VISOKA ZDRAVSTVENA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD:
AKUTNI INFARKT
MIOKARDA
Mentor: Anita Stojiljo!i" Sanja Nino!i"#n$%&'()*
Jo!ana Be+ir# n$ ))'&,()*
Melita -a.ara# n$ /'&,()
Beo0ra$ &,()*
SADRAJ:
(*UVOD********************************************************************************************************************************&
&* DE-INI1IJA I KLINI2KA SLIKA*********************************************************************************)
)*SIM3TOMI************************************************************************************************************************/
/* -AKTORI RIZIKA***********************************************************************************************************%
/*(* 3UENJE******************************************************************************************************************%
/*&*HI3ERTENZIJA*********************************************************************************************************%
/*)* DISLI3IDEMIJE*******************************************************************************************************%
/*/* DIJABETES MELITUS********************************************************************************************4
/*%* NE3RAVILNA ISHRANA***************************************************************************************4
/*4* GOJAZNOST************************************************************************************************************4
/*5* ALKOHOL****************************************************************************************************************5
/*6* -IZI2KA NEAKTIVNOST**************************************************************************************5
/*7*HOMO1ISTEIN*********************************************************************************************************5
/*(,*OKSIDATIVNI STRES*******************************************************************************************5
/*((*MENO3AUZA*********************************************************************************************************6
/*(&*KONTRA1E3TIVNE TABLETE****************************************************************************6
/*()*NE3ROMENLJIVI -AKTORI RIZIKA******************************************************************7
%* 3REVEN1IJA****************************************************************************************************************(,
%*(* 3RIMOORDIJALNA 3REVEN1IJA*********************************************************************(,
%*&*3RIMARNA 3REVEN1IJA************************************************************************************(,
%*)*SEKUNDARNA 3REVEN1IJA******************************************************************************((
%*/* TER1IJARNA 3REVEN1IJA********************************************************************************((
4*TERA3IJA***********************************************************************************************************************(&
5*ZAKLJU2AK******************************************************************************************************************()
6*LITERATURA:***************************************************************************************************************(/
1.UVOD
Kardiovaskularne bolesti su sve rasprostranjenije i predstavljaju veliki socio
medicinski i ekonomski problem. Znaaj ovih oboljenja jeste u tome to umanjuju radnu
sposobnost obolelih, uzrok su prevremenog penzionisanja, invalidnosti i umiranja, a za
njihovo leenje i rehabilitaciju troe se znaajna finansijska sredstva.

U ovom seminarskom radu emo se bazirati na akutni infarkt miokarda kao
znaajnu vrstu kardiovaskularnih bolesti. !bjasniemo nain nastanka, simptome,
faktore rizika koji dovode do pojave ove bolesti, kao i metode prevencije i nain leenja.
2. DEFINICIJA I KLINIKA SLIKA
"kutni infarkt miokarda je izumiranje dela sranog miia zbog naglog prestanka
cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. "kutni infarkt je poslednja faza i
samo jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti #ishemijska bolest srca$.%&'
(judi imaju dve srane #koronarne$ arterije) levu i desnu. *romene koje se
deavaju na ovim krvnim sudovima se javljaju zbog ateroskleroze koja zahvata arterijski
sistem. "teroskleroza je proces koji se javlja u vezi sa starenjem, ali na njega utiu i
mnogi drugi faktori. +i faktori se nazivaju faktori kardiovaskularnog rizika i u njihovom
prisustvu je verovatnoa da e se razviti infarkt miokarda ili neka druga forma koronarne
bolesti mnogo vea. %,'
"teroskleroza je degenerativni proces u arterijama oveka. Karakterie se
nagomilavanjem lipida u zidovima krvnih sudova, pri emu dolazi do su-enja lumena i
smanjenja dotoka krvi u organe i tkiva. .agomilani lipidi u zidu krvnog suda formiraju
plak koji je stabilan jer je obavijen vrstom fibroznom opnom. /aljim nagomilavanjem
lipida plak postaje nestabilan, to mo-e dovesti do prskanja plaka, to dalje mo-e
progresirati u totalnu okluziju krvnog suda, odnosno akutnog infarkta miokarda.%&'
3.SIMPTOMI
"kutni infarkt miokarda je praen razliitim simptomima. 0pak, najva-niji simptom
je bol. 1ol se javlja najee ujutru, posle fizike aktivnosti, obilnog obroka ili kada je
hladno. (okacija bola je iza grudne kosti, veoma je jakog intenziteta a po karakteru lii
na stezanje, peenje ili ak cepanje u grudima. 1ol u infarktu traje preko pola sata i
obino je jai i du-i od svih dotadanjih napada ukoliko je pacijent ranije ve imao
napade bolova u grudima. 1ol se najee iri u l evo rame, levu ruku ili donju vilicu.
2o-e biti praen obilnim preznojavanjem, naglo nastalom slabou i malaksalou i
guenjem tj.oseajem nedostatka vazduha i vrlo esto jakim strahom od smrti. 2e3utim,
bol kao simptom mo-e biti i odsutan #pogotovu kod pacijenata sa dijabetesom$ i tada
ostali pratei simptomi mogu ukazivati da se radi o infarktu miokarda. %,'
"kutni infarkt miokarda je najee posledica tromboze na mestu koronarne
ateroskleroze. /o tromboze najee dolazi na mestu prskanja nestabilnog
aterosklerotinog plaka, bogatog masnim sadr-ajem.%&'
Kod dve treine bolesnika koji e dobiti infarkt postoje znaci upozorenja, kao to
je neobjanjiva pojava malaksalosti, nedostatak vazduha, lupanje srca.
Kod 456 obolelih od infarkta nema bola, nego samo postoji guenje,
malaksalost, kratkotrajni gubitak svesti i kolaps%&'.
*ostoji nemi infarkt koji je najopasniji. !ni se te-e dijagnostikuju i bolesnici ne
dobiju na vreme adekvatnu pomo. 7esti su kod stariji osoba i dijabetiara.!vi bolesnici
imaju dvostruko vei rizik od nagle smrti u prvih mesec dana posle infarkta i tri puta
manju ansu da pre-ive godinu dana, nego osobe sa klasinim simptomima infarkta. %&'
Kod jedne treine do jedne etvrtine bolesnika sa infarktom miokarda nastaje
iznenadna smrt. !d ukupnog broja osoba koje su naprasno umrle, kod tri etvrtine je
uzrok infarkt. .ajvei broj smrtnih sluajeva deava se u prvim minutama, a smrt je
najee uzrokovana poremeajima ritma, okom ili naglim poputanjem srca.%&'
4. FAKTORI RIZIKA
8akori rizika akutnog infarkta miokarda se mogu podeliti na)
Prom!"#$% ) puenje, hipertenzija, dislipidemije, dijabetes
melitus, nepravilna ishrana, gojaznost, alkohol, fizicka neaktivnost, homocistein,
oksidativni stres.
N&rom!"#$% ) godine starosti, pol, porodina istorija bolesti,
rasna i etnika pripadnost, psihosocijalni faktori rizika.%&'
9.4. *U:;.<;
*uenje se zajedno za dislipidemijom i hipertenzijom smatra jednim od tri
najbitnijih faktora rizika za ishemijski infarkt miokarda. *oveava rizik od pojave ove
bolesti za &=, puta, zavisno od koliine popuenog duvana. +akodje broj popuenih
cigareta dnevno je znatno va-niji faktor od du-ine puakog sta-a. 0shemija nastaje
zbog akutnog delovanja sastojaka duvanskog dima na koronarne sudove#niokotin
izaziva vazonokstrikciju krvnih sudova a ugljen=monoksid oslabljenu oksigenaciju tkiva$.
>? obzirom da se mo-e putpuno odstraniti kao faktor rizika, puenje se smatra
najpreventabilnijim faktorom rizika.%&'
.
9.&.@0*;A+;.Z0<"
@ipertenzija jeste hronino medicinsko stanje u kome je arterijski krvni pritisak
povien. *oveava rizik od akutnog infarkta miokarda za ,=9 puta, naroito ako su pored
hipertenzije prisutni i drugi faktori rizika, pogotovo hiperholesterolemija i puenje. Aizik
raste proporcionalno porastu vrednosti krvnog pritiska.>matra se jednim od najbitnijih
faktora rizika od oboljevanja od akutnog infarkta miokarda.%&'
9.,. /0>(0*0/;20<;
*oviene vrednosti ukupnog holesterola, triglicerida i (/(= holeterola kao i
sni-ene vrednosti @/(=holesterola, poveavaju rizik od akutnog infarkta miokarda. Aizik
raste srazmerno stepenu dislipidemija i du-ini trajnja. *oviene vrednosti (p#a$
lipoproteina predstavlja jednu od najznaajnijih aterogenih i protrombogenih frakcija
lipoproteina u krvi. Bde se naglaava da (p#a$ lipoprotein spada u urodjene dispozicije.
.ormalizacija lipidnog profila kod bolesnika sa koronarnim oboljenjem smanjuje rizik od
smrtnog ishoda za najmanje ,56, dok smanjenje vrednosti holesterola za 456
smanjuje rizik od oboljenja za &56. %&'
9.9. /0<"1;+;> 2;(0+U>
/ijabetes melitus ili eerna bolest je hronini, neizleiv sistemski poremeaj
metabolizma koji se karakterie hiperglikemijom . Uglavno je uslovljen naslednim
faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biolokog dejstva hormona
insulina. *ovienim vrednostima glikemije smatraju se vrednosti koje su preko
C,4mmolDl.
/ijabetes melitus dovodi do oteenja sitnih i veih krvnih sudova #mikroangiopatije i
makroangiopatije$ i predstavlja fa-an faktor rizika za nastanak ateroskleroze odnosno
akutnog infarkta miokarda. Aizik dijabetiara #tip 4 i tip &$ od akutnog infarkta miokarda
je povean za ,=9 puta kod mukaraca a ,=E puta kod -ena. !ko EF=G56 odraslih
osoba sa dijabetesom umire usled kardiovaskularnih bolesti. %&'
9.F. .;*A"H0(." 0>@A"."
0shrana bogata kalorijama, posebno poreklom iz masti , a naroito ishrana bogata
zasienim masnim kiselinama, ima aterogeni potencijal. !na utie na porast vrednosti
aterogenih frakcija lipoproteina u krvi i poveava rizik od gojaznosti. 2ononezasiene i
polinezasiene masne kiseline smanjuju rizik od oboljevanja.%&'
9.C. B!<"Z.!>+
Bojaznost prestavlja samostalan faktor rizika za pojavu akutnog infarkta
miokarda. Aizik raste sa porastom stepena uhranjenosti i naroito je povean kod
ekstremne gojaznosti. Aizik je naroito povean kod abdominalnog tipa gojaznosti.%&'
9.E. "(K!@!(
*reteran unos alkohola poveava rizik od kardiovaskularnih bolesti. "kohol
poveava krvni pritisak, deluje nepovoljno na lipidni profil, poveava rizik od dijabetesa i
smanjene tolerancije glukoze. .aroito se istie da se konzumiranje alkohola kao
preventivne mere se ne preporuuje, iako postoje dokazi da vino deluje povoljno na
kardiovaskularni sistem, efekat ne potie od alkohola nego od resveratola koji je
antioksidans i koji se nalazi u opni crnog gro-dja. %&'
9.G. 80Z07K" .;"K+0H.!>+
8izicka neaktivnost je usko povezana sa svim metabolikim iniocima
ateroskleroze. !na podstie gojaznost i poveava ukupni rizini metaboliki i
hemodinamski profil. 7ak i najmanje upra-njavanje fizike aktivnosti u srednjem
-ivotnom dobu smanjuje rizik. 8izika aktivnost generalno poboljava rad srca i
cirkulaciju krvi. +akodje spreava pojavu gojaznosti, smanjuje krvni pritisak i drugo.
Aedovna , individualno dozirana, fizika aktivnost smanjuje rizik u sekundarnoj
prevenciji , kod osoba koje su ve do-ivele akutni infarkt miokarda. %&'
9.I.@!2!J0>+;0.
@omocistein je produkt aminikiseline metionina. .omalna koncentracija
homocisteina u krvi je niska. 2edjutim, u situacijama deficita vitamina 1&, 1C, 14& i
folne kiseline, koji su ukljueni u metabolizam metionina, dolazi do velikog
nagomilavanja homocisteina i oteenja zidova krvnih sudova, to poveava rizik od
ateroskleroze i "02. %&'
9.45.!K>0/"+0H.0 >+A;>
!snovni problem u aterogenom delovanju holesterola je stvaranje lipidnih
peroksida u procesu oksidacije, pod uticajem slobodnih radikala. !ksidisane estice
holesterola i drugih lipida se br-e talo-e u zidovima krvnih sudova nego ako nisu
oksidisane. Ukoliko dodje do oksidacije lipidnih estica, ateroskleroza se ubrzava.
0ntenzivan proces oksidacije lipida se odvija pri izlaganju organizma raznim tetnim
uticajima, to se naziva oksidativni stres.%&'
!ksidativni stres ubrzava proces ateroskleroze i rizik od nastanka akutnog
infarkta miokarda. !ksidativni stres se ubla-ava davanjem antioksidanasa.%&'
"ntioksidativna zatita mo-e biti unutranja # nju ini odredjena grupa
organizama kao to su glutation, glutation= dismutaza i dr.$ i spoljanja # vitamini J, ;,
beta karoten, omega ,=masne kiseline i druge supstance koje se nalaze u hrani biljnog
porekla$. %&'
9.44.2;.!*"UZ"
Usled zatite od estrogena,sve do menopauze rizik -ena od infarkta miokarda je
manji nego kod mukaraca. ;strogen povoljno utie na koncentraciju lipida u krvi i
ouvanje zida krvnih sudova. U menopauzi prestaje luenje estrogena, i rizik od "02
raste, tako da se u uzrastu od CF godine izjednauje sa rizikom koji imaju mukarci u
tom dobu. %&'
2enopauza je uglavnom praena sa simptomima poput talasa vruine, znojenje,
vrtoglavica, nesanica i dr. +akodje se poveava rizik od osteoporoze. Za leenje
simptoma menopauze i osteoporoze se koristi hormonala terapija #@ormon
Aeplacement +herapK$, ali njena primena ne dovodi do smanjena rizika od "02. /anas
se i ne preporuuje davanje hormonske supstitucione terapije u cilju prevencije "02 u
menopauzi, zbog saznanja da njena primena dovodi po poveanja rizika od karcinoma
dojke i endometrijuma kao i rizika od tromboze.%&'
9.4&.K!.+A"J;*+0H.; +"1(;+;
Kontraceptivne pilule sa estrogenom su uvedene u praksu kako bi se spreila
ne-eljena trudnoa i rizici povezani sa abortusom. 2edjutim pokazalo se da ova mera
nije bez rizika. Kontraceptivne pilule poveavaju krvni pritisak, eer u krvi i poveavaju
stvaranje krvnih ugruaka, ime se poveava ukupni kardiovaskularni rizik. .aroito se
rizik poveava kod -ena koje imaju druge faktore rizika, kao to su puenje, dijabetes,
gojaznost i dislipidemije. Aizik se poveava sa godinama starosti -ene i opada odmah
nakon prestanka uzimanja pilula. /anas je koliina estrogena u pilulama dosta
smanjena, ali rizik nije potpuno otklonjen,te se ne preporuuju -enama koje pue, imaju
dislipidemiju, dijabetes, skolonost ka trombozi, gojaznost i porodinu sklonost za KH1,
pogotovo ako imaju preko ,F godina starosti.%&'
9.4,..;*A!2;.(<0H0 8"K+!A0 A0Z0K"
U nepromenljive faktore rizika spadaju) porodina sklonost, pol i psihosocijalni faktori.
PORODINA ISTORIJA BOLESTI- vrlo va-na komponenta u proceni rizika od
0>1. ;pidemioloke studije su pokazale da se ateroskleroza i 01> ee javljaju u nekim
porodicama.Aizik se poveava ako neko ima nekog lana porodice koji je prevremeno
oboleo od te bolesti. Aizik je vei ukoliko se radi o srodniku prvog stepena i ako je
njegova bolest nastala pre FF godine starosti ako su mukarci, a pre 9F godina ako su u
pitanju -ene.%&'
POL= rizik od nastanka 01> je vei kod mukaraca nego kod -ena u
premenopauzi. *osle menopauze rizik raste kod -ena i izjednaava se, a nekda
inadmauje rizik mukaraca.%&'
GODINE STAROSTI= incidencija svih KH1 raste sa godinama starosti kod oba
pola. Kod -ena ovaj porast se zapa-a nakon menopauze. > godinama akumuliraju se
brojni faktori rizika koji potenciraju prirodno starenje arterija.%&'
RASNA I ETNIKA PRIPADNOST= rizik od 01> je vei kod crnake rase u
odnosu na belu masu. Aazlozi ove pojave le-e u veoj rasprostranjenosti faktora rizika i
slabijoj zdravstvenoj zatiti kod crnake populacije.%&'

PSIHOSOCIJALNI FAKTORI RIZIKA= doprinose porastu rizika razvoja i
pogoravaju prognozu postojeih kardiovaskularnih doga3aja)
>ocioekonomski status nizak -ivotni standard, ukljuujui i nizak nivo
obrazovanja i male prihode, smanjuju sposobnost menjanja navika -ivotaL
>ocijalna izolacija osobe koje -ive same sklonije su nezdravom nainu
-ivotaL
.egativne emocije depresija, anksioznost i neprijateljski stav smanjuju
mogunost promena navika -ivotaL
>tres = stres i uznemirenost su kljuni faktori koji utiu na pojavu
kardiovaskularnih bolesti. (judi koji smanje nivo stresa i dr-e ga pod kontrolom imaju C5
odsto manje
ansi da imaju srani ili mo-dani udar u odnosu na ljude koji su stalno zabrinuti.
>tres na poslu i kod kue ote-ava usvajanje i pridr-avanje zdravog naina -ivota. %44'
'. PREVENCIJA
*reporuke za prevenciju koronarne akutnog infarkta miokarda ine mere koje su
na raspolaganju i pojedincima i itavoj populaciji radi otkrivanja obolenja,br-eg i
uspenijeg intervenisanja ,odnosno mere usmerene protiv progresije ili recidiva obolenja
kod osoba sa ve utvr3enim obolenjem .
*ostoje tri oblika prevencije koronarnih bolesti )
4. *rimordijalna prevencija
&. *rimarna prevencija
,. >ekundarna prevencija
9. +ercijalna terapija%&'
F.4. *A02!!A/0<"(." *A;H;.J0<"
!dnosi se na napore usmerene ka tradicionalnim drutvenim zajednicama koje
jo uvek nisu usvojile zapadnjaki nain -ivota,sMciljem da zadr-e navike koje su se
pokazale kao zatitne po pitanju ishemijske bolesti srca.
2e3u po-eljne tradicionalne navike spadaju )
Korienje integralnih -itarica u ishrani
0shrana sa manjom koliinom ishrane -ivotinjskog porekla
Konzumiranje voa i povra
!rganski uzgoj hrane bez vetakih 3ubriva,pesticida i
herbicida
8izika aktivnost
!uvanje prirode i prirodnih resursa%&'
F.&.*A02"A." *A;H;.J0<"
*rimarna prevencija obuhvata prevenciju,te suzbijanje pomenutih faktora rizika.
!va prevencija mo-e da obuhvati grupe u riziku ,ali i optu populaciju .
Jilj primarne prevencije jeste suzbijanje pojave faktora rizika kod osoba koje ih
nemaju i promena rizinog ponaanja kod osoba koje imaju faktore rizika i usvajanje
novih navika .Ha-no je tako3e razviti i stav ,te -ivotne navike koje tite od razvoja bolesti
kao to su )
.epuenje
*ravilna ishrana
Aedovna fizika aktivnost%&'
F.,.>;KU./"A." *A;H;.J0<"
Jilj sekundarne prevencije jeste rano prepoznavanje oboljenja i urgentna
medicinska pomo .U roku od C sati nakon akutnog infarkta miokarda ,zapueni
koronarni krvni sudovi se mogu otpuiti sredstvima za kastvaranje krvnih ugruaka
,me3utim ukoliko se medicinska pomo pru-i kasnije ,anse za uspeh se smanjuju.
Zadatak medicinske slu-be je da leenje sprovedu u toku transporta do bolnice .
*rimena lekova za rastvaranje krvnih ugruaka promenila je prognozu ovih
bolesnika iz osnova. <o jedan od napredaka je postignut primenom aparata
()$*r$"+,or+ .*omou ovog aparata, primenom elektrine struje ,prekida se ,te-ak oblik
poremeaja ritma koji se naziva fibrilacija ili treperenje srca,koje mo-e da dovede do
smrti u roku od ,doF ./efibrilator uspostavlja normalan srani ritam i spreava sigurnu
smrt.
>ekundarna prevencija podrazumjeva primenu lekova i intervencija kao to je
balon dilatacija sa ugradnjom -,!,o%+ u su-enu arteriju kako bi se omoguila
prohodnost zaepljenog krvnog suda .
*rimjenjuju se i hirurke intervencije u cilju revaskulacije isheminog miokarda.
!perativni zahvati na srcu ,tipa *+#&+- operacije ,koje omoguavaju
premotavanje zapuenih koronarnih arterija .!va operacija se izvodi uzimanjem dela
vene sa potkolenice bolesnika i njome se izvri premotavanje mesta zaepljenja.%&'
F.9. +;AJ0<"A." *A;H;.J0<"
!va prevencija podrazumeva rehabilitaciju obolelih od ishemijske bolesti srca,
spreavanje invalidnosti,gubitka radne sposobnosti i nastanka prevremene smrti.%&'
..TERAPIJA
U sluaju pojave bola prva mera koju treba preduzeti je prestanak aktivnosti koja je
dovela do bola, stavljanje nitroglicerina pod jezik i brzi kontakt sa ovlaenim medicinskim
osobljem. Heoma je korisno sa-vakati jednu tabletu #,55 mg$ "ndola. *o dolasku
medicinskog osoblja treba se striktno pridr-avati njihovih saveta.
*risustvo infarkta se najee mo-e utvrditi snimanjem ;KB=a i specifinim
laboratorijskim testovima. *acijenti sa akutnim infarktom miokarda se smetaju u
koronarnu jedinicu i lee po savremenim preporukama. +reba napomenuti da se
osobama koje su imale akutni infarkt miokarda najvie mo-e pomoi ako je od poetka
bolova prolo manje od & sata. U tom periodu davanje specifinih lekova ima najvei
efekat, a pacijentu se mo-e pomoi i u sali za kateterizaciju otvaranjem zapuene arterije
i postavljanjem stenta.
U prvih nekoliko dana im je potrebno mirovanje, zatim se zapoinje proces
rehabilitacije. >vim bolesnicima koji su imali infarkt treba uraditi koronarografiju #invazivna
kardioloka dijagnostika$ posle ega se donosi odluka o daljem nainu leenja) nastavak
medikamente terapije, operacija na krvnim sudovima srca #tzv. baj=pas$ ili ugradnja
stentova u koronarne arterije.
.akon prele-anog infarkta miokarda potrebno je do-ivotno uzimanje odre3enih
vrsta lekova.%,'
/.ZAKLJUAK
0z ovog seminara se mo-e zakljuiti koliki je znaaj akutnog infarkta miokarda, a
posebno znaaj njegove prevencije.
U cilju redukcije mortaliteta i morbiditeta od kardiovaskularnih bolesti neophodno
je)
*odii nivo svesti stanovnitva o bihevioralnim faktorima rizika za
nastanak kardiovaskularnih bolesti, jer su bihevioralni faktori uslovljeni ponaanjem ljudi,
odnosno na njih se mo-e uticatiL
Uticati na ponaanje stanovnitva u to ranijem -ivotnom dobu jer je to od
vitalnog znaaja za kasniji razvoj zdravog ponaanjaL
0nicirati, stimulisati i podr-avati promotivno=preventivne aktivnosti u
kolama, radnim sredinama, lokalnim zajednicama, industriji, trgovini, sredstvima
masovnih komunikacija = kroz zajednike aktivnosti zdravstvene slu-be i drugih sektora
van zdravstva.
0.LITERATURA:
4. Brupa autora) N;pidemiologijaOL 2edicinski fakultetL Univerzitet u 1eograduL
&55C.god.
&. Aakovi=>avi (j. i (ula H.) N;pidemiologijaOL 1eogradL &54,. god.
,. http)DDPPP.stetoskop.infoD"kutni=infarkt=miokarda=>rcani=udar=C45=c&I=sickness.htm