave kao u oveka.
Bejli ree: "Pa?"
R. Denil pritisnu vrh svog desnog srednjeg prsta palcem i kaprstom leve
ruke. ta je tano robot uinio Bejli nije mogao videti.
Ali ba kao to se tkanina rukava rastavila u dvoje, kad se oslobodilo
dijamagnetsko polje ava, tako se sada i ruka isto tako rastavila na dva dela.
I tu, pod tankom naslagom materije, koja je toliko bila nalik na meso, nalazilo
se mutnoplavo sivilo elika koji ne ra, mehanikih zglobova, poluga i ica.
"elite li moda da detaljnije razgledate Denilovu unutranjost?" upita dr
Fastolf pristojno.
Bejli ga je jedva uo. U uima mu je umelo, a s komesarove strane uo se
iznenada vrisak visokog i histerinog smeha.
9. SVEMIREVO OBJANJENJE
Prolazili su minuti. um u Bejlijevim uima postao je glasniji i potpuno
je zagluio smeh. Prostorija i sve to se u njoj nalazilo zanjihalo se i on je
izgubio oseaj vremena.
Kad je ponovo doao k sebi, sedeo je u nepromenjenom poloaju, ali sa
sasvim odreenim oseanjem da je prolo izvesno vreme. Trimenziovizijski
prijemnik bio je mleno proziran, ali se na njemu nije video komesar. R. Denil
je sedeo kraj Bejlija, drei s dva prsta kou na njegovoj nadlaktici. Bejli je
video da mu Denil daje nekakvu injekciju. Posmatrao je kako se tamna tenost
polako iri ispod povrine koe i kako, nestajui u limfi, natapa ceo njegov
sistem.
Poeo se polako pribirati.
"Da li ti je bolje, partneru Elija?" upita ga R. Denil.
Bejli se zaista oseao bolje. Povukao je ruku i robot ga je pustio.
Spustio je rukav i pogledao oko sebe. Dr Fastolf je sedeo na istom mestu, a
izraz njegovog lica ublaavo je smeak.
Bejli je rekao: "Jesam li se to onesvestio?"
Dr Fastolf uzvrati: "Da, na izvestan nain. Bio je to svakako teak udarac
za vae ivce."
Bejli se odmah seti svega. Zgrabio je hitro R. Denilovu ruku, zadigavi s
nje rukav koliko god je mogao. Oseao je mekou robotova mesa pod prstima, ali
ispod toga bilo je neto tvrdo, mnogo tvre nego kost.
R. Denil dopusti da njegova ruka nepokretno lei u stisku detektiva. Bejli
je zurio u nju, tipkajui kou i primeujui vrlo sitan trag ava.
Bilo je to logino. Robot, pokriven sintetskom koom i sazdan tako da
izgleda kao ovek, ne moe se popravljati na uobiajen nain. Nije se naprosto
mogao, recimo, odrafiti njegov grudni ko. Lobanja se nije mogla naprosto
nasaditi i opet skinuti. U stvari, razni delovi mehanikog tela morali su se
sastavljati pomou mikromagnetskih polja. Ruka, glava i celo telo moraju se
rastavljati odgovarajuim dodirom, a zatim se opet sastavljati obrnutim
postupkom.
Bejli podie oi: "Gde je komesar?" promrmlja on gotovo mrtvo.
"Imao je posla", ree dr Fastolf. "Nagaovorio sam ga da se povue. Uverio
sam ga da emo se sami za vas pobrinuti."
"Ve ste se za mene sasvim lepo pobinuli, hvala", uzvrati Bejli mrko.
"Mislim da je na razgovor zavren."
Uspravio se, oseajui umor u zglobovima. Iznenada se osetio vrlo star.
Previe star da sve pone ispoetka. Nije bila potrebna neka velika bistrina pa
da vidi ta ga eka u budunosti.
Komesar e biti napola preplaen, a napola besan. Hladno e primiti
Bejlija, skidajui svakih petnaest sekundi naoare da ih obrie. Njegov tihi
glas (Dulijus Enderbi nije nikada vikao) paljivo e objanjavati da su
Svemirci smrtno uvreeni.
"Nije mogue na taj nain razgovarati s Svemircima, Elija. Oni to ne
podnose." (Bejli je u sebi uo Enderbijev glas, tako jasno da je prepoznavao i
najmanje nijanse naglaska). "Upozorio sam te. Teko je i zamisliti koliko si
tete priino. Ja shvatam tvoje razloge. Pazi. Shvatam ta si hteo da
postigne. Da su u pitanju itelji Zemlje sve bi bilo drugaije. Sam bih ti
rekao da rizikuje, da pokua, pa ta bude. Da ih istera na istac. Ali
Svemirci! Mogao si me bar uputiti u stvar, Elija. Mogao si se sa mnom
posavetovati. Ja ih poznajem. Znam ih kao svoj dep."
I ta e Bejli na to moi da kae? Da ba Enderbiju to nije mogao rei. Da
je njegov plan bio strahovio riskantan, a da je ba Enderbi strahovito oprezan
ovek. Da je upravo Enderbi bio taj koji je ukazivao na velike opasnosti koje
bi mogle proizii iz neuspeha ili iz pogrene vrste uspeha. Da se jedini nain
da se spase otputanja sastojao u tome da dokae da krivica poiva na Gradu
Svemiraca.
Enderbi e rei: "Morau da o tome podnesem izvetaj, Elija. Doi e do
svakakvih posledica. Poznajem ja Svemirce. Zahtevae da ti se oduzme voenje
sluaja i ja u morati to i uiniti. Ti to razume, Elija, zar ne? Pokuau da
ti to olakam. Moe raunati na mene. titiu te koliko god budem mogao,
Elija."
Bejli je znao da e to zista biti istina. Komesar e ga tititi, ali samo
onoliko koliko to stvarno bude mogue. Ne toliko, na primer, da bi jo vie
razgnevio pobesnelog Gradonaelnika.
Mogao je uti i Gradonaelnikov glas: "Do avola, Enderbi, ta je to?
Zato nisam bio upuen u stvar? Ko upravlja Gradom? Zato se dopustilo da neki
robot bez ovlaenja ue u Grad? I ta je jo, do avola, taj Bejli..."
Ako bude dolo do izbora izmeu Bejlijeve budunosti u Odseku i komesarove
vlastite, ta onda Bejli moe oekivati? Nije imao nikakvog razloga da krivi
Enderbija.
Najmanje to je mogao oekivati bila je degradacija, ali je i to bilo
dovoljno ravo. oveku koji ivi u modernom Gradu osigurana je samo minimalna
egzistencija, a otputeni nemaju ak ni to. Bejli je to dobro znao.
Samo je unapreenje moglo doneti neke pogodnosti: ponegde udobnije
sedite, tu i tamo bolji komad mesa, krae ekanje u nekom redu. S nekog
filosofskog stanovita te se stvari mogu initi jedva vrednima da se ovek za
njih bori.
Ali niko, koliko god bio filosofski nastrojen, ne bi se mogao odrei tih
povlastica, kad bi ih jednom dobio, a da za njima ne zaali. U tome je bila
itava stvar.
Kako je samo krupna prednost za udobnost stana bilo uvoenje lavaboa, kad
je ovek pre toga trideset godina automatski iao u line prostorije. Kako je
zapravo bilo besmisleno praviti se vanim zbog svog "standarda", kad se
smatralo najgorom povredom bontona da ovek, na bilo kom mestu, paradira tim
"standardom." Ipak, kad bi se lavabo morao ukolniti, kako bi poniavaju i
nepodnoljiv bio svaki odlazak u line prostorije. Kako bi se enjivo ovek
seao brijanja u spavaoj sobi! Koliki bi samo oseaj luksuza ovek izgubio!
Bilo je u modi da se savremeni politiki pisci s neskrivenim nedogovanjem
osvru na "fiskalizam" srednjevekovnih vremena, kada je sva ekonomija bila
zasnovana na novcu. Konkurentska borba za opstanak, govorili su oni, bila je
surova. Nije se nikako moglo ostvariti neko sloenije drutvo u situaciji gdje
je vladala vena napetost "borbe za lovu." (Naunici su navodili razna
tumaenja rei "lova", ali nije bilo razmimoilaenja u pogledu njenog opteg
znaenja.)
Nasuprot tome, savremeni "urbanizam" hvali se na sva usta, kao visoko
prosveeno i napredno drutvo.
Moda je i bilo tako. Ali bilo je istorijskih romana koji su priali o
romantinoj i senzacionalnoj srednjevekovnoj tradiciji, a medijevalisti su
smatrali da je "fiskalizam" rodio i takve stvari kao to su individualizam i
inicijativa.
Bejli nije hteo da se tako lako preda, ali sada je sam sebe bolno upitao
da li se ovek ikad tee borio za tu "lovu", ma ta ona znaila, ili da li je
ikada tee oseao gubitak, nego itelj Grada koji se bori da ne izgubi svoju
posebnu nedeljnu porciju piletine - piletine od pravog mesa, koje se nekad
nalazilo na ivoj ptici.
Bejli pomisli: nije mi do mene. U pitanju su Desi i Ben.
Glas dr Fastolfa umeao se u njegove misli: "Gospodine Bejli, ujete li
me?"
Bejli zatrepta. "ta?" Koliko ve stoji ovde kao idiot? "Zar neete sesti,
gospodine? Budui da ste ovaj teret skinuli sa srca, mogli biste sada pogledati
neke mikrofilmove koje smo napravili na popritu zloina, kako biste videli
dogaaje koji su neposredno usledili ubistvu."
"Ne, hvala lepo. Imam posla u Gradu."
"Pa, valjda sluaj dr Sartona dolazi na prvo mesto."
"Ne meni. Sigurno sam ve smenjen." Iznenada je planuo. "Do avola, ako
ste mogli dokazati da je R. Denil robot, zato to niste uinili odmah? Zato
ste dopustili onakvu farsu?"
"Dragi moj gospodine Bejli, mene je zaista zanimala vaa dedukcija. to se
tie vaeg smenjivanja, ne verujem da e do toga doi. Pre nego to je komesar
otiao, ja sam ga naroito zamolio da vam ne oduzima rad na ovom sluaju.
Verujem da e tako i postupiti?"
Bejli sede, ne potpuno svojom voljom. Otro je rekao: "Zato?"
Dr Fastolf prekrsti noge i uzdahnu: "Gospodine Bejli, uopte uzev, ja
sreem dve vrste gradskih itelja: pobunjenike i politikante. Va komesar nam
je zaista koristan, ali on je politikant. On nama govori ono to misli da
elimo da ujemo. On nama manipulie, ako znate ta time elim da kaem. Onda
vi dolazite ovamo i hrabro nas optuujete za strahovite zloine, pokuavajui
da dokaete svoje stanovite. Zaista sam u tome uivao. Mislim da nam ovakav
razvoj stvari uliva nadu."
"Kakvu nadu?" upita sarkastino Bejli.
"Pravu nadu. Vi ste ovek s kojim mogu iskreno razgovarati. Prole noi,
gospodine Bejli, R. Denil me je izvestio o vama subeternim komunikacijama na
koje se vi ne moete prikljuiti. Neke stvari o vama vrlo su me zanimale. Na
primer, priroda mikroknjiga u vaem stanu."
"ta nije u redu s njima?"
"Mnoge od tih knjiga govore o istorijskim ili arheolokim temama. ini mi
se da vas ljudsko drutvo zanima i da znate neto o njegovom razvitku."
"ak i policajac moe svoje slobodno vreme provoditi gledajui
mikroknjige, ako mu se to svia."
"Tano. Drago mi je to itate ba takve stvari. To e mi biti od pomoi u
onome to elim da vam kaem. Najpre elim da vam objasnim, ili barem da
pokuam, prirodu ekskluzivnosti ljudi sa Spoljnjih svetova. Ovde, na Zemlji, mi
ivimo u Gradu Svemiraca. Ne ulazimo u va Grad, a sa njegovim iteljima
dolazimo u dodir samo na strogo ogranien nain. Diemo na otvorenom vazduhu,
ali neprestano nosimo filtere. I ja sam sedim ovde s filtrima u nozdrvama, s
rukvicama na rukama, i vrsto sam odluio da vam se ne pribliujem vie nego
to je neophodno. ta mislite, zato je to tako?"
Bejli odvrati: "Nema smisla da nagaam." Neka sada on govori.
"Kada biste mislili kao mnogi vai ljudi, rekli biste da je to zato to
preziremo itelje Zemlje i to se bojimo da bi dodir s ljudima umanjio na
ugled i uprljao nau kastu. To nije tano. Pravi odgovor je, ipak, sasvim
oigledan. Medicinski pregled kroz koji ste proli, kao i dekontaminacija, nisu
stvar rituala. Potekli su iz potrebe."
"Bolest?"
"Da, bolest. Dragi moj gospodine Bejli, itelji Zemlje, koji su naselili
Spoljnje svetove, stizali su na planete na kojima uote nije bilo zemaljskih
bakterija ili virusa. Oni su sa sobom doneli i svoje bolesti, ali su takoe
doneli poslednje medicinske i mikrobioloke metode. Morali su se boriti samo
protiv malog broja mikroorganizama. Tamo nije bilo komaraca koji bi irili
malariju, nije bilo pueva koji bi irili skistosomijazis. Uzronici bolesti su
uniteni i sada se uzgajaju simbiotske bakterije. Postepeno su se Spoljnji
svetovi potpuno oslobodili bolesti. Prirodno, tokom vremena, ulazna procedura
za useljavanje itelja Zemlje bila je sve stroa, jer su Spoljnji svetovi bili
sve manje otporni prema evntualnom unoenju bolesti."
"Nikad niste bili bolesni, dr Fastolfe?"
"Ne od parazitske bolesti, gospodine Bejli. Svi smo mi podloni
degenerativnim bolestima, kao to je, recimo, arterioskleroza, ali ja nikad
nisam bio, kako vi to kaete, prehlaen. Kad bih dobio grip, verovatno bih
umro. Ja mu ne mogu pruiti nikakav otpor. To je neperilika Grada Svemiraca.
Mi, koji smo doli ovamo, rizikujemo mnogo. Zemlja je puna bolesti protiv koji
mi nemamo odbrane, nikakve prirodne odbrane. Eto, i vi sami nosite u sebi klice
gotovo svih poznatih bolesti. Vi toga niste svesni, jer ih u svakom trenutku
suzbijate antitoksinima i antitelima koje ste razvili tokom godina. Ja tih
antitoksina nemam. Da li se jo udite to vam ne prilazim? Verujte mi,
gospodine Bjeli, ja se pravim vaan samo u samodbrani."
Bejli ree: "Ako je to istina, zato se to ne objavi ljudima na Zemlji?
Mislim, ako nije u pitanju vaa uobraenost, nego odbrana od stvarne fizike
opasnosti?"
Svemirac zatrese glavom: "Nas je vrlo malo, gospodine Bejli, i ne vole nas
jer smo stranci. Svoju bezbednost odravamo na osnovu prilino krhkog prestia
nekakve superiorne klase. Ne moemo dopustiti da izgubimo tu fasadu, priznajui
da nas je strah da se pribliimo nekom itelju Zemlje. Ne moemo to uiniti
barem sve dotle dok ne doe do boljeg razumevanja izmeu itelja Zemlje i
Svemiraca."
"Nee ni doi, dok bude ovako ilo. Ba zbog vae superiornosti, mi vas...
oni vas mrze."
"U tome i jeste problem. Mi smo toga potpuno svesni."
"Zna li komesar ita o tome?"
"Mi mu to nikada nismo ovako neposredno objasnili, kao sada vama. On je to
moda i sam pogodio. Vrlo je inteligentan ovek."
"Da je pogodio, morao bi mi rei", primeti Bejli zamiljeno.
Dr Fastolf podie obrve. "Da vam je rekao, ne biste ni pomislili da je R.
Denil Svemirac - ovek. Je li tako?"
Bejli je slegao ramenima, kao da o tome vie ne eli da razgovara.
Ali dr Fastolf je nastavio: "To je istina. Ako ostavimo po strani
psiholoke tekoe, to jest strahoviti efekat koji bi na nas proizveli buka i
guva, i dalje bismo bili suoeni sa injenicama da bi, za svakog od nas,
ulazak u Grad bio ravan smrtnoj presudi. Zato je dr Sarton i zapoeo rad na
projektu s humanoidnim robotima. Trebalo je da zemene ljude, da budu sazdani
tako da uu u Grad umesto nas..."
"To mi je objasnio i R. Denil."
"Ne slaete se s time?"
"Sluajte", ree Bejli, "budui da ovako otvoreno govorimo, dopustite da
vas neto upitam jednostavnim reima. Zato ste vi, Svemirci, doli na Zemlju?
Zato nas ne ostavite na miru?"
Fastolf ree, oigledno iznenaen: "Jeste li zadovoljni ivotom na
Zemlji?"
"Pa, nekako guramo."
"Da, ali koliko e dugo o trajati? Broj itelja neprestano raste.
Raspoloive kalorije ve su toliko oskudne da mogu zadovoljavati potebe samo uz
najvee napore. ovee, Zemlja se nalazi u orsokaku."
"Guramo, ipak", ponovi tvrdoglavo Bejli.
"Na jedvite jade. Grad kao Njujork mora uloiti ogromne napore da bi
dobavljao vodu i uklanjao otpatke. Atomske centrale u neprestanom su pogonu i
crpe gorivo iz uranskih zaliha koje postaju sve manje i manje, a teko ih je
dobavljati ak i sa drugih planeta. S druge strane, potrebe sve vie rastu.
ivot u Gradu zavisi u svakom trenutku od isporuka proizvoda s kvaevih farmi
i minerala iz hidroponskih fabrika. Vazduh mora neprestano biti u cirkulaciji.
Ravnotea, u kojoj ivite, vrlo je osetljiva u svakom pogledu i svake godine
postaje sve osetljivija. ta bi se dogodilo Njujorku kada bi se ogromni dovoz i
odvoz prekinuo samo na jedan jedini sat?"
"To se nije nikad dogodilo."
"To ne znai da se ne moe dogoditi. U stara vremena pojedine velike
naseljene skupine bile su gotovo u potpunosti samodovoljne i ivele su od
proizvoda sa susednih farmi. Nita im nije moglo naneti tetu, osim elementarne
nesree, kao to su, na primer poplava, epidemija ili sua. Kako su te skupine
rasle, tako se i tehnologija usavravala. Lokalne tete mogle su se otkloniti
pribavljanjem pomoi iz udaljenih krajeva, ali tako su sve vea podruja
postajala meusobno zavisna. U srednjevekovnim vremenima, u otvorenim
gradovima, ak i u onim najveim, stanovnitvo je moglo iveti od zaliha hrane
gotovo itave sedmice. Kada je Njujork prvi put postao Grad, nije mogao iveti
od zaliha ni jedan dan. Sada ne bi izdrao ni jedan sat. Nesrea, koja bi pre
deset hiljada godina bila samo neugodna, pre hiljadu godina samo ozbiljna, pre
sto godina akutna, sada bi nesumnjivo bila kobna."
Bejli se nemirno pomerao na stolici. "To sam ve i ranije uo.
Medijevalisti ele da se rasture Gradovi. Oni ele da se vratimo zemlji i
prirodnoj obradi zemlje. Mislim, lino, da su ludi; mi to ne moemo uiniti.
Ima nas previe, a, pored toga, u istoriji se nikad nije moglo ii unatrag, ve
samo unapred. Naravno, kad iseljavanje ne bi bilo ogranieno..."
"Znate i sami zato mora biti ogranieno."
"Pa, ta onda da radimo? U orsokaku smo."
"Zato se ne biste iseljavali na neke nove svetove? U Galaksiji ima
stotinu milijardi zvezda. Rauna se da ima bar stotinu miliona nastanjivanih
planeta, ili takvih koje se mogu uiniti prikladnim za ljudski ivot.
"To je smeno."
"Zato?" upita dr Fastolf vatreno. "Zato bi taj predlog bio smean?
itelji Zemlje su u prolosti naseljavali druge planete. Preko trideset do
pedeset Spoljnjih svetova, ukljuujui i moju rodnu Auroru, naselili su upravo
itelji Zemlje. Zar naseljavanje nije vie mogue?"
"Pa..."
"Nemate odgovor? Dopustite da vam ja odgovorim. Ako kolonizacija zaista
nije mogua, to je samo zato to se na Zemlji razvila kultura Gradova. Pre
postanka Gradova, ljudski ivot na Zemlji nije bio tako specijalizovan, da se
ljudi ne bi mogli osloboditi i poeti sve iznova na nekom novom svetu. Uinili
su to trideset puta. Ali sada su se itelji Zemlje tako zatvorili, ukopali u
zatvore pod elinim nebom, u kojima su se zauvek zarobili. Vi, gospodine
Bejli, ne moete ak ni da poverujete u to da bi neki itelji Grada mogao prei
preko otvorenog prostora, makar samo do Grada Svemiraca. Prei prostor do novog
sveta sigurno za vas predstavlja potpunu nemogunost. Urbanizam upropauje
Zemlju, gospodine."
Bejli besno odvrati. "Pa ta onda? ta se to vas tie? To je na problem i
mi emo ga sami reiti. Ako ga ne reimo, to e biti na originalni put u
pakao":
"Mislite li da je va vlastiti put u pakao bolji nego put nekoga drugog u
nebo? Znam kako se oseate. Nije prijatno sluati kako vam stranac dri
propovedi. Premda, ja bih zaista eleo da vai ljudi mogu nama drati
propovedi, jer i mi smo suoeni s problemom koji je potpuno blizak vaem."
Bejli se zlobno nasmei: "Prenaseljenost?"
"Rekao sam blizak, a ne jednak. Na je problem u premalom broju itelja.
ta biste rekli, koliko mi je godina?"
Bejli se zamisli, a onda namerno ree vie nego to je mislio: "Rekao bih
- ezdeset."
"Morali biste rei - sto ezdeset."
"ta!"
"Sledeeg roendana, da budemo tani, imau sto ezdeset tri godine. Nije
to nikakav trik. Raunam u standardnim zemaljskim godinama. Ako budem srean,
ako se budem uvao i ako ne uhvatim neku bolest na Zemlji, doiveu jo toliko.
Ljudi na Aurori ive i preko tri stotine pedeset godina. A duina ivota
neprestano se poveava."
Bejli pogleda R. Denila, koji je ceo ovaj razgovor propraao ravnodunim
mukom, kao da od njega trai potvrdu.
Zatim ree: "Kako je to mogue?"
"U drutvu gde je prirataj vrlo mali, moramo se usredsrediti na
prouavanje gerontologije, istraiti kako ovek moe produiti svoj ivot. U
svetu kao to je va produenje ivota bilo bi katastrofalno. Vi ne biste mogli
podneti poveanje broja itelja, koje bi tome usledilo. Na Aurori ima mesta za
tristagodinjake. Naravno, dugi ivot postaje dvostruko i trostruko vredniji od
kratkog.
Kada biste vi sada umrli, izgubili biste moda etrdeset godina svoga
ivota, moda jo manje. Ako ja umrem, gubim stotinu pedeset godina, verovatno
i vie. U kulturi kao to je naa, ivot pojedinaca ima prvenstvenu vanost.
Na prirataj je vrlo nizak i poveanje broja itelja strogo se kontrolie. Mi
odravamo odreeni odnos izmeu broja robota i ljudi, odnos koji pojedincu
omoguava najveu udobnost. Logino, razvoj dece vrlo se paljivo kontrolie,
kako bi se spreile sve fizike i mentalne slabosti, i pojedincu s takvim
osobinama ne bi se dopustilo da odraste."
Bejli ga prekide: "elite li time da kaete da ih ubijate, ako oni..."
"Ako nam ne odgovaraju. Uveravam vas, ubijamo ih sasvim bezbolno. Vidim da
se uasavate te pomisli, upravo onako kao to se mi uasavamo kad ujemo za
zemaljsko nekontrolisano raanje."
"Raanje je i kod nas ogranieno, dr Fastolfe. Svakoj se porodici doputa
odreeni broj dece."
Dr Fastolf se nasmei s razumevanjem. "Odreeni broj bilo kakve, dece, a
ne odreeni broj zdrave dece. Ali ak i tako postoji veliki broj nezakonito
roenih i vae se stanovnitvo neprestano poveava."
"Ko moe suditi o tome koje dete sme da ostane u ivotu?"
"To je prilino sloeno pitanje i na njega se ne moe odgovoriti jednom
reenicom. Jednog emo dana o tome podrobno razgovarati."
"Ali u emu je va problem? Reklo bi se da ste zadovoljni svojim
drutvom."
"Nae drutvo je postojano. U tome je neprilika. Previe je postojano."
Bejli ree: "Ni sa im niste zadovoljni. Prema vama, naa civilizacija se
nalazi na rubu haosa, a vaa vam je previe postojana."
"I u jednom i u drugom krije se opasnost. Nijedan od Spoljnjih svetova
nije naselio neku novu planetu ve dva i po stolea. Nema nade za takvu
kolonizaciju ni u budunosti. Na ivot na Spoljnjim svetovima previe je dug
da bismo ga rizikovali, a ivimo previe udobno da bismo takav ivot
napustili."
"Ne znam da li je ba tako, dr. Fastolfe. Vi ste doli na Zemlju. Vi
rizikujete da se zarazite."
"Istina. Ima i meu nama onih, gospodine Bejli, koji oseaju da je
budunost ljudske rase vredna gubitka pojedinanog ivota. ao mi je, ipak, to
moram rei da nas ima vrlo malo."
"U redu. Sada dolazimo na stvar. ta Grad Svemiraca moe u tom pogledu
uiniti?"
"Pokuavajui da uvedemo robote na Zemlji, mi inimo sve to moemo da
bismo unitili ravnoteu gradske ekonomije."
"I tako nam pomaete?" Bejlijeve usne zadrhtae. "elite li da kaete da
namerno stvarate mase otputenih i nezaposlenih ljudi?"
"Ne zato to smo surovi ili hiroviti, verujte mi. Masa otputenih, kako ih
vi nazivate, upravo je ono to nam je potrebno, da bismo stvorili jezgro
buduih iseljenika. Nekadanja Amerika bila je otkrivena brodovima na kojima su
plovili bivi zatvorenici. Zar ne vidite da e upravo taj va elini oklop oko
Grada dovesti do potpunog otputanja ljudi? Takvi ljudi nemaju nita da izgube,
a mogu mnogo dobiti ako napuste Zemlji."
"Ali za sada to ne deluje."
"Ne, ne deluje", ree tuno dr Fastolf. "Neto nije u redu. Otpor itelja
Zemlje prema robotima prestavlja veliku prepreku. A upravo ti roboti mogu
pratiti ljude, smanjiti im tekoe poetnog prilagoavanja na novom svetu, i,
uopte, pomoi im pri kolonizaciji."
"Pa ta onda? Jo vie Spoljnjih svetova?"
"Ne. Spoljnji svetovi su stvoreni pre Urbane ere, pre nego to su se
Gradovi rasprostrli po Zemlji. Nove kolonije e se stvarati na osnovu gradskog
naslea, a uz poetke C/Fe kulture. To e biti sinteza, ukrtanje. Kako sada
stvari stoje, zemaljsko ustrostvo mora propasti u najblioj budunosti.
Spoljnji svetovi e se polako degenerisati i propasti u neto daljoj
budunosti, ali nove e kolonije biti zdravo seme koje e u sebi objediniti ono
to je najbolje iz obe kulture. Njihovim odnosom prema starijim svetovima,
naroito prema Zemlji, i mi sami moemo dobiti iskru novog ivota."
"Ne znam. Sve je to nejasno, dr Fastolfe."
"Da, to sve lii na san. Ali, razmislite o tome." Svemirac je naglo ustao.
"Proveo sam s vama vie vremna nego to sam nameravao. Zapravo, mnogo vie nego
to doputa zdravstvena sluba. Dozvolite da se udaljim."
Bejli i R. Denil izili su iz kue. Jo jednom se na njih spustilo sunce,
pod drugim uglom, sada neto ue. Bejli se nejasno pitao da li na nekom drugom
svetu sunce moda izgleda drugaije. Manje grubo i metalno. Prihvatljivije.
Drugi svet? Runi Svemirac s klempavim uima ispunio mu je mozak udnim
slikama. Da li su lekari na Aurori jednom pogledali malog Fastolfa i ispitivali
moe li mu se dopustiti da odraste? Zar nije bio previe ruan? Ili moda
njihov kriterijum uopte ne ukljuuje fiziki izgled? Kada runoa postaje
deformisanost, a koje deformisanosti...?
Ali kad je suneve svetlosti nestalo i kad su proli kroz prva vrata koja
su vodila u line prostorije, to se raspoloenje rasprilo.
Bejli je u oajanju zatresao glavom. Sve je to bilo smeno. Prisiljavati
itelje Zemlje da emigriraju, da bi se stvorilo novo drutvo. Sve je to
glupost. ta ovi Svemirci zapravo hoe? Razmiljao je dalje i nije doao ni do
kakvog zakljuka.
Polako su se vozili policijskim kolima niz gradski hodnik. Bejli se opet
nalazio u svojoj stvarnosti. Oseao je toplu i udobnu teinu revolvera na boku.
Buka i treperavi gradski ivot bili su tako topli, tako ugodni.
S uenjem je pomislio: Grad i mirie.
Pomislio je na dvadeset miliona ljudskih bia, nabijenih u eline zidove
velike peine, i prvi put u ivotu pomirisao ih nozdrvama koje je isprao vazduh
otvorenog prostora.
Pomislio je: da li bi bilo drugaije na drugom svetu? Manje ljudi i vie
vazduha - istijeg?
Ali poslepodnevni urlik Grada ih je okruio, miris se izgubio i Bejli se
pomalo zastideo samog sebe.
Povukao je polugu i pustio veu koliinu energije u akcelerator.
Policijska kola naglo su pojurila praznim auto-putem.
"Denile", rekao je.
"Da, Elija."
"Zato mi je dr Fastolf govorio sve ono?"
"ini mi se verovatno, Elija, da je eleo da ti ukae na vanost ove
istrage. Mi nismo ovde samo zato da reimo ubistvo, ve i da spasemo Grad
Svemiraca, a time i budunost ljudske rase."
Bejli suvo odvrati: "Mislim da bi bilo bolje da mi je pokazao poprite
zloina i da mi je dopustio da govorim s ljudima koji su pronali telo."
"Sumnjam da bi ita naao, Elija. Bili smo vrlo temeljni."
"Jeste li? Niste nita nali? Nikakav trag? Nikakav putokaz?"
"Nismo, tu si u pravu. Odgovor se mora nalaziti u Gradu. Ipak, da budem
precizan, sumnjali smo na jednog oveka."
"ta? Nita mi o tome nisi rekao."
"Mislio sam da nije potrebno, Elija. Oigledno je da jedan ovek moe biti
automatski osumnjien."
"Ko? Do avola, ko?"
"Jedini itelj Zemlje koji je bio na popritu zloina. Komesar Dulijus
Enderbi."
10. POPODNE JEDNOG DETEKTIVA
Policijska kola kliznula su u stranu i zaustavila se uz sivi betonski zid
auto-puta. Maina je prestala da radi i nastala je mrtva, gusta tiina.
Bejli je pogledao robota i rekao neprirodno mirnim glasom: "ta?"
ekanje na odgovor Bejliju se uinilo neobino dugo. U daljini se zaulo
sitno i usamljeno treperenje zvuka. Bio je to zvuk drugih policijskih kola,
koja su prolazila negde u daljini po nekom nepoznatom zadatku. Ili je to moda
bila vatrogasna milicija koja je jurila u susret poaru.
Bejli je delikom mozga razmiljao o tome da li iko jo poznaje sve
auto-puteve koji su se mrsili u utrobi Njujorka. Sistem auto-puteva nikada nije
sasvim prazan, ni danju ni nou, ali su ipak morali postojati pojedini prolazi
kroz koje godinama nije prola ljudska noga. S iznenadnom jasnoom setio se
neke kratke prie koju je gledao na ekranu jo kao dete.
Re je bila o londonskom podzemlju, a pria je poinjala ubistvom. Ubica
je pobegao prema ranije pripremljenom skrovitu u zakutku jednog auto-puta, gde
su jedino njegove stope naruile prainu stolea. U toj naputenoj rupi mogao
je ekati u potpunoj bezbednosti dok potraga ne prestane.
Ali on je poao krivim smerom. Zalutavi u tiini u usamljenosti zavijenih
hodnika, zakleo se, uprkost Trojstvu i svim svetima, da e nai svoje
skrovite.
Meutim, nikako nije mogao da pronae pravi put. Lutao je kroz beskrajnu
mreu hodnika, od brajtonskog sektora Kanala do Norvia, i od Konventrija do
Kenterberija. Zakopao se pod velikim Londonom, lutajui od jugoistonog do
severozapadnog dela srednjevekovne Engleske. Odelo mu se raspalo u krpe, ali
snaga ga nije ostavljala. Bio je umoran, ali nije mogao odustati. Bio je
proklet da veito skree krivim smerom.
Katkad bi zauo neka kola u prolazu, ali koliko god bi brzo pojurio za
njima (u to vreme rado bi se bio predao), hodnici, do kojih bi doao, bili su
uvek prazni. Ponekad bi u daljini ugledao izlaz koji je vodio u ivog Grada,
ali kad bi mu se pribliio izlaz bi uvek nestao.
S vremena na vreme, Londonci koji su poslom silazili u podzemlje mogli su
videti neku senku kako u tiini hramlje prema njima, poluprozirnu ruku koja ih
moli, otvorena usta iz kojih nije izlazio nikakav zvuk. Meutim, senka bi
nestajala kad bi joj se pribliili.
Bila je to pria koja je izgubila obeleje obine knjievnosti i prela u
predanje. "Ukleti Londonac" postao je pojam poznat celom svetu.
U dubinama Njujorka Bejli se setio te prie i osetio se vrlo nelagodno.
R. Denil progovori: "Neko nas moe uti."
"Ovde dole? Ovde nema nikoga. A sad, reci mi ta je bilo s komesarom?
"On je bio na popritu zloina, Elija. On je itelj Grada. Naravno da
moramo sumnjati u njega."
"Zar jo sumnjate?"
"Ne. Njegova je nevinost izvan svake sumnje. Pre svega, nije imao
revolver. Nije ga ni mogao imati. Uao je u Grad Svemiraca na regularan nain;
to svi znaju, a revolveri se oduzimaju prilikom ulaska."
"Da li se nalo oruje?"
"Ne, Elija. Proverili smo svaki revolver u Gradu Svemiraca, ali ni iz
jednog se nije pucalo ve nedeljama. Proveravanje odelenja za radijaciju bilo
je takoe temeljno obavljeno."
"Onda, znai, onaj ko je izvrio zloin..."
"Nije mogao sakriti oruje u Gradu Svemiraca. Sve smo pregledali."
Bejli ree nestrpljivo: "Pokuavam samo da razmotrim sve mogunosti. Ili
ga je neko sakrio, ili ga je ubica odneo pri odlasku."
"Tano."
"A ako uzmemo da je druga mogunost verovatnija, onda je komesar ist."
"Da. Naravno, morali smo ga ipak cerebroanalizoirti, iz iste opreznosti."
"ta?"
"Pod cerebroanalizom podrazumevamo tumaenje elektromagnetskih polja koja
se stavaraju u elijama ivog mozga."
"Aha", ree Bejli, ne shvatajui nita. "I ta je ispalo?"
"Na taj nain dobijamo podatke o sklopu temperamenta i emocionalnih
impulsa nekog pojedinca. U sluaju komesara Enderbija cereboranaliza je
pokazala da je on bio krajnje nesposoban da poini ubistvo dr Sartona."
"Ne", sloio se Bejli. "On nije taj tip. To sam ti i ja mogao rei."
"Bolje je imati objektivne informacije. Naravno, i svi drugi u Gradu
Svemiraca bili su cerebroanalizirani."
"Pretpostavljam da su svi proglaeni nesposobni za ubistvo."
"Van svake sumnje. Na taj nain znamo da ubica mora biti neko iz Grada."
"Onda nam ne preostaje drugo nego da ceo Grad podvrgnemo toj tvojoj
cerebroanalizi."
"To ne bi bilo naroito praktino, Elija. Mogli bismo nai milione
sluajeva ljudi sposobnih za zaloin."
"Milione", promrmlja Bejli, pomislivi na gomilu koja je onog davnog dana
vikala protiv prljavih Svemiraca i prisetivi se pretee mase pred prodavnicom
cipela.
Jadni Dulijus. Sumnjiv!
Jo mu je u uima zvuao komesarov glas, dok je opisivao ta se dogaalo
poto je ubistvo otkriveno: "Bilo je to okrutno, okrutno." Nije udo to je od
oka razbio naoare. Nije udo ni da nije eleo da ponovo doe u Grad
Svemiraca. "Mrzim ih", samo je procedio kroz zube.
Jadni Dulijus. ovek koji je mogao izii nakraj sa Svemircima. ovek ija
je vrednost bila ba u tome to su ga Svemirci trpeli. Ko zna koliko je to
doprinelo njegovom brzom unapreenju?
Nije ni udo to je komesar eleo da Bejli preuzme sluaj - dobri, stari,
lojalni i utljivi Bejli. Prijatelj sa fakulteta. On e drati jezik za zubima.
Ako bude neto i uo o tom malom incidentu, on e ve znati da dri jezik za
zubima. Bejli se upita kako li se izvodi ta cerebroanaliza. Zamislio je neke
ogromne elektrode, uposlene pantografe koji neprestano ispisuju brojke na
pauspapiru, neke polugice i tokie kako se miu i kuckaju.
Jadni Dulijus. Ako je njegov duh zaista bio toliko zbunjen koliko je imao
prava da bude, ve je sigurno video sebe na kraju karijere, s iznuenom
ostavkom u rukama Gradonaelnika.
Kola krenue prema povrini Grada, put Gradske venice.
Bilo je 14,30 kad se Bejli vratio u svoju kancelariju. Komesara nije bilo.
Nacereni robot Semi nije znao gde je komesar.
Bejli je neko vreme proveo u razmiljanju. injenica da je bio gladan nije
ga u tome ometala.
U 15,20 robot Semi je priao njegovom stolu i rekao: "Komesar je stigao,
Elija."
Bejli odvrati: "Hvala."
Ovog puta sasluao je robota Semija bez uzbuenja. Robot Semi, na kraju
krajeva, nije bio nita drugo do roak R. Denila, a R. Denil nije bio osoba -
ili, bolje reeno, stvar - zbog koje bi se vredelo uzbuivati. Bejli se upita
kako e izgledati ta nova planeta, gde bi ljudi i roboti ravnopravno iveli u
gradskoj kulturi. Razmatrao je situaciju bez strasti.
Komesar je pregledao neka dokumenta, kada je Bejli uao.
Rekao je: "Grdan si blef pokuao da izvede u Gradu Svemiraca." Dvoboj s
Fastolfom bio je jo sve u Bejlijevim mislima. Lice mu je potamnelo.
"Priznajem da jesam, komesare. alim."
Enderbi podie oi. Izgledalo je da je sada pribraniji nego to je bio
poslednjih trideset asova. Gledao je sasvim bistro. "Nita zato", ree on.
"ini mi se da Fastolfu to nije smetalo, pa, onda, ne smeta ni meni. S ovim
Svemircima ovek nikada nije naisto. Ovog puta si zaista bio srean, Elija.
Sledei put posavetuj se najpre sa mnom, pre nego to ponovo pone da izvodi
herojsku predstavu."
Bejli klimnu. Kamen mu je pao sa srca. Pokuao je sa velikim blefom i nije
mu upalilo. Nita zato. Malo se iznenadio to se to tako olako uzima, ali nije
mu nita drugo ni preostalo.
Rekao je: "Sluaj, komesare. Molio bih te da mi se dodeli jo jedan stan;
za Denila. Veeras ga ne vodim svojoj kui."
"Zato to?"
"Sea li se da se ire glasine da je on robot? Moda se nee nita
dogoditi, ali ako doe do pobune, ne elim da moja porodica bude prva na
udaru."
"Gluposti, Elija. Proverio sam stvar lino. Nema takvih glasina po gradu."
"Komesare, Desi je morala od nekoga uti."
"Nema, barem, nikakvih organizovanih glasina. Nieg opasnog. Sve sam
proverio, poto sam napustio trimenzioviziju. Zato sam i otiao. Morao sam da
spreim te glasine, i to brzo. Evo, ovde su izvetaji. Pogledaj i sam. Evo
izvetaja Doris Gilid. Ona je obila tuce enskih linih prostorija u
razliitim krajevima Grada. Zna je i sam. Sposobna devojka. E, pa, nije ula
nita."
"Kako je onda Desi saznala za Denila, komesare?"
"To se da objasniti. R. Denil je imao svoju predstavu u prodavnici cipela.
Da li je zaista potegao revolver, Elija, ili si ti to malo izmislio?"
"Zaista ga je izvadio. ak ga je i uperio."
Komesar Enderbi zatrese glavom. "Dobro, dobro. Neko ga je prepoznao.
Mislim, neko je shvatio da je robot."
"Stani malo", ree Bejli uvreeno, "Ne da se lako videti da je on robot."
"Zato da ne?"
"Da li si ga ti prepoznao? Ja nisam."
"To nita ne dokazuje. Mi nismo strunjaci. Recimo da se u prodavnici
nalazio neki tehniar iz vestesterske fabrike robota. Neki profesionalac.
ovek koji je ceo svoj ivot proveo projektujui i gradei robote. On bi mogao
primetiti da ima neeg neobinog na R. Denilu. Moda u govoru ili dranju.
Razmiljao je o tome i moda neto rekao eni. ena to izbrblja svojim
prijateljicama. Zatim se glasine izgube. Ljudi ne veruju, jer je stvar previe
neverovatna. Samo, eto, Desi je saznala pre nego to su glasine nestale."
"Moe biti", ree Bejli sa sumnjom u glasu. "Ali, ipak, bilo bi dobro da
mi da jo jedan stan."
Komesar je slegao ramenima i dohvatio interfon. Posle nekog vremena on
ree: "Mogu ti jedino dati neto u Sekciji Q-27. Okolina ba nije
najprijatnija."
"Bie u redu", odvrati Bejli.
"Gde je sada R. Denil?"
"U naoj arhivi. Pokuava da pronae podatke o naim medijevalistikim
agitatorima."
"Pa njih ima na milione."
"Znam, ali traenje ga ini srenim."
Bejli se ve nalazio kod vrata, kad se okrenuo i upitao:
"Komesare, da li ti je dr Sarton ikad govorio o namerama Svemiraca?
Mislim, o uvoenju C/Fe kulture?"
"ega?"
"O uvoenju robota."
"Ponekad." Komesarov glas nije ispoljavao nikakvu naroitu
zainteresovanost.
"Da li ti je ikada objasnio kakve su njihove namere?"
"Ah, da, da poprave zdravstveno stanje, podignu ivotni standard. Ono to
se obino govori. Uopte nije ostavio utisak na mene. Naravno, ja sam se s
njime slagao. Klimao sam glavom i slino. ta sam drugo i mogao? Morao sam
paziti na njihovo dobro raspoloenje i nadati se da e svoje planove drati u
razumnim granicama. Moda, jednog dana..." Bejli za trenutak saeka da uje ta
bi neki budui dan mogao doneti, a zatim ga prekine: "Da li je ikad spominjao
neto o iseljavanju?"
"Iseljavanju? Nikad. Dozvolu da poe na Spoljnje svetove jedan Zemljanin
moe dobiti isto tako lako kao to se moe nai i dijamantski asteroid u
Saturnovom prstenu."
"Mislim na iseljavanje na nove svetove."
Nepoverljivi komesarov pogled bio je jedini odgovor na ovo pitanje.
Bejli saeka trenutak, a onda ga direktno upita: "ta je to
cerebroanaliza, komesare? Da li si ikad uo neto o tome?"
Ovalno komesarovo lice nije se ni pomerilo; oi mu nisu ni zatreptale.
Mirno je rekao: "Ne, ta bi to trebalo da bude?"
"Nita. Samo sam uo da se o tome govori."
Napustio je kancelariju i nastavio razmiljanje za svojim stolom. Bilo je
sigurno da komesar nije tako dobar glumac. Pa, onda...
U 16.05 Bejli je nazvao Desi i rekao joj da te veeri nee doi kui i da
e no provesti napolju. Trebalo mu je dosta vremena dok joj je to objasnio.
"Elija, ta je s tobom? Jesi li u opasnosti?"
Objasnio joj je da se policajac uvek nalazi u izvesnoj opasnosti. To je
nije zadovoljilo. "Gde e biti noas?"
Nije joj rekao. "Ako misli da e biti usamljena", rekao je, "spavaj kod
majke." Naglo je prekinuo vezu, to je verovatno bilo najbolje.
U 16.20 nazvao je Vaington. Bilo mu je potrebno neko vreme da dobije vezu
s ovekom koga je traio i skoro isto toliko vremena da ga ubedi da sutra mora
doputovati u Njujork. Do 16.40 uspeo je u tome.
U 16.55 komesar je otiao, proavi kraj njega s nesigurnim smekom na
licu. Dnevna smena naputala je kancelariju. Deurni u nonoj smeni ulazili su
u prostoriju, pozdravljajui ga s razliitim nijansama iznenaenja.
R. Denil prie njegovom stolu s hrpom papira.
"ta je to?" upita Bejli.
"Spisak mukaraca i ena koji moda pripadaju medijevalistikoj
organizaciji."
"Koliko ih je na spisku?"
"Vie od miliona", uzvrati R. Denil. "I to je samo jedan deo."
"Namerava li da ih sve proveri, Denile?"
"To bi oigledno bilo nepraktino, Elija."
"Shvata, Denile, svi itelji Zemlje su medijevalisti na ovaj ili onaj
nain. Komesar, Desi, pa i ja sam. Pogledaj komesarove..." (Gotovo je izrekao
naoare, a onda se setio da itelji Zemlje treba da se dre zajedno i da se
komesarovo lice mora tititi i u prenosnom i u doslovnom smislu). Zakljuio je
reenicu: "One ukrase."
"Da", rekao je R. Denil. "Primetio sam ih, ali sam mislio da je moda
nepristojno o njima govoriti. Nisam takve ukrase video na drugim iteljima
Grada."
"Naoare su vrlo staromodna stvar."
"Imaju li one neku svrhu?"
Bejli naglo ree: "Kako si uspeo da sastavi ovaj spisak?"
"Maina je to uinila umesto mene. Aparat se podesi tako da belei
naroitu vrstu zakonskih prestupa. Podesio sam aparat tako da zabelei sve
sluajeve nereda u kojima se pominju roboti. Drugi aparat je prelistavo sve
gradske novine i beleio imena onih koji su davali nepovoljne izjave o robotima
ili ljudima sa Spoljnjih svetova. Pravo je udo koliko se moe uiniti za tri
sata, iako je posredi bilo razdoblje od poslednjih dvadeset pet godina. Aparat
je automatski iskljuio imena svih onih koji vie nisu meu ivima."
"ta se udi? Pa valjda i vi na Spoljnjim svetovima imate elektronske
selektore?"
"Mnogo vrsta, naravno. Veoma usavrene modele. Ali, ipak, nijedan nije
tako velik i sloen kao ovaj ovde. Morao bi naravno znati da i najvei Spoljnji
svet ima manje stanovnitva nego ijedan od vaih Gradova, pa nam tako ogromna
maina nije ni potrebna."
Bejli ga upita: "Da li si ikada bio na Aurori?"
"Ne", uzvrati R. Denil, "mene su sazdali na Zemlji."
"Kako onda zna kakvi su kompjuteri na Spoljnjim svetovima?"
"Ali to je oigledno, partneru Elija. Moji podaci potiu od pokojnog dr
Sartona. Moe biti siguran da sam krcat svim podacima koji se odnose na
Spoljnje svetove."
"Shvatam. Moe li ti da jede, Denile?"
"Ja sam na nuklearni pogon. Mislio sam da ti je to poznato."
"Naravno da jeste. Nisam te pitao da li mora da jede, ve da li moe da
jede. Moe li da stavlja hranu u usta, da je vae i guta? Mislim da je to
vano, ako zaista eli da podrava ljudsko bie."
"Shvatam ta eli da kae. Da, mogu da izvodim mehaniku operaciju
vakanja i gutanja. Moj kapacitet je, naravno, vrlo ogranien i pre ili posle
moram odstraniti progutanu hranu iz prostora koji bi se moga nazvati mojim
elucem."
"U redu. Hranu moe izbaciti posle kad stignemo u stan. Stvar je u tome
da sam ja gladan. Propustio sam ruak, a elim da bude sa mnom dok jedem. A
ti, opet, ne moe tamo sedeti i ne jesti, a da ne privue panju. Ako moe
da jede, onda hajdemo!"
Sekcijske kuhinje bile su iste u celom Gradu. tavie, Bejli, koji je
esto poslom boravio u Vaingtonu, Torontu, Los Anelesu, Londonu i Budimpeti,
video je da su kuhinje svuda jednake. Moda je u srednjevekovno doba bilo
drugaije, ali tada su se jezici razlikovali, kao i nain kuvanja. Proizvodi od
kvasca danas su bili sasvim jednaki od angaja do Takenta i od Vinipega do
Buenos Airesa, kao to engleski vie nije "engleski" ekspira ili erila, ve
neki potpuri svih jezika koji se govori na svim kontinentima, a s izvesnim
izmenama, ak i na Spoljnjim svetovima.
Ali bez obzira na jezik i kuhinju, postojale su i druge slinosti. Kuhinje
su uvek imale neki naroiti, neodreeni miris. U njima se uvek videla troredna
linija, koja se polako pomerala, razlaui se na vratima u tri posebne struje.
Uvek se uo amor kretanja i govora, kao i otro "zveckanje" plastike.
Prostorija je bila od blistave imitacije drveta, dobro uglaane, sa odsjajima
na dugakim staklenim stolovima, a u vazduhu je uvek lebdela velika koliina
pare.
Bejli se lagano pomerao napred (ekanje od desetak minuta nije se nikada
moglo izbei). Reagujui na iznenada probuenu radoznalost, on upita R. Denila:
"Moe li se da nasmei?"
R. Denil, koji je unutranjost kuhinje posmatrao s hladnom
zainteresovanou, uzvrati: "Nisam te razumeo, Elija."
"Samo me je zanimalo, Denile, moe li se nasmeiti?" Govorio je apatom.
R. Denil se nasmei. Grimasa je bila potpuno iznenadna i neobina. Usne su
mu se izvile prema gore i koa mu se nabrala oko uglova. Meutim, smeila su se
samo usta. Ostatak robotovog lica bio je nepokretan.
Bejli je potresao glavom. "Nemoj se uzbuivati, R. Denile. Smeak nimalo
ne doprinosi tvojoj lepoti."
Bili su ve na ulazu. ovek za ovekom gurao je metalni eton za veeru u
za to odreen prorez. Neko je izraunao da dobro ureena kuhinja moe nahraniti
dvesta ljudi u minutu, a da pritom ne doe do nereda, prekorednog ulaenja ili
nejednakih porcija. Takoe je bilo izraunato koliko je dugaak red bio
potreban da bi se postigla najvea delotvornost i koliko se vremena gubilo ako
bi neko zahtevao poseban jelovnik.
Stoga se smatralo krenjem bontona ako bi neko na bilo koji nain prekrio
kuhinjska pravila. Ljudi su uvek mrko gledali one koji su traili runu uslugu,
kao to su to sada uinili Bejli i R. Denil, pokazujui specijalnu dozvolu
deurnom slubeniku.
Desi, nekad dijetetski asistent, objasnila je to Bejliju.
"To nam sve pomea", kazala je ona. "ovek mora ponovo proraunavati
koliko je hrane utroio i koliko je pribora upotrebljeno. To odmah znai
pravljenje posebnih izvetaja. ovek mora uporediti izvetaje svih sekcija,
kako bi se u svakom trenutku moglo kontrolisati koliko se ega pojede. Svake
sedmice obavezno se prave posebni nedeljni izvetaji. A onda, ako si prekoraio
granicu, uvek si sam kriv. Krivac nikad nije bila Gradska uprava, iji su ljudi
izdavali posebne dozvole svojim roacima i njihovim prijateljima. A kad kaemo
da nema vie nita osim menija, ljudi u redu podignu silnu galamu. Uvek su
krivi oni koji posluuju...."
Bejli je do najsitnije pojedinosti znao kako to izgleda i zato je shvatio
otrovni pogled ene koja ga je posluivala. Ona je na brzinu zapisala nekoliko
podataka. Matinu sekciju, zanimanje, razlog zbog koga jede na drugom mestu.
("Slubeni posao", zaista vrlo neugodan razlog, ali protiv koga se ne moe
nita). Zatim je otrim pokretima presavila cedulju i stavila je u poseban
prorez. Elektronski selektor je prihvatio cedulju, pregledao sadraj i predao
informaciju dalje.
ena se okrenula R. Denilu.
Bejli je znao da sada dolazi ono najgore. Rekao je: "Moj prijatelj je iz
drugog Grada."
ena se konano i potpuno razbesnela. Rekla je: "Matini Grad, molim."
Bejli je jo jednom odgovorio umesto Denila. "Za sve podatke odgovara
policijski odsek. Nikakve pojedinosti nisu potrebne. Slubeni posao."
ena ih je mrano odmerila i svojim vetim prstima obavila potrebne
operacije.
Upitala je: "Koliko ete dugo ovde jesti?"
"Do daljnjeg", rekao je Bejli.
"Pritisnite ovde prstima", ree ona.
Bejli je osetio kratki nemir, dok su R. Denilovi ravni prsti, pristalih
noktiju, pritiskali na pokazano mesto. Bilo je jasno da je R. Denil pri
sazdavanju dobio i otiske.
ena im je dala male metalne etone, sjajno crvene, to je znailo da su
ovde samo privremeno.
Pritom je dodala: "Nema nita osim menija. Potroili smo zalihe za ovu
sedmicu. Sednite za sto DF."
Poli su prema stolu DF.
R. Denil ree: "Imam utisak da veina vaih ljudi redovno jede u ovakvim
kuhinjama."
"Da, naravno. Prilino je tuno jesti u stranoj kuhinji. Tu nema
poznanika. U vlastitoj kuhinji sasvim je drugaije. ovek dobija sedite na
kome uvek sedi. Oko tebe su tvoja porodica i tvoji prijatelji. Dok je ovek
mlad, naroito, obroci su uvek najveselije doba dana." Bejli se nasmeio,
setivi se mladosti.
Sto DF nalazio se meu stolovima odreenim za prolazne goste. Oni koji su
tu ve sedeli zurili su nelagodno u svoje tanjire i nisu razgovarali. Sa
zaviu su gledali prema nasmejanim ljudima za drugim stolovima.
Nikome nije toliko neugodno, mislio je Bejli, kao oveku koji obeduje
izvan svoje Sekcije. Stara poslovica je govorila: svuda je dobro, ali u
vlastitoj sekcijskoj kuhinji je najbolje. Tamo ak i hrana ima bolji ukus, bez
obzira na to to e se svi hemiari zakleti da nije nimalo drugaija od hrane u
Johanesburgu.
Seo je na stolicu, a R. Denil je zauzeo mesto kraj njega.
"Nema nieg osim menija", ree Bejli odmahnuvi rukom. "Pritisni samo ovaj
prekida i saekaj."
ekali su oko dva minuta. Mali poklopac na povrini stola kliznuo je u
stranu i iz stola se podigao tanjir.
"Krompirpire, fermentisana teletina sa sosom i pita od kajsija. ta
moemo", rekao je Bejli.
Viljuka i dve krike hleba od kvasca pojavili su se u maloj udubini niske
pregrade, koja je prolazila sredinom stola.
R. Denil tiho ree: "Ako hoe, moe uzeti i moju porciju."
Bejli je za trenutak bio zaprepaen, a zatim se setio s kim je i
promrmljao: "To nije pristojno. Mora jesti."
Bejli je marljivo jeo, ali bez duevnog mira koji omoguava potpuno
uivanje u hrani. S vremena na vreme kradimice bi uputio pogled prema R.
Denilu. Robot je jeo neobino odmerenim pokretima ustiju. Suvie odmerenim.
Nije izgledao sasvim prirodno.
udo. Sada kad je Bejli znao da je R. Denil zaista robot, pred njim su se
jasno pokazivale mnoge njegove osobine. Na primer, kad je R. Denil gutao, nisu
se videli pokreti Adamove jabuice.
Ipak, to mu nije smetalo. Ve se poeo pomalo navikavati na to bie.
Pretpostavimo da ljudi jednom zaista stignu na novi svet (to mu je neprestano
prolazilo mislima, otkako je dr Fastolf to spomenuo); pretpostavimo, na primer,
da Bentli napusti Zemlju. Zar se ne bi mogao naviknuti da radi i ivi pokraj
ovakvog robota? Zato da ne? Svemirci su to inili.
R. Denil ree: "Elija, da li je nepristojno posmatrati drugog oveka dok
jede?"
"Ako misli piljiti u oveka koji jede, onda jeste. To nam govori i zdrav
razum. ovek ima pravo da mu niko ne gleda u tanjir... Obian razgovor se moe
voditi, ali je nepristorjno buljiti u oveka dok guta."
"Shvatam. Zbog ega nas onda osam ljudi paljivo posmatra, i to vrlo
paljivo?"
Bejli spusti viljuku. Pogledao je oko sebe, kao da trai slanik. "Ne
vidim nita neobino."
Ali rekao je to bez ubeenja. Gomila ljudi za njega je predstavljala samo
ogroman haos. Ali kad je R. Denil okrenuo svoje bezizrazne oi prema njemu,
Bejli je neugodno osetio da to nisu oi, ve detektori, koji fotografskom
tanou, u desetinkama sekunde, mogu ispitati celu panoramu.
"Potpuno sam siguran", ree R. Denil mirno.
"Pa ta onda? To je, isina, runo ponaanje, ali ono nita ne dokazuje."
"Ne znam, Elija, ali da li je posredi samo podudarnost to to je estoro
od tih ljudi bilo prole veeri u gomili pred prodavnicom cipela?"
11. TRANJE PREKO TRAKA
Bejli je vrsto stisnuo viljuku.
"Jesi li siguran?" upitao je automatski, ali dok je jo govorio, shvatio
je suvinost svog pitanja. ovek ne pita elektronski mozak da li je odgovor
koji je dao taan; pa, ni pozitronski mozak s rukama i nogama.
R. Denil odvrati: "Sasvim!"
"Da li su blizu nas?"
"Ne previe. Ratrkani su."
"Onda, u redu." Bejli je nastavio s jelom, mehaniki prinosei viljuku
ustima. Ispod namrtenog lica mozak mu je grozniavo radio.
Pretpostavimo da je incident prole noi organizovala neka grupa
antirobotskih fanatika, da to nije bila, kako je izgledalo, spontana pobuna.
Takva grupa agitatora mogla je imati ljude koji prouavaju robote, sa
temeljitou roenom iz snane opozicije. Neki od njih mogao je u R. Denilu
prepoznati robota. (Komesar je to i rekao. Do avola, taj ovek ga je ponekad
iznenaivao otroumnou.)
Sve se uklapalo u loginu celinu. Ako pretpostavimo da su se prole veeri
tamo nali sluajno i da nisu odmah mogli preduzeti organizovanu akciju, oni su
ipak tu akciju mogli planirati za budunost. Ako su u stanju da prepoznaju
robota kakav je R. Denil, onda sigurno mogu primetiti i da je sam Bejli
policajac. Policajac koji se nalazi u neobinom drutvu humadoidnog robota
sigurno zauzima odgovoran poloaj u hijerarhiji. (Bejli je lako mogao slediti
tok njihovih misli).
Iz toga je proishodilo da e uhode koje deuraju kraj Gradske venice
(ili, moda, agenti ubaeni u samu Grasku venicu) zacelo, ranije ili kasnije,
ugledati Bejlija, R. Denila, ili obojicu.
Nije bilo nikakvo udo to im je to uspelo u toku poslednja dvadeset
etiri asa. Mogli su u tome uspeti i ranije da Bejli nije veliki deo dana
proveo u Gradu Svemiraca i na auto-putevima.
R. Denil je zavrio obrok. Sedeo je mirno, ekajui, dok su se njegove
savrene ruke nepokretno odmarale na rubu stola.
"Zar ne bi bilo bolje da neto preduzmemo?" upitao je.
"Ovde u kuhinji smo sigurni", ree Bejli. "Molim te, prepusti to meni."
Bejli se oprezno osvrnuo oko sebe i pogledao kuhinju kao da je vidi prvi
put.
Oko njega je bilo vie hiljada ljudi. Koliki je kapacitet prosene
kuhinje? Jednom je video brojku. Dve hiljade dvesta, pomislio je. Ovakva
kuhinja bila je dvostruko vea.
Pretpostavimo da neko vikne: "Robot!" Zaas bi se nali stisnuti kao...
Nije uspeo da nae odgovarajue poreenje. To se nee dogoditi.
Pobuna je mogla planuti i u kuhinji, kao u hodnicima i u liftovima. Jo
lake, moda. Za vreme jela ljudi se ne oseaju pod velikim pritiskom i ova
oputenost mogla se brzo izroditi u neto mnogo ozbiljnije.
Ali planirana pobuna bila je neto drugo. Ovde, u kuhinji, oni koji
planiraju pobunu nali bi se i sami u klopci ogromne, ljudima nagruvane
prostorije. Jednom kad tanjiri ponu da lete i stolovi da pucaju, ne bi bilo
lako pobei. Stotine bi sigurno poginule, a oni sami mogli bi biti meu njima.
Ne, bezbedna pobuna morala bi se planirati u gradskim avenijama, u nekom
srazmerno uskom prolazu. Panika i hiterija polako bi rasli du zavijutka
avenije i njima bi ostalo dovoljno vremena da pobegnu nekim poprenim prolazom,
ili nekim stepenicama preko kojih bi se domogli vie platforme i nestali.
Bejli se oseao kao u klopci. Bilo je sigurno i drugih koji su ekali
napolju. Zacelo e slediti Bejlija i R. Denila do odreenog mesta, a onda e,
tamo, pobuna eksplodirati.
R. Denil upita: "Zato ih ne bismo pohapsili?"
"Tek to bi dovelo do guve. U stanju si da prepozna njihova lica, zar ne?
Nee ih zaboraviti?"
"Nisam sposoban da ita zaboravim."
"Onda emo ih uhvatiti drugi put. Sad emo samo pokuati da pobegnemo iz
njihove mree. Sledi me. Radi tano ono to i ja radim."
Ustao je, paljivo preokrenuo svoj tanjir, postavljajui ga tano na
pokretni disk na kome je tanjir stigao. Zatim je odloio viljuku natrag u
udubinu na pregradi. R. Denil je tano oponaao njegove pokrete. Tanjiri i
pribor su nestali.
R. Denil ree: "I oni ustaju."
"Nita zato. Oseam da nam se nee previe pribliiti. Barem ne ovde."
Stali su zatim u red, polako se pomerajui prema izlazu, gde su ljudi ponovo
uzimali svoje etone.
Bejli se osvrnuo kroz zamagljenu paru i buku i sa neskladnom otrinom
prisetio se posete gradskom zoolokom vrtu, kada je Ben imao est ili sedam
godina. Ne, osam, tek je bio proslavio osmi roendan. (Ah, kako vreme brzo
prolazi!).
Ben je bio vrlo uzbuen, jer je to bila njegova prva poseta zoolokom
vrtu. Na kraju krajeva, nikada ranije nije video maku ili psa. A, povrh svega,
tu je bio i kavez sa pticama. ak i sam Bejli, koji ga je video vie puta, nije
mogao da se ne oseti opinjen.
Ima u prizoru ivih bia koja se bacaju kroz vazduh neeg to oveka
posebno privlai. Bilo je ba vreme hranjenja u vrapijem kavezu i uvar je
sipao izmrvljeni jeam u dugako korito. (Ljudska bia su se navikla na
kvaeve surogate, ali ivotinje, na izvestan nain konzervativnije, mogle su
jesti samo prirodnu hranu).
Vrapci su se sjatili, krilom do krila, uz strahovito divdanje, i
poreali se du korita...
U tome je i bila stvar. Upravo je to bila slika koja je Bejliju pala na
pamet kad je pogledao kuhinju koju je naputao. Vrapci na koritu. Pomisao mu je
bila odvratna.
Gospode, mora biti da ipak postoji neki bolji nain.
Ali kakav bolji nain? ta nije u redu s ovim? Ranije ga nisu nikad muila
takva pitanja.
Naglo je rekao R. Denilu: "Jesi li spreman?"
"Spreman sam, Elija."
Napustili su kuhinju, a kako e pobei dalje, lealo je iskljuivo na
Bejliju.
Postoji igra koju igraju deca, a nazivaju je: "Tranje preko traka."
Pravile te igre beznaajno su se razlikovala u raznim Gradovima, ali su u
osnovi uvek bila jednaka. Deak iz San Franciska mogao se bez ikakvih potekoa
prikljuiti igri u Kairu.
Cilj igre je u tome da se od take A do take B doe preko brzog gradskog
prevoznog sistema, pri emu "voa" pokuava da se otrese to je mogue vie
pratilaca. "Voa", koji na odredite stigne potpuno sam, pobednik je u igri -
odnosno pratilac koga se niko ne moe otresti.
Igra se obino za vreme veernje guve, kada se veliki broj ljudi vraa s
posla i kada je igra mnogo hazardnija i sloenija. "Voa" povede, trei
gore-dole po trakama za ubrzavanje. On uvek mora uiniti neto neoekivano:
dugo stajati na odreenoj traci, a zatim iznenada skoiti u bilo kom pravcu.
Moe neprestano trati preko nekoliko traka, a potom opet stati i ekati.
Progonitelj, koji bi neoprezno otiao jednu traku predaleko, ili se
zaustavio za jednu traku prerano, nestao bi ogromnom brzinom ispred ili iza
"voe." Pre nego to bi uopte shvatio svoju greku, izgubio bi vou iz vida.
Veti voa mogao bi posle toga njegovu greku uiniti jo veom, kreui se
brzo u suprotnom smeru.
Jedno dodatno pravilo znatno poveava sloenost ove igre. Voa se esto
penje na lokalne ili ekspresne trake, a onda iznenada silazi s druge strane.
Smatra se nekorektnim ako ovek potpuno izbegava menjanje traka, a isto tako i
ako se na njima predugo zadrava.
Privlanost igre nije lako shvatljiva odraslom oveku, naroito onome ko
se u mladosti nikad nije bavio "tranjem preko traka."
Redovni putnici vrlo su grubi prema igraima, jer ovi neizbeno na njih
naleu. Policija ih nemilosrdno kanjava, a isto tako i roditelji. Prijavljuju
se u kolama i preko subeterskog radija. Ne proe ni godinu dana, a da etiri
ili pet deaka ne pogine u toj igri, da ih mnogo ne bude povreeno i da mnogi
od nevinih posmatraa vie ili manje ozbiljno nastradaju.
Ipak, nije bilo mogue nita uiniti da se suzbiju trke preko traka. to
god je opasnost bila vea, trkai preko traka imali su vredniju od svih
nagrada: ast u oima svojih prijatelja. Uspeni trka mogao se hvalisati do
mile volje, poznati "voa" bio je junak dana.
Elija Bejli se i sada sa zadovoljstvom seao da je nekad bio dobar trka
preko traka. Poveo bi grupu od dvadesetorice deaka iz Sekcije Konkors sve do
granice Kvinsa, prelazei ak tri ekspresa. Tokom dva sata, neumorno i bez
predaha, otresao bi se i najupornijih progonitelja i potpuno sam stigao na
odredite. O takvoj se trci govorilo mesecima.
Naravno, Bejli je sada bio preao etrdesetu. Ve vie od dvadeset godina
nije trao preko traka, ali se nekih trikova ipak seao. Ono to je izgubio u
pokrenosti, dobio je u drugom pogledu. Bio je policajac. Niko drugi osim drugog
policajca, koji bi bio isto toliko iskusan kao i on, ne moe tako dobro
poznavati Grad, gotovo svaku njegovu uliicu.
Krenuo je od kuhinje hitro, ali ne prebrzo. Svakog trenutka oekivao je da
e neko povikati: "Robot, robot" Poetni koraci bili su najopasniji. Brojao je
korake dok nije osetio kako mu se ispod nogu pomie prva traka za ubrzavanje.
Zastao je za trenutak, dok je R. Denil stao kraj njega.
"Da li nas i dalje prate, Denile?" upitao je apatom.
"Da. Sad nam se pribliavaju."
"Nee dugo", ree Bejli samopouzdano. Pogledao je na trake koje su se
pruale s obe strane, dok je ljudski teret s njihove leve strane jurio sve bre
i bre kako im se udaljenost poveavala. Te trake oseao je pod nogama mnogo
puta na dan, skoro svakog dana u ivotu, ali ve sedam hiljada dana, a moda i
vie, nije bio savio kolena s namerom da potri preko traka. Osetio je staro,
poznato uzbuenje i dah mu se ubrzao.
Sasvim je zaboravio da je jednom uhvatio Bena u toj igri. Odrao mu je
dugu bukvicu i zapretio mu da e ga staviti pod policijski nadzor.
Lagano, ali krupnim koracima, poao je preko traka. Otro se nagnuo
unapred, u nastojanju da savlada ubrzanje. Kraj njega je prolazila lokalna
traka. Za trenutak se uinilo da e se na nju popeti, ali iznenada je poeo
usporavati, otro usporavati, gurajui se kroz gomilu na levo i desno. Na
laganijim trakama bilo je mnogo vie ljudi.
"Koliko ih je jo iza nas, Denile?"
"Samo jedan, Elija." Robot je stajao uz njega, potpuno mirno, normalno
diui.
"Mora da je dobro trao u svoje vreme, ali ni on nee dugo s nama."
Pun samopouzdanja, prisetio se zaboravljenih utisaka iz mlaih dana.
Sastojali su se, delom, od oseanja uestvovanja u nekom mistinom obredu iz
koga su drugi bili odstranjeni, delom od isto fizikog uivanja zbog vetra
koji ga je udarao po licu, a delom od otrog oseaja opasnosti.
"Ovo nazivaju korakom u stranu", ree on R. Denilu tihim glasom.
Hodao je dugakim koracima, ali se kretao jednom jedinom trakom, nastojei
samo da se ne sudari s ostalim prolaznicima. Jednomerno je hodao, neprestano se
pribliavajui rubu trake, dok ravnomerno kretanje njegove glave kroz gomilu
nije postalo upravo hipnotsko u svojoj nepromenljivoj brzini. A zatim, ne
menjajui korak, pomakao se samo nekoliko centimetara u stranu i ve se nalazio
na susednoj traci. Osetio je bol u nonim miiima, ali je uspeo da zadri
ravnoteu.
Progurao se kroz gomilu prolaznika i naao se na traci koja je ila
etrdeset pet milja na sat.
"Kako je sada, Denile", upitao je.
"Jo je s nama", uo se miran odgovor.
Bejlijeva usta su se stisnula. Nije mu preostajalo nita drugo nego da
upotrebi sama vozila, ali to je zaista iziskivalo veliku izvebanost; mnogo
vie izvebanosti nego to je on sada imao.
Hitro se osvrnuo. Gde su se sada nalazili? Kraj njih je prola ulica
B-22d. Brzo je proraunao situaciju, a zatim krenuo. Potrao je uz preostale
trake, glatko i ravnomerno, i skoio na platformu lokalnog vozila.
Bezizraajna lica ljudi i ena, u dosadi putovanja, uvreeno su se
uzbunila kad su se Bejli i R. Denil popeli i poeli gurati na drugu stranu.
"ta je to sada?" kretavo je povikala neka ena, pridravajui eir.
"alim", ree Bejli bez daha.
Progurao se izmeu onih koji su stajali i u magnovenju se naao na drugoj
strani. U poslednjem trenutku neki razbesneli putnik udario ga je s lea. On
posrnu.
Oajniki je pokuao da odri ravnoteu. Poleto je preko ivice trake, ali
inenadna promena brzine sruila ga je na kolena, a zatim na bok.
Pred oima mu je iznenada zaigrala panina slika ljudi koji se s njime
sudaraju i padaju, zbrke koja se neprestano iri na trakama, jednog od onih
poznatih "tranih zastoja" koji e sigurno napuniti bolnice ljudima, slomljenih
ruku ili nogu. Ali pridrala ga je ruka R. Denila. Bejli oseti kako ga die
snagom jaom od ljudske.
"Hvala ti", drhtavo uzvrati Bejli. Nije bilo vremena za ita vie.
Poeo se sputati niz trake za usporavanje na sloen nain, kako bi se s
ekpresom susreli na samom rasku. Bez ikakvog gubitka ritma ponovo je poeo
niz ubrzavanja, dok se nisu popeli na ekspres.
"Da li je jo s nama, Denile?"
"Nema nikoga, Elija."
"Dobro. Kakav bi ti bio trka preko traka, Denile! Hop, sada!"
Preli su na drugo lokalno vozilo i ponovo se, s druge strane, spustili
trakama do nekog ulaza koji je izgledao prilino veliki i sluben. Straar je
ustao. Bejli pokaza svoju legitimaciju. "Slubeni posao."
Uli su.
"Energetska centrala", ree Bejli kruto. "To e nam potpuno zamesti trag."
Bio je i ranije u energetskim centralam, ukljuujui i ovu. Ali poznatost
sredine nije umanjila oseaj neprijatnog strahopotovanja. Oseaj je jo
pojaala pomisao da je njegov otac nekad visoko stajao u hijerarhiji jedne
ovakve centrale. To jest, pre nego to...
Okruilu su ih zvuk ogromnih generatora, skrivenih u sredinjoj hali
centrale, otrina ozona u vazduhu, mrka i utljiva pretnja crvenih linija koje
su oznaavale granice preko kojih se nije smelo prei bez zatitnog odela.
Negde u toj centrali (Bejli nije tano znao gde) svaki se dan troilo oko
pola kilograma radioaktivnog materijala. S vremena na vreme radioaktivni
otpaci, takozvani "vru pepeo", izbacivali su se vazdunim pritiskom kroz
olovne cevi prema udaljeni "ubritima", deset milja daleko u Okeanu, duboko na
okeanskom dnu. Bejli se ponekad pitao ta e se dogoditi kad se jednog dana te
podmorske peine napune.
Rekao je R. Denilu s iznenadnom grubou: "uvaj se crvenih linija." Ali
se odmah prisetio da je Denil robot i dodao: "Ali tebi je to valjda svejedno."
"Je li u pitanju radioaktivnost?" upita Denil.
"Da."
"Onda sam i ja ugroen. Radijacija gama-zraka razara delikatno ustrojstvo
pozitronskog mozga. Mene bi to otetilo mnogo pre nego tebe."
"Misli, to bi te ubilo?"
"Bio bi mi potreban novi pozitronski mozak. Budui da ne mogu postojati
dva jednaka pozitronska mozga, bio bih nova jedinka. Denil, s kojim govori,
bio bi na izvestan nain mrtav."
Bejli ga sumnjiavo pogleda. "To nisam znao. Ovuda", dodade.
"O tome se ne govori. Grad Svemiraca eli da itelje Zemlje uveri u
korisnost ovakvih robota, a ne da ih upozna sa njihovim slabostima."
"Zato mi to onda govori?"
R. Denil okrenu oi prema svom sadrugu. "Ti si moj partner, Elija. Dobro
je da zna za moje slabosti i nedostatke."
Bejli se nakalja. Nije vie imao ta da kae.
"Ovim pravcem", rekao je trenutak kasnije, "i nai emo se u blizini naeg
novog stana."
Bio je to mraan, bedan stan. Mala soba s dva kreveta. Dve stolice za
sklapanje i mali plakar. Ugraeni su subeterini prijemnik kojima se nije moglo
runo upravljati i koji je radio samo u odreene sate, ako je uopte radio.
Nije bilo lavaboa niti bilo kakvih ureaja za kuvanje i zagrevanje vode. U
jednom uglu sobe nalazila se mala cev za bacanje otpadaka; ruan, neukraen,
neprijatno funkcionalan predmet.
Bejli je slegao ramenima: "Eto. Nadam se da emo izdrati."
R. Denil prie cevi za bacanje otpadaka. Njegova se koulja rastvorila na
dodir, otkrivajui glatku i miiavu povrinu grudi.
"ta to radi?" upita Bejli.
"Bacam hranu koju sam progutao. Ako je ostavim, usmrdela bi se i bilo bi
neprijatno biti u mojoj blizini."
R. Denil je paljivo postavio dva prsta pod jednu bradavicu i pritisnuo je
na naroit nain. Njegov se grudni ko otvorio po duini. R. Denil je posegao
rukom i iz haosa sjajnog metala izvukao tanku, prozirnu plastinu vreicu,
delimino ispunjenu. Otvorio ju je, dok ga je Bejli posmatrao s prilinim
gaenjem.
R. Denil je oklevao. Zatim ree: "Hrana je savreno isa. Je ne luim
pljuvaku, niti vaem. Hrana je prola kroz plastinu cev, uvuena
usisavanjem. Savreno je dobra za jelo."
"Hvala lepo", ree blago Bejli. "Nisam gladan. Samo je ti baci."
R. Denilova vreica za hranu bila je od fluorobikarbonske plastike. Hrana
se uote nije lepila za nju. Glatko je iscurila iz vreice u cev za otpatke.
Bejli pomisli: teta to propada dobra hrana.
Seo je na krevet i skinuo koulju. Rekao je: "Predlaem da sutra rano
krenemo."
"Postoji li neki naroiti razlog?"
"Nai neprijatelji jo ne znaju gde se nalazi ovaj stan. Barem se nadam.
to ranije odemo, to smo bezbedniji. Kada budemo u Gradskoj venici, odluiemo
da li je naa saradnja jo korisna."
"Zar misli da nije?"
Bejli je slegao ramenima i kiselo rekao: "Ne moemo svaki dan ovako."
"Ali meni se ini..."
R. Denila prekide otri crveni blesak kunog signala.
Bejli je tiho ustao i otkopao futrolu revolvera. Signal na vratima jo
jednom je zasvetlio. Bejli lagano krenu prema ulazu, stavivi prst na okida
revolvera, dok je polako aktivirao "pijunku" na vratima. To ba nije bila
bogzna kakva osmatranica. Bila je mala i iskrivljavala je sliku, ali bila je
ipak dovoljno dobra da Bejli pred vratima ugleda svoga sina, Bena.
Bejli hitro otvori vrata, grubo zgrabi Bena za nadlakticu, dok je deak
dizao ruku da po trei put pritisne signal, i povue ga unutra.
Izraz straha i zbunjenosti polako se izgubio iz Benovih oiju, dok se bez
daha naslanjao na zid uz koji ga je pritisnuo otac. Protrljao je nadlakticu.
"Tata", rekao je alosno, "nisi me morao tako zgrabiti."
Bejli je opet bacio pogled kroz "pijunku". Koliko je mogao da se uveri,
hodnik je bio prazan.
"Bene, da li si napolju video nekoga?"
"Nisam. Doao sam samo da vidim da li si zdrav i itav.
"Zato ne bih bio?"
"Ne znam. Mama mi je tako rekla. Plakala je i rekla mi da te naem. Rekla
je da e, ako ja ne poem, poi sama i da onda ne zna ta se moe dogoditi.
Naterala me je da doem, tata."
Bejli upita: "Kako si je naao? Zar je mama znala gde sam?"
"Ne, nije. Nazvao sam tvoju kancelariju."
"I oni su ti rekli?"
Ben ga iznenaeno pogleda, zbunjen oevom estinom. Rekao je jedva ujnim
glasom: "Naravno. Zar mi nisu smeli rei?"
Bejli i Denil se pogledae.
Bejli teko uzdahnu. Rekao je: "Gde ti je sada majka, Bene? U stanu?"
"Ne, ili smo kod bake na veeru, pa smo tamo i ostali. Moram se tamo
vratiti. Mislim, ako si ti u redu, tata."
"Ostae ovde. Denile, da li si primetio gde se tano nalazi kuni
komunikator?"
Robot odgovori: "Da. Namerava li da izie iz sobe zbog toga?"
"Moram. Moram razgovarati sa Desi."
"Smem li primetiti da bi bilo mnogo loginije da to uini Bentli. Izlazak
predstavlja izvestan rizik, a Ben nam je manje vredan."
Bejli se zagelda: "ta, ti..." A onda pomisli: zato se ljutim?
Nastavio je mirnije: "Ne razume ti to, Denile. Kod nas nije obiaj da
ovek poalje svog sina u opasnost, ak i kad je logino da se tako uini."
"Opasnost?" zaskiao je Ben, malo preplaen, ali ipak sav sretan. "ta se
to deava, tata? Hoe li mi rei?"
"Nita, Bene. Tebe se ne tie. Shvata? Spremi se za spavanje. I da si u
krevetu kad se vratim. Jesi li me uo?"
"Kakav si! Ba si mi mogao rei. Ne bih nikome nia rekao."
"U krevet."
"Vidi kakav si."
Bejli je raskopao kaput, dok je stajao kod kunog komunikatora, spreman
da u svakom trenutku potegne revolver. Izgovorio je svoj lini broj u slualicu
i priekao dok maina udaljena petnaest milja nije proverila da li on uopte
sme da uputi poziv. Nije dugo ekao, jer policajac ima neogranieni broj
poslovnih razgovora. Zatim je rekao broj stana svoje tate.
Mali ekran na ureaju se zasvetlio i na njemu se pojavi tatino lice.
Rekao je tihim glasom: "Majko, daj mi Desi."
Mora da ga je Desi ekala. Smesta je dola. Bejli joj je pogledao lice, a
onda je namerno zamraio ekran.
"U redu, Desi, Ben je ovde. U emu je stvar?" Njegove oi neprestano su
igrale, osmatrajui okolinu.
"ta je s tobom? Jesi li u neprilici?"
"Sa mnom je oigledno sve kako treba, Desi. Prestani, molim te."
"Ah, Elija, tako sam se plaila."
"ega?" upita je on ukoeno.
"Pa, na. Zbog tvog prijatelja."
"ta je s njim?"
"Rekla sam ti prole noi. Moe doi do svaega."
"Gluposti. Ben e noas ostati sa mnom, a ti poi na spavanje. Zbogom
draga."
Prekinuo je vezu i priekao da povrati dah, pre nego to krene natrag.
Lice mu je bilo sivo od zabrinutosti i straha.
Ben je stajao nasred sobe kad se Bejli vratio. Jedno od njegovih
kontaktnih soiva nalazilo se u gumenoj sisaljki. Drugo mu je jo bilo u oku.
Ben upita: "Tata, zar ovde nema vode? Gospodin Olivav kae da ne smem ii
u line prostorije."
"U pravu je, ne sme. Stavi soivo ponovo u oko, Bene. Nee ti nita biti
ako jednu no spava sa soivima."
"U redu." Ben uze soivo i pope se u krevet. "Kakav je ovo madrac!"
Bejli ree R. Denilu: "Nadam se da ti nee smetati ako ostane na
stolici."
"Naravno da nee. Zanima me kakvo to udno staklo Bentli nosi u oima. Da
li svi itelji Zemlje to nose?"
"Ne. Samo neki." uzvrati Bejli odsutno. "Ja, na primer, ne nosim."
"Zato se to nosi?"
Bejli se previe zadubio u misli da bi odgovorio. U svoje nelagodne misli.
Svetla su se pogasila.
Bejli je ostao budan. Nejasno je oseao kako Ben die, duboko i
ravnomerno. Kad je okrenuo glavu, ugledao je R. Denila kako sedi na stolici,
ozbiljan i nepokretan, licem okrenut prema vratima. Zatim je zaspao i sanjao.
Sanjao je Desi kako pada u halu za razbijanje atoma, u nekoj energetskoj
centrali. Pruila je ruke prema njemu i vriskala, ali on je stajao na crvenoj
liniji i nije mogao nita da uini. Postajala je sve manja i manja, dok se nije
pretvorila u udaljenu takicu. Mogao je jedino posmatrati, znajui da je on sam
taj koji je gurnuo.
12. MILJENJE STRUNJAKA
Elija Bejli podie oi. Komesar Dulijus Enderbi upravo je uao u
kancelariju. Umorno je klimnuo.
Komesar pogleda na sat i promrmlja: "Nemoj mi rei da si celu no proveo
ovde."
Bejli ree: "Nisam."
Komesar ga upita tihim glasom: "Da li je bilo kakvih neprilika prole
noi?"
Bejli zatrese glavom.
Komesar ree: "Razmiljao sam o tome kako bismo mogli onemoguiti pobunu.
Ako je ita bilo..."
Bejli ree tvrdo: "Do avola, komesare, da se ita desilo, ja bih ti ve
rekao. Nita se nije dogodilo."
"U redu", ree komesar i ue kroz vrata iz kojih je poinjao sveti prostor
njegove line kancelarije.
Bejli je gledao za njim i mislio: on je sigurno spavao prole noi. Sagnuo
se nad redovni izvetaj, u kome je objanjavao ta se dogodilo u poslednja dva
dana, ali rei su mu igrale pred oima. Iznenada je postao svestan da neto
stoji kraj njegovog stola.
Podigao je glavu. "ta hoe?"
Bio je to R. Semi. Bejli pomisli: Dulijusov lini kurir. Isplati se biti
komesar.
R. Semi uzvrati, iditoski se cerei: "Komesar eli da te vidi, Elija.
Smesta."
Bejli mahnu rukom: "Upravo sam s njim razgovarao. Kai mu da u doi
kasnije."
R. Semi ree:" On kae odmah."
"U redu, u redu. Odlazi."
Robot se povukao, govorei: "Komesar eli da smesta doe, Elija. Rekao je
smesta."
"Do avola", procedi Bejli kroz zube. "Dolazim, dolazim." Ustao je od
stola i uputio se prema Enderbijevoj sobi. R. Semi je zautao.
Bejli ree, im je uao: "Do avola, komesare, molim te da ne alje onu
stvar po mene."
Ali komesar je samo rekao: "Sedi, Elija, sedi."
Bejli sede i pogleda ga. Moda je nepravedno optuio starog Dulijusa.
Moda ipak nije spavao. Izgledao je prilino utueno.
Komesar je kuckao po papiru koji je leao pred njim. "Ovde je izvetaj da
si pozvao dr. Derigela iz Vaingtona komunikacijom obezbeenom protiv
prislukivanja."
"Tano, komesare."
"Prirodno, ovde nema stenograma vaeg razgovora, jer je bio pod
obezbeenjem. O emu ste razgovarali?"
"Traio sam neke informacije."
"On je robotiar, zar ne?"
"Tano."
Komesar je napuio donju usnu, iznenada dobivi izgled deteta koje se
ljuti. "Ali u emu je stvar? Kakve informacije trai?"
"Nisam siguran, komesare. Samo oseam da bi mi u ovakvom sluaju
informacije o robotima mogle pomoi." Bejli ponovo zatvori usta. Nije nameravo
da izbrblja sve to zna.
"Na tvom mestu ja to ne bih radio. Mislim da to nije mudro."
"ta ima protiv tog komesare?"
"to je manje ljudi upueno, to bolje."
"Rei u mu to je manje mogue. Prirodno."
"Ipak, mislim da to nije pametno."
Bejli se oseao toliko umoran da je izgubio strpljenje. Rekao je: "Da li
mi to nareuje da s njim ne razgovaram?"
"Ne. Ne. Uini ono to misli da je najbolje. Ti vodi ovu istragu.
Samo..."
"Samo, ta?"
Komesar je zatresao glavom. "Nita. Gde je? Zna na koga mislim."
Bejli je znao. Rekao je: "Denil je u arhivi."
Komesar je napravio dugu pauzu, a onda rekao: "Istraga ba ne napreduje
najbolje."
"Za sada ne. Ali stvari se mogu promeniti."
"Onda, u redu", rekao je komesar, ali nije izgledao da zaista misli da je
u redu.
Kada se Bejli vratio, R. Denil je stajao kraj njegovog stola.
"ta si naao?" upita Bejli smrknuto.
"Zavrio sam prvi, prilino povran pregled arhive, partneru Elija, i
pronaao dvojicu od onih ljudi koji su nas prole noi sledili i koji su se
nalazili pred prodavnicom cipela za vreme onog incidenta."
"Da vidimo."
R. Denil je stavio pred Bejlija male cedulje, veliine potanske marke.
Bile su oznaene takicama, koje su sluile kao ifra. Robot je izvadio mali
aparat za deifrovanje i stavio jednu od cedulja u za to odreen prorez.
Elektrino polje koje je obuhvatilo cedulju reagovalo je na odreen nain i u
vrlo kratkom roku mali ekran na aparatu za deifrovanje ispunio se reima. Te
se rei i dalje nisu mogle razumeti, sem ukoliko ovek nije imao slubeni
policijski aparat za deifrovanje.
Bejli je paljivo proitao materijal. Prva osoba, Frensis Klusar, trideset
tri godine star, hapen pre dve godine. Povod hapenja bilo je podsticanje na
pobunu. Bio je zaposlen na njujorkim farmama kvasca; kuna adresa ta i ta;
roditelji takvi i takvi; kosa, oi, posebni znaci, kola, popis zaposlenja,
psihoanalitiki profil, fiziki profil, ovi i oni podaci i, konano, broj u
arhivi gde se uvaju njegove fotografije u tri dimenzije.
"Proverio si fotografije?" upita Bejli.
"Da, Elija."
Drugi se zvao Gerhard Pol. Bejli je pogledao podatke na cedulji i rekao:
"Ovo nita ne vredi."
R. Denil odgovori: "Nisam ba tako siguran. Ako na Zemlji postoji
organizacija sposobna da izvri zloin koji istraujemo, onda su joj ovo
sigurno lanovi. Zar to nije verovatno? Zar ne bi bilo korisno da ih ispitamo?"
"Ne bismo iz njih nita izvukli."
"Obojica su bili i u prodavnici cipla i u kuhinji. To ne mogu porei."
"To to su tamo bili nije nikakav zloin. Osim toga, oni mogu porei da su
tamo bili. Jednostavno e rei da nisu bili. To je sasvim jednostavno. Kako
moemo dokazati da lau?"
"Ja sam ih video."
"To nije dokaz", ree divlje Bejli. "Nijedan sud, ako ikada doe do toga,
ne bi poverovao da se mogu zapamtiti dva lica meu milionima ljudi."
"Ali ako se dokae da mogu?"
"Naravno. Samo, onda bi im morao rei ta si. A im to kae, vie ne
moe biti svedok. Roboti nemaju nikakav status u zemaljskim sudovima."
R. Denil je rekao: "Onda, znai, promenio si miljenje."
"ta hoe time da kae?"
"Jue, u kuhinji, rekao si da ih ne moramo uhapsiti. Rekao si da ih moemo
uhapsiti kad god to zaelimo, sve dok se ja seam njihovih lica."
"Pa nisam o tome dobro razmislio", ree Bejli, "Pogreio sam. To se ne
moe uiniti."
"ak ni iz sasvim psiholokih razloga? Oni nee znati da mi nemamo
zakoniti dokaz o njihovog sauesnitvu u zaveri.
Bejli nervozno odvrati: "Sluaj, oekujem da za pola sata doe dr Derigel
iz Vaingtona. Molim te da prieka dok on ne doe i ne ode. Ima li togod
protiv?"
"ekau", ree R. Denil.
Entoni Derigel bio je taan i vrlo pristojan ovek srednje visine, koji
nije nimalo izgledao kao najueniji zemaljski robotiar. Zakasnio je skoro
dvadeset minuta i dugo se zbog toga izvinjavao. Bejli, bled od ljutine, nastale
zbog zabrinutosti, prihvatio je njegova izvinjavanja bez mnogo uviavnosti.
Proverio je rezervaciju za sedniku salu D, ponovio nareenje da im niko, ni
pod kojim uslovima, tokom sledeeg sata ne sme smetati i poveo dr Derigela i
R. Denila niz hodnik i kroz vrata koja su vodila u komoru u kojoj je bila
otklonjena svaka mogunost prislukivanja.
Bejli paljivo pregleda zidove pre nego to je seo, oslukujui tiho
zujanje pulsometra u ruci i ekajui da uje bilo kakvu promenu u ravnomernom
zvuku, promenu koja bi oznaila svaki, pa i najmanji prekid izolacije.
Pregledao je tavanicu, pod, i, s najveom panjom, vrata. Sve je bilo u redu.
Dr Derigel se nasmeio. Izgledao je, zaista, kao ovek koji e se uvek
samo nasmeiti, ali nikada i nasmejati. Bio je odeven neobino uredno, gotovo
kicoki. Njegova elinosiva kosa bila je paljivo zaeljana, a lice mu je
bilo ruisato, svee oprano. Sedeo je uspravno i ukoeno, kao da se pridrava
majinih saveta iz detinjstva o lepom dranju i ravnoj kimi.
Rakao je Bejliju: "Vrlo ste tajanstveni."
"Ovo je vrlo vano, doktore. Potrebne su mi informacije o robotima, koje
moda samo od vas mogu dobiti. Naravno, sve to ovde govorimo stroga je tajna i
Grad oekuje od vas da odmah sve zaboravite." Bejli je pogledao na sat.
Smeak je nestao s robotiarevog lica. Najzad je rekao: "Dopustite mi da
objasnim zato sam zakasnio." Stvar ga je oigledno inila nemirnim. "Odluio
sam da ne doem vazdunim putem. Uvek mi pozili."
"To je ba neprijatno", ree Bejli, Odloio je pulsometar, ali tek poto
mu je proverio aparaturu, kako bi bio siguran i u njegovu ispravnost. Zatim je
seo.
"Ne toliko zbog toga to teko podnosim let, ve zbog nervoze. Blaga
agorafobija. Nita posebno abnormalno, ali ta moemo. I tako, putovao sam
ekspresima."
Bejli se zainteresovao: "Agorafobija?"
"Zvui gore nego to jeste", ree smesta robotiar. "To je samo oseaj
koji ovek dobija u avionu. Da li ste se ikad vozili avionom?"
"Nekoliko puta."
"Onda vam mora biti jasno na ta mislim. To je oseaj da oveka okruuje
praznina, da je od nje odvojen samo tankom metalnom ljuskom. Vrlo neprijatan
oseaj."
"I tako, putovali ste ekspresima?"
"Da."
"Celim putem iz Vaingtona do Njujorka?"
"Ah, i ranije sam tako putovao. To je veoma jednostavno, otkako su
izgradili tunel izmeu Baltimora i Filadelfije."
I bilo je. Bejli nikada nije sam putovao tim putem, ali je bio svestan da
je takvo putovanje mogue. Vaington, Baltimor, Filadelfija i Njujork toliko su
se poveali u poslednja dva veka da su se danas gotovo dodirivali. Ponekad se
za ceo taj deo obale upotrebljavalo zajedniko ime i bilo je mnogo ljudi koji
su tvrdili da je potrebno od ta etiri Grada napraviti jednu administrativnu
jedinicu, jedan veliki Supergrad, koji bi se i zvanino zvao etvorogradsko
podruje. Bejli se s tim nije slagao. Sam Njujork izmicao je kontroli
centralizovane vlasti. Jo vei Grad, od pedeset miliona itelja, verovatno bi
se sruio pod vlastitom teinom.
"Neprilika je u tome", rekao je dr Derigel, "to sam u sektoru
Filadelfije izgubio vezu. Potekoe na koje sam naiao u nastojanju da
nadoknadim razliku doprinele su tome da zakasnim."
"Nemojte se zbog toga uzbuivati, doktore. Meutim, ono to kaete vrlo je
zanimljivo. Budui da toliko ne podnosite avione, ta biste rekli za jednu malu
etnju izvan Grada, peke, doktore Derigel?"
"Zbog ega?" Izgledao je iznenaen, ak pomalo zaplaen.
"To je samo retoritiko pitanje. Daleko sam od toga da vam predloim da vi
iziete. Hteo bih da samo znam ta mislite o takvoj ideji, to je sve."
"Vrlo je neprijatna."
"Pretpostavljamo da morate nou da iziete iz Grada i da preko otvorenog
prostora hodate vie od jedne milje?"
"Mislim da me nita ne bi na to moglo prisiliti."
"Bez obzira na to koliko bi moglo biti vano?"
"Kad bi to bilo neophodno za spas mog ivota ili ivota moje porodice,
moda bih i pokuao..." Izgledao je zbunjeno.
"Smem li da saznam smisao ovih pitanja, gostpodine Bejli?"
"Odmah u vam rei. Poinjen je vrlo teak zloin, vrlo nezgodno ubistvo.
Nije mi dozvoljeno da vas uputim u pojedinosti. Postoji, meutim, teorija da je
ubica, da bi poinio taj zloin, izveo upravo ono o emu smo razgovarali:
preao je preko otvorenog prostora nou, i to potpuno sam. Mene samo zanima
kakav bi bio ovek koji bi to mogao uiniti."
Doktor Derigel je zadrhtao. "Niko, koliko je znam, ne bi to mogao
izvesti. Ja, sigurno ne. Teorijski, meu milionima, sigurno bi se moglo nai
nekoliko otvrdlih pojedinaca koji bi to mogli."
"Ali da li biste vi sami mogli tvrditi da je sasvim verovatno da neko
ljudsko bie moe uiniti takvu stvar?"
"Ne, to uopte nije verovatno."
"U stvari, ako postoji bilo kakvo objanjenje za zloin, makar i vrlo malo
verovatno objanjenje, mora se najpre o ovome razmiljati."
Izgledalo je da je doktoru Derigelu neprijatnije nego ikada, dok je sedeo
potpuno uspravno, presavivi dobro negovane ruke u krilu. "Imate li kakvo drugo
objanjenje?"
"Da. Pomislio sam, na primer, da robotu ne bi bilo nimalo teko da pree
preko otvorenog prostora."
Doktor Derigel ustade. "Ah, moj gospodine!"
"ta nije u redu?"
"Zar mislite da bi robot mogao poiniti zloin?"
"Ubistvo? Da ubije ljudsko bie?"
"Da. Molim vas sedite, doktore."
Robotiar poslua. Zatim ree: "Gospodine Bejli, koliko sam shvatio tu je
re o dve stvari: o prelaenju preko otvorenog prostora i o ubistvu. Ljudsko
bie bi lako moglo uraditi ono drugo, ali bi se srelo s nepremostivim tekoama
u onom prvom. Robot bi ono prvo mogao obaviti bez tekoa, ali ovo drugo za
njega je potpuno nemogue. Ako elite da jednu neverovatnu teoriju zamenite
nemoguom, onda..."
"Nemogua je teka re, doktore."
"Da li ste uli za Prvi zakon robotike, gospodine Bejli?"
"Naravno. Mogu ga ak i citirati: "Robot ne sme povrediti ljudsko bie
ili, uzdravanjem od delanja, dopustiti da ljudsko bie bude povreeno." Bejli
iznenada upre prst u robotiara i nastavi: "Zato se, meutim, robot ne bi
mogao sazdati i bez Prvog zakona u sebi? ta je u tom zakonu tako sveto?"
Doktor Derigel je delovao iznenaeno, a zatim je odreno klimnuo.
"Pa, kakav je odgovor?"
"Gospodine Bejli, ako vam je ita poznato o robotici, morali biste znati
kakav se gigantski matematiki i elektronski napor ulae prilikom izgradnje
pozitronskog mozga."
"Znam poneto o tome", rekao je Bejli. Setio se jedne svoje posete fabrici
robota. Video je njihovu biblioteku mikrofilmova, vrlo dugih, u kojima je bila
zabeleena matematika analiza samo jednog tipa pozitronskog mozga. Trebalo je
vie od jednog sata da se takav mikrofilm pregleda normalnom brzinom gledanja,
premda su oznake na njemu bile neobino zgusnute. A, osim toga, ni dva
pozitronska mozga nisu bila slina, ak ni kada su bila sazdana po najtanijim
i sasvim istovetnim specifikacijama. Bila je to posledica, koliko je Bejli
znao, Hajzenbergovg naela neodreenosti. To je znailo da se svakom proraunu
moraju dodati izvesne pojedinosti, koje uvek pruaju mogunost varijacije.
Bejli zaista nije mogao porei da sve to predstavlja ogroman posao.
Doktor Derigel je rekao: "Pa, onda morate shvatiti da je graenje novog
tipa pozitronskog mozga, ak i kada su u pitanju najmanje inovacije, posao koji
se ne moe obaviti za jednu no. Obino je za to potrebno da se zaposli sve
osoblje jedne fabrike srednje veliine tokom razdoblja od najmanje godinu dana.
Meutim, ni tako veliki rad ne bi bio dovoljan ukoliko ne postoji bazina
teorija standardizovanih sistema robota, koja se moe upotrebiti kao temelj
daljih prorauna. Standardna teorija ukljuuje tri zakona robotike. Prvi zakon,
koji ste upravo citirali; Drugi zakon, koji kae: 'Robot se mora pokoravati
svim nareenjima ljudskog bia, ukoliko se ta nareenja ne protive Prvom
zakonu'; i Trei zakon, koji kae 'Robot mora nastojati da odbrani sebe po
svaku cenu, sem ukoliko se to ne protivi Prvom i Drugom zakonu.' Shvatate li?"
R Denil, koji je s velikom panjom pratio razgovor, upade u re. "Ako mi
dopusti, Elija, hteo bih da proverim da li sam tano shvatio doktora
Derigela. Ono to, gospodine, elite da kaete, jeste da bi svaki pokuaj da
se izgradi robot, iji se pozitronski mozak ne bi pridravao ovih triju zakona,
zahtevao najpre postavljanje nove bazine teorije, to bi, opet, zahtevalo
mnoge godine rada."
Robotiar se zahvalno nasmeio. "Upravo sam to mislio, gospodine..."
Bejli je priekao jedan trenutak, a onda paljivo predstavio R. Denila.
"Ovo je Denil Olivav, doktore Derigel."
"Drago mi je, gospodine Olivav." Doktor Derigel je pruio ruku i rukovao
se s Denilom. Nastavio je: "Raunam da bi bilo potrebno oko pedeset godina da
se razvije bazina teorija nonasenionskog pozitronskog mozga - to jest, takvog
mozga u koji ne bi bilo ugraeno potovanje triju zakona i - tek onda bismo
doli do robota slinih modernim modelima."
"I to se nikad ranije nije pokualo?" upita Bejli. "ini mi se, doktore,
da mi robote gradimo ve nekoliko hiljada godina. Zar se za sve to vreme nije
mogao nai neko, ili neka grupa, koja bi smogla potrebnih pedeset godina?"
"Naravno", uzvrati robotiar, "ali to nije rad koji bi se ikome sviao."
"Teko mi je da u to poverujem. Ljudska radoznalost je neograniena."
"Ipak, niko nije dovoljno radoznao da stvori nonasenionskog robota. Kod
ljudske rase, gospodine Bejlije, veoma je snano izraen Franketajnov
kompleks."
"ta?"
"To je opte poznato ime iz srednjevekovnih romana i oznaava robota koji
se okrenuo protiv svoga stvaraoca. Ja lino nisam nikada itao taj roman, ali
to nije vano. Naprosto, elim da kaem da se roboti ne mogu graditi bez Prvog
zakona."
"I mislite da ak nema ni teorije koja ne bi poivala na tim Zakonima",
"Ne, koliko ja znam" - on se samouvereno nasmei - "a ja znam poprilino."
"Dakle, robot s ugraenim Prvim zakonom ne bi ni na koji nain mogao ubiti
oveka?"
"Nikada. Osim ukoliko takvo ubistvo ne bi bilo potpuno sluajno, ili
ukoliko ne bi bilo potrebno da se time spasu ivoti dvaju ili vie ljudi. U oba
ova sluaja pozitronski potencijal upropastio bi robotov mozak, tako da se vie
nikada ne bi mogao popraviti."
"U redu", ree Bejli. "Sve ovo odnosi se na situaciju na Zemlji. Je li
tako?"
"Da. Tako je."
"A ta je sa Spoljnjim svetovima?"
Dr Derigelova samouverenost malo je splasnula. "Dragi gospodine Bejli, ne
mogu govoriti o onome to ne znam, ali da su nonasenionski pozitronski mozgovi
ikada bili sazdani ili da je izgraena matematika teorija neophodna za to,
siguran sam da bismo o tome uli."
"Jeste li ba sigurni u to? Dopustite mi, onda, da vam izloim jednu
misao, dr Derigele. Nadam se da nemate nita protiv."
"Ne. Svakako, ne." Bespomono je pogledao Bejlija, a onda R. Denila. "Na
kraju krajeva, ako je to toliko vano, kao to kaete, bie mi milo da uinim
sve to mogu."
"Hvala vam, doktore. Hteo sam da vas upitam zato se prave humanoidni
roboti? Naime, setio sam se da ja, zapravo, i ne znam razlog za to. Zato robot
mora imati glavu i ruke i noge? Zato mora manje ili vie izgledati kao ovek?"
"elite da pitate zato se ne gradi funkcionalno, kao bilo koja druga
maina?"
"Tano", ree Bejli, "zato?"
Doktor Derigel se nasmeio. "Zaista, gospodine Bejli, vi ste se prekasno
rodili. Rana robotika literatura puna je rasprava ba o tome, a polemike koje
su se bile zapodele behu strane. Ako elite da proitate vrlo dobru knjigu o
debati izmeu funkcionalista i antifunkcionalista, mogu vam preporuiti
Henfordovu Istoriju robotike. Matematika je u njoj svedena na najmanju meru.
Verujem da bi vas knjiga mogla zanimati."
"Proitau je", ree strpljivo Bejli. "U meuvremenu, moete li mi vi rei
neto o tome?"
"Ekonomska logika je odluila. Recimo, gospodine Bejli, kada biste vi bili
nadzornik na farmi, da li bi vam bilo isplativije da kupite traktor s
pozitronskim mozgom, a zatim posebno kosilicu, drljau, aparat za muu,
automobil ili neto drugo, sve opremljeno pozitronskim mozgovima; ili bi vam
bilo isplativije da imate jednu jedinu mainu, robota s jednim jedinim
pozitronskim mozgom, koji e svime time upravljati. Upozoravam vas da potonja
alternativa predstavlja samo pedeseti ili stoti deo trokova za prvu."
"Ali zato ba ljudski oblik?"
"Zato to je ljudska forma jedina forma u prirodi koja je, po svojoj
nameni, uspeno uoptena. Mi nismo specijalizovana ivotinja, gospodine Bejli,
osim kada je re o naem ivanom sistemu i o nekoliko drugih sitnica. Ako
elite da sazdate neki oblik koji moe posluiti u mnoge svrhe, ne moete nai
bolji od imitacije ljudskog oblika. Osim toga, sva naa tehnologija zasniva se
na ljudskom obliku. Automobil, na primer, ima kontrole nainjene tako da ih
moe dohvatiti i njima upravljati samo ovek, rukama i nogama, odreenog oblika
i veliine, i zglobovima odreenih osobina. ak i tako jednostavni predmeti kao
to su stolice ili stolovi, noevi ili viljuke, nainjeni su prema ljudskoj
meri i prema ljudskom nainu rada. Lake je napraviti robote na sliku i priliku
oveka nego korenito promeniti filosofiju svih naih alata."
"Shvatam. To mi se ini pametno. A sada, doktore, da li je istina da
robotiari Spoljnjih svetova proizvode robote mnogo humanoidnije od naih?"
"Verujem da je tako."
"Da li bi oni mogli proizvesti robota toliko humanoidnog da bi ga pod
normalnim okolnostima bilo nemogue prepoznati?"
Doktor Derigel podie obrve i malo razmisli. "Mislim da bi mogli,
gospodine Bejli. To bi, meutim, bilo strano skupo. Sumnjam da bi se
isplatilo."
"Verujete li", natavio je Bejli neumoljivo, "da bi mogli napraviti robota
koji bi ak i vas prevario?"
Robotiar se nasmeio. "Ah, dragi moj gospodine Bejli! U to iskreno
sumnjam. Kod robota ima vie stvari, koje..."
Doktor Derigel zastade usred reenice. Polako se okrenuo prema R. Denilu
i njegovo ruiasto lice prebledi.
"Ah, zaboga", proaputa.
Ispruio je jednu ruku i lagano dotaknuo R. Denilov obraz. R. Denil se
nije ni pomerio, mirno gledajui robotiara.
"Zaboga", ree doktor Derigel, gotovo jecajui, "ovo je robot."
"Bilo vam je potrebno dosta dugo vremena da to primetite", ree Bejli
suvo.
"Nisam to oekivao. Nikada u ivotu nisam video neto slino. Proizvod
Spoljnjih svetova?"
"Da", ree Bejli.
"Da, sada je oigledno. Njegovo dranje. Kako govori. Gospodine Bejli, ovo
ipak nije savrena imitacija."
"Ali prilino je dobra, zar ne?"
"Ah, predivan je. Sumnjam da bi iko mogao na prvi pogled prepoznati
robota. Zaista sam vam zahvalan to ste me doveli da ga malo pogledam."
Robotiar se brzo uspravi.
Bejli je ispruio ruku. "Molim vas, doktore. Samo trenutak. Najpre se ipak
moramo posvetiti reavanju ubistva."
"Zar je to, onda, istina?"
Doktor Derigel je bio gorko razoaran. "Mislio sam ste moda naprosto
hteli da videte koliko e vremena proi pre nego to primetim..."
"Istina je, dr Derigel. Recite mi, sada, kad bismo sazdali humanoidnog
robota kao to je ovaj, s namerom da ga podmetnemo kao oveka, ne bi li bilo
neophodno da njegov mozak poseduje kvalitete to je mogue slinije kvalitetima
ljudskoga mozga?"
"Naravno."
"U redu. Ne bi li se takav humanoidni mozak mogao nainiti bez ugraivanja
Prvog zakona? Moda, da bude izostavljen sluajno. Vi kaete da je takva
teorijska osnova nepoznata. Sama injenica meutim, da je nepoznata, znai da
bi konstruktori mogli napraviti mozak bez Prvog zakona. Oni ne bi znali - ta
moraju izbegavati."
Doktor Derigel je energino zatresao glavom. "Ne, to je nemogue."
"Jeste li sigurni? Moemo, ipak, bar proveriti Drugi zakon... Denile, daj
mi svoj revolver."
Bejlijeve oi ni za trenutak nisu naputale robota. Vlastitom rukom vrsto
je stiskao svoje oruje.
R. Denil je mirno rekao: "Evo, Elija", i pruio ga sa drkom unapred.
Bejli je rekao: "Detektiv se nikada ne sme rastajati od svog revolvera,
ali robot nema izbora. On mora posluati oveka."
"Osim, gospodine Bejli", ree doktor Derigel, "ako poslunost moe
dovesti do krenja Prvog zakona."
"Da li vam je poznato, doktore, da je Denil uperio svoj revolver u grudi
nenaoruanih mukaraca i ena i da je zapretio da e pucati?"
"Ali nisam pucao", umea se Denil.
"Tano, ali pretnja je ve sama po sebi bila neobina, zar ne doktore?"
Doktor Derigel se uzgrizao za usnu. "Morao bih znati sve okolnosti da bih
mogao prosuditi. Zvui prilino neobino."
"Razmislite onda o ovome. R. Denil je bio na popritu zloina i ako
izostavite mogunost da je neki itelj Zemlje preao preko otvorenog prostora,
prenosei oruje, samo je Denil, izmeu svih onih koji su bili na popritu
zloina, mogao to oruje sakriti."
"Sakriti oruje?" upita doktor Derigel.
"Dozvolite mi da objasnim. Revolver kojim je ubistvo poinjeno nije
pronaen. Taj revolver nije mogao tek tako nestati. Postoji samo jedno mesto
gde bi mogao biti, jedno jedino mesto gde niko nije ni pomislio da pogleda."
"Gde, Elija?" upita R. Denil.
Bejli izvue svoj revolver i vrsto ga uperi u robota.
"U tvojoj vreici za hranu", ree on. "U tvojoj vreici za hranu, Denile!"
13. RAZGOVOR O MAINI
"To nije istina", ree R. Denil mirno.
"Zar? Neka doktor odlui. Doktore Derigel?"
"Gospodine Bejli?" Robotiar, iji je pogled, dok su govorili, dvilje
skako izmeu detektiva i robota, gledao je sada Bejlija.
"Zamoli bih vas da izvrite strunu analizu ovog robota. Moete se
posluiti svim laboratorijama gradskog biroa za mere. Ako vam bude potreban
neki ureaj koji oni nemaju, ja u vam ga nabaviti. elim to odreeniji
odgovor, bez obzira na to koliko potroili vremena ili novca."
Bejli je ustao. Rei su mu bile prilino mirne, ali je oseao kako ga
obuzima panika. Da je samo mogao to da uini, zgrabio bi doktora Derigela za
vrat i iz njega istresao sve odgovore, bez obzira na nauku.
Rekao je: "ta velite, dr Derigel?"
Doktor Derigel je nervozno zadrhtao i odgovorio: "Moj dragi gospodine
Bejli, nee mi biti potrena laboratorija."
"Zato ne?" upita Bejli zabrinuto. Stajao je napetih miia, oseajui
kako drhti.
"Nije teko proveriti Prvi zakon. Nikada to nisam radio, ali je ipak
sasvim jednostavno." Bejli teko udahnu vazduh, a zatim izdahnu. Onda ree.
"Da li biste mi objasnili ta time mislite da kaete? Da ga moete
proveriti ovde?"
"Naravno. Evo, gospodine Bejli, posluiu se jednom analogijom. Kad bih
bio doktor medicine i kad bih eleo da proverim koliinu eera i krvi
pacijenta, sigurno bi mi bila potrebna hemijska laboratorija. Kad bi trebalo da
mu izmerim bazalni metabolizam ili da mu proverim gene i ukaem na eventualne
kongenitalne nedostatke, bio bi mi neophodan obiman pribor. S druge strane, kad
bih hteo da proverim da li je slep, bio bi mi dovoljno da preem rukom ispred
njegovih oiju, a da vidim da li je mrtav, bilo bi dovoljno da mu opipam puls.
elim ovo da kaem: to je vanija i temeljnija stvar koju proveravam, to
su metodi jednostavniji. Isto je i s robotima. Prvi zakon je temeljan. On se
odnosi na sve. Kad ga ne bi bilo, robot ne bi ispravno reagovao na dvadesetak
oiglednih naina."
Dok je govorio, izvukao je iz depa pljosnati crni predmet koji se
rastegao u mali aparat za posmatranje mikroknjiga. U jednu udubinu aparata
stavio je istroen kalem. Zatim je izvadio topericu i niz malih plastinih
ploica, povezanih meusobno, tako da su izgledale kao tehniki raunar. Bejli
nije mogao shvatiti ta je tu posredi.
Doktor Derigel je potapao svoj aparat i nasmeio se, kao da ga je
predstojei posao razveselio.
Rekao je: "Ovo je moj 'Prirunik robotike'. Nikuda ne idem bez njega.
Predstavlja, zapravo, deo moje odee." Samouvereno se zakikotao.
Namestio je okular aparata i njegovi su prsti poeli baratati kontrolama.
Aparat je zazujao i stao, opet zazujao i stao.
"Ugraeni indeks", rekao je robotiar ponosno, malo priguenim glasom,
jer mu se glava nalazila na samom aparatu. "Sam sam ga konstruisao. Tako
utedim vrlo mnogo vremena. Ali nije u tome stvar, zar ne? Da vidimo. Danile,
priblii svoju stolicu k meni."
R. Denil uini kako mu je reeno. Tokom robotiarevih priperema on ga je
posmatrao paljivo, ali bezizraajno.
Bejli je pratio njegov pokret revolverom.
Ono to je usledilo zbunilo ga je i razoaralo. Doktor Derigel je
postavljao pitanja i izvodi niz radnji naizgled bez ikakvog znaenja,
baratajui katkad svojim raunarom, a katkad gledajui u okular.
U jednom trenutku je upitao: "Ako imam dva roaka, izmeu kojih je pet
godina razlike, a mlaa je devojka, koga roda je stariji?"
Denil je odgovorio: "Na osnovu datih informacija nije mogue odgovoriti."
Na to je doktor Derigel pogledao na svoju topericu, ispruio desnu ruku
to je dalje mogao i rekao: "Dotakni vrh mog srednjeg prsta vrhom srednjeg
prsta svoje leve ruke."
Denil je to uinio smesta i bez tekoa.
Doktor Derigel je bio gotov za petnaest minuta. Poslednji put je
konsultovao svoj raunar, a zatim ga je rastavio i sklonio. Odloio je i
topericu, izvukao prirunik iz aparata i ponovo sloio aparat.
"Je li to sve?" upita Bejli, mrtei se.
"To je sve."
"Ali to je smeno. Niste upitali nita to bi se odnosilo na Prvi zakon?"
"Ah, dragi moj gospodine Bejli, kad vas doktor udari po kolenu nekim
predmetom i koleno se trgne, zar mu ne verujete kad vam zatim kae da imate
neku teku ivanu bolest? Kad iz blizine pogleda u oi i vidi reakcije vae
zenice na svetlost, vi niste iznenaeni to vam moe rei mnoge stvari o
uivanju nekih alkaloida?"
Bejli ree: "Pa onda? ta kaete?"
"Prvi zakon ugraen je u Denila." Robotiar je u to bio potpuno siguran.
"Ne moete biti u pravu", ree Bejli promuklo.
Bejli je mislio da je nemogue da bi se doktor Derigel mogao ukrutiti jo
vie nego to je dotad bio ukruen. Oi doktora Derigela postale su uske i
tvrde.
"Da li vi to elite da me uite mom poslu?"
"Ne elim da kaem da ste nesposobni", ree Bejli. Ispruio je ruku. "Ali
zar niste mogli pogreiti? Sami ste kazali da niko nita ne zna o teoriji
nonasenionskih robota. Slep ovek moe itati upotrebljavajui zvunu ili
Brajovu azbuku. Pretpostavimo da nikad niste uli ta je to Brajova azbuka i
ta je zvuno pisanje. Zar ne biste morali rei da taj ovek ima oi, samo zato
to zna sadraj izvense mikroknjige? U tom sluaju biste pogreili."
"Da." Robotiar se opet odobrovoljo. "Shvatam ta time mislite. Ali slep
ovek ipak ne moe itati upotrebljavajui oi, a ja sam proveravo upravo to,
ako hoete da nastavim vau analogiju. Verujte mi na re. Bez obzira na to za
ta je nonasenionski robot sposoban ili nije, sigurno je da je u R. Denila
ugraen Prvi zakon."
"Zar nije mogao falsifikovati svoje odgovore?" Bejli je oseao da vie
nije na sigurnom terenu.
"Naravno da nije. U tome i jeste razlika izmeu oveka i robota. Ljudski
mozak, kao ni mozak bilo kog sisara, ne moe se do kraja analizirati nijednim
nama poznatim matematikim postupkom. Zato se ne moe sa sigurnou raunati ni
na jednu reakciju tog mozga. Mozak robota, meutim, moe se analizirati do
kraja. Kad ne bi tako bilo, ne bi se mogao ni sazdati. Mi tano znamo kakve
emo reakcije dobiti na odreene stimulanse. Nijedan robot ne moe
falsifikovati svoje odgovore. La naprosto ne postoji na robotovom mentalnom
obzorju."
"Onda, da se vratimo na odreeni sluaj. R. Denil je zaista uperio
revolver na grupu ljudskih bia. Bio sam tamo i video sam. Istina, nije pucao,
ali zar ga ne bi ve takvo krenje Prvog zakona moglo dovesti do nekakve
neuroze? A on se uote nije uzbudio. Posle svega bio je potpuno normalan."
Robotiar je rukom pogladio bradu. "To je svakako anomalija."
"Nije", ree iznenada R. Denil. "Partneru Elija, pogledaj revolver koji si
mi oduzeo."
Bejli je pogledao revolver koji je drao u levoj ruci.
"Otvori, molim te, energetsku komoru", nastavi R. Denil.
Bejli je neodluno zastao, a onda polako spustio svoj revolver na sto.
Brzim pokretom otvorio je robotov revolver.
"Prazan je", ree tupo.
"Nije napunjen", sloi se R. Denil. "Ako pogleda izbliza, videe da
nikada nije ni bio punjen. Revolver nema ureaj za okidanje i ne moe se
upotrebiti."
Bejli upita: "Ti si, dakle, uperio prazan revolver u gomilu."
"Morao sam imati revolver, da bih mogao potpuno igrati ulogu policajca",
ree r. Denil. "Ipak, kada bih nosio pun i upotrebljiv revolver, moglo bi doi
do toga da nekog sluajno povredim, to je, naravno, nezamislivo. To je trabalo
da ti ve onda objasnim, ali ti si bio besan i nisi hteo da me slua."
Bejli je bez rei zurio u nekorisni revolver u ruci, a onda tiho rekao:
"Mislim da e to biti sve, doktore Derigel. Hvala na pomoi."
Bejli je poslao po ruak, ali kad je jelo dolo (kola od kvasca s
prilino malim komadom prene konzervisane piletine) jednostavno je oseao da
je izgubio apetit.
U glavi mu se vrtelo. Crte njegovog duguljastog lica postale su dublje i
potitenije. Oseao se kao da ivi u nekom nestvarnom svetu, u kome je sve
okrenuto naglavce.
Kako se to dogodilo? Neposredna prolost prolazila je pred njegovim oima
kao neki magleni, neverovatni san koji je poeo onog trenutka kad je stupio u
kancelariju Dulijusa Enderbija i naao se u kovitlacu ubistva, Svemiraca i
robota.
Zaboga, to je poelo pre samo pedeset asova.
Dosad je uporno traio reenje u Gradu Svemiraca. Dvaput je optuio R.
Denila, jednom kao maskirano ljudsko bie, a drugi put kao stvarnog robota, ali
oba puta kao ubicu. Oba puta optuba mu je pala.
Oseao je kako se povlai. I protiv njegove volje, misli su mu se okretale
prema Gradu, mada se sve do prole noi nije usuivao da misli o njemu. Izvesna
pitanja grizla su ga u podsvesti, ali nije hteo da ih slua. Kad bi ih uo
morao bi na njih odgovoriti, a on nije imao hrabrosti da podnese te odgovor.
"Elija, Elija!" Neka ruka grubo je zatresla Bejlijevo rame.
Bejli se pomerio i rekao: "ta je, Filipe?"
Filip Noris, detektiv C-5, seo je, spustio ruke na kolena i nagnuo se
napred, gledajui u Bejlijevo lice. "ta je s tobom? ta radi? Sedeo si ovde
otvorenih oiju i, koliko sam mogao videti, izgledao si kao mrtav."
Pogladio je svoju proreenu svetloplavu kosu, a zatim je pohlepno pogledao
Bejlijev ruak, koji se hladio. "Piletina", rekao je. "ovek je gotovo vie ne
moe dobiti bez lekarskog recepta."
"Uzmi malo", ree Bejli, ne shvatajui.
Maniri su ipak pobedili i Noris je rekao: "Ah, nita, i ja u na ruak za
neki trenutak. Samo ti jedi. Reci, ta radi komesar?"
"ta?"
Noris je pokuao da govori kao da mu je svejedno, ali ruke su mu bile
nemirne. Kazao je: "Zna na ta mislim. Otkako se vratio, neprestano si s njim.
U emu je stvar? Oekuje li unapreenje?"
Bejli se namrtio i oseaj za stvarnost oko njega vratio mu se im je
doao u dodir sa kancelarijskom politikom. Noris je imao dui sta od njega i
sasvim je razumljivo to je sa zaviu morao gledati na svaku mogunost
Bejlijevog unapreenja.
Bejli uzvrati: "Nema unapreenja. Veruj mi. Nema niega. Niega. A ako
eli komesara, ba bih voleo da ti ga mogu utrapiti. Do avola, nosi ga."
Noris ree: "Nemoj me pogreno shvatiti. Nemam nita protiv tvog
unapreenja. Mislio sam samo da te zamolim da, ako ima uticaja na komesara,
kae nekoliko rei za onog momka."
"Kog momka?"
Na to pitanje nije bio potreban odgovor. Vinsent Beret, mladi koji je bio
otputen da bi se nalo mesto za R. Semija, pribliavao se iz jednog ugla sobe.
Pokuao je da se nasmei, nemirno prevrui u ruci sportsku kapu.
"Dobar dan, gospodine Bejli."
"Zdravo Vinse. Kako ide?"
"Ne najbolje, gospodine Bejli."
Gladno se osvrtao oko sebe. Bejli je pomislio: izgleda izgubljen,
polumrtav, otputen. Zatim gotovo divlje upita samog sebe: ali ta on hoe od
mene?
Rekao je: "ao mi je, mome." ta je drugo mogao rei?
"Neprestano mislim da se moda neto promenilo."
Noris se primakao i apnuo Bejliju. "Neko mora spreiti te stvari. Sada
nameravaju da otpuste en-Loua."
"ta?"
"Zar nisi uo?"
"Ne, nisam. Do avola, pa on je C-3. Ima deset godina slube."
"Sigurno. Ali maina s nogama moe bolje obavljati njegov posao. Ko je
sledei?"
Mladi Vins Beret nije sluao njihov apat. Prenuo se iz dubine vlastitog
razmiljanja: "Gospodine Bejli?"
"Da, Vinse?"
"Znate li ta se govori? Kau da je Lirejn Milejn, plesaica na
subeterskoj televiziji, u stvari robot."
"To je glupost."
"Ljudi govore da se roboti mogu napraviti da budu ba kao i ljudi; s nekom
naroitom plastinom koom, tako nekako."
Bejli je, oseajui se krivim, pomislio na R. Denila i nije nita
odgovorio. Zatresao je glavom.
Deak je nastavio: "Da li bi nekome smetalo ako se budem malo proetao
ovuda? Bolje se oseam kad sam ovde."
"Nita se ti ne boj, mome."
Deak se udaljio. Bejli i Noris posmatrali su ga kako odlazi. Noris ree:
"ini se da su medijevalisti u pravu."
"Zar i ti eli da se vrati prirodi? Je li to u pitanju, File?"
"Ne. Mislim, to se tie robota. Povratak prirodi! Uh! Zemlja ima
neogranienu budunost. Roboti nam nisu potrebni, to je sve."
Bejli promrmlja: "Osam milijardi ljudi, dok je urana sve manje i manje.
ta je tu neogranieno?"
"Pa ta ako urana i nestane? Uvoziemo ga. Ili emo otkriti nove nuklearne
procese. Razvitak oveanstva nije mogue zaustaviti, Elija. ovek mora biti
optimista i mora gajiti poverenje u snagu ljudskog uma. Domiljatost je uvek
bila naa najvea snaga, a nje nam nikada nije ponestalo, Elija."
Noris je postajao sve razgovorljiviji. Nastavio je: "Prvo i prvo, moemo
upotrebljavati Sunanu energiju, a ta e trajati milijardama godina. Moemo
izgraditi svemirske stanice oko Merkura, koje bi sluile kao akumulatori
energije. Energiju bismo mogli dopremiti na Zemlju neposrednim zraenjem."
Ovaj projekt nije bio novost za Bejlija. Naunici su se tim problemom
bavili ve nekih sto pedeset godina. Ono to je usporavalo projekt, bila je
nemogunost da se zraci energije uprave u dovoljno gustom snopu na udaljenost
od pedeset miliona milja, a da se pri tom ne raspre. Bejli je upravo ukazao na
taj problem
Noris ree: "Kad bude potrebno, i to e se reiti. Zato brinuti pre
vremena?"
Pred Bejlijem se pojavila vizija Zemlje sa neogranienim izvorima
energije. Stanovnitvo bi moglo nastaviti da raste. Farme kvasca mogle bi se
proiriti, hidroponske kulture ojaati. Samo je bila potrebna energija.
Sirovine su se mogle dovoziti s nenastanjenih planeta. Ako bi voda ikada
postala problem, mogla bi se u neizmernim koliinama dopremiti s Jupiterovih
meseca. Do avola, okeani bi se mogli zamrznuti na vetaki nain i izbaciti u
svemir, gde bi mogli kruiti oko Zemlje, kao mali ledeni Meseci. Bili bi tako
uvek dostupni, kad se ukae potreba, a dno okeana moglo bi sluiti za
eksploataciju, kao prostor za ivot. ak bi se i ugljenik i kiesonik mogli
dovoziti na Zemlju iz metanske atmosfere Titana ili iz smrznutog kiseonika s
Umbriela.
Zemaljsko stanovnitvo moglo bi se poveati na jedan ili dva biliona. A
zato da ne? Nekada se smatralo da je sadanje stanovnitvo od osam milijardi
nepodnoljiv teret. Postojalo je i vreme kada se nije moglo zamisliti ni
stanovnitvo od jednog miliona. Uvek je na Zemlji bilo proroka koji su
najavljivali Sudnji dana, sve do srednjevekovnih vremena, i uvek se
ispostavljalo da nisu bili u pravu.
ta bi na to rekao Fastolf? Svet od jednog biliona? Meutim, oni e
zavisiti od uvezenog vazduha i vode, kao i od zaliha energije u sloenim
akumulatorima, udaljenim pedeset miliona milja. Bilo bi to strahovito
nepostojano stanje. Zemlja bi uvek bila samo korak udaljena od potpune
katastrofe, koja bi nastupila onog trenutka kada bilo koji deo mehanizma
zakae.
Bejli glasno ree: "Mislim da bi bilo mnogo lake da se viak stanovnitva
iseli." Bio je to vie odgovor na sliku koju je zamislio, nego na neto to je
rekao Noris.
"Ko bi nas primio?" upita Noris s gorkom hitrou.
"Svaka nenastanjena planeta."
Noris je ustao i potapao Bejlija po ramenu. "Elija, pojedi svoju piletinu
i oporavi se. Ti si zaista ve na ivici." Otiao je, smejui se.
Bejli ga je posmatrao kako odlazi, ali nije bio raspoloen za humor. Noris
e sigurno proiriti glas o ovome i proi e nedelje pre no to kancelarijske
aljivdije (a gde ih nema?) puste stvar da legne. Ali barem ga je ovaj
razgovor oslobodio misli o mladom Vinsu, robotima i otputanju.
Uzdahnuo je, zabivi viljuku u hladnu i ilavu piletinu.
Kad je pojeo i poslednji zalogaj kvaevog kolaa, njegovom se stolu
pribliio R. Denil.
Bejli ga pogleda s nelagodnou. "ta je?"
R. Denil ree: "Komesara nema u njegovoj sobi i ne zna se kada e se
vratiti. Rekao sam robotu Semiju da emo mi koristiti komesarovu kancelariju i
da ne dopusti nikom da ue, osim, naravno, komesaru."
"ta emo tamo?"
"Tamo emo biti sigurniji. Moramo isplanirati svoj sledei potez. Valjda
ne namerava da napusti istragu?"
Upravo je to bilo ono to bi Bejli najradije uinio, da je mogao. Ustao je
i poao u Enderbijevu sobu.
Kad su uli, Bejli upita: "Dobro, Denile, o emu je re?"
Robot odgovori: "Partneru Elija, od prole noi ti nisi pri sebi. Oseam
odreenu promenu u tvojoj mentalnoj auri."
Strana pomisao naglo prolete Bejlijevom glavom. Uzviknuo je: "Zar si ti
telepata?"
"Ne. Naravno da nisam", uzvrati R. Denil.
Bejlova panika iile. Rekao je: "Kog avola onda govori o mentalnoj
auri?"
"Upotrebljavam taj izraz da bih opisao neki oseaj koji ne deli sa mnom."
"Kakav oseaj?"
"Teko je to objasniti, Elija. Sigurno se sea da sam ja prvobitno bio
sazdan za to da, umesto Svemiraca, prouavam ljudsku psihologiju."
"Da, seam se. A pretvoren si u detektiva jednostavno tako to su ti
ugradili posebni instinkt pravde." Bejli nije ni pokuao da prikrije sarkazam u
svojim reima.
"Tano, Elija, ali moje prvobitno ustrojstvo ostalo je u sutini
nepromenjen. Nainjen sam da vrim cerebroanalizu."
"Da analizira implusle koje emituje mozak?"
"Da. To se moe postii merenjem magnetskih polja, bez primene neposrednog
dodira s elektrodama, pod uslovom da postoji odreen prijemnik. Moj mozak je
takav prijemnik. Zar se takvo naelo ne primenjuje na Zemlji?"
Bejli to nije znao. Ogluio se o Denilovo pitanje i oprezno rekao: "Ako
meri modane impluse, ta na taj nain moe da ulovi?"
"Ne misli, Elija. Tu i tamo uhvatim oseanja, ali ponajbolje mogu
analizirati temperament, potisnute porive, pobude stavove oveka. Na primer, ja
sam bio onaj koji je utvrdio da je komesar Enderbi nesposoban za ubistvo - pod
uslovima kakvi su postojali u trenutku kada je zloin poinjen."
"I oni su ga skinuli sa spiska sumnjivih samo zato to si ti to rekao?"
"Da. U tom pogledu ja predstavljam vrlo osetljivu mainu i u mene su se
mogli potpuno pouzdati..."
Ponovo jedna podsticajna misao prolete Bejlijevom glavom. "ekaj! Komesar
Enderbi nije znao da ga cerebroanalizira, zar ne?"
"Nije bilo potrebno da povreujemo njegovo dostojanstvo."
"Ti si, znai, naprosto stajao kraj njega i gledao ga. Nikakvih drugih
ureaja nije bilo, nikakvih elektroda. Nikakvih igala ili grafikona."
"Ne, naravno. Ja sam potpuno samostalna maina."
Bejli od oaja i besa uzgrize donju usnu. Bila je to jedina rupa kroz koju
se mogla provui optuba da je zloin poinio neko iz Grada Svemiraca.
R. Denil je izjavio da je komesar bio cereboranaliziran, a jedan sat
kasnije komesar je porekao, sa oiglednom iskrenou, da je uopte uo ta je
to. Bilo je sigurno da nijedan ovek ne bi mogao proi kroz teko iskustvo
elektroencefalografskih merenja elektrodama i grafikonima, kao osumnjaeni za
ubistvo, a da toga ne bude potpuno svestan.
Ali sada je te nepodudarnosti nestalo. Komesara su cerebranalizirali, ali
on to nije znao. R. Denil je govorio istinu, a istinu je govorio i komesar.
"Pa", ree Bejli otro, "ta ti cerebroanaliza kae o meni?"
"Uznemiren si."
"To je zaista veliko otkrie, zar ne? Naravno da sam uznemiren."
"Meutim, tvoje uznemirenje proizlazi iz sukoba unutarnjih pobuda. S jedne
strane, tvoja vernost naelima profesije nagoni te da ozbiljnije uzme u obzir
mogunost urote itelja Zemlje koji su nam prole noi postavili zamku. Drugi
motiv, isto tako snaan, goni te u suprotnom smeru. To je veoma jasno napisano
u elektrinim poljima tvojih modanih elija."
"Moje modane elije su u redu", uzvrati Bejli grozniavao. "Sluaj, ja u
i rei zato nema smisla traiti vreme na tu tobonju urotu. To, jednostavno,
nema veze s ubistvom. Pomislio sam i sam, naas, da moda ima. To priznajem.
Jue, u kuhinji, mislio sam da smo u opasnosti. Ali ta se dogodilo? Oni su nas
sledili, mi smo ih ostavili na trakama i to je bilo sve. To nije bila akcija
dobro organizovanih i odlunih ljudi.
Moj sin je bez ikakvih tekoa pronaao gde smo se smestili. Jednostavno,
pozvao je telefonom Odsek. Nije se ak morao ni predstavljati. Nai zaverenici
mogli su uiniti isto, da su nam zaista eleli zlo."
"Zar nisu?"
"Oigledno je da nisu. Da su eleli da izazovu pobunu, mogli su je poeti
u prodavnici cipela, a ipak su se pitomo razili pred jednim ovekom i njegovim
revolverom. Jednim robotom i jednim revolverom iz koga su znali da nee biti
pucano - poto su shvatili ko si i ta si. Oni su medijevalisti. To su
bezazlena stvorenja. Ti to ne zna, ali ja sam to morao znati. I znao bih, da
me sve ovo nije dovelo u takvo stanje na sve gledam glupo melodramski.
Kaem ti ja, tano znam kakva vrsta ljudi postaju medijevalisti. Meki,
sanjarenju skloni ljudi, kojima je ivot ovde preteak i koji se gube u nekom
idealnom svetu prolosti, koji nikada nije postojao. Kad bi cerebroanalizovao
pokret, kao to moe pojedinca, sigurno bi pronaao da oni nisu nita
sposobniji da poine ubistvo nego Dulijus Enderbi."
R. Denil polako uzvrati: "Tvoja razmiljanja za mene nemaju vrednost
injenica."
"ta hoe time da kae?"
"Tvoja promena miljenja suvie je nagla. Postoje i neke podudarnosti.
Nekoliko asova pre veere pozvao si doktora Derigela. Ti onda jo nisi znao
nita o mojoj vreici za hranu i nisi mogao sumnjati da sam ja ubica. Zato si
ga onda zvao"?
"Ve tada sam sumnjao u tebe."
"A prole noi si govorio u snu."
Bejlijeve oi se rairie. "ta sam govorio?"
"Nekoliko puta si ponovio re Desi. Mislim da si govorio o svojoj eni."
Bejli je osetio kako mu se miii oputaju. Rekao je drhtavo: "Imao sam
nonu moru. Zna li ta je to?"
"Ne znam, naravno, na osnovu linog iskustva. Definicija u mom reniku
kae da je to ruan san."
"A zna li ta je san?"
"I opet, samo po definiciji iz renika. To je privid stvarnosti koji ovek
proivljava za vreme privremenog odsustva svesti koje se naziva spavanje."
"U redu. Neka bude tako. Privid. Ponekad je, meutim, privid vrlo stvaran.
Sanjao sam da mi je ena u opasnosti. Takve snove ljudi esto sanjaju. Zvao sam
je po imenu. To se takoe dogaa. Moe mi verovati na re."
"To u rado uiniti. Ali to me dovodi na novu misao. Kako je Desi saznala
da sam ja robot?"
Bejlijevo elo ponovo se orosilo znojem: "Neemo valjda opet o tome.
Glasine..."
"ao mi je to te moram prekinuti, partneru Elija, ali nema glasina. Da ih
ima, Grad bi danas kipteo od nemira. Proverio sam sve izvetaje koji pristuu u
Odsek i to jednostavno nije tano. Uopte nema glasina. Prema tome, kako je
tvoja ena saznala?"
"ta hoe time da kae? Misli li ti da je moja ena jedan od
lanova..."
"Da, Elija."
Bejli je vrsto stisnuo ake. "E pa, nije, i o tome neemo dalje
razgovarati."
"To nije nimalo nalik na tebe, Elija. Postupajui kao profesionalac, ti si
me dvaput optuio za ubistvo."
"A ovo je za tebe prilika da izjednai?"
"Ne shvatam ta misli tom frazom. Ja potpuno odobravam tvoju spremnost da
me optui. inilo ti se da ima razloge. Bili su pogreni, ali su lako mogli
biti i tani. Meutim, isto tako jaki dokazi postoje i za tvoju enu."
"Kao ubicu? Do avola, Desi ne bi povredila ni svog najgoreg
neprijatelja. Ona ne bi mogla ni nosom proviriti izvan Grada. Ona ne bi
mogla... Eh, da si samo od krvi i mesa. Ve bih te..."
"Ja samo kaem da ona pripada zaveri. Samo kaem da bismo je morali
ispitati."
"Nemoj o tome ni sanjati, ma ta to bilo kad si ti u pitanju. A sada
sluaj. Medijevalisti ne trae nau krv. Oni ne rade na taj nain. Ali zaista
hoe da te izbace iz Grada. To je oigledno. I to pokuavaju da izvedu nekom
vrstom psiholokog napada. Nastoje da nam oteaju ivot, obojici, jer smo
zajedno. Oni su lako mogli saznati da je Desi moja ena i svakako je logino
da joj saopte novost. Ona je kao i svako drugo ljudsko bie. Ne voli robote.
Ne eli da se ja druim s robotom, naroito ako misli da sam pri tom u
opasnosti - a oni su joj, naravno, to i naglasili. To je na nju delovalo. Cele
noi me je molila da dignem ruke od ovog sluaja, ili da te nekako isteram iz
Grada."
"Oigledno je", ree R. Denil, "da osea vrlo snanu potrebu da zatiti
svoju enu od ispitivanja. ini mi se, meutim, jasno da ni ti sam stvarno ne
veruje u teoriju koji si iskonstruisao."
"ta misli, do avola, ta si ti?" razbesni se Bejli. "Ti nisi detektiv.
Ti si samo maina za cerebroanalizu, kao to su to i elektroencefalografi koje
imamo u ovoj zgradi. Ima ruke, noge i glavu, moe i da govori, ali ipak nisi
nita vie od maine. To te nee napraviti detektivom. I ta ti uopte zna?
Zaepi, sada, i pusti me da razmiljam."
Robot je mirno uzvratio: "Mislim da bi bilo bolje da spusti glas, Elija.
Dozvoljavam da ja zaista nisam detektiv u onom smislu u kome si to ti, ali bih
ipak voleo da te upozorim na jednu malu stvar."
"Uopte me ne znaima."
"Dozvoli. Ako nisam u pravu, reci mi to i nikakvog zla nee biti. Evo,
samo ovo. Prole noi iziao si iz nae sobe da nazove Desi kunim
komunikatorom. Ja sam bio predloio da tvoj sin ide umesto tebe. Rekao si mi da
meu iteljima Zelje nije obiaj da otac alje svog sina u opasnost. Da li taj
obiaj vredi i za majke?"
"Da, narav...", poe Bejli i zastade.
"Shvata, zar ne, ta hou da kaem?" upita R. Denil. "Da se Desi plaila
za tvoju bezbednost i da je zaista elela da te odgovori, rizikovala bi svoj
ivot, a ne bi poslala sina. injenica da je poslala Bentlija moe znaiti samo
to da je oseala da on nee biti izloen opasnosti, ali da bi pod istim
uslovima ona to bila. Da su zaverenici ljudi nepoznati Desi, to ne bi bio
sluaj, ili ona, bar, ne bi imala razloga da misli da je tako. S druge strane,
ako pripada zaveri, znala bi, Elija, da je posmatraju i da e je prepoznati,
dok Bentli moe proi neprimeeno."
"ekaj malo", ree Bejli, osaajui muninu. "Pomalo cepidlai, ali..."
Nije bilo razloga da se eka. Signal na komesarovom stolu ludo je
zasvetlucao. R. Denil je ekao da Bejli odgovori, ali ovaj je samo bespomono
zurio. Robot je dodirnuo kontakt. "ta je?"
Progovorio je promukli glas R. Semija: "Ovde je neka gospoa koja eli da
vidi Eliju. Rekao sam joj da je zauzet, ali ona nee da ode. Kae da se zove
Desi."
"Pusti je unutra," ree R. Denil mirno i njegove se smee oi bezoseajno
sretoe s paninim pogledom Bejlija.
14. MO IMENA
Bejli je ostao na nogama, ukoen od oka, dok mu je Desi pritrala,
grlei ga i vrsto ga drei za ramena.
Proaptao je bledim usnama: "Bentli?"
Pogledala ga je i zatresla glavom, dok joj je smea kosa leprala. "Ben je
dobro."
"Pa onda..."
Desi je izgovorila kroz bujicu jecaja, tihim glasom koji se jedva mogao
razumeti: "Ne mogu vie, Elija. Ne mogu. Ne mogu ni da spavam ni da jedem.
Moram ti rei."
"Nemoj nita govoriti", ree Bejli zabrinuto. "Zaboga, Desi, ne sada."
"Moram. Uinila sam neto strano. Neto odista strano. Ah, Elija..."
Glas joj je postao nerazumljiv.
Bejli beznadeo ree: "Nismo sami, Desi." Podigla je oi i pogledala R.
Denila, ne prepoznavi ga. Suze u njenim oima pretvorile su robota u nejasnu
mrlju.
R. Denil tiho promrmlja: "Dobar dan, Desi."
Upitala je, uzbuena daha: "Je li to - robot?"
Obrisala je rukom oi i izvukla se iz Bejlijevog zagrljaja. Duboko je
uzdahnula i na trenutak se na njenim usnama pojavio drhtavi smeak. "To si ti,
zar ne?"
"Da, Desi."
"I tebi nita ne smeta ako te nazovem robotom?"
"Ne, Desi. Ja jesam robot."
"A ja se neu uvrediti ako me neko nazove glupaom i idiotom i
subverzivnim agentom, jer ja to zaista jesam."
"Desi!" promumla Bejli.
"Nemoj, Elija", rekla je. "Ako je tvoj partner, onda i on sme da zna. Ne
mogu vie da ivim s tim. Od jue mi je neopodnoljivo. Ne tie me se ako me i
uhapse. Svejdeno mi je, ak, ako me poalju i u najnie kvartove i nateraju me
da ivim od sirovog kvasca i vode. Svejedno mi je... Nee dozvoliti da mi to
uine, zar ne, Elija? Nemoj dozvoliti da mi ita uine. Ja se... ja se bojim."
Bejli je potapa po ramenu i pusti je da se isplae.
On se obrati R. Denilu: "Nije joj dobro. Ne moemo je ovde drati. Koliko
je sati?"
R. Denil ree, uopte ne pogledavi ni na kakav sat: "etrnaest asova i
etrdeset pet minuta."
"Komesar se moe vratiti svakog trenutka. Pozovi, molim te, policijska
kola. O svemu moemo razgovarati i na podzemnom auto-putu."
Desi tre glavu: "Na podzemnom auto-putu? Ah, ne, Elija!"
Bejli ree to je mogao mirnijim tonom: "Sluaj, Desi, nemoj imati
predrasuda. Ne moemo koristiti trani ekspres dok si u ovakvom stanju. Budi
dobra i smiri se, ili neemo moi da proemo ni kroz kancelarijske prostorije.
Doneu ti vode."
Obrisala je lice vlanom maramicom i rekla: "Ah, pogledaj moju minku."
"Ne brini za minku", ree Bejli. "Denile, ta je s kolima?"
"Ve nas ekaju, parnteru Elija."
"Hajde, Desi."
Ali ona mu izmae. "Molim te. Ne mogu ovako pred ljude. Biu odmah
gotova."
ovek i robot su ekali. ovek je nervozno stezao ake; robot je bio
potpuno miran.
Desi je pretraila svoju torbicu, traei potrebne predmete. (Bejli je
jednom sveano izjavio da je enska tana jedina stvar koja se, jo od
medijevalnih vremena, oduprla naprektu. ak se ni elektromagnetski avovi nisu
mogli probiti da zamene metalne kope.) Desi izvue ogledalce i malu plastinu
vreicu s predmetima za kozmetiku, koje joj je Bejli kupio za jedan roendan.
"Tako", rekla je posle nekoliko trenutaka minkanja. Jo je nekoliko puta
poravnala kosu, ali je i dalje izgledala vrlo nezadovoljna sobom. "Pa, valjda
e biti dobro."
"minkanje se Bejliju inilo beskrajno dugo.
"Hajde", ree najzad on. Imala je jedva dovoljno vremena da vrati vreicu
u tanu, a on ju je ve gurao kroz vrata.
Mistina tiina podzmenog auto-puta okruila ih je sa svih strana.
Bejli ree: "Hajde, Desi."
Mir koji je prekrivao Desino lice otkako su napustili komesarovu sobu
sada se poeo mutiti. Pogledala je najpre mua, a onda Denila, bespomno
utei.
Bejli ponovi: "Govori, Desi. Molim te. Da li si poinila neki zloin?
Stvarni zloin?"
"Zloin?" Nesigurno je zatresla glavom.
"Savladaj se. Nemoj posati histerina. Samo reci - da ili ne, Desi. Jesi
li" - malo je oklevao - "nekog ubila?"
"ta ti pada na pamet, Elija Bejli!"
"Da ili ne, Desi?"
"Ne. Naravno da ne."
vrst vor u Bejlijevom elucu naglo je popustio. "Da li si neto ukrala?
Falsifikovala bonove za racionisanje? Ili nekoga napala? Neto unitila?
Govori, Desi."
"Nisam nita uinila - nita naroito. Nije mi ni palo na um nita
slino." Pogledala je preko ramena. "Elija, moramo li ovde ostati?"
"Ostaemo ovde dok ne zavrimo. A sada, poni ispoetka. ta si htela da
nam kae?" Iznad Desine sagnute glave Bejlijeve oi susretoe se sa R.
Denilovim.
Desi je poela tihim glasom, koji je, to je due govorila, postajao sve
sigurniji i jasniji.
"Re je o onim ljudima, medijevalistima. Zna, Elija. Svuda ih ima, uvek
neto govore. ak i u starim danima, dok sam bila dijetetski asistent, bilo je
tako. Sea li se one moje prijateljice, Elizabete Tornbon? I ona je bila
medijevalist. Uvek je govorila da sve nae nevolje dolaze od Grada i kako je
sve bilo bolje pre nego to su nastali Gradovi."
"Pitala sam je kako u to moe biti tako sigurna, naroito poto smo se ti
i ja upoznali, Elija. (Sea li se o emu smo razgovarali?) A ona bi onda
navela neto iz onih mikropamfleta koje je napisao onaj tip. Ne seam mu se
imena."
Bejli odsutno ree: "Ogrinski."
"Da, samo su mnogi drugi pamfleti bili jo gori. A onda, kad sam se udala
za tebe, postala je sarkastina. Govorila je kako u ja sada postati veliki
pristalica Grada, poto sam se udala za policajca. Posle toga nismo mnogo
razgovarale, a onda sam ja napustila posao, i to je bilo sve. Govorila je mnoge
stvari samo da me okira, ili da sama izgleda tajanstveno i zagonetno. Bila je
usedelica i nije se udala sve do svoje smrti. Mnogi medijevalisti su takvi, na
ovaj ili onaj nain. Sea li se, Elija, da si jednom rekao da ljudi svoje
vlastite nedostatke ponekad pripisuju drutvu i da ele da preurede Gradove
zato to ne znaju kako bi doveli u red svoj ivot."
Bejli se seao, ali sada su mu vlastite rei zvuale neozbiljno i povrno.
Blago je kazao: "Dri se teme, Desi."
Ona je nastavila: "Liza je uvek govorila kako e jednom doi dan kada e
se ljudi morati zajedno odupreti svemu ovome. Rekla je da su za sve krivi
Svemirci, jer oni ele da Zemlja ostane slaba i zaostala. Jedan od njenih
najmilijih izraza bio je, da smo mi 'dekadentni'. Pogledala bi jelovnik koji
sam pripremala za sledeu sedmicu, namritla se i rekla: "Dekadentno,
dekadentno!" U kuhinji bi je Dejn Majers oponaala, a mi bismo svi umirali od
smeha. Elizabeta je takoe govorila da emo jednog dana svriti sa Gradovima i
vratiti se prirodi, kao i da emo se obraunati s Svemircima koji pokuavaju da
nas zauvek priveu za Gradove, uvodei robote. Samo, ona ih nikad nije zvala
robotima. Obino bi rekla: "Bezdune udovine maine - oprosti na izrazu,
Denile."
Robot ree: "Ne znam ta znai prvi pridev koji si navela, Desi, ali u
svakom sluaju ti se oprata. Molim te, nastavi."
Bejli se nemirno mekoljio. Uvek je bilo tako sa Desi. Nikakva urba,
nikakva kriza nije je mogla naterati da neto ispiria na bilo koji drugi
nain, osim ovakvim okolianjem.
Ona nastavi: "Elizabeta se uvek izraavala tako kao da sa njom stoji mnogo
ljudi. Uvek bi govorila koliko ih je bilo na poslednjem sastanku, a onda bi
zastala i gledala me s ponosom, a, istovremeo, i s nekim strahom, kao da bih je
ja mogla uvaliti u neku nevolju. Oekivala je da u je neto vie o tome
ispitivati. Naravno, nikada je nisam nita pitala. Nisam joj to htela
priutiti."
"Meutim, kad sam se udala za tebe sve je i onako bilo gotovo..."
Zastala je na trenutak.
"Nastavi, Desi", ree Bejli.
"Sea li se, Elija, one nae svae? Mislim na ono kad smo se svaali oko
imena Dezabel?"
"Pa ta?" I samom Bejliju bilo je potrebno nekoliko trenutaka da se seti
da je to Desino puno ime, a ne ime neke druge ene.
Okrenuo se R. Denilu, da objasni: "Desino puno ime je Dezabel. Ona ga ne
voli i zato ga ne upotrebljava."
R. Denil je ozbiljno klimnuo, a Bejli je pomisli: do avola, zato mu to
govorim?
"Ta svaa me je veoma uznemirila, Elija", nastavila je Desi. "Zaista
jeste. Moda je to glupo, ali ja sam razmiljala i razmiljala o onome to si
rekao. Mislim ono, da je Dezabel samo starovremska ena koja se borila za
nain ivota svojih predaka, a protiv udnih obiaja doljaka. Na kraju
krajeva, i ja sam Dezabel i uvek sam..."
Zastala je, traei re. Bejli joj priskoi u pomo. "Poistovetila sebe s
njom?"
"Da." Ali odmah zatrese glavom i pogleda nekud daleko. "Ne stvarno,
naravno. Ne doslovno. Ne onako kako sam je zamiljala, zna. Ja nisam bila
takva."
"Znam to, Desi. Ne budi luda."
"Ali, ipak, razmiljajui mnogo, dola sam do ubeenja da je i dananje
vreme upravo onakvo kakvo je bilo i onda. Mi, itelji Zemlje, imali smo svoj
nain ivota, a onda su doli Svemirci s mnogim novim stvarima i pokuali da
nas prisile da ivimo kao i oni. Pomislila sam, onda, da su medijevalisti ipak
u pravu. Moda bismo se zaista morali vratiti starim nainima ivota. I tako
sam potraila Elizabetu."
"Da, nastavi."
"Ona je rekla da ne zna o emu ja to govorim, i da sam, osim toga,
policajeva ena. Ja sam rekla da to nema veze i konano mi je obeala da e s
nekim razgovarati. Oko mesec dana kasnije dola je i rekla da im se mogu
prikljuiti i sve od tada je pohaam njihove sastanke."
Bejli je tuno pogleda. "I nikad mi nita o tome nisi rekla?"
Desin glas je zadrhtao: "ao mi je, Elija."
"Od aljenja nema pomoi. Reci mi sada sve to zna o sastancima. Najpre,
gde su se odravali?"
Poeo ga je preplavljivati oseaj oduzetosti. Ono u ta ne bi nikad
poverovao pokazalo se kao injenica izvan svake sumnje. U izvesnom smislu,
poto je neizvesnost minula, bilo mu je lake.
Odgovorila je: "Ovde dole."
"Ovde dole? Misli, na ovom mestu? ta, zapravo, misli da kae?"
"Ovde, na podzemnim auto-putevima. Zato nisam ni elela da doem ovamo.
Premda je ovo divno mesto za sastanke. Sakupili bismo se..."
"Koliko vas?"
"Nisam sasvim sigurna - oko ezdeset, sedamdeset. Mi smo inili samo
lokalni ogranak. Ovamo bi doneli stolice na sklapanje i malu zakusku i neko bi
odrao govor, ponajvie o tome kako je divan bio ivot u staro doba i kako emo
jednoga dana unititi udovita, to jest robote, a s njima i Svemirce. Govori
su bili prilino dosadni, jer su svi bili jednaki. Prosto, podnosili smo ih.
Najzgodnije je bilo to to smo se tako sastajali i to smo se oseali veoma
vani. Neprestano smo se zaklinjali i izmiljali tajne pozdrave kojima emo se
pozdravljati kad se sretnemo negde napolju."
"Zar vas niko nikad nije prekinuo? Nisu prolazila policijska kola ili
vatrogasna milicija?"
"Ne. Nikada."
R. Denil upade: "Zar to nije neobino, Elija?
"Moda i nije" odgovori Bejli zamiljeno. "Postoje neki manji prolazi koji
se gotovo nikada ne koriste. Meutim, prilino je teko utvrditi koji su to
prolazi. Da li je to sve to ste radili na sastancima, Desi? Drali govore i
igrali se zaverenika?"
"To je uglavnom sve. Ponekad smo pevali pesme. I, naravno, bilo je tu jela
i pia. Ne mnogo. Obino sendvii i nekakav voni sok."
"U tom sluaju", ree Bejli gotovo grubo, "ta ti je sada na savesti?"
Desi zatrepta: "Ti si besan."
"Molim te", ree Bejli sa gvozdenim strpljenjem, "odgovori na moje
pitanje. Ako je sve to bilo tako bezazleno, zato si jue i danas bila u takvoj
panici?"
"Mislila sam da e te ubiti, Elija. Zaboga, zato se pravi da ne razume?
Objasnila sam ti."
"Ne, nisi. Jo nisi. Ispriala si mi neto o bezazlenoj maloj tra-partiji
kojoj si pripadala. Jesu li ikada drali otvorene demonstracije? Da li su ikada
unitavali robote? Podstrekivali na pobune? Ubijali ljude?"
"Nikada, Elija, ne bih radila takve stvari. Ne bih ostala njihov lan da
su me na tako neto poeli nagovarati."
"Pa zato onda kae da si uinila stranu stvar? Zato oekuje da e te
uhapsiti?"
"Pa, govorili su da e jednog dana izvriti pritisak na vladu. Trebalo je
da budemo organizoavani, a kasnije bi doli ogromni trajkovi i razne sabotae.
Mogli bismo prisiliti vladu da istera sve robote i da prinudi Svemirce da se
vrate odakle su i doli. Mislila sam da su to samo prazne prie, a onda je
poelo ovo s tobom i Denilom. Rekli su: 'Sada moramo stupiti u akciju' i 'Ovo
mora svima posluiti kao primer i odmah u zametku zaustaviti robotsku
invaziju'. To su govorili u linim prostorijama, ne znajui o kome govore. Ali
ja sam znala. Odmah."
Glas joj je zamro.
Bejli je omekao. "Hajde, Desi, nije to nita. To su samo prie. I sama
vidi da mi se nita nije dogodilo."
"Ah, tako sam se bojala. Mislila sam da sam i ja delimino krivac za to.
Da je dolo do ubijanja i razaranja - mogli ste biti ubijeni i ti i Bentli - a
sve bi to bila moja greka. Mislila sam da bi me poslali u zatvor jer sam s
njima saraivala."
Bejli je pusti da se isplae. Prebacio joj je ruku preko ramena i
stisnutih ustiju gledao je R. Denila koji mu mirno uzvrati pogled.
Bejli nastavi: "A sada, molim te, razmisli, Desi. Ko je bio voa grupe?"
Ona je postala mirnija i brisala je oi maramicom. "Voa je bio neki ovek
po imenu Dozef Klemin, ali on je, u stvari, neki jadniak. ovek vrlo malog
rasta, koji se uvek uzrujavao. Mislim da je potpuno bezazlen. Nee ga
uhapsiti, zar ne, Elija? Samo zato to sam ti ja rekla?" Oigleno je imala
griu savesti.
"Jo nisam nikoga uhapsio. Od koga je Klemin dobijao uputstva?"
"Ne znam."
"Da li su kakvi stranci dolazili na sastanak? Zna ta mislim - nekakve
glaveine iz glavnog taba?"
"Ponekad bi dolazili neki da odre koji govor. To nije bilo vrlo esto,
dvaput godinje."
"Moe li ih imenovati?"
"Ne. Predstavljali bi ih uvek kao 'jednog od naih', ili kao 'prijatelja'
iz tog i tog kraja."
"Shvatam. Denile!"
"Da, Elija", ree R. Denil.
"Opii ljude koji su nas onda sledili. Zanima me da li ih Desi moe
prepoznati."
R. Denil je izrecitovao ceo spisak, s klinikom tanou. Desi je sluala
s izrazom dosade, kad god bi robot u brojkama iznosio fizike osobine
pojedinaca, a onda bi odluno zatresla glavom.
"Ne mogu. Ne mogu", povikala je. "Ne mogu niega da se setim! Ne mogu da
se setim ni kako su izgledali..."
Zastala je i izgledalo je kao da razmilja. Zatim je rekla: "Jesi li kazao
da je jedan od njih radio na farmi kvasca?"
"Frensis Klusar", ree R. Denil. "Zaposlen je na njujorkoj farmi kvasca."
"Seam se da je jednom jedan ovek drao govor, dok sam ja sedela u prvom
redu, i uinilo mi se da je mirisao na kvasac. Znate ta mislim. Seam se toga
samo zato to sam tog dana imala pokvaren eludac i od mirisa kvasca mi je
pozlilo. Morala sam da ustanem i da se preselim u zadnje redove. Naravno, nisam
mogla objasniti u emu je stvar. Bilo mi je tako neprijatno. Moda je to ovek
o kome govorite. Na kraju krajeva, kad ovek itavo vreme radi s kvascem, miris
mu se zavue u odeu." mrknula je.
"Da li se sea kako je izgledao?" upita Bejli.
"Ne", odgovorila je odluno.
"Onda, u redu. Sluaj, Desi, odveu te tvojoj majci. Bentli e ostati s
tobom i nijedno od vas dvoje ne sme napustiti Sekciju. Ben moe izostati iz
kole, a ja u udesiti da vam se obroci alju u stan i da policija straari u
hodnicima i pred zgradom."
"A ti?" zadrhtala je Desi.
"Ja neu biti u opasnosti."
"Kad u te videti?"
"Ne znam. Moda za dan ili dva." Rei su mu zvuale uplje.
Vratili su se na auto-put. Bejli i R. Denil bili su sada sami. Bejli je
smrknuto razmiljao.
"ini mi se", ree on, "da pred sobom imamo organizaciju ustrojenu na dva
nivoa. Prvo, tu je iroka osnova bez nekog naroitog programa, ija je svrha
samo to da u sluaju eventualne pobune prui masovnu podrku. U drugom planu je
mnogo ua grupa, elita koja ima dobro isplaniran program akcije. Tu elitu
moramo pronai. Operativne grupe, o kojima je Desi govorila, mogu se
zanemariti."
"Sve je to tano", uzvrati R. Denil, "ako Desinu priu moemo da uzmemo
kao pouzdanu."
"Mislim", ree Bejli ukoeno, "da se Desina pria moe prihvatiti kao
postpuno istinita."
"Tako izgleda", ree R. Denil. "U njenim cerebroimpulsima nema niega to
bi ukazivalo na sklonost prema laganju."
Bejli uvreeno pogleda robota. "I ja mislim da nema. Ali, razume, nema
potrebe da se njeno ime spominje u naem izvetaju":
"Ako ti tako eli, partneru Elija, slaem se", odvrati mirno R. Denil,
"ali nai izvetaji onda nee biti ni potpuni ni tani."
Bejli ree: "Moda je i tako, ali to nee nikome naneti tetu. Ona nam je
dala sve informacije za koje je znala, a ako joj pomenemo ime, samo bi dospela
u policijsku arhivu. Ne elim da se to dogodi."
"U tom sluaju, pristajem - ako je sigurno da se od nje nita vie ne moe
saznati."
"Ona vie nita ne zna. Jamim za to."
"Moe li mi objasniti kako je to re Dezabel - samo zvuk jednog imena -
mogla navesti tvoju enu da sasvim promeni miljenje? Motiv mi se ini prilino
nejasan."
Putovali su polako kroz vijugav prazan tunel.
Bejli odvrati: "Teko je to objasniti. Dezabel je retko ime. Pripadalo je
nekada eni vrlo ravog ugleda. Moja ena je znala za to i priinjavalo joj je
zadovoljstvo da se osea pokvarenom i zlom. Bila joj je to nekakva protivtea
za vrlo solidan ivot koji je vodila."
"Zato bi jedna dobra ena elela da se osea pokvarenom?"
Bejli se gotovo nasmejao. "ene su ene, Denile. Svojevremeno sam uinio
vrlo glupu stvar. Jednom, kad sam bio nervozan, ustvrdio sam da istorijska
Dezabel nije bila ba naroito pokvarena i da je u krajnjoj liniji bila dobra
ena. Kasnije sam to poalio. Ispalo je da sam time uinio Desi strano
nesrenom. Razorio sam joj neto to se nije moglo zameniti neim durgim.
Mislim da je ono to je sledilo predstavljalo njen nain osvete. Uveren sam da
je poelela da me kazni na taj nain to je poela da radi stvari sa kojima se
ja nikako ne bi sloio. Ne bi se, ipak, moglo rei da je ta njena elja bila
svesna."
"Moe li elja biti drugaija nego svesna? Zar to nije protivurenost
pojmova?"
Bejli se upilji u R. Denila, pomislivi da je beznadeno pokuati da mu se
objasni ta je to podsvest. Umesto toga, rekao je: "Kako izgleda, Biblija ima
veliki uticaj na ljudsko miljenje i oseanje."
"ta je to Biblija?"
Bejli je za trenutak zastao iznenaen, a zatim se iznenadio zbog svoje
iznenaenosti. Znao je da su Svemirci iveli u skladu sa strogom
mehanicistikom filosofijom i da je R. Denil mogao znati samo ono to je njima
bilo blisko; ne vie od toga.
Rekao je osorno: "To je sveta knjiga najmanje polovine zemaljskog
stanovnitva."
"Ne shvatam smisao prideva 'sveta'."
"To znai da je veoma uvaavana. Njeni razni delovi, ako se tumae na
pravi nain, sadre pravila za ponaanje koja su, po miljenju velikog broja
ljudi, najpogodnija za konano ostvarenje ljudske sree."
Izgledalo je da R. Denil paljivo razmatra njegove rei. "Da li su ta
pravila ukljuena u vae zakone?"
"Bojim se da nisu. Zakon, sam po sebi, ne sprovodi ta pravila. Njih ovek
treba da sledi iz svojih unutarnjih potreba. U izvesnom smislu, ta su pravila
iznad svakog zakona."
Bejli se udno nasmeja: "Hoe li da ti navedem delove iz Biblije? Jesi li
rad da ih uje?"
"Da, molim te."
Bejli uspori kola, a zatim ih zaustavi. Nekoliko trenutaka drao je oi
zatvorene, priseajui se. eleo je da upotrebi patetini ton srednjeg veka,
ali bi taj jezik R. Denilu zvuao kao trtljanje.
Poeo je, toboe sluajno koristei rei osavremenjene verzije, kao da
pria kakvu priu iz sadanjeg ivota, umesto da je iznosi kao povest koja
dopire iz daleke, maglom obavijene ovekove prolosti.
"Isus se popeo na Maslinovu goru, a u zoru se vratio u hram. Ljudi su mu
prili i on je poeo da im dri propoved. Mudraci i fariseji doveli su pred
njega jednu enu uhvaenu u preljubi i zapitali ga: 'Uitelju, ova je ena bila
zateena na delu, u preljubi. Mojsijevi nas zakoni ue da bi je trebalo
kamenovati. ta ti kae?'
Govorili su tako, postavljajui mu zamku, kako bi kasnije mogli podii
optubu protiv njega. Ali je Isus, sagnut, ispisivao neto prstom po tlu, kao
da ih ne uje. Poto su nekoliko puta ponovili svoje pitanje, Isus se uspravi i
ree: 'Onaj meu vama koji je bez greha neka prvi baci kamen na nju.'
Zatim se ponovo sangnuo i nastavio da pie po tlu. Oni koji su uli
njegove rei, povueni svojom saveu, poee se razilaziti, najpre najstariji
meu njima, a zatim i svi drugi. Isus ostade sam sa enom koja je stajala pred
njim. Kada se ponovo uspravio i video da vie nema nikog osim ene, upita je:
'eno, gde su tvoji tuitelji? Zar te niko nije osudio?'
Ona je odgovorila: 'Niko, Gospode.'
Onda joj Isus ree: 'Ni ja te ne osuujem. Poi i ne grei vie.'"
R. Denil je paljivo sasluao, a zatim upita: "ta je to preljuba?"
"Nije vano. Bio je to prestup i u to doba kazna je bila kamenovanje; to
e rei, ljudi su bacali kamenje na okrivljenog sve dok ga ne bi ubili."
"A da li je ena poinila prestup?"
"Jeste."
"Zato je onda nisu komenovali?"
"Niko od tuilaca nije osetio da bi to mogao uiniti, posle onoga to je
Isus rekao. Ova pria pokazuje da postoji i neto vie nego to je oseaj za
pravdu koji je u tebe usaen. Postoji ljudski postupak koji se naziva milosre;
ponaanje koje se naziva pratanje."
"Te mi rei nisu poznate, partneru Elija."
"Znam", promrlja Bejli. "Znam."
Pokrenuo je policijska kola koja su s trzajem pojurila divljom brzinom.
Bejli je oseao kako ga pogon pritiska uz sedite.
"Kuda emo" upita R. Denil.
"U fabriku kvasca", ree Bejli, "da izvuemo istinu iz zaverenika Frensisa
Klusara."
"Zna li na koji emo nain to uiniti, Elija?"
"Ja ne. Ali ti zna, Denile. Vrlo jednostavan nain."
Pojurili su punom brzinom.
15. HAPENJE JEDNOG ZAVERENIKA
Bejli je oseao kako nejasni smrad kvaevog podruja postaje sve jai.
Miris kvasca mu nije bio neprijatan, kao mnogim drugim - kao, recimo, Desi.
ak mu se na izvestan nain i sviao.
Svaki put kad bi osetio miris sirovog kvasca, alhemija ula vratila bi ga
u prolost, trideset godina uznazad. Bilo mu je deset godina i nalazio se u
poseti kod strica Borisa, koji je radio na farmi kvasca. Stric Boris je uvek
imao malu zalihu kvaevih proizvoda, sitnih kolaa, okoladnih bombona u
kojima je bila slatka tenost, slatkia u obliku maaka i pasa. Iako je bio
mali, znao je da stric Boris ne bi smeo imati te stvari i uvek ih je vrlo
obazrivo jeo, sedei u uglu, okrenut leima prema sredini sobe. Jeo ih je brzo,
da ga neko ne uhvati.
To im je davalo jo bolji ukus.
Jadni stric Boris. Doiveo je jednog dana nesreu i umro. Nikad mu nisu
tano rekli kako se sve zbilo i on je gorko plakao jer je mislio da su strica
Borisa uhapsili zbog krijumarenja kvasca iz fabrike. Oekivao je da e i njega
uhapsiti i pogubiti. Mnogo godina kasnije paljivo je prelistao policijske
arhive i pronaao istinu. Stric Boris je pao pod tokove nekog transporta. Bio
je to jadni svretak jednog romantinog mita. Ali ipak, mit mu se uvek ponovo
raao u dui, barem za trenutak, kad bi osetio miris sirovog kvasca.
Kvaev Grad nije bilo zvanino ime nijednog dela Njujorka. Nije se moglo
nai ni na jednoj mapi ili priruniku. Ono to se popularno zvalo Kvaev Grad
obuhvatalo je ogranke Njujorka, Nju Brunsvika i Trentona. Bila je to iroka
traka koja se protezala preko povrina koje je zahvatao srednjevekovni Nju
Derzi. Tu su se mogli nai i naseljeni punktovi, ali veinom su bile smetene
farme na kojima su se odgajale hiljade vrsta kvasca.
Petina gradskog stanovnitva radila je na farmama kvasca, a druga petina
bila je zaposlena u industrijama povezanim s kvascem. Proizvodnja je poinjala
brdima grube celuloze, koja se dovlaila u grad iz uma Alegenskih planina, a
zatim prolazila kroz kiselinu, koja ju je pretvarala u glukozu. U Grad su se,
osim toga, dovozili ogromni tereti alitrenih i fosfatnih jedinjenja koja su
bili najvaniji dodaci u proizvodnji miliona kilograma organske materije to je
pristizala iz hemijskih laboratorija. Iz svega toga stvaralo se samo jedno:
kvasac i samo kvasac.
Bez kvasca, est od osam milijardi itelja Zemlje umrlo bi od gladi u roku
od godinu dana.
Bejli se ohladio na samu tu pomisao. Pre tri dana ova je mogunost bila
stvarna kao i sada, ali pre tri dana ne bi nikada na nju pomislio.
Izbili su iz podzemnog auto-puta u predgraa Njujorka. Retko nastanjene
avenije granale su se izmeu jednolinih blokova zgrada u kojima se proizvodi
kvasac i nita nije sputavalo njihovu brzu vonju.
"Koliko je sati, Denile?" upita Bejli.
"estnaest asova i pet minuta", odgovori R. Denil.
Onda emo ga zatei na radu, ako je u dnevnoj smeni."
Bejli je parkirao kola u prostoru za utovar.
"To su, dakle, te farme, Elija?" upita robot.
"Samo njihov mali deo", ree Bejli.
Uli su u hodnik u kome se nalazio dvostruki red kancelarija. Devojka na
recepciji sva se pretvorila u smeak: "Koga elite da vidite?"
Bejli otvori svoju lisnicu. "Policija. Da li neki Frensis Klusar radi u
vaoj fabrici?"
Devojka se uznemirila. "Mogu da proverim."
Ukopala je telefon u liniju na kojoj je pisalo 'Personal' i izgovorila
neto to se nije moglo uti.
Bejli je znao da se u ovakav telefon moe i aputati, a da se s druge
strane ipak uje normalan glas. Rekao je: "Govorite glasno, molim vas. elim da
vas ujem."
Devojine rei postale su jasnije, ali je ve bila gotovo pri kraju.
"...kae da je policajac, gospodine."
Crnomanjast, dobro obuen ovek doao je vrata. Imao je tanke brkove, i
poeo je elaviti. Nasmeio se bledo i rekao: "Ja sam Preskot, zaduen za
personal! U emu je stvar, gospodine?"
Bejli ga je hladno pogledao i Preskotov smeak brzo ispari.
Preskot ree: "Ne bih eleo da se radnici uznemiruju. Vrlo su osetljivi
kad je re o policiji":
Bejli odvrati: "udno, zar ne? Da li je Klusar ovde."
"Da, gospodine."
"Onda mi dajte tap. A ako on nestane pre no to mi stignemo tamo, vratiu
se da s vama ponovo razgovaram."
Preskot se vie nije uopte smeio. Promrmljao je: "Dau vam tap,
gospodine."
tap-vodi bio je podeen tako da ih odvede u odsek CG, sekcija 2. ta je
to znailo u fabrikoj terminologiji Bejli nije znao. Nije ni morao. tap je
bio mali predmet, podeen za runu upotrebu. Kad je tap leao u onom pravcu u
kome je ovek trebalo da ide vrh bi se malo zagrejao, ali bi se odmah ohladio
im bi ovek skrenuo s pravog puta. tap se zagrevao sve vie to je cilj bio
blii.
Laiku bi takav tap-vodi bio od male koristi, poto su razlike u
zagrevanju bile vrlo male, ali je bilo malo gradskih itelja koji se nisu
snalazili u upotrebi tapa. Jedna od najpopularnijih i venih dejih igara
murke kroz kolske hodnike zasnivala se na upotrebi tapova-vodia.
Bejli je ve stotina puta koristio takav tap i njime je uvek mogao
pronai najkrai put, kao da hoda po geografskoj karti. Kad je stupio u veliku
i sjajno osvetljenu sobu, posle desetak minuta, vrh tapa-vodia bio je gotovo
vru.
Bejli se obrati radniku koji je stajao najblie vratima: "Da li je ovde
Frensis Klusar?"
Radnik je pokazao glavom. Bejli je poao u naznaenom pravcu. Miris kvasca
postajao je sve jai, uprkos ventilatorima koji su neprestano menjali vazduh.
Neki ovek na drugom kraju prostorije ustade, skidajui pregau. Bio je
srednje visine, duboko izbrazdanog lica, i mada je izgledao srazmerno mlad kosa
mu se mestimino poela prevlaiti sedinom. Imao je velike, vornovate ruke,
koje je polako brisao pekirom od celteksa.
"Ja sam Frensis Klusar", ree on.
Bejli kratko pogleda R. Denila. Robot klimnu.
"Dobro", ree Bejli. "Gde bismo mogli da porazgovaramo?"
"Bilo gde", ree Klusar polako, "ali moja smena jo nije zavrila posao.
Kako bi bilo da razgovaramo sutra?"
"Sutra bi moglo biti prekasno. Razgovaraemo sada." Bejli otvori lisnicu i
pokaza je Klusaru.
Ali Klusarove ruke uopte nisu zadrhtale. Nastavio je da ih pomno brie,
hladno primetivi: "Ne znam kakav sistem imate u policijskoj stanici, ali vreme
odreeno za jelo ovde je vrlo kratko i ako ovek izostane, ostaje bez iega.
Jedem izmeu sedamnaest i sedamnaest i etredeset pet, ili uopte ne jedem."
"U redu", odvrati Bejli. "Udesiu da dobijete jelo."
"Prekrasno", ree neveselo Klusar. "Kao neki aristokrata ili kao policajac
sa C-inom. ta u jo dobiti? Privatno kupatilo?"
"Vi samo odgovarajte na pitanja, Klusare", ree Bejli, "a ale sauvajte
za svoju devojku. Gde moemo da razgovaramo?
"Ako elite da razgovarate, moete upotrebniti sobu za merenje. Meni je
sasvim svejedno."
Bejli odvede Klusara u prostoriju za merenje. Bila je to etvorougaona
prostorija, gotovo antiseptiki bela, a kontrola vazduha bila je u njoj
nezavisna od ostalih prostorija i bolja. Po zidovima su bili naslagani
osetljivi elektronski tegovi pokriveni staklenim zvonima, kojima se upravljalo
spolja elektromagnetskim poljima. Dok je bio u koledu, Bejli je vebao na
jeftinijim modelima. Jedan od tih tegova, koji je prepoznao, mogao je izmeriti
teinu od jedne milijarde atoma.
Klaus ree: "Mislim da nam ovde neko vreme niko nee smetati."
Bejli je neto promrmljao, a onda se obratio Denilu: "Molim te, izii i
reci da ovamo donesu jelo za Klusara. I, molim te, saekaj napolju dok jelo ne
stigne."
Promatrao je R. Denila kako odlazi, a onda se obratio Klusaru: "Vi ste
hemiar?"
"Ja sam zimolog, ako nemate nita protiv."
"U emu je razlika?"
Klusar ga pogleda s visine. "Hemiar mea neke smrdljive tenosti, kao da
kuva supu. Zimolog je ovek koji odrava u ivotu nekoliko milijardi ljudi. Ja
sam specijalista za kvaeve kulture."
"Dobro, dobro", odvrati Bejli.
Ali Klusar je nastavio: "Ova laboratorija je dua cele njujorke fabrike
kvasca. Ne proe nijedan dan, nijedan as, a da se kulture svake mrvice kvasca
u fabrici ne proveravju u naim kotlovima. Nastojimo da zadovoljimo prehrambene
potrebe. Mi odgajamo nove kulture, popravljamo stare, odvajamo bezvredno i
sortiramo kvasac prema kvalitetu i nameni.
Kad su itelji Njujorka pre nekoliko godina poeli da jedu jagode, to,
dragi moj, nisu bile jagode. Bila je to naroita kultura kvasca, s velikom
koliinom eera, s posebnom bojom i naroitim dodatnim mirisom. Te su jagode
bile proizvedene upravo u ovoj prostoriji.
Pre dvadeset godina saccharomyces olei benedictae bile su obine otpadne
gljivice s ukusom plesni i potpuno nekorisne. I dalje imaju ukus plesni, ali
koliina masnoa u njima popela se sa petnaest na osamdeset sedam odsto. Kad se
budete danas vozili ekspresom, setite se da se ekspresi podmazuju iskljuivo sa
s. o. benedictae, kulturom AG-7. Napravili smo je u ovoj sobi. I zato nemojte
me zvati hemiarem. Ja sam zimolog":
Protivno svom nainu ophoenja, Bejli se malo povukao pred estokim
ponosom svog sabesednika.
Naglo je rekao: "Gde ste bili prole noi, izmeu osamnaest i dvadeset
asova?"
Klusar slee ramenima: "etao sam. Posle veere volim da se proetam."
"Da li ste posetili neke prijatelje? Ili ste ili u video-dvoranu?
"Ne. Samo sam etao." Bejlijeve usne se stisnue. Da je Klusar iao u
video, morao bi to dokazati ponitenom kartom u bloku za racionisano gledanje.
Da je bio s prijateljem, morao bi ga imenovati.
"Onda, niko vas nije video?"
"Moda neko i jeste. Ne znam. Ali, koliko mi je poznato, nigde se nisam
sreo ni sa kim poznatim."
"A ta je s pretprolom noi?"
"Ista stvar."
"Znai da ni za jedno vee nemate alibi?"
"Da sam poinio kakav zloin sigurno bih ga imao. Zato bi mi bio potreban
alibi?"
Bejli nije odgovorio. Pogledao je u svoju belenicu. "Jednom ste bili pred
sudom. Zbog podsticanja na pobunu."
"Jesam. Nekakav robot me je gurnuo, a ja sam mu onda podmetnuo nogu. Je li
to podsticanje na pobunu?"
"Sud je tako mislio. Bili ste osueni i morali ste platiti globu."
I time je stvar bila svrena, zar ne? Ili hoete da me opet oglobite?"
"Pretprole veeri gotovo da je dolo do pobune u prodavnici cipela u
Bronksu. Videli su vas tamo."
"Ko me je video?"
Bejli ree: "Bilo je to upravo za vreme veere. Da li ste pretprole noi
ovde veerali?"
Klusar je naas oklevao, a onda zatrese glavom: "Imao sam pokvaren
eludac. To je od ovog silnog kvasca. Deava se i ljudima koji su se ve
navikli."
"Prole noi umalo nije dolo do pobune u Vilijemsburgu. Ponovo su vas
videli na popritu dogaaja."
"Ko me je video?"
"Da li poriete da ste oba puta bili na tim mestima?"
"Nemam ta da poriem. Gde se tano sve to dogodilo i ko kae da me je
video?"
Bejli iskosa pogleda zimologa. "Mislim da tano znate o emu govorim.
Mislim, takoe, da ste vi jedan od glavnih u ilegalnoj medijevalistikoj
organizaciji."
"Ne mogu vas spreiti da tako mislite, gospodine, ali miljenje nije
dokaz. Moda to znate", naceri se Klusar.
"Moda", odvrati Bejli, dok mu se izdueno lice pretvaralo u kamen, "ali
neto istine svakako mogu izvui iz vas i sada."
Bejli otvori vrata sobe za merenje i upita R. Denila koji je postojano
ekao pred vratima: "Da li je stiglo Klusarovo jelo?"
"Upravo stie, Elija."
"Hoe li da ga unese, Denile?"
R. Denil ue trenutak kasnije, nosei metalnu posudu.
"Stavi to pred gospodina Klusara, Denile", ree Bejli. Seo je na jednu od
stolica koje su stajale uz elektronske tegove i prebacio nogu preko noge,
ritmiki maui jednom od njih. Posmatrao je kako se Klusar ukoeno povlai,
dok mu R. Denil prinosi posudu.
"Gospodine Klusar", ree Bejli. "Dozvolite da vam predstavim svog
partnera, Denila Olivava."
Denil isprui ruku i ree: "Milo mi je, Frensise."
Klusar ne uzvrati nita. Nije pokazao nameru da se rukuje s Denilom. Ali
Denil je i dalje drao ispruenu ruku i Klusara poe oblivati crvenilo.
Bejli tiho ree: "Nepristojni ste, gospodine Klusar. Zar ste toliko
ponosni da vam je ispod asti da se rukujete s jednim policajcem?"
Klusar promrmlja: "Gladan sam, ako nemate nita protiv." Iz depa je
izvukao depnu viljuku i no i seo, spustivi pogled u tanjir.
Bejli ree: "Denile, mislim da se na prijatelj uvredio zbog tvog hladnog
dranja. Ti se na njega ne ljuti, zar ne?"
"Ni najmanje, Elija", ree R. Denil.
"Onda mu pokai da ga zista ne mrzi. Zagrli ga malo."
"Bie mi milo", ree Denil i zakorai prema Klusaru.
Klusar odloi viljuku. "ta je ovo? ta nameravate?"
R. Denil mirno ispuri ruku.
Klusar naglo skoi i divlje zamahnu, odgurujui ruku R. Denila dalje od
sebe. "Do avola, ne dodiruj me!"
Trgao se i odmakao, a posuda s hranom prevrnula se i sa zveketom pala na
pod.
Bezizrazno posmatrajui prizor, Bejli ukoeno klimnu R. Denilu, koji je
uporno nastavio da se pribliava zimologu. Bejli je stao kraj varata.
Klusar vrisnu: "Odmaknite ga od mene!"
"Ne smete tako govoriti", ree Bejli dobroudno. "Ovaj ovek je moj
partner."
"Mislite da kaete: ovaj prokleti robot", povika Klusar.
"Pusti ga, Denile", ree Bejli hitro.
R. Denil se povue i mirno stade uz vrata, odmah iza Bejlija. Klusar,
teko diui, stisnutih pesnica, okrenu se prema Bejliju.
Bejli ree: "A sada, pametnjakoviu, zbog ega misli da je Denil robot?"
"To je jasno svakome ko ga vidi."
"O tome neka odlui sudija. U meuvremenu, rekao bih da si nam potrebam u
policiji, Klusare. Bilo bi nam milo kad bi nam objasnio odakle zna da je Denil
robot. I jo mnogo vie, dragi gospodine. Denile, stupi u vezu s komesarom.
Bie da je sada kod kue. Reci mu da doe u Odsek. Objasni mu da imamo oveka
koji naprosto ezne za tim da bude ispitan."
R. Denil izae.
Bejli ree: "Zanima me zbog ega sve to radi, Klusare?"
"elim da vidim svog advokata."
"Videe ga. A sad, reci mi, ta ti medijevalisti uopte hoe?" Klusar
odvrati pogled u stranu, odluno utei.
Bejli ree: "Do avola, ovee, mi znamo sve o tebi i o tvojoj
organizaciji. Ne blefiram te. Reci mi, naprosto da zadovolji moju radoznalost.
ta hoe medijevalisti?"
"Povratak zemlji", odgovori Klusar priguenim glasom. "To je jednostavno,
zar ne?"
"To je jednostavno rei", odvrati Bejli. "Ali nije jednostavno uiniti.
Kako e zemlja prehraniti osam milijardi ljudi?"
"Da li sam rekao da emo se preko noi vratiti zemlji? Ili za godinu dana?
Ili za sto godina? Korak po korak, gospodine policaje. Nije vano koliko e
dugo trajati, ali jednom moramo poeti i izii iz ovih elinih peina u kojima
ivimo. Izii na sve vazduh."
"Da li si ti ikada bio na sveem vazduhu?"
Klusar zatrepta oima. "Dobro, ja sam upropaen ovek, ali deca jo nicu.
Deca se neprestano raaju. Moramo ih izvesti napolje. Dajmo im prostora,
otvorenog vazduha i sunca. Ako budemo morali, smanjiemo stanovnitvo, malo po
malo."
"Drugim reima, vratimo se u nemoguu prolost." Bejli nije znao zato se
uputa u raspravu, ali u njegovim venama plamtela je neka udan groznica.
"Natrag u seme, u jaje, u majinu utrobu. A zato se ne bismo kretali unapred?
Nemojmo smanjivati stanovnitvo Zemlje. Upotrebimo ga za iseljavanje. Vratimo
se zemlji, ali vratimo se zemlji na drugim planetama. Naselimo ih!"
Klusar se promuklo nasmeja. "I da stvaramo nove Spoljnje svetove? Novi soj
Svemiraca?"
"To neemo. Spoljnji svetovi naseljeni su iteljima Zemlje koji su doli s
planete na kojoj nije bilo Gradova. iteljima Zemlje koji su bili
individualisti i materijalsti. Te su se osobine razvile do nezdravih krajnosti.
Sada moemo naseliti nove svetove, kao drutvo koje je stvorilo zajednitvo,
iako je u tome moda otilo predaleko. Okolina i tradicija mogu onda zajedno
stvoriti srednji put, razliit od puta stare Zemlje ili Spoljnjih svetova.
Neto novo i bolje."
Znao je da je sve to samo papagajsko ponavljanje rei dr Fastolfa, ali iz
njega je to provalilo kao da ve godinama samo o tome razmilja.
Klusar ree: "Gluposti! Da naseljavamo puste svetove, dok nam je pred
nosom na vlastiti? Koja bi to budala pokuala?"
"Mnoge budale. I ne bi bili budale. Imali bismo robote, koji bi nam
pomogli."
"Ne", ree Klusar sa estinom. "Nikada! Neemo robote!"
"Zato da ne? Ni ja ih ne volim, ali zarad predrasude neu poiniti
samoubistvo. Zato se bojimo robota? Ako vas zanima ta mislim, onda u vam
rei da je to zbog oseanja manje vrednosti. Svi se mi oseamo inferiorni prema
Svemircima, i zato ih mrzimo. Moramo se na neki nain oseati superiorni, da
bismo to nadoknadili, a ubija nas injenica da ne moemo biti superiorni ak ni
prema robotima. ini nam se da su oni bolji od nas - samo, oni to nisu! U tome
je, do avola, ironija cele stvari."
Bejli je oseao kako se sve vie raspaljuje. "Pogledaj ovog Denila, s
kojim sam ve dva dana. Vei je od mene, lepi i jai. Izgleda potpuno kao
Svemirac. Ima bolje pamenje i zna vie injenica. Ne mora spavati, ne mora ni
da jede. Ne mue ga ni bolest, ni panika, ni ljubav, ni gria savesti.
Ali, on je maina. Ja mu mogu uiniti sve to zaelim, kao to mogu
uiniti ovom mikrotegu. Ako udarim mikroteg, on mi nee uzvratiti udarac. Nee
ni Denil. Mogu mu narediti da ispali revolver u sebe i on e to uiniti."
Moemo izgraditi takvog robota koji e umnogome biti ravan ljudskom biu,
a da i ne govorimo o tome da e u nekim stvarima biti bolji. Ali ne moemo
stvoriti robota s oseanjem za lepotu, ili s oseanjem etike, ili s oseanjem
za religiju. Nema naina da se naparavi pozitronski mozak koji bi ma i za dlaku
bio vii od nivoa savrenog mehanizma.
Nema naina, do avola, nema naina. Bar ne toliko dugo dok ne shvatimo
kako rade nai vlastiti mozgovi. Nema naina, sve dok postoje stvari koje se ne
mogu meriti naukom. ta je to ljubav, dobrota, lepota ili umetnost? Veno se
pribliavamo rubu nepoznatog i pokuavamo da pojmimo ono to se ne moe
shvatiti. To nas i ini ljudima.
Robotov mozak mora biti dokuiv, inae se ne bi mogao izgraditi. Taj se
mozak mora izraunati do poslednjeg promila, mora imati svoj kraj. Do avola,
ega se boji? Robot moe izgledati kao Denil, moe izgledati kao neki Bog, ali
da ipak ne bude nita ljudskiji od kakve klade. Zar ne moe to da pojmi?"
Klusar je nekoliko puta pokuao da ga prekine, ali nije mogao zaustaviti
besnu bujicu Bejlijevih rei. Sada, kad je Bejli zastao usled emocionalne
iscrpljenosti, slabano je izustio: "Policajac se pretvorio u filosofa. Vidi,
molim te."
Ponovo se pojavio R. Denil.
Bejli ga pogleda i namrti se, delimino zbog besa koji ga jo nije bio
napustio, a delimino zbog nestrpljenja.
On ree: "ta te je zadralo?"
R. Denil odgovori: "Imao sam potekoa dok nisam stupio u vezu s komesarom
Enderbijem. Ispalo je da je jo u svojoj kancelariji."
Bejli pogleda na sat. "Sada? Zato?"
"Dolo je do neke zbrke. U Odseku je otkriven le."
"ta? iji?"
"Kurira R. Semija."
Bejli se zagrcnu. Upiljio se u robota i rekao zapanjenim glasom: "Uinilo
mi se da si rekao le."
R. Denil se ispravi: "Robot s potpuno deaktiviranim mozgom, ako ti je tako
milije."
Klusar se iznenada nasmeja i Bejli se okrenuo prema njemu, promuklo
govorei: "Da nisam uo ni rei od tebe! Shvata?"
Odluno je otkopao futrolu i izvadio revolver. Klusar se smesta utiao.
Bejli ree: "ta onda? R. Semiju je prsnula elektronksa cev. Pa ta?"
"Komesar Enderbi je izbegao da mi da neposredan odgovor, Elija, ali imam
utisak da veruje da je neko namerno deaktivirao R. Semija."
A zatim, poto je Bejli to propratio utanjem, R. Denil ozbiljno dodade:
"Ili, ako ti je druga re milija, da ga je neko - ubio."
16. TRAI SE MOTIV
Bejli je sklonio revolver, ali je ruku i dalje drao na njegovoj drci.
On ree: "Poi ispred nas, Klusare, do sedamnaestog hodnika."
Klusar odvrati: "Nisam jeo."
"teta", ree nestrpljivo Bejli. "Obrok ti je na podu, gde si ga bacio."
"Imam pravo da jedem."
"Jee u zatvoru, ili e propustiti ovaj obrok. Nee umreti od gladi.
Hajde."
Sva trojica su utei prolazila mreom njujorke fabrike kvasca. Klusar je
ukoeno koraao ispred Bejlija i R. Denila.
Poto su se Bejli i R. Denil prijavili kod devojke na recepciji i poto je
Klusar zatraio kratko odsustvo i zamolio da se poalje ovek koji e oistiti
sobu za merenje, izili su iz fabrike i stali kraj parkiranih policijskih kola.
Klusar iznenada ree: "Samo trenutak."
Zastao je na as, okrenuo se prema R. Denilu i pre no to se Bejli mogao
pomeriti da ga zaustavi, zamahnuo je otvorenim dlanom i svom snagom oamario
robota.
"Koji ti je avo", viknu Bejli, grubo zgrabivi Klusara.
Klusar se nije odupirao njegovom zahvatu. "Dobro, dobro. Idem. Samo sam
eleo neto da vidim." Cerio se.
R. Denil, koji se malo izmakao udarcu, ali nije uspeo da mu sasvim
izbegne, mirno je posmatrao Klusara. Na njegovom se obrazu uopte nije video
trag udarca.
Rekao je samo: "Bilo je to vrlo opasno, Frensise. Da se nisam malo povukao
unatrag, lako si mogao povrediti ruku. ao mi je ako sam ti naneo bol."
Klusar se nasmejao.
Bejli ree: "Ulazi, Klusare. I ti, Denile. Sedite na zadnje sedite.
Pripazi, da ne mrdne. Ako se makne, slomi mu ruku. To je nareenje."
"ta e na to rei Prvi zakon?" naruga se Klusar.
"Mislim da je Denil dovoljno jak i brz da te zaustavi bez povrede, ali
mislim isto tako da bi bilo dobro da ti slomi ruku, ili obe."
Bejli sede za volan i policijska kola krenue. Vetar je vijorio njegovom i
Klusarovom kosom, ali se R. Denilova kosa nije ni pomakla.
R. Denil mirno ree Klusaru: "Da li se bojite robota zato to mislite da
bi vam mogli oduzeti posao, gospodine Klusar?"
Bejli se nije mogao okrenuti da vidi Klusarov izraz, ali je bio uveren da
bi razabrao tvrd i hladan prezir, kao i da Klusar sedi to moe dalje od
robota.
Klusarov uzvrati: "Moj posao i posao moje dece. I dece svih ostalih."
"Zar niste pomislili na izvesno prilagoavanje?" upita robot. "Kada bi
vaa deca, na primer, pohaala kolu za iseljenike..."
Klusar ga prekide. "I ti? Policajac je govorio o emigraciji. Ima,
oigledno, dobro robotsko obrazovanje. Moda je i on robot."
Bejli zareao: "Dosta, jesi li uo?"
R. Denil ree neizmenjenim glasom. "kola za obrazovanje iseljenika
obezbedila bi i jemila posao i karijeru. Ako brinete za svoju decu, morali
biste o tome razmisliti."
"Neu nikada prihvatiti savet robota ili Svemiraca, kao ni bilo koje
napumpane vladine hijene." Razgovor je time bio zavren. Okruila ih je tiina
podzemnog auto-puta; ulo se samo blago zujanje motora i zvidanje tokova.
Kad su se vratili u odsek, Bejli je potpisao prijavu za Klusara i ostavio
ga u sigurnim rukama. Zatim su se on i R. Denil motospiralom popeli u glavni
tab.
R. Denil uopte nije bio iznenaen to nisu poli obinim liftom. Bejli to
nije ni oekivao. Pomalo se ve bio navikao na udnu meavinu robotove
sposobnosti i podreenosti i sve je vie bio sklon tome da ga iskljuuje iz
svojih planova. Lift je predstavljao logian nain da se pree put izmeu
privremenog zatvora i glavnog taba. Dugake, pokretne, zavojite stepenice bile
su korisne jedino za kratke uspone ili silaske. Svakakvi ljudi iz policijske
administracije prolazili su tim stepenitem, ali samo nakratko. Jedino su se
Bejli i R. Denil due zadrali, kreui se prema gore, polako ali uporno.
Bejli je oseao potrebu za predahom. Moda samo nekoliko minuta, jer e
gore u glavnom tabu ui u vrtlog novog problema, i zato je eleo da se malo
odmori. eleo je da dobije malo vremena za razmiljanje, da bi se mogao snai.
Iako je ila vrlo sporo, motospirala se za njegov ukus ipak kretala prebrzo.
R. Denil primeti: "Rekao bih da zasad neemo ispitivati Klusara."
"Nee pobei", ree Bejli nervozno. "Moramo ispitati ovu stvar sa R.
Semijem." Zatim je promrljao, vie za sebe nego za R. Denila: "Mora da tu ima
neto, neka veza..."
R. Denil uzvrati: "teta, Klusarova cerebroanaliza..."
"ta je s njom?"
"Promenila se na udan nain. ta se dogodilo izmeu vas dvojice u sobi za
merenje, dok sam ja bio odsutan?"
Bejli zamiljeno ree: "Samo sam mu odrao malu propoved. Odrao sam mu
propoved po sv. Fastolfu."
"Ne razumem te, Elija."
Bejli uzdahnu i ree: "Eto, pokuao sam mu da objasnim da Zemlja moe
dobro upotrebiti robote i da vikom itelja moe naseliti druge planete.
Pokuao sam da iz njegove glave izbacim neto medijavalistikog smea. Ni sam
ne znam zato. Nikada sebe nisam zamiljao kao misionara. Ali, svejedno, prolo
je."
"Shvatam. Sad mi je jasno. Moda to moemo nekako povezati. Reci mi,
Elija, ta si mu govorio o robotima?"
"Ba hoe da zna? Rekao sam mu da su roboti, jednostavno, maine. To sam
propovedao po sv. Derigelu. Ima mnogo svetaca ovih dana, rekao bih."
"Da li si mu moda kazao da ovek moe udariti robota, a da se ne boji da
e mu ovaj uzvratiti udarac, kao to moe udariti bilo koji drugi mehaniki
predmet?"
"Osim bokserskog daka. Da. Ali kako si to pogodio?" Belji je radoznalo
pogledao robota.
"To se slae s promenama u njegovoj cerebroanalizi", ree R. Denil, "i to
objanjava amar koji mi je opalio kad smo izili iz fabrike. Mora da je
razmiljao o onome to si mu rekao, pa je proveravao da li je to tano. Ujedno
je dao oduka svojim agresivnim porivima, a i osetio je zadovoljstvo to me je
postavio na mesto koje se njemu inilo inferiorno. Na osnovu takvih pobuda i
doputajui delta varijacije u njegovom kvintikom..."
Zastao je za trenutak i rekao: "To je vrlo zanimljivo i verujem da sad
mogu potpuno oblikovati duhovni proces koji se u njemu odigravao."
Pribliili su se glavnom tabu. Bejli upita: "Koliko je sati?"
Pomislio je, sitniarski: mogao sam pogledati na vlastiti asovnik i sam
utvrditi, mnogo bre, koliko je sati. Ali znao je zato to pita. Motiv nije bio
daleko od Klusarovog motiva kad je udario R. Denila. Hteo je da robotu da neko
trivijalno nareenje, koje mora ispuniti i da tako naglasi njegovu robotinost,
a s druge strane svoju ljudskost. Bejli pomisli: svi smo mi braa, pod koom,
na svakom mestu. Do avola.
R. Denil odvrati: "Dvadeset asova i deset minuta."
Sili su s motospirale i nekoliko trenutaka Bejli se morao boriti protiv
udnog oseaja koji obino dolazi kad se ovek privikava na novo stanje posle
dueg ravnomernog kretanja.
On ree: "Nisam ni jeo. Proklet je ovo posao."
Bejli je video i uo komesara Enderbija kroz otvorena vrata njegove sobe.
Zajednika prostorija bila je prazna, kao da ju je neko poistio. Enderbijev
glas zvuao je neobino uplje. Oblo lice mu je izgledalo golo i umorno bez
naoara, koje je drao u ruci dok je glatko elo brisao papirnatom maramicom.
Oi su mu se susrele s Bejlijevim i glas mu se pretvorio u kretavi tenor.
"Zaboga, Bejli, gde si?"
Bejli slegnu ramenima i uzvrati: "ta da radimo? Gde je nona smena?" A
onda je video da se u sobi nalazi jo jedna osoba.
"Dr Derigele!" ree on pometeno.
Sedokosi robotiar se nelagodno okrenuo i kratko se nakloni. "Milo mi je
to vas opet vidim, gospodine Bejli."
Komesar je ponovo stavio naoare i pogledao Bejlija. "itavo osoblje
nalazi se na ispitivanju, potpisuju izjave. Poludeo sam traei te. Izgledalo
mi je udno to te nama."
"to mene nema?" uzviknu Bejli s naporom.
"Svi su se bili nekud rasturili. Neko iz Odseka je to uradio i neko to
mora platiti. Kakva strana zbrka! Kakva strana, jeziva zbrka!"
Podigao je ruke, kao da ih die prema nebesima, a onda mu je pogled pao na
R. Denila.
Bejli sarkastino pomisli: prvi put gleda Denila u lice. Dobro ga
pogledaj, Dulijuse.
Komesar primeti priguenim glasom: "I on e morati da potpie izjavu. ak
sam je i ja morao potpisati. Ja!"
Bejli upita: "Sluaj, komesare, da li si siguran da se R. Semi nije
naprosto pokvario? Kako zna da ga je neko namerno unitio?"
Komesar teko sede. "Pitaj njega", ree on i pokaza dr Derigela.
Dr Derigel se nakalja: "Ne znam kako da ponem, gospodine Bejli. Na licu
vam itam da ste iznenaeni to me vidite."
"Delimino", odvrati Bejli.
"Pa, nisam urio da se vratim u Vaington. Moje posete Njujorku nisu
toliko este da ne bih poeleo da ovde malo due ostanem. Ali postojalo je
neto vanije: imao sam oseaj da e biti neoprostivo ako ostavim Grad, a da
bar jo jednom ne pokuam da dobijem dozvolu da analiziram vaeg divnog robota
- koji je, kako vidim, jo s vama." Zaljubljeno je pogledao robota.
Bejli se nemirno pomeri. "Na alost, to je nemogue."
Robotiar je bio razoaran. "Moda kasnije?"
Bejlijevo duguljasto lice nije govorilo ni da ni ne.
Dr Derigel je nastavio: "Traio sam vas, ali vas nisam mogao nai i niko
nije umeo da mi kae gde ste. Pitao sam i komesara, a on me je zamolio da doem
u tab i da vas tu priekam."
Komesar mu brzo upade u re. "Mislio sam da je vano. Znao sam da si
traio ovogo oveka."
Bejli klimnu. "Hvala."
Dr Derigel nastavi: "Na nesreu, moj tap-vodi je zatajio, ili sam moda
u urbi pogreno procenio njegovu temperaturu. U svakom sluaju, krenuo sam
pogrenim pravcem i naao se u nekoj maloj sobi..."
Komesar ga ponovo prekide: "U jednom od fotografskih skladita, Elija."
"Da", nastavi dr Derigel. "I tamo se na tlu nalazila neka ispruena
prilika, oigledno robot. Posle kratkog pregleda ustanovio sam da je
nepopravljivo deaktiviran. Mrtav, mogli bismo rei. Nije bilo teko ustanoviti
ta je uzrok deaktivizaciji."
"ta?" upita Bejli.
"U robotovoj blago zgrenoj desnoj ruci", ree dr Derigel, "nalazio se
sjajni jajoliki oblik, dva ina dugaak i pola ina irok, s prozoriem sa
strane. Taj mu je predmet bio naslonjen na glavu, kao da je poslednju robotov
gest bio upravo to doticanje glave. U ruci je drao aparat za alfa-zraenje.
Mislim da znate ta je to."
Bejli klimnu. Nije mu bio potreban ni renik ni prirunik da pronae ta
je alfa-aparat. On sam barato je s nekoliko takvih aparata, kad je pohaao kurs
fizike. Bila je to zapravo olovna cev, sa uskom rupom na duem kraju, na ijem
se dnu nalazio mali komad plutonijeve soli. Vrh cevi bio je prekriven
prozoriem od naroite materije, prolaznim za alfa-estice. Prema tom
prozoriu strujalo je snano zraenje.
Alfa-aparat se vrlo esto upotrebljava, ali nikada za ubijanje robota, bar
ne legalno.
Bejli upita: "Pretpostavljam da mu je otvor bio okrenut prema glavi?"
Dr Derigel ree: "Da; i elije njegovog pozitronskog mozga smesta su se
deaktivirale. Nastala je, da tako kaemo, trenutna smrt."
Bejli se obrati bledom komesaru. "Nema nikakve greke? To je zaista bio
alfa-aparat?"
Komesar klimnu, napuivi debele usne. "Nema nikakve sumnje. Brojai su ga
registrovali na razdaljini od deset koraka. Fotografski film bio je potpuno
zamuen."
inilo se da neko vreme neto razmilja, a onda je naglo rekao: "Dr
Derigele, bojim se da ete morati ostati u Gradu barem dan-dva, da zabeleimo
vau izjavu. Nai u nekoga da vas otprati u va stan. Nee vam, nadam se,
smetati ako postavimo strau pred ulaz?"
Dr Derigel nervozno ree: "Mislite li da je to nepohodno?"
"Bar je sigurnije."
Dr Derigel se, vrlo zbunjen, rukovao sa svima, ak i s R. Denilom, i
otiao.
Komesar je duboko uzdahno. "Najvie me pee to, Elija, to je ubistvo
poinio neko od naih. Niko spolja ne bi doao ba u Odsek da ubija robota. Ima
i napolju mnogo robota koje mogu ubijati. I to je morao biti neko kome je
alfa-aparat bio dostupan. Njih je teko nabaviti."
R. Denil progorovi; inilo se da njegove hladne, uravnoteene rei upravo
presecaju komesarov uzbuen glas. Upitao je: "Ali kakav je motiv za to
ubistvo?"
Komesar pogleda R. Denila s oitim gaenjem, a onda odvrati pogled. "I mi
smo ljudi. Mislim, ni policajci ne vole robote, kao ni drugi ljudi. Sad ga nema
i moda je nekome lake. Sea se, Elija, ni ti ga ba nisi voleo?"
"To jedva da moe biti motiv za ubistvo", uzvrati R. Denil.
"Ne", odluno se sloio Bejli.
"To i nije ubistvo", ree komesar. "To je unitenje imovine. Drimo se
legalnih izraza. Nezgoda je u tome to se to desilo u Odseku. Da se desilo bilo
gde drugde, ne bi ni bilo vredno pomena. Ovako, bie to prvorazredan skandal,
Elija!"
"Da?"
"Kada si poslednji put vido R. Semija?"
Bejli odgovori: "R. Denil je razgovarao s R. Semijem danas posle ruka.
Rekao bih da je to bilo oko trinaest i trideset. Semi nam je udesio da
razgovaramo u tvojoj kancelariji, komesare."
"U mojoj kancelariji? Zbog ega?"
"eleo sam da razgovaram sa R. Denilom o sluaju u pristojnoj bezbednosti.
Tebe nije bilo, pa je ispalo najzgodnije da ikorsitimo tvoju kancelariju."
"Shvatam." Komesar sumnjiavo pogleda, ali nije dalje ispitivao. "Ti sam
nisi ga video?"
"Ne, ali sam uo njegov glas jedan sat kasnije."
"Jesi li siguran da je to bio on?"
"Potpuno."
"Bilo je to oko 14.30?"
"Ili neto ranije."
Komesar zamiljeno zagrize debelu donju usnu. "Pa, to nam govori bar jednu
stvar."
"Zaista?"
"Da. Ovde je danas bio onaj deak, Vinset Beret. Jesi li to znao?"
"Da. Ali, komesare, on sigurno ne bi uinio takvu stvar."
Komesar pogleda Bejlija u lice. "Zato da ne? R. Semi je zauzeo njegovo
mesto. Potpuno razumem njegova oseanja. On sigurno misli da mu je uinjena
nepravda. eli da se osveti. To je sasvim prirodno. Ali injenica je da je on
iziao iz zgrade u etrnaest asova, a da si ti uo robota Semija oko etrnaest
i trideset, to momka oslobaa sumnje. Naravno, mogao je dati alfa-aparat
robotu Semiju pre nego to je otiao, s nalogom da ga upotrebi kroz jedan sat.
Ali onda se postavlja pitanje gde je mogao nai alfa-aparat. To je gotovo
nemogue. Vratimo se R. Semiju. Kada si s njim razgovarao, u etrnaest i
trideset, ta je rekao?"
Bejli je primetno oklevao, a onda paljivo uzvrati: "Ne seam se. Kratko
vreme posle toga mi smo otili."
"Kuda ste otili?"
"U fabriku kvasca. Uz put reeno, upravo o tome elim da s tobom
razgovaram."
"Kasnije. Kasnije." Komesar je protrljao bradu. "Desi je danas bila ovde,
primetio sam. Mislim, pregledali smo listu posetilaca i sluajno sam primetio
njeno ime."
"Bila je ovde", ree hladno Bejli.
"Zbog eta?"
"Porodine stvari."
"Moraemo je podvrgnuti ispitivanju, to je puka formalnost."
"Potpuno mi je jasno, komesare. Uz put, ta je s alfa-aparatom? Jeste li
otkrili odakle je doao?"
"Da, jesmo. Donesen je iz jedne energetske centrale."
"ta oni kau, kako su ga izgubili?"
"Ne kau nita, nemaju pojma. Ali, sluaj, Elija, osim ovog rutinskog
ispitivanja, to s tobom nema veze. Dri se ti svog sluaja. Ovo je samo...
Nita, samo ti istrauj sluaj u Gradu Svemiraca."
Bejli uzvrati: "Mogu li svoju izjavu dati kasnije, komesare? Stvar je u
tome to jo nisam jeo."
Komesarove naoare okrenule su se prema Bejliju. "Svakako, idi da jede.
ali ostani u Odseku, molim te. Tvoj partner je u pravu, Elija" - inilo se da
izbegava da upotrebljava R. Denilovo ime - "potreban je motiv. Motiv!"
Bejli oseti kako se odjednom iznutra sledio.
Neto izvan njega, neto potpuno tue, zgrabilo je dogaaje toga dana, i
jueranjeg dana, i prekjueranjeg dana, i poigralo se s njima kao s loptom.
Jo jedanput, komadii su se povezali u jedinstvenu sliku.
On upita: "Iz koje centrale je doao alfa-aparat, komesare?"
"One u Vilijemsbergu. Zato?"
"Nita, nita."
Dok je izlazio iz sobe, u pratnji R. Denila, Bejli zau kako komesar
mrmlja: "Motiv, motiv."
Bejli je jeo u maloj i retko upotrebljavanoj trpezariji Odseka. Gutao je
punjeni paradajz sa salatom, a da uopte nije bio svestan ta jede, i kad je
pojeo poslednji zalogaj, njegova je viljuka i dalje automatski prebacivala
neto iz tanjira u usta, tako da ju je konano spustio s priguenom kletvom.
Iznenada, on ree: "Denile!"
R. Denil je sedeo za drugim stolom, kao da je eleo da ostavi Bejlija da
na miru razmilja, ili kao da mu je i samom bila potrebna samoa. Bejliju je
bilo svejedno ta je od toga dvoga tano.
Denil ustade, preseli se za Bejlijev sto i sede: "Da, partneru Erlija?"
Bejli ga nije ni pogledao. "Denile, bie mi potrebna tvoja saradnja."
"Kakva?"
"Ispitivae mene i Desi. U to sam potpuno siguran. Dozvoli mi da na
pitanja odgovaram na svoj nain. Shvata li?"
"Shvatam ta eli da kae, naravno. Ipak, ako mi postave direktno
pitanje, ja neu moi rei nita drugo osim istine."
"Ako ti postave direktno pitanje, to je druga stvar. Ja te samo molim da
ne dobrovoljno ne daje informacije. To moe, zar ne?"
"Mislim da mogu, Elija, ako svojim utanjem neu povrediti ljudsko bie."
Bejli smrknuto ree: "Povredie mene ako ne bude utao, uveravam te."
"Ne razumem potpuno tvoje gledite, partneru Elija. Stvar sa R. Semijem
tebe se ne tie."
"Ne? Sve se okree oko motiva, zar ne? Ti si upitao za motiv. Komesar
misli o motivu. I, konano, ja mislim o tome. Zato je neko morao da ubije R.
Semija? Pazi, to nije samo naelno pitanje - ko bi eleo da uniti robote. Svi
itelji Zemlje to ele. Pitanje je, meutim, kome bi bilo vano da ubije ba
robota Semija. Moda je to eleo Vinsent Beret, ali sam komesar je rekao da on
nije mogao doi do alfa-aparata i tu je u pravu. Moramo traiti negde drugde, a
jasno je da jedna osoba mora imati motiv. I to vrlo oigledan motiv. Motiv koji
svako mora videti."
"Ko je ta osoba, Elija?"
Bejli tiho ree: "Ja sam taj. Denile." R. Denilovo bezizraajno lice nije
se promenilo pod udarcem te izjave. Samo je zatresao glavom.
Bejli nastavi: "Ti se ne slae. Ali moja ena je danas dolazila u Odsek.
Oni to znaju. Komesar je ak i radoznao. Da mi nije prijatelj, ne bi tako brzo
prestao s ispitivanjem. A sada e se saznati i zato. To je sigurno. Ona je
sauesnik u zaveri; bezazleni i glupi sauesnik, ali ipak je u pitanju zavera.
Policajac ne moe dopustiti da njegova ena bude umeana u takvu stvar.
Naravno, ja u na svaki nain nastojati da se to prikrije.
Ko o tome ita zna? Ti, ja i, naravno, Desi - i R. Semi. On ju je video u
paninom strahu. Kad joj je rekao da smo naredili da nam niko ne smeta, mora da
je izgubila kontrolu nad sobom. Video si kako je izgledala kad je dola k
nama."
R. Denil izjavi: "Nije verovatno da je ona ita rekla R. Semiju."
"Moda je i tako. Ali ja rekonstruiem dogaaje onako kao e oni to
uiniti. Oni e rei da mu je neto kazala. Tu je moj motiv. Ubio sam ga, da
zatakam stvar":
"Oni nee tako misliti."
"Uveren sam da e tako misliti. Ubistvo je izvedeno tako da sumnja pade na
mene. Zato su upotrebili alfa-aparat? To je prilino riskantan nain. Teko ga
je nabaviti i lako se da otkriti gde je nabavljen. Mislim da je upravo to
razlog zbog koga je upotrebljen. Ubica je ak naredio robotu Semiju da ode u
fotografsko skladite i da se tamo ubije. ini mi se oigledno da je razlog
tome elja da niko ne posumnja u nain ubistva. ak i kad bi neko bio toliko
slep da ne prepozna alfa-aparat, sigurno je da bi u najkraem roku neko zapazio
zamueni film."
"Kako se to odnosi na tebe, Elija?"
Bejli se naceri stisnutih usana, ali na njegovom licu nije bilo ni traga
dobrom raspoloenju: "Vrlo jasno. Alfa-aparat potie iz energetske centrale u
Vilijemsbergu. Ti i ja jue smo proli kroz tu centralu. Videli su nas i to e
se uskoro saznati. To mi je pruilo priliku da doem do oruja kojim je
poinjen zloin, a motiv je ve jasan. Uz to, sigurno e se pokazati da smo mi
poslednji koji smo videli i uli robota Semija - osim, naravno, pravog ubice."
"Ja sam s tobom bio u energetskoj centrali i mogu posvedoiti da nisi imao
priliku da ukrade alfa-aparat."
"Hvala", odvrati tuno Bejli, "ali ti si robot i tvoje svedoanstvo nee
vrediti."
"Komesar je tvoj prijatelj. On e poverovati."
"Komesar mora nastojati da sauva svoje mesto, a ja sam mu ve pomalo
dodijao. To mu je jedina prilika da se izvue iz ove teke situacije. Kao to i
ja imam jednu jedinu priliku da se spasem."
"A ta je?"
"Pitam se zbog ega neko eli da sumnja padne na mene? Oito zato da me se
rei. Ali zato? Opet, oito zato to sam nekome opasan. Ja inim sve to mogu
da otkrijem ubicu dr Sartona u Gradu Svemiraca. To moe smetati
medijevalistima, naravno, ili bar njihovoj uoj grupi. Ta ua grupa e znati da
sam ja proao kroz onu centralu; mogao me je neki od njih slediti celim putem,
premda si ti mislio da smo ih se reili.
I tako je moja jedina prilika da, otkrivi ubicu dr Sartona, ujedno
otkrijem i oveka - ili ljude - koji pokuava da me makne s puta. Ako proniknem
u sluaj, ako ga reim, ako ga samo reim, biu bezbedan. I ja i Desi. Ne bih
mogao podneti da nju... Ali nemam mnogo vremena." aka mu se grevito otvarala
i stezala. "Nemam vie mnogo vremena."
Bejli pogledao R. Denilovo isklesano lice s iznenadnom nadom. Premda je
bio robot, bio je snaan, veran i nesebian. ta je drugo ovek mogao traiti
od prijatelja? Bejliju je bio potreban prijatelj i nije bio raspoloen da mnogo
prigovara injenici to je u ovom prijatelju srce bilo zamenjeno nekakvim
tokiima.
Ali R. Denil je zatresao glavom.
"ao mi je, Elija", ree on. Ali, naravno, na njegovom licu nije bilo ni
traga aljenju. "Nisam ni slutio da e se ovako neto dogoditi. Moda ono to
sam uinio nije bilo dobro i ao mi je ako opta dobrobit zahteva da tako
bude."
"Kakva opta dobrobit?" promuca Bejli.
"Razgovarao sam s dr Fastolfom."
"Do avola, kada?"
"Dok si jeo."
Bejlijeve se usne stisnue.
"Pa?" jedva je zaustio. "ta se desilo?"
"Morae se osloboditi sumnje da si ubica R. Semija na neki drugi nain, a
ne reavanjem sluaja ubistva moga konstruktora, dr Sartona. itelji Grada
Svemiraca odluili su, na osnovu mojih informacija, da okonaju istragu
dananjim danom i da ponu da prave planova za naputanje Grada Svemiraca - i
Zemlje."
17. PROJEKT JE OKONAN
Bejli je zamiljeno pogledao na sat. Bilo je dvadeset jedan i etrdeset
pet. Za dva sata i etvrt e pono. Ve se dva i po dana nalazi u stalnoj
napetosti. Neodreen oseaj nestvarnosti sve je preplavio.
Mogao je da kontrolie glas da ne zadrhti dok je posezao za lulom i
vreicom koja je sadrala dragocene mrvice duvana. Rekao je: "ta to znai,
Denile?"
R. Denil odgovori: "Zar ne razume? Zar to nije oigledno?"
Bejli strpljivo uzvrati: "Ne razumem i ne izgleda mi oigledno."
"Mi smo ovde", uzvrati robot, "a pod 'mi' podrazumevam ljude Grada
Svemiraca - da razbijemo ljusku koja okruuje Zemlju i da prisilimo njene
itelje na ekspanziju i iseljavanje."
"To mi je poznato. Nemoj mi o tome govoriti."
"Moram, jer je to bitno. Kad bi nam zaista stalo do toga da kaznimo ubicu
dr Sartona, time ga ipak ne bismo oiveli, razume; ali kad bismo pretrpeli
neuspeh, to bi samo ojaalo poloaj politiara na naoj planeti koji su protiv
same zamisli Grada Svemiraca."
"Ali sada mi kae", ree Bejli iznenada grubo, "da se spremate da se
svojom voljom vratite kui. Zato? Reenje Sartonovog sluaja je vrlo blizu.
Mora da je blizu, ili ne bi ovako brzo pokuavali da me maknu s puta. Imam
oseaj da raspolaemo svim injenicama koje su nam potrebne da doemo do
odgovora. Odgovor mora da je tu negde." Kucnuo se po elu. "Nedostaje mi samo
jedna reenica! Jedna jedina re!"
vrsto je zatvorio oi, kao da e to razjasniti mutljag poslednjih
ezdeset asova. Ali nije razjasnilo. Nije.
Bejli je drhtavo uzdahnuo i zastideo se. Pokazao se slabim pred hladnom i
bezoseajnom mainom, koja je samo utljivo u njega zurila.
Promuklo je rekao: "Nita, svejedno. Zato Svemirci diu ruke od
projekta?"
Robot odgovori: "Na projekta je zavren. Saznali smo da e Zemlja
naseliti druge plante."
"ta, postali ste optimisti?" Detektiv je povukao prvi dim iz lule i
osetio kako se smiruje i kako postaje vri.
"Mi, itelji Grada Svemiraca, pokuali sumo da promenimo Zemlju, menjajui
njenu ekonomiju. Pokuali smo da uvedemo svoju vlastiti C/Fe kulturu. Vlada
vae planete i uprave pojedinih Gradova saraivale su s nama, jer im je to bilo
zgodno. Ipak, nismo postigli uspeh tokom ovih dvadeset pet godina. to smo se
vie trudili, medijevalistiko protivljenje postajalo je sve jae."
"Sve mi je to poznato", ree Bejli. Ali nita nije pomoglo. Denil to mora
priati na svoj nain, kao magnetofon. U sebi je viknuo R. Denilu: maina!
R. Denil je natavio: "Dr Sarton je prvi postavio teoriju da moramo
promeniti taktiku. Prvo moramo nai ljude na Zemlji koji ele isto to i mi
elimo ili koji se na to mogu nagovoriti. Pomaui takvim ljudima, mogli bismo
organizovati unutranji pokret bez tuinskog meanja. Potekoa je bila u tome
da se nije mogao nai domai element prikladan za nae svrhe. Ti si, Elija,
svakako bio zanimljiv eksperiment."
"Ja? ta hoe time da kae?" upita Bejli.
"Bilo nam je milo to nam je komesar preporuio ba tebe. Iz tvog
psihikog profila zakljuili smo da si koristan primerak. Cerebroanaliza je
potvrdila na sud. Ti si praktian ovek, Elija. Ti ne jadikuje romantino nad
prolou Zemlje, iako se na zdrav nain za tu prolost zanima. Ti se ne dri
tvrdoglavo sadanje gradske kulture. Mislimo da ovakvi ljudi kao to si ti mogu
jo jednom povesti itelje Zemlje prema zvezdama. Zbog toga je dr Fastolf jue
ujutro i eleo da te vidi.
Tvoja praktina priroda ak je i previe naglaena. Ti nisi mogao shvatiti
da fanatino sluenje idealu, ak i pogrenom idealu, moe navesti oveka da
radi stvari koje prevazilaze njegove normalne snage, kao, na primer, da pree
otvoreni prostor po noi da bi razorio neto to smatra najveim neprijateljem
svog ideala. Stoga se nismo iznenadili to si bio dovoljno tvrdoglav i dovoljno
smeo da pokua da dokae da je ubistvo lano. Na izvestan nain, to je
pokazalo da si ti ovek kakav nam je potreban za na eksperiment."
"Kakav eksperiment?" Bejli lupi akom o sto.
"Eksperiment koji se sastojao u tome da te ubedimo da je naseljavanje
planeta jedini odgovor na probleme Zemlje."
"Ubedili ste me. To je sigurno.
"Da, pod uticajem odreene droge."
Bejli zausti da neto kae i lula mu gotovo ispade iz usta. Jo jednom se
pred njim pojavila ona scena u Gradu Svemiraca, kad se osvestio od oka koji je
pretrpeo poto je saznao da je R. Denil ipak pravi robot. Video je kako
Denilovi glatki prsti nabiraju meso na njegovoj ruci i osetio mali ubod
siringe.
Rekao je, guei se: "ta je bilo u siringi?"
"Nema potrebe da se uzbuuje, Elija. Bila je to blaga opojna droga koja
je samo tvoj duh uinila prijemivijim."
"I tako sam poverovao u sve to mi se govorilo, zar ne?"
"Ne ba sasvim. Ne bi mogao poverovati ni u ta to je potpuno strano
osnovnoj shemi tvog miljenja. Zapravo, rezultati eksperimenta su nas
razoarali. Dr Fastolf se nadao da e postati fanatian pristalica nae
teorije. Umesto toga, ti si samo s izvesne udaljenosti odobravao teoriju. Tvoja
praktiarska priroda stajala je na putu svakoj zanesenosti. Tako smo shvatili
da naa nada lei samo u romantiarima, a romantiari su, na nesreu, svi
medijevalisti, stvarni ili potencijalni."
Bejli se nejasno osetio ponosan na svoju tvrdoglavost i srean to ih je
razoarao. Neka oni eksperimentiu s nekim drugim.
Dvilje se nacerio: "I sada diete ruke od svega i idete kui?"
"Nije ba sasvim tako. Rekao sam ve pre nekoliko trenutaka da nam je
dovoljno to smo saznali da e Zemlja naseliti druge planete. Ti si nam dao
odgovor."
"Ja sam ga dao? Kako?"
"Govorio si Frensisu Klusaru o prednostima iseljavanja. Mislim da si
govorio vrlo vatreno. Dakle, na eksperiment na tebi pokazao je rezultat. A
Klusarova cerebroanaliza se promenila. Vrlo malo, ali se ipak promenila."
"Misli da sam ga ubedio? Ne verujem."
"Ne, do ubeenja se ne dolazi tako lako. Ali cerebroanalitike promene
jasno su pokazale da je i medijevalistiki mozak otvoren za objektivne razloge.
Ja sam dalje sam eksperimentisao. Kad smo izili iz fabrike kvasca, ja sam mu
predloio da budunost svoje dece obezbedi na taj nain to e ih poslati u
kolu za iseljenike. On je to odbio, ali njegova se mentalna aura promenila i
uinilo mi se oigledno da je to pravilan put ubeivanja."
R. Denil zastade, a onda nastavi: "Ono to nazivamo medijevalizmom nosi u
sebi izvestan vitalitet. Istina, taj vitalitet je trenutno usmeren na samu
Zemlju koja je blizu i koja ima veliku prolost. Ali vizija novih svetova mogla
bi lako zameniti viziju prolosti i romantiar se moe lako okrenuti prema
novom objektu, ba kao to je Klusar osetio privlanost novih zamisli posle
tvoje propovedi.
I tako, vidi, mi iz Grada Svemiraca uspeli smo, a da to nismo ni znali.
Mi sami, vie nego bilo ta drugo, bili smo inilac koji je uskomeao Zemlju.
Kristalizovali smo romantine impusle na Zemlji u medijevalizam, koji je postao
organizacija. Na kraju krajeva, upravo su medijevalisti oni koji ele da srue
postojee stanje, a ne gradska birokratija koja e dobiti najvie ako se ostane
pri sadanjem stanju stvari. Ako mi sada napustimo Grad Svemiraca, ako dalje ne
uznemirujemo medijevaliste svojom prisutnou, ako za sobom ostavimo nekoliko
robota kakav sam ja, koji, zajedno sa simpatizerima nae teorije kakav si ti,
mogu stvoriti kole za iseljenike o kojima sam govorio, medijevalisti e
konano okrenuti svoj pogled od Zemlje. Roboti e im biti potrebni i dobie ih
ili od nas ili e sami izgraditi svoje vlastite. Oni e svojom voljom razviti
C/Fe kulturu."
Za R. Denila bio je to vrlo dug govor. Mora biti da je i sam to shvatio,
jer je posle kratke pauze dodao: "Ovo ti govorim samo zato da ti objasnim zbog
ega je potrebno uiniti neto to te moe povrediti."
Bejli ogoreno pomisli: robot ne moe povrediti ljudsko bie, osim ako to
ne zahteva dobrobit drugih ljudskih bia.
Umesto toga, on ree: "Samo trenutak. Da raspravimo neto praktino. Vi
ete se vratiti na vae svetove i rei da je jedan itelj Zemlje ubio Svemirca
i ostao nekanjen. Spoljnji svetovi e zahtevti odtetu od Zemlje, a ja te
upozoravam da Zemlja to vie ne moe podnositi. Doi e do rata."
"Ubeen sam da se to nee dogoditi, Elija. Oni elementi na naoj planeti,
koji e najvie zahtevati odtetu, ujedno najvie insistiraju na naputanju
Grada Svemiraca. Moemo im ponuditi ovo drugo, kao uslov za odustajanje od
prvog. To i nameravamo da uinimo. Zemlja e ostati u miru."
Bejli ga prekide, dok mu se u glasu osealo oajanje: "A ta e biti sa
mnom? Komesar e napustiti istragu Sartonovog sluaja im Grad Svemiraca to
zaeli, ali stvar oko R. Semija e se nastaviti, jer tu je re o sabotai
unutar Odseka. Zaas e se protiv mene nakupiti dokazi. To znam. Sve je
pripremljeno. Biu otputen, Denile. A tu je, konano, i Desi. Na nju e
pokazivati prstom kao na enu kriminalca. Tu je, konano, i Bentli..."
R. Denil ree: "Nemoj misliti, Elija, da ne shvatam tvoj poloaj. Ali u
ostvarivanju konanog dobra oveanstva manje zlo mora se dopustiti. Dr Sarton
takoe je imao enu, dvoje dece, roditelje, sestru, mnogo prijatelja. Svi oni
oplakuju njegovu smrt i strano im je pri pomisli da niko nije kaznio njegovog
ubicu."
"Zato onda ne ostanete i ne potraite ga?"
"To vie nije potrebno."
Bejli ogoreno odvrati: "Zato ne priznate da je cela istraga bila zapravo
samo izgovor da nas moete prouavati u izuzetnim situacijama? Vama je bilo
sasvim svejedno ko je ubio dr Sartona."
"eleli smo da to saznamo", ree R. Denil hladno, "ali nikad nismo bili u
zabludi oko toga ta je vanije, pojedinac ili oveanstvo. Ako bismo sada
nastavili istragu, znailo bi da se meamo u situaciju koja nam se sada ini
zadovoljavajua. Ne moe se prorei koliku bi to tetu mogli izazvati."
"eli li da kae da ubica moe biti neki vaniji medijevalist, a
Svemirci sada ne ele da uine nita to bi od njihovih novih prijatelja
stvorili neprijatelje."
"Ja to tako ne bih rekao, ali u tvojim reima ima istine."
"A ta je s tvojim oseanjem za pravdu, Denile? Da li je ovo pravda?"
"Postoje razni vidovi pravde, Elija. Kada se manja ne moe izmiriti sa
veom, onda manja mora stradati."
Bejlijev duh obilazio je oko neprobojne logike R. Denilovog pozitronskog
mozga, traei neku slabost.
Konano je upitao: "Zar ti lino nisi nimalo radoznao, Denile? Ti sebe
naziva detektivom. Zna li ti ta to znai? Shvata li da je istraga neto
znatno vie nego samo posao? To je izazov! Tvoj mozak bori se protiv
kriminalevog. To je sukob intelekta. Zar e napustiti bitku i prihvatiti
poraz?"
"Ako se nastavljanjem bitke nite na postie, naravno."
"Zar nee imati oseaj da si neto izgubio? Oseaj neeg nepotpunog? Zar
se nee u tebi javiti, makar sasvim malen, trag nezadovoljstva? Zbog neutaene
radoznalosti?"
Bejlijeva nada, koja ionako nije bila naroito jaka, splanjavala je sve
vie dok je govorio. Kada je izgovorio re "radoznalost", setio se svojih
vlastitih rei upuenih Frensisu Klusaru pre etiri sata. On je i sam vrlo
dobro znao koje osobine razlikuju oveka od maine. Radoznalost je bila jedna
takva osobina. I makica od est nedelja je radoznala, ali kako moe biti
radoznala maina, ma koliko humanoidna bila?
R. Denil ree, kao odjek tih misli: "ta podrazumeva pod radoznalou?"
Bejli je opisao to je lepe mogao: "Radoznalost je re kojom oznaavamo
elju da ovek proiri svoje znanje."
"Takva elja postoji i u meni, kada je proirenje znanja potrebno za
izvrenje poverenog mi zadatka."
"Da", ree Bejli sarkastino, "kao kad, na primer, postavi pitanje o
Bentlijevim kontaktnim soivima da bi to vie saznao o zemaljskim obiajim."
"Tano", ree R. Denil, ni najmanjim znakom ne pokazujui da je svestan
sarkazma. "Nesvrhovito proirenje znanja, u koje, koliko vidim, spada i
radoznalost, znai jednostavno nedelotvornost. A ja sam sazdan tako da
izbegavam svaku nedelotvornost."
I tako, "reenica" koju je toliko dugo ekao, najzad se pojavila pred
Elijom Bejlijem, talog se najpre zamutio, a zatim ponovo slegao; ukaza se
prozrana bistrina situacije.
Dok je R. Denil govorio, Bejlijeva usta su se otvorila i tako i ostala.
Takva se stvar u ovekovu mozgu ne uobliava preko noi. Stvari se
jednostavno ne odigravaju na taj nain. Negde duboko u podsvesti gradio je
svoju teoriju, gradio je paljivo i podrobno, ali uvek se sudarao s neim to
se nije uklapalo. Neim to nije mogao preskoiti, niti zapostaviti. I sve dok
je postojala bilo kakva nedoreenost reenje se nalazilo duboko ispod praga
njegove svesti, izvan dohvata njegovih nastojanja. Ali sada, reenica se
konano pojavila. Nedoreenosti je nestalo. Sluaj je bio reen.
Blesak mentalne svetlosti snano je podstakao Bejlija. Sada je odjednom
znao gde lei R. Denilova slabost, slabost maine koja misli. Grozniavo je
pomislio, pun nade: Denil mora sve uzimati doslovno.
Rekao je: "Onda, projekat Grada Svemiraca okonava se danas, a s njim i
istraga Sartonovog sluaja. Je li tako?"
"Tako su odluili nai ljudi u Gradu Svemiraca", sloi se mirno R. Denil.
Ali, "danas" jo nije prolo. Bejli pogleda na sat. Bilo je dvadeset dva i
trideset. "Do ponoi ima jo sat i po."
R. Denil nije nita odgovorio. Izgledalo je kao da razmilja.
Bejli hitro nastavi: "Do ponoi projekt se nastavlja. Ti si moj partner i
istraga jo traje." U silnoj urbi postajao je upravo telegrafski kratak.
"Nastavimo, dakle. Pusti me da radim. To tvojim ljudima nee nakoditi. To e
im doneti ak i veliku korist. Dajem ti re. A ako po tvom miljenju uinim
neto ravo, zaustavi me. Potrebno mi je tih sat i po."
R. Denil odvrati: "Ono to kaes sasvim je u redu. 'Danas' jo nije
isteklo. Nisam na to pomislio, partneru Elija."
Bejli je opet bio 'partner Elija'.
On se naceri i ree: "Prilikom mog boravka u Gradu Svemiraca dr Fastolf je
pomenuo fotografije poprita ubistva?"
"Jeste", ree kratko R. Denil.
Bejli upita: "Moe li mi nabaviti primerak tih fotografija?"
"Da, partneru Elija."
"Mislim sada, smesta."
"Za deset minuta, ako mi dozvoli da upotrebim prenosnik u Odseku."
Prenoenje fotografija zahtevalo je jo manje vremena. Bejli je zurio u
mali aluminijumski blok, koji je drao drhtavom rukom. U tananim energijama,
koje su ga prenele iz Grada Svemiraca, bile su zabeleene izvesne atomske
konfiguracije.
U tom trenutku na vratima se pojavi komesar Dulijus Enderbi. Video je
Bejlija i izraz zabrinutosti na njegovom licu namah je nestao, ustupivi mesto
rastuem besu.
On ree: "uj, Elija, potrebno ti je avolski mnogo vremena da veera."
"Bio sam strano umoran, komesare. ao mi je ako sam te zadrao."
"Ne bi mi to smetalo, ali... Bolje doi u moju sobu."
Bejli pogleda R. Denila, ali se ovaj nije ni osvrnuo. Zajedno su izili iz
trpezarije.
Dulijus Enderbi etao je ispred svog stola gore-dole, gore-delo. Bejli ga
je posmatrao, i sam daleko od toga da bude miran. S vremena na vreme pogledao
bi na sat.
22.45.
Komesar je podigao naoare na elo i protrljao oi palcem i kaiprstom. Na
oima su mu ostale crvene mrlje. Zatim je opet stavio naoare, trepui prema
Bejliju.
"Elija", rekao je iznenada, "kad si poslednji put bio u energetskoj
centrali u Vilijemsbergu?"
Bejli uzvrati: "Jue poto sam otiao iz Odseka. Mislim, oko osmanaest
asova, ili kratko posle toga."
Komesar zatrese glavom. "Zato mi to nisi rekao?"
"Nameravo sam. Jo nisam dao zvaninu izjavu."
"ta si tamo radio?"
"Samo sam iao prema svom privremenom stanu."
Komesar je zastao, stojei pred Bejlijem, i rekao: "To nije dovoljan
odgovor, Elija. Niko ne prolazi kroz energetsku centralu samo zato da proe."
Bejli slee ramenima. Nije bilo razloga da pria o medijevalistima koji su
ih progonili, ni o trci preko traka. Ne sada.
Zato je samo rekao: "Ako mi daje na znanje da sam ja imao priliku da
doem do alfa-aparata kojim je ubijen R. Semi, moram te podsetiti da je Denil
bio sa mnom i da e posvedoiti da sam kroz centralu proao bez zaustavljanja i
da, poto sam iziao, nisam imao alfa-aparat."
Komesar je polako seo. Nije pogledao u pravcu R. Denila, niti mu se
obratio. Poloio je debeljukaste bele ruke pred sebe na sto i posmatrao ih s
izrazom aljenja na licu. Rekao je: "Elija, ne znam ta da kaem ili ta da
mislim. Tvoj partner ti ne moe posluiti ako alibi. On ne moe svedoiti."
"Ja ipak poriem da sam uzeo taj alfa-aparat."
Komesar je prepleo prste. Rekao je: "Elija, zato je danas posle podne
Desi dolazila ovamo?"
"To si me ve pitao, komesare. Dajem ti isti odgovor. Porodine stvari."
"Dobio sam neka obavetenja od Frensisa Klusara, Elija."
"Kakva obavetenja?"
"On tvrdi da je Dezabel Bejli lan medijevalistikog drutva iji je cilj
svrgavanje vlade."
"Jesi li siguran da je re o istoj osobi? Ima mnogo Bejlija."
"Nema mnogo Dezabela Bejli."
"On je upotrebio njeno ime, zar ne?
"On je rekao Dezabel. Ja sam ga sam sasluavao, Elija. Ovo nije iz druge
ruke."
"U redu. Desi je zaista lan bezazlene, aave organizacije. Ona nije
nita uinila, osim to je poseivala njihove sastanke i oseala se
tajanstvenom."
"To nee tako izgledati naem Odboru, Elija."
"Znai li to da e me suspendovati i zadrati u pritvoru na osnovu sumnje
da sam unitio dravno vlasnitvo u obliku R. Semija?"
"Nadam se da neu morati, Elija, ali stvari stoje strano ravo. Svi znaju
da ti nisi voleo R. Semija. Danas posle podne videli su tvoju enu kako s njime
razgovara. Bila je sva u suzama i neki su ljudi uli ta je govorila. To je
prilino bezazleno, ali sve zajedno govori protiv tebe, Elija. Moda si mislio
da je opasno to robot moe da progovori. A ti si, pored toga, imao priliku da
doe do oruja."
Bejli ga prekide: "Kad bih eleo da izbriem sve dokaze protiv Desi, da
li bih onda uhapsio Frensisa Klusara? Reklo bi se da on o njoj zna mnogo vie
nego R. Semi. Jo jedna stvar. Kroz energetsku centralu proao sam osmanaest
asova pre nego to je R. Semi razgovarao sa Desi. Da li sam unapred mogao
znati da u biti primoran da ga unitim, te sam proroki ukrao taj
alfa-aparat?"
Komesar uzvrati: "To je dobra odbrana. Uiniu sve to mogu. ao mi je to
je do ovoga dolo, Elija."
"Zar? Zar zaista veruje da sam ja to uinio, komesare?"
Enderbi polako odvrati: "Ne znam ta da mislim, Elija. Biu iskren s
tobom."
"Onda u ti rei ta da misli, komesare. Sve ovo je dobro smiljen i
pripremljen plan da na mene padne sumnja."
Komesar se ukoio. "ekaj malo, Elija. Nemoj udarati naslepo. Nee naii
na simpatije ako bude iao tom linijom odbrane. Previe je ravih ljudi to
zloupotrebljavalo."
"Ja ne traim simpatije. Samo govorim istinu. Mene nastoje da uklone s
puta, kako ne bih mogao izneti injenice o Sartonovom ubistvu. Na nesreu za
oveka koji je eleo da me ukloni, to je dolo malo prekasno."
"ta?"
Bejli pogleda na sat. Bila su tano dvadeset tri asa.
On ree: "Znam ko nastoji da me optui, znam kako je ubijen dr Sarton i ko
ga je ubio i imam na raspolaganju jedan sat da ti to ispriam, da uhvatim tog
oveka i zavrim istragu."
18. KRAJ ISTRAGE
Oi komesara Enderbija su se suzile i on otro pogleda Bejlija. "ta sada
namerava? Jue ujutro pokuao si neto takvo kod Fastolfa. Nemoj opet. Molim
te."
Bejli klimnu: "Znam. Prvi put sam pogreio."
estoko je pomislio: i drugi put. ali ovog puta neu, ne...
Naglas je rekao: "Prosudi i sam, komesare. Uzmimo da su dokazi protiv mene
lani i podmetnuti. Pretpostavi samo to i videe ta ti to govori. Upitaj se
sam: ko je mogao planirati tu optubu? Oigledno, samo onaj ovek koji je znao
da sam ja sino bio u centrali u Vilijemsbergu."
"U redu. Ko bi to mogao biti?"
Bejli ree: "Kad sam izlazio iz kuhinje, sledila me je neka grupa
medijevalista. Ja sam im pobegao, ili sam bar mislio da jesam, ali oigledno je
da je neko od njih ipak video da sam proao kroz centralu. Moja je namera bila
da im na taj nain pobegnem."
Komesar upita: "Klusar? Da li je on bio s njima?"
Bejli klimnu u znak potvrde.
Enderbi nastavi: "U redu, pitaemo ga. Ako ita zna, izvui emo to iz
njega. ta jo mogu uiniti, Elija?"
"ekaj malo. Nemoj me sad ostavljati. Da li si shvatio ta time elim da
kaem?"
"Da li sam shvatio?" Komesar je sklopio ruke. "Klusar te je video kako
ulazi u energetsku centralu, ili neko iz njegove grupe, pa ga je o tome
obavestio. On je odluio da tu injenicu iskoristi, da te dovede u nepriliku i
da te ukloni iz istrage. Da li to eli da kae?"
"Vrlo si blizu."
"Dobro." Komesar se zagrejao. "On je, prirodno, znajui da je tvoja ena
lan njegove organizacije, smatrao da nee moi podneti da neko poblie zaviri
u tvoj privatni ivot. Mislio je da e radije dati otkaz nego to e se
boriti protiv dokaza. Uz put reeno, Elija, ta misli o ostavci? Hou da
kaem, ako stvari zaista pou loe. Mogli bismo stvar zatakati..."
"Ni za milion godina, komesare."
Enderbi slegnu ramenima: "Gde sam ono stao? Ah, da. I onda, on je ukrao
alfa-aparat, verovatno uz pomo nekog istomiljenika u centrali, i naredio
nekom drugom istomiljeniku da uniti R. Semija." Lupkao je prstima po stolu.
"Nee ii, Elija."
"Zato da ne?"
"Previe je zapetljano. Odve je ljudi umeano. A, osim toga, on ima
elini alibi za prolu no i jutro kad je poinjeno ubistvo u Gradu Svemiraca.
To smo odmah proverili, premda sam ja bio jedini ovek koji je znao razlog za
proveravanja alibija ba za to vreme."
Bejli primeti. "Nikada nisam rekao da je to ubistvo poinio Klusar,
komesare. Ti si to rekao! Mogao je to uiniti bilo ko iz medijevalistike
organizacije. Klusar je samo lice koje je Denil prepoznao. Ja ak i ne mislim
da je on naroito vaan u organizaciji. Premda postoji tu i jedna udna stvar."
"A to je?" upita Enderbi podozrivo.
"To to je znao da je Desi lan. Misli li da on poznaje svakog lana
organizacije?"
"Ne znam. Znao je za Desi, svakako. Moda im je ona, kao ena policajca,
bila vana. Moda je se zato seao."
"Kae da je on jednostavno doao i rekao da je Dezabel Bejli lan.
Jednostavno tako? Dezabel Bejli?"
Enderbi klimnu. "Kaem ti, uo sam vlastitim uima."
"Smena stvar, komesare. Desi nije upotrebljavala svoje puno imo jo
otkako se Bentli rodio. Nijednom. To znam sasvim sigurno. Prikljuila se
medijevalistima poto je ve bila prestala da upotrebljava svoje puno ime. I to
znam sasvim sigurno. Kako onda Klusar zna da se ona zove Dezabel?"
Komesar se zacrvene i urno ree: "Ah, svejedno, moda je rekao i Desi.
Ja sam samo automatski rekao puno ime. Stvarno, sad se seam, rekao je Desi."
"Dosad si bio potpuno siguran da je rekao Deazbel. Upitao sam te nekoliko
puta":
Komesarov glas se podie. "Ne misli valjda da kae da laem?"
"Samo sam razmiljao o tome da Klusar moda nije nita ni rekao. Pitam se
da moda nisi ti sve to izmislio. Ti poznaje Desi ve dvadeset godina i
poznato ti je da se ona zove Dezabel."
"Ti si poludeo, ovee."
"Ja? Gde si bio danas posle ruka? Nisi bio u svojoj kancelariji najmanje
dva sata."
"Ko ovde koga ispituje?"
"Ja u ti odgovoriti. Bio si u energetskoj centrali u Vilijemsbergu."
Komesar se podie na noge. elo mu se orosilo znojem, a na krajevima usana
pojavile su mu se suve bele pege.
"ta, do avola, eli da kae?"
"Zar nisi bio?"
"Bejli, suspendovan si. Daj mi svoju legitimaciju."
"Jo ne. Prvo e uti ta imam da kaem."
"Nemam ni najmanju nameru da te sluam. Ti si krivac. Ti si kriv, ali ono
to me najvie jedi jeste tvoj jeftini pokuaj da mene, mene, prikae kao
krivca koji te lano optruuje." Glas mu se izgubio u kretanju. Jedva je uspeo
da izusti: "U stvari, uhapen si."
"Ne", ree Bejli vrsto. "Jo ne, komesare. Vidi ovaj revolver. Uperen je
pravo u tebe i otkoen je. Nemoj se, molim te, igrati sa mnom, jer sam oajan i
rei u ono to imam da kaem. Posle toga moe uiniti to god ti je volja."
Rairenih oiju Dulijus Enderbi je gledao u drelo revolvera u Bejlijevoj
aci.
On promuca: "Dobie dvadeset godina za ovo, Bejli, u najdubljem zatvoru
Grada."
R. Denil se iznenada pokrenu. Njegova se ruka stisnula oko Bejlijevog
zgloba. Mirno je rekao: "Ne mogu dopustiti ovo, partneru Elija. Ne sme
poverditi, komesara."
Prvi put otkako je R. Denil uao u Grad, komesar mu se direktno obratio:
"Dri ga! Prvi zakon!"
Bejli brzo ree: "Nemam nameru da ga poverdim, Denile, ako ga bude
spreio da me uhapsi. Rekao si da e mi pomoi da raistim ovu stvar. Imam
jo etrdeset pet minuta."
Ne oslobaajui Bejlijevu aku, R. Denil ree: "Komesare, mislim da se
Eliji mora dozvoliti da govori. U ovom trenutku, ja sam u vezi s dr
Fastolfom..."
"Kako? Kako?" upita divlje komesar.
"U moje telo ugraena je naroita subeterska stanica", ree R. Denil.
Komesar ga je gledao bez rei.
"Nalazim se u vezi s dr Fastolfom", nastavi neumoljivo robot, "i napravili
biste vrlo lo utisak, komesare, ako ne biste sasluali Eliju. Mogu se izvui
vrlo nezgodni zakljuci.
Komesar se sruio na stolicu, bez rei.
Bejli nastavi: "Tvrdim da si danas bio u energetskoj centrali u
Vilijemsbergu, komesare, da si tamo uzeo alfa-aparat i da si ga dao R. Semiju.
Namerno si iskoristio ponovni dolazak dr Derigela, pozvao ga u Odsek i namerno
mu dao pogreno podeeni tap-vodi da ga odvede u fotografsko skladite, da
tamo nae ostatke R. Semija. Raunao si na to da e on smesta postaviti tanu
dijagnozu."
Bejli skloni revolver. "Ako sada eli da me uhapsi, samo napred, ali
verujem da to nee biti dovoljan odgovor za Grad Svemiraca."
"Motiv", promrmlja Enderbi bez daha. Naoare su mu bile zamagljene i on ih
je skunuo, izgledajui opet bespomoan. "Kakav bih ja motiv mogao imati?"
"Motiv je uzrok svih neprilika, zar ne? Motiv je: osujetiti istragu
Sartonovog ubistva. A, osim toga, R. Semi je previe znao."
"O emu, zaboga?"
"O tome kako je ubijen jedan Svemirac pre pet dana. Jer, komesare, ti si
ubio dr Sartona iz Grada Svemiraca."
R. Denil iznanada progovori, dok je Enderbi amo grozniavo zgrabio svoju
kosu i stao da trese glavom.
Robot ree: "Partneru Elija, ao mi je, ali ta je teorija neodriva. Kao
to zna, nemogue je da je komesar Enderbi ubio dr Sartona."
"Sluajte, onda. Enderbi je molio mene da preuzmem sluaj, a ne ljude koji
su od mene vii po inu. On je to uinio iz vie razloga. Na prvom mestu, mi
smo kolski drugovi i on je raunao da mi nikada nee pasti na pamet da moj
stari prijatelj i potovani pretpostavljeni moe biti kriminalac. Raunao je na
moju opte poznatu lojalnost. Drugo, on je znao da je Desi lan podzemne
organizacije i mislio je da e time moi da me ukloni iz tog sluaja, ili da me
prisili na utanje ako se previe pribliim istini. Ali to ga nije stvarno
zabrinjavalo. Na samom poetku uinio je sve to je mogao da u meni pobuni
nepoverenje prema tebi, Denile, i da me ubedi da nas dvojica radimo s
razliitim ciljevima. On je znao za otputanje moga oca. Pogodio je kako u ja
na to regovati. Moete i sami zamisliti koliko je velika prednost za ubicu kada
trai samog sebe."
Komesar je najzad uspeo da neto progovori. Slabano je izustio:" Kako sam
znao ono o Desi?" Potom se obratio robotu. "Ti! Ako sve ovo prenosi u Grad
Svemiraca, reci im da je to la. Sve je to la!"
Bejli ga je prekinuo, podigavi glas, a onda ga spustivi u udni, napeti
apat. "Narvno da si znao da je Desi lan. Ti si medijevalist, lan
organizacije. Tvoje staromodne naoare! Tvoji prozori! Oigledno je da si sav u
tome. Ali ima i bolji nain da se to dokae.
Kako je Desi saznala da je Denil robot? Tada to nisam mogao shvatiti.
Naravno, sada znamo da je to saznala preko medijevalistike organizacije, ali
to samo problem postaljva na jednu stepenicu vie. Kako su oni znali? Ti si,
komesare, reio problem teorijom da je neko u R. Denilu prepoznao robota, onda
kada je dolo do incidenta u prodavnici cipela. Ja u to nisam verovao. Nisam ni
mogao. Kad sam ga ja prvi put video, mislio sam da je ovek, a imam zdrave oi.
Jue sam zamolio dr Derigela da doe iz Vaingtona. Kasnije sam uvideo da
mi je potreban iz vie razloga, ali kad sam ga pozvao jedina mi je namera bila
da vidim da li e prepoznati Denila, a da mu ja sam nita ne kaem.
Komesare, nije ga prepoznao! Predstavio sam ga Denilu, on se s njim
rukovao, razgovarali smo i tek onda, kad je razgovor doao na humanoidne
robote, on je iznenada shvatio. A dr Derigel je najvei Zemljin strunjak za
robote. eli li moda da kae da nekoliko medijevalistikih pobunjenika moe
videti vie od njega, i to u zbrci i napetosti, i uveriti se do te mere da celu
organizaciju stave u pokret? Tek tako, na osnovu sumnje da je Denil robot?
Oigledno je da su medijevalisti morali znati da je Denil robot. Incident
u prodavnici cipela bio je namerno nameten da bi im se Denil pokazao i da bi
se na taj nain Gradu Svemiraca pokazalo kolika su antirobotska oseanja u
Gradu. Nemera je bila da se tim incidentom zamuti situacija, da se sumnja s
pojedinca skerene prema stanovnitvu kao celini.
Poto su oni, dakle, znali istinu o Denilu, ko im je to rekao? Ja nisam. U
jednom sam trenutku pomislio da je to uinio sam Denil. Ali to otpada. Jedini
drugi ovek koji je znao - to si ti, komesare."
Enderbi ree, s mnogo energije: "Moglo je biti uhoda u Odseku.
Medijevalisti su nas mogli uhoditi do mile volje. I tvoja ena je bila uhoda.
Ako misli da sam ja uhoda, zato to onda ne bi mogli biti i drugi slubenici
Odseka?"
Uglovi Bejlijevih usana divlje su se podigli. "Nemoj mi uvlaiti
tajanstvene uhode dok ne vidimo do ega nas dovodi jednostavno reenje. Tvrdim
da si ti dostavlja, i to onaj prvi.
Zanimljivo je, komesare, sada kada mislim na to, kako se tvoje
raspoloenje dizalo i sputalo, ve prema tome koliko sam bio daleko ili blizu
reenja. U poetku si bio nervozan. Kad sam hteo da posetim Grada Svemiraca
jue ujutro i kada nisam hteo da ti kaem razlog, tebi je praktino pretila
srana kap. Da li si pomiljao da sam te otkrio, komesare? Da je to klopka, da
na taj nain elim da te njima izruim? Zar mi nisi rekao da ih mrzi? Bio si
gotovo obliven suzama. Neko vreme mislio sam da su te suze posledica seanja na
ponienja u Gradu Svemiraca, kad si tamo bio osumnjien. Ali mi je onda Denil
rekao da su imali mnogo obzira prema tvojim oseanjima. Ti uopte nisi ni
doznao da su te bili osumnjiili. Tvoja panika bila je posledica straha, a ne
ponienja.
A onda, kada sam iziao na svetlost sa potpuno pogrenim reenjem, koje si
ti sluao preko trimenziovizije, i kad si shvatio kako sam strano daleko od
istine, opet te je obuzelo samopouzdanje. ak si i raspravljao sa mnom, branei
Svemirce. Posle toga, bio si pun poverenja u samog sebe, pun samopuzdanja. U to
vreme iznenaivalo me je to to si tako lako preao preko moje pogrene optube
protiv Svemiraca, dok si mi nekoliko trenutaka pre toga drao predavanje o
njihovoj osetljivosti. Ti si naprosto uivao u mojoj pogreci.
A onda sam pozvao dr Derigela. Hteo si da dozna zbog ega, ali ja nisam
hteo da ti kaem. To te je ponovo nateralo u paniku, jer si se bojao..."
R. Denil iznenada podie ruku. "Partneru Elija!"
Bejli pogleda na sat. 23.42! Upitao je: "ta je?"
R. Denil uzvrati: "Moda se mogao uznemiriti zato to je mislio da e
otkriti njegove medijevalistike veze, ako se sloimo da one postoje. Meutim,
ne postoji nita to bi ga povezivalo s ubistvom. On s tim nije mogao imati
nikakve veze."
Bejli odvrati: "Grei, Denile. On nije znao zato mi je potreban dr
Derigel, ali mogao je pretpostaviti da dolazi u vezi s informacijama o
robotima. To je preplailo komesara, jer je jedan robot bio u sasvim prisnoj
vezi sa zloinom. Zar nije tako, komesare?"
Enderbi zatrese glavom: "Kad ovo proe...", poe on, ali ga neto zagui.
"Kako je poinjeno ubistvo?" upita Bejli s priguenim besom. "C/Fe,
prokletstvo! C/Fe! Upotrebljavam tvoj vlastiti izraz, Denile. Ti si pun
poverenja u C/Fe kulturu, a ipak ne vidi kako bi se jedan itelj Zemlje njome
mogao posluiti, bar privremeno. Rei u ti.
Za robota ne predstavlja nikakvu potekou da pree preko otvorenog
prostora. Ni po noi. Ni sam. Komesar je dao revolver R. Semiju i rekao mu kuda
da ide i kada. On sam uao je u Grad Svemiraca normalnim putem, gde je ostavio
svoj revolver. Dobio je drugi revolver od robota Semija, ubio dr Sartona,
vratio revolver R. Semiju, koji ga je preneo preko polja i doneo natrag u Grad.
A danas je unitio R. Semija, ije je znanje postalo suvie opasno.
To sve objanjava. Prisutnost komesara, nestanak oruja. I tako, ne moramo
podravati nemoguu teoriju da bi neko ljudsko bie iz grada prelazilo nou
preko otvorenog prostora."
Ali pri kraju Bejlijevog govora R. Denil ree: "ao mi je, partneru Elija,
premda mi je milo to se komesara tie, to tvoja pria nita ne objanjava.
Rekao sam ti da cerebroanalitike osobine komesara pokazuju da on nije mogao
poiniti namerno ubistvo. Ne znam koje bi se rei mogle primeniti na tu
psiholoku injenicu: da li kukaviluk, savest ili milosre. Ja znam reenika
znaenja svih tih rei, ali ne mogu o tome suditi. U svakom sluaju, komesar
nije poinio ubistvo."
"Zahvaljujem", promrmlja Enderbi. Glas mu je ponovo postao snaan i
samopuzdan. "Ne znam kakvi su tvoji motivi, Bejli, i zato hoe da me tako
upropasti, ali ja u doi do dna..."
"ekaj malo", ree Bejli. "Jo nisam gotov. Pogledaj ovo."
Bacio je na Enderbijev sto mali aluminijumski aparat i pokuao da se osea
onoliko samopouzdano koliko je to izgledao. Ve pola sata krio je od samog sebe
jednu malu injenicu: da, zapravo, ne zna ta je na tim slikama. Kockao se, ali
samo to mu je i bilo prostalo.
Enderbi se odmae od tog malog predmeta. "ta je to?"
"To je bomba", ree Bejli sarkastino. "Samo obian mikroprojektor."
"Pa, ta onda? ta to dokazuje?"
"Da vidimo." Noktom je otvorio jedan od proreza na aparatu i ugao
komesarove sobe se osvetlio u udnom trimenzionalnom prizoru.
Slika se protezala od poda do tavnice i prikazivala sivkastu svetlost
kakva se nikada nije mogla videti u Gradu. Bejli pomisli, s meavinom
odvratnosti i udne privlanosti: To mora da je zora, o kojoj priaju.
Slika je prikazivala kuu dr Sartona. Na sredini slike nalazilo se mrtvo
telo dr Sartona, strani spaljeni ostaci.
Bejli nastavi: "Ja znam da komesar nije ubica. Nije potrebno da mi to
napominje, Denile. Da sam do ovoga ranije doao, ranije bih znao reenje.
Zapravo, nisam video nikakav izlaz sve do pre jednog sata, kad sam ti onako
grubo bio rekao da si jednom bio radoznao da sazna kakva to soiva nosi
Bentli. U tome je stvar, komesare. Onda mi je palo na pamet da je klju svega u
tvojoj kratkovidosti i tvojim naoarima. Na Spoljnjim svetovima ne postoji
kratkovidost: da postoji, oni bi verovatno smesta doli do pravog reenja.
Komesare, kada si razbio svoje naoare?"
Komesar odvrati pitanjem: "ta hoe time da kae?"
Bejli ree: "Kad smo prvi put razgovarali o ovom sluaju, rakao si mi da
si naoare razbio u Gradu Svemiraca. Ja sam, prirodno, shvatio da si ih razbio
onda kada si se uznemirio, uvi vest o ubistvu, ali ti mi to nisi rekao i nije
bilo razloga da tako mislim. Kad si ulazio u Grad Svemiraca, s namerom da
poini zloin, bio si dovoljno uznemiren da ispusti i razbije naore pre
ubistva. Zar nije tako, i nije li se ba to dogodilo?"
R. Denil upade: "Ne shvatam vanost toga, partneru, Elija'.
Bejli pomisli: jo samo deset minuta "partner Elija". Brzo. Moramo brzo
govoriti. Brzo misliti.
Dok je govorio, pomerao je sliku Sartonove kue. Nespretno ju je
poveavao, jer su mu prsti bili nesigurni od napetosti koja je njima ovladala.
Polako i u trzajima mrtvo se telo irilo, izduivalo, prilazilo blie. Bejli je
gotovo oseao smrad spaljenog mesa. Glava, ramena i jedna ruka ludo su se
zaljuljali, a zatim se na slici pojavio spaljeni ostatak kime, iz koje su
trali ugljenisani patrljci rebara.
Bejli kriom pogleda komesara. Enderbi je drao oi zatvorene. Izgledalo
je da mu je veoma zlo. I Bejliju je pozlilo, ali je morao nastaviti da gleda.
Polako je pomerao trimenzionalnu sliku pomou prenosnih kontrola, poveavajui
svaki njen pojedinani kvadrat. U jednom trenutku prst mu je kliznuo dalje nego
to je eleo i cela se slika potpuno zamutila.
I dalje je govorio. Morao je govoriti. Nije smeo da stane sve dok ne nae
ono to tri. A ako ne nae, sav govor moe biti beskoristan. Jo gore nego
beskoristan. Srce mu je udaralo, a u glavi mu je bualo.
Nastavio je: "Komesar ne moe poiniti namerno ubistvo. Tano. Namerno.
Ali svaki ovek moe ubiti sluajno. Komesar nije uao u Grad Svemiraca da
ubije dr Sartona. Uao je da ubije tebe, Denile. Tebe. Postoji li neto u
njegovoj cerebroanalizi to kae da je nesposoban da razori mainu? To nije
ubistvo, to je naprosto sabotaa.
On je medijevalist, i to ubeeni. Saraivao je sa dr Sartonom i znao je
zato si ti sazdan, Denile. Bojao se da ti zaista ne ispuni svoj zdatak i da
se itelji Zemlje nee konano pokrenuti sa Zemlje. I tako je, Denile, odluio
da te uniti. Ti si bio prvi robot svoje vrste i on je imao razloga da misli da
e, pokazavi razmere i odlunost medijevalizma na Zemlji, obeshrabriti
Svemirce. Znao je koliko je na Spoljnjim svetovima snano javno mnjenje koje
trai da se projekt Grada Svemiraca obustavi. Mora da je i dr Sarton s njim o
tome razgovarao. Komesar je mislio da e to biti poslednja kap u punoj ai
vode.
Ne tvrdim da je komesaru pomisao na ubistvo robota bila vrlo ugodna.
Mislim da bi on naterao R. Semija da to uini, da ti nisi izgledao tako
humanoidno da primitivan robot, kao to je bio Semi, ne bi mogao uoiti
razliku, niti bi je shvatio, pa bi ga Prvi zakon zaustavio. Komesar bi moda
naredio da to uini neki drugi ovek, ali je samo on imao pristup u Grad
Svemiraca kad god je eleo.
Dozvoli mi sada da rekonstruiem kakvi su bili komesarovi planovi.
Priznajem da samo nagaam, ali mislim da sam blizu. On se dogovorio sa dr
Sartonom o vremenu sastanka, ali je namerno doao prerano, u zoru, kada dr
Sarton jo spava. Mislio je da e ti, Denile, biti budan. Ti si iveo sa dr
Sartonom, Denile, zar ne?"
Robot klimun. "U pravu si, partneru Elija."
Bejli nastavi: "Onda mi dopusti da nastavim. Trebalo je da se ti pojavi
na ulaznim vratima, Denile, gde bi te on doekao s revolverom i unitio.
Komesar bi se brzo povukao kroz puste ulice Grada Svemiraca, sve do mesta gde
ga je ekao R. Semi. Tamo je trebalo da mu da revolver, a zatim da se polako
vrati do kue dr Sartona. Ako bude potrebno, nameravo je da sam otkrije le,
premda bi mu bilo milije da to uini neko drugi. A ako bi ga upitali zato je
doao tako rano, on je sigurno mogao odgovoriti da je eleo da dr Sartona
obavesti o glasinama da se medijevalisti spremaju da napadnu Grad Svemiraca i
da mu kae da je potrebno da se preduzmu tajne mere bezbednosti kako bi se
izbegao sukob izmeu Svemiraca i itelja Zemlje. Uniteni robot samo bi
potvrdio njegove rei.
A da su te pitali, komesare, zato ti je toliko vremena bilo potrebno
izmeu ulaska u Grad Svemiraca i dolaska do kue dr Sartona, bio si se spremio
da odgovori da si video kako neko prolazi ulicama i ide prema otvorenom
prostoru. Neko si ga vreme sledio. To bi ih odmah zavelo na pogrean trag. to
se tie robota Semija, njega niko nije mogao primetiti. Robot na farmama pred
Gradom uopte nije uoljiv.
Koliko sam se pribliio istini, komesare?"
Enderbi se zgrio: "Ja nisam..."
"Ne", ree Bejli, "ti nisi ubio Denila. On je ovde i za sve vreme dok je
bio ovde u Gradu ti nisi mogao da mu pogleda u oi, ili da ga bar nazove po
imenu. Pogledaj ga sada, komesare."
Enderbi nije mogao. Pokrio je lice drhtavim rukama.
Bejlijeve drhtave ake gotovo su ispustile projektor. Naao je.
Slika je sada bila usredsreena na glavna vrata kue dr Sartona. Vrata su
bila otvorena, to jest, pomaknuta u prorez u zidu du ine od sjajnog metala. I
tamo, meu inama...
Blesak je bio izvan svake sumnje.
"Rei u vam ta se dogodilo", nastavi Bejli. "Kad si razbio naoare, ve
si bio u kui. Bio si nervozan, a ja znam kakav si kad si nervozan. Skida
naoare i brie ih. To si uinio i tada. Ali ruke su ti se tresle i ti si
ispustio naoare. Moda si i stao na njih. Bilo kako bilo, one su se razbile, a
upravo u tom trenutku vrata su se otvorila i neka prilika koja je liila na
Denila stala je pred tebe.
Pucao si, pokupio ostatke naoara i pobegao. Oni su nali telo, a kad si
se ti vratio, otkrio si da to nije Denil, nego ranoranilac dr Sarton koga si, u
stvari, ubio. Na nesreu, dr Sarton je sazdao Denila na svoju sliku i priliku.
Bez naoara, u odlunom trenutku, ti nisi mogao prepoznati ko je pred tobom.
A ako hoete opiljiv dokaz, evo ga!"
Slika kua dr Sartona je zadrhtala i Bejli je paljivo poloio projektor
na sto, vrsto ga pridravajui rukom.
Lice komesara Enderbija bilo je izoblieno od uasa, a Bejlijevo od
uzbuenja. Izgledalo je da je R. Denil potpuno ravnoduan.
Bejli pokaza prstom. "Ono svetlucanje u inama vrata. ta je to, Denile?"
"Dva komadia stakla", uzvrati hladno robot. "Za nas nisu bili vani."
"Sad e biti. To su komadii konkavnih soiva. Izmerite optike osobine
tog stakla i uporedite ih s naoarima koje Enderbi sada nosi. Nemojte ih
razbiti, komesare!"
Poleteo je prema komesaru i istrgao mu naoare iz ruku. Pruio ih je R.
Denilu, teko diui: "Mislim da je to dovoljan dokaz da je bio u kui pre nego
to sam tvrdi."
R. Denil ree: "Potpuno sam ubeen. Sada shvatam kako sam bio na potpuno
pogrenom toku misli, a sve zbog komesarove crebroanalize. estitam ti,
partneru Elija."
Bejlijev asovnik pokazivao je da je pono. Poinjao je novi dan.
Komesarova glava polako se spustila na ruke. Rei su mu se pretvorile u
priguene jecaje. "Bila je to greka. Greka. Uopte nisam nameravo da ga
ubijem." Potpuno neoekivano, skliznuo je sa stolice i sruio se na pod.
R. Denil mu priskoi, govorei: "Povredio si ga, Elija. Nije bilo
potrebno."
"Nije mrtav, zar ne?"
"Ne, ali je u nesvesti."
"Osvestie se. Ovo je bilo previe za njega. Morao sam to uiniti, Denile.
Morao sam. Nisam imao dokaza koje bih mogao izneti na sudu. Morao sam ga polako
navlaiti i nervirati, malo po malo, nadajui se da e mu ivci popustiti. I
popustili su. uo si da je priznao, zar ne?"
"Jesam."
"A sada, obeao sam da e ovo posluiti za dobrobit Grada Svemiraca, pa...
ekaj, dolazi k sebi."
Komesar je zastenjao. Oi su mu zatreptale i otvorile se. Bez rei se
upiljio u njih dvojicu.
Bejli ree: "Komesare, uje li me?"
Komesar klimnu bez rei.
"Onda je u redu. Svemircima je stalo do mnogo veih stvari nego da tebe
kazne. Ako bude s nama saraivao..."
"ta? ta?" U komesarovim oima pojavio se blesak nade.
"Mora biti da si glavni ef njujorke medijevalistike organizacije, a
moda si vaan ak i u planetarnim razmerama. Pokuaj da promeni smer
organizacije i da svoje ljude pridobije za naseljavanje novih svetova. Moe
da shvati kakva je tu propaganda potrebna, zar ne? Vratimo se zemlji, ali na
drugim planetama."
"Ne razumem te", promrmlja komesar.
"To je ono to Svemirci ele vie nego ita. Oni neprestano rizikuju svoj
ivot, dolazei na Zemlju radi tog cilja. Ako ubistvo dr Sartona omogui da se
medijavalizam pretvori u pokret za galaktiku kolonizaciju, oni e verovatno
smatrati da je to vredna rtva. Shvata li sada?"
R. Denil primeti: "Elija je u pravu. Pomozite nam, komesare, i mi emo
zaboraviti prolost. Sada govorim u ime dr Fastolfa i naih ljudi uopte.
Naravno, ako biste se sada sloili, a kasnije se predomislite i poelite da nas
izdate, nemojte zaboraviti da nad vaom glavom stalno stoji ma krivice. Nadam
se da to razumete. ao mi je to to moram i pomenuti."
"Neete me kazniti?" upita komesar.
"Ne, ako nam bude pomogao."
Suze su mu napunile oi. "Uiniu to. Ovo je bio nesrean sluaj. Objasni
im to. Nesrean sluaj. Uinio sam ono to sam mislio da je pravo."
Bejli ree: "Ako nam bude pomogao, inie pravu stvar. Naseljavanje
drugih planeta predstavlja jedini mogui spas za Zemlju. Shvatie to ako o
tome bude razmiljao bez predrasuda. A ako ne moe da shvati, razgovaraj
malo s dr Fastolfom. Ve sada moe poeti da pomae, reavajui na neki nain
sluaj R. Semija. Nazovi to nesrenim sluajem ili neim slinim. Samo ga
okonaj."
Bejli ustade. "I seti se da ja nisam jedini koji zna istinu, komesare. Ne
moe me se reiti. To zna celi Grad Svemiraca. Nadam se da ti je to jasno."
R. Denil primeti. "Nije potrebno dalje govoriti, Elija. On je iskren i
saraivae. To se vidi iz njegove cerebroanalize."
"U redu. Onda, idem kui. elim da vidim Desi i Bentlija i da ponovo
ivim normalnim ivotom. I hteo bih da se ispavam. Denile, da li e ti ostati
na Zemlji poto Svemirci odu?"
R. Denil odgovori: "Nisu mi rekli. Zato pita?"
Bejli se ugrize za usnu, a onda ree: "Nisam mislio da u ikada rei neto
ovako nekome kao to si ti, Denile, ali ja u tebe imam poverenja. ak ti se
divim. Prestar sam da sam napustim Zemlji, ali kad se jednom otvore kole za
iseljenike, tu je Bentli. A ako jednom moda Bentli i ti zajedno..."
"Moda." R. Denilovo lice nije izraavalo nikakvo oseanje. Bejli se
iznenada nasmeio. Uhvatio R. Denila za miicu, a onda su zajedno izili kroz
vrata, ruku pod ruku.