KOROZIJA I PRIMENA TITANA U BIOMEDICINI

Posted on 27, 2012by bokisingl

SADRAJ
UVOD
I.
KOROZIJA

I.1. Definicija korozije prema HRN EN ISO 8044
I.2. Korozija metala Me u kiselom rastvoru
I.3. Korozija metala Me u kiselom rastvoru koji sadri kiseonik
I.4. Korozija metala Me u neutralnom i alkalnom
rastvoru
I.5. Korozijski trokovi
I.6. Trokovi korozije u odnosu na ostale trokove
II TITAN I NJEGOVE LEGURE
II.1. .ta je ustvari
titan?
II.2. Fizike i mehanike osobine titana
II.3. Korozija titana
III. PRIMENA TITANA U
BIOMEDICINI
III.1. Kardiovaskularna primena titana i primena u
osteosintezi
III.2 Oksidni filmovi na istom
titanu
III.3. Korozivne i mehaniko-bioloke
osobine
IV. MEHANIKI I HEMIJSKI TRETMAN
TITANA
IV.1. Tretman titana kiselinama i vodonik-
peroksidom
IV.2. Tretman titana bazama
IV.3. Anodna oksidacija
titana
IV.4. Biohemijska modifikacija titana i njegovih
legura
V. FIZIKE METODE TRETMANA
TITANA
V.1. Tehnika termalnog rasprivanja
V.2.Tehnika plazma-spreja, fiziko deponovanje pare i jonska
implantacija
VI.
REZIME
VII.
LITERATURA
UVOD
Prouavanje korozije je postala oblast od izuzetnog znaaja za gotovo sve oblasti ljudske
aktivnosti tako da nije potrebno posebno obrazlagati razloge za njeno prouavanje i
primenu naunih dostignua. Ipak treba napomenuti da se zbog korozije svake godine
gubi izmeu 5-30 % proizvodnje crne metalurgije, gubi se veliki deo prirodnih
bogatstava i vri neprihvatljiva degradacija ivotne sredine. Zbog toga poznavanje
korozionih procesa i upotreba najkvalitetnijih materijala predstavljaju pravi odgovor
kako smanjiti tetne korozione procese.
I. KOROZIJA
I.1. Definicija korozije prema HRN EN ISO 8044
Korozija je fiziko-hemijsko delovanje metala i njegovog okruenja koje uzrokuje
promenu upotrebnih osobina metala, te moe dovesti do oteenja funkcije metala,
okoline ili tehnikog sastava koji oni ine.
Napomena: Ovo je meudelovanje najee elektrohemijsko. Dve osnovne vrste
korozije su hemijska i elektrohemijska korozija.
Hemijska korozija odvija se prema zakonima hemijske kinetike heterogenih reakcija
(u gasovima, u potpunoj odsutnosti kondenzacije vodene pare na povrini metala,
obino pri visokim temperaturama).
Elektrohemijska korozija odvija se u elektrolitskim rastvorima prema zakonima
elektroktrohemijske kinetike putem bar jedne anodne i jedne katodne reakcije.
I.2. Korozija metala Me u kiselom rastvoru (Slika 1)

I.3. Korozija metala Me u kiselom rastvoru koji sadri kiseonik (Slika 2)

I.4. Korozija metala Me u neutralnom i alkalnom rastvoru (Slika 3)

I.5. Korozijski trokovi:
1950 H.H. Uhlig SAD: 2.1% BDP
1970 T.P. Hoar Velika Britanija: 3.5% BDP
1974 Japan: 1.2% BDP
1975 Battelle/NBS SAD: 4.5% BDP
1976 SAD: 70 milijardi $.
1982 SAD: 126 milijardi $.

I.6. Trokovi korozije u odnosu na ostale trokove (Slika 4)
II. TITAN I NJEGOVE LEGURE
Titan je metal, mnogo laki od elika. Osnovne osobine titana su:
-velika otpornost na koroziju,
-otpornost na poviene temperature,
-mala elastinost na sobnim temperaturama.
Njegove mehanike osobine zavise od koliine i vrste primesa jer utiu na poveanje
vrstoe, a smanjuju plastinost i ilavost. Ima veu vrstou od aluminijuma. Otkriven
je krajem 18. veka. Prvi ga je otkrio Gregor 1790. godine u Engleskoj, a pet godina
kasnije Klaproth ga je pronaao u Maarskoj. Proizvodnja titana je poela mnogo
kasnije, tek 1950. godine jer je postojala tekoa u odvajanju ovog metala od kiseonika.
Jedan od procesa odvajanja je Krollov ekstrakcioni proces. Ovaj postupak je veoma
skup. Ekstrakcija titana je relativna, energetski intenzivnija i zahteva esnaest puta veu
energiju po jednoj toni nego elik, a samo dva puta veu energiju od aluminijuma.
II.1. ta je ustvari titan?
isti titan je beli svetli metal male gustine (4500 kg/m3), izuzetno velike otpornosti na
koroziju i lagan je za kovanje. Topi se pri temperaturi od oko 1668 C. Veoma je
reaktivan metal, reaguje sa kiseonikom i azotom iz atmosfere, kao i vodonikom ako je
prisutna vlaga. Zbog reaktivnosti mesta gde se titan proizvodi su prvo proiena sa
inertnim gasovima (najee sa argonom).
Inae, titan je deveti po redu najmanje prisutni metal u zemljinoj kori (0.7%). vrst je
kao elik, ali je 35% laki. On je 60% tei od aluminija, ali je zato dvostruko vri. Titan
nalazimo u stenama. Naravno da se prilikom primene sva dobra svojstva titana i
dodatno poboljavaju sa dodavanjem razliitih primesa (aluminijum, molbiden, gvoe,
mangan, paladijum). Dodavanjem paladijuma poveavamo otpor koroziji a dodatkom
ostalih elemenata poveavamo mu vrstou.
Titan je oduvek izuavan kao redak metal, ali u poslednje vreme svoje mesto nalazi u
industriji kao vodei element. Hemijski gledano, titan je jedan od prelaznih elemenata
IV grupe 4.periode u Mendeljeovom periodnom sistemu elemenata. Njegov atomski broj
je 22 dok je atomska teina 47,9. Kao prelazni metal, titan ima nepotpuno ispunjenu d
ljusku u svojoj elektronskoj strukturi.U elementarnom stanju ima visoku taku topljenja
(1668C) i heksagonalnu kristalnu strukturu. Legure titana klasifikuju se kao , +,
metastabilne , ili stabilne legure u zavisnosti od sobne temperature. Legirajui
elementi titana dele se u tri kategorije:
1) stabilizatori kao to su Al, O, N, C;
2) stabilizatori, kao to su Mo, V, Nb, Ta (izomorfni), Fe, W, Cr, Si, Co, Mn, H;
3) neutralni, kao to je Zr. i bliske- titan legure pokazuju dobar korozioni otpor, ali
imaju ogranieni otpor prema niskim temparaturama. Suprotno tome, + legure imaju
pospeene spomenute osobine u odnosu na i legirane faze. Generalno, osobine ovih
materijala zavise od sastava, proporcionalnog odnosa i faze, termalnog tretmana, i
termo-mehanikih uslova obrade.
Titan nikal (TiNi) legura ima iroku primenu u medicini (inzvanredne memorijske
osobine). Svoju primenu u medicini ova legura nalazi u postupcima fiksacije kotanih
fragmenata iu zubnoj protetici. Sve vie se upotrebljavaju u oblasti hirurgije i u leenju
malignih obolenja. Nekadanja primena titana u medicini, hirurgiji i zubnoj protetici
bazirala se na industrijskom napredtu i strogim zahtevima u vezi njegove primene koje
je postavljala vojna industrija i aktivnosti vezane za kosmika istraivanja.Primena i
korist od titana i njegovih legura kao biomaterijala superiorne biokompatibilnosti i
dobrih korozivnih osobina vea je u odnosu na konvencionalne kobaltove legure.
(Browne, 2000.)
II.2. Fizike i mehanike osobine titana
Titan nije plemeniti metal. Vane fiziko-mehanike osobine titana su: mala teina,
dobra vrstoa, lakoa obrade i velika otpornost na koroziju. Ove osobine zavise od
vrstoe metala. Uopte , to je metal istiji, laki je za preradu, ali je njegova vrstina
manja. Titan je odlina baza za dodatne legure. Gotovo svi metali su rastvorljivi u titanu.
S obzirom da mehanike osobine zavise od istoe metala neke vrste titana se proizvode
u mlevenom obliku.
II.3. Korozija titana
U hemijskom smislu titan je otporan na vlani hlorni gas, hlorne rastvore i oksidne
kiseline kao to su azotne. Otporan je na razblaene koncentrate sulfata i veinu
organskih kiselina na sobnim temperaturama. Pri zagrevanju se rastvara u razblaenoj
sonoj, sumpornoj i azotnoj kiselini. Hidrofluorne i fosforne kiseline kao i neki
koncentrati alkalnih kiselina nagrizaju titan. Titan oksidie ali se i kiseonik s titanom
pretvara u vrst rastvor, to sve zavisi od temperature. Moe doi do istovremene
oksidacije i difuzije pri povienoj temperaturi. Zato je upotreba titana pri povienim
temperaturama ograniena reakcijom sa kiseonikom.
Naprimer: 1,01596 mm (0,04 ina) komad titana postaje nesavitljiv ako se u vazduhu
izloi nekoliko sati dejstvu temperature od 816
0
C. Isti komad se bez ikakvih promena u
sastavu i osobinama moe izlagati i 500 sati na temperaturi od 566
0
C.
Drugi primer je izlaganje komada titana od 0,380985 mm (0,015 ina) koji bez promena
odoleva 15 minuta temperaturi od 1093
0
C.
Na slici 5 prikazana je tabela korozije nelegiranog titana u vodenom rastvoru.
Slika 5
III. PRIMENA TITANA U BIOMEDICINI
Oteenja tekih tkiva u ljudskom organizmu posledica su mnogobrojnih nezgoda,
starenja i dr. Praksa hirurgije je upravo zamena oteenih tkiva. U zavisnosti od zone
gde implantanti trebaju biti usaeni i funkcije koju obavljaju zahtevaju se drugaiji
materijali.
Titan i njegove legure nalaze iroku primenu kao kotani implantanti (slika 6).kao i u
zameni zglobnih sastava (slika 7)

Slika 6: Teka tkiva u ljudskom telu (Browne, 2000.)

Slika 7: ematski prikaz implantacije vetakog kuka (Browne, 2000.)
Za fiksaciju vetakih kostiju, kao to je sluaj kod ugradnje vetakih kukova i
zglobova kolena, koriste se dve metode. Jedna od njih je cementaciona fiksacija
kostiju (cementaciona implantacija). Cementirane komponente bazirane na poli
(metilmetakrilat) (PMMA) se fiksiraju za kotani implantant. Cement se priprema u
operacionoj sali sa mogunou brzog ubrizgavanja u kotani sistem. Njegovo
ovravanje rezultat je egzotermne reakcije. Do neuspelog procesa cementacije
moe doi ukoliko oslabi hemijska veza izmeu cementa i kotanog sastava.
(Ratner, 2001.)

Titan i njegove legure kao to je ve napomenuto, nalaze primenu i u zubnoj protetici,
kao materijali za izradu zubnih proteza ali i zuba pojedinano. Slika 8 ilustruje najeu
primenu titana u ove svrhe. esto se za poboljanje usadnih karakteristika zuba od ovih
materijala koriste hemijsko graviranje i plazma-sprejevi.

Slika 8: Izraeni zavrtanj za vetaku ugradnju zuba (Browne, 2000.)
Pored cementacionog mehanizma postoji jo jedan nov nain fiksacije implantanata, a
to je uvrivanje proteza direktno, za ivu kost. Da bi se izbegla negativna reakcija
tela na implantante, materijal implantanta mora biti bioinertan i stabilan u ljudskom
telu, kao i da nema reakcije sa drugim tkivima i telesnim tenostima. Neki bioaktivni
materijali kao to je hidroksiapatit i bioaktivna stakla se sve vie upotrebljavaju kao
zamena tekim tkivima pri emu poboljavaju vezu izmeu usadne kosti i tkiva.
Meutim, titan je takoe dobar bioinert i idealan materijal za implantaciju. Pored toga,
materijali na bazi titana imaju dui vek, dobru biokompatibilnost i veliki otpor na
habanje. (Ratner, 2001.)
III.1 Kardiovaskularna primena titana i primena u osteosintezi
Titan i njegove legure nalaze primenu i kao kardiovaskularni implantanti zbog svojih
jedinstvenih osobina. Rana primena bila je vezana za protezne srane ventile, zatitne
elemente pejsmejkera, vetaka srca i cirkulativne ureaje. (Ratner, 2001.)
Od nedavno, koristi se Ni-Ti legura za izradu intravaskularnog ureaja, i to kao snaan,
inertan i nemagnetian materijal. Takoe, ova legura se koristi u instrumentalnoj
tehnici MRI (magnetna rezonanca) kao vrlo snaan dijagnostiki alat. Vetako srce
izraeno od ovog materijala ilustrovano je na slici 9 a vetaki vaskularni sudovi na slici
10. Vetako srce izraeno je od titana, dok je disk u njegovom sastavu izraen od
pirolitik-karbona. Takoe, ventili vetakog srca obloeni su tankim ugljeninim filmom
koji poveava kompatibilnost sa krvotokom. Mogue negativne reakcije organizma
mogu se javiti ukoliko telo odbije da prihvati implantant. (Browne, 2000.)

Slika 9: Izgled vetakog srca od titanijumskog materijala
Slika 10.: Vetaki titanski vaskularni sudovi
iroka primena ovih materijala moe se sresti i u osteosintezi, npr. u fiksaciji prelomnih
kostiju. U tu svrhu koriste se razliite vrste zavrtnja i tzv. tanjira (slika 11.).

Slika 11. Titanijumski zavrtnji i tanjiri koji se koriste u saniranju fraktura kostiju
(Ratner, 2001.)
III.2 Oksidni filmovi na istom titanu
Titan i veina njegovih legura hemijski su inertni, pokazuju dobre antikorozivne
karakteristike i biokompatibilni su to za posledicu ima i hemijsku stabilnost titan-
oksidnih filmova debljine svega nekoliko nanometara. Izgled oksidnih filmova
obrazovanih na sobnoj temperaturi i na istom titanu ilustrovan je na slici 12.(Bania,
1993.)

Slika 12: ematski prikaz oksidnog filma na istom titanijumu (Bania, 1993.)
Amorfni ili nanokristalni oksidni filmovi obino imaju debljinu od 3-7 nm, a ine ih
stabilni oksidi TiO2. Hidroksid i hemisorbovana voda vezuje se za Ti katjone.
Hidroksidni joni vezani za metalne katjone poseduju kiselo-bazne osobine zavisno od
tipa metalnih katjona i tipa veze sa tim katjonima. Hidrokompleksi multivalentnih
katjona titana su amfoterni (amfoteran-koji pokazuje osobine i kiseline i baze).
Jednaina hidrolize titana u vodenom rastvoru moe se prikazati (Bania, 1993.):

Prva reakcija odgovorna je za formiranje povrinskog negativnog naboja dok je za drugu
reakciju karakteristian pozitivan naboj. Mnogobrojna istraivanja ispraena i papirnom
verifikacijom rezultata ukazuju na injenicu da titanska oksidna povrina ima dve
hidroksidne grupe, kiselog i baznog tipa vezane za jedan Ti katjon.
Na taj nain se obrazuje most (most-koordinacija). Slika 13 ematski strukturno
prikazuje TiO2 povrinu sa dva tipa hidroksidnih grupa. Za odreivanje povrinskog
naelektrisanja esto se koristi izoelektrina taka (IEP). Za titan-oksid ova taka varira i
obino ima vrednost od 5-6,7. U vodenoj sredini negativno naelektrisanje titanske
povrine se poveava sa poveanjem pH vrednosti.(Bania, 1993.)
Slika 13:Strukturni ematski prikaz
TiO2 povrine sa dva tipa hidroksidnih grupa (Bania, 1993.)
III.3 Korozivne i mehaniko-bioloke osobine titana
Implantirani materijali u ivom organizmu dolaze u kontakt sa telesnim tenostima
(krv). Hloridni jon u krvnoj plazmi ima koncentraciju od 113 mEq/l koja je prilino
visoka i moe uzrokovati koroziju metalnih materijala. Telesne tenosti takoe sadre
aminokiseline i proteine koji ubrzavaju koroziju. U normalnim uslovima pH vrednost
krvi iznosi 7,35-7,45. Meutim, pH vrednosti u tekim tkivima opada na 5,2 nakon
implantacije i dostie vrednost od 7,4 za dve sedmice. Korozija implementiranih
materijala u telesnim tenostima moe prouzrokovati alergiju i toksino dejstvo istih.
Zato je rezistentnost na koroziju metalnih biomaterijala jako vana. Za razliku od drugih
materijala, titan i njegove legure korodiraju ili jako brzo ili ekstremno sporo u zavisnosti
od okolnih uslova. Kada su u kontaktu sa telesnim tenostima ija je pH vrednost bliska
neutralnoj izloenost materijala koroziji je niska i teko se eksperimentalno moe
odrediti. S obzirom da se titan dosta koristi u ortopediji, otpornost ovog materijala na
habanje i abraziju mora biti visoka. (Dowson, 1981.)
Mehanike osobine se pospeuju razliitim postupcima kao to su PVD premazivanje
(TiN, TiC), jonska implantacija, termalni tretmani (difuzija, nitriranje i kaljenje) i
lasersko legiranje sa TiC. U pogledu biokompatibilnosti, titan i njegove legure su jako
cenjeni materijali. Relativno su inertni i imaju dobra antikorozivna svojstva zahvaljujui
oksidnoj povrini. Titan lako absorbuje proteine (belanevine, kolagene, fibronektin,
laminin) iz biolokih tenosti. Takoe, titanska povrina dobar je oslonac za rast elija i
njihove diferencijacije. Mnogo radova posveeno je istraivanjima interakcije izmeu
titanske povrine i elija. Nakon implantacije materijala u ljudski organizam, neutrofili
su oni koji imaju vaan uticaj na implantante praenjem stvaranja dinovskih elija iz
aktiviranih makrofaga. Nakon implantacije materijala u telo, prva faza reakcije (nakon
interakcije sa vodom i jonima) je nespecifina adsorpcija proteina. Zatim, neutrofili i
makrofagi na neki nain vre ispitivanje implantanata. Meusobni uticaj makrofaga i
citokina dovodi verovatno do privlaenja fibroblasta i enkapsulacije stranog tela u
organizam. Volumna svojstva biomaterijala, kao to je netoksinost, nekorozivnost i
kontrolisana degradibilnost, kao i modul elastinosti vani su s aspekta pravilnog
odabira pravog materijala za specifinu biomedicinsku primenu. Ishod implantacije
obuhvata interakciju izmedu bioloke okoline i povrine vetakog materijala i bioloku
reakciju kao odgovor tela. Metalna povrina ima znaajnu ulogu kada se radi o biolokoj
reakciji. Implantanti sainjeni od istog titana esto imaju sklonost ka oksidaciji zbog
ega moe doi i do plastine deformacije istih. Takve iste povrine esto nisu
odgovarajue sa biomedicinsku primenu, pa zahtevaju odreenu vrstu povrinskog
tretmana. Drugo, npr. krvno-kontaktni implantanti moraju imati dobru kompatibilnost
sa krvnim sistemom.
IV. MEHANIKI I HEMIJSKI TRETMAN TITANA
Metode koje se koriste za modifikaciju mehanikih karakteristika metalne povrine
poput mainske obrade, glaanja, buenja podrazumevaju fiziki tretman i adekvatno
oblikovanje. Cilj tih metoda je dobijanje povrina koje nisu hrapave i stvaranje uslova
koji nisu kontaminirajui za ljudski organizam. Hemijske metode podrazumevaju
hemijsku obradu povrina, elektrohemijski tretman (anodna oksidacija), so-gel,
hemijsku depoziciju pare (CVD) i biohemijsku modifikaciju. (Dowson, 1981)
Hemijska depozicija pare proces je koji obuhvata hemijsku reakciju izmeu hemijskih
supstanci u gasovitoj fazi i povrine uzorka. Uglavnom, hemijski tretman titana i
njegovih legura baziran je na hemijskoj reakciji na meupovrini titan-rastvor. Takvi
tretmani su kiseli, bazni, H2O2, toplotni i pasivacioni tretmani. (Bania, 1993.)
IV.1. Tretman titana kiselinama i vodonik-peroksidom
Tretman kiselinama uglavnom se koristi kako bi se uklonili oksid i kontaminacija, a u
cilju dobijanja uniformne povrine. Kombinovanje kiselina koristi se kao predtretman
na titanu. Standardni rastvor kiseline za predtretman dobija se meanjem 10 30 vol %
HNO3 i 1 3 vol % HF u destilovanoj vodi. HF reaguje sa TiO2 pri emu se stvara
rastvorljivi titan-fluorid i vodonik. Inkorporiranje vodonika u titanu moe prouzrokovati
krtost povrinskog sloja, meutim izbalansiranim odnosom fluorovodonine i nitratne
kiseline (10 : 1) moe se minimizirati stvaranje slobodnog vodonika. Mnogobrojna
istraivanja su ak pokazala da HCl predstavlja dobar dekontaminacioni agens jer lako
rastvara soli titana a ne slabi povrinu. Kiselinsko graviranje se koristi za tanke oksidne
povrine (10 nm i manje). Takvi oksidni slojevi rastu lagano u vazduhu, 3-6 nm u toku
perioda od 400 dana. Ukoliko ima rezidualnih ostataka fluorida oni se mogu odrati ak
i posle post-termalnog tretmana graviranja. Sem toga, tretmani kiselinama esto su
korieni u kombinaciji sa drugim metodama u cilju unapreenja osobina titanovih
legura. Wen i njegovi saradnici doli su do saznanja da se bioaktivitet tih legura moe
poboljati hemijskim tretmanom uz upotrebu HCl i H2SO4 i alkalnih rastvora. Reakcijom
titanske povrine i vodonik-peroksida stvara se amorfni Ti-peroksi gel. Debljina ovog
gela pre svega zavisi od trajanja hemijskog tretmana. Transformacija iz amorfnog u
kristalno stanje omoguena je na viim temperaturama (300 C i vie). Termalni
tretmani u kojima je temperatura nia od 600 C snano menjaju morfologiju gela.
Najbolju bioaktivnost titanski gel dostie tretmanom na temperaturama izmeu 400
500 C (slika 14). Tretman titanske povrine u H2O2/TaCl5 rastvoru takoe dovodi do
stvaranja amorfnog gela. Termalnim postupkom na 300 600 C amorfni titan se
transformie u anatas (jedan od tri prirodna kristalna oblika titandioksida). (Bania,
1993.)

Slika 14: Ti-povrina tretirana rastvorom H2O2 / HCl na 801C 30 min a potom
termalno tretirana na 400 C 60 min (Dowson, 1981.)
IV.2. Tretman titana bazama
Tretman bazama u cilju pospeivanja bioaktivnosti Ti povrine omoguava stvaranje
bioloki aktivne kosti slinoj apatitnom sloju na povrini bioaktivne keramike kakva je
hidroksiapatit i staklo-keramika. Materijal se prvo uranja u 5 10 M NaOH ili KOH
rastvor (24 h) ukljuujui ispiranje destilovanom vodom i ultrasonino ienje (5 min).
Primerci se zatim sue u pei na 40 C (24 h) i konano termalno tretiraju na 600 800
C (1 h). S obzirom da titan ima tendenciju za stvaranje oksida termalni tretman se
obavlja pod pritiskom od 10
-4
do 10
-5
Torr. Nakon tretmana titanska povrina postaje
porozna. (slika 15). (Beak, 2002.)

Slika 15: Izgled povrine alkalno i
termalno tretiranog titana
(Beak, 2002.)
U toku alkalnog tretmana dolazi do parcijalnog rastvaranja TiO2 usled jakog dejstva
hidroksilnih grupa i hidratacije titana (Beak, 2002.):


IV.3. Anodna oksidacija titana
Anodna oksidacija podrazumeva stvaranje zatitnih oksidnih filmova na anodnoj
povrini metala. Razliita razblaenja kiselina (H2SO4, H3PO4 i dr.) se koriste kao
elektroliti u ovoj metodi. Prednost anodizacije titana ogleda se u poboljanju adhezije i
uvrenju veza, to je naroito vano u kosmikoj industriji. Strukturna i hemijska
svojstva anodnih oksida mogu varirati u zavisnosti od procesnih parametara kao to je
anodni potencijal, sastav elektrolita, temperatura i dr. Aparatura za anodnu oksidaciju
ematski je prikazana na slici 16. (Beak, 2002.)

Slika 16: ematski prikaz aparature za anodnu oksidaciju (Beak, 2002.)
Reakcije anodne oksidacije mogu se prikazati na sledei nain (Ti / Ti-oksid):
Ti-oksid / elektrolit (joni kiseonika reaguju sa Ti u
formiranju oksida) (Beak, 2002.):

Joni kiseonika i titan formiraju se u ovim redoks reakcijama koje su katalizovane
spoljnim elektrinim poljem. Anodni titan-oksid ima visok specifini otpor prema
elektrolitima u elektrinom kolu. Pad napona javlja se kroz oksidni film na anodi. Ako je
elektrino polje dovoljno visoko da prenosi jone kroz oksid, oksid e imati tendenciju
rasta. Debljina oksidnog filma linearno je zavisna od primenjenog napona. Anodna
oksidacija ovog tipa nosi naziv jo mikro-luna oksidacija (MAO) ili plazma-
elektrolitina oksidacija. U MAO procesu, anoda je sainjena od metala uronjenih u
vodeni rastvor pri emu se naizmenini napon uspostavlja izmeu anode i katode. U
anodnom ciklusu napon je obino u granicama od 150 1000 V, dok je za katodni ciklus
karakteristian napon od 0 100 V. MAO proces karakterie fenomen elektrinog
pranjenja na anodi u vodenom rastvoru. Svojstva prevlaka dobijenih u ovom procesu
zavise od sastava elektrolita, temperature elektrolita, sastava legura, napona, vremena
itd. Yang i njegovi saradnici doli su do saznanja da anodna oksidacija u rastvoru
H2SO4 uz termalni treman na 600 C (1h) predstavlja efikasnu metodu za dobijanje
bioaktivnog titana (slika 17). (Beak, 2002.)

Slika 17: Izgled povrine titana usted oksidacije u 1 M H2SO4 rastvoru na 155 V (Beak,
2002.)
IV.4. Biohemijska modifikacija titana i njegovih legura
Biohemijska modifikacija biomaterijala podrazumeva bioloko i biohemijsko
poznavanje elijskih funkcija, mehanizama adhezije i diferencijacije. Cilj modifikacije
jeste pobuivanje elija i tkiva odgovornih za imobilizaciju peptida, proteina i faktora
rasta. Razliite tehnike, kao silanizacija titana, fotohemija i imobilizacija proteina se
koriste za poboljanje biokompatibilnosti titana i njegovih legura. Ove tehnike koriste u
tu svrhu fiziku adsorpciju posredstvom elektrostatikih sila, van der Walls-ovih sila ili
hemijskih veza. S obzirom na postojanje TiO2 filma, modifikovani sloj nije u direktnom
kontaktu sa substratom kao to je prikazano na slici 13. Poto je TiO2 povrina relativno
inertna, samo par organskih reagenata, kao to su organosilani, organofosfati i
fotosenzitivni reagensi sposobni su za stvaranje vrste hemijske veze. Kovalentno
pricvrivanje organosilana smarta se dobrom metodom za pospeivanje povrinskih
osobina. Siloksan-filmovi sintetizovani su na mnogim vrstim povrinama ukljuujui
metalne povrine, keramiku i polimere. Silanska tehnologija koristi se i za titanske
povrine za poveanje metal-metal i metal-polimer adhezije i imobilizaciju enzima.
Takoe ova tehnologija je korisna za kalemljenje biomolekula unutar titanijumskih
impantanata zarad biokompatibilnosti. (Liu, 2004.)

Slika 18: ematski prikaz biohemijske modifikacije Ti-povrine; A-polimerizacija; B-
meuprostor izmeu funkcionalnih grupa i Ti-povrine; C-organofunkcionalne
grupe (Liu, 2004.)
V. FIZIKE METODE TRETMANA TITANA
Oksidi titana su predmet brojnih istraivanja uglavnom zbog postojanja velikog broja
jedinjenja razliitih struktura, stehiometrije i osobina. Poev od 1940. g. objavljeno je
nekoliko studija o strukturama TiOx. Jedna grupa oksida gde je 0,80 < x < 1,25 smatra
se titan-monoksidom i vrlo je specifina, jer istovremeno sadri vakancije na mestima
predvienim i za anjone i za katjone. Raspored upljina zavisi od stehiometrije i
termikog tretmana. U zavisnosti od rasporeda upljina, TiO se javlja u dve
modifikacije: neureena kubna i ureena monoklinina. Zbog direktnih TiTi veza
titan-monoksid ima provodnost poredivu sa metalnom. Jedna grupa ruskih istraivaa
objavila je nekoliko radova u kojima su prikazani rezultati ispitivanja nekih osobina
titan-monoksida, na primer: parametri reetke, gustina, broj i raspodela upljina .
Druga grupa oksida, opte formule TinO2n-1, 4 n 10 (ili TiOx, 1,75 < x < 1,90), poznata
je kao Manjelijeve faze. Ovi plavocrni oksidi imaju iroku primenu zbog provodnosti
poredive sa grafitnom i otpornosti na koroziju, tako da su njihove elektrine i magnetne
osobine dosta ispitivane. Njihova struktura je neobina i izvodi se iz strukture rutila,
TiO2, koja predstavlja deformisano najgue pakovanje O
2-
, gde Ti
4+
popunjavaju svaku
drugu oktaedarsku upljinu. Kako se vrednost n smanjuje, udeo popunjenih
oktaedarskih upljina u Manjelijevim fazama se poveava, tako da se lanci oktaedara
skrauju i posle svakog n-tog oktaedra modifikuju povezivanjem preko zajednikih
pljosni. U poslednjih 20 godina, Manjelijeve faze koriste se kao elektrode u agresivnim
sredinama. Ovaj elektrodni material poznat je pod komercijalnim nazivom EBONEX
Prema naim saznanjima, osim jednog rada, u literaturi ne postoje podaci o sintezi
TiOx mehanohemijskim reakcijama, tako da je osnovni cilj ovog rada bila
mehanohemijska sinteza nanostrukturnih oksida titana razliitie stehiometrije polazei
od smee prahova Ti + TiO2, TiO + TiO2 ili Ti2O3 + TiO2.
V.1. Tehnika termalnog rasprivanja
Za vreme procesa povrinske modiikacije, kao to je termalno prskanje (sprej) i fizika
depozicija pare ne dolazi do hemijskih reakcija. U ovom sluaju, formiranje povrinski
modifikovanog sloja, filmova ili premaza na titanu i njegovim legurama pripisuju se
termalnoj, kinetikoj ili elektrinoj energiji. Kada je re o termalnom prskanju tu dolazi
do termalnog topljenja u vidu tenih kapljica i brzog prevlaenja substrata (kinetika
energija). Fizika depozicija pare na filmu uslovljena je reakcijom izmeu povrine
substrata i okolne pare kao potpora prevlaenju materijala u atomskoj, molekulskoj ili
jonskoj formi. Termalno prskanje zahteva ureaje koji generiu visok temperaturni
plamen ili plazma-mlaz. Osnovna razlika izmeu plamena i plazme jeste upravo
maksimalna temperatura koja se moe ostvariti. Materijali koji se premazuju zagrevaju
se gasovima u plamenom spreju dok elektrina struja proizvodi energiju plazmatrona.
Konvencionalna oksiacetilenska baklja proizvodi temperaturu od oko 3000 K. Takoe,
plazma-sprej metoda koja koristi elektrinu energiju kao izvor plazme moe teorijski
proizvesti visoke temperature. Pored ove dve tehnike, u industriji se koriste i lasersko
premazivanje i luno premazivanje. Termalno premazivanje kao metoda sa energetskim
izvorom ilustrovana je na slici 19. (Liu, 2004.)

Slika 19: Tehnika termalnog prskanja i glavni energetski izvori (Liu, 2004.)
V.2. Tehnika plazma-spreja, fiziko deponovanje pare i jonska
implantacija
Tehnika plazma-spreja obuhvata atmosfersko plazma-rasprivanje i vakuum plazma-
rasprivanje. ematski prikaz plazma-sprej baklje dat je na slici 15. Visokoenergetska
plazma tehnika jedana je od najee korienih termalnih tehnika. Temperatura,
gustina i brzina samog mlaza plazme je vana s aspekta formiranja prevlake.
Temperatura mlaza zavisi pre svega od stepena jonizacije pri emu je uobiajena
temperatura u glavnoj zoni relativno konstantna i iznosi 12.000 K. U toku procesa dolazi
do interakcije estica sa okolnim gasovima i plazmom pri emu sama interakcija
obuhvata mehanizam gasne adsorpcije, difuziju i mehaniko meanje produkata. Kada
rastopljene estice dou u dodir sa substratom njihova kinetika energija se konvertuje
u termalnu. Da bi se uspostavila dobra veza izmedu premaza i podloge, neophodno je da
podloga prethodno bude odmaena nekim organskim rastvaraima. Ekonomski
posmatrano metoda plazma-spreja je izuzetno opravdana uz niske eksplatacione
trokove. Uobiajeni premazi koji se deponuju na titansku povrinu posredstvom
plazma-spreja su inertni materijali sa dobrim mehanikim osobinama kao to su Al2O3 i
ZrO2. Ovi se premazi naroito koriste u klinike svrhe s obzirom da imaju dobar otpor
habanju i koroziji. (Liu, 2004.)

Slika 20: ematski prikaz plazma-sprej baklje (Liu, 2004.)
Bioaktivno staklo je ak jednom deponovano na titanu i njegovim legurama
posredstvom plazma-sprej metode. Premaz od bioaktivnog stakla zadralo je osobine
originalnog stakla s obzirom na amorfnu strukturu i ponaanje u hidrolitikoj sredini.
Ideja da se plazma metoda iskoristi za proizvodnju bioaktivnog volastonita i dikalcijuma
kao sredstva za premazivanje titana prvi put je plasirana od strane Liu-a. Tako, izgled
rasprenog dikalcijum-silikata na titanijumu koji je dvodnevno u kontaktu sa telesnom
tenou ljudskog organizma je prikazan na slici 21, dok je morfologija povrine
prevuene volastonitom i dikalcijum-silikatom sraslim sa osteoblastom ilustrovana na
slici 22. (Liu, 2004.)

Slika 21: Titana povrina prevuena dikalcijum-silikatom u dvodnevnom kontaktu sa
telesnom tenou ljudskog organizma (Liu, 2004.)

Slika 22: Morfologija povrine srasle sa osteoblastom: a) volastonitni premaz; b)
dikalcijum-silikatni premaz (Liu, 2004.)
Fizika depozicija pare kao metoda sastoji se u promeni vrste faze u parnu kljuanjem.
U vakuumu, isparavanje materijala dovodi do formiranja atoma, molekula ili jona koji
se kasnije transportuju do povrine substrata, pri emu esto kondenzacija i reakcije sa
povrinom materijala utiu na razvoj filma. (Tung, 1998.)
Vani procesi i parametri unutar ove metode su: stvaranje estica ciljnog materijala,
transport i rast filma, energija estica, temperatura substrata i osobine reaktivnih
gasova. Ovaj proces karakterie se visokom gustinom premaza i jakom adhezijom kao i
niskom temperaturom substrata. Fizika depozicija pare kao proces obuhvata
isparavanje i rasprivanje. Isparavanje se izvodi u vakuumu na 0,1-1 Pa, tako da se
isparljivi atomi transportuju do povrine pre kondenzacije. U procesu rasprivanja,
pozitivni joni argona proizvedeni u plamenu bombarduju ciljni materijal (katoda),
izbijaju atome, ulaze u parnu fazu i deponiju se pravcu substrata. Pritisak gasa u komori
iznosi 2-15 Pa a depozicioni opseg 25-1000 nm/min. Rasprivanje je fleksibilna
standardna metoda koja se najece koristi za deponovanje tankih filmova. Svoju
primenu nalazi u semikonduktorima, tehnikama snimanja i automobilskoj industriji.
Keramika i vatrostalni materijali na kojima se teko primenjue metoda isparavanja lako
ostvaruju uslove deponovanja primenom rasprivanja. Jedan od naina rasrivanja je
tzv. magnetron rasprivajui sistem sa reetkom, koji je prikazan na slici 23. Pomou
ovog sistema se npr. bioaktivni keramiki premazi deponuju na titanu. (Tung, 1998.)

Slika 23: ematski prikaz magnetron-rasprivajueg sistema (Tung, 1998.)
Kod procesa jonske implantacije energini joni uvode se u povrinski sloj vrste podloge
bomrdovanjem. Proces obuhvata konvencijalnu jonsku impalntaciju i plazma-jonsku
impantaciju. (Liu, 2004.)
Kod konvencionalne metode joni se izdvajaju iz jonskog izvora, ubrzavaju se i
usmeravaju a zatim se nakon selekcije mlazeva bombarduje podloga. ematski prikaz
procesa konvencijalne jonske implantacije dat je na slici 24, dok je na slici 25 prikazan
proces plazma-jonske implantacije.

Slika 24: ematska ilustracija konvencijalne (mlazne) jonske implantacije (Liu, 2004.)
Kod procesa plazma-jonske impalntacije, plazma obrazuje oblogu oko radne povrine a
joni se ubrzavaju kroz plazmu normalno na radnu povrinu.

Slika 25: ematski prikaz plazma-jonske implantacije (Liu, 2004.)
VI. REZIME
U ovom radu dat je pregled mogunosti korienja titana i njegovih legura u
biomedicinske svrhe. U okviru toga dat je i uvid u najece koriene metode za
modifikaciju povrine titana i njegovih legurau u cilju poboljanja mehanikih,
hemijskih i biolokih karakteristika. Modifikacione metode klasifikovane su kao
mehanike, hemijske i fizike saglasno mehanizmima modifikacije povrina. Sa
razvojem povrinskih tehnika, jo vie tehnolokih postupaka u okviru njih imae za
zadatak poboljanje karakteristika titana i njegovih legura u cilju njihove to ire
primene u medicini, a naroito u hirurgiji.
VII. LITERATURA
Bania P.J., 1993., Titanium Alloys in the 1990s, The Mineral, Metals & Materials
Society, Warrendale, PA, pp. 314.
S.H., Mihec D.F., Metson J.B., 2002., Chem. Vap. Deposition 8 (1), pp. 29.
Browne M., Gregson P.J.,2000., Biomaterials 21, pp. 385.
Dowson D., 1981., Introduction to the Biomechanics of Joints and Joint Replacement,
Mechanical Engineering Publications, London.
Kokubo T., H.M. Kim, M. Kawashita, 2003., Biomaterials 24, pp. 2161.
Liu et al., 2004., Materials Science and Engineering R 47, pp. 49121.
Ratner B.D., 2001., in: D.M. Brunette, P. Tengvall, M. Textor, P. Thomsen (Eds.),
Titanium in Medicine, Springer, Berlin,pp. 112.
Tung M.S., 1998., Calcium Phosphate in Biological and Industrial System, Kluwer
Academic Publishers, Dordrecht, MA.
Freese H. et al., 2001., Titanium in Medicine, Springer, Berlin, pp. 2551.
Williams D.F., 1987., Definitions in Biomaterials. Progress in Biomedical Engineering,
fourth ed. Elsevier, Amsterdam.
Uvod u koroziju i termodinamiku korozijskog
procesa, sanja.martinez@pierre.fkit.hr
URL:http://www.corrosion-project.info/predavanja
Termodinamika korozijskog procesa II deo, sanja.martinez@pierre.fkit.hr
URL:http://www.corrosion-project.info/predavanja
Kinetika korozijskog procesa, sanja.martinez@pierre.fkit.hr
URL:http://www.corrosion-project.info/predavanja
Stomatoloka protetika 21. stolea, dr stom. Marija Sovi
Integritet biomedicinskih implanta od legura titana (drugi deo), Ivana Cvijovi-Alagi i
Marko Rakin
Mehanohemija oksida titana Ivana Veljkovi, Dejan Poleti, Miodrag Zduji, Ljiljana
Karanovi
Otpornost zubnih slitina na koroziju, Renata Poljak-Guberina, Dubravka Knezovi-
Zlatari, Marina Katunari
Uporedna analiza korozionog ponaanja titana u rastvorima natrijumhlorida i
natrijumsulfata, Dragan Radonji, Petar ivkovi
Nenad Radulovi
Titanij
Titanij
[Ar] 3d
2
4s
2

22Ti




















Periodni sistem elemenata

Openito
Hemijski
element,Simbol, Atomski broj
Titanij, Ti, 22
Serija Prijelazni metali
Grupa, Perioda,Blok 4, 4, d
Izgled srebrenasti metal
Zastupljenost 0,41
[1]
%
Atomske osobine
Atomska masa 47,867 u
Atomski radijus(izraunat) 140 (176) pm
Kovalentni radijus 160 pm
Van der Waalsov radijus - pm
Elektronska konfiguracija [Ar] 3d
2
4s
2

Broj elektrona uenergetskom
nivou
2, 8, 10, 2
Izlazni rad 4,33 eV
[2]
eV
1. energija ionizacije 658,8 kJ/mol
2. energija ionizacije 1309,8 kJ/mol
3. energija ionizacije 2652,5 kJ/mol
4. energija ionizacije 4174,6 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje vrsto
Mohsova skala tvrdoe 6
Kristalna struktura heksagonalna (do 882 C)
Gustoa 4507 kg/m
3

Magnetizam paramagnetian
Taka topljenja 1941 K (1668 C)
Taka kljuanja 3560 K (3287 C)
Molarni volumen 10,64 10
-6
m
3
/mol
Toplota isparavanja 425 kJ/mol
Toplota topljenja 18,7 kJ/mol
Pritisak pare 0,49 Pa kod 1933 K
Brzina zvuka 4140 m/s kod 293,15 K
Specifina toplota 523
[1]
J/(kg K)
Specifina elektrina
provodljivost
2,5 10
6
S/m
Toplotna provodljivost 22 W/(m K)
Hemijske osobine
Oksidacijsko stanje +2, +3, +4
Oksidi TiO
2

Elektrodni potencijal -0,86 V (TiO
2+
+ 2H
+
+ 4e
-

Ti + 2H
2
O)
Elektronegativnost 1,54 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t
1/2
RA ER (MeV) PR
44
Ti
sin
49 god 0,268
44
Sc
45
Ti
sin
184,8 min 2,062
45
Sc
46
Ti
8,0 %
Stabilan
47
Ti
7,3 %
Stabilan
48
Ti
73,8 %
Stabilan
49
Ti
5,5 %
Stabilan
50
Ti
5,4 %
Stabilan
51
Ti
sin
5,76 min
-
2,471
51
V
52
Ti
sin
1,7 min
-
1,973
52
V

Sigurnosno obavjetenje
Oznake upozorenja
Prah

F
Lahko zapaljivo


Xi
Nadraujue

Obavjetenja o riziku i
sigurnosti
R: 17-36/37/38 (prah)
S: 26 (prah)
Ukoliko je mogue i u upotrebi, koriste se SI osnovne jedinice.
Ako nije drugaije oznaeno, svi podaci su podaci dobiveni mjerenjima u
normalnim uslovima.
Titanij (Ti, latinski - titanium) je hemijski element sa simbolom Ti i atomskim brojem 22. lan
je IVB grupe hemijskih elemenata i pripada prelaznim metalima. Ima 18 izotopa ije se atomske
mase nalaze izmeu 46 do 50. Izotopi od 46 do 50 su postojani. Titanij je bijeli, sjajni, lahki metal,
koji je otporan na koroziju. Vrlo je vrst, moe se dobro izvlaiti i podnosi visoke temperature. Zbog
tih osobina je idealan za koritenje gdje se trai otpornost na koroziju, vrstina i lahkoa materijala.
Zbog zahtjevnog procesa dobijanja titanija, on je desetak puta skuplji od aluminija
[3]
.
Zastupljenost[uredi | uredi izvor]
Titanij se u Zemljinoj kori pojavljuje samo u spojevima sa kisikom kao oksid. On uope nije rijedak,
sa 0,565% se nalazi na devetom mjestu najzastupljenijih elemenata na kontinentalnoj Zemljinoj
kori.
[4]
Meutim, uglavnom se moe nai u dosta niskim koncentracijama.
Najvaniji minerali titanija su:
Ilmenit (titanijsko-eljezna ruda), FeTiO
3

Leukoksen, ilmenit sa manjim sadrajem eljeza
Perovskit, CaTiO
3

Rutil, TiO
2

Titanit (sfen), CaTi[SiO
4
]O
Titanat poput barij titanata, (BaTiO
3
)
Kao pratilac eljezne rude
Najvea nalazita titanija se nalaze u Australiji, Skandinaviji, Sjevernoj Americi, na Uralu i Maleziji.
U Paragvaju je 2010. godine otkriveno veliko nalazite titanija, ije je iskoritavanje planirano u
skorije vrijeme.
[5]

Titanij mogu sadravati i meteoriti. Unutar Sunca i mnogih zvijezda spektralne klase M takoer je
potvreno prisustvo titanija. Na Mjesecu su dokazane odreene koliine titanijskih
spojeva.
[6][7]
Probe tla koje je donijela misija Apollo 17 sa Mjeseca sadravale su do 12,1 % TiO
2
.
Postoje planovi i za iskopavanje titanijske rude sa asteroida.
Prisustvo titanija je dokazano i u nekim biljkama i ovjekovom organizmu.
Proizvodnja titanija u hiljadama tona
[8]

red.br. drava 2003 2004 2005
1 Australija 1 300 2 110 2 230
2
Junoafrika Republika
1 070 1 130 1 130
3 Kanada 810 870 870
4
Kina
400 840 820
5 Norveka 380 370 420
Historija[uredi | uredi izvor]
Titanij je otkrio engleski hemiar William Gregor 1791. godine. Takoer, nezavisno od njega, 1795.
godine otkriva ga njemaki hemiar Heinrich Klaproth u rudi rutila i daje mu dananje ime, koje
potie iz grke mitologije.
Justus von Liebig uspijeva 1831. godie dobiti isti titanij iz rude. Prvi koji je proizveo 99,9% isti
elementarni titanij bio jeMatthew A. Hunter 1910. godine, kada je zagrijavajui titanij tetrahlorid na
700-800 C sa natrijem dobio titanij.
Tek je 1940tih William Justin Krollu uspjelo putem takozvanog Krolovog procesa putem tehnike
redukcije titanij tetrahlorida sa magnezijem, dobiti titanij u veim koliinama za komercijalnu
upotrebu.
Proizvodnja[uredi | uredi izvor]


Titanijska spuva, 99,7 % istoe, dobijena putem Krolovog procesa


Titanijska kristalna ipka, 99,995 % istoe, napravljena putem Van-Arkel-de-Boerovog procesa
isti titanij je veoma rijedak na Zemlji. On se obino dobija iz minerala ilmenita irutila. Proces
proizvodnje koje si primjenjuje za ekstrakciju metala iz rude je veoma zahtjevan, to se najvie
primjeti na visokoj cijeni titanija na tritu. Tako je 2008. godine prosjena cijena titanija po toni
iznosila oko 12.000 .
[9]

Proces proizvodnje je od otkria Krolovog procesa gotovo nepromijenjen. Najee se poinje od
ilmenita i rutila, kao titanijskih oksida, koji u prisustvu hlora i uglja na visokim temperaturama prelaze
u titanij(IV) hlorid i ugljik monoksid. Na kraju se deava redukcija do titanija putem
tekueg magnezija. Za daljnju upotrebu i preradu titanija u vidu legura, isti titanij u obliku spuve se
mora pretopiti u vakuumskoj elektrolunoj pei.
Najvei pojedinani svjetski proizvoa titanija i titanijskih legura je ruska kompanija VSMPO-
AVISMA sa sjeditem u Jekaterinburgu na Uralu. Procentualno najistiji titanij se dobija putem Van-
Arkel-de-Boerovog procesa.
Osobine[uredi | uredi izvor]


Titanijski cilindar, isti titanij


Titanij visoke istoe s opaliziranompovrinom
Na zraku, na povrini metala se stvara izuzetno otporan oksidni sloj, koji titi titanij od daljnje
korozije u veini otapala. Znaajna osobina je njegova vrstoa pored niske relativne gustoe.
Zagrijavanjem iznad temperature od 400 C vrlo brzo mu se vraaju osobine vrstoe. Potpuno isti
titanij ima dobru provodljivost. Pri viim temperaturama zbog primanja kisika, duika i vodika, postaje
veoma krt i lomljiv. Reaktivnost titanija se poveava na visokim temperaturima i pri povienom
pritisku, kada oksidirani sloj popusti hemijskim napadima otapala i drugim hemikalija. Pri toj reakciji
moe doi i do eksplozije. U istom kisiku na 25 C i pri pritisku od 25 bara titanij sagorijeva do titanij
dioksida. I pored oksidnog sloja, na temperaturama iznad 880 C reagira sa kisikom, a pri
temperaturi iznad 550 C sa hlorom. Titanij reagira ("gori") i u istom duiku, na ta se pri obradi
metala mora paziti zbog razvijanja visoke temperature.
Titanij je otporan na razrijeenu sumpornu kiselinu, hlorovodoninu kiselinu, rastvore koji sadre
hlor, hladnu duinu kiselinu i veinu organskih kiselina i baza, kao i na natrij hidroksid. U
koncentriranoj sumpornoj kiselini, titanij se polahko rastvara, pravei ljubiasti titanij sulfat. Zbog
opasnosti od eksplozije pri radu sa titanijem u prisustvu hlora, neophodno je pridravanje strogih
sigurnosnih procedura.
Mehanike osobine i otpornost prema koroziji se mogu dodatno poboljati dodavanjem u titanijsku
leguru manje koliine aluminija, vandija, mangana,molibdena, paladija, bakra, cirkonija i kalaja.
Ispod temperature od 0,4 K
[10]
titanij pokazuje supravodljive osobine. Na temperaturama ispod
880 C, titanijski atomi sainjavaju heksagonalnu gustu kristalnu strukturu u obliku kugle. Iznad
880 C kristalna struktura titanija se mijenja u kubinu prostorno centriranu reetku.
Legure[uredi | uredi izvor]
Legure titanija se veoma esto oznaavaju pomou amerikog standarda ASTM stepenima od 1 do
35. Stepeni od 1 do 4 oznaavaju isti titanij odreenog stepena istoe
[11]
. isti titanij ima oznaku
3.7034 po DIN EN 10027-2, dok privredno najvanija legura Ti-6Al-4V (6 % aluminija, 4 % vanadija,
ASTM: stepen 5) ima oznaku 3.7165.
Ostale vanije titanijske legure, koje se veinom koriste u avioindustriji su:
Oznaka Hem. sastav Modul elastinosti u GPa gustoa u gcm
3

Ti6246 Ti-6Al-2Sn-4Zr-6Mo 125,4 4,51
Ti6242 Ti-6Al-2Sn-4Zr-2Mo

4,50
Nitinol (Nikl-titanij) je takozvana legura koja pamti formu (oblik).
Upotreba[uredi | uredi izvor]


Lopatica kompresora nainjena od titanija


Runi sat sa titanijskom narukvicom i kuitem
Legure titanija su veoma lahke i mehaniki izdrljive, posebno na razvlaenje i zbog toga se koriste
u avioindustriji, a takoer i za pravljenje bicikli i drugih sportskih sprava. Legure titanija imaju mnogo
bolje osobine od legura aluminija, ali su od njih znano skuplje te su zbog toga manje zastupljene. U
nehrajuim elicima, titanij onemoguava meukristalnu koroziju.
Legure na bazi titanija su sa oko 45 po kilogramu znatno skuplje od superlegura. Zbog toga se one
koriste samo u aplikacijama koje zahtjevaju najvee performanse:
Primjena u brodogradnji i aplikacijama koje sadre hlor
Dijelovi propelera broda, poput vratila
Dijelovi postrojenja za desalinizaciju morske vode
Dijelovi za isparavanje rastvora soli
Anode za podmorske kablove za prenos visokih napona istosmjerne struje
Aparati u hloro-hemijskim postrojenjima
Proizvodi u oblasti sporta i vanjskih aktivnosti
visokokvalitetni ramovi za bicikl, u vidu legura sa aluminijem i vanadijem
noevi i pribor za jelo za ronioce i druge upotrebe u morskoj vodi
klinovi za privrivanje atora (zbog visoke vrstoe uz malehnu teinu)
u golfu za glave palica
Upotreba u obliku jedinjenja
proizvodnja relativno mehkih vjetakih dragih kamenja
izrada aktivnog medija u titanij-safir laseru, za ultrakratke pulseve u intervalima
oko femtosekunde
kao titanij tetrahlorid za proizvodnju staklenih ogledala i vjetake magle
izrada meumetalnih faza (Ni
3
Ti) u nekim niklovim legurama


Avion SR-71 se najveim dijelom napravljen od titanija
U medicini
kao biomaterijal za implantate u medicinskoj tehnici i zubotehnici (zubni implantati), zbog svoje
odline otpornosti na koroziju u odnosu na ostale metale. Nije zabiljeena imunoloka reakcija
odbacivanja (alergija na titanijski implantat). Takoer dosta su nii trokovi pravljenja zubnih
kruna i zubnih mostova u odnosu na legure zlata.
u hirurkoj ortopediji, koristi se kod metalnih nonih proteza i proteza kukova i koljena.
Elektronika
godine 2002. Nokia je pustila na trite mobilni telefon Nokia 8910, a godinu kasnije i model
8910i, ija kuita su bila napravljena od titanija.
u aprilu 2002., Apple Inc. je izbacio na trite laptop PowerBook G4 Titanium, iji je najvei
dio kuita bio napravljen od titanija. Laptop je imao ekran od 15,2 ina, bio je debljine jedan in,
a teak samo 2,4 kg.
Spojevi[uredi | uredi izvor]
Dok se metalni elementarni titanij koristi u veoma malehnim koliinama, zbog vrlo skupog i
zahtjevnog procesa proizvodnje, njegov oksid titanij dioksid TiO
2
je relativno jeftin i neotrovan, a koji
se koristi kao dodatak za izbjeljivanje u pastama, pracima i bojama. Praktino gotovo sve dananje
bijele boje i bijeli vjetaki materijali, kao i dodaci namirnicama sadre titanij dioksid (oznaka mu
je E171).
Neki od spojeva titanija su:
Barij titanat, BaTiO
3

Litij titanat
Titanij(III) hlorid, TiCl
3

Titanij borid, TiB
Titanij karbid, TiC
Titanij nitrid, TiN
Titanij(IV) hlorid, TiCl
4

Titanij(II) oksid TiO
Titanij(III) oksid Ti
2
O
3

Titanij dioksid (titanijsko bijelo), TiO
2

Titanij(IV) oksidsulfat (Titanil sulfat), TiOSO
4

Ferotitanij
Nitinol
Titanij hidrid, TiH
2

Bioloki znaaj[uredi | uredi izvor]
Elementarni titanij nije otrovan, ali neke njegove soli jesu.
Vanjski linkovi[uredi | uredi izvor]

Commons: Titanij
Titanij proizvodnja i upotreba Univerzitet Bayreuth (19. februar 2010)
Periodni sistem za kolsku upotrebu
kristalni Titanij
Reference[uredi | uredi izvor]
1. ^ Jump up to:
a

b
Harry H. Binder: Lexikon der chemischen Elemente, S. Hirzel Verlag, Stuttgart
1999, ISBN 3-7776-0736-3
2. Jump up^ David R. Lide: CRC Handbook of Chemistry and Physics, CRC Press LLC,
1998, ISBN 0-8493-0479-2.
3. Jump up^ What Are the Properties of Titanium?
4. Jump up^ David R. Lide (ed.): CRC Handbook of Chemistry and Physics, 90. izdanje, CRC
Press, Boca Raton, Florida, 2009, sekcija 14, Geophysics, Astronomy, and Acoustics;
Abundance of Elements in the Earth's Crust and in the Sea, str. 14-18.
5. Jump up^ http://latina-press.com/news/56028-riesige-titan-vorkommen-in-paraguay-entdeckt/
6. Jump up^ Podaci NASA-e upuuju na bogata nalazita titanija na Mjesecu derstandard.at
7. Jump up^ Naunici "hvale" Mjesec kao izdanog isporuioca materijala welt.de, preuzeto
10. oktobra 2011
8. Jump up^ Proizvodnja titanija u svijetu u: Microsoft Encarti
9. Jump up^ Alexander Stirn: Vom Triebwerk bis zum Campanile. u: Sddeutsche Zeitung, 25. april
2009, str. 22.
10. Jump up^ Fizike osobine titanija na webelements.com.
11. Jump up^ Tehnika zavarivanja titanija (PDF)
Kategorija:
Hemijski elementi