REMONTNE MAŠINE I RADIONIČKA PRAKSA

Tema 2:
KOROZIJA
Doc. dr Milan TOMIĆ
 Tema 2: KOROZIJA

Podzemna korozija

Korozija u atmosferi

Korozija kotlova
visokog pritiska

Korozoja u morskoj
vodi
 Tema 2: KOROZIJA

KOROZIJSKI TROŠKOVI

•1950 H.H. Uhlig –SAD: 2.1% of BDP

•1970 T.P. Hoar –Velika Britanija: 3.5% BDP
•1974 Japan: 1.2% BDP
•1975 Battelle/NBS –SAD: 4.5% BDP
•1976 SAD: milijardi $70
•1982 SAD: milijardi $126

Korozijski troškovi –SAD 1998.

 Tema 2: KOROZIJA

Troškovi korozije razvrstani prema industrijskim sektorima

 Tema 2: KOROZIJA

Definicija korozije prema italijanskom standardu (UNI) je sledeća:

"Korozija je hemijsko fizička pojava koja izaziva
postepeno gubljenje svojstva metala usled dejstva
sredine koja taj metal okružuje".
 Tema 2: KOROZIJA

Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

•hemijsku koroziju,
•elektrohemijsku koroziju.
U zavisnosti od sredine u kojoj se odigrava, elektrohemijska korozija može
biti:
•Korozija u elektrolitima (u vodi, vodenim rastvorima soli, baza i kiselina)
•Podzemna korozija (u kontaktu sa zemljom)
•Atmosferska korozija (vlažna atmosfera i vlažni gas)
•Elektrokorozija (prouzrokovana dejstvom lutajućih struja)
•Kontaktna korozija (u kontaktu raznorodnih materijala)
•Naponska korozija (jednovremeno dejstvo mehaničkog naprezanja i
agresivne sredine)
•Biokorozija (dejstvom produkata mikroorganizama)
 Tema 2: KOROZIJA

Prema karakteru razaranja korozija metala i legura se uglavnom deli na:

•površinska (ravnomerna),
•lokalna,
•selektivna i
•međukristalna.

a) b) c)
Sl. 4.1. Vrsta korozije prema karakteru delovanja
a) površinska, b) lokalna, c) međukristalna
 Tema 2: KOROZIJA

Prema karakteru razaranja korozija metala i legura se uglavnom deli na:

•površinska (ravnomerna),
•lokalna,
•selektivna i
•međukristalna. Bakarna pločica uronjena u
azotnu kiselinu

a) b) c)
Sl. 4.1. Vrsta korozije prema karakteru delovanja
a) površinska, b) lokalna, c) međukristalna
 Tema 2: KOROZIJA

Prema karakteru razaranja korozija metala i legura se uglavnom deli na:

•površinska (ravnomerna),
•lokalna,
•selektivna i
•međukristalna. Legura gvožđa uronjena u
morsku vodu

a) b) c)
Sl. 4.1. Vrsta korozije prema karakteru delovanja
a) površinska, b) lokalna, c) međukristalna
 Tema 2: KOROZIJA

Činioci koji utiču na koroziju:

Priroda metala
Heterogenost hemijskog sastava
Heterogenost kristalne strukture
Unutrašnji naponi

Karakteristike predmeta
Kvalitet obrađene površine
Oblik predmeta
Mehanička obrada
Uslovi eksploatacije
 Tema 2: KOROZIJA

Činioci koji utiču na koroziju:

Priroda metala
Heterogenost hemijskog sastava
Heterogenost kristalne strukture
Unutrašnji naponi

Karakteristike predmeta
Kvalitet obrađene površine
Oblik predmeta
Mehanička obrada
Uslovi eksploatacije
 Tema 2: KOROZIJA

Činioci koji utiču na koroziju:

Priroda metala
Heterogenost hemijskog sastava
Heterogenost kristalne strukture
Unutrašnji naponi

Karakteristike predmeta
Kvalitet obrađene površine
Oblik predmeta
Mehanička obrada
Uslovi eksploatacije
 Tema 2: KOROZIJA

Činioci koji utiču na koroziju:

Okolna sredina
Vlažna sredina

Suva sredina
Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na: Tema 2: KOROZIJA

•hemijsku koroziju,

Na visokim temperaturama, pod dejstvom gasova

(hlora, hlorvodonika, jedinjenja sumpora, NOx, CO…)

U prisustvu neelektrolita (npr Nafta):

-markaptani uzrokuju koroziju većine obojenih metala
-sumporvodonik deluje na gvožđe i obojene metale
-sumpor iz nafte deluje agresivno na bakar, živu i
srebro
-fenoli agresivno deluju na sve metale
Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na: Tema 2: KOROZIJA

•hemijsku koroziju,

14,00 0,04

Povećanje mase (gr/cm2)

0,035
12,00
Povećanje mase (mg)

0,03
10,00 0,025
0,02
8,00
0,015
6,00 0,01
0,005
4,00
0
2,00 0 5 10 15 20 25 30 35 40

0,00 Vreme (h)

400 450 500 550 600 650 700 750 Vazduh koji ne sadrži vodenu paru
Temperatura (oC) Vazduh koji sadrži vodenu paru
 Tema 2: KOROZIJA

Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

•elektrohemijsku koroziju.
Elektrohemijska korozija se javlja u prisustvu nekog
elektrolita i uvek je praćena električnom strujom.

August de la Rive (1801-1873.)

 Tema 2: KOROZIJA

Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

•elektrohemijsku koroziju.

Sl. 4.2. Fenomen elektrohemijske

korozije
1-bakar, 2-cink, 3-sumporna
kiselina
 Tema 2: KOROZIJA

Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

•elektrohemijsku koroziju.

Sl. 4.2. Fenomen elektrohemijske

korozije
1-bakar, 2-cink, 3-sumporna
kiselina
 Tema 2: KOROZIJA

Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

Električni poteicijal različitih vrsta metala

Magnezijum -1,55

•elektrohemijsku koroziju. Aluminijum -1,23

Cink - 0,70
Hrom - 0,60
Gvožđe -0,44
Kadmijum - 0,40
Nikl - 0,25
Kalaj - 0,14
Olovo -0,13
Vodonik +0
Antimon + 0,28
Bakar + 0,34
Živa + 0,78
Srebro + 0,80
Zlato + 1,50
 Tema 2: KOROZIJA

Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

Električni poteicijal različitih vrsta metala

Magnezijum -1,55

•elektrohemijsku koroziju. Aluminijum -1,23

Cink - 0,70
Hrom - 0,60
Gvožđe -0,44
Kadmijum - 0,40
Nikl - 0,25
Kalaj - 0,14
Olovo -0,13
Vodonik +0
Antimon + 0,28
Bakar + 0,34
Živa + 0,78
Srebro + 0,80
Zlato + 1,50
 Tema 2: KOROZIJA

Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

Električni poteicijal različitih vrsta metala

Magnezijum -1,55

•elektrohemijsku koroziju. Aluminijum -1,23

Cink - 0,70
Hrom - 0,60
Gvožđe -0,44
Kadmijum - 0,40
Nikl - 0,25
Kalaj - 0,14
Olovo -0,13
Vodonik +0
Antimon + 0,28
Bakar + 0,34
Živa + 0,78
Srebro + 0,80
Zlato + 1,50
 Tema 2: KOROZIJA

Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

•elektrohemijsku koroziju.

MEĐUKRISTALNA KOROZIJA
(Između gvožđa i gvožđe karbida)
 Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:
Tema 2: KOROZIJA

Naponska korozija metala

Koroziona
Naprezanje sredina
NKM
Korozija usled zamora

Materijal
Korozija sa pojavom
prskotina
 Tema 2: KOROZIJA
Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

Atmosferska korozija metala

•Mokra atmosferska korozija
•Vlažna atmosferska korozija
•Suva atmosferska korozija

Brzina atmosferske korozije zavisi od:

Vlažnosti vazduha,
Stepena zagađenja vazduha,
Vrste nečistoća,
Temperature vazduha,
Hidroskopnosti korozionih produkata,
Godišnje doba...
 Tema 2: KOROZIJA
Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

Podzemna korozija metala

Podzemna korozija može nastati:

-u aerobnim i
-anaerobnim uslovima

Brzina odvijanja podzemne korozije zavisi

od:
Aeracije zemljišta (propusnosti vazduha),
Vodopropustljivosti,
Električne provodljivosti,
Temperature,
Lutajuće struje...
 Tema 2: KOROZIJA
Prema mehanizmu delovanja, korozija metala se deli na:

Korozija metala u morskoj vodi

Brzina odvijanja korozije u morskoj vodi,

zavisi od:
Geografskog položaja mora,
Bioloških faktora i
Brzine kretanja morske vode.

Uticaj koncentracije soli u vodi na

intenzitet nastanka korozije
Tema 2: KOROZIJA
 Tema 2: KOROZIJA

Kominovano dejstvo korozije i habanja

 Tema 2: KOROZIJA

Kominovano dejstvo korozije i kavitacije

Tema 2: KOROZIJA
Tema 2: KOROZIJA
 Tema 2: KOROZIJA

Korozijska oštećenja nastala zbog korozije u zazorima

 Tema 2: KOROZIJA

Korozijska oštećenja nastala zbog nitaste

korozije
 Tema 3: KOROZIJA

Vrste zaštite od korozije:

•Prirodna zaštita

•Zaštita pomoću inhibitora

•Zaštita pomoću prevlaka (metalne i nemetalne)

•Katodna zaštita
 Tema 3: KOROZIJA
Vrste i postupci zaštite i završne obrade površina
 Tema 3: KOROZIJA
Operacije odmašćivanja

Odmašćivanje pomoću tečnih rastvarača

U benzinu ili petroleju

 Tema 3: KOROZIJA
Operacije odmašćivanja

Odmašćivanje pomoću rastvarača u parnom

stanju

Hlor benzol
Trihlor etilen
 Tema 3: KOROZIJA
Operacije odmašćivanja

Odmašćivanje pomoću alkalnih rastvarača

50-60oC

U kaustičnoj sodi, natrijum karbonatu,

natrijum fosfatu
3-5 %
 Tema 3: KOROZIJA
Operacije odmašćivanja

Odmašćivanje elektrolitičkim postupkom

Natrijum fosfat 10 %
Natrijum karbonat 6%
Natrijum hidroksid 0,8 %
Natrijum cijanid 0,7 %
Voda 82,5 %

Intenzitet struje 1 A/dm2

Napon 4-10 V
 Tema 3: KOROZIJA
Operacije čišćenja

Mehanički postupci

Peskarenje

Kvarcni pesak
Metalni opiljci
Aluminijum oksid
Silicijum karbid
Suvim ledom…
 Tema 3: KOROZIJA
Operacije čišćenja

Mehanički postupci

Peskarenje
 Tema 3: KOROZIJA
Operacije čišćenja

Mehanički postupci
Peskarenje suvim ledom
 Tema 3: KOROZIJA
Operacije čišćenja

Mehanički postupci
U rotirajućim dobošima

3 m/min
 Tema 3: KOROZIJA
Operacije čišćenja

Mehanički postupci
Brušenjem
 Tema 3: KOROZIJA
Operacije čišćenja

Hemijski postupci
Hemijsko dekapiranje

Hlorovodonična kiselina (40 oC)

Sumporna kiselina (50-80 oC)

Sam postupak traje od par sekundi

do 1 min. Duže zadržavanje u
kupatilu je štetno.
Posle čišćenja potrebno je temeljno
pranje i sušenje
 Tema 3: KOROZIJA
Operacije čišćenja

Elektrolitički postupci

Sumporna kiselina 25 %
30-40oC
Voda 75 %

Intenzitet struje 4-6 A/dm2

Napon 3-5 V

Postupak traje 20-40 sekundi.

 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Termički postupci zaštite

Zaštita pomoću metalnih rastopa

Cink 480oC
Kalaj 250oC
Olovo 350oC
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Termički postupci zaštite

Zaštita raspršenim metalnim rastopom
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Termički postupci zaštite

Zaštita difuzionom metalizacijom

Postupak traje 7 – 8 časova

300-400oC
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Termički postupci zaštite

Zaštita termičkim bruniranjem

210-350oC
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Hemijski postupci zaštite

Zaštita fosfatiranjem
Fosfati gvožđa-cinka-mangana

100-120oC
Postupak traje 1-3 min ukoliko će predmet
biti naknadno bojen ili 20-30 min ukoliko se
ne predviđa naknadni tretman
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Hemijski postupci zaštite

Zaštita hemijskim bruniranjem

Natrijum hidroksid i voda

Postupak traje 30-40 sekundi.

Nakon bruniranja predmeti se peru u
toploj vodi, suše u struju toplog vazduha, 115oC
a zatim obilno nauljuju
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Hemijski postupci zaštite

Zaštita elektro-hemijskim bruniranjem

Natrijum hidroksid i voda

Intenzitet struje 3-5 A/dm2
Napon 3-5 V
Polaritet menjati na svakih 30-40 sek.

Postupak traje 2-4 min.

Nakon bruniranja predmeti se peru u 100oC
toploj vodi, suše u struju toplog vazduha,
a zatim obilno nauljuju
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Elektrolitički postupci zaštite

Zaštita
CINKOM
KALAJEM
KADMIJUM
BAKAR
NIKL
HROM

Kada za niklovanje Kada za hromiranje

 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Elektrolitički postupci zaštite

PRIMER
Zaštita CINKOM

Alkalno kupatilo
60 kg/m3 cink cijanida Kada od čeličnog lima obložena
vulkanizovanom gumom
23 kg/m3 natrijum cijanida
Intenzitet struje 1-2 A/dm3
60 kg/m3 natrijum hidroksida
Temperatura sobna
Anoda: TABLA CINKA

Kiselo kupatilo
240 kg/m3 kristala sulfata Kada od čeličnog lima obložena olovnim
limom
20 kg/m3 natrijum sulfata
Intenzitet struje 1 A/dm3
30 kg/m3 aluminijum sulfata
Temperatura sobna
Anoda: TABLA CINKA
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Emajliranje metala
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Tehnika nanošenja boje

Četkom
Potapanjem
Prskanjem
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Tehnika nanošenja boje

Četkom
Potapanjem
Prskanjem
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Tehnika nanošenja boje

Četkom
Potapanjem
Prskanjem
0,3-0,4
0,8-1,2 MPa
MPa

Vazduh
Boja
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Tehnika nanošenja boje

Četkom
Potapanjem
Prskanjem
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Tehnika nanošenja boje

Četkom
Potapanjem
Prskanjem
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Tehnika nanošenja boje

 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Primeri oeracijskih ciklusa nanošenja boje

Bojenje predmeta od čelika na otvoremnom prostoru (skele, ograde, stepenice,

stalci i sl.)

1. Ručno pranje kako bi se odstranili ostaci ulja, masti i

stare boje (Nitro-rastvarač, sušenje krpama ili
strujom vazduha)
2. Premaz osnovnom zaštitnom bojom, prskanjem,
sušenje 24 časa (osnovna sintetička boja na bazi
minijuma i cink-hromata)
3. Premaz osnovnom zaštitnom bojom, prskanjem,
sušenje 3 časa (osnovna sintetička boja)
4. Premaz pokrivnom bojom ili lakom, sušenje 24 časa
(sintetička boja ili lak na bazi hlor kaučuka i smole)
5. Premaz pokrivnom bojom ili lakom, sušenje 24 časa
(sintetička boja ili lak na bazi hlor kaučuka i smole).
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Primeri oeracijskih ciklusa nanošenja boje

Bojenje predmeta od čelika koji rade u ambijentu povišene vlažnosti, u
isparenjima niske koncentracije ili mogu biti poprskani od strane hemijskih
materija (sudovi, nosači i sl.)
1. Ručno pranje kako bi se odstranili ostaci ulja, masti i
stare boje (Nitro-rastvarač, sušenje krpama ili
strujom vazduha)
2. Premaz osnovnom zaštitnom bojom, prskanjem,
sušenje 48 časa (osnovna sintetička boja na bazi
minijuma i olovo-hromata)
3. Premaz osnovnom zaštitnom bojom, prskanjem,
sušenje 48 časa (osnovna sintetička boja na bazi cink
hromata i oksida gvožđa)
4. Premaz pokrivnom bojom ili lakom, sušenje 24 časa
(sintetička boja ili lak na bazi hlor kaučuka i smole)
5. Premaz pokrivnom bojom ili lakom, sušenje 24 časa
(sintetička boja ili lak na bazi hlor kaučuka i smole).
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Primeri oeracijskih ciklusa nanošenja boje

Bojenje predmeta od obojenih metala (aluminijuma, magnezijuma i cinka) za
rad na otvorenom prostoru (limovi, profili i sl.)

1. Ručno pranje i temeljno sušenje (Nitro-rastvarač,

sušenje krpama ili strujom vazduha)
2. Premaz antikorozionim sredstvima, prskanjem,
sušenje 30 minuta (Antikoroziona sredstva sa
fosfatizirajućim dejstvom)
3. Premaz osnovnom zaštitnom bojom, prskanjem,
sušenje 6 časa (osnovna zaštitna boja na bazi cink
hromata)
4. Premaz pokrivnom bojom ili lakom, sušenje 24 časa
(sintetički silikonski lak)
5. Premaz pokrivnom bojom ili lakom, sušenje 24 časa
(sintetički silikonski lak).
 Tema 3: KOROZIJA
Postupci zaštite

Greške premaza
Mehuri – nastaju nanošenjem premaza na vlažnu površinu
Brazde i bore – nastaju usled nanosa suviše debelog sloja
Odvajanje premaza – loše pripremljena površina, neblagovremeno nanošenje
boje nakon čišćenja, nedovoljno osušen sloj gita...
Smanjenje sjaja – povećan sadržaj vode u premaznom sredstvu ili niska
temperatura sušenja
Pomorandžina kora – visok pritisak ili viskozitet boje
Prodireanje donjeg sloja kroz gornji – primenom jakih rastvarača
Lepljivost i omekšavanje premaza – nanošenje predebelog sloja ili primena
polusušivih ulja (sojino ili suncokretovo ulje)
Pore i sitne pukotine – primena jako isparivih rastvarača
Prskotine – nanošenjem premaznog sredstva na elastičnu podlogu