208

Dodatak
OPIS LEKOVITIH BILJAKA
- ANELIKA (Angelica arhangelica) . . . . . . . . . . . . 211
- BAGREM (Robina pseudacacia) . . . . . . . . . . . . . .212
- BELA BREZA (Betula pubescens) . . . . . . . . . . . . . 213
- BELA VRBA (Salix alba) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
- BELI JASEN (Fraxinus excelsior) . . . . . . . . . . . . . . 215
- BOKVICA (Plantago lanceolata) . . . . . . . . . . . . . . 216
- BOROVNICA (Vaccinium myrtillus) . . . . . . . . . . 219
- CRVENA DETELINA (Trifolium pratense) . . . . . 220
- CRNI SLEZ (Malva vulgaris) . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
- ESTOSLAVICA (Veronica officinalis) . . . . . . . . 223
- IAK (Arctium lappa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
- UVARKUA (Sempervivum tectorum) . . . . . . 226
- DIVIZMA (Verbascum phlomoides) . . . . . . . . . . 226
- DIMNjAA (Fumaria officinalis) . . . . . . . . . . . . . 227
- DOBRIICA (Glechoma hederaceum) . . . . . . . . 229
- GAVEZ (Symphytum officinale) . . . . . . . . . . . . . . 230
- GLOG (Crataegus monogyna) . . . . . . . . . . . . . . . . 233
- GRKO SEME (Trigonella foenum graecum) . . 234
- HAJDUICA (Achillea millefolium) . . . . . . . . . . . 236
- HMELJ (Humulus lupulus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
- HRAST (Quercus robur) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
- IVANJSKO CVEE (Galium verum) . . . . . . . . . . . 242
- IIROT (Acorus calamus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244
- IMELA (Viscum album) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
- ISLANDSKI LIAJ (Cetraria islandica) . . . . . . . . . 248
- ISOP (Hysopus officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
- JAGOREVINA (Primula officinallis) . . . . . . . . . . 250
- JEAM (mladi - Nordeum vulgare) . . . . . . . . . . . 252
- KAMILICA (Matricaria chamomilla) . . . . . . . . . . 258
- KANTARION (Hypericum performatum) . . . . . 260
- KAUN (Orchis morio) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
- KLEKA (Juniperus communis) . . . . . . . . . . . . . . . 263
- KOKOTAC (Melilotus officinalis) . . . . . . . . . . . . . 264
- KOPRIVA (Urtica doica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
- KUKURUZ (Zea Mays) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268
- KUPINA (Rubus fructicosus) . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
- LAVANDA (Lavandu1a angustifolia) . . . . . . . . . . 270
209
- LAZARKINJA (Asperula odorata) . . . . . . . . . . . . . 271
- LINCURA (Gentiana lutea) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
- LJUBIICA (Viola odorata) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
- MAJINA DUICA (Thymus serpillum) . . . . . . . 275
- MASLAAK (Taraxacum officinale) . . . . . . . . . . . 277
- MATINJAK (Melissa officinalis) . . . . . . . . . . . . . 279
- MEJE GROE (Arctostaphylos uva ursi) . . . . 281
- MLEIKA (sitnocvetna) (Epilobium parviflorum) . 282
- MORA (Foeniculum vulgare) . . . . . . . . . . . . . . . 283
- MRTVA BELA KOPRIVA (Lamium album) . . . . . 284
- MRTVA UTA KOPRIVA (Lamium galeobdolon) . 285
- NEVEN (Calendula officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . 286
- ODOLJEN (Valeriana officinalis) . . . . . . . . . . . . . 289
- ORAH (Juglans regia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
- PELEN (Artemisia absinthium) . . . . . . . . . . . . . . . 292
- PERUNIKA (Iris germanica) . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
- PETOPRSNICA (Potentilla reptans) . . . . . . . . . . . 295
- PETROVAC (Agrimonia eupatoria) . . . . . . . . . . . 295
- PLUNJAK (Pulmonaria officinalis) . . . . . . . . . . 297
- PODBEL (Tussilago farfara) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
- PRESLICA (Equisetum arvense) . . . . . . . . . . . . . . 300
- PREICA (Lycopodium clavatum) . . . . . . . . . . . . 304
- RABARBARA (Rheum officinale) . . . . . . . . . . . . . . 306
- REPUH (Petasites officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . . 307
- RUSA (Chelidonium majus) . . . . . . . . . . . . . . . . . 308
- RUSOMAA (Capsella bursa posteris) . . . . . . . . 310
- RUTA (Ruta graveolens) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
- SRDAICA (Leonarus cardiaca) . . . . . . . . . . . . . . 313
- AFRAN (Crocus sativus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
- TROSKAVICA (Polygonum aviculare) . . . . . . . . . 315
- VERBENA (Verbena officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . 316
- VIDAC (Euphrasia rostkoviana) . . . . . . . . . . . . . . 317
- VILINO SITO (Carlina acaulis) . . . . . . . . . . . . . . . 318
- VIRI (Alchemilla vulgaris) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
- VRANILOVKA (Origanum vulgare) . . . . . . . . . . . . 321
- ZEJA SOCA (Oxalis acetosella) . . . . . . . . . . . . . . 322
- ZEJA STOPA (Geum urbanum) . . . . . . . . . . . . . 323
- ZEJI TRN (Ononis spinosa) . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
- ZLATNICA (Solidago virgaurea) . . . . . . . . . . . . . . 325
- ZOVA (Sambucus nigra) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326
- ALFIJA (Salvia officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
- IVA TRAVA (Geranium robertianum) . . . . . . . . 330
210
ANELIKA (Angelica arhangelica) Fam. Apiaceae
Popularni nazivi: angelika, siri, aneoski koren, kravajac
Opis: Zeljasta ivopisna biljka sa kratkim, zadebljalim, lepe-
zastim rizomom i razgranatim korenom vretenastog oblika.
Rizom je dug 8-12 cm i debljine 1-3 cm. Na gornjem delu rizoma
uoljivi su ogranci bazalnih delova listova, koji su se razvili u
prvoj godini ivota ove biljke. Boja korena je tamno-smea sa
spoljanje strane, a mleno-bela sa unutranje. Korenje koje
izrasta iz rizoma je smee sa uzdunim brazdama do 15 cm
duine. Sta blo biljke je snano, visine 1-2 m, cilindrino, slojevi-
to, crvenkasto, uplje u sredinjem delu i slabo izbrazdano u
gor njem delu, izrasta na povrinu tek posle dve godine razvoja.
Biljka je izbraz dana popreno.
Listovi su naizmenino rasporeeni, veliki, nazubljeni na ivi-
cama, sa lisnicama, ovalno-srcastog oblika, nejednako mesnato
nazubljeni, i imaju u osnovi veliki kanal izrazito proiren (sa
karakteristinim proirenjem u osnovi drke). Cvetovi su brojni,
belo-zelenkasti, i rasporeeni u obliku tita. Cveta od maja do
avgusta. Plod je bobica jajastog oblika, uglasta pri vrhu. Plodovi
su ulubljeni, duine oko 1 cm.
Stanite: Samonikla biljka koja raste u blizini potoka, reka,
planinskih ili alpskih uma. U mnogim predelima se i kultivie.
Upotrebljivi delovi: Korenje, odnosno rizomi sa korenjem.
Nakon suenja, ovaj deo ima karakteristian miris i gorak aro-
matian ukus. Takoe se u me dicinske svrhe koristi i semenje.
Gajenje: Razmnoava se putem semenja posejanog direktno
u zemlju. Sejanje treba da se obavi odmah po prikupljanju se -
menja, jer ono veoma brzo proklija. Biljka se bolje razvija na
mes tima gde je donji sloj zemljita vlaan i peskovit.
Sakupljanje korenja se obavlja u septembru - novembru ili
martu - aprilu. Kada je re o kultivisanoj biljci, sakupljanje sledi
u prvoj, drugoj, treoj, etvrtoj ili tek petoj godini.
Korenje koje je prethodno oprano i iseeno na vee komade
irine 1-3 cm i duine 10-15 cm, sui se na suncu, ili u blago za -
grejanim prostorijama.
211
Uslovi za upotrebu: Koren treba da bude suv, bez plesni, i
bez stabla i mora imati karakteristinu boju. Semenje se saku-
plja nakon sazrevanja.
Aktivna svojstva - Eterina ulja: terpen, etar, estri, etil-sulfat i
etil-polisulfat, alkohol, fenoli, ketoni, aldehidi.
Farmakoloko dejstvo: Sedativ, stomahik (protiv stomanih
tegoba), holagog (pomae izluivanje ui), karminativ (sred-
stvo protiv nadimanja), ekspektorans (sredstvo koje pomae
iskaljavanje), antireumatik, antiaritmik (normalizuje rad srca),
galaktogen (pomae stvaranje mleka).
Terapeutske indikacije: Psiho-vegetativna oslabljenost, dis-
pepsija (poremeaj u organima za varenje - eludac i creva),
povraanje, bilijarna diskinezija (oteano pranjenje une
kese), flatulencija (nadutost trbuha usled gasova), hronini
bronhitis (hronina upala bronhija - dunica), bronhijalna as -
tma (oteano disanje usled suenja lumena bronhija - kao seda-
tiv), ekstrasistolna aritmija (poremeaj u pravilnosti sranog
rada), palpitacije (lupanje srca), hipogalakcija (smanjeno lue-
nje mleka kod dojilja), menstrualni bolovi.
Nain upotrebe: Dekokt -1 kaiicu dodati na 250 ml vode,
kuvati 4 minuta i ostaviti da odstoji 10 minuta. Piju se 2 olje
dnevno, zaslaene medom.
Semenje se koristi u obliku dekokta: 1 kaiica semenja kuva
se 4 minuta i ostavi da odstoji 10 minuta. Piti dve olje dnevno,
zaslaene medom.
BAGREM(Robina pseudacacia) Fam. Fabaceae
Popularni nazivi: beli bagrem, kraljevo drvo, hacija, belo
drvo, morska draa, sinojka, draa
Opis: Pravo drvo, visoko 10 -25 m, sa trnovitim granama i
listovima, koji su nepravilno rasporeeni, po 9-27 u grupi, sa
kratkom drkom, duguljasto-ovalnog oblika, potpuni, bez vlaka-
na. Cvetovi su veoma miriljavi, rasporeeni u dugake cvasti,
imaju dugaku drku i vise nadole. Plodovi sadre bezbroj se -
menki.
Upotrebljivi delovi: Kora i cvet.
212
Aktivna svojstva: Flavonski glikozid, robinin, akacin, etarsko
ulje.
Sakupljanje: Kora se skida samo sa mladih grana, u maju i
septembru, a sui se na suncu ili na toplom vazduhu.
Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno formirani, ali pre nego
to ponu da venu, u maju - junu, a njihovo suenje se obavlja u
senci.
Terapeutske indikacije: Pripremljen kao aj suzbija reumat-
ske bolove i zubobolju, bolove u stomaku (antispastik), smanju-
je poveanu kiselinu, pomae kod migrene. Efikasno deluje kod
gastritisa (upale sluznice praene poveanjem kiseline), piroze
(goruice), ira na elucu i na dvanaestopalanom crevu.
Nain upotrebe: 1 puna kaiica dodata na 250 ml vrele treba
da odstoji 3 minuta. Piti 2-3 olje dnevno.
BELA BREZA (Betula pubescens) Fam. Betulaceae
Popularni nazivi: breza crepua, alosna breza, metla, metlo-
vina
Opis: Visoko drvo, sa tom korom. Mlade grane i listovi su
kadifasto-vlaknasti.
Stanita: Raste divlje po umama, vlanim mestima, breulj-
kastim i planinskim predelima.
Upotrebljivi delovi: Pupoljci, listovi, kora i sokovi.
Aktivna svojstva: Flavonozid, etarsko ulje, triterpenski deri-
vati.
Sakupljanje: Listovi se beru u maju - junu, pupoljci u martu,
kora se skida u martu - aprilu i to samo sa mladih grana.
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), pro-
tiv kostobolje, antireumatik. hipotenzor (lek za sniavanje krv-
nog pritiska), protiv ira, antiflamator (protiv zapaljenja).
Terapeutske indikacije: Oligurija (tegobe pri mokrenju), kar-
dio-renalni edem (otok usled oboljenja srca i bubrega), kamen u
bubregu, bubrene kolike (bolni napadi), reumatizam, kostobo-
lja, hipertenzija (povien krvni pritisak), hronini cistitis (upala
mokranog mehura), celulit.
213
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica lia dodata na 250 ml vrue (klju-
ale) vode treba da odstoji 3 minuta. Piti 3-4 olje na dan.
- Dekokt: 1 kaiica (puna) u prah samlevene kore, kuva se u
vodi 4 minuta, a zatim se ostavi da stoji 10 minuta. Piti 2-3 olje
na dan.
- Sok od breze (vidi: Poglavlje II)
BELA VRBA (Salix alba) Fam. Salicaceae
Opis: Drvo, visoko do 20 m, sa bogatom kronjom formira-
nom od tankih grana, koje su gipke, mlade i imaju uto-zelenu
boju. Listovi su linearno-kopljasti, zailjeni na vrhu, fino nazub-
ljeni po obodu. U poetku su prekriveni vlaknima sa obe strane,
to im daje srebrnasto-belu boju, dok kasnije vlakna ostaju samo
sa nalija. Cvetovi su jednopolni, grupisani u ute rese, skupove
sitnih cvetova, poreani u linearno-paralelnom nizu, i mogu biti
muki (ute boje) i enski (zelene).
Stanita: Vlani sprudovi, umarci pored voda, jezera, reka.
Upotrebljivi delovi: Kora sa grana. Sakuplja se u martu-apri-
lu. Uzima se kora sa grana koje su stare 2-3 godine (mlae gra -
ne).
Preparat koji se dobija posle suenja je trakastog ili ljebastog
izgleda, gladak se spoljne strane, sivkasto-zelene do uto-zelene
boje, gorkog ukusa sa svojstvom adstrigensa (koji skuplja usta).
Kora se moe uzeti i od drugih vrsta ovog drveta i to pod istim
uslovima: Salix fragilis (zelena vrba) i Salix purpurea (crvena
vrba) - koje imaju iste karakteristike.
Kod zelene vrbe, grane se lome vrlo lako, nisu elastine, ve
krte po emu se lako prepoznaju.
Sakupljanje se vri u periodu mart-maj. Suenje se obavlja u
senci, u ugrejanim prostorijama ili na pei.
Aktivna svojstva: Salikozid, populozid, meoviti tanini, fla-
vonozid.
Farmakoloko dejstvo: Analgetik (protiv bolova), antitermik
(protiv poviene temperature), tonik (osveavajue sredstvo),
anti-reumatik (protiv reume), adstrigens (stee povrinu sluzo-
214
koe i povreene koe), antiseptik (protiv klica), sedativ (umiru-
jue sredstvo), blagi hemostatik (zaustavlja krvarenja).
Terapeutske indikacije: Akutni reumatizam zglobova i kosto-
bolja, grip, bronhitis (upala bronhija - dunica), hiperhlorhidri-
ja (poveana eludana kiselina, dispepsija (poremeaj u vare-
nju), insomnija (nesanica). anksioznost (uznemirenost).
Nain upotrebe: 1 punu kaiicu kore staviti u 250 ml hladne
vode, kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji 10 minuta, a zatim pro-
cediti. Piti 2 olje dnevno, zaslaene medom.
Moe se koristiti i u vidu praha, pripremljenog od kore; 2 g
praha uzimati sa medom ili irom pre jela, 3 puta dnevno.
Takoe se moe pripremiti i macerat (otopina) od praha: 50 g
kore u vidu praha sipati u 1 litar soka od groa i ostaviti da
odstoji 15 dana. Piti 2 olje dnevno.
Infuzija od listova: Staviti 1 kaiicu na 250 ml vrele vode da
odstoji 5 minuta; piti 3 puta dnevno po 250 ml pre jela, u slua-
jevima polne razdraljivosti, anksioznosti, nesanice.
BELI JASEN (Fraxinus excelsior) Fam. Oleaceae
Popularni nazivi: veliki jasen, obian jasen, poljski jasen
Opis: Drvo visoko 10-30 m sa listovima rasporeenim u paro-
vima (sa leve i desne strane i jednim neparnim na vrhu); koji se
sastoje od 7-13 listia bez drke. Cveta pre nego to se listovi raz-
viju, u aprilu-maju.
Cvetovi su bez cvetnog omotaa. Plod je u obliku semenke.
Stanita: Raste po umama, livadama, vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi: Kora i listovi.
Aktivna svojstva: Manitol, inozitol, kvercetol, jabuna kiseli-
na, gume, isparljivo ulje.
Sakupljanje: Kora sa mladih grana (do etiri godine starosti)
i korenja se skida u aprilu-maju. Lie se sakuplja u maju-junu.
Ako se koristi odmah, svee lie se moe brati u bilo koje doba
godine. Suenje se vri u senci.
Nain delovanja: Sudorifik (pospeuje znojenje), holagog i
holeretik (sredstva koja pomau stvaranje i luenje ui), cikatri-
zant (za zarastanje rana), laksativ (sredstvo za pranjenje creva),
215
intestinalni antiinflamator (protiv zapaljenskih procesa u crevi-
ma), protiv kostobolje, reume, diuretik (izaziva mokrenje), ad -
stri gens (stee sluzokou).
Terapeutske indikacije: Holecistitis (upala unog mehura),
upala unih kanala, ir, crevna oboljenja, dijareja (proliv), bub -
rena oboljenja, kostobolja, reumatizam, kone bolesti.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaiicu lia dodati na 250 ml vrue vode i osta-
viti da odstoji 3 minuta, a zatim procediti. Piti 2-3 olje na dan.
- Dekokt: 50 g kore dodati na 1 litar vode; kuvati 4 minuta, a
zatim ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti 3 olje dnevno. Dekokt je
veoma delotvoran kod kostobolje, reume i dijareje.
BOKVICA (Plantago lanceolata) Fam. Plantaginaseae
Popularni nazivi: muka bokvica, muki ilnik, muki
tarpudac
Opis: Jedna od najrasprostranjenijih biljaka. Cenjena je od
davnina. Postoje jo dve sorte ove biljke: enska bokvica
(Plantago major), koja ima istu lekovitu vrednost i koristi se u
iste svrhe, i glatka bokvica (Plantago media).
Sve tri vrste su zeljaste, ivopisne, viegodinje, samonikle. U
zemlji imaju kratak rizom, iz kojeg izrastaju osnovni listovi obli-
kujui rozetu. Listovi su glatki. Takoe iz rizoma se formira i cve-
tonosna stabljika na ijem vrhu se nalaze mali cvetovi grupisani
u klas, kompaktno-ovalan, ili ovalno-cilindrian. Oblik lista vari-
ra u zavisnosti od sorte: kod muke bokvice (Plantago lanceola-
ta) oni su sa dugom drkom i otrim (zailjenim) vrhom lisnog
jezika; stablo je sa uzdunim brazdama; kod glatke bokvice listo-
vi su elipsasti, sa kratkom i irokom drkom i zailjenim lisnim
jezikom; enska bokvica takoe ima listove sa drkom, iroko-
ovalne, glatke ili pomalo vlaknaste, rasporeene u rozetu iznad
zemlje. Stabljika je cilindrina bez listova, visoka 10-15 cm. Cve -
tovi su veliine do 2 mm, roze boje, grupisani u kompaktnom
klasu.
Cvetovi se sastoje od 4 aina i 4 krunina listia, smee boje
kod muke bokvice, bele kod glatke bokvice, beliasto-ute boje
216
kod enske bokvice, a takoe poseduju i androceum od 4 pra-
nika. Plod je aura jajastog oblika, sa 8-16 semenki. Cveta od
maja do septembra.
Stanita: Moe se nai od doline do podalpskih zona, po
ravniarskim mestima i jo vie pored prometnih puteva, staza,
puteljaka.
Uslovi za upotrebu: Sakupljaju se listovi u periodu april-sep-
tembar i sue se raireni u tankim slojevima. Osueni listovi tre -
ba da zadre prirodnu boju. Ne koristi se pocrnelo ili poutelo
lie.
enska bokvica se koristi cela, sa korenom - bez cvetnog iz -
danka.
Poto se korenje dobro opere, biljka se sui, rairena u tankim
slojevima u prostorijama koje su dobro provetrene.
Posle suenja se uva u dakovima ili u gomilama pokrivenim
hartijom u suvim prostorijama.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, pentozan, tanini, gliko-
zidi (aukubin), alantoin, vitamin K, triozid, filokinon, pektin, ka-
rotin, planteoza.
Farmakoloko dejstvo:
- Interno: Antidijareik (protiv proliva), emoliens (sredstvo za
omekavanje koe) hemostatik (zaustavlja krvarenje), baktericid
(unitava bakterije), cikatrizant (za isceljenje rana), sniava nivo
holesterola u krvi, hipotenzor (smanjuje krvni pritisak).
- Spolja: Antiseptik (protiv zaraznih klica).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica),
bronhijalna astma (oteano disanje usled suenja lumena bron-
hija), dijareja (proliv), ir na elucu i dvanaestopalanom crevu
(gastro-duodenalni ir), hipertenzija (povien krvni pritisak), hi -
perhole-sterolemija (povien holesterol u krvi).
- Spolja: Varikozni ir (deluje kao antiseptik) potkoni irevi
(primenjuje se kupka), laringitis (upala grkljana), traheitis (upa -
la dunika), blefaritis (upala onih kapaka), konjunktivitis (upala
konjunktive), veliki kaalj, bronhijalna astma, TBC plua (tuber-
kuloza plua).
217
Ima depurativno dejstvo (preiava krv) i zato je dragocena
za osobe koje pate od plune i bubrene insufijencije (reduko-
vane funkcije plua i bubrega), ekcema, herpesa (groznice).
Kod bronhijalne astme, majina duica i bokvica, kombino-
vane u jednakim koliinama, predstavljaju dobar lek.
U sluajevima bronhitisa i bronhijalne astme, aj se priprema
na sledei nain: 1 olja hladne vode, krika limuna (bez kore) i
kaiica meda se ugreju do kljuanja. Odmah poto ugasimo
vat ru i prestanemo s kuvanjem, dodajemo 1 kaiicu gore pome-
nute meavine (majina duica i bokvica) i ostavimo da odstoji
po la minuta. Kod teih sluajeva, priprema se sve aj 4 puta
dnevno i pije se u retkim gutljajima.
Sirup od bokvice proiava krv od toksina (otrovnih mate ri -
ja). Uzima se po 1 kaiica pre jela u periodu od 3 sedmice. Svei,
oprani i izgnjeeni listovi se stavljaju na posekotine, ogrebotine
(povrinske povrede koe i sluzokoe), na mesto ujeda otrovnih
insekata, pasa i zmija.
Za spreavanje stvaranja uljeva na nogama, u toku duge et-
nje, moe se staviti u cipele nekoliko listova.
Efikasna je i kod malignih oboljenja lezda: vranilova trava
(mravinac), svea ili osuena se stavi u maslinovo ulje. Flaa se
napuni biljkom i preko nje se sipa ulje. Ostavi se da odstoji 10
dana na toplom mestu. Dobijeno ulje se stavlja na obolelo mes -
to, a preko toga se oblae bokvica.
Kod guavosti: Listove izgnjeiti, pomeati sa solju i staviti na
obolelo mesto.
Oblaganje lia u vidu kataplazme na otvorene rane ubrzava
njihovo zarastanje, ak i kod starijih osoba. Kada na nogama
pored otvorenih rana postoje i mesta zahvaena upalom, potre-
bno je drati ih najpre u hladnom aju (infuzija) od sleza, ili u
dekoktu od preslice (rastavia). Oko rana treba namazati mast
od nevena.
Listovi bokvice su preporuljivi i u leenju tromboze.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kaiicu listova dodati na 250 ml vrele vode
i ostaviti da odstoji pola minuta i procediti.
218
- Meavina za aj: Pomeati jednake koliine bokvice i maji-
ne duice; 1 kaiicu meavine dodati na 250 ml vrele vode.
- Kataplazma: Oprane i usitnjene svee listove staviti na obo-
lelo mesto.
- Sirup: Dve pune ake opranog i iseckanog lia se potopi u
toliko vode tako da, kada se stavi na vatru, lie ne zagori. Ta -
koe, treba dodati i 30 g meda. Masu treba zagrevati na tihoj
vatri uz stalno meanje, dok ne postane gua i lepljiva. Do -
bijenu smesu sipati u flau.
BOROVNICA (Vaccinium myrtillus) - Fam. Ericaceae
Opis: Borovnica je mali bun sa iljastim granama. Lie je
ovalno, nazubljeno, zelenkasto sa obe strane. Cvetovi su zelen-
kasto-crvenkasti, rasporeeni 1-2 u korenu lista sa unutranje
strane. Cveta u maju - junu. Plod se formira u obliku plave bobi-
ce sa ljubiastim sokom.
Stanite: Raste u planinskim predelima, etinarskim uma-
ma, po panjacima, na stenovitom i silikatnom zemljitu, do
2500 m nadmorske visine.
Upotrebljivi delovi: Lie i plodovi.
Sakupljanje: Lie se zajedno sa granama sakuplja po suna-
nom vremenu, u periodu od maja do septembra, a plodovi kada
su sasvim zreli od jula do septembra.
Aktivna svojstva - Listovi sadre: tanin, arbutin, hidrokinin,
mirtilin. Plodovi sadre: tanin, pektin, mirtilin, eere, provi-ta -
min A, vitamin C, organske kiseline (limunska, jabuna, oksalna,
ilibarna, mlena).
Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), bakte-
ro-statik (zaustavlja razvoj bakterija), hipoglikemik (sniava
nivo eera u krvi), antidijareik (protiv proliva), diuretik (pospe-
uje mokrenje), poboljava vid, antihelmintik (protiv glista).
Terapeutske indikacije: Dijabetes melitus (eerna bolest),
reumatizam, kostobolja, enterokolitis (upala tankog i debelog
creva), intestinalne parazitoze (crevni trakt zahvaen paraziti-
ma), urinarne infekcije, uremija (poveanje azotnih materija u
krvi).
219
Nain upotrebe: Kao infuzija, (vidi poglavlje I/a/3) - koja se
dobija iz listova. Piju se 2-3 olje dnevno.
Plodovi se koriste u presnom stanju, osueni ili pripremljeni
u obliku sirupa ili slatkog. Takoe se ferment, dobijen od plodo-
va (1 kaiku plodova dodati na 250 ml kljuale vode i kuvati 5
minuta), koristi za ispiranje usne duplje kod upale sluzokoe
usana.
CRVENA DETELINA (Trifolium pratense) Fam. Fobaceae
Opis: Zeljasta viegodinja biljka sa stabljikom od 15-40 cm.
Lie je trolisnato, sa lisnicama ovalnog ili elipsastog oblika, mo -
gu biti potpunih ili blago nazubljenih ivica. Cvetovi su crveno-
purpurni, ree beli, rasporeeni u pojedinane, loptaste, cvetne
glave.
Stanita: Raste po livadama i panjacima.
Upotrebljivi delovi: Cvetne glave.
Sakupljanje: U vreme cvetanja u periodu maj-septembar i
su i se u senci.
Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za preiavanje, naroito
krvi), dezinficijens (dezinfekciono sredstvo), sedativ (umiruju-
e dejstvo).
Terapeutske indikacije: Kancer (rak), bronhijalna astma
(ote ano disanje usled suenja lumena bronhija - dunica), stal-
ni kaalj, veliki kaalj, kolike, leukoreja (belo pranje), dismeno-
reja (menstruacija praena bolovima), sifilis.
Crvena detelina, kombinovana u istoj razmeri sa ikom,
tavljem, korenom maslaka, utom ruicom, je veoma efikasno
sredstvo u leenju kanceroznih tumora i lepre.
Naroito se preporuuje u sluaju kancera (raka), bez obzira
gde je ovaj lociran. Kod raka grkljana koristi se jai aj (koncen-
trovaniji) i to kao rastvor za ispiranje grla, 4-5 puta na dan. Deo
ovog aja treba progutati.
Kod rana se koristi kao sredstvo za zaleenje, i to u obliku
kupke sa dodatkom aja od crvene deteline. Kupka traje 15 mi -
nuta i treba da bude mlaka.
220
U sluaju raka zadnjeg creva, prave se klizme ajem od crve-
ne deteline, 2 puta dnevno.
Kod raka genitalija, vre se vaginalna ispiranja, tako da grli
materice bude dobro naliven tenou, koju treba drati u vagi-
nalnoj upljini nekoliko minuta, a zatim izbaciti.
CRNI SLEZ (Malva vulgaris) Fam. Malvaceae
Popularni nazivi: dobri slez, slezovina
Opis: Slez sa malim listovima - mali (crni) slez - raste po rui-
niranim zidinama, pored puteva, na naputenim terenima, po -
red ograda. To je jednogodinja biljka sa delimino puzavias -
tim stablom. Listovi su skoro okrugli, nazubljeni, a cvetovi roze
boje su smeteni pojedinano ili grupno u bazalnom delu sa
unutranje strane lista. Plod je aurast, pomalo nalikuje na gru-
men sira. Sakupljaju se listovi, cvetovi i vazduasta stabljika u
periodu jun-septembar. Budui da se suenjem gube lekoviti
sokovi, najbolje je slez koristiti u to sveijem stanju, ali i suena
biljka ima svoju vrednost. Beli slez (Althae officinalis) je zeljasta
ivopisna biljka, visoka 80-150 cm, razgranata i prekrivena me -
kanim, sitnim dlaicama. Koren je debeo, vretenast, ukast
spo lja i beo iznutra, sa uzdunim brazdama. Listovi su naizme-
nino rasporeeni, ovalni, punog oblika ili renjasti. Gornji ima -
ju po tri renja, a donji po pet renjeva. Mekani su, mesnati, sa
dugim drkama. Stablo je kao i listovi kadifno belo zahvaljujui
malim, finim trepljama. U osnovi listova i njihovih straninih
delova nalaze se veliki cvetovi sa dugakom drkom, bele ili svet-
lo roze boje (2,5 - 3 cm u preniku), sa laticama malo okrnjenim
na vrhu. Cvet ima duplu spoljanju aicu, sa 6-9 renjeva. Cve -
tovi su pravilni, sa po pet latica. Plod u vidu aure je ulubljen.
Listovi, kao i koren imaju slab, karakteristian miris i sluzav
ukus. Cveta od jula do septembra. Raste na vlanim mestima,
po nekad u brenim, na navodnjavanim poljima, na obalama re -
ka, najvie u dunavskom regionu.
Sakupljanje: Beru se cvetovi, listovi, sakuplja se i oguljeni ko -
ren.
221
Cvetovi i listovi se beru bez drke u periodu jun-avgust. Sue
se u senci, u provetrenim prostorijama, rasprostrti u tankom
sloju. Posle suenja, cvetovi se uvaju u papirnim kesama (da-
kovima), ili fiokama obloenim hartijom, a listovi u dakovima
od platna.
Koren se vadi kada dostigne duinu od 10-15 cm, dakle naj-
ranije u drugoj godini ivota biljke. Ovo se obavlja u periodu
mart-april ili oktobar-novembar.
Posle sakupljanja, koren se oguli (do belog sloja), zatim isee
na male komade koji se sue na suncu ili u ugrejanim prostorija-
ma na 40C. Pre suenja ih ne treba prati. Posle suenja, korenje
se uva u dakovima od platna ili hartije, u suvim prostorijama.
Aktivna svojstva: U korenu - sluzaste materije, amidin, uron-
ske kiseline, eeri, asparagin, pektin, betain, tanin, rezinozne
supstance; u cvetu i listu - flavonoid, tanin i sluzaste materije.
Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da budu rozikasto bele bo -
je i da imaju aicu. Listovi treba da imaju zelenu boju i drku ne
duu od 2 cm. Ostatak stabljike se ne koristi. Oguljen koren treba
da bude bele boje.
U istu svrhu i sa istim svojstvima se koristi i list i cvet kultivi-
sanog sleza.
Farmakoloko dejstvo: Sekretolitik (pospeuje luenje sluzi),
emoliens (sredstvo za omekavanje), ekspektorans (za iskalja-
vanje), anti-inflamator (protiv zapaljenja disajnih organa, bub -
rega, eluca i creva).
Terapeutske indikacije: Glositis (upala jezika), akutni laringi-
tis (akutna upala grkljana), bronhitis (upala bronhija), traheitis
(upala dunika), infekcije bubrega, rane, ir, tonzilitis (upala
kraj nika). Kod otvorenih rana, kupka od sleza i sveih listova
bokvice moe da bude delotvorna.
U sluaju raka grkljana, ak i kad doe do afonije (gubitka
gla sa), slez moe da ima veoma efikasno lekovito dejstvo. Mla -
kim ajem od sleza se ispira grlo u toku dana, a ostatak aja se
pomea sa jemenim branom i dri se u vidu obloga u predelu
grkljana u toku noi. Dnevna koliina aja koju treba upotrebiti
je 2,5 litra. Biljka se usitni i preko noi dri u hladnoj vodi (1 pu -
na kaiica biljke na olju od 250 ml). Ujutro se procedi i blago
222
ugreje, i to tako to se olja stavi u drugi, vei sud sa toplom
vodom. Tenost uvati u termos-boci. Piju se 4 olje dnevno. Sa
ostatkom aja ispirati grlo (gargarizma).
U sluaju smanjenog luenja pljuvake (suva usta), aj od
sleza treba esto koristiti za ispiranje usta.
Nain upotrebe:
- Infuzija: Jednu punu (supenu) kaiku dodati na 250 ml hla-
dne vode; ostaviti da odstoji tokom noi, a zatim ujutru blago
podgrejati (30-40C).
- Kupka ruku i nogu: Jedna puna aka sleza se potopi u sud sa
5 litara hladne vode. Poto odstoji 12 sati, sledeeg dana se malo
zagreje (30-40C). Kupka traje 20 minuta.
- Oblog: Talog (ostatak) koji ostane od aja se malo zagreje u
vodi, pomea se sa jemenim branom i stavi na komad platna
kojim se oblae obolelo mesto.
ESTOSLAVICA (Veronica officinalis) Fam. Scrophulariaeae
Popularni nazivi: razgon, propinjaa, trava od ljame, veroni-
ka
Opis: Raste na suvim terenima, po umama, grmovima, na
pe riferiji umovitih oblasti i pored puteva. Ima puzaviasto sta-
blo, od 20-45 cm, sa sitnim fino nazubljenim listiima, srebrna-
ste boje. Ako se dodirnu, lako padaju. Cvetovi su mali, svetlo-
plavi, ljubiasti ili roze-beli. Cveta od maja do avgusta. Sakuplja
se procvetali deo stabljike.
Najveu lekovitu vrednost imaju biljke koje rastu na periferi-
ji uma i pod hrastom.
Terapeutske indikacije: Hronini bronhitis (hronina upala
bronhija - dunica), gastritis (upala eludane sluznice), hepati-
tis (upala jetre), reumatizam, neurastenija (preterana nervna
na petost), depresija, problemi sa pamenjem i nesvesticom (pi -
ju se 2 olje meavine preslice i estoslavice, u jednakim kolii-
nama), zastarele rane, varikozni ir. Sve sok od procvetale es -
toslavice je preporuljiv protiv hroninih oboljenja koe.
223
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kaiicu dodati u 250 ml vrele vode, ostavi-
ti da odstoji poklopljeno 30 sekundi, a zatim procediti.
- Sve sok: Svee cvetne vrhove oprati i dok su jo vlani, sta-
viti u sokovnik. Sok se sipa u flaice i uva u friideru. Primenjuje
se spolja.
- Tinktura: 1 puna aka cvetnih vrhova fino se isitni i ostavi
da odstoji u 1 litar votke jaine 40%, i to ka suncu ili pored pei,
14 dana.
Koristi se protiv reumatizma i kostobolje, interno, 15 kapi, 3
puta dnevno, kao dodatak aju ili sa vodom. Spolja se primenju-
je za frikciju (trljanje) bolnih mesta.
Protiv senilnog pruritisa (hroninog svraba koe kod starijih
osoba) i hroninih ekcema, koristi se dekokt dobijen od 25 g bilj-
ke dan i no i 25 g estoslavice. Ova meavina se kuva 3 minuta
u 1 litar vode, a zatim odstoji 10 minuta. Dobijenom tenou se
vre ispiranja i koristi se u vidu obloga na obolela mesta. Oblog
se dri 10 minuta.
IAK (Arctium lappa) Fam. Asteraceae
Popularni naziv: veliki iak, aspuh, oviji iak, repuina
Opis: Dvogodinja zeljasta biljka sa mesnatim korenom, ta -
mno-smeim spolja i bledo-ukastim iznutra. Stablo je razgra-
nato, visine 25-65 cm. Listovi su naizmenino rasporeeni, donji
su veeg prenika, sa dugakim peteljkama, zaokrugljeni u ba -
zalnom delu ili srcastog oblika, a gornji su mali i ovalni. Cvetovi
hermafroditi (koji poseduju muke i enske reproduktivne orga-
ne unutar istog cveta) su cevasti, pravilnog oblika, purpurni. i
formiraju glavice duine 3-4 cm, titastog oblika. Brakteje lisna-
tog dela cvetne glave su zelene, skoro glatke i povijene na vrhu u
obliku udice, premaujui duinu cvetnih latica. Plodovi su ahe-
nije dugake oko 6 mm.
Stanite: Raste na neobraenom zemljitu, pored puteva,
ograda, zidova, ruevina, itd.
Upotrebljivi delovi: Koren, ree listovi i plodovi.
224
Aktivna svojstva: Inulin, kalijumove soli, isparljivo ulje, sup-
stance sa antibiotikim dejstvom.
Sakupljanje: Korenje se sakuplja u martu, aprilu i septembru
ili oktobru. Sui se u zagrejanim prostorijama ili na suncu. Listo-
vi koji se upotrebljavaju u sveem stanju, mogu se sakupljati to -
kom celog leta, a one koje treba osuiti, sakupljae se od juna do
avgusta, u vreme cvetanja. Sue se u hladovini.
Plodovi se sakupljaju tek kada su dovoljno sazreli, i sue se na
suvom i dobro provetrenom mestu.
Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za proiavanje), anti -
sep tik (protiv klica), antireumatik (protiv reume), kao lek protiv
kostobolje, holagog (sredstvo koje pomae stvaranje ui), i ho -
leretik (sredstvo koje pomae luenje ui), antiaterosklerotik
(pro tiv zakreavanja arterija masnim naslagama), antidijabetik
(protiv dijabetesa), antisifilistik (protiv sifilisa).
Terapeutske indikacije: Ekcem, psorijaza, impetigo (kono
obo ljenje praeno mehuriima sa bistrom tenou), akne, ira-
vost, upala krajnika, upala desni, alveo-dentalna pioreja (istica-
nje gnoja iz zubnih upljina), reumatizam, kostobolja, bilijarna
diskinezija (oteano i nepravilno pranjenje une kese), atero-
skleroza, dijabetes, rubeola, sifilis.
Nain upotrebe:
Dekokt od korena - 20 g na 1 litar vode, kuva se 4 minuta i os -
tavi se da odstoji 10 minuta. Ovaj dekokt moe biti za internu
upotrebu i tada se piju 2-3 olje dnevno, ili za spoljanju upotre-
bu kao rastvor za ispiranje.
U sluaju rubeole (osipa) priprema se dekokt na ve opisan
nain, s tim to se koristi pola doze. Dobijenom dekoktu se do -
daju 2 kaiice meda. Uzima se po 1 kaiica na svakih 5 minu-
ta, 2-3 sata, to e izazvati rasprostranjenost osipa i kao posledi-
cu toga krae trajanje bolesti, pospeujui ozdravljenje. Neop -
hodno je da bolesnik ostane da lei do potpunog ozdravljenja.
Svei listovi se koriste u sluaju reumatizma, u vidu obloga,
kojima se prekrivaju obolela mesta. Listovi, na ovaj nain kori-
eni, imaju blagotvorno dejstvo i kod solarne terapije (suna-
nje).
225
UVARKUA (Sempervivum tectorum) Fam. Crassulaceae
Popularni nazivi: uvarka, pazikua, grlua
Opis: Viegodinja, mesnata biljka (razmnoava se bez naro -
ite nege), visoka 10-60 cm, ima stabljiku koja je razgranata u
gornjem delu, dok u osnovi ima rozetu od debelog, mesnatog
lia, prepunog biljnog soka. Cvetovi roze ili crvene boje su ras -
poreeni u obliku tita na vrhu biljke. Plod je u obliku aure.
Stanita: Samonikla biljka koja raste na planinskim krenja -
kim stenama, a ponekad i na krovovima kua.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena.
Sakupljanje: U periodu jun - avgust.
Aktivna svojstva: Jabuna kiselina, alkaloidi.
Farmakoloko dejstvo: Analgetik (protiv bolova), adstrigens
(izaziva skupljanje), vulnerant (pomae zarastanje rana).
Terapeutske indikacije: Otalgija (bolovi u uima), zagnojene
rane, hemoragija (krvarenje), opekotine, bolovi u oima, herpes
zoster.
Nain upotrebe:
Sve sok dobijen od mesnatih listova stavlja se na rane, ope-
kotine, unutar une koljke.
Nain dobijanja soka: Kada se list prelomi, stavi se u olju sa
vruom vodom da odstoji 2-3 sekunde. Zatim se izvadi i rukom
istisne sok. Za ovo se moe koristiti i sokovnik.
DIVIZMA (Verbascum phlomoides) Fam. Scrophulariaceae
Popularni nazivi: divizija, beloterka, volovrat, iroki lopuh
Opis: Dvogodinja biljka sa zeljasto-drvenastim stablom, vi -
so ka 60-150 cm, jednostavna ili razgranata, pepeljasto-sive boje.
Listovi su veliki, elipsasti ili duguljasti, sa zupcima, i mekim vlak-
nima sa obe strane. Sitna vlakna su ukasta i gusto izrasla. Cve -
tovi su veliki, ute boje i formiraju dugaak i zbijen klas. Biljka
cveta u periodu jun-oktobar.
Stanita: Raste na suvim brdacima i ravnicama, po peskovi-
tim, neobraenim, ljunkovitim poljanama, na periferiji uma i
u renim dolinama.
Upotrebljivi delovi: Cvet i ree listovi.
226
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, eeri, tanin, etarsko ulje,
saponin, karotinoidi, aukubozid.
Sakupljanje: Ne otvaraju se svi cvetovi biljke odjednom, ve
na izmenino, poev od osnove ka vrhu. Njihovo zatvaranje se
obavlja istim redosledom, postepeno i samo u vreme cvetanja, u
periodu jun-oktobar. Beru se po lepom vremenu, iskljuivo zla-
tno-ute latice cvetova i sue se u senci, u veoma dobro prove-
trenim prostorijama, ili na vruem vazduhu pri temperaturi od
35-40C. Listovi se sakupljaju u maju-avgustu i sue se na isti
nain kao i cvetovi.
Farmakoloko dejstvo: Ekspektorans (sredstvo za iskaljava-
nje), antiinflamator (protiv zapaljenja), sudorifik (podstie zno-
jenje), antiastmatik (protiv astme), protiv hemoroida.
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), kijavica,
astma (sipnja), promuklost, tuberkuloza, gastro-enteritis (upala
eluca i creva), panaricijum (prit na prstu, kukac), apsces (zag -
noj), irevi, potkoni ir, hemoroidi (uljevi), promrzline.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaiicu cvetova dodatih na 250 ml vrele vode,
ostaviti da odstoji 3 minuta i piti 2-3 olje dnevno.
- Dekokt: 30 g cvetova i listova kuvati 3 minuta, a zatim pro-
cediti. Koristi se kao gargarizma (za ispiranje usta), svakih 30
minuta, kod promuklosti.
Listovi, kuvani 5 minuta u mleku, stavljaju se u obliku kata-
plazme u sluaju panaricijuma, ireva, potkonog ira, hemo-
roida, promrzlina.
Priprema se i dekokt od 60 g lia koje treba potopiti u 1 litar
vode. Kuvati 5 minuta. Primenjuje se u obliku komprese kod
obo ljenja kao to su: impetigo (vrsta konog oboljenja), opekoti-
ne, bolni potkoni irevi.
DIMNjAA (Fumaria officinalis) Fam. Fumariaceae
Popularni nazivi: dimica, rosno zelje, rosnica, rosopas, runja-
vac
Opis: Jednogodinja zeljasta siuna biljka, visoka 20-70 cm,
glat ka, sivkaste boje. Listovi su karakteristini (teko uporedivi),
227
delimino kopljasti, bledo-zeleni. Cvetovi su ruiasti, purpurni,
svetlo-ljubiasti, u osnovi beli, na vrhu crveni, rasporeeni u
grozdaste cvasti na krajevima. Cveta u periodu maj - septembar.
Plodovi su oraice zrnastog oblika.
Stanita: Kultivie se ili raste na ljunkovitom tlu.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena, ubrana za vreme
cvetanja.
Aktivna svojstva: Fumarna kiselina, fumarin, alkaloidi, kali-
jum, tanin.
Farmakoloko dejstvo: Sedativ (umirujue dejstvo), depura-
tiv (sredstvo za ienje, naroito za ienje krvi), tonik (osve-
avajue dejstvo), holagog i holeretik (sredstva za luenje i stva-
ranje ui), laksativ (olakava pranjenje creva), febrifuga (pro-
tiv groznice), aperitiv (poboljava apetit), umirujue sredstvo,
hi pnotik (za uspavljivanje).
Terapeutske indikacije: Astenija (nemo, slabost), diskinezi-
ja (oteano i nepravilno pranjenje une kese), bolovi u unoj
kesi (kolike), jake, teke glavobolje, oboljenja jetre, zatvor, gojaz-
nost, amenoreja (izostanak menstrualnog ciklusa), arterioskle-
roza, febrilno stanje (groznica), hipotenzija (nizak krvni priti-
sak), bubrena oboljenja, oligurija (smanjeno mokrenje), ekcem
(patoloka promena na koi), akne (bubuljice), artritis (upala
zglobova).
Nain upotrebe:
- Infuzija: Priprema se slaba infuzija od 3 g biljke i 1 olje vru-
e vode. Treba da odstoji 3 minuta pre nego to se procedi. Piti 2
olje dnevno.
- Jai aj. Ukoliko se konzumira u duem vremenskom perio-
du, moe da deluje uspavljujue i da dovede do gubitka telesne
teine. Treba ga piti obazrivo, jer moe imati i neeljeno hemo-
litiko dejstvo (da razlae eritrocite - crvena krvna zrnca), ukoli-
ko se pije due i u veim koliinama.
M. Mulot napominje da nain delovanja biljke zavisi od dui-
ne korienja iste u terapeutske svrhe.
Ako se koristi svakodnevno, prvih osam dana, dimnjaa delu-
je kao tonik (okrepljujue), aperitiv (poboljava apetit), i depu-
rativ (za preiavanje, naroito krvi). Praktikuju se 2-3 terapije
228
od po 8 dana, sa pauzama od 10 dana. Ako produimo vreme
leenja od 8 na 20 dana, delovanje ove biljke postaje hipnotiko
(uspavljujue), uslovljavajui pospanost i usporenu cirkulaciju
krvi.
Dekokt: Priprema se od 60 g biljke koja se kuva 4 minuta u 1/2
litre vode, a zatim se ostavi da odstoji 10 minuta. Premazuje se
predeo zahvaen ekcemom ili aknama 2 puta dnevno.
DOBRIICA (Glechoma hederaceum) Fam. Labiatae
Popularni nazivi: dobriavka, prednjak, groi, brtan trava,
brtan
Opis: Zeljasta, puzaviasta, viegodinja biljka. Listovi imaju
drku, bubreast ili srcolik izgled, sa nazubljenim stranicama.
Cvetovi su plavi ili ljubiasti, rasporeeni po 2-6 sa unutranje
strane listova.
Stanita: ume, estari, livade.
Upotrebljivi delovi: Nadzemni delovi biljke.
Aktivna svojstva: Gorka supstanca, holin, tanin, kalijum,
vitamin C.
Farmakoloko dejstvo: Antiinflamator (protiv zapaljenja),
an ti-spazmolitik (ublaava greve), ekspektorans (za iskaljava-
nje), emoliens (sredstvo za umekavanje), analgetik (ublaava
bolove u elucu), antipiretik (smiruje groznicu).
Terapijske indikacije: Rinitis (upala nosne sluznice - kijavi-
ca), hronini bronhitis (upala bronhija - dunica), astma, emfi-
zem plua (preterano proirenje plunih mehuria praeno ote-
anim disanjem), kaalj, apsces (zagnoj), furunkul (ir), migre-
na, oboljenje jetre i urinarnog trakta, gastritis (upala eludane
sluznice), enteritis (upala creva, crevni katar).
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 8 g dobriice treba da odstoji 3 minuta u 250 ml
kljuale vode. Piti 2-3 olje dnevno, zaslaene medom. Protiv
bronhijalne astme, gastritisa, enteritisa, smetnji u radu jetre i
bu brega, priprema se jai aj od 50 g dobriice na 1 litar vrele
229
vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta, a zatim piti 3 olje dnevno,
zaslaene medom.
Sirup od ove biljke efikasno deluje u leenju bronhitisa i ki -
javice. Priprema se na sledei nain: 100 g dobriice preliti sa
250 ml hladne vode, posle ega se ostavi da macerira 10 sati. Za -
tim procediti, dodati 250 g meda i ostaviti na vatri tako da neko-
liko puta prokljua.
uva se u friideru, u dobro zatvorenim flaama.
Uzimati 3-4 kaike dnevno.
Spolja:
- Infuzija i inhalacija dobriicom imaju blagotvorno dejstvo
kod rinitisa (upale nosne sluzokoe). U sluaju stomatitisa (upa -
le usne sluzokoe), vri se ispiranje usne duplje ajem od do bri -
ice.
- Sok koji se iscedi iz presne biljke i unosi u organizam putem
nazalne aspiracije (umrkivanje), veoma je delotvoran lek protiv
migrene.
- Ulje od dobriice (10 aka dobriice potopiti u 1 litar masli-
novog ulja; ostaviti da odstoji mesec dana na suncu); koristi se
u vidu obloga kod rana, ozleda, zapaljenskih promena na koi.
Ako se nekoliko kapi ovog ulja stavi u unu koljku, ublaava
se otalgija (bol u uima).
GAVEZ (Symphytum officinale) Fam. Boraginaceae
Popularni nazivi: voluj, crni koren, vrani gavez, klinjak, gave-
zina
Opis: Ova lekovita biljka je jedna od najdragocenijih koje
nam priroda nudi. Raste po vlanim panjacima, pored ograda i
cveta celo leto. To je zeljasta, ivopisna biljka, prekrivena otrim
maljama, sa uspravnim razgranatim stablom od 1,20 m. Listovi
su ovalni i sueni prema drci, rasporeeni su naizmenino.
Cvetovi su roze-purpurni, ljubiasti, ree beli i ine kratke cva-
sti. Koren je vretenast, razgranat, spolja crne, iznutra bele boje
(posle suenja postaje ukast). Cveta od maja do kraja avgusta.
Upotrebljivi delovi: Sakuplja se gornja polovina stabljike - u
vreme i posle cvetanja, u periodu april-septembar.
230
Listovi se sue u senci.
Koren - sakuplja se od marta do aprila, ili od septembra do
novembra.
Koren se oisti od vorova i nadzemnih delova, opere se i
isee na komade, duine 10-15 cm. Deblji komadi se raseku ver-
tikalno. Pripremljen na ovaj nain, koren se sui u najkraem
vremenskom roku to spreava proces fermentacije. Suenje se
vri na suncu, na tavanu, ili u suarama. Osueno korenje se
uva u suvim prostorijama, bez vlage.
Uslovi za upotrebu: Koren treba da je ist, da ima sjajno-crnu
boju spolja i belo-ukastu iznutra. Treba ga usitniti na komade
od 10-15 cm. Takoe je potrebno odstraniti sve nadzemne delo-
ve biljke.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, alantoin, tanin, sluzi, holin.
Farmakoloko dejstvo:
Interno: Antiinflamator (protiv zapaljenja), adstrigens (izazi -
va skupljanje), emoliens (sredstvo za umekavanje), ekspekto-
rans (za iskaljavanje), hemostatik (za zaustavljanje krvarenja),
cikatrizant (za isceljenje rana), antimikotik (protiv gljivica).
Spolja: Dekongestiv (sanira nagomilavanje krvi i drugih teles-
nih tenosti u organizmu), adstrigens, cikatrizant.
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica),
furunkul (ir), kancer (rak).
Spolja: Opekotine, varikozni ir, hemoroidi (uljevi), u vidu
obloga i kupki. Takoe se priprema i oblog od lia gaveza, koje
se potopi u vrelu vodu, a zatim samelje. Dobijenu kau treba sta-
viti na bolno mesto ili na predeo zahvaen tumorom; ista kaa se
dobija od sveeg korena koji se izrenda, pomea sa vrelom vo -
dom i obloi se obolelo mesto. Kaa se moe dobiti i od suvog
ko rena koji se zdrobi i pomea sa mlakom vodom. Izmean sa
kamilicom, hajduicom i pelinom, koristi se za ispiranje usne
duplje kod stomatitisa (upala sluzokoe usne upljine i dental-
nog apscesa - zubnog zagnoja).
- Tinktura od gaveza je veoma delotvorna. Osobe koje bolu-
ju od reumatizma i artritisa (upale zglobova) mogu koristiti ovaj
preparat za masau.
231
Oblog u vidu kae od lia gaveza, preporuuje se kod parali-
ze i stavlja se na obolele udove.
Sueni koren se moe izgnjeiti ili istucati i pomeati sa mla-
kom vodom pri emu se dobija kaa koja se stavlja na obolelo
mesto.
Topli oblozi su veoma korisni kod varikoznog ira, reumatiz-
ma, bolova u grlu, bolova u amputiranim udovima, periostitisa
(zapaljenja kostiju, pokosnice).
- aj je efikasan lek kod bronhitisa, oboljenja digestivnog
trak ta (organa za varenje), i hemoragija u digestivnom tubusu.
Piti 2-3 olje dnevno.
Protiv ira na elucu preporuuje se aj od: 100 g gaveza, 100
g nevena, 50 g troskavice (Polygonum aviculare).
Tinktura od gaveza je dobra protiv rana, uboja, ehimoza (krv -
nih podliva) i fraktura (preloma kostiju).
Lie gaveza se koristi i kao dodatak za kupku kod reumatskih
bolova, kostobolje, diskopatije i slabe cirkulacije. U ovom slua-
ju (slaba cirkulacija) naroito kad su u pitanju hladne noge, tre -
ba primenjivati kupke od koprive i gaveza.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 2 kaike korena (fino usitnjenog) ostaviti preko no -
i u 250 ml hladne vode; ujutru malo ugrejati, procediti i piti u
retkim gutljajima.
- aj za ir na elucu: 1 puna kaiica listova stavi se u 250 ml
vrele vode; ostaviti da odstoji pokriveno 3 minuta, a zatim pro-
cediti. Piti 3-4 olje u retkim gutljajima, u toku jednog dana.
- Oblog: Dobro osueno korenje sitno se samelje, odmah se
pomea sa toplom vodom i nekoliko kapi jestivog ulja, a zatim se
rairi na platnu. Oblae se dok je toplo na obolelu zonu i privrs -
ti zavojem.
- Primena sveeg lia: Svee lie oprati i usitniti u avanu dok
se ne pretvori u kau koja se stavlja na obolelo mesto.
- Dodatak za kompletnu kupku: 500 g sveeg ili suenog lia,
potopiti u 5 litara hladne vode. Sledeeg dana ugrejati do kljua-
nja, a tenost dodati u vodu za kupanje.
232
- Sedea kupka: Isti postupak kao i za kompletnu kupku, s
tim to se uzima 200 g lia (vidi poglavlje: Sedea kupka - Pres -
lica).
- Tinktura od gaveza: Korenje gaveza se opere, oisti etkom,
fino se usitni, stavi u flau bez nabijanja, prelije votkom jaine
40% i dri na suncu ili pored pei 14 dana, posle ega se proce-
di.
- Mast od gaveza: 4-6 sveih korena, poto se dobro operu i
usitne, dodati u 250 g otopljene biljne masti ili margarina.
- Drugi nain: 10 kaika rendanog korena pomeati sa 11 ka -
ika masnoe. Sud sa ovom smesom pokriti i ostaviti da odstoji
12 sati, posle ega se ponovo ugreje i procedi kroz platno. Pro -
ceeni sadraj odmah presuti u teglu i uvati u friideru. Koristi
se kod varikoznog ira, manjih povreda, hemoroida (uljeva).
GLOG (Crataegus monogyna) Fam. Rosaceae
Popularni nazivi: pasji trn, crveni glog, beli trn
Opis: bun od 2-5 m, trnovit, drvenast, razgranat. Listovi su
raz liiti, meusobno nejednako renjasti ili rasporeeni u paro-
ve. Cvetovi su beli, formiraju tit i sainjeni su od 5 ainih, stal-
nih listia, 5 latica bele boje, 20 jajolikih pranika. Cveta u maju-
junu.
Stanita: Na periferiji uma i ledina, u niim i brdovitim pre-
delima.
Aktivna svojstva: Flavonski sastojci, leukoantocijanidin i tri-
terpenski derivati.
Upotrebljivi delovi: Cvetovi i plodovi.
Sakupljanje: Cvetovi se beru u aprilu-junu, kada su sasvim
otvoreni, po suvom vremenu i sue se samo u senci, raireni u
tankom sloju. Plodovi se sakupljaju pre sazrevanja, kada dobiju
crvenu boju. Sue se na 60-70C. Da bi bili delotvorni, plodovi
treba da imaju tamno-crvenu boju. Smei i crni plodovi nisu za
upotrebu.
Terapeutske indikacije: Ekstrasistolna aritmija (nepravilno-
sti u ritmu - preskakanje srca), tahikardija (ubrzan rad srca), pal-
pitacije (lupanje srca), angina pektoris, arteritis (upala arterija),
233
variks (proirene vene), hipertenzija (povien krvni pritisak),
anksioznost (razdraljivost), insomnija (nesanica), prekomerna
emotivnost, vrtoglavica, komarni snovi, neuro-vegetativna dis-
tonija u predklimakterijumu (poremeaj normalnog miinog
tonusa nerava i krvnih sudova), albuminurija (belanevine u
mok rai), kuproza (bubuljice, bubuljiavost), dijareja (proliv),
ka menje u bubregu, enureza (nesposobnost zadravanja mo -
krae).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica cvetova na 250 ml vrele vode, treba
da odstoji 3 minuta, a zatim se procedi. Piti 3 olje dnevno.
- Dekokt od voa: 5 g usitnjenog voa kuvati tri minuta u 1
litar vode. Procediti i piti u toku jednog dana.
Protiv kuproze (bubuljica, bubuljiavosti): 20 g cvetova i plo -
dova kuvati 3 minuta u 500 ml vode. Poto se procedi, koristi se
u vidu obloga.
Protiv cirkulatornih smetnji i greva u udovima, pripremiti
infuziju od 20 kaiica na 1 litar vrue vode.
Treba obaviti 2 kupke dnevno u trajanju od po 20 minuta.
Kup ke su delimine i odnose se na udove u kojima oseamo gr -
eve i slabu cirkulaciju.
Kod angine pektoris i infarkta, oblog potopljen u ovu infuzi-
ju, stavlja se na zonu.
GRKO SEME (Trigonella foenum graecum) Fam. Fabaceae
Popularni nazivi: piskavica, svinda, kozji rog, rogaii, grko
seno
Opis: Viegodinja, samonikla biljka, visoka 60 cm sa zailje-
nim listovima i belim cvetovima. Cveta u periodu jun-avgust.
Mo e se nai u suvim, sunanim dolinama sa krenjakom pod -
logom.
Aktivna svojstva: Saponin. Seme sadri fosfor, gvoe, kalci-
jum, mangan, esencijalno masno ulje (lecitin), trigonelin, holin,
kumarin i sluzaste materije.
Upotrebljivi delovi: Seme - sakupljeno u periodu jun-avgust.
234
Farmakoloko dejstvo: Emoliens (sredstvo za umekavanje),
tonik za optu upotrebu (osveavajue dejstvo na ceo organi-
zam), digestivni stimulans (poboljava varenje), pospeuje eri -
tropoezu (stvaranje crvenih krvnih zrnaca), galaktogen (hranlji-
vi preparat od mlenog kazeina), antiinflamator (protiv zapalje-
nja).
Terapeutske indikacije: Zapaljenje usne sluzokoe, vagine,
astenija (slabost organizma), denutricija (neuhranjenost), ane-
mija (malokrvnost), hipogalaktija i agalaktija (redukovana koli-
ina mleka kod dojilja ili bezmlenost), sinuzitis (upala sinusa),
celulit (potkoni masni sloj), lezije (povrede).
Nain upotrebe:
- Dekokt od semenja: 15 - 20 g na 1 litar vode kuvati 2 minuta
i ostaviti da stoji 10 minuta. Procediti i piti 2-3 olje dnevno.
U sluaju zapaljenja vagine, vre se vaginalna ispiranja ovim
dekoktom. Koristi se i u obliku kataplazme koja se dri 15 minu-
ta na obolelom mestu. Takoe se primenjuje i kod celulita, sinu-
zitisa, furunkula, apscesa, rana, raka.
Ako se veoma sitno samleveno semenje prokuva u sojinom
mleku, dobija se kaa izuzetne hranljive vrednosti.
HAJDUICA (Achillea millefolium) Fam. Asteraceao
Popularni nazivi: hajduka trava, stolisnik, ranjenik, arvanj,
kunica
Opis: Zeljasta ivopisna, miriljava biljka, visoka 20-70 cm sa
pomalo vlaknastom stabljikom. Poseduje dve vrste nadzemnih
stabljika, jedne su deblje, sa cvetovima i listovima, razgranate u
gornjem delu i zavravaju se kapitelom (glavom) formiranim od
malih cvetova, a druga vrsta stabljike je nerodna i ima samo
listove.
Listovi su naizmenino poreani, bez drke, kopljastog izgle-
da, podeljeni u zasebne grupe listia, manje ili vie vlaknasti,
prijatnog mirisa i gorkog ukusa koji stee sluzokou usne duplje.
Cvetovi formiraju ovalne kapitele (glave), sjedinjene po parovi-
ma u obliku tita, na krajevima stabljika. Svaki kapitel ima 5-6
marginalno postavljenih cvetova, koji poseduju po pet latica,
235
ko je su uzdune, trodelno nazubljene, bele, ponekad ruiaste
do crvene boje. Takoe postoje unutranji cvetovi koji su pravil-
ni, cilindrini sa 5 pranika. Plodovi su u obliku ahenije. Cveta
od juna do septembra.
Upotrebljivi delovi: Od ove biljke se uzimaju cvetovi sakup -
ljeni u podne, bez drke, u vreme cvetanja, ili se koristi cela bilj-
ka, bez korena.
Sue se na senovitim mestima, u dobro provetrenim prosto-
rijama, na otvorenom, ili na ramovima pokrivenim hartijom.
Uslovi za upotrebu: Cvetovi se ne smeju koristiti ako biljka
po kazuje znake zrenja i beru se bez drke. Cvetovi bi trebalo da
imaju belo-ukastu boju posle suenja.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, cineol, borneol, pinen, limo-
nen, kariofilin, azulin, ahilein, ahileinska kiselina, organske kise-
line: mravlja, siretna, valerijanska, projonska, etil-alkohol, me -
til-alkohol.
Farmakoloko dejstvo:
Unutranja upotreba: Bronhodilatator (iri bronhije), eks-
pek torans (za lake iskaljavanje), protiv spazmi (grenja) bron-
hija, smanjuje eludane sokove, dezinfikuje i umiruje gastroin-
testinalni trakt, uni antispastik (ublaava greve), dekongestiv
za hemoroide (otklanja zastoj u hemoroidalnim venama), anal -
getik (protiv bolova), hemostatik (za zaustavljanje krvarenja).
Spoljna upotreba: Umirujue sredstvo, antiinflamator spre-
ava zapaljenske procese, dezinfekciono sredstvo (kupka ili
kom presa).
Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani),
enterokolitis (upala tankog i debelog creva), gastritis (upala e -
ludane sluznice), kolike (bolovi) jetre, bronhitis (upala bronhi-
ja - dunica), hipermenoreja (obilna krvarenja tokom men-
strualnog ciklusa), dismenoreja (umiruje menstrualne bolove),
he moroidi (uljevi), cistitis (upala mokranog mehura).
Kao antihelmintik (protiv crevnih glista): Infuzija od 10 g bilj-
ke na 100 ml vode. Pije se ujutro pre doruka.
Preporuuje se i protiv alergija.
Spoljna upotreba: Kod opekotina, zagnojenih rana, varikoz-
nog ira, ekcema, u vidu kupke ili kompresa; a kod dentalnog
236
apscesa (gnojenja zuba), kao rastvor za ispiranje usne duplje i
drela.
Za kupku je potrebno: 30-60 g biljke na 1 litar vode. Dodaje se
i koren gaveza.
Ima svojstvo regeneracije (obnavljanja) tkiva.
U sluaju uljeva, preporuuje se meavina hajduice sa li -
em koprive, u vidu aja koji treba piti u koliini od 2-3 olje na
dan.
Biljka je od velikog znaaja za leenje obolelih enskih geni-
talija (polnih organa).
Preporuuju se terapije ajem od hajduice.
Proirena materica se uspeno lei sedeom kupkom sa
ekstraktima hajduice.
Koristi se i kod: Enurezis leukoreje (belog pranja kod ena) -
preporuuju se 2 olje aja dnevno.
Za fibrom materice (dobroudni tumor u vidu otoka miinih
vlakana), treba pripremiti sedeu kupku sa ajem od hajduice.
Mlade devojke koje jo nemaju menstruaciju, treba da piju po
olju aja od hajduice, na prazan stomak ujutro pre doruka,
sve dok se ne uspostavi ciklus. U menopauzi kod ena aj delu-
je umirujue.
Kod neuritisa, upranjava se kupka gornjih i donjih ekstremi-
teta (ruku i nogu) sa ekstraktima hajduice. aj od hajduice
ima lekovito dejstvo i kad je u pitanju nesvestica, munina, ga -
enje, bolovi u oima, suzenje oiju, kefalija (jaka, teka glavo-
bolja).
Migrena, prouzrokovana promenama vremena esto se ubla-
ava posle samo jedne olje aja od hajduice koji se pije vru, u
retkim gutljajima. Ako se aj pravilno i redovno pije, migrena
moe potpuno da nestane.
Deluje direktno na kotanu sr stimuliui obnavljanje krvi,
zbog toga se preporuuje kod oboljenja kotane sri, leukemije.
Pije se aj, upranjava se kupka i frikcija tinkturom od hajdui-
ce.
Kod raka plua se preporuuje aj od hajduice, ujutru i uve -
e, a preko dana aj od meavine iste biljke i korena iirota.
237
aj se pokazao kao uspean i kod hemoroida koji krvare, he -
matemeze (melene - crne bolesti, crnog proliva, crne boljke),
piroze (goruice).
Ovaj aj otklanja nedostatak apetita, nadimanje i greve u
stomaku, a koristi se i kod oboljenja jetre, upala gastro-intesti-
nalnog trakta i regulie probavu.
Uzimajui u obzir injenicu da hajduica pomae kod otea-
ne cirkulacije i grenja krvnih sudova, preporuuje se u leenju
ishemije srca (angina pektoris).
Koristi se i kod oboljenja bubrega.
Mast napravljena od hajduice, koristi se za uljeve.
Sedee kupke ili ispiranje dekoktom od ove biljke neutraliu
u potpunosti vaginalni svrab (vulvo-pruritis).
Nain upotrebe:
Infuzija: 250 ml vrue vode preliti preko 1 pune kaiice bilj-
ke. Ostaviti da odstoji pola minuta, a zatim se procediti.
Tinktura: Cvetove hajduice, prikupljene po sunanom vre-
menu, staviti u staklenu bocu i preko njih sipati votku jaine
40%. Zatim bocu zatvoriti i ostaviti na suncu 14 dana, nakon
ega treba procediti.
Mast od hajduice: 90 g putera ili margarina zagrejati i doda-
ti 15 g cveta od hajduice, svee ubranog i fino, sitno iseckanog,
kao i 15 g usitnjenih listova maline. Meati se sve dok se masno-
a ne istopi, a zatim skloniti sa vatre. Ostaviti da odstoji 12 aso-
va pokriveno. Sledeeg dana ponovo ugrejati, procediti kroz
pare platna ili gaze i sipati u istu teglu. uvati u friideru.
Sedea kupka: 100 g hajduice (cela biljka), ostaviti da odsto-
ji 12 sati u hladnoj vodi (macerat), a zatim zagrejati do kljuanja
i sipati u vodu za kupanje.
HMELJ (Humulus lupulus) Fam. Cannabaceae
Popularni nazivi: hmelina, falon, kudiljica, hmeljevina, kuke,
blust
Opis: ivopisna puzaviasta biljka. Raste po umarcima, es -
tarima, umama, vrbacima (pored vode), du zidova, ograda itd.
Njeno stablo je hrapavo, puzaviasto sa petljama, dok su listovi
238
sa drkama rasporeeni u paru, naspramno okrenuti na svakom
lanku i sa 3-5 renjeva, kao i listovi vinove loze, izreckani i srca-
stog oblika u bazalnom delu. Ima dve vrste cvetova (muke i
enske). enski cvetovi su formirani od mnotva uto-zelenka-
stih listia, poreanih u krug oko ose. Ovi listii su tako grupisa-
ni da daju cvetu ovalni (kupast ili iarkast) oblik, duine 2-3 cm.
Muki cvetovi su zeleni, dioini (koji poseduju oba pola, ali na
razliitim delovima postavljenim), rasporeeni u grozdove.
Plodovi su zrnasti, malo ulegnuti, svetlosmee boje, debljine
oko 2 mm. U bazalnom delu brakteja (listia) i na povrini listo-
va, uoljive su mnogobrojne lezde uto-narandaste boje, koje
sadre jedno smolasto ulje karakteristinog mirisa. Sakupljaju se
vegetativni vrhovi i enski cvetovi (iarke).
Sakupljanje: Vri se u vreme cvetanja, u periodu juli-avgust.
Pri sakupljanju, biljke se odlau u korpe ili torbice, kako se ne bi
nagnjeile ili omekale usled previsoke temperature. Posle saku-
pljanja treba ih izvaditi iz korpe ili torbice i drati u hladovini, u
istoj prostoriji kako bi povratile sveinu. Poto se ohlade, en-
ske cvetove treba poreati u tankom sloju radi suenja. Vano je
da sakupljene delove veoma dobro osuimo. Nikako ih ne treba
suiti pre nego to povrate sveinu i prirodan izgled. Biljke se
osveavaju tako to se izlau dejstvu vazduha, a moemo ih hla-
diti i rukom. U suprotnom, dobijaju braon boju i gube lekovita
svojstva.
Na ovaj nain osuene cvetove treba uvati u sanducima ob -
loenim hartijom, u kojima e biti dobro pritisnuti, a sanduci
treba da budu smeteni u suvim i mranim prostorijama.
Uslovi za upotrebu: Dolaze u obzir jedino enski cvetovi, koji
posle suenja imaju uto-zelenkastu boju. Neophodno je da cve-
tovi ostanu celi, a brakteje ne bi trebalo odvajati od cvetova, jer
se u protivnom gubi deo aktivne supstance - lupulina. Drka ne
treba da bude dua od 1 cm.
Aktivna svojstva: Cvetovi sadre isparljivo ulje, seskviterpen,
valerijanski estar, lupulin, mineralne supstance, tanin, estroge-
ne supstance, flavonske derivate.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (sredstvo protiv greva),
pod stie luenje eludanih sokova, diuretik (pospeuje mokre-
239
nje), lek protiv tuberkuloze, bakteriostatik (zaustavlja razvoj
bakterija u organizmu), umirujue deluje kod poremeaja geni-
talnih funkcija: blenoragije (kapavca), onanije, spermatoreje (n -
eprekidnog curenja semena) - zahvaljujui lupulinu.
- Spolja: Kao antiseptik (unitava zarazne mikroorganizme).
Terapijske indikacije: Insomnija (nesanica), tuberkuloza,
anoreksija, nervoza praena anksioznim stanjem (oseanjem
uznemirenosti), trihomonas vaginalis (zarazno oboljenje en-
skih polnih organa izazvano bakterijom trihomonas), akne (bu -
buljice), seboreja.
Nain upotrebe:
- Interna upotreba:
- Infuzija: Deluje kao sedativ - 1,5 kaika enskih cvetova na
200 ml vrue vode ostaviti da odstoji 2 minuta. Pije se podeljeno
u tri doze u toku dana. Isti postupak se primenjuje i kod pripre-
manja uspavljujueg sredstva: 1 kaika enskih cvetova na 200
ml vrue vode. Treba da odstoji 2 minuta. Pije se uvee pre spa-
vanja.
- Tinktura: 10 g enskih cvetova, potrebno je da odstoji u 90
ml alkohola jaine 90%. Uzima se 2-4 g dnevno.
Spoljna upotreba:
- Infuzija: Za akne i seboreju, koristi se 4 g biljke na 100 ml vo-
de, u vidu obloga; za vaginalno ispiranje: 8 g na 100 ml vode.
Mladi izdanci ili vegetativni vrhovi poseduju lekovito svojst-
vo u sluaju skorbuta, a takoe deluju i kao diuretik (sredstvo
koje pospeuje mokrenje). U ishrani se priprema kao povre, sli-
no pargli (viline metle - veoma cenjeno povre).
Na enskoj cvasti - iaricama, nalaze se lezde, koje se mogu
paljivo odvojiti od biljke, i od kojih se moe dobiti fini, uti prah
lupulin, koji se koristi kao lek. Deluje kao tonik (osveavajue),
stomahik i diuretik.
HRAST (Quercus robur) Fam. Fagaceae
Opis: Visoko, vrlo razgranato drvo. Listovi imaju kratke
peteljke i renjeve po obodu sa irokim polukrunim ivicama.
Muki cvetovi su u obliku dugih resa, dok su enski cvetovi gru-
240
pisani po 3-5. Plod je u obliku oraha, sa kupolastim omotaem
na kojem se nalaze sitne krljuti.
Stanita: Hrastove ume se najee nalaze u ravniarskim
brdskim predelima.
Upotrebljivi delovi: Kora sa mlaih grana (2-4 godine) i plod,
koji je ispren i samleven. Regulie funkciju intestinalnog trakta
(creva) kod proliva.
Sakupljanje: Kora se skida martu-aprilu, ree u jesen, u okto-
bru - novembru i sui se u senci ili u penici.
Aktivna svojstva: Tanin, kvercinska kiselina, elagna i galna
kiselina, gorke supstance - kvercin i floroglucin, pektin, kalci-
jum-oksalat.
Farmakoloko dejstvo: Antidijaretik (protiv proliva), he-
mos tatik (zaustavlja krvarenje), antisudorifik (protiv znojenja),
tonik (osveavajue dejstvo na kou), adstrigens (izaziva steza-
nje), antiinflamator (protiv zapaljenja).
Terapijske indikacije: Hronina dijareja (hronini proliv),
me troreja (curenje krvi, sluzi iz materice), hemoptizija (iskalja-
vanje sukrviavog ispljuvka), hematurija (mokrenje krvi - kao lek
koji otklanja simptome), enteritis (upala creva), hemoroidi (u -
ljevi), analne fistule (zagnoji na analnom otvoru - maru), gingi-
vitis (upala desni), faringitis (upala drela), opekotine, leukoreja
(belo pranje), impetigo (kono oboljenje), intertrigo (ojedine).
Nain upotrebe:
Interno: - Dekokt: 1 kaiicu sitno samlevene kore, kuvati 5
minuta u 250 ml vode do kljuanja, a zatim ostaviti da odstoji 10
minuta. Procedi se i pije po 2 olje dnevno, zaslaeno medom, u
mlakom stanju.
Spolja: - Koncentrovani dekokt: 10 g lia i kore na 1 litar vode
(ponavlja se isti princip). Upotrebljava se kao sredstvo za ispira-
nje usne duplje, vagine i kao kupka za noge.
- Oblog: Prekrivaju se delovi zahvaeni hemoroidima (uljevi-
ma).
- Prah: Zaustavlja krvarenje iz nosa, a takoe se osuena i sa -
mlevena kora upotrebljava kao oblog za isceljenje dekubitusa
(rana usled dugotrajnog leanja).
241
IVANJSKO CVEE (Galium verum) Fam. Rubiaceae
Popularni nazivi: ivan-cvet, broac, dremovka, jovanova
trava
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, sa jakom etvrtastom ili
oblastom stabljikom. Visoka je 20-80 cm. Listovi su uzani, pravi
(dugaki 15-25 cm, a iroki svega 0,5-2 mm), zailjeni i imaju
povijene ivice. Sa unutranje strane su pokriveni kratkim, meka-
nim vlaknima. Listovi (8-12) su kruno rasporeeni oko stablji-
ke. Cvetovi su mali, zlatno-uti, prijatno miriu na med. Raspo -
reeni su tako da formiraju bogate ansamble cvetova u obliku
piramide. Cvetovi su koncentrisani u zavrne cvasti. Svaki cvet
ima po 4 latice. Plodovi su mali, suvi i glatki.
Stanita: Veoma esto se moe nai na livadama, proplanci-
ma, panjacima, pored puteljaka, a u vreme cvetanja je povijena
nadole.
Postoji vie vrsta: Galium aparine i Galium mollago.
Druga vrsta od pomenute dve biljke raste po umarcima (es -
tarima) i ima zlatno-ute cvetove, jak, medni miris. Moe se nai
i ispod osuene trave u zimskom periodu.
Sve tri vrste imaju slina lekovita svojstva i koriste se na isti
nain.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.
Sakupljanje: Obavlja se u toku cvetanja, u periodu maj-sep-
tembar i sui se u senci.
Aktivna svojstva: Tanin, limunska kiselina, enzimi.
Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za preiavanje), diuretik
(pospeuje mokrenje), sedativ, regulator metabolizma tiroidne
lezde.
Terapeutske indikacije: Anemija (malokrvnost), akne (bubu-
ljice), oboljenja uterusa (materice), hidropsija (vodena bolest),
oboljenja mokrane beike i bubrega, histerija, epilepsija (pada-
vica), ir (furunkul), lezije (povrede), gojaznost, insomnija (ne -
sa nica), vrtoglavice.
Protiv izbijanja osipa, moe se koristiti i u obliku kupke. Is-
piranje rana dekoktom od ove biljke podstie proces zarastanja.
242
Sve sok od ove biljke se moe naneti direktno na kou obolelog
tj. povreenog mesta, a zatim ga treba ostaviti da se osui.
Osnovna namena ivanjskog cvea kao lekovitog bilja je lee-
nje oboljenja tiroidne lezde. U ovom sluaju se koristi vru aj
za ispiranje grla, to je mogue dublje i ee, a takoe se moe
i piti.
Predeo tiroidne lezde se mae mau od ivanjskog cvea.
Kod oboljenja glasnica, preporuuje se ispiranje usne duplje
i drela ajem napravljenim od ove biljke.
U sluaju kancera jezika i grkljana, takoe se vri ispiranje
ajem od ivanjskog cvea i pije se 4-6 olja dnevno aja od sle-
dee meavine: 300 g nevena, 100 g hajduice, 100 g koprive.
Jednu punu kaiicu ove meavine preliti sa 250 ml vrele vode.
Ostaviti da odstoji 2 minuta i procediti. Piti po 1 kaiku na sva-
kih 20 minuta.
Kod kancera koe primenjuje se mast od ivanjskog cvea i
pije se aj od ove biljke, koprive i hajduice.
Protiv oboljenja bubrega i mokrane beike, priprema se
meavina ivanjskog cvea, mrtve bele koprive (Lamium album)
i zlatnice (Solidago virgaurea).
Ova ajna meavina e veoma uspeno regulisati funkciju
preostalog bubrega u sluajevima gde je jedan bubreg odstra-
njen operacijom. Treba piti 3-4 olje pomenute meavine u to ku
dana.
Kod renalne insuficijencije (smanjene funkcije bubrega), koja
podrazumeva dijalizu, blagotvorno deluje ista meavina aja, 4
olje dnevno. Piti 1 olju aja pre doruka, a ostale 3 olje u toku
dana.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 250 ml kljuale vode preliti preko 1 kaike bilja i
ostaviti da odstoji 30 sekundi (ako je biljka svea) ili 2 minuta
(ako je biljka osuena).
- Mast:
1) Sveu biljku oprati i dok je jo vlana, iz nje iscediti sok po -
mou sokovnika. Puter se topi tako to se stavi u manji sud, koji
se postavi unutar vee posude sa kljualom vodom i dri se sve
dok se puter lagano ne istopi, a zatim se dobijena smesa sipa u
243
tegle i ostavi da odstoji dok ne ovrsne. Na ovaj nain se postie
odvajanje masnoe od vode.
2) Masnoa koju smo dobili na opisan nain, malo se zagreje
tako da se moe pomeati sa sokom od ivanjskog cvea. Dobro
se promea dok masa ne postane kompaktna.
3) Mast koju smo na ovaj nain dobili, treba ostaviti da se
ohladi i uvati u friideru.
IIROT (Acorus calamus) Fam. Araceae
Popularni nazivi: sabljar, vodeni bour, kalmus, uti ljiljan,
miriljava trska, tatarsko zelje
Opis: Zeljasta biljka visoka 60-150 cm, sa listovima koji su pu -
nog oblika, pravi, kopljasti i lie na listove rogoza. Cvast je groz-
dasta, u obliku mamuze. Rizom je lankovit, mesnat, poloen
horizontalno u mulju na obalama voda. Pljosnata stabljika, viso-
ka do 1,5 m, razdeljena je na etiri ruba koji nose samo jedan list
dugaak 20-80 cm. Stablo ima na sredini jedan mali konus (klip)
zelenkaste do uto-kestenjaste boje. Klip nosi mnogobrojne her-
mafroditne cvetove koji imaju perigon (unutranji cvetni veni)
formiran od 6 zelenih delova i muke polne organe - 6 pranika.
Plod je crvenkasta bobica. Koren je debljine jednog prsta i dui-
ne do 1 m, otrog i gorkog ukusa kada je u sveem stanju. Kada
je osuen, kora je bez ukusa. Raste na obalama reka, bara, jezera
ili uz tekue vode gde je ljunkovito tlo.
Upotrebljivi delovi: Rizom.
Sakupljanje: Koren se vadi u rano prolee (mart-april) ili u
kasnu jesen (septembar-oktobar). Cveta u maju i junu. Koristi se
koren koji je prepoznatljiv po trouglastim mrljama na svojoj
povrini. Spolja je tamno-crvene i beliasto-roze boje, ponekad
ukaste, a iznutra aromatinog je mirisa i gorkog ukusa.
Nakon sakupljanja se opere hladnom vodom, oisti od vlak-
na i kore, a zatim se sui. uva se u platnenim dakovima.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, azaron, aracilni aldehid, eu-
ge nol, ugljeni hidrati, triterpenski alkoholi, gorke supstance, ta -
nin, dekstrin, kolin, vitamin S, amidon.
244
Farmakoloko dejstvo: Stomahik (za eludac), aromatizant
(zain za jelo), sredstvo za umirenje bolova, antispastik (protiv
greva), analgetik (protiv bolova), karminativ (protiv nadimanja
i gasova), sedativ (umirujue dejstvo), depurativ (za preiava-
nje krvi).
Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani),
trbune kolike (bolni napadi u predelu trbuha), neuroza, na -
dima nje, dispepsija (loe varenje usled poremeaja luenja elu-
danih sokova), enterokolitis (upala tankog i debelog creva),
gas tritis.
U obliku vodenog macerata se koristi da podstakne rad elu-
ca i probavu (s obzirom na svoja gorka svojstva).
Koren stimulie usporeni metabolizam i lekovit je u sluaju
gastritisa sa smanjenim luenjem kiseline, sputenog eluca,
gubitka telesne teine. Takoe blagotvorno deluje u sluajevima
opte rehabilitacije bolesnika.
Iirot pozitivno deluje na ceo gastro-intestinalni trakt (orga-
ne za varenje), kao i na lezde: jetru, slezinu, uni mehur, pan-
kreas.
Kod dijareje (proliva) i dizenterije, 6 kaika (supenih) na dan
i 2 olje aja od nevena normalizuju rad creva. Sueno korenje,
kada se vae polako, pomae puaima da ostave duvan.
U sluajevima raka creva i plua, kod pacijenata koji gube
telesnu teinu, iirot u kombinaciji sa ajem od hajduice daje
dobre rezultate.
Protiv promrzlina pomau tople kupke sa iirotom.
Korenje se ostavi da stoji tokom noi u hladnoj vodi. Na -
rednog dana zagrejati do kljuanja, a zatim se skloni sa vatre i
ostavi pokriveno 5 minuta. Ovu infuziju moemo podgrevati
po to se ohladi i ponovo koristiti do etiri puta. Ovakve kupke,
zajedno sa kupkama od koprive pomau kod slabe periferne cir-
kulacije (hladne ruke i noge). U ovom sluaju kupka treba da je
to toplija.
Nain upotrebe: 1 ravna kaiica korena se stavi u 250 ml hla-
dne vode i ostavi da stoji 12 sati. Zatim se malo zagreje i proce-
di.
245
Pije se 1 (supena) kaika pre jela i jedna posle jela, ujutro, u
podne i uvee, (ukupna dnevna koliina je 6 kaika). Ovo vai za
odrasle, dok deca uzimaju (3 puta dnevno) po 1 (kafenu) kaii-
cu na isti nain kao i odrasli.
- Kompletna kupka: Oko 200 g korena iirota ostaviti preko
noi (12 sati) u 5 litara hladne vode, a zatim ugrejati do kljuanja
i ostaviti 5 minuta na stranu. Dobijena tenost se dodaje u vodu
za kupanje.
IMELA (Viscum album) Fam. Loranthaceae
Popularni nazivi: melina, veska, visk, omelj
Opis: Poluparazitska biljka koja se razvija na granama voaka
(jabuke, ljive), ili stabala (breza, topola) kao i na boru i omori-
ki. Raste kao lisnati grm sferinog oblika. Ima kratke, cilindri ne,
glatke i debele stabljike koje su ravasto razgranate. Grane su
okruglaste, markantne, a u osnovi imaju par paperjastih brakte-
ja uto-zelenkaste boje.
Ima stalne listove koji su rasporeeni po dva na voru, bez dr-
ke, tupi, iri u gornjoj polovini, koasti, izbrazdani sa 5-6 para-
lelnih nervura zelene boje. Listovi ne opadaju, a sa unutranje
strane osnovice lista kao i na vrhu grana, rastu uti ili uto-ze -
lenkasti cvetovi, rasporeeni u bone gomilice, odnosno po 2-3
na gornjem delu grane. Cvetovi su hermafroditni (muki na jed-
noj strani, enski na drugoj), sa po 4 latice. Plodovi su loptastog
oblika, beli, transparentni, sazrevaju zimi i sadre lepljiv i sladak
sok. Ptice se hrane sokom i pritom prenose seme na susedno
drvo. Cela biljka se fiksira za domaina preko haustorija. Ovu
vrstu imele (Viscum album) ne treba meati sa imelom hrasta
(Lorantus europaeus) iji listovi imaju tamno- zelenu boju i nisu
stalni (opadaju). Cvast je grozdasta, a sama biljka parazitira na
hrastu. Kod imele, plod sazreva u jesen i ostaje na grmu do pro-
lea. To je bela bobica sa samo jednim semenom. Od ove biljke
se koriste mlade grane sa liem, ili lie, ili samo grane.
Sakupljanje lia se obavlja od oktobra do decembra i od
mar ta do aprila, sa jabuke, kruke, ljive itd.
Ne sakuplja se sa vrbe, hrasta, lipe, etinara koji su otrovni.
246
Suenje se obavlja u dobro provetrenim i suvim prostorijama.
Aktivna svojstva:
- Lie: Triterpenski saponini, oleanolinska kiselina, acetil-
holin, holin, inozin.
- Lie i mlade grane: Triterpenski saponini, oleanolinska ki-
selina, acetil-holin, inozitol, viscin, viskotoksin, mineralne ma -
te rije, slobodne aminokiseline, viscinska kiselina, polisaharid,
vi tamini C i E.
Uslovi za upotrebu: Biljka ne treba da sadri grane deblje od
0,5 cm.
Farmakoloko dejstvo: Koronarni i periferni vazodilatator
(i ri arterije srca i olakava njegovo snabdevanje krvlju; takoe
iri i periferne krvne sudove), bradikardizant (usporava rad sr -
ca), hipotenzor (sniava krvni pritisak), kardiotonik (okrepljuju-
e dejstvo na srani mii), diuretik (pospeuje mokrenje), an -
timitotik (protiv tumora).
Terapeutske indikacije: Arterioskleroza, srana oboljenja, hi-
potenzija i hipertenzija (snien i povien krvni pritisak), obolje-
nja bubrega, veliki kaalj, stalno tucanje, astma, epilepsija (pa -
davica), histerija, dijabetes (eerna bolest).
Lie i grane imele nisu otrovni. Jedino je plod otrovan kada
se unosi u organizam.
Ako se primeni spolja, oblog od plodova imele u sluaju pro -
mrzlina daje vrlo brzo rezultate.
Ustanovljeno je da postoji veza izmeu toksinosti (otrov -
nos ti) biljke i njenog porekla (drveta na kojem raste). Najvie
lekovitih svojstava sadri imela koja raste na jabuci, kruki, lji-
vi. Ova biljka uestvuje u regulisanju metabolizma. Osobe koje
pate od hroninih poremeaja metabolizma, treba da piju re -
dov no aj od imele, u periodu od 6 sedmica. U ovom sluaju
neophodno je piti 2 olje aja dnevno, jednu ujutru i jednu uve -
e. Imela je delotvoran lek, kako protiv arterioskleroze, tako i kao
preventiva infarktu. Posle infarkta, piju se 3 olje aja na dan - 6
sedmica, 2 olje - 3 sedmice i 1 olja dnevno - 2 sedmice. Treba
uzimati po pola olje pre i posle obroka (doruka, ruka i vee-
re). Budui da sadri aktivne supstance koje normalizuju ceo
247
cirkulatorni sistem, ova biljka uzrokuje pad visokog krvnog pri-
tiska i normalizuje nizak pritisak.
Inae, aj od imele treba piti 6 sedmica, jedanput godinje: 3
olje dnevno - 3 sedmice, 2 olje - 2 sedmice, 1 olja -1 sedmica;
dalje je dobro nastaviti sa po 1 oljom aja ujutru, tokom cele
godine. ak i kada je re o hipertenziji koja se ve due vremena
ispoljava, imela daje dobre rezultate. enama se preporuuje
ovaj aj u sluaju menstrualnih smetnji, naroito kod obilnih
krvarenja, kao i krvarenja posle poroaja i u klimaksu.
Kod epistaksisa (krvarenja iz nosa), aj od imele se koristi za
ispiranje nosne upljine.
Nain upotrebe:
- aj pripremljen u vidu hladnog macerata: 1 puna kaiica
imele treba da odstoji u 250 ml hladne vode 12 asova, zatim se
malo zagreje i procedi. Ako je potrebna vea koliina u toku da -
na, aj se uva u termostatu.
- Sve sok: Svee lie i stabljike treba oprati, i dok su jo mok -
ri staviti ih u centrifugu sokovnika i ostaviti da se ocede.
- Mast: Svee bobice imele se pomeaju sa hladnom masno-
om (margarinom). Koristi se protiv promrzlina.
ISLANDSKI LIAJ (Cetraria islandica) Fam. Parmeliaceae
Popularni nazivi: islandska mahovina, islandska lihena,
islandska pletika, ertanska trava
Opis: Liaj sa pranikom, visine 10 cm, podeljenim u nejed-
nake renjeve, lepog talasastog izgleda sa trepljama na krajevi-
ma. Kada je pranik vlaan, ima tamno-maslinastu boju sa belim
flekama. U suvom stanju je hrskaviav.
Stanita: U planinskim predelima, na velikim nadmorskim
vi sinama i stenovitom zemljitu.
Upotrebljivi delovi: Ceo liaj.
Aktivna svojstva: eeri (lihenin, izolihenin), gorka materija
(cetrarinska kiselina), gume, ursinina kiselina, estri, lakton, tri-
terpenske supstance.
248
Farmakoloko dejstvo: Tonik (sredstvo za osveavanje), sto-
mahik (za eludac), febrifuga (protiv groznice), antivomitiv
(pro tiv povraanja), ekspektorans (za izbacivanje sluzi iz grudi).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), povraa-
nje (munina), febrilna stanja (groznica i poviena telesna tem -
pe ratura).
Nain upotrebe:
Dekokt: 1 kaiica biljke treba da odstoji u hladnoj vodi neko-
liko sati. Zatim se voda baci i odaspe se nova voda u kojoj se bilj-
ka kuva 5 minuta, kako bi se odstranila gorka supstanca (cetra-
rin).
Kod oboljenja respiratornog trakta (disajnih organa), prepo-
ruuju se 2-3 olje dnevno mlakog aja, zaslaenog medom.
Pro tiv povraanja pije se hladan aj.
Takoe, postiu se vrlo dobri rezultati u leenju bronhitisa i
velikog kalja korienjem dekokta dobijenog kuvanjem 1 kaii-
ce biljke u 250 ml mleka, u trajanju 10 minuta.
U toku leenja treba koristiti i druge biljke koje sadre tanin.
Ne koriste se koncentrovani preparati, jer mogu prouzroko-
vati gubitak ula dodira i paralizu centralnog nervnog sistema.
Nikako ne upotrebljavajte ovu biljku (islandski liaj) ako ima-
te ir na elucu ili na dvanaestopalanom crevu.
Tinktura: 20 g liaja treba da odstoji 10 dana u 100 ml alko-
hola jaine 70%. Uzima se 15-20 kapi dnevno.
ISOP (Hysopus officinalis) Fam. Lamiaceae
Popularni nazivi: hisop, blagovanj, blagoran, pravi vrisak,
vuzak
Opis: Mali grm sa drvenastim stablom, visine 30-80 cm. Lis -
tovi su punog oblika, na krajevima uzani i kopljasti. Cvetovi su
plavi, ree bele boje, rasporeeni u vertikalnom nizu, tako da
for miraju jednostrano klasje. Cveta u julu, avgustu.
Stanita: Ukrasna biljka, raste u blizini obradivog zemljita.
Aktivna svojstva: Isparljivo ulje, heterozid, guma, gorke sup-
stance, sterolni sastojci, triterpenski sastojci, hisopin, saponin,
holin, tanin, mineralne soli.
249
Sakupljanje: Pre ili za vreme cvetanja. Suenje se vri u senci.
Farmakoloko dejstvo: Behik (protiv kalja), ekspektorans
(za iskaljavanje), diuretik (pospeuje mokrenje), holagog (po -
mae luenje ui), digestiv (olakava varenje, a takoe i izlui-
vanje gnoja), vulnerarija (sredstvo za isceljenje rana), revulzija
(od voenje suvine krvi), tonik (osveavajue dejstvo).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), astma,
dispneja (oteano disanje), bubrena oboljenja, diskinezija (ote-
ano luenje ui), dispepsija (poremeaj u varenju), aerofagija
(gutanje vazduha), abdominalni meteorizam (nagomilavanje
vaz duha u elucu, nadimanje), entorzije (uganua), povrede.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kaiicu dodatu na 250 ml vrele vode treba
ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 2-3 olje na dan, zaslaene me -
dom.
Za osobe poveane nervne razdraljivosti, kao i za decu, pre -
poruuju se manje doze.
U obliku komprese (obloga od vie puta presavijenog platna
ili gaze), koristi se u sluaju uganua. Takoe se koristi u vidu
rastvora za ispiranje usne duplje i drela, kod angine.
Sirup od isopa: Na 100 g isopa, sipati se 1 litar vrele vode i os -
ta viti da odstoji dok se ne ohladi. Zatim procediti i dodati se 1600
g meda. Ova smesa se zagreva i pre nego to provri, skloni se sa
vatre. Ponovo se ohladi i uzima 4-6 kaika (supenih) na dan u
sluaju obolenja respiratornog trakta (disajnih organa).
JAGOREVINA (Primula officinallis) Fam. Primulaceae
Popularni nazivi: jaglika, jagorika, kunjavac, jaglac, galina
Opis: U prvim danima prolea kod ove biljke se moe prime-
titi rozeta ovalnih, naboranih, vlaknastih i u osnovi jako suenih
listova. Iz sredine ove lisnate rozete u aprilu pojavljuje cveto-
nosno stablo, ponekad prekriveno nenim trepljama, visoko do
20 cm, bez listova, koje se zavrava ansamblom sitnih cvetova u
obliku tita. Cvetovi imaju po pet spojenih latica uto-zlatne
boje, sa mirisom meda, koji su priklonjeni i tako meusobno
250
ras poreeni da podseaju na jedan mali buket na vrhu stabla,
bez lia.
Stanita: Po poljanama i proplancima, u brdskim predelima
sve do podalpskih zona, ree u dolinama. Cveta u rano prolee.
Sakupljanje: Sakupljaju se kako cvetovi, tako i korenje. Ko re -
nje se sakuplja pre nego to biljka sasvim uvene, u periodu april-
oktobar, ili u kasnu jesen, septembar-oktobar, dok se cvetovi be -
ru u aprilu-maju.
Koren se opere i to pre sui, bilo na suncu, bilo u dobro pro-
vetrenim prostorijama. Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno
oformljeni, u aprilu-maju, sa ili bez aice. Treba ih paljivo od -
lagati u korpe i suiti rasporeene u tankom sloju na hartiji, u
tam nim i provetrenim prostorijama. Cvetovi treba da budu dob -
ro osueni, jer e se u protivnom uplesnjaviti. Posle suenja se
uvaju u vreama, daleko od svetlosti i vlage.
Aktivna svojstva: Saponozid, triterpen, flavonoid (vitamin C).
Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da budu odvojeni, svetlo-
ute boje i bez drke. aica bi trebalo da ima karakteristinu
zelenu boju.
Korenje je upotrebljivo kada ima belo-ukastu boju, karak-
teristian miris i ne treba ga meati sa ostacima stabla.
Farmakoloko dejstvo: Ekspektorans (za izbacivanje sluzi iz
grudnog koa, za iskaljavanje), emetik (izaziva povraanje), se -
k retolitik (zaustavlja izluivanje sluzi), sedativ (umirujue sred-
stvo protiv bolova).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica),
pneumonija (upala plua), nervna oboljenja, insomnija (nesani-
ca), reumatska oboljenja, srana oboljenja. Za nesanicu se pri-
prema meavina aja od: 50 g jagorevine, 25 g lavande, 10 g
kantariona, 15 g hmelja, 5 g korena valerijane.
Na punu kaiicu biljke sipati se 1/4 litre vrele vode i ostaviti
da odstoji 3 minuta. Ovaj aj treba piti dok je veoma vru, gutljaj
po gutljaj, pre spavanja, ako je neophodno moe se zasladiti sa
malo meda. Preporuljiv je u sluaju migrene, sranih oboljenja,
ishemine kardiopatije (nedovoljna snabdevenost srca kiseoni-
kom), izbacivanja bubrenog kamenca.
251
Za proleni period se preporuuje sledei aj: 50 g jagorevi-
ne, 50 g pupoljaka cveta od zove, 15 g koprive, 15 g korena mas -
laka. Pupoljci zovinog cveta predstavljaju drke cveta u zele-
nom, neotvorenom stanju.
Staviti jednu punu kaiicu ove meavine na 1/4 litre vrele
vode, i ostaviti da odstoji 3 minuta. Moe se zasladiti medom.
Za srana oboljenja se preporuuje vino od jagorevine koje
se moe pripremati u prolee. Flaa od 2 litra se napuni sveim
cvetovima jagorevine, bez pritiskanja odozgo, a zatim se preko
toga nalije beli nerazblaeni sok od groa. Cvetovi treba da bu -
du prekriveni tenou. Flaa koja je nehermetiki zatvorena dr -
i se na suncu, 14 dana. Za vreme srane krize, po potrebi uzi-
mati se po gutljaj ovog vina. U sluaju sranih tegoba treba uzi-
mati 3 kaike dnevno.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica na 1/4 litre kljuale vode, ostavi se
da odstoji kratko (1/2 - 2 minuta).
JEAM (mladi - Nordeum vulgare) Fam. Poaceae
Popularni nazivi: arpa, belo ito, jemiak, jemak
Mladi jeam, kao biljka sa izvanrednim dejstvom na ceo orga-
nizam, naroito u vidu zelenog soka od jema, otkrie je dokto-
ra Joihide Hagivare (Yoshihide Hagiwara), doktora medicine,
na Univerzitetu Kumamoto. Za svoja istraivanja ideje i otkria
u oblasti ishrane i farmakologije, dr Hagivara je dobio bezbroj
priznanja i nagrada od strane guvernera Osake, Udruenja za
pronalazatvo, Farmaceutskog udruenje Japana, a takoe i od
mnogobrojnih profesora medicinskih nauka iz Japana. On je
jedan od osnivaa "Kompanije zdravlja" u Japanu.
Doktor Joihide Hagivara je ve od svoje dvadesete godine
bio oduevljen i preokupiran farmacijom, pripremajui vitami-
ne, analgetike i druge biljne preparate. Njegova istraivanja i na -
pori da pronae izvor zdrave hrane sa enzimskim dejstvom u ci -
lju spreavanja prevremenog i naglog starenja i oboljenja, potvr-
eni su od strane Meunarodne Fondacije za preventivnu medi-
cinu, na drugom godinjem simpozijumu: "Zaustavljanje proce-
252
sa starenja", odranom u novembru 1981. godine, u Felt
Forumu.
Poto je otkrio udotvorno dejstvo soka od mladog jema,
dok tor Hagivara osniva "Udruenje zelenih", koje se bavi pro-
movisanjem i propagiranjem soka od mladog jema.
U sledeoj eksperimentalnoj studiji koja je obuhvatila 150
biljnih sorti, doktor Hagivara je otkrio da mladi jeam sadri
sup stance sa najveim lekovitim dejstvom koje su neophodne
organizmu.
Otkria doktora Hagivare - efikasnost soka od mladog jema
u leenju bolesti i odravanju zdravlja - rezultat su trinaestogo-
dinjeg istraivanja na planu ljudske ishrane, sa ciljem da se pro-
nau posrednici koji uestvuju u procesu rehabilitacije obolelog
organizma, kao i u zaustavljanju razgradnje i starenja elija.
Mladi jeam je potvrdio svoje lekovito dejstvo.
Kada mlada biljka jema dostigne visinu od 20-30 cm, tada
sadri maksimum hranljivih sastojaka potrebnih ljudskim elija-
ma. U ovoj fazi razvoja, listovi jema sadre najvie vitamina iz
grupe B (B
1
, B
2
, B
6
, B
12
), nikotinsku kiselinu, vitamin E, vitamin C
i velike koliine gvoa, kalcijuma, mangana, magnezijuma,
mo libdena, germanijuma, cinka, bakra, litijuma, bioflavonoida,
polisaharida i polipeptida.
Biohemijski sastav mladog jema daje ovoj biljci izuzetna te-
rapijska svojstva, naroito sposobnost usporavanja starenja eli-
ja.
Izuzetna zastupljenost proteina, vitamina, minerala i enzima
doprinosi veoma dobrom funkcionisanju ljudskog organizma.
U poreenju sa ostalim biljkama, mladi jeam sadri:
- preko 250 puta vie vitamina A od zelene salate;
- preko 25 puta vie kalijuma od banane;
- preko 11 puta vie kalcijuma od mleka;
- preko 11 puta vie gvoa od celera;
- preko 7 puta vie vitamina C od pomorande;
- preko 10 puta vie vitamina B
1
od spanaa;
- preko 23 puta vie biotina (faktor iz grupe vit. B) od mleka.
- 2000 mikrograma aktivne SOD (superoksid dismutaze) u
porciji od 2 g mladog jema u prahu.
253
Superoksid dismutaza je aktivni proteinski enzim sa izvan-
rednim efektom u leenju bolesti, revitalizaciji organizma i us -
poravanju procesa starenja. Ovaj enzim spreava dejstvo slo-
bodnih radikala. Dr Miltron Fried potvruje da ovi slobodni ra -
dikali potpomau starenje elija i pojavu bolesti. Mladi jeam je,
do sada, najbogatiji poznati izvor SOD. Ova supstanca bi mogla
ublaiti patnje miliona bolesnih ljudi.
Koristei mladi jeam svakodnevno, u obliku soka, pacijenti
zapaaju izvanredne rezultate u pogledu energije i vitalnosti. U
nastavku dajemo rezultate postignute upotrebom soka od je -
ma, na nain kako ih je predstavio dr J. Hagivara.
1) Potreba za kraim snom: "Budim se dva sata ranije", "Od
totalne iscrpljenosti, do potpune vitalnosti za kratko vreme",
"Ponovo posedujem mladalaku snagu".
2) Vie energije kod fizikih i intelektualnih napora, pobolj -
anje pamenja, bistrina uma: "Ukoliko je vitalnost organizma
opala, potrebno je due spavati", "Zahvaljujui mladom jemu,
spavam dva sata manje u toku noi, i na taj nain poinjem po -
sao ranije, sa vie energije. Imam vie vremena za rad i za svoju
porodicu."
3) Regulisanje krvnog pritiska: "Dvadeset pet godina sam bo -
lovao od hipertenzije (visokog krvnog pritiska). Sada je on nor-
malizovan, zahvaljujui mladom jemu."
4) Zamenjuje pilule za umirenje bolova:
- smiruje bolove i upale zglobova (artritis).
"Dvanaest godina sam oseao bolove u predelu glenjeva.
Mladi jeam me je oslobodio ovih tegoba i uzimanja lekova."
"Prestao sam da uzimam medikamente protiv upale zglobo-
va. S radou oekujem vie energije."
"Skoro potpuno eliminie bolove u kolenima, i apsolutno
vra a savitljivost vratnim prljenovima.
"Spasao sam se bolova u ramenu, a vrat je ponovo postao
normalno pokretljiv. Ne oseam vie ni bolove u zglobovima."
5) Eliminisanje vika telesne teine, kod gojaznosti.
6) Reavanje problema akni:
"Mladi jeam je reio problem akni kod nae dece, a meni u
velikoj meri povratio sveinu."
254
255
T
a
b
e
l
a

1
:

S
a
d
r

a
j

s
o
k
a

o
d

z
e
l
e
n
o
g

j
e

m
a

u

p
o
r
e

e
n
j
u

s
a

o
s
t
a
l
i
m

n
a
m
i
r
n
i
c
a
m
a
"Ponovo zraim mladalakom energijom i nemam vie
akne."
7) Antiinflamatorno dejstvo (protiv upala).
8) Revitalizacija koe, putem rehidratacije isuenog epider-
ma (gornji sloj koe) koji prati proces starenja.
9) Poveava potenciju (seksualnu mo).
Kao zamenu za biljke u sveem stanju (u zimskom periodu),
dr Hagivara je predloio "sok od mladog jema u prahu", koji
sadri enzime sline onima koji postoje u elijama ljudskog or -
ganizma.
Superoksid dismutaza (SOD) preventivno deluje kod starenja
elija, kolagenih bolesti (zapaljenja vezivnog tkiva i sitnih krvnih
sudova: lupus, perniciozna anemija, sklerodermija, dermatomi -
ozitis, poliarteritis) i leukemije.
Treba znati da peena riba i meso sadre supstance sa kance-
rogenim dejstvom, mnogo jaim nego to je to sluaj sa benzo-
pirenulom, koji se nalazi u duvanu i koji poseduje toksina svoj-
stva. Neutraliui otrovno dejstvo pomenutih supstanci mla di
jeam spreava nestanak raka.
Sok od mladog jema poseduje jae antiinflamatorno dejstvo
(sanira zapaljenske procese), od kortizona i fenil-butazona, bez
prateih komplikacija.
Po svom hemijskom sastavu, mladi jeam je jedna od naj-
vrednijih zelenih namirnica, koja obezbeuje organizmu vita-
mine, minerale, enzime, hlorofil i ostale esencijalne nutritivne
ele mente koji ostaju dezintegrisani i u aktivnom stanju (u soku,
i u vidu praha).
Prah od mladog jema (Barley Green) se dobija dehidrataci-
jom sveeg soka od mladog jema, na snienim temperaturama,
tako da enzimi ostaju aktivni. Ne sadri nesvarljive supstance.
Prilikom uzgajanja jema od kojeg se dobija sok, ne treba
koristiti pesticide ili hemijske supstance.
Terapeutske indikacije: Leenje sokom od mladog jema je
delotvorno kod sledeih oboljenja: anoreksije (odbojnosti
prema hrani), stomatitisa (infekcije usne duplje), oboljenja oi -
ju, gastritisa (upale eludane sluznice), ira, kancera (raka), ko -
litisa (upale debelog creva), pankreatitisa (upale pankreasa),
256
obo ljenja jetre (hepatitisa, ciroze, holecistitisa), ishemine kar-
diopatije (nedovoljnog snabdevanja srca kiseonikom), cerebral-
ne ateroskleroze (zakreenja arterija mozga), infarkta (sranog
udara), hipertenzije i hipotenzije (povienog i snienog krvnog
pritiska), bronhijalne astme (oteanog disanja usled suenja lu -
mena bronhija), bronhitisa, fipa, plunih zaraznih bolesti izaz-
vanih virusom, tuberkuloze plua, alergijske kijavice, hormona-
lnih poremeaja, dijabetesa melitusa (eerne bolesti), gojazno-
sti, psiho-motorne retardiranosti (usporenosti psiho-fizikih
funkcija), neurastenije (slabosti ivaca), insomnije (nesanice),
i zofrenije (psihikih poremeaja), epilepsije (padavice), neural-
gije trigeminusa (bolova petog modanog ivca), facijalne ne -
uralgije, akutnog reumatizma u zglobovima, lumbalnog iijasa,
artritisa (upale zglobova), akni (bubuljica), efelida (pegi), der-
matitisa (upale koe), ekcema, varikoznog ira (rana usled pro-
irenih vena donjih ekstremiteta), tromboflebitisa (upala vena
usled zakreenja trombom - usirenom krvlju), hemoroida (ulje-
va), analnog ira (ira u predelu anusa - mara), hemoragija
(krvarenja), dismenoreje (menstruacije praene bolovima), os -
teoporoze (upljikavosti kotanog tkiva), fraktura (preloma), avi-
taminoze (nedostatka vitamina), opadanja kose, steriliteta (ne-
plodnosti), impotencije (seksualne nemoi).
Nain upotrebe:
1 kaiicu praha od mladog jema sipati u 150-200 ml vode ili
vonog soka (1 kaiica praha = 2 g).
Ne rastvara se u vruim napicima.
Sok se pije u retkim gutljajima, pre jela.
Kada se uzimaju dve porcije dnevno (0,5 g - 2 g za porciju),
ujutro i uvee, pre jela, one predstavljaju za zdravog oveka iz -
vor energije i sveine.
U sluaju bolesti, pacijent treba da konzumira po 3 porcije
dnevno (ujutro, u podne i uvee).
Sve sok od mladog jema: 50 ml sveeg soka se pomea sa
150 ml vode ili soka od jabuka.
257
KAMILICA (Matricaria chamomilla) Fam. Asteraceae
Popularni nazivi: kamomila, materinjak, carev cvet, popadi-
ka, romanika
Opis: Zeljasta samonikla jednogodinja biljka, sa stablom
koje se grana pri vrhu, i visoko je 20-30 cm. Listovi su glatki,
rasporeeni u po dve grupe, sa paralelnim linearnim segmenti-
ma. Sitni cvetovi su grupisani u cvetne glave na vrhovima grana.
Boni cvetovi su beli, a njihove latice su sjedinjene u obliku jezi-
ka, dok su centralni cvetovi uti i zaobljeni, sa laticama koje su
nazubljene sa spoljne strane (po 5 zubaca).
Lekovita kamilica ima karakteristian, prodoran miris i razli-
kuje se od drugih vrsta koje su joj srodne po cvetnoj glavi koja je
okruglasta, kupasta, iznutra prazna, dok meu cvetovima koji se
polako otvaraju sa cvetnice, ne postoje brakteje ili priperci
(listovi u ijem se pazuhu nalazi cvat). Plodovi su ahenije bez
latica. Kamilica raste kako na obraenom, tako i na neobrae-
nom tlu. Cveta od maja do septembra.
Upotrebljivi delovi: Cvetovi, bez drke, i to sakupljeni u peri -
odu maj-avgust.
Sakupljanje se vri po suvom vremenu, poto se povue rosa.
Uvenuli cvetovi se ne beru. Sakupljanje se obavlja rukom ili spe-
cijalnim eljem, uz zahvatanje samo cvetnih glava.
Cvetove treba poreati u senci kako bi povratili sveinu, a za -
tim ih provejati kako bi se odstranila praina i druge nepoeljne
estice. Posle ovoga, cvetovi se proputaju kroz reeto radi selek-
cije i ujednaavanja. Na ovaj nain se izdvajaju mali cvetovi i oni
koji su ubrani sa drkom. Proces odstranjivanja ovih drugih (sa
drkom) se obavlja paljivo, pokretima gore-dole pri emu se
cve tovi sa drkom izbacuju na povrinu, a zatim se odstranjuju
rukom.
Suenje cvetova se vri u suarama, ili dobro provetrenim
tavanima. Cvetovi se raire na hartiji u veoma tankom sloju. Ako
ih suimo na tavanu, treba ih okretati kako se ne bi uplesnjavili.
Ovo meutim, treba raditi veoma paljivo, kako bi se izbeglo
drob ljenje cvetova.
258
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, azulin, kamazulun, flavonozid,
holin, matricin, epigenin, umbeliferon, salicilna kiselina, fito-
ste rin, supstance kumarinske prirode sa spazmolitikim dej-
stvom.
Farmakoloko dejstvo: Anestetik - neutralie bol, dezinfici-
jens (unitava zarazne mikroorganizme), antiinflamator (spre-
ava zapaljenja), antiseptik (protiv trovanja), bakteriostatik (za -
ustavlja razvoj bakterija u organizmu), baktericid (unitava bak-
terije), sedativ (umirujue sredstvo), karminativ (protiv nadima-
nja i vetrova), antispastik (protiv greva u elucu i crevima), ci -
ka trizant (za isceljenje rana), sudorifik (podstie znojenje), anti-
dijareik (protiv proliva).
Kamilica nije uzalud smatrana "univerzalnim lekom", naro-
ito kada su deca u pitanju.
Terapeutske indikacije: Gastritis, enterokolitis (upala tankog
i debelog creva), dijareja (proliv), nadimanje, crevne kolike (bol -
ni napadi), dismenoreja (menstruacija praena bolovima), ame-
noreja (izostanak menstruacije), insomnija (nesanica), orhitis
(za paljenje monica), nefritis (upala bubrega), konjunktivitis
(upa la sluzokoe oka), gangivitis (upala desni), apsces (gnojno
zapaljenje tkiva, zagnoj).
Kupke i ispiranje kamilicom umirujue deluju kod stanja is -
crpljenosti.
Kamilica stimulie peristaltiku (aktivnost) creva, a da pri to -
me ne izaziva njihovo pranjenje (putem stolice), i zato je pre -
poruljiva je kod hemoroida (uljeva) kako za internu upotrebu
u obliku aja, tako i spolja u vidu masti od kamilice.
Kod sinuzitisa (upale sinusa) se vri inhalacija parom od
kamilice, dok se neuralgija (bolest ivaca koja se manifestuje u
naletima u odreenim delovima tela, a nije izazvana nekim vid -
ljivim anatomskim, promenama) lei utrljavanjem ulja od kami-
lice. Ona otklanja umor u udovima, a kuvani cvetovi pripremlje-
ni u obliku kae i primenjeni na predeo obolele mokrane bei-
ke umanjuju bolove.
Takoe, kod bolova u uima blagotvorno deluje toplo ulje, 2-
3 kapi, 2 puta dnevno.
Ulje od kamilice se koristi i za masau paralizovanih udova.
259
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica na 250 ml vode.
- Kompresa: 250 ml vrueg mleka se prelije preko 1 pune (su -
pene) kaike kamilice i ostavi da odstoji 30 sekundi do 2 minuta.
Procedi se i koristi u mlakom stanju u vidu obloga za oi (protiv
bolova).
- Inhalacija: 1 litar kljuale vode se prelije preko 4 pune kai-
ke kamilice, a zatim se vri inhalacija (udie se para ispod peki-
ra).
- Ulje od kamilice: Flaa se napuni cvetovima kamilice koji su
sakupljeni po sunanom vremenu. Pri tom, cvetove ne treba na -
bijati.
Preko njih se sipa maslinovo ulje i to tako da prekrije cvetove
u sloju od 2 cm. Flaa se zaepi i uva na suncu 14 dana, zatim
se procedi i sipa u manje flaice, koje se uvaju na hladnom.
- Mast od kamilice: Priprema se na isti nain kao i od nevena
(vidi: Neven).
- Dodatak za kupku: Za kompletnu kupku koriste se 2 pune
ake kamilice. Za umivanje i pranje kose -1 puna aka kamilice
stavljena u kljualu vodu.
KANTARION (Hypericum performatum) Fam. Hypericaceae
Popularni nazivi: kantarion, uta metlica, bogorodina ruka,
bljuzga, zvonac, gorac
Opis: Zeljasta, ivopisna biljka. Ima pravu, razgranatu i glatku
stabljiku, visoku 30-60 cm, sa vorovima i dva ruba. Listovi su
mali, naspramno rasporeeni u paru (na svakom voru, bez dr -
ke), glatki, duguljasto-ovalnog oblika, sa sitnim providnim ta -
kama. Cvetovi imaju zlatno-utu boju i grupisani su u obliku
tita na vrhu stabljike i grana. Imaju zailjene aine listie, lati-
ce sa crnim takicama, najvie po ivicama, i mnogobrojne pra -
nike. Raste po panjacima, estarima, umovitim terenima, kao
i pored puteva. Cvetovi ove biljke su rasporeeni tako da formi-
raju tit, a mogu se prepoznati po crvenom soku koji se dobija
kada pritisnemo cvetove prstima. Sakupljaju se cvetovi, kao i ce -
la biljka, u junu-julu, kada pupoljci ponu da se otvaraju. Ako bi
260
se sakupljali kasnije, cvetovi bi pocrneli u toku suenja, to ih
ini nepodesnima.
Cvetovi kao i biljka se sue u senci, raireni u tankim sloje-
vima, treba ih uvati od svetlosti kako ne bi pocrneli. Posle sue-
nja se uvaju u suvim prostorijama, u dakovima od platna.
Stanita: Raste po suvim livadama i glogovcima.
Uslovi za upotrebu: Cvetovi posle suenja moraju zadrati
svoju zlatno-utu boju i treba da budu bez drke. Doputeno je
prisustvo listia pomeanih sa cvetovima. Biljka ne treba da bu -
de dua od 20 cm.
Aktivna svojstva: Tanin katehinske prirode, male koliine
etarskog ulja smetenog u providnim takicama listova, flavon-
ski glikozidi kao hiperin, rutin, kvercetin, lokalizovani u laticama
i epidermu stabljike i listova, obojene materije (hipericin) koje
se nalaze u crnim takama na povrini biljke, karotin, saponin,
askorbinska kiselina, nikotinska, valerijanska kiselina, galakto-
za, holin.
Farmakoloko dejstvo: Interno: Antiseptik (protiv zaraznih
klica), antiinflamator za jetru i creva, holeretik (sredstvo koje po -
mae luenje ui), adstrigens (izaziva stezanje), cikatrizant (za
isceljenje rana).
Spolja: Trofik i analgetik kod opekotina (nutritivno i umiru-
jue dejstvo), antiinflamator, gingival (protiv upala desni), cika-
trizant (za isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Akutni hepatitis i progresivni hroni-
ni (akutna upala jetre i hronina, sa tendencijom irenja zapa-
ljenskog procesa), hronini kolitis (upala debelog creva), ir na
elucu, holecistitis (upala unog mehura), insomnija (nesani-
ca), somnambulizam (mesearstvo), enurezis (nekontrolisano
mok renje), pavor nokturn (nemiran san), reumatizam.
Kantarionovo ulje je najbolje meu uljima za isceljenje rana:
umiruje bolove, deluje antiinflamatorno i sanira ozledu.
aj se koristi kod nervnih oboljenja, neuralgije trigeminusa
(trogranog ivca na licu). Piju se 2-3 olje dnevno, u retkim gut -
ljajima, a bolna zona se masira kantarionovim uljem.
261
Spolja: Rane, uboji, dekubitus (rane usled dugotrajnog lea-
nja). Protiv opekotina, cvetovi maceriraju u ulju od lanenog
semena. Primenjuje se u sluaju crvenila koe posle sunanja.
Nain upotrebe: - Infuzija: 1 punu kaiicu dodati na 250 ml
vrele vode, treba da odstoji 30 sekundi (svea biljka) ili 2 minuta
(suena biljka).
- Ulje: Cvetove sakupljene po sunanom vremenu staviti u
fla u, a preko njih naliti maslinovo ulje. Cvetovi treba da budu
potpuno prekriveni uljem. Dobro zatvorena flaa se stavi na
sun ce ili pored pei, nekoliko sedmica (4-6). Posle odreenog
vremena ulje e postati crveno. Procedi se kroz platno, a ostatak
cvetova kantariona se dobro iscedi i dobijeno ulje se uva u boci
tamnije boje. U ovom postupku moemo koristiti umesto masli-
novog, suncokretovo ulje, a protiv opekotina, treba upotrebiti
laneno ulje. Kantarionovo ulje zadrava svoja lekovita svojstva
do dve godine ako se uva u friideru.
Drugi nain pripreme: 20 g suenog kantariona nakvasiti sa
20 ml koncentrovanog alkohola i posle 12 sati dodati 200 ml sun-
cokretovog ulja. Ova meavina se dri u vatrostalnoj posudi i
zagreva 3 sata pomou kljuajue vode (vatrostalni sud sa mea-
vinom je u drugom - veem sudu delimino potopljen u kljua-
juu vodu), uz povremeno meanje. Posle 2-3 dana se procedi
kroz platno. Posle jednog dana ponovo se procedi pri emu se
dobija bistro ulje, crvenkaste boje. Ulje se uva na tamnom i
hladnom mestu.
- Tinktura: 2 olje cvetova, skupljenih po sunanom vreme-
nu, ostaviti da odstoje u 1 litar votke jaine 40% 3 sedmice, na
suncu ili na toplom mestu, a zatim procediti.
- Sedea kupka: 1 kofa puna kantariona (stabljika, listovi, cve-
tovi) ostavi se da odstoji u hladnoj vodi preko noi. Sledeeg jut -
ra se ugreje do kljuanja, a tenost se dodaje u vodu za kupanje.
Kupka traje 20 minuta. Blagotvorno deluje kod nervnih obolje-
nja (vidi: Preslica - sedea kupka).
262
KAUN (Orchis morio) Fam. Orchidaceae
Popularni nazivi: kaunak, vranak, gorov cvet, svraji luk
Opis: Zeljasta viegodinja biljka, visoka 25-40 cm, sa dobro
razvijenom lukovicom. Stabljika je jednostavna, uspravna, listo-
vi su duguljasti i kopljasti. Cvetovi su ljubiasti i rasporeeni u
cvast na kraju stabljike.
Stanita: Livade, panjaci, estari.
Upotrebljivi delovi: Lukovica.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije.
Sakupljanje: U jesen ili u prolee.
Farmakoloko dejstvo: Emoliens (za umekavanje), antiin -
flamator (protiv zapaljenja), antidijareik (protiv proliva). Na -
rodna medicina pripisuje ovoj biljci svojstvo afrodizijaka, prepo-
ruujui je kod smetnji u seksualnoj dinamici.
Terapijske indikacije: Katar creva, kolitis (upala debelog cre -
va), dijareja (proliv), oporavak posle bolesti.
Nain upotrebe: Dekokt: 2 g lukovice kuvati 3 minuta u 250
ml vode ili mleka. Zatim ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti po 2-
3 olje dnevno.
KLEKA (Juniperus communis) Fam. Cupressaceae
Popularni nazivi: smreka, venja, borovnica, klekinja, smreki-
nja
Opis: Grm visine 1-2 m, sa po tri igliasta, uvek zelena lista,
rasporeena du stabljike. Cvetovi su razliitog pola (mukog i
enskog) i otvaraju se u aprilu-maju. Plod je bobica nepravilnog
oblika crne boje, veliine zrna graka na kojoj se odozgo moe
videti trostruki nabor. Sazreva tek u drugoj godini ivota.
Stanita: Po panjacima, stenovitim mestima, vrbacima, u -
mama, uglavnom u planinskim predelima. Upotrebljivi delovi:
Plodovi.
Vreme sakupljanja: Kad su zreli plodovi, od septembra do
de cembra. Boja bobica treba da bude crna.
Sakupljanje i suenje: Ukoliko je mogue, beru se normalno
razvijeni, zreli plodovi, koji se zatim proseju kroz sito. Suenje se
obavlja na suncu ili u dobro zagrejanim prostorijama.
263
Farmakoloko dejstvo: Aperitiv (za poboljanje apetita), ana-
lgetik (protiv bolova), diuretik (pospeuje mokrenje), protiv kos -
tobolje, antiseptik (ubija zarazne mikroorganizme), emenagog
(iza ziva izostalu menstruaciju).
Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani),
artritis (upala zglobova), reumatizam, kostobolja, infekcija u-
nih kanala, prostatitis (upala prostate), hronini bronhitis (hro-
nina upala bronhija - dunica), kamen u ui, poremeaji u
men strualnom ciklusu, leukoreja (belo pranje kod ena).
Nain upotrebe: - Infuzija: 5 g samlevenih bobica treba da
odstoji 5 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnevno.
- Tinktura: 100 g samlevenih bobica ostaviti da omeka u 1/2
litre alkohola jaine 45-50%, u trajanju od 4-5 dana, a zatim pro-
cediti. Uzimati 15 kapi dnevno, u aju ili supi.
Spolja se primenjuje kod reumatizma, u obliku frikcija (trlja-
nja obolelih mesta).
Knajpova kura (vidi: Poglavlje II).
Esencija kleke moe da deluje kao droga ili kao uspavljujue
sredstvo.
KOKOTAC (Melilotus officinalis) Fam. Fabuceae
Popularni nazivi: draljika, dralika, konjska detelina, velika
detelina
Opis: Zeljasta, dvogodinja, medonosna biljka sa uspravnom
stabljikom, visokom 80-200 cm. Lie je trolisnato, ima ovalan ili
elipsast oblik (sa gornje strane vie zaobljen, nalik na jaje) i bo -
no je nazubljeno. Cvetovi su mali, uti, rasporeeni u dugake
cvasti. Cvetonosne stabljike polaze iz bazalnog dela lista, sa
unu tranje strane. Cveta u periodu maj-avgust.
Stanita: Raste po livadama, usevima.
Upotrebljivi delovi: Cvetonosne grane koje se sakupljaju u
vreme cvetanja (maj - avgust). Sue se u senci.
Aktivna svojstva: Kumarin-glikozidi, melilotizid, glukoza,
tanin, etarsko ulje.
Farmakoloko dejstvo: Periferni vazodilatator (iri periferne
krvne sudove), antispastik (protiv greva), antikoagulant (spre-
264
ava zgruavanje krvi), hipotenzor (sniava krvni pritisak), diu-
retik (pospeuje mokrenje), ekspektorans (za iskaljavanje), an -
ti septik (protiv klica), umirujue dejstvo (u vidu kupke), antiinf-
lamator (protiv zapaljenja), vulnerarija (za izleenje rana).
Terapeutske indikacije: Hipertenzija (povien krvni pritisak),
bubrena oboljenja, one bolesti, hronini hepatitis (hronina
upala jetre), bronhijalna astma (oteano disanje usled suenja
lu mena bronhija), dentalni apsces (zagnoj zuba), gingivitis
(upa la desni), lezije (povrede), reumatizam, flebitis (upala ve -
na), arterioskleroza, insomnija (nesanica), neuralgija.
Nain upotrebe:
Interno: - Infuzija: 1 kaiica cvetova dodati na 250 ml vrele
vode, treba da odstoji 2 minuta. Piti 2 olje aja dnevno.
Spolja: - Rastvor za ispiranje ili oblog: kod oboljenja oiju, za
ispiranje rana, dentalnog apscesa, gingivitisa, afti, laringitisa
(upala grkljana).
- Kataplazma: protiv zapaljenja.
KOPRIVA (Urtica doica) Fam. Urticaceae
Popularni nazivi: obina kopriva, pitoma kopriva, arulja,
egavica
Opis: Zeljasta, ivopisna biljka sa bodljikavim trepljama. Ima
listove u obliku srca, bono nazubljene, ovalne i kopljasto-za-
iljene. Cvetovi su rasporeeni u paru i smeteni su u zadeblja-
njima listova sa njihove unutranje strane, dui su od drke lista.
Plod je ahenija.
Cveta od juna do kasne jeseni. Raste kako na obraenom,
tako i na neobraenom zemljitu.
Upotrebljivi delovi: Listovi sakupljeni u periodu maj-novem-
bar i koren sakupljen u jesen.
Sakupljanje koprive na veim povrinama se vri kosidbom i
otkidanjem listova sa stabljike, i to odozdo nagore. Otkidanje se
obavlja jo dok je biljka u sveem stanju. Pre odvajanja listova na
ovaj nain, odstrane se pouteli listovi i vrhovi. Listovi se sue u
senci, prostrti u tankom sloju.
265
Uslovi za upotrebu: Proizvod ne sme da sadri ostatke sta -
blji ke, kao ni pocrnele listove.
Aktivna svojstva: Provitamin A, vitamin B
2
, C i K, hlorofil, fla-
vonoid i sluzaste materije, esencijalne kiseline, esencijalno ulje,
masno ulje.
Farmakoloko dejstvo:
Interno: Hemostatik (zaustavlja krvarenja), emoliens (sred-
stvo za umekavanje), ekspektorans (za iskaljavanje), trofik
(nu t ritivno dejstvo), aktivira cirkulaciju krvi uz oslobaanje his -
tamina, eliminie mokranu kiselinu i hlorate, adstrigens (izazi-
va stezanje), antiseptik (protiv klica), diuretik (pospeuje mokre-
nje), antidijareik (protiv proliva), hipoglikemijant (smanjuje ni -
vo eera u krvi).
Spolja: Cikatrizant (stimulie regeneraciju tkiva).
Terapeutske indikacije: Kefaleja (teke glavobolje), anemija
(malokrvnost), dijabetes melitus (eerna bolest), gojaznost, re -
nalna litijaza (kamen u bubregu), reumatizam, kostobolja, he -
moragija postpartum (krvarenje posle poroaja), dizenterija,
zas tarele rane, varikozni ir, hronini ekcem.
Protiv hemoroida koji krvare preporuuje se sledei aj: list
koprive 20 g, cvet hajduice 20 g, kora kruine (Rhamnus fran-
gula) 60 g. Izmeati i od ovoga uzeti po jednu (supenu) kaiku
preko koje se prelije 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 mi -
nuta, a zatim procediti. Pije se jedna i po aa pred spavanje. U
sluaju avitaminoze (nedostatka vitamina) terapija koprivom
okrepljujue deluje na ceo organizam.
Cela biljka - stabljika, list, cvet i koren, ima lekovita svojstva.
Kopriva je efikasan lek kod oboljenja urinarnog trakta (mok -
ranih puteva). Takoe, stimulie peristaltiku creva (rad creva) i
preporuuje se u okviru terapije svakog prolea.
Dobro je piti aj pripremljen od vrhova svee koprive, u tra-
janju od 4 sedmice, u prolee i u jesen. Pije se po olja aja 30
minuta pre doruka, a zatim 1-2 olje u toku dana, polako, u ret-
kim gutljajima. aj se pije nezaslaen. Moe se kombinovati sa
nanom i kamilicom.
Preporuuje se terapija ajem (kao napitak) u periodu od me -
sec dana kod oboljenja jetre, une kese, slezine, u sluaju tu -
266
mora, ira, kolitisa (upale debelog creva), pulmonalne kongesti-
je (nadiranja krvi u plua). aj ne treba kuvati, jer se na taj nain
unitavaju aktivna svojstva.
Kopriva je uspena u leenju virusnih i bakterijskih oboljenja.
Starenjem telo gubi gvoe i pojavljuju se simptomi umora i
iscrpljenosti. ovek osea slabost i redukovanu mo aktivnog
delovanja.
Kopriva, zahvaljujui gvou koje poseduje, u opisanom slu-
aju deluje veoma uspeno, a posle odreenog vremena, organi-
zam se oporavlja.
aj od koprive se primenjuje u sluaju hidropsije (vodene
bolesti), budui da deluje kao diuretik (pospeuje mokrenje),
zatim kod anemije (malokrvnosti), hloroze (bledila usled izosta-
janja menstruacije) kod mladih devojaka, leukemije.
Kad su u pitanju alergije, aj treba piti due vremena.
Protiv iijasa koristi se kupka od koprive (200 g koprive za 1
kupku).
Za spreavanja opadanja kose, prilikom pranja treba koristiti
sledeu meavinu: dekokt od korena koprive kojem se dodaje
infuzija od lista koprive. Kou kosmatog dela glave treba masira-
ti tinkturom od koprive koja se priprema od korenja sakupljenog
u prolee ili u jesen.
Koa se svakodnevno masira ovom tinkturom.
Kopriva je veoma delotvorna kod periferne arteriopatije
(obo ljenja perifernih, tj. krvnih sudova ekstremiteta). Mnoge
osobe bi mogle izbei amputaciju noge primenjujui "kupku
nogu" ajem od koprive. U ovom sluaju se koristi topla kupka u
dekoktu od koprive. Trajanje kupke -10 minuta.
Tegobe prouzrokovane perianalnim irom (na maru) otkla-
njaju se upotrebom 3 olje aja od koprive dnevno uz dodatak 1
kaiice vedske tinkture na svaku olju aja.
Kod astenije (slabosti organizma), ekcema, mikotinih obo-
ljenja (gljivinih oboljenja) nogu, piti 3 olje aja od koprive
dnev no, a noge drati u aju od ruse i mejeg groa (Arcto -
staphylos uva ursi).
267
Protiv raka na elucu, takoe je preporuljiv aj od koprive.
Inae, upotrebom ovog aja, deluje se preventivno u procesu
stva ranja malignih tumora. J
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica koprive dodate u 250 ml vrele vode,
treba da odstoji 30 sekundi i da se potom procedi (kada je u pita-
nju svea biljka); suena kopriva stoji 2 minuta u vruoj vodi.
- Tinktura: Korenje prikupljeno u prolee ili u jesen, usitniti i
sipati u flau, do vrha. Preko toga dodati votku jaine 40%, tako
da biljka bude prekrivena alkoholom. Zatvorenu flau treba os -
taviti na suncu ili na zagrejanim mestima 14 dana, posle ega se
procedi.
- Kupka nogu: 1 puna aka korenja, koje je dobro oprano i a -
ka koprive (list i stabljika), ostavi se da odstoji u hladnoj vodi (5
litara) 12 sati, zatim se ugreje i koristi za kupku u trajanju od 20
minuta. Iste biljke se mogu koristiti 2-3 puta.
- Za pranje kose: Sud od 5 litara napuniti sveom ili suenom
koprivom i kuvati na tihoj vatri do kljuanja, a zatim skloniti u
stranu i ostaviti da odstoji poklopljen 5 minuta.
Ako se koristi koren koprive, 1 puna aka macerira (odstoji) u
hladnoj vodi 12 sati, posle ega se ugreje do kljuanja, skloni sa
vatre i ostavi poklopljeno 10 minuta. Za pranje kose se koristi
domai sapun.
KUKURUZ (Zea Mays) Fam. Poaceae
U naoj zemlji se uzgajaju na velikim povrinama mnogo-
brojne sorte kukuruza.
Upotrebljivi delovi: U terapiji se koriste tukovi, poznati i
pod nazivom - kukuruzna svila, koja se sakuplja u vreme cveta-
nja, ili najkasnije dok je kukuruz jo nedozreo, odnosno pre ne -
go to polen pone da se istresa iz cvetova. Sui se u senci.
Kukuruzna svila, suena u tankim slojevima lii na vlakna du -
gaka i do 20 cm, debljine oko 0,5 mm, tamno-ute ili smee
boje, bez ukusa i sa karakteristinim mirisom.
Aktivna svojstva: Kalijumove soli, kalcijumove soli, silicijum
dioksid, saponin, etarsko ulje, alantoin, vitamini C, E, K.
268
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), he -
mo statik (zaustavlja krvarenje), antiinflamator (protiv zapaljen-
skih procesa), holagog (za bolje luenje ui).
Ako vam nedostaje diuretik (sredstvo koje izaziva mokrenje),
onda pijte aj od kukuruzne svile koji je takoe dobar i za mrav-
ljenje (protiv gojaznosti).
Ako se kukuruzna svila nepotpuno osui i u tom stanju uva,
ona gubi svoje diuretiko svojstvo i postaje laksativ (sredstvo za
proiavanje creva).
Terapijske indikacije: Artritis (upala zglobova), diskinezija
(ote ano i nepravilno pranjenje une kese), holecistitis (upala
une kese), hronina upala jetre, kamen u ui i bubregu, ne -
fritis (upala bubrega), cistitis (upala mokranog mehura), kosto-
bolja, reumatizam, gojaznost, enureza (nesposobnost zadrava-
nja mokrae), dismenoreja (bolna menstruacija), hemoragija
(iz liv krvi). Kod bubrenih napada i enureze uzima se po kaika
aja na svaka 3 sata.
Nain upotrebe: Infuzija: 250 ml vrele vode preliti preko 1
kaiice kukuruzne svile i ostaviti da odstoji 30 sekundi. Ne za -
slauje se. Piti 3-4 olje na dan.
KUPINA (Rubus fructicosus) Fam. Rosaceae
Popularni nazivi: kupinjaa, ostriga, murga
Opis: Grm zatien pravim ili zakrivljenim trnjem. Stablo je
rogljasto, uspravno ili povijeno, sa listovima koji su prstenasto
rasporeeni i imaju sitna vlakna sa unutranje strane. Beli ili ro -
ze cvetovi su rasporeeni u obliku tita i otvaraju se u junu-julu.
Mesnati, jedri, crni plodovi, prijatnog su, slatko-kiselkastog uku -
sa.
Stanita: esto se nalazi po umama, estarima, neograe-
nim mestima, itd.
Upotrebljivi delovi: Listovi i plodovi.
Sakupljanje: Listovi se beru u maju-junu i sue se u senci.
Plo dovi se konzumiraju zreli.
Aktivna svojstva: Vitamin C, tanin, flavon, organske kiseline.
269
Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (stee sluzokou), anti -
sep tik (protiv trovanja), antidijareik (protiv proliva), hemostatik
(zaustavlja krvarenje), diuretik (pospeuje mokrenje), vulnerari-
ja (za isceljenje rana), antiinflamator (spreava upale).
Terapeutske indikacije: Dijareja (proliv), kolitis (zapaljenje
de belog creva), gingivitis (upala desni), gastro-enteritis (upala
eluca i creva), analni ir (ir na anusu), leukoreja (belo pranje),
oboljenja bubrega i mokrane beike.
Nain upotrebe: - Interno:
- Infuzija: 1 kaiica na 250 ml vode.
- Spoljanja upotreba:
- Rastvor za ispiranje usta i drela (gargarizma): uzima se
koncentrovanija infuzija (2 kaiice na 1 olju vode), 2-3 puta
dnev no.
U obliku kataplazme, koristi se kod uljeva ili analnog ira.
Kod leukoreje se preporuuje vaginalno ispiranje koncentrova-
ni jom infuzijom, pripremljenom od kupinovog lia.
Plodovi su jestivi i bogati prirodnim eerima i vitaminom C.
LAVANDA (Lavandu1a angustifolia) Fam. Lamiaceae
Popularni nazivi: lavandula, marijanac, levanda, despik, trma
Opis: Prizemna zeljasta biljka, visoka 30-100 cm, bogato raz-
granata. Iz drvenastog etvorouglastog stabla niu zeljaste jed-
nogodinje grane. Listovi su uzani, duguljasto-kopljastog izgle-
da, bez drke, u poetku zlatne boje, a kasnije zeleni. Cveta u pe -
riodu jun - avgust. Cvetovi su ljubiasto-plavi i rasporeeni u vi -
du tankog, isprekidanog klasa.
Stanita: U naoj zemlji jedino kao kultivisana (gajena) biljka.
Upotrebljivi delovi: Vrhovi biljke i cvetovi.
Sakupljanje: Vrhovi (cvetne krunice) se sakupljaju u junu-av -
gustu u vreme cvetanja i to poev od druge godine ivota biljke.
Takoe se u istom periodu sakupljaju i izdvojeni cvetovi sa vrho-
vima i granama.
Aktivna svojstva: Alkoholi, linalol, borneal, geraniol, cineol,
kumarini derivati.
270
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), anti-
spazmolitik (protiv greva), sudorifik (podstie znojenje), tonik
(osveavajue dejstvo), dezinfekciono sredstvo, febrifuga (protiv
groznice), blagi hipnotik (sredstvo za uspavljivanje).
Terapeutske indikacije: Oligurija (smanjeno izluivanje mo -
k rae), uremija (poveanje azotnih materija u krvi), astenija (sla-
bost), bolesti zavisnosti, preterana nervna razdraljivost, kijavi-
ca, laringitis (upala jednjaka), bronhitis (upala bronhija), veliki
ka alj, astma (sipnja), grip, insomnija (nesanica), migrena (teke
glavobolje), leukoreja (belo pranje kod ena), pruritis (svrab ko -
e), lezije (povrede).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 5 g biljke ostaviti da odstoji 3 minuta u 1 litar vrele
vode. Piti 2-3 olje dnevno. Ovaj aj ima umirujue dejstvo. Ako
koristimo koncentrovaniju infuziju (20-30 g biljke na 1 litar vru -
e vode, 3 minuta), imae nadraujue, diuretiko, dezinfekcio-
no i tonizirajue dejstvo, a moe se koristiti i kao sudorifik (pod-
stie znojenje).
- Tinktura: 100 g cveta drati 15 dana u 1/2 litra alkohola. Za -
tim procediti i uvati u dobro zatvorenoj flai.
Koristi se za trljanje kosmatog dela glave jer uvruje vlasi
kose. Oblog koji se dri 10 minuta na bolnim mestima, ublauje
i sanira bolove kod reumatizma i kontuzija.
Kao gargarizma (nekoliko kapi na 1 au mlake vode), prepo-
ruuje se u sluaju ranica na sluzokoi usana i jezika.
Panja! Ne upotrebljavati u velikim dozama jer dovodi do
prerazdraljivosti, praene nervnom i sranom slabou, pospa-
nou, padom telesne temperature.
LAZARKINJA (Asperula odorata) Fam. Rubiaceae
Popularni nazivi: mirisni bro, crvenac, lazarica
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, sa razvijenim i razgrana-
tim korenom. Stabljika je jednostavna, visoka 10-25 cm i ima
etiri ivice. Listovi su kopljasti, sjajni, glatki (bez vlakana), sa
hrapavim ivicama i sredinjom nervaturom, prekriveni otrim
dlaicama, kruno rasporeeni oko stabljike (po 6-8 u grupi).
271
Cvetovi su beli, sa drkom, titasto rasporeeni na krajevima
stabljike i imaju zvonastu krunicu, (duine 3-5 mm), po emu se
razlikuje od ivanjskog cvea (Galium verum). Imaju veoma pri-
jatan miris. Suvi plod je pokriven vrstim i povijenim trepljama.
Stanita: Raste na senovitim mestima, po umama, naroito
bukovim.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.
Sakupljanje: Sakuplja se u vreme cvetanja, maj-juni, a sui se
u senci, ali to je pre mogue. uva se u suvim prostorijama.
Tre ba je suiti zajedno sa belim cvetovima.
Aktivna svojstva: Glikozid, esencijalno ulje, vitamin C.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), sedativ
(umi rujue dejstvo), tonik (osveavajue sredstvo), digestiv (po -
mae varenje), diuretik (pospeuje mokrenje), antiseptik (protiv
klica).
Terapeutske indikacije: Izraena psiho-vegetativna labil-
nost, insomnija (nesanica), palpitacije (lupanje srca), anksioz-
nost (uznemirenost, ojaenost), neuralgija (bolest nervnog sis -
tema), dispepsija (oteano varenje), insuficijencija jetre (redu-
kovana funkcija jetre), ikter (utica), renalna litijaza (kamen u
bub regu), hidropsija (vodena bolest), edem (otok).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica treba da odstoji 3 minuta u 250 ml
vrele vode. Procediti i piti po 3 olje aja na dan, zaslaene
medom.
Spolja:
- Kao rastvor za ispiranje vaginalne upljine i rana.
LINCURA (Gentiana lutea) Fam. Gentianaceae
Popularni nazivi: sranik, srenjaa, gore, gencijan, kouti-
na brada
Opis: Zeljasta viegodinja biljka, visoka 40-140 cm, sa listovi-
ma postavljenim jedan naspram drugog, koji su iroki i elipsas -
tog oblika. Stablo je prepuno utih cvetova, koji su smeteni u
bazalnom delu listova. Plod je aurast. Biljka se razvija polako,
poinjui da cveta tek u treoj, a ponekad ak i u desetoj godini
272
ivota. Rizom se razvija iz dela stabla koji je pod zemljom, za -
debljao je i duine do 1 m. Na povrini je naboran i crveno-
smee boje, dok je iznutra uto-crvenkast, ak narandast.
Stanita: Raste po livadama i panjacima, od planinske do
podalpske zone, Budui da je retka biljka, pod zatitom je dra-
ve.
Upotrebljivi delovi: Rizom i koren.
Aktivna svojstva: Gorki heterozidi, genciopikrin, gencioama-
rin, tanin, holozid, gencijanin, obojene materije.
Sakupljanje: Obavlja se u martu-aprilu ili septembru-okto-
bru. Poto se dobro oisti od zemlje i odvoji tanje korenje, saku -
p ljeni materijal se sui ili se isee na manje komade veliine 2-3
cm.
Ne pere se, jer bi pranje otealo suenje, koje treba da bude u
senci, u suprotnom se umanjuju njegova lekovita svojstva.
Farmakoloko dejstvo: Stomahik (lek za eludac), gorki tonik
(sredstvo za osveenje), holagog (sredstvo za luenje ui), hel-
mintik (protiv glista), febrifuga (protiv groznice).
Terapeutske indikacije: Diskinezija (oteano i nepravilno
pra njenje une kese), parazitoze creva, anoreksija (odbojnost
pre ma hrani), oporavak od bolesti, astenija (nemo, slabost or -
ga nizma), febrilno stanje (groznica).
Nain upotrebe:
- Dekokt: Kuva se kaiica praha dobijenog od korena u 1/2
litre vode, 15-20 minuta. Procediti i piti 3 puta dnevno pre jela.
- Prah (od samlevenog korena): uzimati na vrh noa, 3 puta
dnevno.
- Tinktura: 2 kaike praha od korena drati u flai (tamnije
boje) uz dodatak alkohola jaine 40-70%. Ostaviti da odstoji 10-
14 dana uz svakodnevno mukanje. Pije se 10-15 kapi na dan.
Delotvorna je kod povraanja, munine pri putovanju, umo -
ra, depresije, stresnih stanja. Osobama koje oseaju tegobe pri
putovanju, preporuuje se 5-10 kapi pre putovanja.
- Vino-tonik: Osveavajue sredstvo koje se priprema mea-
njem 3 (supene) kaike praha od korena, sa 60 ml alkohola jai-
ne 40-70%. Ostavi se da odstoji jedan dan, a zatim se doda 1 litar
soka od groa. Svakodnevno se promuka 3-6 puta u periodu
273
od 10-14 dana. Uzima se po jedna kaika pre jela, kao aperitiv.
Isto farmakoloko dejstvo imae: Gentiana pannonica, (sa tam -
no-purpurnim cvetovima), kao i Gentiana punctata (sa utim,
otvorenim cvetovima pokrivenim purpurnim takicama),
Gentiana asclepiadea (koja raste po umama) i Gentiana crucia-
ta (koja je veoma rasprostranjena i ima je po ravnicama, polji-
ma).
Ne preporuuje se predugo korienje ove biljke, jer bi mogla
izazvati smetnje u probavi, povraanje, nesvesticu i muninu,
kon vulzije (grenje, trzaje), obnubilacije (pomraenje vida,
uma).
LJUBIICA (Viola odorata) Fam. Villaceae
Popularni nazivi: violeta, viola, ljubica, ljubina
Opis: Mala, zeljasta viegodinja biljka bez stabljike, sa du-
gakim korenom. Listovi su ovalni, bubreasto-srcoliki. Cvetovi
su mirisni, ljubiasti, crvenkasti ili beli, sa dugakim drkama,
pojedinano izdvojeni i povijeni nadole. Plod je aura sferinog,
tetraedarskog ili heksaedarskog oblika.
Stanita: Raste po vrbacima, livadama, proplancima, esta-
rima, na periferiji uma.
Upotrebljivi delovi: Listovi, cvetovi i korenje.
Uslovi za upotrebu: Listovi se sakupljaju u martu-aprilu, a
cvetovi u aprilu-maju. Suenje se vri u senci ili toplom vazdu-
hu. Koren se vadi u martu-aprilu, ili septembru-oktobru, oisti
se od zemlje (moe se oprati), odseku se nadzemni delovi i sui
se u toplim prostorijama ili suarama.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, salicilna kiselina, alka-
loid, saponin, etarsko ulje.
Farmakoloko dejstvo: Behik (za smirivanje kalja), ekspek-
torans (za iskaljavanje), emoliens (za umekavanje), cikatrizant
(za isceljenje rana), revulzija (odvodi suvinu krv od obolelog or -
gana), antireumatik, diuretik (pospeuje mokrenje), laksativ (za
preiavanje creva).
274
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica),
gastroduodenalni ir (ir na elucu i dvanaestopalanom crevu),
reuma, kostobolja, bubrena oboljenja, konstipacija (zatvor).
Nain upotrebe:
- Dekokt: 10 g korena koji se samelje u prah kuvati u 300 ml
vode, dok se zapremina ne smanji na 100 ml. Piti u toku jednog
dana, zaslaeno medom.
- Infuzija: 1 kaiicu cvetova dodatu na 250 ml vrele vode,
ostaviti da odstoji 2 minuta. Procediti. Piti 3 olje aja, zaslae-
nog medom.
Lie prokuvano u siretu, primenjuje se kao kataplazma (ob-
log) na bolna mesta u sluaju kostobolje, i deluje kao analgetik
(sredstvo protiv bolova).
Sve sok od ove biljke uzima se kao diuretik (sredstvo koje
pospeuje mokrenje) - 3 do 4 kaike na dan.
MAJINA DUICA (Thymus serpillum) Fam. Lamiaceae
Popularni nazivi: bakina duica, divlji bosiljak
Opis: Miriljava biljka, polu-zeljasta, polu-drvenasta, sa pu -
za viastim stablom duine 10-15 cm. Listovi su linearni, ili okru-
glo-elipsasti. Cvetovi su ruiasto-purpurni, rasporeeni oko
sta bljika tako da obrazuju grozdove. Gornji deo krunice je skoro
etvrtastog oblika.
Stanita: Raste po panjacima, suvim breuljcima, stenovi-
tim terenima, na periferiji uma, po livadama i blizu mravinjaka.
Cveta od juna do septembra.
Sakupljanje: U periodu cvetanja i to samo zeljasti deo biljke.
Sui se u senci ili u dobro provetrenoj prostoriji na tempe-
raturi ne vioj od 40C, kako bi se izbeglo isparavanje aromati-
nih supstanci koje biljka sadri. Posle suenja, biljku treba u -
vati u platnenim vreama smetenim u suvim prostorijama.
Uslovi za upotrebu: Lek pripremljen (u bilo kojem obliku) od
ove biljke, ne treba da sadri koren i drvenaste delove.
Aktivna svojstva: Isparljivo ulje (koje sadri karvakrol i ti-
mol), kofeinska i ruzmarinska kiselina, tanin, i jo jedna gorka
materija (serpilin).
275
Farmakoloko dejstvo: Holagog (sredstvo koje pomae lue-
nje ui), holeretik (sredstvo koje pomae stvaranje ui), helmi-
nitik (protiv glista), sedativ (umirujue dejstvo), antiseptik (pro-
tiv klica), diuretik (pospeuje mokrenje).
Pomenuto isparljivo ulje ima svojstvo da olakava iskaljava-
nje i umirujue deluje na respiratorni trakt kod velikog kalja,
bronhitisa (upala bronhija - dunica), promuklosti, astme. U
slu aju bronhitisa i astme, priprema se meavina ove biljke sa
liem podbela, bokvice, sleza i jagorevine.
aj ima jako antiseptiko dejstvo i delotvoran je kod zapalje-
nja jetre i bubrega.
Kultivisane biljke ove vrste (Thymus vulgaris) dostiu visinu i
do 50 cm.
Sve podvrste imaju ista lekovita svojstva.
Interna upotreba: Kod oboljenja respiratornog trakta (disaj-
nih puteva), koristi se meavina majine duice i bokvice, od
koje se pravi aj (u jednakim koliinama).
Preporuuje se u sluajevima velikog kalja, bronhijalne as -
tme, produktivnog kalja (sa iskaljavanjem). aj treba piti 4
puta dnevno i to uvek svee pripremljen.
Kod upale plua uzima se po 1 kaika na svaki sat.
Spoljna upotreba: U sluaju facijalne neuralgije (bola u pre -
delu lica), naini se jastuk od osuenih biljaka (kamilice, maji-
ne duice i hajduice) i ostavi se preko noi da deluje na obolelo
mesto, dok se u toku dana konzumiraju po 2 olje aja koje se
ispijaju u intervalima (da bi se osetilo njegovo blagotvorno dej-
stvo). Ako se pojave grevi, koristi se i jastuk ispunjen preslicom.
U periodu rekonvalescencije (oporavka) od tifusne groznice i
zaraznih oboljenja, priprema se kupka sa ekstraktima majine
du ice, ijem delovanju pacijent treba da bude izloen 20 minu-
ta.
Ulje od majine duice se koristi kod paralize, infarkta, mul-
tipla skleroza, muskularne atrofije (suenja miia), reumatiz-
ma, luksacija (uganua), trbunih poremeaja.
Tinktura od majine duice se koristi pri masai, u cilju ja-
anja udova kod debilne dece. Delotvorna je u sluajevima para-
lize i multipla skleroza.
276
Kupka sa majinom duicom se preporuuje nervoznoj deci,
kao i osobama koje pate od depresije i razdraljivosti.
Majina duica se takoe preporuuje u sluajevima kriznih
stanja epileptinih bolesnika - konzumiraju se 2 olje na dan 3
sedmice. Sa prekidima od 10 dana izmeu kura nastaviti tret-
man godinu dana.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica majine duice potopi se u 250 ml
kljuale vode i ostavi da odstoji pola minuta, a zatim se procedi.
- Kupka: 250 g majine duice za kompletnu kupku.
- Tinktura: Zeljasti deo biljke (stabljike i listovi), prikupljen u
podne po sunanom vremenu, stavi se - bez pritiskanja - u flau
i preko toga se sipa votka jaine 40% , a flaa se dri na suncu ili
u dobro zagrejanoj prostoriji. Ovom tinkturom se vri masaa
miia udova i kimenog stuba.
MASLAAK (Taraxacum officinale) Fam. Asteraceae
Popularni nazivi: italijanska salata, mlei, maslanik, mle-
ac, loboda
Opis: Mala, zeljasta, ivopisna biljka. Koren joj je vretenast,
malo razgranat, dostie ponekad i duinu od 20 cm i debljine je
1-2 cm. Iznutra je beo, a spolja tamnosme. Listovi su kopljasti,
nazubljeni, rasporeeni u rozetu. Iz sredine ove rozete, od lia
se uzdie cevasta stabljika, koja na svom vrhu nosi cvetnu glavu
veliine 2-2,5 cm, zlatno-ute boje. Cvetovi su okruglasti. Plod je
ahenija sa kljunom, 2-3 puta duim od njega i nosi belu dugaku
pufnu koja se razvija u periodu sazrevanja u obliku glave lopta-
stog oblika. Cela biljka sadri mleni sok - lateks.
Cveta od aprila do septembra.
Stanita: Raste svuda, od ravniarskih do planinskih pre-
dela, po livadama, panjacima, pored puteva.
Upotrebljivi delovi:
- Listovi - koji se sakupljaju u prolee, kada su najizraenija
aktivna svojstva;
- Drka (sakuplja se i u vreme cvetanja);
277
- Koren - vadi se u rano prolee (mart-maj) ili u jesen (sep-
tembar-novembar);
- Cela biljka, zajedno sa korenom, bez cvetova i plodova. Sa -
kuplja se u prolee, pre ili u vreme formiranja cvetnog pupoljka,
u periodu april-septembar. U ovom periodu, odnosno u prolee
pre cvetanja, biljka sadri najveu koliinu lateksa (mlenog so -
ka).
Korenje koje smo skupili, treba oistiti od zemlje i rasei po
duini. Suenje se vri u senci, u zagrejanim prostorijama ili na
suncu, tako to se ovaj deo biljke rairi u tankim slojevima. Mo -
emo ih odravati i u sveem stanju, u podrumima, u pesku.
Osueno korenje lako moe upiti vlagu, ili biti napadnuto od
insekata, zato ga treba zatititi i uvati na suvom.
Laboratorijska istraivanja pokazuju da u julu-avgustu, koren
ove biljke sadri poveanu koliinu gorke materije (taraksacin),
koja dostie maksimum u novembru. U avgustu koren sadri
oko 40% inulina, drugog osnovnog aktivnog sastojka. U prolee
se ova supstanca moe nai u koliini od 1-2%, dok koren u
istom periodu sadri vie holina i mlenog soka. Sakupljeno
korenje se ostavi 2-3 dana na suncu radi suenja i sanacije ote-
enih delova prouzrokovanih seenjem lukovice i tankog kore-
nja. Pri vaenju iz zemlje, treba posebno voditi rauna da koren
ostane ceo (ne skraivati niti kidati ilice), jer u protivnom mle-
ni sok iscuri, to smanjuje terapijsku vrednost biljke.
Aktivna svojstva: Gorka materija - taraksacin, pektin, vitamin
i B i C i steroli.
Hemijska struktura korena: Triterpenski alkoholi, fitos-teroli,
vitamini B
1
, S i V, inulin, tanin, holin, taraksacin, nikotinska kise-
lina.
Farmakoloko dejstvo: Holagog (pospeuje izluivanje ui),
holeretik (pomae stvaranje ui), alkalizant (deluje bazno), lak-
sativ (za preiavanje creva), diuretik (pospeuje mokrenje),
ve no-tonik, adstrigens (izaziva stezanje).
Terapeutske indikacije: Hiperacidni gastritis (upala eluda-
ne sluznice praena pojaanim luenjem kiseline), bilijarna
diskinezija (oteano pranjenje une kese sa crevnim poreme-
278
ajima), gojaznost, kostobolja, reumatizam, ateroskleroza, va -
riks (proirene vene), varikozni ir.
U prolee je preporuljivo primeniti terapiju sa sveim drka-
ma maslaka u trajanju od 14 dana, po 6 drki na dan. Cvetna
glava se odstranjuje tek posle pranja drke cveta. Ona u poetku
ima gorak ukus, da bi on kasnije postao soan i prijatan. U perio-
du cvetanja biljke, dijabetiarima se preporuuje da jedu 10-15
drki cveta na dan.
Ovaj tretman omoguuje eliminisanje unog kamenca, to
podstie rad une kese.
Nain upotrebe: 1 puna kaiica korena se stavi u 250 ml hla -
d ne vode; ostavi se da odstoji 12 sati, a ujutro se zagreje do klju-
anja i procedi. Ova tenost se pije pomalo, u retkim gutljajima,
30 minuta pre i 30 minuta posle doruka.
Salata: Sprema se od sveeg korenja i listova.
Drke: Po 6 drki cveta dnevno se jede u periodu od 2 sedmi-
ce.
MATINJAK (Melissa officinalis) Rat. Ratgaseae
Popularni nazivi: melisa, matrik, pelinja trava, pelinjak
Opis: Zeljasta, vlaknasta, viegodinja, aromatina i mirilja-
va biljka. Ima pravu stabljiku prekrivenu vlaknima, etvrtastog je
oblika, visoka 30-80 cm. Gornji listovi su ovalni, upljikavi, bo -
no nazubljeni, paralelno postavljeni, dok su donji skoro srcoliki
u osnovi. Cvetovi su belo-ukasti ili belo-ljubiasti, rasporee-
ni u gornjem delu stabla u jednom vertikalnom nizu.
Cveta u periodu jun - avgust. Pre cvetanja cela biljka iri pri-
jatan miris limuna koji kasnije postaje neugodan. Ako se uzgaja,
trai lagano zemljite, zaklonjeno od vetra. U nekim sluajevima
se moe sejati direktno u zemlju, u prolee ili u jesen. Sigurnije
se razmnoava putem rasada. Rasad se moe pripremiti u fe -
bruaru - martu, ili u junu - avgustu. Presaivanje na konano
sta nite se vri kada biljka dostigne visinu oko 10 cm. Seme, bu -
dui da je malo, mea se sa peskom ili finijom zemljom i ukopa
se veoma malo u zemljite. Sejanje, u prvoj fazi, obavljeno je na
279
su nom terenu, a poto se biljka presadi na konano stanite,
treba je zalivati dok se ne primi.
Upotrebljivi delovi: U periodu cvetanja listovi, koji se sue u
tankim slojevima na dobro provetrenom tavanu. Proizvod ima
prijatan miris na limun, koji postaje jai ako listove izmrvimo
prstima.
Sakupljanje: Biljka se sakuplja po lepom vremenu (ak i rosa
moe da umanji lekovitu vrednost).
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, citrol, citronel, geraniol, lina -
lol, tanin, kofeinska kiselina, gorka materija.
Uslovi za upotrebu: Listovi i biljka moraju zadrati prirodnu
boju. Biljka se koristi bez ostatka korenja. Sui se u senci. Ako
svee biljke ostavimo na suncu, izgubie svoju vrednost.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), sedativ
(umi rujue sredstvo), karminativ (protiv nadimanja, gasova),
bak teriostatik (zaustavlja razvoj bakterija), holeretik (pomae
stva ranje ui), antiseptik (protiv klica), poveava luenje elu-
danih sokova, antiemetik (protiv povraanja), hipertenzor (po -
die krvni pritisak), cikatrizant (za isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani),
eludane kolike (bolni napadi), dispepsija (poremeaj luenja
sokova u elucu), hronini kolitis (hronina upala debelog cre -
va), glositis (upala jezika), faringitis (upala drela), laringitis
(upa la grkljana), bronhitis (upala bronhija - dunica), kijavica,
dijareja (proliv), konvulzije i spazme (trzaji tela i grevi miia),
sinkope (srani zastoji praeni nesvesticom), nesvestica i mu-
nina, horeja (nervno oboljenje praeno neobinim pokretima
glave, vrata i udova), palpitacije (lupanje srca), slabost, nemo,
intelektualni premor, neuro-vegetativne smetnje, hipotenzija
(nizak krvni pritisak), konjunktivitis (upala konjunktive - onih
kapaka).
Kataplazma od matinjaka ublaava bolove prouzrokovane
kostoboljom.
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 puna kaiica na 250 ml vrue vode treba da od -
stoji 30 sekundi - 2 minuta.
280
Spolja:
- Infuzija: Udvostruuje se koliina biljke i koristi se u obliku
kataplazme i kupke.
- Koncentrovana infuzija od 200 g biljke na 1 litar vrue vode,
koristi se za ispiranje usne duplje (gargarizma).
MEJE GROE (Arctostaphylos uva ursi) Fam. Ericaceae
Popularni nazivi: divlja maganja, vuja jabuka, medvee uvo,
medvedica
Opis: Mali grm sa puzaviastim stablom koje se privija, visine
30-100 cm. Listovi su mali, koasti, duguljasto-ovalni. Cvetovi su
crvenkasti. Plod je sjajno-crvena bobica.
Stanita: Samonikla biljka, raste u planinskoj zoni.
Upotrebljivi delovi: Listovi.
Aktivna svojstva: Arbutin i metil-arbutin, flavon.
Sakupljanje: Listovi se sakupljaju u maju-junu, zajedno sa
granama, i sue se u senci ili na toplom vazduhu.
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (podstie mokrenje), urinar -
ni antiseptik (protiv infekcija mokranih puteva), adstrigens
(iza ziva stezanje).
Terapeutske indikacije: Pijelonefritis (gnojno zapaljenje
bub rega i bubrenog levka), renalna koli-baciloza (infekcija
bub rega kolibacilom), cistitis (upala mokrane beike), uretritis
(upala uretre - mokrane cevi), nekontrolisano mokrenje, hiper-
trofija prostate (uveanost prostate), dijareja (proliv), hemoragi-
je uterusa (krvarenje materice).
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 punu kaiicu biljke dodatu na 250 ml vrele vode,
ostaviti da odstoji 3 minuta a zatim procediti. Piti 3 olje aja
dnevno, zaslaenom medom.
aj se priprema samo u emajliranim ili staklenim posudama.
- Tinktura: 20 g biljke dodaje na 100 ml alkohola jaine 70%,
ostaviti da odstoji 10-14 dana. Efikasno deluje kod infekcija uri-
narnog trakta. Uzima se 20-25 kapi, 3 puta dnevno.
281
MLEIKA (sitnocvetna) (Epilobium parviflorum)
Fam. Onargaceae
Popularni nazivi: ruiasta mleika
Opis: Postoje vie vrsta ove biljke to izaziva potekoe kod
pojedinih osoba prilikom razlikovanja onih koje imaju lekovita
svojstva. Zbog toga pominjemo vrste koje se mogu koristiti u
terapijske svrhe: ruiasta mleika (Epilobium parviflorum),
planinska mleika (Epilobium montanum), tamno-zelena mle-
ika (Epilobium obscurum), mleika sa kopljastim listom (Epi lo -
bium lanceolatum), brdska mleika (Epilobium collinum), mo-
varna mleika (Epilobium palustre), mleika koja raste na ljun-
kovitom terenu (Epilobium fleischeri) i alpska mleika (Epilo bi -
um anagallidifolium).
Mleika raste po brdacima, pored tekuih voda, u batama.
Vrste ove biljke koje se mogu upotrebiti kao lek, prepoznaju se
po svojim cvetovima. Boja je crvenkasta, bledo-ruiasta, skoro
bela. Cvetovi se nalaze na vrhu perikarda (semenog omotaa
ma hunastog tipa). Mahune se otvaraju doputajui da iz njih
izlaze mnogobrojne svilenkasto-bele trepljice u kojima se, umo-
tane, nalaze male semenke. Kod pomenutih vrsta se sakuplja ce -
la biljka, dakle stabljika sa listovima i cvetovima, ali treba paziti
da se stabljika lomi od sredine, kako bi se omoguilo formiranje
novih bonih izdanaka. Biljka se see u sveem stanju.
Postoje dve vrste mleike koje se ne koriste: velika, vlaknasta,
sa pet puta veim cvetovima nego kod ruiaste mleike sa mes -
natim liem i stabljikom, i Epilobium angustifolliumkoja raste
po estarima, na skoro ogoljenim terenima, po periferiji uma i
dostie visinu od 150 cm. Bledo-crvenkasta stabljika se zavrava
dugakim lepim klasom ruiasto-purpurne boje.
Mleika sa malim cvetovima (Epilobium parviflorum) lei
hipertrofiju prostate (uveanje prostate), adenome (lezdaste iz -
ra taje), tumor prostate, oboljenja mokrane beike i bubrega.
Kod disurije (tegoba pri mokrenju), olja ovog aja izaziva
lak e pranjenje. Treba ga piti u duem periodu, radi potpunog
izleenja.
282
U sluaju raka mokrane beike, piti se 2 olje dnevno.
Mnoge osobe koje pate od obolele prostate mogle bi se izlei-
ti uz pomo mleike. Ipak, preporuljivo je konsultovati lekara
radi lakeg utvrivanja terapije.
Ako je bolesnik operisan, aj od mleike sniava telesnu tem-
peraturu i ublauje druge tegobe koje prate postoperativno sta-
nje.
Nain upotrebe:
Infuzija: 1 puna kaiica biljke dodata na 250 ml vrele vode,
ostavi se da odstoji kratko (pola minuta) i piju se dve olje dne-
vno, jedna ujutro i jedna uvee, na prazan stomak.
MORA (Foeniculum vulgare) Fam. Apiaceae
Popularni nazivi: divlja miroija, slatki mora, komora, sla-
tki kopar
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka. Ima pravu stabljiku, visoku
i do 2 m, cilindrinu, fisguloznu i blago uzduno izbrazdanu do
same osnovice. Bazalni listovi imaju dugaku drku. Puni su,
okruglasti, bubreastog oblika. Listovi drke su od vrha nadole
trolistasti. Cvetovi su uto-zlatasti, mali, pravilni sa pet latica, i
rasporeeni u obliku velikih draa u vidu tita. Plodovi su jajo-
liki, malo ulubljeni na bokovima. Kada su zreli, imaju sivu ili ze -
lenkastu boju, karakteristian, aromatian, prijatan miris i slat-
kast, blago ljut ukus.
Stanita: Kultivisana biljka (gaji se u batama).
Upotrebljivi delovi: Plodovi obrani kada su sasvim zreli.
Aktivna svojstva: Etarsko isparljivo ulje (anetol), estragal, li -
pi di, aleuroni, eer, gorke materije.
Farmakoloko dejstvo: Antiinflamator (protiv zapaljenja),
an ti septik (protiv infekcija), karminativ (protiv nadimanja), se -
dativ (umirujue sredstvo), galaktogog (sredstvo koje pomae
lu enje mleka), ekspektorans (za iskaljavanje), sudorifik (pod-
stie znojenje), antispastik (protiv greva).
Panja! U veim koliinama, kod ena prouzrokuje vaginalnu
hemoragiju (krvarenje).
283
Terapeutske indikacije:
- Interna (unutranja) upotreba: Bronhijalna astma (oteano
disanje usled suenja lumena bronhija), bronhitis, veliki kaalj,
anoreksija (odbojnost prema hrani), abdominalne kolike (bolni
napadi u predelu trbuha), dispepsija (poremeaj u varenju),
enterokolitis (upala tankog i debelog creva), insuficijencija pan-
kreasa (slab rad pankreasa), hipogalakcija (smanjena koliina
mleka kod dojilja).
- Spoljna upotreba: Laringitis (upala jednjaka), faringitis
(upa la drela), tonzilitis (upala krajnika), one infekcije, hema-
tom (krvni podliv).
Nain upotrebe: Za decu 5-6 zdrobljenih plodova, a za odra-
sle 1/2 kaiice plodova na 200 ml vrele vode. Treba da odstoji 30
sekundi, a zatim se procedi.
Kod anoreksije (odbojnosti prema hrani), priprema se slede-
a meavina: mora 2 g, majoran 2 g, nana 2 g. Ova meavina
treba da odstoji 3 minuta u 1 litar vrele vode, a zatim se procedi.
Pije se u tokom jednog dana.
- Spolja: Infuzija, koja se dobija od 2 kaiice semenja, koje
treba da odstoje 2 minuta u 250 ml vrue vode, koristi se kao
rastvor za ispiranje usne duplje i drela u sluaju faringitisa, ton-
zilitisa, ili u vidu kataplazme, kao oblog za isceljenje povreda.
MRTVA BELA KOPRIVA (Lamium album) Fam. Lamiaceae
Popularni nazivi: mrtva bela kopriva, medi
Opis: Listovi imaju drku srcasto-ovalnog oblika, zailjeni su
na vrhu, nejednako stranino nazubljeni, rastu u paru na stablu
(jedan naspram drugog). Cvetovi su beli, ili belo-ukasti i rastu
iz unutranjeg bazalnog dela lista. Biljka cveta u periodu april-
jun. Raste na vlanim mestima, pored ograda, u jarku, u brd-
skim planinskim predelima.
To je zeljasta, ivopisna biljka sa etvoro-renjastom stablji-
kom, visokom 20-40 cm, vie ili manje vlaknastom. Sakuplja se
cela biljka ili samo cvetovi bez aice u vreme cvetanja.
Sakupljanje se obavlja po suvom vremenu, jer u protivnom
cvetovi potamne (u periodu april-avgust). Suenje sakupljenih
284
delova treba da je u senci, u dobro provetrenim prostorijama ili
na otvorenom, na specijalnim ramovima prekrivenim hartijom.
Osueni cvetovi se stave u dakove od hartije, ili ladice obloene
papirom, i uvaju se od svetlosti i vlage. Ako je u pitanju cela bilj-
ka, treba je uvati u dakovima od platna.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, flavonozid, saponozid,
ta nin, kalijumove soli, etarsko ulje.
Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da su belo-ukasti, bez
aice; biljka ne sme imati ostatke korena.
Farmakoloko dejstvo: Emoliens (sredstvo za umekavanje),
ekspektorans (za iskaljavanje), vazo-konstrigent (stee, skuplja
krvne sudove), adstrigens (izaziva stezanje), sedativ (umirujue
dejstvo), diuretik (pospeuje mokrenje), blagi antidijareik (pro-
tiv proliva).
Terapeutske indikacije: Jake glavobolje, insomnija (nesani-
ca), bronhitis (upala bronhija - dunica), gastro-intestinalne
smetnje (tegobe u predelu eluca i creva), smetnje u klimaksu,
hipertrofija prostate (uveana prostata), leukoreja (belo pranje)
- kako interno tako i spolja (aj se pije i vre vaginalna ispiranja,
uvee, pred spavanje), ekcem.
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 puna kaiica dodata na 250 ml vrue vode, treba
da odstoji 3 minuta i da se potom procedi. Piti 3 olje dnevno.
Spolja:
- Koncentrovaniji (jai) aj, priprema se od 50 g biljke i 1 litar
vode. Vre se vaginalna ispiranja i kupke onih delova koji su zah-
vaeni ekcemom, itd.
MRTVA UTA KOPRIVA (Lamium galeobdolon)
Fam. Lamiaceae
Opis: Raste u vlanim umama, senovitim estarima, po
zaputenim mestima, kamenolomima itd. Iz razgranatog rizoma
raste uspravna stabljika, do visine od 50 cm. Par ovalnih, nazub-
ljenih listova se nalazi tano pod pravim uglom u odnosu na par
listova iznad i ispod.
285
uti cvetovi rastu sa unutranje strane bazalnog dela lista, i to
tako da ine obru oko stabljike. Upotrebljavaju se cvetovi i lis -
tovi.
uta kao i bela mrtva kopriva (Lamium album) su vredne
lekovite biljke. Sakupljaju se listovi, a naroito cvetovi.
Indikacije: aj deluje blagotvorno kod stomanih i menstru-
alnih tegoba (bolova) - 2 olje dnevno. aj se takoe koristi kao
depurativ (preiava krv) i protiv insomnije (nesanice).
Mrtva uta kopriva preporuuje se i u sluajevima: disurije
(oteanog mokrenja), oboljenja mokrane beike i bubrega.
Cvetovi se koriste u leenju konog ekcema. Pije se 1 olja a-
ja ujutro.
Protiv variksa (proirenih vena) i varikoznog ira, stavljaju se
oblozi umoeni u infuziju (aj).
Kod cistitisa (upale mokrane beike), nefritisa (upale bu-
brega), primenjuju se sedee kupke (vidi: Preslica) sa dekoktom.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica dodata na 250 ml vrele vode, osta-
vi se da odstoji 30 sekundi.
- Oblog: 3 pune kaiice dodate na 1/2 litre vode, treba da
odstoje 5 minuta. Gaza se umoi u infuziju i obloi vrua, na
obolelo mesto.
- Sedea kupka: Koristi se cela biljka (vidi: Preslica).
U sluaju dijalize (postupak kojim se zamenjuje rad bubre-
ga), moe se koristiti meavina aja: mrtva uta kopriva, zlatnica
(Solidago virgaurea) i ivanjsko cvee (Galium verum). Pomeaju
se jednake koliine; 1 puna kaiica meavine dodaje se na 250
ml vrue vode. Piti 3 olje aja dnevno.
NEVEN (Calendula officinalis) Fam. Asteraceae
Opis: Zeljasta jednogodinja biljka sa razgranatim, buna-
stim stablom, visine 20-70 cm. Donji listovi su pomalo loptasti,
a gornji, duguljasti, kopljasti, sueni u osnovi, dugaki 15-20 cm,
delimino vlaknasti sa obe strane, na obodu malo nazubljeni ili
ravni (bez zubaca). Cvetovi su uto-narandasti ili uto-crven-
kasti, rasporeeni u velike cvetne glave na krajevima stabljike,
286
koje se sastoje od cvetova sa trozubastim laticama u obliku jezi-
aka, na marginalnim delovima uto-narandaste boje, central-
nih cvetova cilindrinog oblika. Cveta od maja do septembra.
Koren je iljast. Biljka se moe nai u batama, kao i na neobra-
enim povrinama.
Upotrebljivi delovi: Koriste se marginalni (ivini) cvetovi ili
cela cvetna glava.
Oba dela biljke imaju slabo aromatian miris i gorko-slani
ukus. Sakupljaju se i stabljike i listovi. Sakupljanje se obavlja po
sunanom vremenu, kada lekovita svojstva biljke najvie dolaze
do izraaja.
Postoje i drugi oblici ove biljke, sa kapitelima (cvetnim gla-
vama), koje su potpuno pokrivene laticama, sa pranicima svet-
le i tamne boje. Njihovo lekovito dejstvo je na istom nivou. Mo -
gu se ubrati u bati i iskoristiti u sveem stanju. Sakupljaju se od
juna do kasne jeseni.
Aktivna svojstva: Saponin, karoten, flavonoid, gorke materi-
je, gume, sluzaste materije, isparljivo etarsko ulje.
Farmakoloko dejstvo: Sudorifik (podstie znojenje), hola-
gog, holeretik (sredstvo za luenje i stvaranje ui), cikatrizant
(za isceljenje rana), sedativ (umirujue sredstvo), antiinflamator
za gastro-intestinalne tegobe (sredstvo koje spreava zapaljen-
ske procese u probavnim organima), emoliens (sredstvo za
umek avanje), baktericid (unitava bakterije), antitrihomonija-
zik (protiv trihomonijaze).
Terapeutske indikacije: Diskinezija (oteano pranjenje u -
ne kese), ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, dismenoreja
(nepravilan menstrualni ciklus), enterokolitis (upala tankog i
debelog creva).
Budui da aj deluje kao depurativ (proiava krv), moe biti
od velike koristi kod akutnog virusnog hepatitisa (akutnog zapa-
ljenja jetre izazvanog virusom), i to ako se pije 2-3 olje dnevno.
Kancerozni irevi, kancerozni tumori, zagnojene rane koje
te ko zarastaju, ispiraju se ajem od meavine nevena i rastavi-
a, u istim koliinama. Stavlja se 1 puna kaiica ove meavine
na 1/2 litre vode.
aj takoe blagotvorno deluje u sluaju urinarnih infekcija.
287
Kod zapaljenja gastro-intestinalnog trakta (zapaljenja eluca
i dvanaestopalanog creva, kolitisa - upale debelog creva, zapa-
ljenja slepog creva, ireva), treba piti po 3 olje aja dnevno.
aj, pripremljen od sveih cvetova nevena je pomono sred-
stvo u leenju paratifusne groznice i dugotrajnog zapaljenskog
oboljenja mozga sa trajnim oteenjima.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 puna kaiica na 250 ml vode. Piti 4 olje dnevno.
- Spolja:
Sedea kupka - 2 pune ake biljke u sveem stanju, ili 100 g
osuene biljke za sedeu kupku (vidi: Preslica).
- Ispiranje: Vaginalno ispiranje kod infekcija izazvanih tri-
homonasom (Trichomonas vaginalis) i kao sredstvo za zarasta-
nje rana, antiinflamator u leenju povreda, opekotina, promrz -
lina i ulceracija (zagnojavanja, izbijanja ira). Jednu punu kai-
icu biljke staviti u 1/2 litre vrue vode, pokriti i ostaviti da od -
stoji 2 minuta; koristiti kada je umerene temperature (38C).
- Mast: 500 g margarina ili neke druge masnoe, 2 pune ake
biljke (cvet, stabljika, listovi) sitno iseckane noem. Biljka sa sta-
blom i cvetovima se dobro opere, ocedi od vode i stavi u isto-
pljenu masnou (mlaku, ne vruu). Izmea se drvenom kaii-
com i ostavi da odstoji van dometa vatre, 12 asova. Drugog da -
na se ponovo ugreje i procedi kroz platno ili gazu. Ovako dobije-
na mast se stavi u teglu i uva u friideru. Ostatak biljke (ono to
je preteklo od ceenja), stavi se u drugu teglu takoe i u friider,
a koristi se u obliku kataplazme i to 3-4 puta.
Mast se koristi u sluajevima: Kontuzija (udaraca, nagnjee-
nja), entorzija (iaenja), variksa (proirenih vena), flebitisa
(upa la vena), varikoznog ira (rana na koi usled proirenih vena
donjih ekstremiteta), hemoroida (uljeva), tekih povreda (smr -
s kanosti), post-operativnih oiljaka, tumora, adenopatije (bole-
sti endokrinog sistema), fistula (gnojnih otvora unutar koe),
pro mrzlina, opekotina, uveanih ganglija, ulceracija na dojci
(gnoj nih procesa unutar dojke), ak i ako su maligne.
- Sve sok: Listovi, stabljika i cvetovi se operu i mokri se stave
u centrifugu sokovnika. Dobijeni sok se dri u flaici, u friideru
288
i koristi se za mazanje koe u sluaju pruritisa (svraba koe usled
upale) i uge.
Sa uspehom se koristi i kod raka koe.
Pomou masti se sa lakoom mogu otkloniti kraste u nosu.
U svim sluajevima primene komprese (obloga) sa vedskim
aperitivom (vedska tinktura, vedska granica), najpre se kori-
sti mast od nevena. Kod tumora, moe se prethodno naneti mast
u debelom sloju. Gljivine infekcije u predelu genitalija (polnih
organa), praene jakim svrabom, lee se kupkom od dekokta,
pri premljenog od biljke u sveem stanju: 5 kaika suene biljke
ili 2 pune ake svee biljke za kupku stave se u vodu za kupanje
i ostave da odstoje 10 minuta. Biljke se mogu koristiti 3-4 puta.
ODOLJEN (Valeriana officinalis) Fam. Valerianaceae
Popularni nazivi: valerijana, macina trava
Opis: Zeljasta ivopisna biljka sa dobro razvijenim vertika-
lnim rizomom oko 2-5 cm duine, okruenim mnogobrojnim
kon astim korenjem. Ono je uto-smee boje spolja i belo iznu-
tra. Kada je u sveem stanju nema mirisa, a posle suenja dobi-
ja veoma jak i neprijatan miris. Stabljika je prava, upljikava iz -
nutra, ima uzdune brazde i visoka je 50-100 cm. Listovi su ne -
pravilno rasporeeni, duguljasti i kopljasti, obino potpunih ivi -
ca ili na gore nazubljeni. Cvetovi su roze ili beli, obrazuju tita-
ste cvasti, sa vrhova biljke se osea prijatan miris vanile. Plod je
u obliku oraice sa perastim dodatkom. Cveta u periodu jun-
septembar.
Stanita: Ovo je samonikla biljka koja raste po livadama, po -
red potoka, na vlanim mestima, po ravnicama, na brdovitom
te renu i u planinskoj zoni, a takoe se i kultivie.
Upotrebljivi delovi: Koren.
Sakupljanje: Koren se vadi u prolee, u martu-aprilu, ili u
jesen, septembru-oktobru. Prilikom sakupljanja treba birati ja -
e, razvijenije biljke, jer njihov koren ima veu lekovitu vred-
nost. Koren se isee na male komade, oisti se dobro od zemlje i
ostataka upljeg stabla, a zatim se dobro opere i osui. Moe se
289
suiti u slojevima debljine 2-3 cm, na suncu, toplom vazduhu, ili
u senci, na suvim i dobro provetrenim mestima.
Korenje koje je sakupljeno sa suvih stanita ima veu vred-
nost od onog sa vlanih terena.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, bornilski valerijan, bornilski
for mijat, borneol, alkaloidi, valerijan, bornilski buterat, mravlja i
siretna kiselina, tanin, glikoza, izovalerijanska kiselina.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), sedativ
(umirujue dejstvo), antiemetik (spreava povraanje), vulne-
ra rija (za isceljenje rana), lokalni analgetik (protiv bolova, neu -
ral gija), neurotonik (jaa nervni sistem), antidijabetik (protiv e -
erne bolesti).
Terapeutske indikacije: Anksioznost (uznemirenost), pal pi -
ta cije (lupanje srca), ekstrasistolna aritmija (nepravilnost u rit -
mu, preskakanje srca), tahikardija (ubrzano kucanje srca), kon-
vulzije kod dece (deji fras), histerija (neurotina anksioznost),
epilepsija (padavica), astma, neuro-vegetativna distonija (funk-
cionalni poremeaj neuro-vegetativnog sistema, praen ubrza-
nim ili usporenim pulsom, znojenjem, poremeajem u probavi,
glavoboljom, razdraljivou) u predklimakterinom periodu,
di jabetes melitus (eerna bolest), lezije (povrede), kontuzije
(uboji).
Nain upotrebe:
- Dekokt: 1 punu (supenu) kaiku kuvati 2 minuta u 250 ml
vrue vode, a zatim skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 10 minu-
ta. Piti 2 olje dnevno.
Kao sredstvo za isceljenje rana i protiv neuralgija, koristi se u
obliku kupke za obolele delove tela. U takvim sluajevima se za
kupku upotrebljava dekokt, spravljen na gore opisan nain.
ORAH (Juglans regia) Fam. Juglandaceae
Popularni nazivi: kraljevsko stablo
Opis: Od ovog drveta se u medicinske svrhe koriste listovi i
zelena kora plodova.
Stanita: Plodonosno drvo. Kultivie, se ali raste i divlje.
290
Listovi se sakupljaju u junu-julu i sue se na senovitom mes -
tu, rasporeeni u tankom sloju. Treba ih uvati od svetla da ne
bi pocrneli. Kore plodova se sakupljaju kada orasi potpuno sazru
i sue se poreani u tankom sloju.
Uslovi za upotrebu: Osueni listovi treba da sauvaju svoju
boju, da nikako ne pocrne i da budu bez peteljke. Ljuske ne bi
smele da imaju mrlje ili da potamne (sakupljaju se pre nego to
dobiju kestenjastu boju).
Aktivna svojstva: Tanini, male koliine etarskog ulja, gorke
supstance, juglandin i oksinaftokinon, juglon, vitamin C, karo-
tin, tirozin, tanin, galni alkohol i elagna kiselina, mineralne sup-
stance.
Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za preiavanje krvi), ad -
strigens (izaziva stezanje), antileukoreik (protiv belog pranja),
hi poglikemikant (sniava nivo eera u krvi), antiekcemik (pro-
tiv ekcema), antiinflamator (protiv upala), antiseptik urinarnog
trakta (spreava infekcije mokranih puteva).
Terapeutske indikacije:
Interno: Akutni enteritis (upala creva, crevni katar), hepatitis
(upala jetre), dijabetes melitus (eerna bolest), dijareja (proliv),
renalne infekcije (bubrene infekcije), ekcemi, furunkuloza (i-
ravost), tonzilitis (upala krajnika), osteomijelitis (upala kimene
sri), panaricijum (prit na prstu, kukac).
Kod dijareje se preporuuje 1 kaiica lia koja se prelije sa
250 ml vrele vode, a zatim odstoji pola minuta, i procedi se.
Spolja: - Dekokt: 15 g lia na 200 ml vode; koristi se za ispi-
ranje usne duplje i drela u sluaju stomatitisa (zapaljenje slu-
zokoe usne duplje).
- Mast za rane: 15 g usitnjenog lia se macerira (odstoji) u
100 ml suncokretovog ulja na sobnoj temperaturi. Posle 7 dana
se sud u kojem se nalazi ova meavina, stavi u drugu, veu posu-
du u kojoj se ve kuva voda, i ostavi se da tako odstoji naredna 3
sata. Nakon ovoga se tenost (ulje) procedi kroz gazu od platna,
doda se 15 g pelinjeg voska i ponovo zagreva na isti nain kao i
prvi put (u drugom, veem sudu sa vodom) 30 minuta. Skloniti
sa vatre i meati dok se ne ohladi.
291
U vidu obloga se koriste listovi kod osoba koje imaju mastan
ten.
Protiv svraba (ak i uge) i peruti korisno je ispiranje dekok-
tom od sveih listova.
Kao rastvor za ispiranje usne duplje, koristi se u sluaju sto -
matitisa, gingivitisa (zapaljenja desni), infekcija grla i grkljana.
Kada se koncentrovaniji dekokt od listova doda u vodu za
kupanje, deluje blagotvorno u leenju promrzlina.
Protiv opadanja kose preporuuje se dekokt od orahovog
lia, koji treba to ee utrljavati u kou kosmatog dela glave.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 250 ml vrele vode preliti preko 1 pune kaiice sit -
no iseckanog lia i ostaviti da odstoji pola minuta.
- Dodatak za kupku: 100 g lia za kupku, a za ispiranje 1
puna kaiica isitnjenog lia na 1 olju kljuale vode (vidi pog -
lavlje: o kupkama).
Ako elimo da dobijemo koncentrovaniji dekokt, koristi se
dupla koliina.
Tonik od zelenih oraha: Oko 20 nesazrelih oraha isei na e -
tvrtine i staviti u flau sa irokim grliem. Zatim dodati 1 litar
vot ke jaine 40% tako da prekrije orahe. Dobro zaepljenu flau
treba drati na suncu 2-4 sedmice, ili pored pei. Tenost se pro-
cedi i sipa u flau.
PELEN (Artemisia absinthium) Fam. Asteraceae
Popularni nazivi: pelin, beli pelen, vermut, gorika
Opis: Zeljasta, viegodinja, samonikla biljka sa jakim miri-
som i stablom koje je drvenasto u osnovi. Bazini listovi su tro-
lano podeljeni, dok se oni na stablu, prema vrhu, postepeno po -
jednostavljuju i imaju srebrnastu boju. Cvetovi su veoma miris -
ni, ute boje, i javljaju se kao male cvetne glave okruglastog obli-
ka, grupisane na krajevima grana u grozdaste cvasti. Cveta u
periodu jul-septembar. Plod je ahenija. Cela biljka ima jednu
svet lu, srebrnastu nijansu, gorak ukus i jak miris.
Stanita: Raste na neobraenom suvom zemljitu, livadama,
poljanama, brdacima, pored naseljenih mesta, ograda, puteva.
292
Upotrebljivi delovi: Listovi i cvetonosni vrhovi stabljike.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje - azulin, tujon, tujol, gorke sup-
stance, artamarin, artamarinin, artamaridinin.
Sakupljanje: Lie se bere pre cvetanja, u maju-junu, a cve-
tne granice u julu-avgustu kada se sasvim rascvetaju. Suenje
se vri u senci, u tankim slojevima, na suvim i dobro provetre-
nim mestima.
Farmakoloko dejstvo: Tonik (osveavajue dejstvo), aperitiv
(pospeuje apetit), antispastik (protiv greva), antipiretik (spre-
ava, smiruje groznicu), antidijareik (protiv proliva), helmintik
(protiv glista), regulator menstruacije.
Terapeutske indikacije: Anemija, oporavak od bolesti, dijare-
ja (proliv), febrilno stanje (groznica), oksiuroza i askaridoza (gli-
ste u stolici), menstrualni problemi.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaiica biljke treba da odstoji u 250 ml vrele vode
3 minuta. Procedi se i pije 2 olje dnevno, zaslaene medom.
- Praak protiv glista i groznice:
Pelen 2 g
Matinjak 2 g
Anis 0,5 g
Dva puta dnevno pripremiti sve aj i piti.
Upotreba pelena u leenju razliitih bolesti je ograniena na
kratke kure od po 8 dana.
Panja pri doziranju! Predoziranje moe dovesti do migrene,
munine i nesvestice, upale sluzokoe organa za varenje. Trud -
nice, ene koje doje, irai ne treba da koriste pelen.
PERUNIKA (Iris germanica) Fam. Iridaceae
Popularni nazivi: batenska perunika, boica, modra peruni-
ka
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, sa debelim i mesnatim
rizomom (sa mirisom trave) iz kojeg polazi cilindrino stablo ko -
je se zavrava mnogobrojnim cvetovima. Listovi su izdueni, po -
malo zailjeni, imaju oblik sablje i rasporeeni su po 4-6 u buke-
tu. Cvetovi su veliki, tamno ljubiasti, slabog mirisa. Formirani
293
su od 3 spoljanje latice, savijeni nadole, pokriveni na gornjim
ivicama utim dlaicama. Sledee tri latice su uspravne. Imaju 3
pranika i jedan tuak, smeten ispod latice. Plod je u vidu
aure. Cveta u maju-junu. esto se gaji u batama kao ukrasna
biljka. Pored ove vrste postoji i perunika sa belim cvetovima, koji
su izbrazdani plaviastim linijama (Iris florentina) kao i ona sa
svetlo-ljubiastim mirisnim cvetovima (Iris pallida).
Sakupljanje: Rizomi se sakupljaju (ukljuujui sve tri vrste)
tek u drugoj, treoj godini vegetacije, i to poev od jula, pa do
kasne jeseni (oktobra). Izvade se iz zemlje, otresu i operu, a za -
tim se oiste od korenja. Mali rizomi i njihovi vegetirajui (ivi)
izdanci se zakopaju, kako bi se obezbedilo razmnoavanje bilj-
ke. Previe debeli rizomi se raseku da budu 5-10 cm debljine. Po -
nekad je neophodno da budu sa korom. Odstranjivanje kore se
obavlja pre suenja, i to dobro naotrenim noem. Poto se
ogule, rizomi se stavljaju u sud sa vodom da ne bi potamneli u
dodiru sa vazduhom. Kada se izvade iz vode, treba ih odmah sta-
viti na mesto pogodno za suenje. Rizomi bez kore treba da
imaju belo-ukastu boju.
Suenje: Dobro je da se obavi na sunanim mestima. Ovo e
dovesti do odreenih hemijskih promena unutar rizoma. Nepri-
jatan miris, svojstven ovom delu biljke nestaje i zamenjen je pri-
jatnim mirisom ljubiice. Miris se pojaava ako se ovaj produkt
(osuen rizom) uva najmanje dve godine posle suenja.
Ovaj proces se moe obaviti i na vetaki nain, na tempera-
turi od 30-40C. Vea temperatura bi prouzrokovala isparavanje
prijatnog mirisa ljubiice.
Upotrebljivi delovi: Koriste se rizomi debljine 5-10 cm, spljo -
teni, tamno-smee obojeni spolja i beliasti iznutra. Na do -
njem delu se mogu zapaziti okruglasti oiljci tamne boje, koji su
posledica odstranjivanja korena. Na gornjem delu se nalaze ne -
pravilna zadebljanja praena poprenim nizovima taaka koja
predstavljaju tragove nekadanjih listova. Miris je primamljiv, a
ukus elatinasto sladak.
Koristi se u obliku dekokta kao ekspektorans (za iskaljava-
nje), i diuretik (podstie mokrenje).
294
PETOPRSNICA (Potentilla reptans) Fam. Rosaceae
Popularni nazivi: petolista, abnik, trava od groznice, elai-
ca
Opis: Zeljasta, puzaviasta, viegodinja biljka, koja ima li e
u obliku prstiju, sastavljeno od 5 listia bez drke.
Cvetovi su uti. Cveta od maja do avgusta.
Stanita: Samonikla biljka koja obino raste na vlanom tlu.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka.
Sakupljanje: Od maja do septembra.
Farmakoloko dejstvo: Antidijaretik (sredstvo protiv proli va),
antitermik (protiv poviene temperature), antireumatik, an ti in -
flamator (sredstvo protiv zapaljenskih procesa), antihemo ra gik
(protiv krvarenja).
Terapeutske indikacije: Dijareja (proliv), febrilno stanje (gro -
z nica), reuma, gingivitis (upala desni), hemoragija (krvarenje,
npr. iz nosa).
Nain upotrebe: U vidu infuzije, uzima se interno (unosi se u
organizam), 2-3 olje na dan, ili spolja, kao rastvor za ispiranje
usne duplje i drela.
PETROVAC (Agrimonia eupatoria) Fam. Rosaceae
Popularni nazivi: ovji iak, ranjenik, kostolom, trava od
poseke
Opis: Zeljasta, viegodinja vlaknasta biljka, visoka 30-100
cm. Cela biljka je pokrivena finim trepljama, a listovi koji su bli -
e zemlji, imaju esto duinu od 10 cm i grupisani su po 5-9 lis -
tova, nazubljeni na obodu. Biljka ima kratak rizom - puzavac.
Nadzemni deo stabljike je prav, cilindrian i zavrava se jedno-
stavnom, nerazgranatom cvau. Cvetovi su hermafroditni, pra-
vilnog oblika sa po 5 latica uto-zlatne boje, grupisani u dugake
cvasti, u osnovi prekrivene bodljama. Svaka aica ima po 5 listi-
a, krunica, a takoe i po 5 latica; androceum (muki polni apa-
rat) se sastoji se od 6 pranika. Plod je ahenija koja lii na kruni-
cu od bodlji koje su savijene na vrhu. Biljka cveta od juna do sep-
tembra.
295
Stanita: Samonikla biljka, raste po estarima, umarcima, li -
vadama, na suvim i sunanim mestima, terenima sa bodljikavim
rastinjem, od ravnice do planinske zone.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena sakupljena u vre -
me cvetanja.
Proizvod ima slab miris i gorkast ukus koji deluje adstrigent-
ski.
Uslovi za upotrebu: Biljka ne treba da je dua od 25 cm i ne
treba da sadri drvenaste delove stabljike. Cvetovi moraju imati
karakteristinu utu boju.
Aktivna svojstva: Gorke supstance, tanin, etarsko ulje, silici-
jum dioksid, askorbinska kiselina, nikotinska kiselina, vitamin K,
kvercitrin.
Farmakoloko dejstvo: Holagog (pomae luenje ui), sto -
mahik (lek za eludac), antidijareik (protiv proliva), depurativ
(za preiavanje, naroito krvi), litolitik (razlae kamen), anti-
dijabetik (protiv dijabetesa), antiinflamator (spreava upalu), ci -
katrizant (za isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Hepatitis (upala jetre), bilijarna dis-
kinezija (oteano pranjenje une kese), kamen u unoj kesi
(litijaza), dijareja (proliv), anoreksija (odbojnost prema hrani),
reumatizam, astma, hemoptizija (iskaljavanje krvi), dijabetes
melitus (eerna bolest).
Biljka ima snano terapijsko dejstvo u sluaju upale grla i slu-
zokoe usne duplje.
Preporuuje se protiv: tonzilitisa (upale krajnika), afti (obo-
ljenja sluzokoe usne duplje), zatim osobama koje preoptereu-
ju glasne ice (pevaima, profesorima). Sredstvo za ispiranje us -
ne duplje i grla napravljen od ovog aja zajedno sa ivanjskim
cve em proiava glas.
Listovi su odlini za zaleenje rana.
Za decu sa upaljenim krajnicima preporuljiva je kupka od
petrovca.
Mast od petrovca koristi se na isti nain kao i mast od neve-
na. Blagotvorno deluje u sluaju hemoroida (uljeva) i flebitisa
(upale vena).
296
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaiica biljke dodata na 250 ml vrele vode, treba
da odstoji 2 minuta (suena biljka) ili 30 sekundi (svea biljka),
zatim se procedi.
Spolja: Infuzija se koristi za ispiranje ili kao oblog za ranu.
Panja! Piti 2 olje dnevno. Predoziranje prouzrokuje jake gr -
eve, naglo izbacivanje kamena, blokadu mokranih i unih
ka nala.
Kod zapaljenja sluzokoe usne duplje, angine, faringitisa
(upa le drela), koristi se za ispiranje usne duplje i drela.
PLUNJAK (Pulmonaria officinalis) Fam. Boraginaceae
Popularni nazivi: plunica, medunjak, digerinjak, gruan-
ka, kudravac
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka. Listovi su ovalni ili elip-
sasti, ponekad sa belim mrljama. Cvetovi su u poetku crveni,
zatim ljubiasti, a na kraju cvetanja plavi. Cveta u martu - apri-
lu. Ovo je medonosna biljka.
Stanita: Raste po umama, vlanim i senovitim mestima.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena.
Aktivna svojstva: Kalijumove soli, salicilna kiselina, tanin,
spu zaste materije, saponin, alantoin.
Sakupljanje: U vreme cvetanja. Listovi se mogu prikupljati i
posle cvetanja. Dobro je da se suenje obavi to pre, na suncu ili
vruem vazduhu.
Farmakoloko dejstvo: Emolijens (sredstvo za umekavanje),
ekspektorans (za iskaljavanje), diuretik (podstie mokrenje),
ad strigens (izaziva stezanje sluzokoe i koe), hemostatik (zau-
stavlja krvarenje), sudorifik (podstie znojenje), vulnerarija
(sred stvo za isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Grip, faringitis (upala drela), akut-
ni i hronini bronhitis (akutno i hronino zapaljenje bronhija -
dunica), pluni TBC (tuberkuloza), hemoragija (jako krvare-
nje), febrilna stanja (groznica), dijareja (proliv), oboljenja uri -
nar nog (mokranog) trakta, lezije (povrede).
297
Nain upotrebe: 1 kaiicu (punu) dodati na 250 ml kljuale
vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 3 olje dnevno.
PODBEL (Tussilago farfara) Fam. Asteraceae
Popularni nazivi: konjski lopuh, bjeluina, repuina, marta,
spodbel
Opis: Kada se na panjacima i brdacima ne nazire nijedan
vesnik prolea, dok oko jedva moe zapaziti izlazak prvih vrbi-
nih pupoljaka, podbel ve pokazuje svoj uti cvet iznikao na vr-
hovima stabljike. Vlani tereni, nagibi i kamenjari su pokriveni
cvetovima podbela, koji se pojavljuju mnogo ranije od listova.
Veoma dobro uspeva na glinenom zemljitu. Ovo su prvi cveto-
vi koji se u toku godine mogu sakupiti, suiti i uvati. Podbel je
zeljasta, mala, ivopisna biljka, visoka 10-20 cm. Ima dugaak ri -
zom koji prezimi ispod zemljine povrine, debljine je olovke, a iz
njega izrasta u februaru-martu vie stabljika crvenkaste boje,
prekrivenih uzduno sitnim listiima. Ove stabljike nose na
svom vrhu po jednu cvetnu glavu zlatno-ute boje. Cvetovi su
pri jatnog mirisa i neodreenog ukusa, otvaraju se samo po
lepom vremenu, a kada je vreme loe, zatvaraju se i povijaju na-
dole. Cveta od februara do aprila. uti cvetovi veoma rano nago-
vetavaju dolazak prolea, a stranini cvetii ostaju usamljeni na
stablu, slino kao kod maslaka, ali oni zapravo podseaju na
krljuti i purpurne su boje. Poetkom maja se pojavljuju i osno-
vni listovi sa dugom drkom, zaobljeni i srcoliki, nazubljeni po
ivicama. Listovi sa gornjeg dela biljke su zelene boje, a donji su
beliasti. Plodovi su ahenije, cilindrinog oblika.
Sakupljanje: Od ove biljke se sakuplja cvet i list. Cvetovi se
beru jo u fazi pupljenja, bez drki i to u prolee pre nego to se
sasvim razviju. Sakupljeni cvetovi se stavljaju u korpe, da se ne
bi izgnjeili. Suenje treba to pre obaviti, u tamnim prostorija-
ma sa jakim strujanjem vazduha, jer se presporim suenjem cve-
tovi jako brzo razviju pretvarajui se u pufne (paperijaste lopti-
ce). Iz istih razloga temperatura u prostorijama za suenje ne
sme biti previsoka.
298
Posle suenja, cvetovi se uvaju u papirnim dakovima (kesa-
ma) ili u fiokama, obloenim hartijom. Cvetovi bez drke se u
prvoj fazi cvetanja sakupljaju u martu-aprilu. Listovi se sakup -
ljaju posle cvetanja, u periodu maj-avgust. Sue se u tankim slo-
jevima, u senci. Beru se mladi, ali ipak formirani listovi. Odlau
se naslagani jedan preko drugog u paketima, da se ne bi izlomi-
li. Pre suenja, listovi se proveju. Osueno lie se uva u dako-
vima od jute.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, inulin, tanini, gorka sup-
stanca (tusilagin), galna kiselina, kalijumove soli, cinkova jedi-
njenja.
Uslovi za upotrebu: Cvetovi moraju imati prirodnu utu boju
i drku dugaku najvie 1 cm. Cvetovi sa paperijastom glavom
ni su za upotrebu. Listovi treba da su tamno-zelene boje. Po -
crvenele listove, umrljane rom ili napadnute insektima ne
treba koristiti.
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), emo-
liens (sredstvo za umekavanje), antispastik (protiv greva).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica),
laringitis (upala grkljana), faringitis (upala drela), bronhijalna
astma (oteano disanje), pleurezija (zapaljenje plune marami-
ce), tuberkuloza plua.
aj od podbela sa medom predstavlja pomono sredstvo u
le enju upornog kalja i promuklosti, i treba ga piti u mlakom
stanju tokom celog dana. Oprani i svei listovi, kao i njihov sok,
primenjeni u vidu obloga, pomau kod pneumonije (upale plu -
a), erizipela (crvenog vetra) i kontuzija. Oblozi nainjeni od
kon centrovanog dekokta od lia, koriste se protiv tonzilitisa
(upa le krajnika). Stabljika cvetova i listova se koristi u inhalaciji
(nekoliko puta dnevno), kod hroninog bronhitisa i insuficijen-
cije respiratornog trakta (smanjene funkcije disajnih organa).
Oto ci na nogama se lee dekoktom od lia podbela. Za astmu i
bronhitis kod puaa, uzima se po 2-3 kaiice sveeg isceenog
soka iz listova, koji se pomea sa oljom supe ili mleka. Kod bo -
lova u uima, kapne se nekoliko kapi sveeg soka od lista u unu
koljku. Protiv upale vena, priprema se kataplazma od ugnjee-
nog lia i svee pavlake, i stavlja se na upaljena mesta, a zatim
299
se umota zavojem i platnom. Blagotvorno deluje i meavina lista
i cveta od podbela, bokvice i gaveza: 2 kaiice ove meavine
dodaju se na 250 ml vrele vode (infuzija). Piti 3 olje ovog aja
dnevno, zaslaenog medom.
Nain upotrebe:
Infuzija: 1 punu kaiicu lista i cveta, staviti u 250 ml vrele
vode; treba da odstoji kratko (30 sekundi do 2 minuta).
Kataplazma: Izgnjee se svei listovi i stave na obolelo mesto.
Inhalacija: 1 puna (supena) kaika cvetova i listova se potopi
u toplu vodu i vri se inhalacija (ispod pekira). Ovo ponavljati
vie puta u toku dana.
Kupka nogu: Puna aka listova se ostavi da odstoji kratko u
odgovarajuoj koliini vrele vode, a zatim se primenjuje u obli-
ku kupke.
Sve sok: Svee i oprane listove staviti u sokovnik. Uzimati 2-
3 kaiice dnevno, zajedno sa oljom mleka, u sluaju astme i
bronhitisa. Nekoliko kapi ovog soka unetih u unu koljku, ne u -
tralizuju bolove kod otitisa (upale uiju).
PRESLICA (Equisetum arvense) Fam. Equisetaceae
Popularni nazivi: rastavi, borska jela, konjogriz, rastavie,
vretenka, hvast.
Opis: Viegodinja zeljasta biljka, oskudna u listovima, sa dve
vrste stabljika. U prolee se razvijaju jednostavne, smee, plod -
ne (imaju na vrhu klasje sa sporama) stabljike, visoke oko 40 cm.
Odmah nakon stvaranja ploda, ova plodonosna stabla se raspa-
daju i na njihovom mestu izrastaju nerodne stabljike duine 60
cm, neto tanje, zelene boje, veoma razgranate, stranino raspo-
reene u obliku kruga. Neplodne stabljike niu poetkom leta.
Oko vorova neplodnih stabljika razvijaju se krljutasti,
smei listii u obliku okovratnika, igliaste granice sline boro-
vim iglicama. Ove grane su due u bazalnom delu stabljike, su -
avaju se pri vrhu, ali ne premauju razmak izmeu vorova, to
celoj biljci daje izgled iarke. U zemlji ima usaen rizom koji
raste ukoso, nosei na vorovima neno korenje kao i neke izra-
sline.
300
Stanita: Livade, doline, glinaste i vlane ledine, obale sa es -
tarima. One biljke koje rastu na blatnjavom zemljitu imaju naj-
efikasnija lekovita svojstva. U zavisnosti od mesta na kojem
raste, biljka moe da sadri od 3-16% salicilne kiseline, supstan-
ce koja je ini tako dragocenom. Biljke koje se razvijaju na tere-
nima gde je korieno vetako ubrivo, ne treba upotrebljavati.
Preslica sa najfinijim granicama - umska preslica (Equ -
isetum sylvaticum) koja raste na periferiji uma, u estarima i u
umarcima, ima slina lekovita svojstva.
Upotrebljivi delovi: Zelene, nerodne stabljike sakupljene u
leto, u julu - avgustu.
Suenje se vri u senci.
Posle sakupljanja treba najpre odstraniti oteene, pocrnele
delove biljke, zatim se ona sui, rasporeuje u tankim slojevima,
na otvorenom prostoru, u senci, ili u suvim i dobro provetrenim
prostorijama, tavanima. Slojeve osuenih biljaka treba svakod-
nevno prevrtati.
Uslovi za upotrebu: Osuena biljka mora da ima svetlo-zele-
nu boju bez uvelih i potamnelih delova, bez plodne stabljike i
bez stranih tela.
Proizvod nema mirisa, a ukus je sladunjav.
Aktivna svojstva: Isparljivo ulje, silicijum dioksida, kaliju-
mo ve soli, salicilna kiselina.
Farmakoloko dejstvo: Bronho-dilatator (iri bronhije - du-
nice) antibiotik, urinarni antiseptik (protiv infekcija urinarnog
trakta), remineralizant (uspostavlja balans mineralnih sastojaka
u organizmu), diuretik (pospeuje mokrenje), ekspektorans (za
iskaljavanje).
Terapeutske indikacije:
Unutranja upotreba: Srana insuficijencija (oslabljenost
sranog miia), angina pektoris, dijareja (proliv), nefritis (upala
bubrega), tuberkuloza, bronhitis (upala bronhija - dunica),
ane mija, kostobolja, holecistitis (zapaljenje une kese), reuma-
tizam, gastrointestinalni ir (na elucu ili dvanaestopalanom
crevu).
Spoljna upotreba: Gingivitis (upala desni), epistaksis (krvare-
nje iz nosa).
301
Za koagulaciju krvi (zaustavljanje krvarenja), je "nezamen-
ljiv", a takoe je delotvoran i kod hemoptizije (iskaljavanja su -
krviavog sputuma - sluzi) i hemoragije (jakog krvarenja).
Za pesak i kamen u beici i bubrezima koriste se kupke.
Sedea kupka u vreloj vodi se upranjava uz istovremenu
upotrebu aja od preslice. Na ovaj nain se potpomae izbaciva-
nje kamenca.
Pomae u sluajevima skupljanja vode u perikardu (sranoj
kesi), pleuri (plunoj maramici), kao i kod infektivnih oboljenja
sa retencijom (zadravanjem) vode.
Velika ili rena preslica (Equisetum maximum), koja raste na
renim obalama i ima stabljiku debljine prsta, koristi se samo za
sedeu kupku.
Poljska ili umska preslica se upotrebljava za ajeve koji se
piju.
Za otklanjanje bolova kod katara mokrane beike, kao us -
pe no sredstvo se koristi dekokt od preslice: bolesnik se umota u
bade-mantil i namesti se tako da vrua para dekokta deluje na
mokranu beiku u trajanju od 10 minuta. Ovaj postupak se po -
navlja vie puta.
Kupke sa vodenom parom i ekstraktima preslice su delotvor-
ne i kod starijih osoba koje oseaju tegobe prilikom mokrenja.
Kod osipa i pruritisa (hroninog svraba koe koji se javlja u
poodmaklim godinama) su od velike pomoi kupke i oblozi sa
dekoktom od preslice.
Ispiranje i kupka sa preslicom su korisni u sluaju panariciju-
ma (prita na prstu), karijesa (kvarenja zuba), starih zagnojenih
rana, zadebljanja na petnim kostima (mamuza), fistula (gnojnih
ireva), sikozisa (smokvaste bradavice), podbratka, herpesa
(groznice).
Za bolne hemoroide (uljeve) i hemoroidne vorove koristi se
kaa.
U sluaju epistaksisa (jakog krvarenja iz nosa), stavlja se ob -
log natopljen u hladan dekokt od preslice.
U veini sluajeva treba dodati 1 punu kaiicu na 250 ml vo -
de, ali kod krvarenja je potrebno staviti 2-3 pune kaiice u 250
ml vode.
302
Preslica zajedno sa estoslavicom je odlino sredstvo za spre-
avanje ateroskleroze i amnezije.
Tinktura od preslice je efikasno sredstvo protiv znojenja no -
gu. Ovom tinkturom se trljaju stopala koja se prethodno operu i
osue, a pored toga se pije i aj od preslice, 1 olja ujutru, 30
minuta pre doruka.
Protiv peruti, kosa se svakodnevno pere dekoktom od presli-
ce, a nakon toga se koa kosmatog dela glave masira maslinovim
uljem.
Kod enureze (nesposobnost zadravanja mokrae) koristi se
aj od preslice i kantariona. Piju se po 2 olje dnevno.
aj za ispiranje usne duplje i grla, koristi se kod tonzilitisa
(zapaljenja krajnika), adenoidnih vegetacija (upale treeg kraj-
nika), stomatitisa (zapaljenja sluzokoe usne duplje), gingivitisa
(upale desni), fistula (gnojnih ireva).
Leukoreja (belo pranje kod ena) se lei sedeom kupkom.
Preslica je efikasno sredstvo i kod hroninog bronhitisa i plu -
ne tuberkuloze.
Rezultati poslednjih istraivanja su u saglasnosti sa tvrdnja-
ma austrijskog biologa Riharda Vilforta (Richard Willfort) i
potvruju pretpostavku da se upotrebom aja od preslice u jed-
nom duem vremenskom periodu zaustavlja rast elija tumora
koje se na kraju potpuno unitavaju. Takoe se koriste i kata-
plazme od preslice, koje se podgrevaju na pari i stavljaju na pre-
deo zahvaen tumorom.
U sluaju ukoenosti kimenog stuba usled kontrakcije (gre-
nja) paravertebralnih miia, sedea kupka blagotvorno deluje.
Kod depresija, manija, razdraljivosti, preporuuje se sedea
kupka 3 puta sedmino. U ovim sluajevima pomau i ajevi od
hajduke trave i koprive, ali ujutru i uvee treba piti po olju aja
od preslice.
Nain upotrebe:
Infuzija: 250 ml kljuale vode preliti preko 1 pune kaiice
preslice. Ova meavina treba da odstoji 2 minuta.
Oblog: Jedna puna aka preslice se stavi u cediljku koja se dri
iznad posude sa kljualom vodom. Kad se biljka dosta zagreje i
omeka, umota se u komad platna i stavi na obolelo mesto.
303
Potrebno je da oblog bude topao. Preko obloga se stavi plastina
folija i sve se to umota u vuneni al.
Oblog od pulpe (mesnatih delova) preslice: Svea preslica se
dobro opere i izgnjei drvenim avanom.
Sedea kupka: 100 g preslice treba da odstoji u vodi 12 asova
(macerat), zatim se podgreje, procedi i sipa u vodu za kupanje.
Za jednu kupku je potrebna posuda od 5 litara, puna sveih bi -
ljaka. Kupka traje 20 minuta. Moe se koristiti vei lavor ili ma -
nje korito. Predeo srca treba da bude izvan vode. Vano je da bo -
lesnik bude obuen. Gore se oblai bademantil ili deblji pulover,
a na noge se navuku debele vunene arape.
Deo tela koji je u vodi, masira se lagano 2-3 sata, trbuna zona
odozgo nadole, zatim od bubrenih loa na dole prema mokra-
noj beici. Posle kupke nemojte se brisati, ve tako mokri, obu-
eni u bademantil leite u krevetu 1 sat, dok se ne preznojite. Vo -
da u kojoj ste se kupali moe se upotrebiti jo dva puta, poto se
ugreje.
Tinktura: 10 g preslice u sveem stanju treba da odstoji u 50
ml votke jaine 40%. Dri se na suncu ili na toplom mestu 14
dana uz svakodnevno mukanje, a zatim se procedi. Moe se
dodati i hajduica, neven, gavez, hou-neu, po aka od svake
biljke ali na 1 litar votke.
PREICA (Lycopodium clavatum) Fam. Lycopodiaceae
Popularni nazivi: crvotoina, vuja noga, zmijina mahovina,
samolja
Opis: Zimzelena biljka, nalik na mahovinu, raste u jelovim i
bukovim umama. Ima puzaviasto stablo koje se uzemljuje raz-
granatim korenjem. Iz stabljike vertikalno rastu plodonosne
grane, visoke 7-10 cm, koje su mekane pod prstima i zavravaju
se uglavnom sa po dva klasa. Na ovom klasju su smetene spore
koje sadre uti prah i predstavljaju organe za reprodukciju.
Listovi su mali i pravi, ima ih svuda oko stabljike i rasporeeni su
u 5-8 redova. Tokom jeseni ne opadaju i imaju na vrhu beliasto,
dugako vlakno.
304
Sakupljanje: Od ove biljke se koristi i sakuplja cela stabljika
sa listovima i spore (prah iz klasja). Sakupljanje se vri u junu-
avgustu, pre potpunog dozrevanja klasja. Posle sakupljanja, kla-
sje se odvaja (sui se zasebno), a ostatak biljke se oisti od kore-
nja i od pocrnelih i poutelih delova, sui se na tamnim, dobro
provetrenim mestima i porea u tankim slojevima. Biljka se u -
va u mraku da ne bi izgubila boju. Sakupljeno klasje se rairi na
sun cu, na istoj hartiji i u veoma tankim slojevima.
Posle suenja, klasje se protrlja izmeu prstiju, kako bi se sa -
kupio prah, koji se zatim propusti kroz fino sito radi odstranjiva-
nja drugih delova biljke. Prah je tamno-ute boje, veoma sitan,
bez ukusa, blagog smolastog mirisa. Stavljen u vodu, pliva na
povrini, jer se teko natapa. Ako se zapali, gori veoma svetlim
plamenom. Prah od preice se uva u kesama (od masne hartije
ili od pergamenta), koje se uredno slau u manje dakove od
plat na ili daane kutije.
Uslovi za upotrebu: Biljka treba da zadri zelenu boju i posle
suenja, i ne bi smelo da bude delova sa izmenjenom bojom, kao
ni korenja i stranih tela. Preica je biljka koja sadri hemijski ele-
ment - radijum.
Terapeutske indikacije: aj se koristi protiv kamena u bubre-
gu. kolika (bubrenih bolnih napada), hepatitisa (upala jetre),
ci roze jetre, oboljenja polnih organa, artritisa (upale zglobova),
or hitisa (upale testisa), hroninog kolitisa (upala debelog creva),
hemoroida (uljeva), reumatizma.
U sluaju luksacija (uganua i iaenja), bolova pri kretanju
ili u miiima, stavlja se jastuk od preice.
U sluaju prestanka mokrenja (anurije), stavlja se oblog u
obliku dakia u predelu mokrane beike. Kod hipertenzije
(po vienog krvnog pritiska), oblae se lumbalni deo tela (oko
bub rega i krsta). Protiv bilo koje vrste bola moemo primeniti
daki sa preicom, pokrivajui obolela mesta. Prah od preice
lei otvorene rane.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1/4 litre vrue vode preliti preko 1 ravne kaiice
preice, pokriti i ostaviti da odstoji 30 sekundi, a zatim procedi-
ti.
305
Panja! Ne drati da stoji vie od 30 sekundi i nikako ne kuva-
ti, ve samo preliti vodu preko biljke.
Za sve vrste pomenutih oboljenja (vidi poglavlje X) pije sa
samo 1 olja aja dnevno, osim u sluaju ciroze jetre kada treba
piti po dve olje na dan.
- Jastue od preice: Suenom preicom (100 g, 200 g ili 300 g
zavisno od prenika obolele zone) napuniti jastue i povremeno
(uz kratke prekide da se ne bi iritirala koa), stavljati na bolno
mesto dok bolovi ne prestanu. Ovo jastue je delotvorno godinu
dana.
RABARBARA (Rheum officinale) Fam. Polygonaceae
Popularni nazivi: ravel
Opis: Poreklom iz Kine, kod nas opstaje kao kultivisana bilj-
ka. ivopisna je, zeljasta, visoka do 3 m, sa velikim listovima (1
m), izduenog srcolikog oblika sa 5-7 renjeva. U zemlji ima
osnovu levkastog oblika (rizom), debljine 3-6 cm iz kog izrasta
mesnato i dugako korenje prenika do 5 cm. U prvoj godini
vegetacije formira se rozeta od lia sa glatkom i cilindrinom
dr kom. Listovi se razvijaju vie u irinu nego u duinu, na sva-
kom renju ima mnogo zubaca na obodu. Stabla, visoka do 2,5
m, pojavljuju se u drugoj godini ivota biljke i cilindrinog su
oblika, uplja, razgranata i sa malim listovima na kojima se
pored mahune mogu videti i razvijene ohreje. Cvetovi su mali,
grupisani u cvasti u osnovi unutranjih listova stabla; imaju cve-
tni venac koji se sastoji od 6 delova i semenika od 9 pranika
obojenih u belo-zelenkasto. Cveta u maju - junu. Plod je aheni-
ja sa 3 opnasta krila smee-crvenkaste boje.
Rabarbara se gaji na peskovitom zemljitu. Seje se u jesen ili
u prolee, u razmacima od 80 cm.
Upotrebljivi delovi: Rizom biljke stare 4 - 8 godina se u pro-
lee ili jesen opere pod mlazom hladne vode, oguli se (skine se
kora), isee na male cilindrine ili pljosnate komade i na kraju
sui na suncu ili u vetakim suarama na 40C. Dobijeni proiz-
vod bi trebalo da ima uto-narandastu boju, karakteristian
mi ris, gorak ukus koji stee sluznicu usta i boji pljuvaku u uto.
306
Aktivna svojstva: Reoantracenazid sa aglikonima i taninima -
reotanoid.
Farmakoloko dejstvo: Reotanoidi, kada se unose u malim
koliinama, deluju tonino (osveavajue), jer podstiu luenje
eludanih sokova. Reoantracenazidi i aglikoni u umerenim do -
zama deluju kao laksativ (sredstvo za preiavanje creva), a u
velikim dozama kao purgativ.
Terapeutske indikacije: Kolitis (upala debelog creva), parazi-
toza creva, astenija (iscrpljenost, oslabljenost organizma).
- Tonik, doza: 0,05 - 0,10 g dnevno
- Laksativ, doza: 0,25 - 0,50 g dnevno
- Purgativ, doza: 1 - 3 g dnevno
Moe se konzumirati sa hlebom, mlekom, medom, vodom.
Staviti 5 g korena u 250 ml vode i ostaviti 4 sata da macerira
dok se voda ne oboji u uto.
Od peteljki listova se pravi kompot. Mladi listovi i stabljike se
mogu koristiti u ishrani u presnom ili kuvanom stanju.
Nije preporuljivo za osobe sa hemoroidima (uljevima) i cis-
titisom (upalom mokranog mehura).
REPUH (Petasites officinalis) Fam. Compositae
Popularni nazivi: veliki podbel
Opis: Zeljasta, viegodinja miriljava biljka sa dugim, sna-
nim i mesnatim korenom. Stablo joj je pravo, jednostavno, pre-
kriveno sitnim, mekim vlaknima i na sebi nosi male listie (nalik
na krljuti) crvenkaste boje. Bazalni listovi su rasporeeni u ro -
zeti, irine do 1 m u preniku: imaju srcasto-bubreast oblik, ne -
jednako su nazubljeni kratkim trouglastim zubcima, na poleini
su vlaknasti, a kasnije glatki. Cvetovi su cilindrinog oblika, pr -
ljavo-bele do ruiasto-ljubiaste boje, rasporeeni u vidu an -
sambla sitnih cvetia na gornjem delu drke i to tako da podse-
aju na klip kukuruza. Smeteni su ispred listova. Crvenkasti,
pur purni, roze (boja mesa) cvetovi nam pomau da razlikujemo
ovu biljku od drugih vrsta, koje imaju sline listove, a pre cveta-
nja ih prepoznajemo po cevastoj, obloj peteljci, za razliku od
podbela kao i od belog repuha (Petasites albus), koji imaju rizo-
me bez vorova i tanke, cilindrine peteljke.
307
Petasites kabikianus, koji se takoe ubraja u lekovite biljke,
prepoznaje se po svojim vlaknastim listovima sa donje strane i
cevastim peteljkama.
Korenje se sakuplja pre cvetanja.
Stanite: Raste pored potoka, izvora, na vlanim mestima,
pe riferiji uma i u jarku.
Upotrebljivi delovi: Listovi i koren.
Sakupljanje: Lie se bere od maja do jula, kada je potpuno
oformljeno. Korenje se bere od marta do aprila, a najbolje je u
se ptembru - oktobru. Poto se oisti od zemlje, tanko korenje se
isee na male komade, ako je neophodno, rasee se i po duini,
i sui se na suncu ili toplom vazduhu.
Aktivna svojstva: Kalijumove soli, inulin, isparljivo ulje, bak-
tericidne supstance (supstance koje unitavaju bakterije).
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), sudo-
rifik (podstie znojenje), adstrigens (izaziva stezanje), antiseptik
(protiv klica).
Terapeutske indikacije: Grip, akne, furunkuloza (iravost),
ek cem (pojava crvenila, otoka i malih mehuria na koi), respi-
ratorna insuficijencija (slabost organa za disanje), kostobolja,
epilepsija, dismenoreja (bolna menstruacija), disurija (oteano
mokrenje).
Veliki i mesnati listovi se koriste u sveem stanju kao oblog
kod luksacija (uganua), edema (otoka), opekotina, malignih
ulceracija (zloudnog defekta koe i sluzokoe), povreda, ireva.
Nain upotrebe: 1 ravna kaiica korenja se ostavi da odstoji
u vodi 12 sati; ujutru se malo zagreje i procedi.
Oblog: Svee i oprane listove izgnjeiti drvenim avanom i ko-
ristiti u vidu obloga nekoliko puta tokom dana.
RUSA (Chelidonium majus) Fam. Papaveraceae
Popularni nazivi: trava od rosopasa, rusavela, rusiva, zmijino
mleko
Opis: Rusa, koja po boji cvetova podsea na zlaticu (Ra nun -
culus ficaria), ipak nema nikakve veze sa ovom biljkom. Rusa je
zelena, uspravna viegodinja biljka, veoma rasprostranjena u
308
okolini kua, ruevina, senovitim umama, estarima i junim
padinama bregova. Cela biljka sadri mleko (lateks) uto-naran-
daste boje, koje je kiselo i otrovno. Stabljika je visoka 30-80 cm,
veoma razgranata i nosi velike listove, gusto, naizmenino ras -
poreene, zelene sa spoljne strane i plaviastih nijansi sa unu-
tranje. Osnovni, nie postavljeni listovi imaju drku, dok su gor-
nji bez drke. Lie je pomalo nalik na hrastovo. Cvetovi su uti,
pravilnog oblika i ujedinjeni u bukete titastog oblika, na kra-
jevima veih grana. Svaki cvet ima dva aina i etiri krunina
listia i mnogo pranika. Plod je u obliku aure.
ak i kad je leto suno, a zemlja suva, ako prelomimo stablo
iz njega e potei uto-narandasti sok. Zimi se ova biljka moe
nai ispod snega.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena (nadzemni delo-
vi). Sakuplja se u periodu maj-avgust. Cveta od aprila do sep-
tembra.
Sakupljanje: Uoi cvetanja (maj - avgust).
Biljke ubrane sa sunanih mesta su bogatije lekovitim svojst-
vima od onih koje rastu u senci.
Posle suenja se odstranjuju krupniji delovi stabljike, a sue -
nje se obavlja u senci.
Uslovi za upotrebu: Preparat treba da sauva prirodnu boju
biljke. Drvenasti, kao i podzemni delovi biljke se ne koriste.
Aktivna svojstva: Alkaloidi (helidonin, spartein, protopin,
hemohelidonin), heleritin, sangvinarin.
Farmakoloko dejstvo: Anti-spastik papaverinskog tipa
(sred stvo protiv greva koje sadri jednu od biljnih baza koje se
nalaze u opijumu), budui da je manje otrovan, antimitotik
(pro tiv tumora), analeptik (za jaanje i okrepljenje disajnih orga-
na), koronarni vazodilatator (iri krvne sudove srca), sedativ
(umi rujue dejstvo).
Rusa je otrovna biljka, stoga je treba koristiti samo po pre-
poruci lekara!
Terapeutske indikacije:
Interno: Oboljenja jetre i ui, holecistitis (upala unog me -
hura), srana insuficijencija (redukovan rad srca), angina pekto-
309
ris, tahikardija (ubrzan rad srca), tumori, arteritis (upala arteri-
ja), neuroza, veliki kaalj.
Zajedno sa koprivom i pupoljcima cveta zove, koristi se u le-
enju leukemije.
Spolja: Sok se koristi kod malignih oboljenja koe (rak), ulje-
va, uboja, bradavica, teeg oblika herpesa.
Na obolelo mesto se stavlja oblog natopljen uto-naranda-
stim sokom biljke, 5-6 puta dnevno.
Malje na licu, kao i njihov preterani rast na rukama i nogama
kod ena, ukazuju na oboljenje nadbubrene lezde.
Sok od ruse (koji se moe drati u friideru i do mesec dana)
se stavlja na obolela mesta. Oblog se dri nekoliko sati kako bi
delovao potkono, a zatim se ispere blaim sapunom, a kad je
koa skoro suva mae se mau od nevena, uljem od kamilice, ili
kantarionovim uljem.
Panja! Sok je iskljuivo za spoljnu upotrebu.
Kao dopunsko sredstvo se koristi aj od koprive, 3-4 olje
dnevno i sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 250 ml vrele vode se prelije preko 1 ravne kaiice
biljke. Ostavi se 1 minut da odstoji, a zatim se procedi.
RUSOMAA (Capsella bursa posteris) Fam. Brassioceae
Popularni nazivi: hou-neu, pastirska torbica, rosomaa,
to r biica, makino srce, babine gnjide, krvavka
Opis: Jednogodinja zeljasta biljka, sa rozetom oformljenom
od bazalnih delova koji su izdeljeni na listove. Gornji listovi su
potpuni dok su donji nejednako nazubljeni. Stabljika je prava,
visoka 10-40 cm.
Cvetovi su mali, belo-sive boje, rasporeeni u bone cvasti,
dok su donji formirani od semenog omotaa i lie na kesice u
obliku srca, tvrde pri dodiru.
Stanita: Raste na obradivom i neobraenom terenu. Sa kup -
ljanje: Cela biljka se koristi. Sakuplja se u vreme cvetanja. Cveta
od maja do septembra.
310
Suenje se obavlja u senci, u tankim slojevima. Aktivna svoj-
stva: Amini (holin, acetil-holin), fenolini derivati, glikozidi, tira-
min, kalijumove soli, glikozid.
Uslovi za upotrebu: Biljka treba da zadri prirodnu boju pos -
le suenja. Neupotrebljive su biljke sa izmenjenom bojom, kao i
one napadnute parazitima.
Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), korona-
rni vazodilatator (iri krvne sudove srca), uterotonik (za ispira-
nje i dezinfekciju materice), hemostatik (zaustavlja krvarenje),
hipotenzor (sniava krvni pritisak), analgetik (ublaava bolove).
Terapeutske indikacije: Angina pektoris, hipertenzija (povi-
en krvni pritisak), mastitis (upala dojki - leenje u vidu kompre -
se), atrofija miia (suenje miia), unutranje hemoragije (kr -
varenja), menometroragija (pojaano menstrualno krvarenje),
dismenoreja (menstruacija praena bolovima).
U vreme menopauze, preporuljivo je piti 2 olje dnevno u
toku 4 sedmice, zatim se pauzira 3 sedmice, posle ega se pona-
vlja tretman. Protiv hemoroida (uljeva) koji krvare, primenjuju
se klizme, ispiranja i sedea kupka uz upotrebu mlakog dekokta
od ove biljke.
Rusomaa, slino imeli, normalizuje cirkulaciju krvi. Pre po -
ruuje se kako protiv povienog, tako i protiv snienog krvnog
pri tiska.
Poput imele, rusomaa je uspeno sredstvo protiv krvarenja
materice.
Ova biljka se koristi u sluaju rektalnog prolapsusa (ispadnu-
tosti zadnjeg creva). Pije se po 4 olje dnevno aja od viria
(Alchemilla vulgaris), a spolja se primenjuje masaa tinkturom
od biljke rusomae; takoe po 10 kapi ove tinkture uzima se kao
dodatak jednoj olji aja i to treba piti 3 puta dnevno. Za 10
dana, koliko je potrebno da se pripremi tinktura, preporuuje se
oblog od vedskog aperitiva (veden bitner, vedska granica).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kaiicu biljke dodatu na 250 ml vrele vode,
ostaviti da stoji poklopljeno 30 sekundi i procediti.
- Sedea kupka: Vidi - Preslica.
311
- Oblog: 1 puna kaika biljke, ako je mogue svee, stavi se u
gazu i obloi obolelo mesto.
- Tinktura: Svee ubrana biljka: listovi, stabljika i cvetovi, kao
i kesice sa semenom, fino se isitne i sipaju u flau bez nabijanja,
zatim se preko toga doda alkohol jaine 40% (biljka treba da bu -
de prekrivena) i ostavi se na suncu ili toplom vazduhu 10 dana.
Procediti i presuti u tamniju flau. uva se na hladnom.
Ako se koristi suena biljka, stavi se u sito koje se postavi
iznad vode koja kljua. Biljka se oblae na obolelo mesto u obli-
ku kataplazme.
RUTA (Ruta graveolens) Fam. Rutaceae
Popularni nazivi: rutvica, vrtna rutvica, sedefi, petoprsnik
Opis: Poludrvenasta biljka, visine 40-70 cm, sa razgranatim
stablom. Listovi su bez drke i tako rasporeeni da lie na sjedi-
njena krilca. Cvetovi su mali, uti i ine cvast u obliku tita. Plod
je aura koja se sama otvara kada sazri.
Stanita: Kultivie se kao aromatina, medonosna i lekovita
biljka. Bere se u junu.
Upotrebljivi delovi: Listovi i stabljika.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje (Oleum rutae), ketoni, alkoho-
li, estri, terpeni, glikozid (rutin).
Sakupljanje: Listovi i stabljike se sakupljaju pre cvetanja, po -
evi od druge godine ivota biljke. Suenje se obavlja na toplom
vazduhu ili u senci.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), emena-
gog (izaziva menstruaciju), vermifuga (protiv glista), diuretik
(pos peuje mokrenje), vulnerant (za zaleenje rana), stimulans
(nadraujue sredstvo).
Terapeutske indikacije: Oboljenja eluca, kolitis (upala de -
be log creva), konvulzije (grenja, grevi, trzanje miia), men-
strualne tegobe, histerija, parazitoza creva.
Nain upotrebe:
Panja! Budui da spada u otrovne biljke, koristi se veoma
oprezno i iskljuivo pod nadzorom lekara.
312
- Infuzija: 1 kaiicu biljke dodati na 250 ml vrele vode. Treba
da odstoji 2 minuta. Piti 2 olje dnevno.
- Spolja:
- U vidu kataplazme kod kostobolje, iijasa, artroze (zglobo-
bolje).
SRDAICA (Leonarus cardiaca) Fam. Lamiaceae
Popularni nazivi: kopriva od srca, srdaac, srenica, sranik
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, visine 50-150 cm, razgra -
na ta, obino vlaknasta. Listovi su popreno rasporeeni. Gornji
imaju po 3 renja, a donji bazini su u obliku ake. Cvetovi su
mali, ruiasti. Vie cvetova ini grupu koja je rasporeena kru-
no oko stabljika i grana, i to na mestima gde niu listovi (odno-
sno u bazalnom delu). Ove grupe cvetova ine vertikalne nizove.
Biljka cveta u periodu jun-septembar. Plod je u obliku oraha,
sme ten u aici bazalnog dela cveta i poseduje 5 trnastih, vrs -
tih zubaca.
Stanita: Raste pored puteva, ograda i na neobraenom zem-
ljitu.
Upotrebljivi delovi: Cvetni vrhovi i listovi.
Aktivna svojstva: Alkaloidi, etarsko ulje, saponin, tanin, ste-
rol, glukozidna gorka supstanca, leonurin, heterozid, vit. A, C, E.
Farmakoloko dejstvo:
Interno: Sedativ (umirujue sredstvo) za tegobe nervnog sis -
tema i srca, hipotenzor (sniava krvni pritisak), periferni vazodi-
latator (iri periferne krvne sudove).
Spolja: Cikatrizant (za isceljenje rana) i antiinflamator (pro-
tiv zapaljenja), vulnera (sredstvo za leenje rana).
Terapeutske indikacije: Depresivna neurastenija (prevelika
i vana napetost), neuro-vegetativna distonija (funkcionalni
po remeaj neuro-vegetativnog sistema), arterijska hipertenzija
(povien krvni pritisak u arterijama), smetnje u klimaksu, povre-
de.
Nain upotrebe:
Interno: - Infuzija: 1 kaiica na 250 ml vrele vode. Ostaviti da
odstoji 2 minuta. Piti 2-3 olje dnevno.
313
- Tinktura: 20 g biljke potopiti u 100 ml alkohola jaine 70%.
Ostaviti da odstoji 10-14 dana. Uzimati 15-20 kapi, dva puta na
dan.
- Spolja: - Dekokt se primenjuje kao kataplazma kod oteklina
i rana.
AFRAN (Crocus sativus) Fam. Iridaceae
Popularni nazivi: avran, krok, savran, cafran, afran
Opis: To je biljka poreklom iz Persije, veoma nalik mrazovcu
(Colchicum autumnale). Mnogobrojni listovi se razvijaju zaje-
dno sa cvetovima i esto ih prevazilaze u duini. Perigon (unu-
tranji cvetni veni) je bledoljubiaste boje i elipsastog oblika.
Tukovi su podeljeni u 3 stabljike kopljastog oblika, od 1-4 cm
duine, nejednako nazubljene. Plod je trouglasto-ovalna aura.
Upotrebljivi delovi: Tukovi narandaste boje.
Sakupljanje i suenje: Cvetovi ne traju due od 2-3 dana. Za
ovo vreme treba sakupiti tukove i suiti ih na situ, u toploj pro-
storiji.
Terapeutske indikacije: Antispastik (protiv greva) kod as -
tme, histerije, velikog kalja.
TRAVA OD SRDOBOLJE (Potentilla erecta) Fam. Rosaceae
Popularni nazivi: srenjak, srenjaa, sitni sranik
Opis: Mala, zeljasta, viegodinja puzaviasta ili uspravna
bilj ka, sa dobro razvijenim rizomom i mnogobrojnim, tankim
stabljikama. Lie stabljika je trolisno, sa ili bez kratke drke.
Cvetovi su mali, uti sa po 4 latice. Plodovi su mali u obliku ora -
ha. Cveta od maja do septembra.
Stanita: Samonikla biljka, raste po umskim puteljcima, es-
tarima, vlanim panjacima itd.
Upotrebljivi delovi: Rizom i korenje.
Sakupljanje: U periodu septembar-novembar, a nakon pra-
nja sui se na suncu ili u toploj prostoriji.
Farmakoloko dejstvo: Antidijareik (protiv proliva), antihe-
moragik (zaustavlja krvarenje), antiinflamator (protiv zapalje-
nja).
314
Terapeutske indikacije: Dijareja (proliv), hemoragija (obilno
krvarenje), enureza (nesposobnost zadravanja mokrae), sto-
matitis (upala sluzokoe usne duplje).
Nain upotrebe:
- Dekokt: 1 kaiku korenja kuvati 2 minuta u 250 ml vode.
Ostaviti da odstoji 10 minuta, a zatim procediti i piti 2-3 olje
dnevno.
Dobijeni dekokt se koristi za ispiranje usne duplje. U obliku
praha (dobijenog mlevenjem), uzima se 2-3 g dnevno.
TROSKAVICA (Polygonum aviculare) Fam. Polygonaceae
Popularni nazivi: troskot, truskavac, svinjara, kozjavka, ivin-
ska trava, puckavica, kokoara, divlji slak
Opis: Zeljasta jednogodinja biljka delom poloena na zem-
lju, veoma razgranata, sa tankim granicama, uzduno prekrive-
nim liem, raste na neobraenom tlu i pored puteva. Listovi su
potpuni (bez zubaca), elipsasti, kopljasto-zailjeni na oba kraja,
bez drke, smeteni su na vorovima stabljike, koje na tim mesti-
ma imaju neku vrstu opnastog, beliastog omotaa. Cvetovi su
crvenkasti, zeleni ili beli, rasporeeni pojedinano, ili po 2-4 u
osnovici unutranjeg dela listova. Na krajevima, cvetovi su belo-
roze boje. Svaki cvet ima 5 odeljaka koji zamenjuju aine i kru-
nine listie. Zatim sledi 8 pranika koji okruuju 1 jajnjak sa 5
stubia. Cveta od juna do septembra.
Stanita: Raste po neobraenim povrinama, pored puteva
itd.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.
Sakupljanje: Sakupljanje se obavlja u maju-julu, kad je biljka
u cvatu. Sui se na tavanu ili u suarama (40C). Pri sakupljanju,
biljka se otrese od praine i odstrane se deblji delovi stabljike.
Uslovi za upotrebu: Biljka ne sme imati deblje delove stablji-
ke, kao ni strana tela, treba da sauva svoju prirodnu zelenu bo -
ju, da bude bez mirisa, a ukus da deluje kao adstrigens (skuplja
usta).
Aktivna svojstva: Flavonozid (avikularozid), tanin i supstan-
ce bogate salicilnom kiselinom, vitamin C.
315
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), de -
purativ (izaziva ienje creva), adstrigens (izaziva skupljanje),
hipotenzor zahvaljujui flavonozidu i mineralizand (kao pomo-
no sredstvo u leenju plune tuberkuloze), uzimajui u obzir
nevezanu salicilnu kiselinu i kombinaciju jedinjenja, hemostatik
(zaustavlja krvarenje), antiinflamator (protiv upala).
Terapeutske indikacije: Povien krvni pritisak (hipertenzija),
en teritis (upala creva), dijareja (proliv), dizenterija, zapaljenska
oboljenja respiratornog trakta (disajnih organa) kao i urinarnog
trakta (mokranih puteva), kostobolja, reumatizam, artritis
(upa la zglobova), anemija (malokrvnost), oporavak posle boles -
ti, hemoragija (krvarenje), variks (proirene vene), flebitis (upala
vena), hemoroidi (uljevi).
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 20 g biljke potopljene u 1 litar vode, ugrejati i osta-
viti da jedanput provri, nakon ega treba da odstoji 3-5 minuta.
Piti u toku jednog dana.
Spolja:
- Kataplazma: Stavlja se na rane. Biljka se popari, a zatim se
napravi kaa koja se stavlja na ranu.
Ne preporuuje se pacijentima koji su pod tretmanom anti-
koagulanata (sredstava za spreavanje zgruavanja krvi)
VERBENA (Verbena officinalis) Fam. Verbenaceae
Popularni nazivi: vrbpca, vrbina, jeziar, bori, brstica
Opis: Jednogodinja, zeljasta biljka, visoka 30-60 cm, sa us -
pravnim stablom. Listovi imaju drku, rastu u paru (jedan nas -
pram drugog); gornji su ovalno-trouglasti, a donji su manje raz-
deljeni. Cvetovi su mali, imaju 5 sjedinjenih latica, skoro dvou-
sneni, bledo-crveni ili bledo-ljubiasti, ree beli, rasporeeni u
dugo klasje. Cveta u periodu jun - septembar. Plodovi su u obli-
ku oraha.
Stanita: Raste na ledinama, livadama, brisanim terenima.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.
316
Aktivna svojstva: 2 glikozida - verbenalin i verbenin, etarsko
ulje, gorke supstance.
Sakupljanje: U vreme cvetanja -period jun-septembar.
Farmakoloko dejstvo: Sedativ (umirujue dejstvo), antispa-
stik (protiv greva), stimulie kontrakcije mokranog mehura,
galaktogen (pomae stvaranje mleka), hipotenzor (sniava krvni
pritisak), vulnerant (za zaleenje rana), diuretik (pospeuje mo -
krenje), febrifuga (protiv groznice).
Terapeutske indikacije: Gastralgija (bol, gr u elucu), neu -
ral gija trigeminusa (bolest petog modanog ivca koji inervie li -
ce i vilice), migrena, nedostatak mleka u organizmu kod ena,
hi pertenzija (povien krvni pritisak), rane, uganua, celulit.
Nain upotrebe:
Interno: - Infuzija: 1 kaiicu dodatu na 250 ml vrue vode,
treba da odstoji 3 minuta. Piti 3 olje dnevno.
- Dekokt: 20 g biljke kuvati 5-10 sekundi u 11 vode. Zatim
ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti 4 olje dnevno.
Spolja: - Dekokt: Koristi se za ispiranje rana, kao efikasan ci -
katrizant (za isceljenje rana), kao rastvor za ispiranje usne duplje
i grkljana kod upale usne duplje. U vidu kataplazme uspeno de -
luje kod uganua, celulita, migrene.
VIDAC (Euphrasia rostkoviana) Fam. Scrophulariaceae
Popularni nazivi: vidovaa, vidova trava
Opis: Mala, zeljasta, jednogodinja biljka. Vlaknasta je i ima
razgranatu i uspravnu stabljiku. Listovi nemaju drku, ovalni su,
kratko nazubljeni sa obe strane. Cvetovi su plave ili ljubiaste
bo je, smeteni 2-6 u bazalnom delu sa unutranje strane listova.
Stanita: Raste po panjacima, livadama, naroito u plani-
nskim predelima.
Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.
Sakupljanje: Obavlja se u vreme cvetanja, u periodu jun-sep-
tembar. Sui se u senci.
Aktivna svojstva: Tanin, pigmenti.
Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), antiin-
flamator (protiv zapaljenja), stimulator rada jetre.
317
Terapeutske indikacije: Alergijski rinitis (upala nosne sluz-
nice), hiperlakrimacija (preterano suzenje oiju), konjunktivitis
(upala sluzokoe oka), blefaritis (upala onog kapka), minorna
insuficijencija jetre (neznatan poremeaj koji uslovljava slabiji
rad jetre).
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 kaiicu biljke preliti sa 250 ml vrele vode i os-
taviti da odstoji 3 minuta. Piti 2 olje dnevno.
Spolja:
- Rastvor za ispiranje oiju i nosa.
- Oblog (vidi: Konjunktivitis).
VILINO SITO (Carlina acaulis) Fam. Asteraceae
Popularni nazivi: kompava, kravljak, reetka, kraljevac, belo-
trn, pupavac
Opis: Mala, trnovita, zeljasta biljka bez stabljike (ili sa veoma
kratkom stabljikom). Listovi su glatki, paralelno rasporeeni, sa
dubokim korenom i sa rogljasto-renjastim i trnovitim segme-n -
tima. Cvetovi su beliasti i formiraju cvetnu glavu, okruenu
ovojkom koji se sastoji od priperaka poreanih u vie redova.
Ovi priperci su iroki 2-4 mm, pravi do sredine, kopljasto-zai-
ljeni na vrhu. Spoljanji priperci su trnasto nazubljeni, a unutra-
nji su izdueni, opnasto-suvi, sjajno-bele boje. Otvorena glava
ima izgled srebrnaste zvezde.
Stanita: Raste po suvim padinama i kamenitim planinskim
panjacima.
Upotrebljivi delovi: Koren.
Sakupljanje: U martu-aprilu ili u septembru-oktobru. Opra -
no i od prljavtine oieno korenje suiti u senci, u toplim pro-
storijama ili na suncu.
Aktivna svojstva: Esencijalno ulje (karlin), tanin, inulin.
Farmakoloko dejstvo: Holagog (sredstvo koje pomae lue-
nje ui), diuretik (podstie mokrenje), depurativ (za preia-
vanje krvi), sudorifik (podstie znojenje), aperitiv (poboljava
apetit), digestiv (pomae varenje), tonik (osveavajue sredstvo
318
za kou), vulnerarija (za bre zarastanje rana), febrifuga (lek pro-
tiv groznice).
Terapeutske indikacije: Oboljenja jetre, bilijarna diskinezija
(oteano pranjenje ui), oboljenja bubrega, hidropsija (vode-
na bolest), ekcem, dispepsija (poremeaji u organima za vare-
nje), rane, kancer (rak) jezika.
Nain upotrebe:
Dekokt: 10-20 g korena kuvati 5 minuta u 1 litar vode. Ostaviti
da odstoji i procediti. Piti 2 olje dnevno izmeu obroka.
VIRI (Alchemilla vulgaris) Fam. Rosaceae
Popularni nazivi: biserak, vrkuta, rosanica, zvizdenjak,
govea trava
Opis: Zeljasta ivopisna biljka, sa okruglastom, mekanom i
pomalo vlaknastom stabljikom. Raste po panjacima poev od
br da pa sve do alpskih predela (po livadama i umarcima). U
zemlji je usaen rizom od kojeg se formiraju bazalni listovi sa
dugakim peteljkama i renjastom, lisnom povrinom u obliku
ake. Na obodu su nazubljeni, a na njihovoj povrini se ujutru
mogu videti kapi rose.
Listovi su naizmenini, dijagonalno postavljeni, veliki, beli-
asti odozdo sa nadzemnim stablom visokim 10-30 cm, tankim i
cilindrinim, sa plavim nijansama, koji nosi mnogo manje listo-
ve (za razliku od osnovnih koji potiu od rizoma), bubreastog
oblika i renjaste. Stabljika (nadzemna) se zavrava velikim bro-
jem malih, uto-zelenih cvetova, koji su grupisani u svenjeve
na vrhovima grana. Cvetovi nemaju krunice, ve dva reda ai-
nih listia. U unutranjosti se nalaze etiri pranika. Plod je u
obliku ahenije.
Sakupljaju se nadzemni delovi biljke u periodu cvetanja, od
maja do septembra. Sakupljeni delovi se sue u senci i uvaju u
vreama od platna, daleko od vlage.
Aktivna svojstva: Tanin.
Uslovi za upotrebu: Biljka treba da ima specifinu zelenu bo -
ju i da bude bez delova korena.
319
Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje sluzoko-
e), antidijareik (protiv proliva), tonik (osveavajue dejstvo na
kou) i hemostatik (zaustavlja krvarenje).
Terapeutske indikacije: Nedavna istraivanja su otkrila zna-
aj ove biljke u procesu odravanja trudnoe.
Pomae kod menstrualnih tegoba, leukoreje (belog pranja),
neuro-vegetativnih tegoba u klimaksu, na poetku puberteta, a
zajedno sa hajduicom regulie menstruaciju.
Kada kod mladih devojaka izostaje menstruacija, umesto kla-
sinih lekova, viri pomean sa hajduicom u jednakim razme-
rama, moe da otkloni navedene smetnje i tegobe.
Viri celuje adstrigentski i veoma efikasno, a koristi se kao di-
uretik (pospeuje mokrenje) i kao sredstvo za jaanje srca.
Posle ekstrakcije (vaenja) zuba, aj od viria moe posluiti
kao jedno od najlekovitijih sredstava. Usna duplja se vie puta
ispira njim. aj pomae i u sluaju anemije (malokrvnosti). Za
povrede posle poroaja, oputenost trbunih miia kod ena
ko je su vie puta raale, za jaanje fetusa (ploda u prenatalnom
periodu), viri je od velike pomoi. ene koje su sklone spon-ta -
nim pobaajima, takoe treba da primenjuju terapiju ajem od
viria. Trudnice bi trebalo da ponu sa pijenjem aja od treeg
meseca trudnoe. To je univerzalno sredstvo za enske tegobe i
zajedno sa rusomaom (Capsella bursa pastoris), pomae ak i
kod sputene materice i hernije (kile), kada treba piti po 4 olje
aja od viria dnevno, pripremljenog, ako je mogue od svee
bilj ke. aj se pije u veoma retkim gutljajima. Preporuuje se
takoe i kod leuka (bele gube).
Oboleli delovi se masiraju tinkturom od rusomae. U sluaju
sputene materice, masira se nagore, od pubisa (stidne kosti) do
rebara.
Pored toga, upranjava se i sedea kupka od hajduice (aja)
-100 g biljke za jednu kupku, 3 puta sedmino. Voda se, poto se
ponovo podgreje, moe koristiti za kupku jo dva puta (vidi:
Poglavlje III).
Nai preci su koristili ovu biljku (viri) kao lek protiv rana -
iznutra i spolja - i protiv epilepsije. Vrlo sitno izgnjeene i oblo-
ene spolja, lee rane, ubode i posekotine.
320
Na nadmorskoj visini od preko 1000 m raste umski ili alpski
viri (Alchemilla alpinae) i to na krenim kao i na bazaltnim ste-
nama. Ima listove koji su srebrnasti odozdo. U sluaju gojaznos -
ti treba piti 2-3 olje na dan. Koristi se i kod insomnije (nesani-
ce) i dijabetesa (eerne bolesti).
Za jaanje dece osetljivog zdravlja, u vodu za kupanje treba
do dati viri, najbolje planinski. Za kupku je potrebno 200 g bilj-
ke.
U kombinaciji sa rusomaom pomae kod atrofije (suenja)
miia, miastenije (slabosti miia), multipla skleroza, miokar-
ditisa (upale miokarda - srednjeg miinog sloja). Pije se aj, ili
se nanosi spolja u vidu kataplazme (vidi poglavlje Ia) koja se
upotrebljava u obliku zavoja. Nain upotrebe:
- Infuzija: 1/4 litre vrele vode preliti preko 1 pune kaiice
biljke i ostavi da odstoji kratko vreme (1,5 - 2 minuta), a zatim
procediti.
- Oblog: Odgovarajua koliina ove biljke u sveem stanju se
opere i izdrobi, a zatim se stavi na obolelo mesto.
- Kupka: Za optu kupku, potrebno je 200 g osuene ili neko-
liko punih aka svee biljke, koje se ostave da odstoje u kofi hla-
dne vode u trajanju od 12 asova, a poto se ta masa ugreje, do -
dati u vodu za kupanje (vidi poglavlje: "Uloga vode u preventivi
i leenju").
VRANILOVKA (Origanum vulgare) Fam. Lamiaceae
Popularni nazivi: vranilova trava, crnovrh, mravinjac
Opis: Zeljasta, aromatina, viegodinja biljka sa vrstom sta-
bljikom. Visoka je 20-50 cm i razgranata u gornjem delu, crven-
kaste ili zelene boje. Listovi su ovalni, zailjeni, skoro glatki, na-
zubljeni. Cvetovi su purpurno-crveni, ree beli, rasporeeni u
klasje, koje se sjedinjuje u tit. Cveta u periodu jun-avgust.
Stanite: Raste po livadama, na periferiji uma, po esta-
rima, u ravniarskim krajevima pa sve do podalpskih zona, a
takoe i na suvim i kamenitim mestima.
Upotrebljivi delovi: Cela procvetala biljka.
321
Sakupljanje: Sakuplja se u vreme punog cvetanja u periodu
jun-avgust. Sui se u senci.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, timol, karvakrol, tanin, gorke
supstance.
Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva glatkih mi-
ia), bronhodilatator (iri bronhije), ekspektorans (za iskalja-
vanje), diuretik (pospeuje mokrenje).
Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani),
veliki kaalj, bronhitis (upala bronhija - dunica), bronhijalna
astma (oteano disanje usled zakreenja lumena bronhija),
gastritis (upala eludane sluznice) praen smanjenom kolii-
nom eludane kiseline, dizenterija, dijareja (proliv), hloroza
(bledilo lica usled izostanka menstruacije), otalgija (bolest ui -
ju), odonatalgija (zubobolja), astenija (slabost, iscrpljenost), re -
umatizam, ekcem.
Za astmu i bronhitis, priprema se meavina: 10 g vranilovke,
20 g lia podbela, 20 g sleza (Malva vulgaris).
Od ove meavine uzeti 2 kaiice i preliti sa 250 ml vrele vode;
ostaviti da odstoji 2 minuta, a zatim procediti i piti 2-3 olje dne-
vno.
Esencija ove biljke (osnovna supstanca u tenom stanju, do -
bi jena destilacijom) koristi se u obliku kreme, koja se primenju-
je lokalno kod ekcema:
- Esencija vranilovke 20 kapi
- Cink oksid 10 g
- Vazelin 10 g
- Lanolin 10 g
ZEJA SOCA (Oxalis acetosella) Fam. Oxalidasceae
Popularni nazivi: uta detelina, kiseljaa, cecelj, zeji kiseljak
Opis: Ova biljka raste u izobilju po umama gde svojim
tamno-zelenim listovima i lepim, belim cvetovima pokriva zem-
ljite. To je mala biljka sa puzaviastim stablom. Lie je troli-
sno. Cvetovi imaju belu boju i kratku drku, a rasporeeni su u
kapitele (cvetne glave) gotovo loptastog oblika. Kapiteli su suk-
322
cesivno vezani; svaki od njih je smeten na vrhu unutranje stra-
ne peteljke.
Terapeutske indikacije: Parkinsonova bolest. Pije se sok (2-3
kapi biljnog ekstrakta u aju od hajduice), u retkim gutljajima.
Masira se kimeni stub.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaiica svee nabranog lia dodati na 1/2 litre
kljuale vode. Ostaviti da odstoji 30 sekundi, zatim procediti.
- Svei sok: Listovi se operu i propuste kroz sokovnik.
ZEJA STOPA (Geum urbanum) Fam. Rosaceae
Popularni nazivi: zeja noga, blaenak, konac
Opis: Zeljasta viegodinja biljka, visoka 20-100 cm. Ima zlat-
no-ute cvetove. Gornji listovi su detelinasti, dok su donji sa pe -
teljkom, od kojih je 1-3 para nejednako izbrazdano. Plodovi su
prekriveni vlaknima i smeteni su na vrhu biljke.
Stanita: Raste po estarima, livadama, pored ograda, na
sen kovitim i vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi: Koren i procvetali vrhovi.
Sakupljanje: Procvetali vrhovi se sakupljaju od maja do jula,
a korenje u septembru-oktobru. Procvetali vrhovi se sue u sen -
ci. Korenje, poto se opere, moe se suiti i na suncu.
Aktivna svojstva: Glikozid, esencijalno ulje (eugenol), tanin,
gumirezin, gorke materije.
Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), antidi-
jareik (protiv proliva), dezinficijens (dezinfekciono sredstvo),
umi rujue sredstvo za intestinalne tegobe, febrifuga (sredstvo
pro tiv groznice), hemostatik (zaustavlja krvarenje), tonik (osve-
avajue dejstvo), analgetik (protiv bolova).
Terapeutske indikacije: Dijareje (prolivi), oboljenja eluca,
aerogastrije (nadimanja eluca), groznica, hemoragije (izliv kr -
vi), hemoptizija (iskaljavanje ispljuvka sa primesama krvi), bol -
ne menstruacije, tonzilitis (upala krajnika), gingivitis (upala des -
ni), dentalni apsces (gnojenje zuba), gubitak semena.
Nain korienja: Dekokt dobijen iz korena - 1 kaiica vrlo
sitno samlevenog korena kuva se u 250 ml vode, 4 minuta. Zatim
323
se skloni sa vatre i ostavi 10 minuta da odstoji. Piti 2-3 olje
dnev no.
Za spoljanju upotrebu priprema se koncentrovaniji dekokt.
Koristi se za ispiranje grla i usne duplje, za lokalnu terapiju, kao
i u vidu obloga.
Preterana doza moe izazvati oseaj munine i povraanje.
Ne preporuuje se kod hroninih oboljenja jetre i bubrega.
ZEJI TRN (Ononis spinosa) Fam. Fabaceae
Popularni nazivi: vuji grm, bode, vuji trn, milotrn, vodo-
tirka
Opis: ivopisna biljka, polu zeljasta, polu-drvenasta, trnovi-
ta, razgranata, visoka 20-60 cm, sa debelim korenom, dugim oko
60 cm. Ima dve vrste listova: donji su trolisni, dok su gornji jed-
nostavni, ovalni, glatki ili pomalo vlaknasto nazubljeni na ivica-
ma. Cvetovi su purpurno-roze boje, smeteni po 1-2 u osnovi
unutranjeg dela lista, za razliku od trnastih vrhova grana. Lie
na cvetove graka, ali su neto manji. Plod je ovalna mahuna sa
tri semenke.
Stanita: Samonikla biljka, raste po livadama i panjacima,
pored puteva. Cveta od juna do septembra.
Upotrebljivi delovi: Koren.
Sakupljanje: Obavlja se u martu, aprilu ili u periodu septem-
bar-novembar. Posle sakupljanja, korenje se opere od zemlje,
isee na komadie, a zatim se sui na suncu ili uz dejstvo toplog
vazduha (na tavanu ili u suarama).
Lek se uva na suvom i tamnom mestu.
Uslovi za upotrebu: Lek ne sme da sadri isueno korenje.
Aktivna svojstva: Glukoza, onopsin, omonin (flavonski deri-
vat), onocerin (triterpenski derivat), fitosterol, tanin, masno ulje,
limunska kiselina.
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), de -
pu rativ (sredstvo za preiavanje krvi).
Terapijske indikacije: Cistitis (upala mokranog mehura),
ka men u bubregu, reumatizam, bubreni edemi (otoci), kijavica.
324
Nain upotrebe: 1 kaiicu fino iseckanog korena dodati na
250 ml hladne vode. Ostavi se da odstoji 12 sati. Ujutro se malo
ugreje i procedi. Piti 2-3 olje dnevno.
ZLATNICA (Solidago virgaurea) Fam. Asteraceae
Popularni nazivi: zlatna iba, tapika, elebi, solidanka
Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, razgranata, visoka 20 -100
cm, sa grozdastim vrhom. Gornji listovi su kopljasti ili elipsasti,
skoro bez drke, sa nazubljenim ivicama ili potpunog oblika. u -
ti cvetovi su sakupljeni u cvasti, koje su grupisane u jednostavan
ili razgranat grozd. Plod je u obliku ahenije.
Stanita: Raste po umama, estarima, brdima, padinama,
po livadama, proplancima, uzviicama i stenama, od ravniar-
skih do planinskih predela.
Sakupljanje: Gornji delovi biljke sa cvetovima u vreme cveta-
nja u periodu jul - avgust. Sui se u senci.
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), anti-
septik urinarnog trakta (protiv infekcija mokranih puteva), ad -
strigens (izaziva stezanje), hipoholesterolemijant (smanjuje ni -
vo holesterola u krvi), vulnerarija (sredstvo za isceljenje rana).
Terapeutske indikacije: Renalna litijaza (kamen u bubregu),
pijelo-nefritis (gnojno zapaljenje bubrega i bubrenog levka),
hronini nefritis (hronina upala bubrega), infekcija mokranih
puteva koli-bacilom, albuminurija (izluivanje belanevina
mok raom), cistitis (upala mokranog mehura), hiperholestero-
lemija (povien nivo holesterola), enteritis (upala creva), dijare-
ja kod odojadi u periodu izbijanja zuba, kolitis (upala debelog
creva), insuficijencija jetre (smanjena funkcija jetre), afte (obo-
ljenja na sluzokoi usne duplje), ekcem, gojaznost, za isceljenje
zastarelih rana, ulceracija (zagnoja, ira) usne duplje.
Nain upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 kaiica biljke dodati da odstoji 2 minuta u 250 ml
vrele vode, a zatim procediti. Piti 3-4 olje dnevno. Primenjuju
se tretmani od 8 dana, sa pauzama od takoe 8 dana.
325
Spolja:
- Dekokt: 40 g biljke kuvati u 1 litar vode. Procediti. Ovaj de -
kokt se koristi za ispiranje starih rana, ekcema i usne duplje kod
ulceracija.
Takoe se preporuuje sledei recept protiv proliva kod odo-
jadi u periodu izbijanja zuba:
- zlatnica 100 g
- voda 1000 ml
- med 1500 g
Ova smesa se kuva 15 minuta, a zatim se skloni sa vatre i osta-
vi da odstoji 10 sati. Procedi se i zasladi. Sirup se uzima vie puta
u toku dana s tim to je ukupna dnevna doza 100-200 ml.
ZOVA (Sambucus nigra) Fam. Sambucaceae
Popularni nazivi: baz, belika, crna zova, boovina
Opis: Visoko, razgranato drvo 1-8 m, koje ima belu sr i sivu
koru. Listovi su glatki, naspramni, neparno perasto rasporeeni
u grupe od po 3-7, ovalnih ili kopljastih, pravilno nazubljenih lis -
tia.
Cvetovi su mali, beli ili zeleno-uti sa po 5 latica, 5 ainih
listia i 5 pranika. Grupisani su u razgranate cvasti i imaju jak
miris. Plod je crna, sjajna bobica sa purpurno-ljubiastim so -
kom i 2-3 jezgre.
Stanita: Raste po umama, pored ograda, bodljikavog bilja.
Upotrebljivi delovi: Cvetovi, plodovi i kora.
Sakupljanje: Cvetovi se beru u maju-junu, kada su potpuno
formirani. See se cela cvast, sui se u senci ili na suncu, pokri-
vena hartijom, a zatim se cvetovi otresu i proseju u situ. uvaju
se u sanducima obloenim hartijom i daleko od vlage. Plodovi se
beru zreli, u septembru-oktobru i sue se u zagrejanim prostori-
jama. Suenje se moe obaviti i u penici. Kora se skida u sep-
tembru-oktobru.
Aktivna svojstva: Plodovi: glikozid, sambunogrozid, kalijum-
nitrat u velikim koliinama, karotin, jabuna kiselina, limunska
kiselina, taninska kiselina, pigment sambukozid. Cvet: esencijal-
326
no ulje, terpen, sluzaste materije, tanin, kalijum-nitrat, holin,
glukozid. Kora: tanin, valerijanska kiselina.
Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), sudo-
rifik (izaziva znojenje), antireumatizmatik (ublaava reumatske
bolove), laksativ (podstie pranjenje creva), emoliens (sredstvo
za umekavanje), antiinflamator (protiv zapaljenja), galaktogen
(sredstvo koje pomae stvaranje mleka), behik (smiruje kaalj).
Terapijske indikacije: Edem (otok), ascites (trbuna vodena
bolest), hronini nefritis (hronina upala bubrega), litijaza (ka -
men u mokranoj beici), cistitis (upala mokrane beike), kos -
tobolja, reumatizam, konstipacija (zatvor), konjunktivitis (upala
sluzokoe oka), blefaritis (upala onih kapaka), miak, ekcem,
urtikarija (koprivnjaa), furunkul (ir), bronhitis (upala bronhija
- dunica), astma, rubeole (ospice), arlah, grip.
Nain upotrebe:
- Infuzija: 1 kaika cvetova treba da odstoji u 250 ml vrele
vode 3 minuta. Piti 3 olje aja dnevno, zaslaene medom, uvek
posle jela kod bronhitisa, rubeola, arlaha, reumatizma, kosto-
bolje.
Spolja:
- Rastvor za ispiranje kod onih infekcija, a u sluaju rinitisa
(upale nosne sluznice, kijavice) - za inhalaciju. Pripremanje: 50
g cveta kuvati 3 minuta u 1 litar vode, zatim ostaviti da odstoji 10
minuta i procediti.
- Sok, dobijen od 20 g plodova, zaslaen jednom kaikom
me da, preporuuje se kao laksativ. Pije se ujutru, u mlakom sta-
nju.
- Kora sadri supstance koje imaju laksativno i diuretino
dej stvo. U terapeutske svrhe se priprema u obliku dekokta:
kuvati koru (2 ake) u 1 litar vode dok tenost upola ne ispari.
Ostatak se pije 3 puta dnevno: ujutru, u podne i uvee. Ujutru se
pije odvojeno na prazan stomak. Uspeno deluje kod hidropsije
(vodena bolest), zadravanja mokrae, nefritisa sa edemima
(upa le bubrega praene otocima), kolika (bubrenih napada),
re umatizma, kostobolje.
327
ALFIJA (Salvia officinalis) Fam. Lamiaceae
Popularni nazivi: kadulja, slavulja, crni kaloper, beli diger
Opis: Polu-drvenasta, polu-zeljasta biljka sa uspravnim sta-
blom (30-70 cm). Raste do 70-80 cm, u svojoj osnovi ima jezia-
ste izdanke i veoma je razgranata. Stabljika i grane su prekriveni
belim vlaknima. Listovi, koji na stablu rastu u parovima, imaju
zeleno-sivkastu ili srebrnastu boju, ovalno-kopljast oblik i po -
malo su nazubljeni. Imaju aromatian ukus, blago gorak.
Cvetovi su ujedinjeni u cvast koji ima oblik klasa. Takoe,
cve tovi imaju zaobljenu aicu koja je zeleno-ljubiaste boje,
zatim dvo-usnenu krunicu koja je dua od aice. Gornji deo
krunice je prav, dok je donji neto dui i ima tri renja, a srednji
je istaknut i savijen na dole. Krunica cveta je plavo-ljubiasta, re -
e bele boje. Androcel (muki polni aparat), sastoji se od 4 dela
od kojih su samo prva dva pranici u pravom smislu, dok su dru -
ga dva transformisana u staminodijume (sporedne, neplodne
pra nike). Obino su cvetovi plavi i ljubiasti, ponekad beli i gru-
pisani (6-12) u vertikalnom nizu.
Cela biljka ima jak miris i otar, ljut ukus. alfija se moe kul-
tivisati samo u bati. Treba je saditi na sunanom tlu, ali ipak
zatienom od zagrevanja. Cveta u junu-julu.
Sakupljanje: Listovi, krunice, ili cela biljka sa cvetovima.
Listovi se sakupljaju pre cvetanja biljke, u podne, po jakom sun -
cu, dok se cvetovi i biljka sakupljaju u vreme cvetanja. Sa kup -
ljanje se obavlja koenjem, posle ega se odvajaju listovi, cvetne
krunice i drvenasti delovi biljke. Listove treba sakupljati dok su
jo zeleni. Suenje svih delova treba obaviti u senci, u dobro pro-
vetrenim prostorijama, na temperaturi od najvie 40C.
Aktivna svojstva: Etarsko ulje, tujon, cineol, terpen, gorke
sup stance, estrogene supstance, kalijumove soli, borneolski
kam for, acetat linalila i bornil.
Uslovi za upotrebu: Listovi treba da imaju prirodnu boju, dok
cvetni vrhovi ne smeju imati nita drugo sem cvetnu drku, du -
ine do 2 cm.
Farmakoloko dejstvo: Antisudorifik (protiv znojenja).
328
Preporuuje se kod TBC (tuberkuloze) u cilju spreavanja
no nog znojenja (pije se hladan aj). Nije preporuljiv kod doji-
lja, jer redukuje koliinu mleka tokom laktacije; depurativ (pre-
iava krv), antiinflamator (protiv zapaljenja), antiseptik (pro-
tiv zaraznih klica), karminativ (spreava nadimanje), sedativ
(umi rujue dejstvo), hipoglikemijant (smanjuje nivo eera u kr -
vi), antitermik (smanjuje temperaturu), ekspektorans (za iska-
ljavanje), antispastik (protiv greva), venotonik, bakteriostatik
(zaustavlja razvoj bakterija), emenagog (pomae menstrualni
cik lus), afrodizijak.
Terapeutske indikacije: Bilijarna diskinezija (oteano pra -
njenje une kese), kolitis (upala debelog creva), hronini bron-
hitis (hronina upala bronhija - dunica), dijabetes (eerna bo -
lest), variks (proirene vene), atrofini vaginitis (upala vaginalne
sluznice praena izumiranjem tkiva), reumatizam. alfija, zaje-
dno sa lavandom pomae kod nonog znojenja.
aj od alfije i zeje stope (Geum urbanum) se preporuuje
kod oboljenja usne sluzokoe i usne duplje (afte), dentalnog ap -
scesa (zubnog zagnoja), gingivitisa (upala desni), faringitisa
(upala drela), tonzilitisa (upale krajnika).
U vidu rastvora za ispiranje: aj pomeati sa kamilicom; 5 g
lia na 100 ml vode.
Kod facijalne seboreje stavljaju se oblozi od aja.
aj od alfije, ukoliko se esto pije, daje energiju, spreava in-
farkt i blagotvorno deluje u sluaju paralize.
alfija se koristi kod oboljenja kimene modine, poremea-
ja endokrinog sistema (lezda), podrhtavanja udova. Piti 2 olje
dnevno.
Dekokt od alfije i ive trave (Geranium robertianum) se kori-
sti u obliku rastvora za ispiranje (grgorenje) u sluajevima para-
dentoze i gingivalnih ulceracija (gnojenja i deformiteta desni).
Nain upotrebe:
- Infuzija: 250 ml vrele vode preliti preko 1 kaiice alfije.
Ostaviti poklopljeno 2 minuta i procediti.
- Sedea kupka: 2 pune ake lia ostaviti u hladnoj vodi pre -
ko noi, 12 sati, zatim zagrejati do kljuanja i dodati u vodu za
kupanje. Preporuuje se kod nervnih oboljenja.
329