UNIVERZITET EDUCONS

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SEMINARSKI RAD
HARTIJE OD VREDNOSTI
EK

NASTAVNI PREDMET:
BANKARSKO I BERZANSKO PRAVO
STUDENT:

SADRAJ:
1........................................UVOD
2........................................POJAM EKA
3........................................VRSTE EKA
4........................................EKOVNI POSLOVI
5........................................ZNAAJ EKA
6........................................LITERATURA

1.UVOD
Da bismo predstavili pojam eka neophodno je da se prvo upoznamo sa pojmom
hartija od vrednosti. Prema lanu 234. Zakona o obligacionim
odnosima,hartija od vrednosti je pisana isprava,kojom se njen izdavalac
obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.
Postoje razliita shvatanja prilikom utvrivanja pojedinih osobina
hartija od vrednosti. Ono to uvek vai je :
1. da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava;
2. da hartija od vrednosti sadri pismenu dozvolu izdavaoca;
3. da se pismena obaveza koja je uneta u hartiju od vrednosti mora ispuniti njenom
zakonitom imaocu tj. zakonitom imaocu hartija
od vrednosti.Pored ovih osobina zastupljena su i druga svojstva hartija od vrednosti
kao to su i :
1. da se u hartijama od vrednosti ne moe raditi o svakoj vrsti obaveze,ve samo o
pojedinim vrstama obaveza koje su preteno i prvenstvenoimovinskog karaktera. One
mogu sadravati,uz imovinske obaveze i neke druge obaveze,ali ne mogu bez
imovinskih obaveza;
2. da hartije od vrednosti mogu sadravati pojedina ovlaenja imaocu hartija od
vrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne obaveze izdavaoca hartija od
vrednosti;
3. da je veoma visok stepen formalne strogosti hartija od vrednosti;

4. da hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavaocu nego i svakom duniku po toj

hartiji od vrednosti veoma strogu obavezu koja liava dunika mogunosti pojedinih
vrsta hartija od vrednosti,ali je ova strogost mnogo jae izraena kod svih
vrsta hartija od vrednosti nego kod pismenih isprava;
5. pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti ne
moe se ostvariti na drugi nain nego jedino upotrebom
hartijom od vrednosti. Hartije od vrednosti imaju ogroman znaaj u svakome drutvu
u kome je organizovano robno-novano trite. One predstavljaju negocijabilne
(prenosive)isprave. Njihovim prenosom istovremeno se prenose i prava koja su u
njima inkorporisana. Postoje etiri kriterijuma od kojih se polazi prilikom utvrivanja
pojedinih vrsta hartija od vrednosti:
1. prema nainu odreivanja imaoca prava iz hartija od vrednosti
(HOV na ime,HOV na donosioca,HOV po naredbi,alternativne
HOV i meovite HOV);
2. prema karakteru inkorporisanog prava u hartiji od vrednosti
(obligaciono-pravne HOV,stvarno-pravne HOV i HOV sa
pravom uea);
3. prema stepenu povezanosti sa osnovnim pravnim poslom zbog
koga je dolo do izdavanja hartija od vrednosti i prema mogunosti uticaja osnovnog
pravnog posla na ostvarenje i prenos prava iz hartija od vrednosti (apstraktne HOV i
kazualneHOV);
4. prema nainu postanka prava iz hartija od vrednosti (konstitutivne HOV i
nekonstitutivne ili deklarativne HOV).
Ono to je karakteristino za hartije od vrednosti jeste da se pravo iz hartije na
odreeni nain moe preneti. U Zakonu o obligacionim odnosima,i to u l. 241-249
nalaze se opta pravila o prenosu hartija od vrednosti. U ovim odredbama regulisan
je:prenos prava iz hartije na donosilaca;prenos prava iz hartije na ime;prenos prava iz
hartije po naredbi;vrste indosamenta;prenos punomoja i prenos za
zalogu;dokazivanje zakonitosti prenosa i zabrana prenosa.
S obzirom na odnos posla koji postoji izmedu posla povodom koga je hartija od
vrednosti izdata i same hartije od vrednosti ,mogu da se jave dve situacije.
Kada se kod hartije od vrednosti moe videti svrha,cilj,osnova povodom koje je
hartija izdata,onda se kae da tu dolazi do izraaja princip kauzalnosti.
Kada se pak nemoe videti veza izmedu osnovnog posla hartije od vrednosti ,onda se
kae da u ovom slucaju dolazi do izraaja apstraktnosti.
Hartije od vrednosti se dele na :hartije na ime,na donosioca i po naredbi.
Izmedu ostalog u hartije od vrednosti po naredbi spada cek o cemu ce u daljnem
tekstu biti reci.

2.POJAM EKA
ek je pisana isprava na osnovu koje jedno lice-trasant,daje nalog
drugom-trasatu kod koga on ima raspoloiva sredstva,da bezuslovno plati po
vienju odreenu sumu oznaenom korisniku ili nekom drugom prema
remitentovoj naredbi,ili jednostavno donosiocu.
Bitna razlika izmeu menice i eka sastoji se u tome to kod menice u
trenutku njenog izdavanja kod trasanta ne mora da postoji pokrie,a kod
eka ovo pokrie mora da postoji od momenta izdavanja eka. Izdavanje
eka bez pokria predstavlja krivino delo. ek kao sredstvo plaanja ima
takvu osobinu kako u domaim transakcijama tako i u meunarodnim.
ekovno pravo je danas u svetu unificirano. 1931. godine doneta je
konvencija o jednoobraznom ekovnom zakonu,te konvencija o regulisanju
izvesnih sukoba zakona kod eka i konvencija o taksama u materiji eka. Na
osnovu ovako unificranog meunarodnog prava o eku u naoj zemlji 1946.
godine donet je zakon o eku,sa obzirom da je naa zemlja ratifikovala
odnose meunarodne konvencije.
ek je stroga i formalna hartija od vrednosti pa za njega vae sva
naela koja vae i u meninom pravu. To su naelo formalnosti , naelo
inkorporacije , naelo neposrednosti , naelo samostalnosti , naelo
strogosti , naelo solidarnosti , naelo apstraktnosti i naelo obaveznosti
iskazivanja eka u odreenoj vrsti novca.
ek je formalna hartija od vrednosti koja nije punovana ukoliko nije
izdata u zakonskoj formi i ukoliko ne sadri bitne elemente koje za
izdavanje eka zahteva zakon. Bitni ekovni elementi su : oznaenje da se
radi o eku,bezuslovni nalog za isplatu naznaene svote novca iz trasantovog
pokria kod trasata,ime odnosno firmu trasata (banke),mesto plaanja
eka,datum i mesto izdavanja eka,potpis izdavaoca eka. U samom slogu
eka mora se oznaiti upotrebom rei-ek,da se radi o eku,na jeziku na
kojem se ek izdaje. Sa ovim nema veih potekoa,obzirom da odreene
ovlaene institucije emituju ekove u vidu formulara-blanketa.
ek kao i menica mora da sadri bezuslovni nalog za isplatu odreene
svote novca. ekovna svota mora da se oznai kako brojem tako i
slovima.Sem ove naznake nije dozvoljeno dodavati dodatne sume novca
eku,kao to su na primer kamate. Meutim,ako je to i uinjeno,ek nije
nevaan,jer po samom zakonu ako se odredi i kamata u eku smatra se kao i
da nije napisana. Takoe zabranjeno je uslovljavanje isplate eka na bilo
koji drugi nain.
Ime ili firma trasata,moraju da budu upisane u samom eku. Za
razliku od menice po samoj enevskoj konvenciji,kada se radi o eku
4

trasat moe da bude samo neka banka. Meutim,u meunarodnom platnom

prometu ek moe da se vue i na neko drugo lice,ukoliko je po zakonu
zemlje gde se ek plaa dozvoljeno da ta lica mogu da budu trasati. Prema
naem Zakonu o eku, trasiranje eka vri se iskljuivo na banku kod koje
se i inae deponuju novana sredstva. ek se plaa po vienju,to znai da
oznaenje dospelosti ne predstavlja bitan sastojak eka. Ako bi,prema
tome,dospelost bila drugaije oznaena,takva isprava izgubila bi pravno
dejstvo eka.
ek mora da sadri i potpis trasanta,izdavaoca eka. Po pravilu,to je
jedno lice,ali dozvoljeno je da i vie lica izdaju jedan ek,pa se onda radi o
sutrasantima. Trasant je glavni ekovni dunik po izdatom eku,i to ostaje
sve do momenta dok ga trasat,dakle banka ne isplati. Kod ovoga,jo jednom
je znaajno podvui,da trasant ne sme da izda ek ukoliko u momentu
njegovog izdavanja nema pokria kod trasata.
U ekovnom slogu moraju da budu oznaeni i mesto i datum
izdavanja eka. to se tie mesta izdavanja,ako ono nije posebno
oznaeno,predpostavlja se da je to mesto pored trasantovog potpisa. Datum
izdavanja eka je takoe bitni ekovni element i bez njega ek bi se smatrao
nevaeim. Takoe mora biti odreeno i mesto plaanja eka,kako u
geografskom pogledu (u kojem gradu,u kojoj dravi),tako i putem
odreivanja banke u kojoj e se ek naplatiti.
Pored navedenih bitnih elemenata u ek se mogu uneti i klauzule kao
na primer :klauzula o izvetaju ili bez izvetaja,klauzula bez trokova (bez
protesta) i klauzula o moneti (unosi se u ek kada se radi o meunarodnom
prometu).
3. VRSTE CEKA
Prema nacinu izdavanja ,tj. nacinu oznacenja korisnika ili imaoca ceka ,razlikujemo
cek na ime,cek po naredbi i cek na donosioca.
Cek na ime je takav cek u kome je izricito oznacen imalac ceka ,remitent,tj. lice kome
se treba isplatiti cekovna suma.Cek na ime prenosi se kao i cek po naredbi
,indosiranjem,pa u slucaju da je ovakav cek indosiran ,trasat je duan da isplatu ceka
izvri poslednjem indosataru ako postoji neprekinuti niz indosamenata.
Cek po naredbi je takav cek u kome je prilikom izdavanja oznaceno da se isplata ima
izvriti po naredbi izvesnog lica .Ova klauzula ovlacuje remitenta da moe cek
preneti dalje putem indosamenta.
Cek na donosioca je takav cek u kome nije oznaceno lice kome se ima platiti cekovna
suma ,vec se ona ima isplatiti svakom donosiocu ceka.Ovakav cek se prenosi
5

tradicijom ,tj. Prostom predajom drugom licu ,to omogucuje njegovu laku i brzu
cirkulaciju.Trasat je duan da cek na donosioca isplati licu koje mu ovakav cek
podnese na isplatu.
Pored ove tri vrste ceka postoje i posebne vrste cekova prema njihovom obliku i
nameni ato su ;
Barirani cek je takav cek koji imalac ceka moe naplatiti samo preko banke .Radi
toga se cek sa lica precrtava paralelnim crtama koje su dijagonalno povucene.Naziv
ovog ceka nastao je od francuske reci barrer,to znaci precrtati. Barirani cek trasat
neisplacuje u gotovom novcu imaocu ceka ,vec ga dostavlja onoj banci koja se javlja
kao posrednik za naplatu i koja taj iznos stavlja na raspolaganje imaocu ceka,preko
njegovog otvorenog racuna.
Isplatni cek je takav cek kojim se daje nalog trasatu da cekovnu sumu isplati imaocu
ceka u gotovom.
Virmanski cek je takav cek na cijoj je prednjoj strani licu-stavljena oznaka ,, samo
za obracun,, .Virmanski cek se nemoe isplatiti u gotovom novcu ,vec samo putem
obracuna,na osnovu koga banka ,kao trasat, smanjuje za iznos ceka tekuci racun
izdavaoca ceka,a povecava tekuci racun korisnika(remitenta)Oznaku na ceku moe
staviti trasant a i svaku docniju imalac ceka.Virmanski cek se najvie upotrebljava
medusobna placanja privrednih preduzeca i organizacija.
Akreditivni cek upotrebljava se kod nas pri otkupu poljoprivrednih proizvoda od
proizvodaca kada ovaj otkup vre trgovinska ,odnosno otkupna preduzeca.Ova
preduzeca vre isplate proizvodacima putem akreditivnih cekova.Korisnik moe
dobijene cekove naplatiti u gotovom kod svih poslovnih jedinica Narodne banke i na
svakoj poti..Akreditivni cek vai tri meseca od dana izdavanja , aglasi na unapred na
ceku natampane iznose.Ovaj cek se izdaje na ime odredenog lica.
Putnicki cek izdaje se obicno ukorist putnika ,turista,trgovca i dr.Kod nas ove cekove
izdaje Narodna banka i oni se mogu upotrebiti za placanje saobracajnih i drugih
usluga,taksa,poreza,...Oni se mogu naplatiti u gotovom kod Narodne banke i vae tri
meseca racunajuci od dana kada kupac ceka potpie cek kao trasant i stavi datum i
mesto izdavanja ceka.
Cirkularni cek je cek koji banka kao trasant izdaje korisniku ,koji kod nje ima
pokrice ,ovlacujuci ga da isplatu ceka moe traiti od bilo koje njene filijale ili banke
korespodenta.Ovom vrsto ceka se uveliko olakava placanje i otklanja upotreba
gotovog novca.Cirkularni cekovi imaju dui rok vaenja ,oni vae 6 meseci
,racunajuci od dana izdavanja.
4.EKOVNI POSLOVI
Budui da se radi o strogo formalnoj hartiji od vrednosti,postoje
6

odreene ekovne radnje i to su:izdavanje eka,zatim prenos eka

(indosament),aval eka,prezentacija eka na isplatu,isplata eka,opoziv i
regres eka.
4.1.Izdavanje,prenos i aval eka
Izdavanje eka je veoma slino izdavanju menice,samo to
trasant,izdavalac eka mora u trenutku izdavanja ovog pisma ima
odgovarajue pokrie kod trasata,banke. Ovo pokrie mora da je u novcu ili
novanom potraivanju,a ne u robi ili hartijama od vrednosti.
Popunjavanje eka stavljanjem trasantovog potpisa,kao i predajom
eka remitentu,smatra se da je ek izdat. Sadraj eka moe se ispisati i
mainom,ali potpis mora da je izvren svojeruno (ako je izdavalac eka
pravno lice onda uz potpis ovlaenog lica mora da se stavi i peat
preduzea).
ek na ime ili po naredbi prenosi se indosamentom,ukoliko nije u
njega uneta rekta-klauzula; ek na donosioca jednostavnom predajom ove
hartije od vrednosti iz ruke u ruku, a rekta-ek prenosi se putem graanskopravnog
ustupanja (cesije). Pravila o indosiranju menice odnose se i na
prenos eka,sa izuzetkom to kod eka postoji samo vlasniki i
punomoniki indosament.
Davanjem jemstva (avala) obezbeuje se isplata celog ili deliminog
iznosa oznaenog u eku. Avalista moe biti svako lice osim trasata,a ako
nije oznaeno za koga je dato jemstvo,onda e se smatrati da je dato za
trasanta. Obaveza avaliste je solidarna i odnosi se samo na onaj iznos na koji
je avalista dao jemstvo.
4.2.Prezentacija na isplatu i isplata eka
Prezentacija eka na isplatu je takva ekovna radnja koja obavezuje
imaoca ekada prilikom zahteva za isplatu podnese (prezentira) ek trasantu
u mestu plaanja eka. Rok za prezentaciju eka kree se od 8-70 dana u
zavisnosti od udaljenosti mesta izdavanja i mesta plaanja. Momentom
izdavanja eka poinje da tee rok za njegovu prezentaciju.
U naoj zemlji ek plativ mora da se podnese trasatu na isplatu u
sledeim rokovima:u roku od 8 dana ako je mesto izdavanja i mesto plaanja
jedno isto mesto u naoj zemlji;u roku od 15 dana,ako su mesto izdavanja i
plaanja razliita a oba su u naoj zemlji;u roku od 20 dana,ako je ek plativ
u zemlji izdat u nekoj od evropskih zemalja;ako je ek izdat u nekoj
vanevropskoj zemlji i to na obalama Sredozemnog ili Crnog mora
ukljuujui i ostrva u njima,onda je rok za prezentaciju u naoj zemlji 40
dana od momenta izdavanja;i ako je ek izdat u nekoj zemlji izvan Evrope u
roku od 70 dana mora se prezentirati radi isplate u naoj zemlji.
Napomenuemo,da za pojedine vrste ekova kao to su
7

cirkularni,putniki i drugi mogu biti predvieni posebnim zakonom i

posebni rokovi za prezentaciju za isplatu (za cirkularni,na primer iznosi 6
meseci od dana izdavanja).
Nepotovanje utvrenih rokova za prezentaciju eka povlai
odgovarajue posledice. Imalac eka gubi svoja regresna prava prema svim
regresnim dunicima izuzev prema trasantu. Trasant ostaje u obavezi sve do
nastupanja zastarelosti eka.
Isplata eka je ekovno-pravna radnja kojom trasant na osnovu
blagovremene prezentacije eka i provere podnosioca kao zakonskog imaoca
eka vri isplatu oznaene sume. Proveravanje podnosioca eka ima poseban
znaaj polazei od toga da zakoniti imalac eka zasniva svoje pravo na
neprekinutom nizu indosamenata. Ako na poleini eka na ime ili po naredbi
nema upisanih indosamenata,trasat je duan da se uveri da li je podnosilac
eka identian sa remitentom,licem na ije ime ili po ijoj naredbi je ek
izdat. Kod eka na donosioca nema svih onih oblika proveravanja i trasat
moe isplatiti oznaenu sumu svakom licu koje prezentira takav ek.
Isplatom eka u celosti od strane trasata gase se obaveze indosanata i
trasanta. Zato trasat ima pravo da zahteva od imaoca eka da mu ovaj na
samom eku potvrdi da je izvrena isplata.
4.3.Opoziv eka
Opoziv eka je ekovno-pravna radnja kojom trasant zabranjuje
trasatu da po odreenom eku izvri isplatu iz njegovog pokria. Opoziv
eka se moe uiniti : protekom roka na prezentaciju eka na isplatu,ali i pre
proteka roka za prezentaciju eka na ime ili po naredbi,pod uslovom da je
opoziv stigao trasatu pre nego to je ovaj izvrio isplatu eka. Obino se
opoziv vri u pismenoj formi.
44.Regres zbog neisplate
Regres zbog neisplate vri imalac eka,u sluaju trasatovog odbijanja
da plati iznos oznaen u eku,protiv trasanta,avaliste i svojih prethodnika
(eventualnih indosanata), radi naplate ekovnog potraivanja.
Da bi imalac eka mogao da ostvari svoje regresno pravo potrebno je
da u zakonskom roku podnese ek na isplatu i da u sluaju potpunog ili
deliminog odbijanja isplate od strane trasata podigne protest zbog neisplate.
Redovan nain protesta moe se zameniti potpisanom izjavom trasata na
eku kojom odbija da izvri isplatu eka uz stavljanje datuma kad je ek bio
prezentiran radi isplate. Ovakva izjava se mora u toku protestnog roka,po
zahtevu imaoca eka,uneti u protestni registar to se mora od strane od
protestnog organa-suda potvrditi na eku ili njegovom alonu.
Regresni zahtev imaoca eka prema trasantu i indosantima zastareva
za 6 meseci od momenta koji obeleava rok za prezentaciju eka radi isplate.
8

Takoe i regresni zahtevi indosanata jednoh protiv drugih ili protiv trasanata
zastarevaju za 6 meseci. To znai da e po proteku 6 meseci od momenta
kada je indosant iskupio ek,ili je protiv njega podignuta tuba,nastupiti
zastarelost regresnih zahteva.
5. ZNAAJ EKA
ek ima znaajnu primenu u privredi, u platno prometu, on slui kao pogodan
instrument plaanja u unutranjem ,ali i u meunarodnom platnom prometu , jer se
upotrebom eka sve vie potiskuje upotreba gotovog novca u prometu plaanja.
Samim tim , novana sredstva vlasnici deponuju kod banke, umesto da ih sami uvaju,
time se sredstva bolje rasporeuju, a I sami vlasnici dobijaju kamatu na deponovan
novac. Na taj nain , kod banaka se koncentriu velika novana sredstva , koje one
mogu da investiraju u proizvodnju , i razne grane privrede. Takoda se korienjem
eka postiu znatne utede , jer se izbegava slanje gotovog novca koje je uvek
skuplje , a ismanjuje se rizik povezan sa prenosom novca u drugo mesto, samim tim
trgovina ekom je jeftinija i sigurnija. Upotrebom eka se smanjuje I mogunost
greaka u isplati.

LITERATURA:
1. Poslovno Pravo- prof. dr. Svetolik Kostadinovi,prof. dr. Mile Rai
2. Bankarski poslovi I hartije od vrednosti- prof. dr. Slavko Cari
3. Zakon o eku Sl.L SRJ 5/2003,Sl,G RS 43/2004
4. Bankarsko Pravo- prof. Stevan ogorov
5. www Podaci.net