SEMINARSKI RAD

PREDMET: MEDJUNARODNA EKONOMIJA

SVETSKA TRGOVINSKA
ORGANIZACIJA

Profesor:
Asistent:

Student:

Jun, 2012

SADRZAJ

1. Osnivanje Svetske trgovinske organizacije

2. STO
3. Principi svetske trgovinske organizacije
4. Ciljevi i zadaci Svetske trgovinske organizacije
5. Organizaciona struktura Svetske trgovinske organizacije
6. FINANSIRANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE
7. Prednosti i ciljevi clanstva u STO
8. Unutrasnji preduslovi za pregovore o clanstvu u STO
9. Republika Srbija i STO
10.Zakljucak

1. OSNIVANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

.

Neuspeli pokusaj stvaranja Medjunarodne trgovinske organizacije (ITOInternational Trade Organization) 1948. godine kao jedne od Bretton Woods
institucija rezultirao je pristupanjem 23 drzave Opstem sporazumu o carinama i
trgovini (GATT- General Agreement on Tariffs and Trade). GATT-om su
zemlje pokrenule trgovinsku liberalizaciju i uklanjanje mera u trgovini robom.
Stvoren je snazan trgovinski sistem, koji je 1995. godine prerastao u Svetsku
trgovinsku organizaciju( World Trade Organization). GATT je delovao kroz 9
rundi pregovora, a kroz cetiri je osnovana Svetska trgovinska organizacija.
Dillon runda (1960-1961)
Kennedy runda (1964-1967)
Tokyo runda (1973-1979)
Urugvajska runda (1986-1994)
U toku je deveta po redu Doha runda.
Najznacajnija je bila Urugvajska runda pregovora u Maroku. Deklaracijom iz
Marakesa (Marocco) utemeljena je Svetska trgovinska organizacija kao
medjunarodna organizacija koja sadrzi:

Opsti sporazum o carinama i trogvini, ali je svoju nadleznost prosirila na

dva druga nova podrucja:
Trgovinu uslugama (GATS- General Agreement on Trade in Services )
I intelektualno vlasnistvo (TRIPS- trade-related aspects of intellectual
property rights).

Svetska trgovinska organizacija nastala je 1.januara 1995., i naslednik je Opsten

sporazuma o tarifama i trgovini (General Agreement on Tarrifs and Trade,
GATT), koji je potpisan 1947. i koji je ostao na snazi skoro pet decenija kao
medjunarodna organizacija.
Sedite je u enevi. Ima 151 zemlju lanicu (stanje na dan 27. jula 2007.), koje
ine 97% svetske trgovine. Za prijem u lanstvo trenutno pregovara 30 tak
zemalja. STO ima budzet od 182 miliona vajcarskih franaka za 2007. godinu.
Sekretarijat zapoljava 625 ljudi a generalni direktor je PASKAL LAMY.

2. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (World Trade

Organization)

Svetska trovinska organizacija (World Trade Organization) je medjunarodna

multilateralna organizacija koja je smisljena s ciljem da nadgleda i liberalizuje
medjunarodnu trgovinu.
Ona odredjuje osnove ugovornih obaveza kojima se utvrdjuje kako vlada treba
da formulise i premenjuje domacu regulativu u oblasti spoljne trgovine. Svetska
trgovinska organizacija je istovremeno i mesto gde se odvijaju spoljnotrgovinski
odnosi medju zemljama kroz zajednicke pregovore i resavanje sporova.
STO predstavlja:
Finalni akt koji su potpisali 111 zemalja
Sporazum o uspostavljanju Svetske trgovinske organizacije, potpisalo je
104 zemlje
Vec pocetkom 1995.godine, Sporazum je ratifikovalo preko 80 zemalja.
Medju njima su bile: SAD, Evropska unija, Japan i Kanada.
Do jula 2008. godine, pravo clanstva u STO je steklo 153 drzave, dok 30
drzava ima status kandidata.
Razlozi za osnivanje Svetske trgovinske organizacije su:

Velika ekonomska kriza 30ih godina

Protekcionisticka trgovinska politika (visoke carine i necarinske barijere u
trgovini, diskriminacioni sporazumi izmedju pojedinih drzava) drasticno
se smanjenje uvoza na globalnom nivou
Drugi svetski rat-ekonomski oporavak je bio nemoguc bez otvaranja trzista
i liberalizacije trgovine, a porast obima medjunarodne trgovine nije bio
moguc bez stabilnih pravila trgovinske razmene, odnosno usaglasenjem
od strane velikog broja drzava.

Oblast djelovanja Svjetske trgovinske organizacije je meunarodna organizacija

(nadnacionalnog i multinacionalnog karaktera) koja upravlja multilateralnim
sporazumima u oblasti: robne trgovine (GATT); trgovine uslugama (GATS) i
trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPs).
Svetska trgovinska organizacija se ne bavi kontrolom privatnog biznisa,
Svetska trgovinska organizacija je regulator rada Vlada zemalja. Sedite Svetske
trgovinske organizacije je u enevi, vajcarska. Budet Svjetske trgovinske
organizacije u 2009. godini iznosi oko 189 miliona vajcarskih franaka. Broji oko
625 lanova koji su zaposleni unutar te organizacije.

3. PRINCIPI SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Ova organizaicja pociva na nekoliko osnovnih principa:

Princip najpovlascenije nacije, kojim se zemlje izjednacavaju u pogledu

pristupa trzistu.

Nacionalni tretman, koji podrazumeva isti tretman strane i domace robe,

stranih i domacih pruzalaca usluga i trgovinskih marki, patenata i prava na
kopiranje

Princip transparentnosti, obavezivanja (na maksimalnu carinsku stopu) i

predvidivosti, cija je sustina da se obezbedi da sve informacije o
propisima, postupcima i procedurama vezanim za trgovinu budu unapred i
lako dostupne cime bi se obezbedila stabilnost.

4. CILJEVI I ZADACI SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Kljucni cilj STO je razvitak sistema slobodne trgovine cime se podrzava i
olaksava postizanje brzeg rasta proizvodnje robe i usluga, pune zaposlenosti,
povecanje stopa rasta realnog dohotka i efektivne potraznje, a zatim i brzi rast
zivotnog standarda stanovnistva u zemljama clanicama.
Osnovni zadaci STO:

Osigurati sprovodjenje vec skopljenih i svih buducih sporazuma

Organizovati nove trgovinske pregovore o daljoj liberalizaciji nacionalnog
trzista
Saradjivati sa ostalim organizacijama vaznim za globalnu ekonomsku
politiku
Pomagati i pruzati tehnicku pomoc zemljama u razvoju i slabije razvijenim
zemljama
Postovati i promovisati norme za zastitu ljudskog prava

5. ORGANIZACIONA STRUKTURA SVETSKE TRGOVINSKE

ORGANIZACIJE
Ministarska konferencija je najvisi organ koji odlucuje o pitanjima STO
multilateralnih trgovinskih sporazuma. Sastavljena je od visokih predstavnika
drzava clanica, ministara, carinskih unija i nezavisnih carinskih teritorija. Odluke
donosi konsenzusom. Odlucivanje vecinom je moguce ali nikada nije
upotrebljeno. Svi sporazumi kojima clanice STO pristupaju, moraju biti
ratifikovani u nacionalnim parlamentima.

Generalni savet je organ koji odlucuje o tekucim pitanjima u STO u periodu

izmedju Ministarskih konferencija. Sastavljen je od predstavnika drzava clanica.
Odgovorno je i nastupa u ime Ministarske konferencije. Glavni direktor STO bira
se na zasedanju Generalnog saveta STO na mandat od cetiri godine. Trenutno
je na funkciji generalnog direktora gospodin Pascal Lamy iz Francuske.

6. FINANSIRANJE SVETSKE TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Budzet STO se finansirao nacionalnim doprinosima drzava clanica. Nakon toga
STO je dobila sopstvena sredstva: carine, naknade na poljoprivredne proizvode i
sredstva iz osnovica PDV-a itd.
Uskladjivanje budzeta STO se ne sme vrsiti uzimanjem kredita na trzistu
kapitala, pa neophodna sredstva moraju direktno obezbediti zemlje clanice. Ova
sredstva predstavljaju osnovni izvor finansiranja. Pored ostalog, STO prikuplja
sredstva i iz sopstvenih izvora: prihodi od taksi, kamata..
Generalni direktor Komiteta za budzetska, finansijska i administrativa pitanja
Svetske trgovinske organizacije vodi procenu godisnjeg budzeta i finansijskog
stanja za svaku poslovnu godinu. Svetska trgovinska organizacija treba da
donese finansijske odredbe kojima se odredjuju:
Skale doprinosa budzetu svake clanice, mere koje ce se preduzimati protiv
drzava clanica koje ne uplacuju svoje doprinose budzetu Svetske trgovinske
organizacije na vreme.
Od nastanka Svetske trgovinske organizacije pa do danas budzet STO
postepeno raste, tako da je u 2008. godini iznosio 184.891.500 CHF. Budzet se
puni iz doprinosa drzava clanica i ostalih prihoda. Svaka drzava clanica je duzna
da ucestvuje u troskovima rada Svetske trgovinske organizacije uplacujucu
doprinose budzetu STO. Ubuduce iznos doprinosa svake clanice ce se
obracunavati na ucescu clanice u ukupnoj trgovini robama, uslugama i
intelektualnom trgvoinom svih clanica STO.
Ostali prihodi podrazumevaju razlicite kamate na sredstva u svojini STO, prihode
od iznajmljivanja prostora i prihode od prodaje publikacija STO. Izdaci i rashodi
STO se mogu podeliti na obavezne i neobavezne izdatke. Najveci deo budzeta
STO u poslednjih nekoliko godina se trosi na dve stavke: poljoprivredu i razvoj
sela i nerazvijenih regiona.

7.PREDNOSTI I CILJEVI CLANSTVA U STO

Clanstvo u STO predstavlja jedan od kljucnih koraka integracije zemlje u
moderne medjunarodne ekonomske odnose. On je istovremeno i vazan element
podrske procesu unutrasnjih ekonomskih reformi, kao i neophodan korak u
procesu pridruzivanja i pristupanja Evropskoj uniji. U tom smislu pristupanje STO
predstavlja i vazan element razvojne strategije zemalja u tranziciji, kao i zemalja
u razvoju.
Osnovne prednosti clanstva u STO se ogledaju u sledecem:

mogucnost pristupa trzistima drugih zemalja pod povoljnijim uslovima

izuzetno vazan signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidivosti
ekonomskog sistema-smanjuje se faktor rizika za potencijalne ulagace
izdradnja trzisne privrede i podsticaj modernizaciji i reformi privrednog
zakonodavstva

8. UNUTRASNJI PREDUSLOVI ZA PREGOVORE O CLANSTVU U

STO
Za zemlju koja je u procesu pristupanja je vrlo vazno da obezbedi nekoliko
preduslova:

Politicku podrsku procesu pristupanja, odnosno punu podrsku Vlade kako

bi se, pored ostalog, omogucilo da pregovaracki tim ima mogucnost
direktnog i efikasnog ucesca u reformi propisa vaznih za pristupanje STO
Realizacija efektivnih reformi na planu spoljnotrgovinskog sistema, kao i
sireg zakonodavstva u celini, u cilju stvaranja trzisne privrede i pravnog
sistema koji je uporedim sa sistemima razvijenih trzisnih privreda
Informisanje celokupne javnosti u zemlji-poslovnih i naucnih krugova,
asocijacije potrosaca, clanova parlamenta, medija, kako bi se obezbedio
nacionalni konsenzus o baznosti sto skorijeg pristupanja ovoj organizaciji

Finansijsko-materijalno i kadrovsko jacanje institucija koje nose proces

pripreme i pregovora za pristupanje, kao i ispunjavanja preuzetih obaveza

9.
REPUBLIKA SRBIJA I SVETSKE TRGOVINSKA
ORGANIZACIJA
Vlada Republike Srbije je na sednici odrzanoj 19. novembra 2004. godine donela
odluku o podnosenju zahteva za clanstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj
organizaciji. Odluka je doneta na principu dvostrukog koloseka i imajuci u vidu
punu autonomiju spoljnotrgovinske politike Republike Srbije u tom momentu.
Odluku o pristupanju, nakon pregovora, donosi Ministarska konferencija koja
odobrava Sporazum o uslovima za pristupanje dvotrecinskom vecinom glasova
clanica STO.
Nakon prihvatanja zahteva za pristupanje Republike Srbije Svetskoj trgovinskog
organizaciji 15.februara 2005.godine, Generalni savet STO je oformio Radnu
grupu za pristupanje Republike Srbije STO. Mandat Radne grupe treba da ispita
trgovinsku politiku Srbije sa stanovista njene usaglasenosti sa pravilima STO i
saglasnoti sa obimom obaveza koje ce se kroz bilateralne pregovore preuzeti
prema svim clanicama ove organizacije u vezi sa liberalizacijom trzista
industrijskih i poljoprivrednih proizvoda i trzista usluga.
Ubrzo posle formiranja Radne grupe za proces pristupanja STO Vlada Republike
Srbije je usvojila Memoranum o spoljotrgovinskom rezimu Republike Srbije koji je
dostavljen Sekreterijatu STO 4.marta 2005.godine. Memorandum o
spoljnotrgovinskom rezimu ima standardan forman za sve zemlje i daje prikaz ne
samo spoljnotrgovinskog sistema, nego i drugih aspekata ekonomske politike i
zakonodavstva koje je od uticaja na trgovinu.
Do 2011. godine STO clanice su, podnele oko 2.000 pitanja na Memorandum o
spoljnotrgovinskom rezimu Republike Srbije. U koncipiranju odgovora nastojalo
se da budu dovoljno sveobuhvatni i jasni, kako bi se predupredila dodadna
pitanja, ali i da se ne preuzimaju eventualne dodatne obaveze, koje bi Republika
Srbija trebalo da preuzme u toku procesa pristupanja STO.
Prvi sastanak Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO, odrzan je
7.oktobra 2005.godine u Zenevi. Radnu grupu za pristupanje Republike Srbije za
sada cine predstavnici: SAD, EU sa drzavama clanicama, Australija, Kanada,
Kina, Hrvatska, Makedonija,Japan, Norveska, Svajcarska, Vietnam, Turska,

Ukrajina, Malezija, Juzna Koreja, Izreal, Indija, Haiti, Ekvador, Salvador,Brazil i

Kineski Tajvan.
Odrzavanjem prvog sastanka Radne grupe zapoceo je konkretan proces
pregovora sa zemljama clanicama Sto, koji ce se dalje odvijati na multilateralnom
i na bilateralnom planu. Na pocetku sastanka ukazano je da clanstvo u STO i Eu
predstavlja spoljno ekonomski prioritet Srbije u svetsku ekonomiju povecanjem
konkurentnosti njene privrede.
U novembru 2008. godine proces je usao u novu, napredniju fazu, izradom
Nacrta izvestaja Radne grupe na osnovu koga se nastavlja rad Radne grupe za
pristupanje Republike Srbije STO.
Do marta 2011. odrzano je deset sastanaka Radne grupe. Ostvareni su znacajni
koraci ka punopravnom clanstvu, sto se moze videti i kroz smenjen obim
sistemskih pitanja koje clanice postavljaju, kao i pohvale za dostavljenu
dokumentaciju i sprovedene reforme. Ipak postoje neka pitanja i oblasti koje je
potrebno dodatno objasniti ili uskladiti sa pravilima STO.
Na mulitlateralnom nivou prioritet ima proces usvajanja preostalih neophodnih
zakona jer bi se tako stvorili uslovi za brzi zavrsetak pregovora.
U okviru bilateralnih pregovora broj zainteresovanih clanica se povecavao tako
da se u do sada vodjeni pregovori o pristupu trzista roba i usluga, sa sledecim
clanicama STO: Svajcarskom, Norveskom, Japanom, SAD,EU, Kinom, Korejom,
Kanadom, Ekvadorom, Salvadorom, Brazilom, Ukrajinom i Hondurasom.
Do desetog sastanka pregovori o robi i uslugama su uspesno zavrseni sa
Japanom, Norveskom, Hondurasom, Korejom, EU, Kanadom, Kinom,
Ekvadorom i Svajcarskom.

ZAKLJUCAK
Stovrena je organizacija kojoj je cilj da trgovini osigura olaksano, slobodno,
pravedno i predvidljivo kretanje. Svetska trgovinska organizacija se optuzuje
kako je zapravo paravan za svetsku vladu, nereprezentativnu i neligitimnu,
buduci da odluke STO sve vise uticu na zivote ljudi bez da ih je iko izabrao. Bez
obzira sto je u STO nema sluzbenog glasanja, kao u MMF-u i Svetskoj banci, vec
svaka drzava ima jedan glas, mnogi sastanci za pripremu ili donosenje nekih
vaznih odluka rezervisani su za najjace zemlje.
Clanstvo u STO je u zavisnosti od unutrasnjih i spoljasnih faktora, ali se svodi na
realizaciju politickih uslova. Teza je da realizacija sistemskih, politickih reformi
koje vode drustveno-politickoj demokratizaciji i ekonomskih reformi koje vode
novim svojinskim odnosima, kapitalistickom poslovanju i liberalizaciji ne samo
tokova roba i kapitala vec ukupnog ekonomskog poslovanja s inostrasntvom.
STO je jedna od organizacija gde se moc nagomilava, gde niz praksi moze da
stvori represivni aranzman moci.

Literatura:
http://www.wto.org/
http://www.kombeg.org.rs/

10