Sijalolitijaza

Klinika slika i tretman:

Uzrok formiranja kalkulusa je i dalje dosta nerazjanjen. Napredak je postignut u
analiziranju samog sastava kalkulusa zahvaljujuci elektronskoj mikroskopiji,
radiokristalografiji, infrared spektroskopiji, atomskoj apsorpcionoj spektrometriji i x-rej
mikroanalizi, ali ostaje neobjanjeno zato se on uopste stvara.
Salivarni kalkulusi se javljaju naje!e u velikim duktusima salivarnih "lezda, a mnogo
re#e u parenhimu, iako se oni najece tu stvaraju u intra"lezdanom duktalnom sistemu.
Salivarni kalkulusi se prvenstveno ispituju kod odraslih. $ikrodepoziti organskih
materija u intra"lezdanom duktalnom sistemu submandibularne "lezde postaju brojniji sa
pove!anjem godina starosti osobe, to mo"e imatii uticaj u liogenezi. Salivarni kalkulusi
su neuobiajeni kod dece i u mukoj populaciji se javlja dva puta e!e nego u "enskoj.
Najece zahvataju jednu "lezdu i esto recidiviraju. %stovremeno zahvatanje vie "lezda
je neuobiajeno.
Salivarni kalkulusi mogu biti prisutni neko vreme do ne blokiraju suktus i dovedu do
ispoljavanja simptoma. U tom sluaju, rekurentan otok parenhima se mo"e javiti u toku
perioda stimulacije sekrecije, naje!e u toku jela. &tok je naje!e izrazito bolan, ali bol
uzrokovan kalkulusom u duktalnom sistemu je manje izra"en, pa izraz ' kolike pljuvane
"lezde( nije bas u potpunosti ispravan. Uve!ana "lezda je osetljiva. Ukoliko kalkulus
spontano ne nestane, sekundarna infekcija gotovo uvek se javlja u tako favorizovanom
okru"enju stagnirane sekrecije. )analni sistem je dilatiran i acinusne !elije atrofine, to
dovodi do hroninog opstruktivnog sijaloadenitisa. Uestalost javljanja sijalolitijaze
varira u razliiim "lezdama*
Submandibularna "lezda +,-
.arotidna "lezda /0-
Sublingvalna "lezda 1- .
2to se malih pljuvanih "lezda tie naje!e su zahva!ene "lezde gornje usne i bukalne
sluznice. Simtomi salivarnih kalkulusa ovih "lezda su naje!e trivijalni, pa se mali
kalkulusi esto i ne ustanove.
Sijalolitijaza submandibularne i sublingvalne lezde:
3va su razloga zbog kojih je submandibularna "lezda naje!e zahva!ena sijalolitijazom.
.rvi, pljuvaka submandibularne "lezde je bogatija u mukusi % zbog toga je viskoznija od
pljuvake parotidne "lezde. 3rugo, submandibularni duktus se penje kada je telo
uspravljeno, zatim se savija na zadnjoj ivici poda usta, i tok mu je vijugav. &ve injenice
favorizuju stazu sekrecije, dovode!i do formiranja kalkulusa. .redilekciona mesta su*
&stium ,0-
Srednja tre!ina duktusa 40-
Na krivini u kanalu ,5-
.eriferno od krivine /5-.
)alkulusi periferno od krivine i neki postavljeni u predelu krivine le"e u "lezdi.
.ore#enje spoljanjih prema unutranjim kulusima je 1*,.
Sublingvalni kalkulusi su esti koliko i oni u malim pljuvanim "lezdama. Sublingvalni
kalkulusi le"e na podu usta i dovode do otoka sublingvalne "lezde usled opstrukcije
duktusa, to se vidi kao sumnjiv otok poda usta. &tok mo"e biti veoma bolan, tako#e
mo"e do!i i do razvoja sekundarne infekcije i pojave apscesa na podu usta. Sublingvalna
"lezda ima vie duktusa, od kojih se neki otvaraju u submandibularni duktus, pa samim
tim sublingvalni kalkulusi mogu dovesti do opstrukcije lateralnog duktusa i imitirati
submandibularni kalkulus.
)alkulusi submandibularne "lezde se dijagnostikuju klinikim nalazom i radiologijom.
Ukoliko leze uz sam ostium ili u srednjoj tre!ini duktusa, mogu se palpirati na podu usta.
U tom slucaju radiologija obino ih jasno prika"e. 6adiologija je mnogo efikasnija od
palpacije kod kalkulusa u duktalnu krivinu, a obe metode su naje!e nekorisne u sluaju
intra"lezdanih kalkulusa. )linika slika sijalolitijaze zajedno sa fluktuiraju!om
osetljivo!u i vrstim otokom "lezde upu!uju na postojanje salivarnih kalkulusa.
Sijalografija submandibularne "lezde jo uvek se nije probila u dijagnostici kalkulusa,
poto dilatacija duktusa esto uzrokuje poteko!e za njenu primenu.
Terapija:
7otovo uvek je hirurko. %zbacivanje kalkulusa je mogu!e jedino uspeti stimulacijom
sekrecije, na primer, sisanjem kriki limuna ili upotrebom askorbinske kiseline. &va
procedura je teka i uzrokuje bol usled zaustavljene sekrecije. Uklanjanje kamena
8sialolitektomija9indikovano je u periodu kada nema znakova akutne infekcije u
izvodnom kanalu ili u "lezdi.:ko je kamen mali 8/-4 mm u preniku9, a nalazi se u
blizini ili na samom orificijumu izvodnog kanala, njegovo uklanjanje mo"e se pokuati
masa"om "lezde. U ostalimsluajevima kamen se uklanja hirurkim putem.
Sijalolitijaza parotidne lezde:
)alkulusi se retko javljaju u parotidnoj "lezdi. ;ez sumnje to je delom i zbog teko!e
dijagnostikovanja, naroito radiografskog. )alkulusi koji le"e odmah uz ostium se mogu
palpirati, a ostali se mogu uoiti jedino radiografski. .arotidni kalkulusi, kao i kalkulusi
ostalih pljuvanih "lezda se gotovo uvek nalaze u duktusu. .rocenat izmedju kalkulusa u
duktusu i onih u samoj "lezdi je /*,5. <erovatno ova procena nije u potpunosti tana
poto se intraglandularni kalkulusi jako teko dijagnostikuju i uglavnom se sluajno
otkrivaju parotidektomijom vrenom kod hroninog rekuretnog parotitisa. Naje!i uzrok
unilateralnog, rekurentnog otoka parotidne "lezde je sijalolitijaza.
.arotidni kalkulusi se redje palpiraju od submandibularnih. =bog toga je ovde radiologija
jako va"na. >ateralna projekcija snimanja ja naje!e bezvredna. Ukoliko je
anteroposteriorna projekcija kombinovana sa intrabukalnim projekcijama kori!enja
dentalnog filma, uspeh snimanja se pove!ava na 10-. )alkulusi se na sijalografiji vide
kao ispunjeni defekti, ali su kasnije ti defekti uklavnom uzrokovani nakupljanjem mukusa
u duktalnom sistemu.
6adioloka diferencijalna dijagnoza parotidnih kalkulusa ukljuuje flebolitis i
kalcifikacije, koje se javljaju kod hemangioma. )liniki sijalolitijazu parotine "lezde
treba razlikovati od hronine inflamacije, praktino od hroninog rekuretnog parotitisa,
koji nije usled formiranja kalkulusa.
Terapija:
?erapija parotidnih kalkulusa mo"e biti u vidu posticaja spontanog izbacivanja malih
kameni!a. %ste metode koje primenjujemo za stimulaciju luenja pljuvake kod
postojanja kalkulusa submandibularne "lezde se koriste i ovde. % sama terapija je ista kao
i kod kalkulusa submandibularne i sublingvalne "lezde u zavisnosti od njihove
lokalizacije i veliine.
Sastav, oblik i struktura salivarnih kalkulusa:
Salivarni kalkulusi imaju velik opseg varijacija u obliku i te"ini. ?e"ina ve!ine salivarnih
kalkulusa je izme#u 0,/ do 0,, g. <e!ina je okruglog ili ovalnog oblika. .ovrina im
mo"e biti nodularna i sa angularnim ili iljkastim izboenjima. $ali salivarni kalkulusi,
naroito oni kod parotidne "lezde, su naje!e pukotinasti kao korali i prouzrokuju bol
usled pomeranja zbog njihovih otrih ivica, dok se kod velikih, zaobljenih kalkulusa bol
javlja zbog retencije pljuvake. ;oja salivarnih kalkulusa varira od bele ili "ute do braon.
Salivarni kalkulusi sadr"e organske i neorganske meterije koje proporcionalno variraju.
Sastav organske materije je manje ispitivan od neorganske. U njih spadaju precipitati
mukusa, to su glikoproteini i mukopolisaharidi, i !elijski debris. ?ako#e su prona#eni i
lipidi.
Neorganska komponenta salivarnih kalkulusa je prvenstveno predstavljena kalcijum-
fosfatom i kalcijum-karbonatom koji formiraju strukturu apatita.
Naje!e su organske i neorganske materije organizovane tako da formiraju lamelarnu
strukturu oko dobro mineralizovanog jezgra i spoljna povrina sadr"i prvenstveno
organske materije. Nemaju svi salivarni kalkulusi ovakvu strukturu, kod nekih tipino
jezgro nije prisutno, a kod drugih spoljna povrina nije homogena.
Patogeneza sijalolitijaze:
@o uvek nije sigurno da li kalkulusi nastaju od organskog ili neorganskog taloga. Smatra
se da se prvo formira gel organskih supstanci u pljuvaci. Neorganske supstane se zatim
vezuju za mre"u organskog gela.
Ainjenice koje podr"avaju mineralizacija organskog matrixa kao osnovnu patogenezu
kalkulusa su*
.ove!anje pB, koje favorizuje talo"enja kalcijum-fosfatnih sastojaka pljuvake.
Ukoliko koncentracija mucina u pljuvaki raste, vezuju!i kapacitet za kalcijum se
pove!ava, poto je kalcijum u pljuvaki delimino vezan za salivarne proteine, na
ovaj nain je vezan u rastvoru.
.romena jonske sredine plkuvake.
3a li prvo dolazi organski, na koji se nadovezuje neorganski deo ili obrnuto, nije bitno,
va"no je da obe komponente, i organski i neorganske, uestvuju u litogenesi kalkulusa od
smog poetka.