Hobi elektronika - Poluprovodnici

Pripremio Dragan Markovi

Poluprovodnike komponente izrauju se od elemenata iz etvrte kolone Periodnog
sistema elemenata, obino od germanijuma ili silicijuma. Naziv poluprovodnici
koristi se za grupu materijala koji se po svojim elektrinim osobinama nalaze
izmeu provodnika i izolatora.

Proces provoenja kod poluprovodnika nastaje raskidanjem kovalentnih veza pod
dejstvom toplotne energije. Provodnost istog germanijuma ili silicijuma zavisi od
broja slobodnih elektrona na sobnoj temperaturi. Njihova provodnost moe znatno
da se povea dodavanjem "neistoe". Postoje dve vrste neistoa koje se dodaju
germanijumu ili silicijumu: jedne potpomau stvaranje slobodnih elektrona, a druge
upljina.

Tok struje u poluprovodnicima nastaje usled kretanja nosilaca optereenja, kako u
provodnom tako i u valentnom opsegu. Kao to je poznato, pokretni nosioci
optereenja u provodnom opsegu su elektroni, a u valentnom upljine. Dalje
razmatranje atomske strukture poluprovodnika i mehanizama stvaranja struje izlazi
iz okvira ovog teksta.

Ovde emo ukratko dati opis pojedinih vanih poluprovodnikih komponenti.

Diode

Diode imaju usmerivako svojstvo, tj. kada se na njih primeni napon direktne
polarizacije (na anodu se dovodi pozitivan potencijal, a na katodu negativan) one
provode struju, a kada se primeni napon inverzne polarizacije (na anodu negativan
potencijal, a na katodu pozitivan) one blokiraju struju. Koriste se za pretvaranje
napona naizmenine struje u napon jednosmerne struje.



Zener diode

One se koriste kao naponski regulator, tj. stabilizator napona. Vezuju se u kolo
tako da su inverzno polarisane, kao to je prikazano na sledeoj slici. U ovom
tipinom kolu sve dok je primenjeni ulazni napon manji od probojnog napona zener
diode, on se direktno prenosi na izlazne krajeve kola. Kada ulazni napon premai
probojni napon zener diode, ona provede struju, ali na krajevima, tj. na izlazu kola,
odrava vrednost svog probojnog napona.



1
Takoe, zener diode se koriste za zatitu naponski osetljivih komponenti i
predstavljaju pogodan izvor referentnog napona.

Svetlosne diode (LED)

To su diode koje emituju zelenu, utu, crvenu ili infracrvenu svetlost kada se na
njihove krajeve dovede napon direktne polarizacije. U strujnim kolima na red sa
njima se vezuje otpornik tako da ogranii struju koja kroz njih tee na vrednost
manju od maksimalne dozvoljene. Vrednost otpornosti otpornika izraunava se
prema sledeoj formuli:



RS = (VCC - VLED) / LEDI

Primer:
VLED diode koja emituje crvenu svetlost iznosi 1,7 V. Za struju u direktnom smeru
(LEDI) od 20 mA, pri VCC= 5 V, otpornost je R = 330 oma. Vodite rauna da struja
u kolu ne premai LEDI!

Diode koje emituju infracrvenu svetlost mnogo su snanije od dioda koje emituju
vidljivu svetlost, ali je njihovo zraenje potpuno nevidljivo. Koriste se obino kod
detektora objekata i ureaja za komunikaciju.

Tranzistori

Tranzistori su poluprovodnike komponente sa tri elektrode. Te tri elektrode su
baza (B), emitor (E) i kolektor (C). Tranzistori koji e se ovde koristiti su PNP ili
NPN tipa.

Osnovna osobina tranzistora sa tri elektrina izvoda jeste sposobnost da pojaava
struju ili napon. Meutim, u ovde razmatranim primenama koristie se kao
elektronski prekida koji ukljuuje ili iskljuuje svetlosne diode.



Integrisana kola

Integrisano kolo je funkcionalno kolo koje je kompletno izraeno na silikonskoj
podlozi (ipu). Kod integrisanih kola veoma je vano voditi rauna o pravilnom
prikljuivanju izvoda. Naime, dovoenje pogrenog ili prekomernog napona (struje)
na neki od izvoda moe otetiti ip. ipovi koji e se ovde razmatrati pakovani su u
plastina kuita sa 8, 14 ili 16 izvoda. Zarez ili krui na gornjoj povrini kuita
oznaavaju poloaj prvog izvoda (pin 1). Na kuitu se obino nalazi oznaka
2
proizvoaa i samog ipa. Na sledeoj slici data je legenda za tumaenje oznaka na
ipu.



ipove treba drati na bezbednom mestu kako ne bi bili izloeni fizikim
oteenjima, kao i statikom naelektrisanju. Najpogodnije je da ih postavite na
komadi stiropora i drite u plastinom regalu ili kutijici.

3