KONVENCIJA

O PRAVIMA DETETA
DEFINICIJA DETETA

Dete je svako ljudsko bie koje nije
navrilo osamnaest godina ivota, ukoliko
se, po zakonu koji se primenjuje na dete,
punoletstvo ne stie ranije

RAZVOJ SHVATANJA
PRAVA DETETA
Do srednjeg veka nepostojanje drutvene svesti o
deci kao o drutvenoj grupi deca ne postoje kao
posebna drutvena grupa, ne postoje u zakonima ili
postoje kao imovina/vlasnitvo oca
18 vek doba prosvetiteljstva deca su budunost
drutva, budui nosioci odluka
20 vek protekcionistiki stav prema deci deca
postaju drutvena kategorija koju treba zatititi/nema
participacije
Kraj 20 veka dete je subjekt zatite, a ne objekt
KONVENCIJA
O PRAVIMA DETETA

Usvojena 1989 pod okriljem UN
Medjunarodni dokument sa najvie
ratifikacija (191 ratifikacija, SAD nije
ratifikovala, a Somalija nije potpisala)
U potpunosti obuhvata glavne
tradicionalne grupe ljudskih prava

STRUKTURA
Preambula i 54 lana
1-41 Katalog prava koja se priznaju detetu i
obaveze drava koje su ratifikovale
Konvenciju
42-45 Procedure za monitoring
implementacije konvencije Nadzorno
telo Komitet za prava deteta
46-54 Formalne odredbe (ratifikacija,
potpisivanje, stupanje na snagu, izmene..)

OSNOVNI PRINCIPI
Pravo na ivot, opstanak i razvoj
Princip najboljeg interesa deteta
Zatita od dikriminacije
Pravo na participaciju

PRAVO NA IVOT,
OPSTANAK I RAZVOJ
Pretpostavka za ostvarivanje svih drugih ljudskih
prava
Sporna pitanja: pravo neroenog deteta na ivot,
eutanazija, pravo deteta na ivot u oruanom
sukobu
Srbija: Ustav RS titi pravo na ivot kao
neprikosnoveno pravo svakoga
Problemi: smrtnost odojadi u najsiromanijim
slojevima stanovnitva, bezbednost u saobraaju,
samoubistva kod dece
NAJBOLJI INTERES DETETA
Sutina principa sastoji se u obavezi
drava i relevantnih institucija da u svim
postupcima koji se tiu prava deteta vode
rauna o njegovim najboljim interesima
kao i da se da mogunost detetu da utvrdi
svoj najbolji interes.
Konvencija, a ni propisi RS ne odreuju
sadraj najboljeg interesa deteta
Sadraj principa je razliit u mnogim
pravnim sistemima i kulturama

ZATITA OD DISKRIMINACIJE
Sva prava zatiena Konvencijom se primenjuju na sve
decu bez diskriminacije
Drava je obavezna da prui zatitu deci od svih oblika
diskriminacije i da preduzme pozitivne akcije u cilju
promocije prava dece
RS Istraivanje: to vie poznaje kulturu drugih naroda
to vie vredi, 2005 (38% deaka misli da uticaji drugih
naroda znatno ugroavaju nacionalni identitet, 21%
deaka i 12% devojica se slae sa tvrdnjom ko se
suvie razlikuje od svoje sredine mora da ima neki
problem u glavi
2/3 dece sa invaliditetom ne ide u kolu a samo 13%
romskih devojica zavri srednju kolu
PRAVO NA PARTICIPACIJU
Uvaavanje miljenja deteta
Ovaj princip konzumira nekoliko prava a to
su pravo na participaciju, slobodu
izraavanja i pravo na informacije
Ovim principom se omoguava deci da
uestvuju u donoenju odluka koje se njih
tiu
Problem mentaliteta ta deca znaju
PARTICIPACIJA
Znaaj participacije: aktivizam, podsticanje
kritikog miljenja, samopotovanje,
samostalnost, odgovornost

Tri nivoa participacije:
- Neuestvovanje
- Kvaziparticipacija
- Prava participacija

GRAANSKA I POLITIKA
PRAVA
Pravo na identitet (pravo na ime i upis u matine
knjige roenih, pravo deteta da zna ko su mu
roditelji, pravo na dravljanstvo)
Sloboda izraavanja drave su dune da
podstiu sredstva javnog informisanja da dostavljaju
i ire informacije i materijale od drutvenog i
kulturnog znaaja za dete u skladu sa ciljevima
obrazovanja i obavezuju se da zatite decu od
tetnih informacija i materijala


Sloboda misli, savesti i veroispovesti u zavisnosti
od odnosa drave prema religiji potovae se i pravo
pojedinaca na veroispovest, da li dete ima pravo da
samostalno izabere veru, prigovor savesti
Sloboda udruivanja i mirnog okupljanja - deca
imaju mogunost da sama trae ostvarivanje svojih
prava preko deijih organizacija
Pravo na privatnost deca imaju pravo na zatitu od
meanja u njihovu pravatnost, dom, porodicu i linu
prepisku i pravo na zatitu svoje asti i ugleda
(sistematski pregledi, mediji)
Pravo deteta na zatitu od muenja i nezakonitog ili
proizvoljnog lienja slobode lienje slobode,
zabrana smrtne kazne, otmice dece
PORODINA SREDINA I
ALTERNATIVNA BRIGA O DETETU
Konvencija daje prioritetni znaaj porodici
Roditelji imaju zajedniku odgovornost za podizanje
deteta (vrenje roditeljskog prava, nadzor nad vrenjem
roditeljskog prava)
Drava je obavezna da prui pomo roditeljima u
ostvarivanju odgovornosti za podizanje dece (naknada
zarade za roditeljsko odsustvo, roditeljski dodatak, deiji
dodatak...)
Zatite od zlostavljanja i zanemarivanja (obaveza
prijavljivanja, mere zatite, intersektorski pristup)
Zatita dece bez roditelja (hraniteljstvo, starateljstvo,
usvojenje)
Problem: nepostojanje mehanizama za ostvarivanje
prava na slobodu miljenja marginalizovane grupe
(prodaja dece, ugovoreni brakovi...)
OSNOVNA ZDRAVSTVENA I
SOCIJALNA ZATITA
Dete ima pravo na najvii mogui standard
zdravlja i zdravstvene zatite, posebna panja
se posveuje primarnoj zdravstvenoj zatiti,
prevenciji, zdravstvenom prosveivanju i
smanjenju smrtnosti odojadi i dece

Dete ima pravo na socijalnu zatitu i socijalno
osiguranje


Problemi u RS u ostvarivanju zdravstvene zatite:
vea smrtnost i neuhranjenost kod marginalizovanih
grupa dece, poseban status do 15 godina posle
samo uz redovno kolovanje, slaba participacija
dece i informisanost dece, problem pristanka deteta
na medicinsku intervenciju, problem privatnosti

Strategije usmerene ka promociji zdravih stilova
ivljenja, postizanju jednakosti mladih u zdravlju,
preusmeravanju klinikog pristupa ka promociji
zdravlja, ukljuivanju zajednice i mladih, jaanju
individualne odgovornosti


Socijalna zatita (siromatvo, glad, deca bez roditelja,
deca ometena u razvoju, deca sa poremeajima u
ponaanju, zlostavljanje i zanemarivanje)
Veza izmeu siromatva i obrazovanja, zdravlje
Strategije:
- pomo pojedinim porodicama i kategorijama dece
koje su ispod linije siromatva
- poboljanje dostupnosti, kvaliteta i efikasnosti
drutvenih slubi za decu
- sistemska dugorona, preventivna i razvojna
strategija
- izrada plana prioritetnih zona akcija i lokalnih
strategija razvoja
NACIONALNI PLAN AKCIJE
ZA DECU
1. Smanjenje siromatva dece
2. Kvalitetno obrazovanje za svu decu
3. Bolje zdravlje za svu decu
4. Unapreenje poloaja i prava dece ometene u
razvoju
5. Zatita prava dece bez roditeljskog staranja
6. Zatita dece od zlostavljanja, zanemarivanja,
iskoriavanja i nasilja
7. Jaanje kapaciteta zemlje za reavanje
problema dece

STRATEGIJE I PROTOKOLI
Strategija za smanjenje siromatva
Strategija razvoja socijalne zatite
Strategija za unapreenje poloaja Roma
Strategija za borbu protiv droga
Strategija razvoja zdravlja mladih u RS
Nacionalna strategija za prevenciju i zatitu dece od
nasilja
Nacionalna strategija za borbu protiv HIV-AIDSa
Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom
Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i
zanemarivanja / Posebni protokoli
OBRAZOVANJE
Dete ima pravo na obrazovanje
Drava je obavezna da osigura besplatno i
obavezno osnovno kolovanje, podstie razliite
oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i
omogui pristup viem obrazovanju u skladu sa
sposobnostima deteta
kolska disiplina e se sprovoditi u skladu sa
pravima deteta i uz potovanje njegovog
dostojanstva
Obrazovanje RS - inkluzija, osnovno kolovanje,
marginalizovane grupe

DECA U POSEBNIM
SITUACIJAMA
Dete ometeno u razvoju
Dete izbeglica
Dete u oruanom sukobu
Dete pripadnik manjinske grupe
Iskoriavanje deteta
- seksualno iskoriavanje, deiji rad i trgovina decom
Zatita deteta od nezakonite upotrebe narkotika i
psihomotornih supstanci
Maloletniko pravosue

KOMITET ZA PRAVA DETETA
Nadzorno telo ustanovljen u cilju provere
napretka koje su strane ugovornice
postigle u sprovodjenju obaveza preuzetih
Konvencijom
lanove Komiteta biraju drave
ugovornice iz redova svojih dravljana
Obaveza podnoenja Izvetaja:
- Inicijalni izvetaj 2 godine od
ratifikacije/potpisivanja
- Redovni izvetaj na svakih 5 godina