Smernice Za Procenu Rizika

Privredna komora Vojvodine

SMERNICE ZA PROCENU RIZIKA

U v o d

Svrha ovih smernica je da pomogne poslodavcu da on SAM, po osnovu
odredbe lana 37. stav 3. Zakona o bezbednosti i dravlju na radu (Sl. glasnik RS
br. 101/05) uz eventualnu savetodavnu pomo konsultanta-strunog lica,
SPROVEDE PROCENU RIZIKA i donese AKT o proceni rizika, pa tako ispuni
obavezu propisanu lanom 13. navedenog zakona.

Procene rizika ima za cilj da omogui poslodavcu da preduzme mere za
bezbednost i zdravlje njegovih zaposlenih. Prema Smernicima za procenu rizika
Evropske unije procena treba da bude sadrajna i primenjena tako da pomogne
poslodavcima da:
- prepoznaju opasnosti na radu i procene rizike vezane za te opasnosti
kako bi se odredile i primenile mere za zatitu zdravlja i bezbednosti
zaposlenih,
- procene opasnosti kako bi se izabrala najprikladnija radna oprema,
hemijske materijale, opremljenost radnog mesta i organizacija rada,
- provere da li su primenjene mere za bezbedan i zdrav rad zaposlenih
odgovarajue,
- preduzmu neophodne radnje nakon sprovoenja procene rizika,
- pokau samima sebi, nadlenim dravnim organima, zaposlenima i
njihovim predstavnicima da su svi faktori u vezi sa radom bili
razmotreni, kao i da je izvrena odgovarajua procena o prisustvu
opasnosti i tetnosti i mera potrebnih za njihovo otklanjanje radi
ouvanja zdravlja i bezbednosti,
- se staraju da se, nakon sprovedene procene rizika, primenjuju
preventivne mere koje doprinose poboljanju zdravlja i bezbednosti
zaposlenih.

Skt o proceni rizika, kao pisani akt o obavljenoj analizi i proceni opasnosti
i tetnosti, odnosno rizika od povreda na radu ili oteenja zdravlja, ili oboljenja
zaposlenog, predstavlja osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu pomou kog poslodavac sagledava ukupno stanje uslova rada na svakom
radnom mestu i u radnoj okolini i utvruje mere i prioritete za otklanjanje ili
smanjenje rizika u cilju poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Sprovedena procedura procene rizika sa svom dokumentacijom koja
je koriena ini celinu koja predstavlja AKT o proceni rizika.


Procedura procene rizika propisana je Pravilnikom o nainu i postupku
procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. (Sl. glasnik RS br
72/06 i 84/06).

A. TOK PROCEDURE PROCENE RIZIKA
B. (AKT O PROCENI RIZIKA)

1. Pokretanje postupka procene rizika

Postupak procene rizika pokree se pisanom odlukom poslodavca kojom
se odreuje jedno ili vie lica odgovornih za sprovoenje postupka
procene rizika.

U prilogu je dat primer odluke po kojoj je preduzetnik sam odgovorno lica
za procenu rizika.

2. Plan sprovoenja postupka procene rizika

Odgovorno lice za procenu rizika sastavlja plan sprovoenja postupka
procene rizika koji sadri:

- pravni osnov za procenu rizika;
- organizaciju i koordinaciju sprovoenja izmena i dopuna postupka
procene rizika;
- spisak pravnih i fizikih lica kompetentnih za procenjivanje rizika;
- metode za vrenje procene rizika;
- faza i rokove za procenu rizika;
- nain prikupljanja dokumentacija potrebne za procenu rizika;
- informisanje procenjivaa rizika;
- koordinaciju izmeu procenjivaa rizika;
- nain pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih;
- konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika
zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama i
- druge radnje potrebne za sprovoenje, izmene i dpune postupka
procene rizika.

Ukoliko plan procene rizika ne donosi poslodavac privatni preduzetnik
on ga po sainjavanju odobrava.

U prilogu je dat primer plana sprovoenja postupka procene rizika
prilagoen situaciji u kojoj sam preduzetnik vri procenu rizika i sainjava plan.


3. Opti podaci o poslodavcu

Navesti:

Ime i prezima preduzetnika ....................................................................................

Poslovno ime privrednog subjekta (radnje) ............................................................

Sedite privrednog subjekta ....................................................................................

Poslovne jedinice ....................................................................................................

....................................................................................................

Delatnosti poslodavca (pretena i ostale koje obavlja) ..........................................

.................................................................................................................................

Procenu rizika vri ..................................................... JMBG ................................

4. Opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstava za rad i
sredstva i opreme za linu zatitu na radu

Prikupljanje informacija vriti navedenim redosledom i to na taj nain da
se na osnovu prikupljenih, potom evidentiranih podataka mogu prepoznati i
utvrditi opasnosti i tetnosti.

4.1. tehnoloki proces

Kratko i jasno opisati tehnoloki proces (navesti vrstu delatnosti koja se
obavlja i nain na koji se obavlja).

4.2. radni proces

Opis radnog procesa treba da sadri sve aktivnosti zaposlenih u vezi sa
obavljanjem odreenih poslova. Radni proces kod poslodavaca sa manjim
brojem zaposlenih moe se predstaviti i tabelarno tako da se na
najjednostavniji i najpregledniji nain prikau vrsta i opis poslova koje
zaposleni obavljaju.


Na primer:

Redni
broj
Vrsta posla Opis poslova

Napomena ako poslodavac ima Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji
poslova moe koristiti te podatke, a ako nema (poslodavci koji
zapoljavaju do 5 zaposlenih) koristi podatke iz ugovora o radu.

4.3. sredstva za rad

4.3.1. objekti

Navesti ili sainiti skicu objekta (ili objekata) sa radnim i pomonim
prostorijama i naznaiti postojanje odgovarajue opreme i instalacije u tim
objektima (el. instalacije, ins. grejanja, in. fluida).

Napomena: radna prostorija je ureen deo prostora sa pripadajuim
ureajima opremom i instalacijama namenjen za proizvodne i radne
procese a pomona prostorija je prostorija u kojoj se obavlja pomoni
radni proces u odnosu na proizvodni i radni proces garderoba, kupatilo i
slino.

4.3.2. oprema za rad

Potrebno je sainiti spisak opreme za rad (maina, ureaja, postrojenja,
instalacija, alata i sl.) sa njihovim identifikacionim podacima koja se
koriste u procesu rada. Pregled se moe dati u obliku tabele sa sledeim
podacima:

Redni
broj
Naziv opreme Identifikac.broj Komada



4.3.3. ostala sredstva

Navesti da li su u upotrebi, u cilju bezbednosti i zdravlja na radu, i druga
sredstva; razne zatite na prilazima, prelazima, zatita od udara elektrine
struje, izvedena opta ventilacija ili klimatizacija, pomone konstrukcije i
konstrukcije koje se privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih i
drugo.

4.4. sredstva i oprema za linu zatitu

Navesti sredstva i opremu za linu zatitu na radu koja se daje
zaposlenima na upotrebu. Moe se prikazati u tabeli sa sledeim
elementima:

Redni
broj
Naziv sredstava ili opreme Zatita Koristi se pri
obavljanju poslova

4.5. sirovine i materijali koji se koriste

Navesti sirovine i materijale koji se koriste kako u tehnolokom postupku
tako i bilo kojom prilikom u nekoj fazi rada koristiti tabelarni prikaz sa
nazivom, koliinom, tehnikim podacima, utroku....

5. Snimanje organizacije rada

Za potrebe realne i kvalitetne procedure procene rizika potrebno je
utvrditi faktiko stanje organizacije rada. Kako se radi o poslodavcima sa
manjim brojem zaposlenih i lokaciji gde zaposleni obavljaju poslove, a sa
obzirom na potrebu detaljnog i sistematskog evidentiranja i procenjivanja
svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati povredu na radu ili
oteenje zdravlja, mogue je da se faktiko stanje organizacije rada
dokumentuje na nain da se za naziv radnog mesta usvoji onaj naziv koji
poslodavac koristi.


Potrebno je navesti sva radna mesta na kojima e biti vrena procena
rizika. Moe se dati tabelarni prikaz sa sledeim elementima:

Redni broj Radno mesto Broj zaposlenih

Za s v a radna mesta, po njihovom evidentiranju, potrebno je sainiti
dokument koji sadri:

- radno mesto....................(npr. prodavac)
- opis poslova ...................(npr. prijem robe, sortiranje robe, usluivanje
kupaca, prodaja i naplata robe....)
- lokacija gde se obavlja posao ............................................
- ukupan broj zaposlenih ..................od toga mukaraca ........i ena.........
- mlaih od 18. god ...............................................
- izmeu 18. i 21. god ...........................................
- invalida ......................................
- radno vreme ..............................
- vreme provedeno na odreenim poslovima ............................................
- uslovi za zasnivanje radnog odnosa (iz Pravilnika o organizaciji i
sistematizaciji poslova ili ugovora o radu) .............................................
- odmori u toku radnog vremena ...............................................................
- godinji odmori ...................................................................

6. Stanje bezbednosti i zdravlja na radu

Da bi prepoznali i utvrdili opasnosti i tetnosti na radnom mestu mora se
poi od analize postojeeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu na
osnovu dokumentacije kojom raspolae poslodavac. U tom cilju potrebno
je dati pregled postojeeg stanja prikupljanjem dokumentacije u koju se
ubrajaju:

6.1. struni nalazi o izvrenim pregledima i ispitivanjima

6.1.1. opreme za rad

Navesti strune nalaze o izvrenim preventivnim i periodinim
pregledima i ispitivanjima opreme za rad.


Dat je tabelarni prikaz potrebnih podataka:

Redbu
broj
Struni nalaz broj/od Odnosi se na Vai do

6.1.2. radne okoline

Navesti strune nalaze o izvrenim preventivnim i periodinim
ispitivanjima uslova radne okoline.


Redbu
broj
Struni nalaz broj/od Odnosi se na Vai do

6.2. dokumentacija za opremu za rad

6.2.1. propisana dokumentacija

- tabelarno su prikazani potrebni podaci

Redni
broj
Dokumentacija za upotrebu i odravanje Odnosi se na / za

6.2.2. uputstva za bezbedan rad

- tabelarno su prikazani potrebni podaci

Redni
broj
Uputstvo za bezbedan rad Odnosi se na / za


6.3. sredstva i oprema za linu zatitu

Navesti sredstva i opremu koju poslodavac zaposlenima daje na
korienje.


Red.
br.
Sredstvo/oprema
za linu zatitu
Standard Poseduje
odgovarajuu
dokumentaciju
Zatita Koristi se pri
obavljanju
poslova

6.4. opasne materije

Navesti sve opasne materije koje se koriste u procesu rada ili koje se
nalaze na radnom mestu i u radnoj okolini.


Redni
broj
Naziv opasne materije Klasa Lista bezbednosnih
podataka

6.5. izvetaji o predhodnim i periodinim lekarskim pregledima
(ako je bilo mesta sa posebnim uslovima rada)

Za rad na radnim mestima sa posebnim uslovima rada (po ranije vaeim
propisima iz oblasti zatite na radu) neophodni su predhodni i periodini
lekarski pregledi zaposlenih. Po izvrenim pregledima izdaje se izvetaj lekara.

Potrebno je prikupiti sledee podatke koji su prikazani tabelarno:

Redni
broj
Izvetaj lekara broj Odnosi se na radno
mesto/zaposlenog


6.6. povrede na radu

Potrebno je izvriti uvid u evidenciju o povredama na radu za unazad
najmanje 2 godine i pribaviti podatke vezane za povrede na radu koje su
se dogodile.


Red.
br.
Datum Ime i
prezime
povreenog
teina
povrede
Lokacija
mesto
povrede
Uzrok
povrede
Izvor
povrede

6.7. profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom:

Ukoliko kod poslodavca ima evidentiranih profesionalnih oboljenja i
obolenja u vezi sa radom potrebno je pribaviti podatke o istima.


Red.
br.
Poslovi na kojima
su radili
profesionalno
oboleli zaposleni
Broj prof.
obolelih
Poslovi na kojima
su utvrena
oboljenja u vezi
sa radom
Broj obolelih

6.8. opti akti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Ukoliko poslodavac poseduje opte akte u oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu potrebno je da ih navede sa sledeim podacima:

- naziv akta
- donosilac akata
- dan donoenja akta i dan njegovog stupanja na snagu.

Prema lanu 14. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac je
duan da optim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava,
obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednsoti i zdrvlja na radu.
Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih prava, obaveze i odgovornosti u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu moe utvrditi ugovorom o
radu.


6.9. evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

lanom 49. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisana je obaveza
poslodavca da vodi i uva evidencije o:
- radnim mestima sa poveanim rizikom;
- zaposlenima rasporeenim na radna mesta sa poveanim rizikom i
lekarskim pregledima zaposlenih rasporeenih na ta radna mesta;
- povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa
radom;
- opasnim materijama koje koristi u toku rada;
- izvrenim ispitivanjima radne okoline;
- izvrenim pregledima i ispitivanjima ipreme za radi sredstava i
opreme za linu zatitu na radu i
- prijavama povreda na radu.

napomena: * prve dve obavezne evidencije ne mogu biti ustrojene pre
okonanja postupka procene rizika
* pravilno i potpuno ustrojena evidencija na propisanim obrascima
moe posluiti poslodavcu u fazama procene rizika navedenim u
6.1. i 6.3. do 6.7., bez ponovnog evidentiranja potrebnih podataka.

6.10. ostala dokumentacija koju poseduje poslodavac a koja se odnosi
na bezbednost i zdravlje na radu (na primer: reenja o poetku
rada, izvrene analize, uputsta, zapisnici i reenja inspekcijskih
slubi i drugo).

7. prepoznavanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu,
utvrivanje liste opasnosti i tetnosti i procena rizika

Na osnovu postojeih podataka koji su u postupku izrade akta
prikupljeni, evidentirani i analizirani, te posmatranjem i praenjem
procesa rada na radnom mestu i pribavljanjem informacija od
zaposlenih na samom radnom mestu, pristupa se postupku
prepoznavanja (identifikovanja) opasnosti i tetnosti na radnom mestu.

Poeljno je zaposlenima dati anketu sa zahtevom da opiu svoje
svakodnevne radne aktivnosti i ukau na opasnosti i tetnosti koje su
uoili pri obavljanju ovih aktivnosti.


7.1. prepoznate opasnosti i tetnosti

Prepoznate opasnosti i tetnosti unose se u listu.

Lista predstavlja osnovni dokument za vrenje procedure procene rizika.

Listu treba sainiti za svako radno mesto i ona treba da sadri:

1. opis radnih aktivnosti
2. da li postoji opasnost ili tetnost
3. koje su prepoznate opasnosti ili tetnosti
4. kolika je izloenost opasnostima ili tetnostima vreme, uestalost,
nivo izloenosti,
5. akciju planirane aktivnosti i
6. utvrene opasnosti i tetnosti.

Primer za listu:

Lista prepoznatih opasnosti i tetnosti na radnom mestu .........................

Opis
radnih
aktivnosti
Postojanje
ili
opasnosti
tetnosti
Prepoznate
opasnosti i
tetnosti
Izloenost opasnostima
tetnostima
ili AKCIJA
(planirane
aktivnosti)
Utvrene
opasnosti
i tetnosti
Da Ne vreme uestalost nivo

U rubriku opis radnik aktivnosti se unose podaci o vrsti posla koja se
obavlja i sve radne aktivnosti koje zaposleni obavlja u vezi posla a po redosledu
dogaanja.

Analizom onoga to radi, imajui u vidu i sve prikupljene podatke, vri se
prepoznavanje opasnosti i tetnosti za svaku radnu aktivnost.

Analiza opasnosti /tetnosti vri se na nain da se utvruje vreme
izlaganja, uestalost izlaganja i nivo izlaganja zaposlenog prepoznatoj opasnosti
/ tetnosti i ti se podaci evidentiraju.

Za prepoznatu opasnost ili tetnost analiziraju se faktori koji je izazivaju.
Ukoliko je zbog propusta u primeni mera i normativa utvrenih zakonom,
propisima, standardima, uputstvima i dr. mogue na efikasan nain otkloniti one

faktore koji izazivaju opasnost, tad e se u rubrici akcija to naznaiti i odrediti
kratak rok za preduzimanje odgovarajuih mera kojim e se otkloniti opasnosti.
Za ostale sluajeve prepoznate opasnosti naznaiti kao utvrene opasnosti u
poslednju rubriku.

Izvedeni postupak prepoznavanja opasnosti i tetnosti moe se dati i
tekstualno ali mora sadrati sve elemente koji su naznaeni pri tabelarnom
prikazu.

7.2. Procena rizika

Naznaiti usvojeni model metodologije procene rizika.

U nastavku je dat model procene nivoa rizika po metodi Kinny koji se vri
polazei od razmatranja:

- ozbiljnosti posledica koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i
tetnosti
- verovatnoe pojave opasnosti i tetnosti i
- uestalosti pojavljivanja opasnosti i tetnosti.

Nivo rizika se definie kao proizvod mogue tete (posledice),
verovatnoe i uestalosti:

R = P + V + U

(R nivo rizika, P posledica, V verovatnoa, U uestalost)

Posledice (P) (mogua teta) se rangiraju od 1, kao najmanje, do 10, koja
se smatra katastrofalnom, Prikaz je dat u sledeoj tabeli:

P O S L E D I C E
RANG OPIS KRITERIJUMA
1 MALE bolest (povreda),
zahteva prvu pomo i nikakav drugi tretman
2 ZNATNE medicinski tretman od strane lekara
3 OZBILJNE invalidnost,
ozbiljna pojedinana povreda sa hospitalizacijom
i izgubljenim danima
6 VEOMA OZBILJNE - pojedinane nesree sa smrtnim
ishodom
10 KATASTROFALNE sa viestrukim smrtnim ishodima

Kriterijum verovatnoe (V) se rangira poev od 0,1 jedva verovatna
do 10 koja se smatra izvesnom, predvidivom. Prikaz je dat u sledeoj tabeli:

V E R O V A T N O A
0,1 JEDVA POJMLJIVO
0,2 PRAKTINO NEVEROVATNO
0,5 POSTOJI ALI SAMO MALO VEROVATNO
1 MALA VEROVATNOA ali mogue u ogranienim
sluajevima
3 MALO MOGUE
6 SASVIM MOGUE
10 OEKIVANO, predvidivo

Kriterijum uestalost (U) se rangira od retko (godinje) (1) do trajno-
kontinuirano (10). Prikaz je dat u sledeoj tabeli:

U E S T A L O S T
1 Izlae se retko GODINJE
2 Izlae se MESENO
3 Izlae se NEDELJNO
6 Izlae se DNEVNO
10 Izlae se trajno KONTINUIRANO

Nivo rizika (R) se rangira od prihvatljivog, neznatnog nivo I do
ekstremnog, umeren (ve povean) rizik III, nedopustivog nivo V, koji
iziskuje prekid radne aktivnosti i hitno preduzimanje mera. Rangiranje nivoa
rizika prikazuje sledea tabela:


UKUPNA
OCENA
NIVO RIZIKA A K C I J A
0,1-20 Prihvatljiv
(neznatan)
I

Ne zahteva se nikakva akcija.
21-70 Mali
(dopustiv)
II
Nema potrebe za dodatnim aktivnostima pri upravljanju
operacijom. Moe se razmotriti ekonomski isplativije reenje ili
unapreenje bez dodatnih ulaganja. Potrebno je pratiti situaciju,
kako bi posedovali informacije o sprovoenju propisanih aktivnosti.
71-200 Umeren
III
Potrebno je uloiti napor kako bi se smanjio rizik, ali trokovi
prevencije moraju biti paljivo planirani i ogranieni do izvesnog
nivoa. Potrebno je definisati rok za sprovoenje unapreenja. Kod
onih dogaaja kod kojih mogu nastupiti izuzetno opasne posledice,
potrebno je dodatno proveriti verovatnou nastanka takvog
dogaaja kako bi se definisao potreban nivo aktivnosti na
ublaavanju rizika.
201-400 Visok
(znatan)
IV
Ne sme se zapoeti sa datom aktivnou dok nivo rizika ne bude
snien. Mogu biti potrebna dodatna sredstva kako bi se rizik
smahnjio. Ako se rizik odnosi na sve zapoete aktivnosti, potrebno
je preduzeti hitne akcije na smanjenju nivoa rizika.
preko 400 Ekstremni
(nedopustiv)
V
Aktivnost ne sme biti zapoeta, ni nastavljena, sve dok se nivo
rizika ne smanji. Ako ni ulaganjem neogranienih sredstava nije
mogue smanjiti nivo rizika, aktivnost mora ostati zabranjena.

Na osnovu utvrenih vrednosti pristupa se neposrednoj proceni rizika za
radno mesto. Sainjava se lista opasnosti i tetnosti i vri procena rizika. U
ovoj listi opasnosti i tetnosti se grupiu po vrsti i prirodi (npr: mehanike
opasnosti, opasnosti koje pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta,
opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije, tetnosti koje
nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, koje proistiu iz psihikih i psihofizikih
napora, vezane za organizaciju rada i ostale tetnosti).

Radi lakeg prepoznavanja opasnosti i tetnosti i njihovog grupisanja
Pravilnikom o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj
okolini definisane su neke od moguih opasnosti i tetnosti. U prilogu je dat
izvod iz pomenutog pravilnika koji poslodavcu treba da poslui kao smernica za
lake prepoznavanje i definisanje opasnosti i tetnosti a ne kao konana lista.

U sledeoj tabeli dati su elementi za procenu rizika:

opasnosti/tetnosti P R O C E N A R I Z I K A Mere zatite
posledica verovatnoa uestalost Nivo rizika



Ukoliko se u postupku procene rizika utvrdi da postoje radna mesta sa
poveanim rizikom potrebno je u dalji postupak ukljuiti slubu medicine rada,
na bazi ije ocene poslodavac aktom o proceni rizika utvruju posebne
zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na ovim radnim mestima.

8. Nain i mere za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika

Poslodavac je u obavezi da utvrene rizike na radnom mestu i u radnoj
okolini sprei, otkloni ili smanji na najmanju moguu meru.

Potujui princip prevencije, a polazei od prioriteta, utvruju se mere za
spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika (lanom 12. stav. 2 Pravilnika
o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
predloene su neke od mera kao to su: odravanje u ispravnom stanju i
vrenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad; obezbeivanje propisanih
uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini; osposobljavanje
zaposlenih za bezbedan i zdrav rad; obezbeivanje sredstava i opreme za
linu zatitu na radu; upuivanje zaposlenih na odgovarajue lekarske
preglede u skladu sa ocenom slube medicine rada i drugo).

Izbor mera vri poslodavac polazei od utvrene opasnosti ili tetnosti i
mogunosti njenog smanjenja, otklanjanja ili spreavanja.

Kod utvrivanja primene odreenih mera potrebno je naznaiti rok za
njihovo preduzimanje.

Takoe je potrebno odrediti lice koje e se starati o sprovoenju mera za
otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika.


C. Z A K L J U A K

Po sprovedenoj proceduri procene rizika poslodavac donosi zakljuak koji
sadri:
- sva radna mestana kojima je izvrena procena rizika
- radna mesta koja su utvrena kao radna mesta sa poveanim rizikom
- prioritete u otklanjanju rizika i
- izjavu poslodavca kojom se obavezuje da e primeniti sve utvrene
mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u
skladu sa aktom o proceni rizika.



Na osnovu lana 17. i 18. Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom
mestu i u radnoj okolini ("Sl.glasnik RS", broj 72/06 i 84/06), donosim:

O D L U K U

O POKRETANJU POSTUPKA PROCENE RIZIKA

Pokree se postupak procene rizika u SZTR ______________ Novi Sad,
_____________________________________________________________________

Odgovorno lice za sprovodjenje postupka procene rizika u SZTR _______________ je
_________________________ - privatni preduzetnik.

Odgovorno lice e sainiti Plan sprovodjenja postupka procene rizika i
organizovanosti i sprovesti postupak procene rizika u skladu sa odredbama Pravilnika o
nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

Sa ovom odlukom poslodavac e upoznati sve zaposlene.

U Novom Sadu, dana ________________

Privatni preduzetnik

_____________________



Izvod iz Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini u
pogledu dela koji se odnosi na grupisanje opasnosti i tetnosti

Prema lanu 8. pomenutog pravilnika, opasnosti se grupiu u:

1) mehanike opasnosti, koje se pojavljuju korienjem opreme za rad, kao to su:
(1) nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova,
(2) slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposle-
nom,
(3) unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranje
odredjene opreme za rad,
(4) korienje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili
poar,
(5) nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada,
izloenost zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju, i slino,
(6) drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti.

2) opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao to su:
(1) opasne povrine (podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima zaposleni
dolazi u dodir, a koje imaju otre ivice-rubove, iljke, grube povrine,
izboene delove, i sl.),
(2) rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,
(3) rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru (izmedju dva ili vie
fiksiranih delova, izmedju pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom
prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.),
(4) mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine),
(5) fizika nestabilnost radnog mesta,
(6) mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme
za linu zatitu na radu,
(7) uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih ili
neprilagodjenih metoda rada,
(8) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog
mesta i nainom rada (korienje sredstava i opreme za linu zatitu na
radu koja optereuje zaposlenog, i sl.).

3) opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije, kao to su:
(1) opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme
pod naponom,
(2) opasnost od indirektnog dodira,
(3) opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije
(pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje i dr.),
(4) opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja,
(5) opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja,
(6) druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem elektrine
energije.


Prema lanu 9. pomenutog pravilnika, tetnosti se grupiu u:

1) tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao to su:
(1) hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje, unoenje u organi-
zam, prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje, i sl.),
(2) fizike tetnosti (buka i vibracije),
(3) bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima),
(4) tetni uticaji mikroklime (visoka ili niska tempetarura, vlanost i brzina
strujanja vazduha),
(5) neodgovarajua - nedovoljna osvetljenost,
(6) tetni uticaji zraenja (toplotnog, jonizujueg, nejonizujueg, laserskog,
ultrazvunog),
(7) tetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),
(8) tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u proizvodnji, transpo-
rtu, pakovanju, skladitenju ili unitavanju,
(9) druge tetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu
uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja
u vezi sa radom.

2) tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koji se uzrono
vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao to su:
(1) napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje ili vuenje
tereta, razne dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.),
(2) nefizioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje, kleanje i
slino),
(3) napori pri obavljanju odredjenih poslova koji prouzrokuju psiholoka
optereenja (stres, monotonija i sl.),
(4) odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienje odgovaraju-
eg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponaanja, odgovornost
za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost
radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna
motivacija za rad, odgovornost u rukovodjenju, i sl.

3) tetnosti vezane za organizaciju rada, kao to su: rad dui od punog radnog vremena
(prekovremeni rad), rad u smenama, skraeno radno vreme, rad nou, pripravnost za sluaj
intervencija i sl.

4) ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao to su:
(1) tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na
alterima, lica na obezbedjenju i sl.),
(2) rad sa ivotinjama,
(3) rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,
(4) rad u blizini vode ili ispod povrine vode.


P L A N

SPROVODJENJA POSTUPKA PROCENE RIZIKA

Pravni osnov za procenu rizika

Procenu rizika u SZTR ____________________ poslodavac e izvriti prema
odredbama:
- Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl.glasnik RS), br. 101/05),
- Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj
okolini ("Sl.glasnik RS", br. 72/06 i 84/06),
- Odluke poslodavca o pokretanju postupka procene rizika,
- Nacionalnih i medjunarodnih standarda,
- Smernica Evropske unije o proceni rizika,
- Preporuka MOR-a, i
- Pravilnika koji reguliu oblast bezbednosti i zdravlja na radu,
- Propise iz oblasti radnog prava, zdravstvene zatite, higijene rada, zdravstve-
nog, penzijskog i invalidskog osiguranja i dr.

Procenivai rizika, organizacija i koordinacija sprovodjenja postupka
procene rizika i izmene i dopune ovog akta

Procenu rizika vri privatni preduzetnik. Po ukazanoj lpotrebi, u pojedinim
slu.ajevima i u pojedinim fazama procene rizika, procenjiva rizika e angaovati struno
lice kao koknsultanta, putem zakljuenja posebnog Ugovora o angaovanju.

Procenu rizika otpoeti sa danom donoenja Odluke o pokretanju postupka, a zavriti
je do ______________________ godine.

Sprovodjenje postupka procene rizika obaviti po aktivnostima i to:
- pripremne radnje,
- opis tehnolokog i radnog procesa, sredstava za rad i sredstava i opreme za linu
zatitu na radu,
- snimanje organizacije rada,
- snimanje stanja bezbednosti i zdravlja na radu,
- prepoznavanje i utvrdjivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini
( prikupljanje i prouavanje dokumentacije i konsultacija zaposlenih),
- procena rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti,
- utvrdjivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika, i
- donoenje zakljuka.


U toku procene rizika, procenjiva e konsultovati zaposlene.

Izmene i dopune akta o proceni rizika vrie se po potrebi, na osnovu kontinuiranog
praenja stanja bezbednosti i zdravlja na radu, od strane poslodavca.

Analize aktuelnosti akta o proceni rizika, uz ukljuivanje zaposlenih, vrie se
estomeseno.

Metod za vrenje procene rizika

U postupku procene rizika koristie se kombinacija poznatih metoda, a analiza i
procena nivoa rizika vrie se po modelu metode Kinny.

U sluaju da se tokom pripremnih radnji procenjiva odlui za korienje i druge
priznate metode, to e biti posebno naznaeno izmenom ovog dela plana.

Faze i rokovi za procenu rizika

Procena rizika izvrie se u pet faza:

- Faza 1 - priprema za procenu rizika do _________________________________

- Faza 2 - prikupljanje i analiza podataka do ______________________________

- Faza 3 - utvrdjivanje opasnosti i tetnosti do ____________________________

- Faza 4 - procena rizika i utvrdjivanje mera do ___________________________

- Faza 5 - izrada zakljuka i definisanje naina izmene i dopune akta o proceni
rizika do __________________________________________________

Nain prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika

Lice za procenu rizika e prikupiti svu potrebnu dokumentaciju.

Sva dokumentacija se nalazi kod preduzetnika. U sluajevima ukazane potrebe za
dokumentacijom koju preduzetnik ne poseduje, isti je duan da je pribavi u to kraem roku, a
najkasnije do zavretka Faze 2, po utvrdjenim rokovima za procenu rizika.


Nain prikupljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih

Po ukazanoj potrebi, pribavljanje informacija od zaposlenih za procenu rizika, izvrie
se sastavljanjem odgovaajuih upitnika - anketa u pogledu opisa svakodnevnih radnih
aktivnosti zaposlenog i prepoznavanja opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj
okolini.

Informisanje zaposlenih

O rezultatima procene rizika i o preduzetim merama, poslodavac e informisati sve
zaposlene u roku od 15 dana, od dana sainjavanja akta o proceni rizika.

U sluaju izmena akta o proceni rizika, poslodavac e o svakoj izmeni u roku od 15
dana od njenog sainjavanja, obavestiti sve zaposlene.

Ovaj Plan je mogue dopunjavati ukoliko se ukae potreba za
dopunom samog postupka procene rizika.

Plan sainjen _________________

Plan sainio
privatni preduzetnik

_______________________

Smernice Za Procenu Rizika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Smernice Za Procenu Rizika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Privredna komora Vojvodine

Privredna komora Vojvodine

You might also like