Sportska Medicina1

Osnovi sportske medicine - D.
Ugarkovi

3

I .POREKLO I SI STEMATSKO MESTO OVEKA U PRI RODI 13
JEDINSTVENOST JE ROBA U IZOBILJU 13
2.BI OLOKI RAZVOJ OVEKA 25
BIOLOKE ZAKONITOSTI RAZVOJA 25
1) KONSTANTNOST RAZVOJNOG REDA 26
2) RAZVOJ U CEFALO-KAUDALNOM SMERU 26
3) ZAKONITOST RAZVOJA U PROKSIMALNO DISTALNOM PRAVCU 26
FAKTORI RAZVOJA OVEKA 27
UNUTRANJI FAKTORI RAZVOJA 29
N A S L E E 29
POL 33
NEURO- ENDOKRI NI SI STEM 34
EFEKTORNA TKI VA I ORGANI 35
RASA 36
SPOLJANJI FAKTORI RAZVOJA 37
SOCIO-EKONOMSKI USLOVI 37
GEOGRAFSKO-KLIMATSKI FAKTORI 38
DEJSTVO FIZIKE AKTIVNOSTI NA TELESNI RAZVOJ-DODIR GENA
41
POVREDE I BOLESTI 43
HIGIJENSKO-DIJETETSKO POSTUPCI I STIMULATIVNA 44
SREDSTVA 44
PSIHIKI FAKTOR-STRES 45
3.PERI ODI RAZVOJ A OVEKA 46
Osnovi sportske medicine - D. Ugarkovi

4
3. 1. EMBRIONALNI RAZVOJ 48
3. 1. 1. OPLOENJE 52
POROAJ 55
3. 2. P O S T N A T A L N I R A Z V O J 56
3. 2. 1. FIZIKA ZRELOST DETETA 58
4.RAZVOJ OSNOVNI H TELESNI H ODLI KA I UTI CAJ
FI ZI KOG VEBANJ A NA PROCES RAZVOJ A 61
4. 1. VISINA TELA 61
4. 2. RAZVOJ TELESNE MASE 67
4. 2. 1. S P O R T S K A T E I N A 70
POREMEAJI U RAZVOJU TELESNE MASE 72
M R A V O S T 72
G O J A Z N O S T 74
4. 2. 3. IRINE TELA-TRANSVERZIONALNA DIMENZIONALNOST 78
4. 3. OBIMI TELA- CIRKULARNA DIMENZIONALNOST 81
4. 3. 1. TELESNA KOMPOZICIJA 83
4. 3. 2 SPORTSKI MORFOTIPOVI 86
4. 3. 2. 1. BEOGRADSKI SPORTSKI MORFOTIP 86
4. 3. 3. M R A V O S T 91
4. 3. 4. A S I M E T R I J A T E L A 92
4. 3. 5. AKCELERACIJA BIOLOKOG RAVOJA 94
5.RAZVOJ FUNKCI ONALNI H SI STEMA I UTI CAJ FI ZI KOG
VEBANJ A NA PROCES RAZVOJ A 98
5.1 ELIJA 98
NUKLEUS-JEDRO 101
FUNKCIONALNI SISTEMI ELIJE 103
SINTEZA I STVARANJE ELIJSKIH STRUKTURA 104
ENDOCITOZA- UNOENJE MATERIJE U ELIJU 105

5
RAZLAGANJE STRANIH MATERIJA 105
EKSTRAKCIJA ENERGIJE IZ HRANLJIVIH SUPSTRATA 106
KRETANJE ELIJA 107
6.FUNKCI ONALNA ANATOMI J A ,FI ZI OLOGI J A I BI OLOKI
RAZVOJ FUNKCI ONALNI H SI STEMA OVEKA 108
6.1. TELESNA GRAA I ORGANIZACIJA RUKOVOENJA 108
TELESNI MENADMENT 108
UVOD 108
A.SISTEM ORGANA ZA KRETANJE-LOKOMOTORNI SISTEM 110
1. KOSTI 110
Funkcionalna anatomija: 110
KOSTI GLAVE 112
KOSTI TRUPA 113
Kimeni stub 113
Kosti grudnog koa 113
KOSTI GORNJ I H UDOVA 114
KOSTI DONJ I H UDOVA 115
Fizioloki i razvojni podaci : 117
ZUBI 121
2. ZGLOBOVI 122
PROSTOR 124
ZGLOB RAMENA(articulatio humeri) 126
ZGLOB LAKTA- articulatio cubiti 127
ZGLOB KOLENA-articulatio genus 128
ZGLOBOVI STOPALA-articulationes pedis 129
ARTI CULATI O TALOCRURALI S 130
6. 2. RAZVOJ MIINOG SISTEMA 130
MEHANIKA MIINOG RADA 134
ENERGETIKA MIINOG RADA-MIINA KONTRAKCIJA 135
MIINA HIPERTROFIJA 141
6. 3. RAZVOJ SISTEMA ZA DISANJE 143
FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE RESPIRATORNOG SISTEMA 144
FREKVENCI J A DI SANJ A 145
DI SAJ NI VOLUMEN 145

6
MI NUTNI VOLUMEN 145
POTRONJA KISEONIKA- VO2 146
6. 4. RAZVOJ KARDIOVASKULARNOG SISTEMA 149
S R C E 150
KRVNI PRITISAK 153
SISTOLNI I MINUTNI VOLUMEN 155
S P O R T S K O S R C E 155
KRV 158
KRVNI SUDOVI 161
ARTERIJE 161
VENE 161
6.5. RAZVOJ DIGESTIVNOG TRAKTA 163
6.6. RAZVOJ UROGENITALNOG SISTEMA 168
6.6.1. RAZVOJ NEURO-VEGETATIVNOG SISTEMA 169
6.6.2. RAZVOJ ENDOKRINOG SISTEMA I NJEGOVA ULOGA U
RAZVOJU FIZIKIH SPOSOBNOSTI MLADIH 171
6.6.2.1. HI POFI ZA 172
6.6.2.2. POLNE LEZDE 180
6. 6. RAZVOJ NERVNOG SISTEMA I ULA 181
6.7. RAZVOJ ULA 184
6.7.1 VID 184
6.7.2 SLUH 185
6.7.3. ULO MIRISA 187
6.7.4. ULO UKUSA 187
6.8. PUBERTET 187
GODINJI PRIRAST TM 190
7.P S I H O M O T O R N I R A Z V O J 195
7.1. M O T O R N I R A Z V O J 195
7.1.1. KONTROLA PSIHOMOTORNOG RAZVOJA 199
7.1.2. RAZVOJ OSNOVNIH MOTORIKIH SPOSOBNOSTI 203
7.1.2.1. RAZVOJ BRZI NE 203
7.1.2.2. RAZVOJ MI I NE SI LE 205
7.1.2.3. RAZVOJ I ZDRLJ I VOSTI 211

7
7.1.2.4. RAZVOJ OKRETNOSTI I FLEKSI BI LNOSTI 217
FLEKSI BI LNOST 219
7.1.2.5. BI OLOKI RAZVOJ I SPORT 222
Zakljuak 228
8.FI ZI KO VEBANJ E I ZDRAVLJ E 230
8.1. UTICAJ KRETANJA NA BIOLOKE PROCESE 231
8.2. FIZIKO VEBANJE I ZDRAVLJE - FAKTORI 235
8.2.1. KARAKTERISTIKA SAME VEBE 235
vrsta odabrane vebe 235
potreban intenzitet vebanja 236
obim vebanja 237
8.2.2. KARAKTERISTIKA SAMOG VEBAA 237
8.2.3. ODNOS PREMA VEBANJU 239
8.2.4. USLOVI ZA VEBANJE 239
8.2.5. METODIKA VEBANJA 239
8.3. FENOMENI ADAPTACIJE LJUDSKOG ORGANIZMA 241
NA FIZIKI RAD 241
8.3.1. ADAPTACIJA NEURO-ENDOKRINOG SISTEMA 242
7. 3. 1. 1. BI OLOKI ALGORI TAM ADAPTACI J E NA FI ZI KI RAD 243
8.3.2. ADAPTACIJA RADNIH SISTEMA 248
8.3.2.1. KARDI OVASKULARNI SI STEM 248
8.3.2.2. RESPI RATORNI SI STEM 249
8.3.2.3. LOKOMOTORNI SI STEM 250
8.3.3. ADAPTACIJA SISTEMA U SENCI 251
8.3.3.1. ADAPTACI J A DI GESTI VNOG TRAKTA 251
8.3.3.2. ADAPTACI J A UROGENI TALNOG TRAKTA 252
9.OSNOVI SPORTSKE ERGOMETRI J E 253
9.1. OSNOVI FIZIOLOGIJE FIZIKOG RADA 253
9.2. TESTIRANJA U SPORTSKOJ MEDICINI 256
9.2.1 OSNOVNI PRINCIPI TESTIRANJA 259
9.2.2. TESTOVI ANAEROBNIH RADNIH SPOSOBNOSTI 262
9.2.2.1. ODREI VANJ E ALAKTATNE KOMPONENTE 262
9.2.2.2. ANAEROBNI PROCESI RESI NTEZE ATP-a 264

8
8.2.3. TESTOVI AEROBNIH RADNIH SPOSOBNOSTI 266
9.2.3.1. ODREI VANJ E ANAEROBNOG PRAGA 267
9.3. Z A M O R 271
10.OSNOVI SPORTSKE PATOLOGI J E 276
10.1. NEGATIVNO DEJSTVO FIZIKOG VEBANJA NA ORGANIZAM
276
10.2. PRETPATOLOKA I PATOLOKA STANJA NASTALA
PRENAPREZANJEM U TOKU FIZIKOG VEBANJA 281
10.2.1. OPTE O PRENAPREZANJIMA I DOZIRANJU
FIZIKOG VEBANJA 281
10.2.2. AKUTNA PRENAPREZANJA NEKIH ORGANSKIH SISTEMA U
TOKU FIZIKOG VEBANJA 286
10.2.2.1. AKUTNA PRENAPREZANJ A CENTRALNOG
NERVNOG SI STEMA 286
10.2.2.2. AKUTNA PRENAPREZANJ A ENDOKRI NOG SI STEMA 288
10.2.3. AKUTNA PRENAPREZANJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA
290
10.2.3.1. PROMENE NA SRCU USLED AKUTNOG
PRENAPREZANJ A 290
10.2.4. AKUTNA PRENAPREZANJA RESPIRATORNOG SISTEMA
296
10.2.5. AKUTNA PRENAPREZANJA UROGENITALNOG TRAKTA 298
10.2.5.1. POREMEAJ I U FUNKCI ONI SANJ U BUBREGA U
AKUTNOM PRENAPREZANJ U 298
10.2.6. AKUTNA PRENAPREZANJA KRVOTVORNIH ORGANA 300
10.2.6.1. POREMEAJ I U STVARANJ U KRVNI H ELEMENATA 300
10.2.7. AKUTNI POREMEAJI CIRKULACIJE-KOLAPSNA STANJA 301
10.2.7.1. ORTOSTATSKI KOLAPS 301
10.2.7.2. KOLAPS USLED NAPI NJ ANJ A 302
10.2.7.3. KOLAPS USLED PRODUENE APNEE. 303
10.2.7.4. KOLAPS KOD SPORTSKE BOLESTI 304
10.3. PRETPATOLOKA I PATOLOKA STANJA IZAZVANA
HRONINIM PRENAPREZANJEM 304
10.3.1. CENTRALNI NERVNI SISTEM 304
10.3.1.1. NEURO-CI RKULATORNOJ DI STONI J I 305
10.3.1.2. NEUROZE 306
10.3.2. ENDOKRINA OBOLJENJA I FIZIKO VEBANJE 307

9
10.3.2.1. PRENAPREZANJ A ENDOKRI NOG SI STEMA 308
10.3.3. PRETRENIRANOST 309
11.OSNOVI SPORTSKE TRAUME 312
11.1. PODELA SPORTSKE TRAUME PO LOKALIZACIJI,
UESTALOSTI, TEINI I UZROCIMA POVREIVANJA 312
11.2. SPORTSKA TRAUMA PO LOKALIZACIJI 316
11.2.1. POVREDE GLAVE 316
11.2.2. OTVORENE POVREDE 319
11.2.2.1. GLAVE 319
11.2.2.2. POVREDE MOZGA 319
11.2.3. POTRES MOZGA 320
11.2.4. ENCEPHALOPATHIA TRAUMATICA 321
11.3. P O V R E D E T R U P A 324
11.3.1. POVREDE GRUDNOG KOA 324
11.3.1.1. KONTUZI J A SRCA 325
11.3.2. POVREDE ABDOMENA 327
a) POVREDE ZI DA ABDOMENA 327
b) POVREDE ORGANA ABDOMI NALNE DUPLJ E 328
c) POVREDE J ETRE 328
d) POVREDE SLEZI NE 328
11.4. POVREDE UROGENITALNIH ORGANA U SPORTU 329
11.4.1. POVREDE BUBREGA 329
11.4.2. POVREDE MOKRANE BEIKE 329
11.4.3. POVREDE PENISA,TESTISA I SKROTUMA 330
11.5. POVREDE GORNJIH EKSTREMITETA 330
11.5.1. P O V R E D E R A M E N A 330
11.5.2. SPORTSKE POVREDE RAMENA U UEM SMISLU 334
11.5.2.1. AKUTNE POVREDE 334
11.5.2.2. I AENJ A 335
11.5.2.3. AKUTNE POVREDE MI I A RAMENOG POJ ASA 335
-povrinska grupa 335
11.5.3. HRONINE POVREDE-OTEENJA 336
11.5.3.1. SI NDROM PRENAPREZANJ A RAMENA 336
11.5.4. POVREDE I OTEENJA LAKTA 338
11.5.4.1. AKUTNE POVREDE 338
11.5.4.2. I AENJ A LAKATNOG ZGLOBA 338

10
11.5.4.3. HI PEREKSTENZI ONI M POVREDAMA LAKTA 339
11.5.4.4. HRONI NE POVREDE I OTEENJ A LAKTA 339
11.5.4.5. PRENAPREZANJ A MEKI H STRUKTURA LAKTA 340
11.5.4.6. TENI SKI LAKAT 340
11.5.5. POVREDE AKE 342
10.5.5.1. POVREDE MEKI H TKI VA 342
11.6. POVREDE I OTEENJA KARLINOG POJASA I DONJIH
EKSTREMITETA 344
11.6.1. POVREDE I OTEENJA KARLINOG POJASA 344
11.6.1.1. TRAUMATOLOGI J A MEKI H TKI VA 344
11.6.1.2. SI NDROM BOLA U PREPONI 345
11.6.2. POVREDE I OTEENJA NATKOLENICE 346
11.6.2.1. POVREDE MEKIH TKIVA 346
11.6.3. POVREDE I OTEENJA KOLENA 347
11.6.3.1. UVOD 347
11.6.3.2. POVREDE MEKI H TKI VA 351
11.6.3.3. PRENAPREZANJ A KOLENA 351
SKAKAKO KOLENO 351
MORBUS PELLEGRINT 352
POVREDE LIGAMENATA KOLENA 352
POVREDE KOLATERALNIH LIGAMENATA 353
POVREDE UKRTENIH LIGAMENATA 354
POVREDE MENISKUSA 354
11.6.4. POVREDE POTKOLENICE 356
POVREDE TVRDI H TKI VA POTKOLENI CE 357
10.6.5. POVREDE SKONOG ZGLOBA 358
10.6.6. POVREDE STOPALA 359
PRENAPREZANJ A STOPALA 359
PRENAPREZANJ A TVRDI H TKI VA STOPALA 359
11.7. TRAUMATOLOGIJA SPORTSKIH DISCIPLINA 360
11.7.1. ATLETIKA 360
TRKAKE DI SCI PLI NE 360
SKAKAKE DI SCI PLI NE 360
BACAKE DI SCI PLI NE 361
11.7.2. KONTAKTNI SPORTOVI 361
F U D B A L 361
R U K O M E T 363
K O A R K A 364
11.7.3. BAZINI PRINCIPI PRVE POMOI U SPORTSKOJ
TRAUMATOLOGIJI 364

11
12.FI ZI KALNA MEDICI NA 410
12. 1. DELOVANJE RAZLIITIH OBLIKA FIZIKE ENERGIJE NA
LJUDSKI ORGANIZAM 410
1. FIZIKALNA PREVENTIVA 410
2. FIZIKALNA REHABILITACIJA 410
3. FIZIKALNA TERAPIJA 411
12.2. OSNOVI FIZIKALNE TERAPIJE U SPORTSKOJ TRAUMI 411
FIZIKALNA TERAPIJA 411
KRIOTERAPIJI I KRIOMASAI 413
13.ZDRAVSTVENA KONTROLA U FI ZI KOJ KULTURI 415
13.1. ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE SLUBE 415
13.2. METODOLOGIJA ZDRAVSTVENE ZATITE U FIZIKOJ KULTURI
418
13.2.1. METODOLOGIJA ZRRAVSTVENOG PREGLEDA. 418
a. Glava i vrat sa koom i vidljivim sluzokoama 420
b. Pregled grudnog koa, plua i srca. 420
c. Pregled abdomena 420
d. Pregled lokomotornog aparata. 421
13.3. SELEKCIJA U SPORTU - LABORATORIJSKI MODEL 422
13.4. BEOGRADSKI MODEL LABORATORIJSKE SELEKCIJE U
SPORTU. 426
14.DOPI NG U SPORTU 431
14.1 UVOD 431
STRUNI ASPEKTI DOPINGA 434
PODELA DOPING SREDSTAVA 434
DOPING SREDSTVA 435
STIMULANSI 435
NARKOTICI 436
ANABOLIKI STEROIDI 437
DIURETICI 438

12
PEPTIDNI I GLIKOPROTEINSKI HORMONI 439
II . DOPING METODE 440
KRVNI DOPING 440
FARMAKOLOKE ,HEMIJSKE I FIZIKE MANIPULACIJE 440
SUSPSTANCE POD RESTRIKCIJOM 441
ALKOHOL 441
LOKALNI ANESTETICI 441
DOPING KONTROLA 441
ZAKLJUAK 442
LI TERATURA 443

13

I .POREKLO I SI STEMATSKO MESTO OVEKA U PRI RODI

JEDINSTVENOST JE ROBA U IZOBILJU

BIOLOGIJA je, u najslobodnijem, a ipak preciznom
tumaenju, nauka koja se bavi prouavanjima fenomena ivota u
njegovim razliitim pojavnim oblicima. Otuda i veita tenja da se,
na sutinsko pitanje civilizacije o vremenu i nainu postanka ivota,
odgovori egzaktno.Delom ove problematike koja se odnosi na
postanak ljudske vrste ,u najveoj meri se bavi antropologija i
slobodno se moe rei da je to jedno od najbitnijih pitanja na koji se
od nje oekivao odgovor.Medjutim,odgovor na ovo pitanje je izuzetno
kompleksan, jer se nastanak oveka odvijao ne samo po biolokim,
ve i po sociolokim zakonima koje je ovek sam stvarao i koji su
kao odgovor imali presudan uticaj na njegovu daljnu evoluciju.Vie
teorija postanka ljudske vrste je objavljeno do sada,Najznaajnije
,koje su ostavile izuzetan trag na ostale naune oblasti u vreme svog
objavljivanja su dve:Lamarkova teorija i Darvinova teorija. Danas se
smatra da Darvinova teorija najbolje zaokruuje ovaj problem i daje
najvie odgovora, mada, jo uvek postoji odredjen broj oponenata.Po
ovoj teoriji,principom prirodne selekcije vrsta,evolucijom iz
primitivnih dalekih srodnika-ovekolikih majmuna ,ADAPTACIJOM
kroz dugi niz milenijuma, je nastala ljudska vrsta.Meutim,kako je

14
nastao ivot,kako je doiveo svoju eksploziju kombinacija i emu
zahvaljujemo da smo trenutno dominantna vrsta na ovoj planeti jo
uvek zaokuplja misli velikog broja naunika.Sam prapoetak ivota iz
skoro niega (filamenata ili traica ivota),nagovestio je Erasmus
Darvin jo daleke 1794.Neverovatnom hrabrou i nadasve
briljantnom i pronicljivom logikom,Erazmus Darvin je pretpostavio da
celokupni ivot na ovoj planeti potie iz istog izvora.Naravno,ovu
jeres nije ozbiljno shvatila nauka njegovog doba ,ali danas,u svetu
dananje istine da je ceo ivi svet satavljen iz kombinacije etiri
baze(etiri slova) i bezbroj njihovih rekombinacija,ova hipoteza je
dozivela potvrdu.I sam pojam ivota je teko definisati jer ivot
nije,sem u zajednikom poreklu,izrazito promenljiva pojava.Moda su
dve najbitinje karakteristike ivota :sposobnost da se obnavlja
(replikuje)i sposobnost i sklonost stvaranja reda .Iz naizgled
neorganskog haosa u prirodi,organska stvorenja stvaraju organski
red.Ervin redinger je za ovu osobinu rekao da iva bia "piju red" iz
okoline.Ovo je mogue samo uz postojanje kljua ivota - informacije
o ivotu- RECEPTA ivota.Recept ivota je skup informacija
neophodan za stvaranje NOVOG ivota lkoje sva iva bia nose u
naslednom materijalu -GENIMA.Jo je Aristotel napravio vekovnu
zabunu rekavi " da je koncept pileta sadran u jajetu".Ovo se
vekovima postavljalo kao omiljeno filozofsko pitanje ta je starije,pile
ili jaje.Odgovor je ,naravno,danas poznat,Jaje je pra poetak ne samo
pileta.Naslee je uskladiten program(softver) koji se moe
modifikovati.Program sam ,u odgovarajuim uslovima,stvara hardver-
telo i pomou metabolizma udahne mu energiju.Naravno,danas znamo
da je zajedniki "filament "(traica ) ivota bila ili dvostruki lanac
DNK (dananja verzija ivota) ili,to je verovatnije ,jednostruki lanac
RNK (virusi ) koji se ,kasnije ,u nekom stadijumu replikovao,slepio i
stvorio moderan oblik ,dvostruki helix DNK.


15

Dvostruki lanac DNK-spolja su molekuli fosora i eera riboze a
unutra su parovi purinskih i pirimidinskih baza (Adenin,Guanin
,Timin i Citozin)
Prvi gen "ur- gen" je bila veoma sposobna kombinacija
replikarora i katalizatora u isto vreme.Koristio je hemikalije iz svoje
okoline(uspeno katalizujui interreakcije) da bi se
replikovao(udvostruio).Taj prvi gen je bio RNK i postojao je samo
RNK svet, daleko pre svih poznatih oblika ivota ,malo posle
postanka planete,(starost tadanjeg univerzuma nastalog nakon
velikog praska procenjuje se na svega 10 milijardi godina).Dokaza
da je RNK svet postojao pre DNK sveta nema sem uloge koju RNK
ima u dananjem svetu,uloge koja strahovito podsea na svrhu i nain
postanka.ak,i Darvinova teorija prirodne selekcije vrsta i kvalitetne
mutacije ka boljem proizvodu ima ovde polazite.DNK je nastao
jednog mutagenog trenutka nekog RNK organizma i pokazao se kao
bolji i kvalitetniji proizvod.Meutim,najraniji oblik ivota-prvo ivo
bie jo uvek predstavlja teoretski problem.Najvie poklonika ima
teorija PUZAPA (poslednji univerzalni zajedniki predak) po kojoj je
postojalo ivo bie koje je svoj genetiki materijal uvalo u lancima
DNK,pravilo svoje radne maine(tela) od proteina i koristilo RNK da
premosti jaz izmeu njih.Veovatno je izgledao kao bakterija ,iveo u
vodi blizu vulkanskog kratera(toplota i sumpor,gvoe uglljenik i
vodonik).Kako se iz Puzapa razvio vaskoliki multikombinantni svet
posle etiri milijarde godina?.Jedna od najverovatnijih teorija
pretpostavlja da se prva RAZLIITOST koja je oznaavala postanak
nekog drugog oblika ivota odigrala putem KRAE gena.I danas se u
naem mikro svetu (i ne samo u njemu) odvijaju krae gena.Bakterije
su u stanju da svare drugi soj bakterija i preotmu im odreene gene

16
menjajui ,naravno i samu sebe,postajui neki novi,jo opasniji i
patogeniji soj.Dakle kraom gena ,najverovatnije je nastala prva
kombinacija koja je bila RAZLIITA od svoje majke.Meutim,ta
prva kombinacije novih gena ,i ogromni broj novih koje su se stvarale
nakon toga nisu bili trajna celina.ivot je tada igrao najsmeliju igru
koju ,u takvom obliku vie nikada nee ponoviti.Privremene
kombinacije gena ponovo su bile menjene u nove i nove sve dok se
uslovi za ovu IGRU IVOTA nisu izgubili.Upravo iz ovog proistie
prihvaena tvrdnja da ivi svet ne potie od PUZAPA direktno,ve od
mnogo razliitih vrsta bia koje su ,u periodu multiplih
rekombinacija,prekrajanja i krae gena postajala nakon njega.Na naoj
planeti ima vie oblika ivota.Najgrublja podela je na biljni i
ivotinjski svet (mada ne treba zaboraviti ni mikrosvet za koji sve vie
naunika tvrdi da je volutivno dalje odmakao od nas izgubivi iz svog
proizvodnog ivotnog ciklusa RNK kao neophodnu kariku izmedju
DNK i proteina.)
U okviru ivotinjskog sveta ovek pripada klasi sisara, redu
primata, podredu antropoida.
U ovaj podred spada superfamilija Hominoidea kojoj pripada
familija ovekolikih majmuna (pongidae) i familija ljudi (hominidae).

Za srodnost i pripadnost oveka sisarima postoji veliki broj dokaza a
najizrazitiji su na bazi;

-uporedne anatomije
-embriologije
-fiziologije
-genetskih istraivanja

Anatomski dokazi se svode na konstatovanje velike slinosti u gradji i
to:

a. jedinstveni plan telesne gradje gde su skelet, sa specifinim
grudnim koem i ekstremiteti koji su u stanju da razviju bipedalni hod
veoma karakteristini.
b. pojava rudimentarnih organa poput slepog creva, miia une

17
koljke ili treeg onog kapka i nepanih nabora.
c. pojava raznih atavizama (vei broj mlenih lezda).

Embrioloki dokazi, naroito kada je re o ranom embrionalnom
stadijumu, takodje govore o opravdanosti ubrajanja oveka u klasu
sisara. Naravno kasniji embrionalni razvoj veine sisara se
diferencira.

Medju fizioloke slinosti spadaju:

a) slinost gradje serumskih proteina,
b) slinost krvnih grupa,
c) menstruacija i poloaj ploda u materic,
d) nain ishrane mladunadi (sisanje) po emu je klasa i dobila ime.

Genetska istraivanja su pokazala da 99% genotipa impanza i gorila
odgovara ljudskom genotipu.Od njih se razlikujemo delom i u broju
hromozoma (24 para imaju majmuni) jer je dolo do slepljivanja
jednog para(hromozom broj 2).


18

Veina protivnika Darvinove teorije evolucije je navodila
ontoloki diskontinuitet kao nepremostivu prepreku.Istinu je crkva
pokuala da nae u teoriji "udahnua due" od strane Boga.Moda se
ontoloki skok desio upravo u trenutku fuzionisanja dva osrednja para
hromozoma u jedan veliki ,po veliini drugi par u ljusdkom
genomu.Genetska istraivanja su i dala odgovor na tajnu ivota
otkrivi zajedniko poreklo i zajednike osobine u grai.
U okviru klase sisara i reda primata, oveku su evolutivno
najblii ovekoliki majmuni koji su iveli u Africi pre 10 miliona
godina.iako direktno ne potie od njih.U tom trenutku,u Africi su
postojale dve vrste majmuna -jedna je predak gorile a druga
zajedniki predak oveka i impanze(ARDIPITHECUS).U sledeih
pet miliona godina,ove dve vrste su se potpuno genetski odvojile a i
dogodila se ve ranije pomenuta mutacija,slepljivanje dva hromozoma
u jedan par.Mutacija koja je zatvorila ivotni sistem jer se od tada
reprodukcija mogla odvijati samo u okviru nove vrste.Odvajanje
impanze i oveka se odigralo negde pre pet miliona godina ili
,slikovitije ,od tog trenuta nas deli 300000 generacija.Vei deo
fosilnih ostataka (australopiceni) su slepi putevi evolucije i izumrli
su.Ovo su kljuna mesta na kojima Darvinova teorija ima oponente.
I pored ovih ,gore navedenih slinosti, ovek predstavlja, u
sveukupnom ivom svetu,jedinstvenu psihosomatsku celinu sa nizom
specifinih KARAKTERISTIKA koje su ga i dovele na pijedestal
najrazvijenije ivotinjske vrste. Ove karakteristike su se razvile u
razliitim vremenskim periodima bioloke i socioloke evolucije.Sam
pojam VREMENA je izuzetno teko doarati.Po S.Fraju,Zemlja je
stara oko 14 milijardi godina dok ovek- homo sapiens, postoji samo
750 hiljada godina i to sa svim primitivnim precima od kojih, izgleda,
ne vodi direktno poreklo.Civilozovan ovek koji proizvodi hranu,ima

19
socijalnu organizaciju ivota postoji tek oko 6-10000 hiljada
godina.To je priblino milioniti deo ukupne starosti sveta.Ako vreme
pretvorimo u duinu,to bi znailo da na putu Beograd- Novi sad
,duine od oko 85 km,ljudska istorija bi predstavljala 8,5 cm(to je
prosena irina jedne okolade).Naravno,daleko od toga da je ljudska
istorija,zbog ove korelacije bila i slatka.A u evoluciji i nije bitno
vreme ve broj generacija.Ve smo rekli da nas do zajednikog pretka
sa impanzama deli 300000 majki.Evolucija bakterija u toliko
generacija stala bi samo u 25 ljudskih godina.Zaista je vreme relativna
pojava.
U prethodnom pasususu smo naveli da ovek predstavlja
jedinstvenu psihosomatsku celinu u sveukupnom biljnom i
ivotinjskom svetu pa bi sada naveli neke od najbitnijih karakteristika
koje su ga postepeno ali neizbeno morale odvojiti od ostalih
ivotinjskih vrsta.Najbitnije odlike svih ljudskih karakteristika koje
navodimo su njihovo POVRATNO DEJSTVO.To znai,da onog
momenta kada se kao rezultat adaptacije stvorio novi kvalitet
biolokih i psiholokih struktura,poinje povratno dejstvo
novostvorenog kvaliteta na samu strukturu to vodi u sistem daljne
ADAPTACIJE.Na taj nain,nemoemo govoriti o stalnim ljudskim
karakteristikama,bilo to u biolokoj (psiholokoj, morfolokoj,
funkcionalnoj ili motorikoj sferi) jer se radi o dinamikom procesu
koji neprestano traje-kao to voda tee.Pantha rei(sve tee) vai i za
ljudsku vrstu.Nejasno je da li bioloki razvoj nae vrste moe doi u
momenat kada e negirati samu sebe(ako bi se do kraja potovao
zakon entropije).Ali ,to nije tema ove knjige a autor ne osea snagu da
pokua da da nekakav odgovor na to pitanje.Stoga,predjimo da
najbitnije karakteristike ljudske vrste,koje su ,svojim pojavljivanjem u
evolutivnom vremenu,omoguile oveku da zauzme vodee mesto na
biolokom spisku ove Planete.

1. Prva karakteristika po redosledu ,ali, ne i po znaaju ,je
pojava USPRAVNOG poloaja tela i hodanje na dve noge(bipedalan
hod) to je praoveku(homo erectus) omoguilo da napusti kronje
drvea ,koje su mu nudile uglavnom hranu biljnog porekla i silaskom
na zemlju promeni nain ishrane unosei sve vie belanevina

20
ivotinjskog porekla.
Naunicima je jo uvek velika Tajna - ZATO je ovek napustio
bezbednost kronji drvea i spustio se u pakao koji je vladao na
tlu.Moda je tao pojava ledenog doba i propadanja biljnih vrsta koje
su predstavljale osnovnu kariku u lancu ishrane?.Moda je to nekakva
druga kataklizma (eksplozija koja je dovela do razdvajanja
kontinenata?).Vie teorija,ukljuujui i pomenute, je u opticaju ali se
pouzdan odgovor jo uvek ne zna.
2. Druga specifina karakteristika koja je dala veoma snaan
evolutivni zamah je pojava OPOZICIJE PALCA u odnosu na ostale
prste ruke. Ovo je omoguilo praoveku da spretno hvata predmete sa
kojima je najee u kontaktu, da postepeno otkriva viestrukost
namene jednog predmeta i da najzad, zbog nedovoljnih mogunosti
koje su mu gotovi predmeti u prirodi pruali, izradi nove koji nisu
imali te mane.
Prilagodjavanje predmeta za sopstvenu upotrebu (i u najprimitivnijem
obliku poput kotanih topuza) moemo okarakterisati prvim
momentom pojave rada ,to je,kao socioloki fenomen,povratnim
dejstvom uticalo na definitivni razvoj ljudskog uma(Marks).Naravno,u
ovom kontekstu lov moramo tumaiti kao neku vrstu nagona koji
je,svojim zahtevima,omoguio prvu izradu alatke za rad.
Moe se rei da sa pojavom RADA zapoinje "odbrojavanje
evolutivnog vremena" u kome e se pojaviti
3. SVEST, ta definitivno najznaajnija i najsnanija
karakteristika oveka. Jer, pet miliona godina je bilo potrebno oveku
da stvori,sklopi i dobro zatiti jedinstveni i u prirodi neponovljivi
mehanizam - Centralni nervni sistem (CNS)- veliki mozak
.Matematiari su iraunali da je ljusdki mozak na svakih 100 000
godina dobijao po 150 miliona novih elija.U jednom kritinom
trenutku,iz kvantiteta je proizaao i nov kvalitet.Pojavila se svest koja
je omoguila oveku da kritiki odredi svoje mesto u mikrokosmosu
koji ga okruuje, da zapone proces otkrivanja tajne svrhe svog
postojanja i da traei odgovore ne to i jo veliki broj biolokih
filozofskih i sociolokih pitanja stvori dananju civilizaciju.Pojavu
svesti,ma kako pokuali da sistematizujemo,teko je objasniti i
shvatiti.U eri kompjutera namee se,spontano,bezbroj paralela.Nije li

21
ovek savreni bioloki kompjuter,koji za razliku od svojih
elektronskih malih udovita ima samo jednu jedinu malu tehniku
prednost.Pravo na greku!S pravom na greku, broj prostih
matematikih i sloenih logikih kombinacija koje modane elije
mogu da izvre nebrojeno puta se poveava. .Kako je to teko
zamisliti?Moda je prisustvo ovako velikog broja kvalitetnih logikih
operacija doprinelo stvaranju sistema vrednosti koji moemo nazvati
predstava o samom sebi- SVESTiI. Na ovaj nain ,spisak
neostvarenih elja se drastino poveao.
elje uvek,po pravilu, treba saoptiti.Kada se dre u sebi,retko se
ostvare.Zato je nastao trenutak pojave
4. ARTIKULISANOG GOVORA koji je mogunost
komunikacije multiplicirao a elje pretvorio u stvarnost.Najbolji
dokaz postojanja-egzistencije je ostvarenje elje.Mislim ,dakle
postojim,potpuno obuhvata prethodnu premisu jer je elja zametak
svake misli.Artikulisan govor je imao i potrebno POVRATNO
DEJSTVO,dalje je poveavao spisak elja koje je
ovek,usavravanjem sistematizovao.Jedna od najjaih elja,iako ne i
nagon,je bila elja za znanjem,otkrivanjem nepoznatog.Ta elja i
danas ,na putu izuavanja postanka ljudske vrste,ima izuzetno razloga
za prisustvo jer jo nije iscrpljena sva harizma koja je okruuje.

U izuavanju fosilnih ostataka ljudske vrste,uz mnogo lutanja i
nepoznanica ,iskristalisale su se tri bitna evolutivna perioda do sada
poznatog evolutivnog puta oveka do savremenog oblika, iako se ne
moe pouzdano dokazati povezanost i direktna evolutivna zajednika
linija izmedju njih a za prvi stadijum je ak otkriveno da je paralelni-
slepi stadijum a ne prava genetska veza.

To su:

1. stadijum Australopitekus-a-paralelni stadijum

2. stadijum Homo erektus-a


22
3. stadijum Homo sapiens-a

AUSTRALOPITEKUS ne spada u prve Hominide ve ,u
nedostatku njegovih iskopina,budui da su iveli u isto vreme,danas se
koristi da opie stadijum evolucije.Njegova telesna graa i prosena
visina i teina su bili znatno manji od savremenog oveka
(TV=150cm) a neto manja i od svojih predaka impanzi pa i
praoveka.Postoje pretpostavke da je na pra predak,PRAOVEK ,u
surovoj kompeticiji ,hranei se ivotinjama ,napadao i jeo
australopicene.Moda je to jedan od razloga njegovog izumiranja
.iveo je pri kraju ledenog doba i na prelazu u staro kameno
doba.Imao je uspravan poloaj tela, bipedalan hod i prednje ruke sa
opozicijom palca. Na lobanji je bio slabo razvijen eoni deo, a
veliina mozga je iznosila oko 400-550cm3. Pored biljne ishrane lovio
je i sitne ivotinje.Fosilni ostatci ovih bia stari su oko 3 miliona
godina a konano su izumrli oko 1 milion godina pre nae ere.
Najnovija istraivanja ljudskog genoma govore u prilog tome da je
ovo bila slepa grana u evoluciji i da ovek ne potie od nje.

HOMO ERREKTUS (uspravan ovek) je po karakteristikama
zasluio da bude razvrstan u red Homo kome pripada i savremeni
ovek.Telesna masa i visina pribliavaju se veliini savremenog
oveka a ima i fosilnih ostataka od 6 stopa (preko 2 metra). Imao je
veu lobanju (900cm3) nisko elo i koristio je vatru kao i kameno
orue. Smatra se da je posedovao jedan vid artikulisanog govora i
naposletku, relativno razvijenu svest i odredjeni stepen socijalne
organizacije (porodica, pleme).Pretpostavlja se da su ve tada
postojale razne rase medju kojima su najpoznatije:
-javanski ovek
-pekinki ovek
-hajdelberki ovek

Fosilni ostaci potiu otprilike od pre 5-7 stotina hiljada godina,
to odgovara starom kamenom dobu(PALEOLIT).


23
HOMO SAPIENS - Ima lobanju koja se i po veliini i izgledu
znatno pribliava lobanji savremenog oveka.Teina mozga 1300cm3,
sa viim lobanjskim krovom , razvijenim eonim delom i bez
naglaenih nadonih kotanih lukova. Znatno je vetiji u izradi
predmeta za svakodnevnu upotrebu i lov, koristi vie materijala
(kamen, kost, drvo) a upotrebljava i luk i strelu. Crtei koji su
nadjeni u peinama gde je iveo govore o znatno veem razvoju svesti
o svom poloaju u svetu koji ga okruuje i viem stupnju kulturne
evolucije u odnosu na prethodnike. Poznato je vie fosilnih rasa ovog
stadijuma;

- kromanjonski ovek
- neandertalski ovek
- krapinski ovek
Homo sapiens je iveo u periodu od 10 000 godina p.n.ere pa
sve do srednjeg kamenog doba(MESOLIT).
Prvi civilizovani narod su SUMERI,koji su iveli u mladjem
kamenom dobu,(NEOLIT) oko 6000 godina p.n.ere i koji su se
intenzivno bavili zemljoradnjom i stoarstvom.O sumerskoj
civilizaciji postoje i pisani dokumenti,(klinasto pismo), otkriveni u
iskopinama na tlu nekadanje Mesopotamije.
Pretpostavlja se da je evolucijom iz ovih predaka nastao savremeni
ovek sa tri svoje rase:

1. bela (evropeoidna),

2. uta (mongoloidna),

3. crna (negroidna).

Medjusobna razlika ovih rasa u pojedinim naslednim
osobinama koje se uglavnom odnose na boju koe, oblik lica, tip
kose,visinu,teinu,aerobne sposobnosti,brzinu,(to sve spada u domen
morfo-funkcionalnih karakteristika), donela je,u bliskoj
prolosti,mnogo zla savremenoj civilizaciji. Ralike u morfo-
funkcionalnoj sferi,postale su osnov za nastajanje uvenih rasnih

24
teorija po kojima su odredjene rase inteligentnije u odnosu na ostale i
shodno tome treba da nametnu svoju vlast i uspostave ropski odnos
nad "niim" rasama. Zaista ,postoje bioloke karakteristikeu genotipu
koje su kod pojedinih rasa izazvale poveanje odredjenih motorikih
kvaliteta ,to se danas recimo ogleda u velikom broju crnaca u 50
najbrih ljudi sveta ,ili velikom broju azijata u sportovima izdrljivosti
(maraton) , medjutim, nijedna studija na svetu takav relativni odnos
snaga ne bi mogla da valjano dokae kada bi se principi naunog
istraivanja primenili na celu rasu a ne samo na isturene pojedince.
Potencijalne intelektualne mogunosti svih rasa su jednake, a ono to
nas razdvaja a trebalo bi da spaja, su nejednaki uslovi socijalno-
ekonomskog razvoja za sve i shodno tome razliiti kulturni potencijali
i nasledja. UNESKO je,posle drugog svetskog rata,1949 godine
,organizovao veliki broj medjunarodnih simpozijuma koji su
rezultirali definitivno prihvaenim stavom da biolokih razlika koje bi
jednu rasu dovele u neravnopravani poloaj u odnosu na drugu nema, i
da jednom za svagda treba napustiti tlo rasistikih teorija. Naalost, i
pored svih evolutivnih karakteristika koje savremeni ovek poseduje
,kao bioloko i socioloko bie, savremenici smo postojanja tendencija
koje ele da ove teorije nikada ne zamru i pored injenice da se
nijedna od gore pobrojanih rasa ne moe genetiki nazvati istom i da,
shodno tome, rasizam sam po sebi nema loginu podlogu. Nadajmo
se da e evolutivni toak ,makoliko nepojmljiva bila vremenska
komponenta koja uestvuje u njemu, doneti civilizaciji i savremenom
oveku takav nadrasni nivo svesti, da ova bioloka pitanja nikada sebi
ne postavlja.


25

2. BI OLOKI RAZVOJ OVEKA

BIOLOKE ZAKONITOSTI RAZVOJA

Ve smo naglasili da bioloki razvoj oveka nije tekao
kontinuirano i u samo jednom smeru. Naprotiv, vremenski periodi u
kojima se gubi nit razvoja zbog ne postojanja kvalitetnih naunih
dokaza su izuzetno veliki. Nemogue je praktino doarati sliku
biolokog razvoja ljudske jedinke koja bi bila kompletno odslikana i
na kojoj bi sve bilo skladno povezano, a da se pri tome ne pomeaju
odreene boje. Moda je bilo perioda razvoja koji nisu ili u smeru ka
dananjem oveku. Takva mogunost postoji iako su dokazi
neuspenog puta potpuno izgubljeni-izumrli. Da bi se odgonetnula
tajna biolokog razvoja bilo je potrebno otkriti fundament pojave
ivota i detektovati meuodnose same pojave i okruenja. Fundament
pojave biolokog razvoja je u samom centru-u pojavi ivota uopte na
naoj planeti. Odnosi koje je primitivni oblik ivota ostvario sa
okolinom su prvi zidovi graevine koju nazivamo evolucija. Stoga je i
jedno od krucijalnih pitanja biolokog razvoja oveka; koji su to
FAKTORI koji na njega utiu, da li postoje ZAKONITOSTI koje ga
opredeljuju i kakav sve predznak moe imati njihov uticaj- pozitivan
ili negativan.
Odmah na poetku da razluimo pojmove TELESNI RAST i
TELESNI RAZVOJ. Pod pojmom rastenja, podrazumevamo promenu
veliine kao posledicu razmnoavanja elija i uveanja meuelijske

26
supstance, (M.Stojanovi), dok pod pojmom RAZVOJA
podrazumevamo vie sloenih procesa kao to su dole nabrojani
procesi koji se u vremenu smenjuju:

proces diferenciranja razliitih tkiva
proces funkcionalnog sazrevanja
proces rastenja

Iz ovoga se vidi da je rast samo jedna od komponenti razvoja.
U samom procesu biolokog razvoja postoje, evolucijom
diktirane, zakonitosti koje moramo nabrojati.

1) KONSTANTNOST RAZVOJNOG REDA predstavlja
zakonitost da razvojne karakteristike imaju svoj prirodni
nepromenljivi redosled ispoljavanja nezavisno od toga da
li sam razvoj jedinke tee bre ili sporije. Na primeru
motorike, dete prvo prohoda pa onda potri. Ova
konstantnost razvojnog reda je data genetskom ifrom
karakteristinom za svaku bioloku vrstu. Drigim reima,
postoji RED-IFRA u ispoljavanju i razvijanju oblika
ivota i njegovog funkcionisanja.

2) RAZVOJ U CEFALO-KAUDALNOM SMERU (od
glave ka nogama). Prvi efekat genetske ifre se ispoljava
kroz pravilo razvoja u cefalo-kaudalnom smeru. Najbolje
se ova zakonitost uoava u intrauterinom periodu
organogeneze, kada se prvo razvija glava koja i po roenju
ostaje u velikoj nesrazmeri (po veliini) u odnosu na druge
delove tela. Ova zakonitost se naroito odnosi na
morfoloki razvoj.

3) ZAKONITOST RAZVOJA U PROKSIMALNO
DISTALNOM PRAVCU.Ova zakonitost u razvoju
najvie podrava funkcionalno usavravanje i sazrevanje i
najbolje je ilustruje razvoj motorike kod novoroeneta

27
gde se primeuje postepeno premetanje centralne kontrole
od strane CNS od komandnom pultu najbliih miia
(miii one jabuice i vrata), ka miiima na rukama,
miiima trupa i na kraju nogu.

Sa druge strane, postoje i dobro izdiferencirane zakonitosti koje
opredeljuju RAST deteta. Moemo navesti tri najbitnije ( po
Medvedu):
1. Intezitet rasta pojedinih organa nije jednak. Veliina glave u
odnosu na veliinu tela se od roenja neprestano menja. Po roenju
iznosi 1/4 duine tela, a po zavrenom rastu 1/8 duine tela.
2. Rast nije linearan, ve postoje razdoblja veeg i manjeg
intenziteta.Najvei, eksplozivan rast, beleimo u intrauterinom
periodu. Od 4 meseca ovog perioda do roenja, telesna masa se
povea 30 puta. Nakon roenja, u prvoj polovini godine, TM se samo
udvostrui. Periode rasta deteta, grubo delimo na:

Prva faza ubrzanog rasta (od roenja do 3 godine).
Prva faza usporenog rasta (od 4 do 11-13) .
Druga faza ubrzanog rasta, (pubertet 11-14 i 13-16) .
Druga faza usporenog rasta (od 14-16 do 17-19).

Prve cifre se odnose na enski pol. O ovoj problematici bie
vie rei u poglavlju koje tretira bioloki razvoj pojedinih morfolokih
karakteristika.
3. Organi u toku rasta ne poveavaju samo svoju masu ve menjaju i
svoju strukturu, to u biti predstavlja okosnicu pojave koju nazivamo
sazrevanje organa. Najbolji primer je sazrevanje polnih lezda.

FAKTORI RAZVOJA OVEKA

Ve ranije smo naglasili da bioloki razvoj ljudske jedinke
,kako u ontogenetskom tako i u filogenetskom smislu nije iao
najjednostavnijim i najprobitanijim pravcem.Bilo je i pokuaja koji

28
su se zavravali kao greka (australopitekus).Svu sloenost biolokog
razvoja ne opredeljuje samo IFRA-(BIOLOKI KOD) koju nosimo
u genetskom materijalu ve i izuzetno veliki broj drugih faktora koje
smo iz edukativnih razloga podelili na dve velike grupacije-endogene
i egzogene. Izuzetno dugo se vodila borba meu naunicima ,koja od
ove dve grupacije ima vei-presudniji znaaj za bioloki razvoj.Bilo je
perioda vladavine jedne grupe poklonika nad drugom grupom pa bi se
redosled i menjao.Ukratko,danas se smatra da unutranji faktori
razvoja predominantno i snano vladaju u biolokom razvoju svih
ivih jedinki ,izuzev ljudske vrste gde u razvoju,odreenu,veoma
bitnu ulogu i dalje imaju spoljanji faktori.Zapravo,spoj jednih i
drugih,meusobno preplitanje i nije mogue zamisliti u odvojenom
prostoru.Isprepletanost je iznuena samim ivotom jer da nema
spoljanjih faktora ,unutranja matrica-kod,bila bi nezamislivo
dosadno jednaka.Svet bi bio siromaan u vrstama i biljnog i
ivotinjskog sveta a ljudsko bie -ukoliko bi se uopte evolucijom
dolo do njega,bi bio replikat istih gena se nepojmljivo istim
osobinama.Eugenika(uzgajanje najkvalitetnijih gena) bi postojala i u
prirodi a ne samo u vetakim uzgajalitima.Sreom,nepromenljivost
spoljanje sredine bi postojala samo u jednom jedinom trenutku-kada
ne bi postojala spoljanja sredina a to bi ve znailo kraj naeg
puta,kraj ivota i postojanja ove planete.Dakle ,faktore razvoja oveka
smo podelili na :

a) UNUTRANJE (ENDOGENE)
b) SPOLJANJE (EGZOGENE)

U UNUTRANJ E FAKTORE razvoja ubrajamo:
1.naslee
2.pol
3.neuro-endokrini sistem
4.efektorna tkiva i organe
5.rasu


29
U SPOLJ ANJ E FAKTORE razvoja ubrajamo:
1.socio-ekonomske uslove
2.geografsko-klimatske uslove
3.fiziku aktivnost(telesno vebanje i sportski trening)
4.bolesti i povrede
5.higijensko-dijetetske postupke i stimulativna sredstva(
6.psihiki faktor-stres

UNUTRANJI FAKTORI RAZVOJA

N A S L E E

Najvaniji faktor razvoja nosimo u sebi.On je tajna ivota,
ifra nad iframa ,ili ,ako ba hoete,pesma nad pesmama.To je
naslee-GENOM.Istraivanja ljudskog genoma sa deifrovanjem
najveih grupa gena u svim hromozomima su zavrena u novembru
mesecu 2000-te godine.U mapi ljudskog genoma otkriveno je poreklo
,istorija vrste a mogu se baciti i skriveni i pomalo uplaeni pogledi na
budunost.Ideju da se gen i sam ivot sastoje od digitalne informacije
prvi je obelodanio Riard Dawkin u svojoj knjizi "Reka iz raja".Da se
potsetimo,generacijama devedesetih godina prolog milenijuma ne bi
trebalo da bude teko da shvate da se cela kompjuterska era zasniva na
binarnom kodu- kodu koji je napisan od samo dva broja-"slova" - 1 i
0. Za kompjuter to znai ima napona -nema napona.U ta dva "slova" i
njihovim besomuno dugakim kombinacijama stao je ceo binarni kod
na kom se zasniva kompjuterski jezik- a iz njega je izrastao
sofver(program).Iz ovoga proizilazi da sve ,pa i najkomplikovanije
raunske operacije,kompjuter izvodi najglupljom ali
najjednostavnijom raunskom operacijom -sabiranjem.Da bi
pomnoio 1000 sa 1000 ,kompjuter milion puta sabere 1 + 1 .Zabuna
nastaje jedino zbog vremenske komponente-on to radi izuzetno brzo.
Skoro svi jezici sveta kojim se u ovom trenutku govori
sastavljeni su od slova.Na - srpski jezik ima 30 slova i pomou njih
se kodiraju rei ,sastavljaju reenice da bi se iskazale misli ,sklapaju
prie,poglavlja, KNJIGE.Ljudski genom je upravo KNJIGA IFARA
za pravljenje ljudskog tela sastavljenog od kombinacije SAMO

30
ETIRI slova- adenin(A),guanin (G) ,citozin(C) i timidin(T).Zapravo
,u RNK molekulu se pojavljuje jo jedno slovo U (uracil) koji je
ostatak "RNK sveta",ivota pre naeg postojanja.
Genetski materijali oca i majke se inom oplodjenja meaju
razmenjujui male delie gena (proces nazvan REKOMBINACIJA) i
nastaje potpuno nova jedinka sa svojom,potpuno novom
kombinacijom.Pod genetskim materijalom podrazumevamo
hromozome koje oplodne elije nose u svom jedru i koji su mesto
lociranja gena.Sam gen je tvorevina molekularnih dimenzija sastavljen
od uvijenih lanaca dezoksiribonukleinske kiseline(DNK).U ljudskom
genomu ,u ovom trenutku se smatra da postoji oko 60000-100000
gena.Primera radi ,polni hromozomi Y i X nose razliit broj
gena.Veliki X hromozom nosi 709 gena a mali Y hromozom samo
87.Kao napomena ,najmanji par hromozoma (Hromozom 22) nosi 464
gena.

Slika 3. Mapa X hromozoma.Uo~iti gen za
angiotenzinski receptor

31

Geni, kao osnovni nosioci hereditarnih (naslednih) svojstava
pod dejstvom ostalih unutranjih a i nekih spoljanjih faktora,
odredjuju razvoj odredjene osobine.Preciznije,geni nose recept za
pravljenje odreenog proteina.Uticaj jednog gena moe se ispoljiti na
razvoj samo jedne osobine, mada postoje stanja kada jedan gen moe
uticati na razvoj vie osobina i obratno,vie gena moe uticati na
razvoj samo jedne osobine.Postoje situacije kada pojedini geni ne
ispolje svoje dejstvo na odredjenu osobinu ukoliko nije prisutna
odluujua determinanta.Naprimer, hemofilija je nasledna bolest koju
kroz generacije prenose enski potomci obolelog, koji i pored
postojanja gena, nikad ne obole.Medjutim,njihovi muki potomci
dobijaju manifestni oblik hemofilije.Determinanta u ovom sluaju je
pol naslednika.
Skup svih naslednih osobina smetenih u kompletnom
genetskom materijalu nazivamo GENOTIPOM.Kada,pod dejstvom
svih gore navedenih faktora (i odredjenog broja jo uvek
nepoznatih)genotip ispolji svoje osobine,kada postojee genotipske
predispozicije prerastu u skup ostvarenih osobina koje ine jednu
jedinku,govorimo o FENOTIPU.Od identinog genotipa (jednojajani
blizanci) ne postane uvek identian fenotip,u zavisnostiod specifinih
uslova spoljanje sredine.Ljudski genotip ini 23 para hromozoma od
kojih poslednji par su polni hromozomi( x i y).Ljudski hromozomi su
razliite veliine,predstavljaju dupli i isprepletani lanac molekula
DNK i upravo po veliini su rasporeeni u mapi genoma po
brojevima.Najvei je prvi par hromozoma-Hromozom 1(vidi sliku br
2). Svaki hromozom ima dugi i kratki krak koji su odvojeni jednim
suenjem nazvanim CENTROMERA.Na dugom kraku Hromozoma 1
u blizini centromere nalazi se sekvenca dugaka 120 slova po
redosledu napisana A- C-G-T koja se ponavlja vie od 100 puta.Ovo
predstavlja moda najaktivniji gen u ljudskom telu koji nosi
informaciju za kopiranje kratke niti RNK poznate kao 5SRNK.

32
Zajedno sa grupicom drugih RNK ,smeta se u RIBOZOM-FABRIKU
PROTEINA koja prevodi (kuva) DNK recepte u proteine.Tu je
odslikana istorija svetova (RNK i DNK) jer bez prethodnog sveta i
ivota nema ni dananjeg DNK sveta.Bez RNK nema mogunosti da
se proita ifra i poznate amino kiseline(ima ih svega dvadeset(20) u
prirodi) iskombinuju u lance specifinih proteina tela.
Kako je iz humanih razloga zabranjeno izdvajanje genetskog
materijala u vetakim uslovima i njegovo ukrtanje(genetsko
ininjerstvo),istraivanja u sportu i fizikoj kulturi su vrena na
blizancima i to najee na jednojajnim blizancima ili pak na
usvojenicima.Razlozi su vie nego oigledni.Kod jednojajnih
blizanaca postoje gotovo identini genetski materijali to u uslovima
praenja pod jednakim uticajem spoljanjih faktora moe dati odgovor
kako je genetski odreena neka telesna karakteristika.S druge
strane,ukoliko se takvi blizanci razdvoje, mogu se istraivati uticaji
pojedinih izolovanih spoljanjih faktora na bioloki razvoj.
Sva istraivanja su nepobitno utvrdila da postoje morfo-
funkcionalne karakteristike na koje nasledje ima izuzetno jak uticaj i
koje se u razliitim uslovima i pri delovanju spoljanjih faktora uvek
isto razvijaju. Najbolji primer je TV (telesna visina) koja je genetski
detrminisana do 96%. Slino je i sa pojedinim transverzalnim
dimenzijama (irina karlice, irina ramena). S druge strane, postoje
morfo-funkcionalne karakteristike koje pod uticajem spoljanjih
faktora mogu znatno da se izmene i ija genetska determinisanost nije
tako velika. Dobar primer je TM ,(telesna masa) koja je, prema istim
istraivanjima genetski determinisana sa "samo"60%. U prostoru
energetskog ispoljavanja,u poslednje vreme se podie bura oko
otkrivanja specifinih genetskih markera za izdrljivost(aerobnu
mo)(Hagberg & Moore 2001).Ovo bi mogla da bude revolucija u
istraivanju naslea u sportu.DNK pohranjena u mitohondrijama
(dakle nije jedro jedino mesto gde se locira DNK) kao i kreatin kinaza
imaju presudan uticaj na maxVO2.Takoe ,iz ovih radova se moe
primetiti da Angiotenzin konvertaza( enzim) jo nepoznatim
mehanizmom ,utie na aerobne performanse(Uzgred ovaj gen se
nalazi na X hromozomu i kod muke dece vodi poreklo iskljuivo od
majke a kod enske dece moe poticati od oba roditelja.). Pored

33
morfo-funkcionalnih i pojedina psihika svojstva se u velikom
procentu nasledjuju (inteligencija i temperament) , dok je recimo za
razvoj karakternih osobina presudan uticaj sredine. Ovo je veoma
bitan podatak, jer nikad ne smemo izgubiti iz vida da je uloga
profesora fizikog vaspitanja ili trenera uloga pedagoga koji ima
vaan cilj da svoje uenike usmeri ka znanjima koje u sebi krije
fizika kultura i kroz taj proces doprinese podizanju opteg kulturnog
nivoa pojedinca kao osnovne estice drutva.Kao zakljuak ,namee
se sledea konstatacija; da je nasledje veoma vano u razvoju jedinke
,iako pri tom hereditarni faktori ne odredjuju potpuno jednu osobinu
ve samo normu-opseg reakcije. Tako je i veliina eventualne
modifikacije pod uticajem spoljanjih faktora odredjena gore
pomenutom normom.

POL

Na ovom mestu je potrebno rei da najnovija genetska
istraivanja otkrivaju nesvakidanju pojavu,neoekivan i nejasan
dogaaj-borbu polova.Autoru je kristalno jasno da se kroz celu
evoluciju svih ivih stvorenja vodila ogorena BITKA GENA u kojoj
je bilo pobeda poraza i nereenih ishoda.Ali ,borba polova ,pa jo u
okviru jedne vrste je prilino neoekivan ,ali samo na izgled
nerazumljiv rasplet.Istraujui na kloniranju mieva (spajanje dva
genetska kompleta od majke ili obrnuto,spajanje dva genetska
kompleta od oca) tim naunika iz Kembrida je otkrio jednu izrazitu
pravilnost.Plod ni u jednoj kombinaciji ne bi preiveo ali se rasplet
odvijao drugaije.Iskljuivo enski komplet bi se kao embrion sjajno
razvijao ali ne bi postojala dobro razvijena posteljica koja bi
omoguila prelazak u fetusni stadijum.I obratno,plod iskljuivo od
samo "oevih" gena ne bi uspevao da odvije sve faze embrionalnog
razvoja ve bi se zavrilo stvaranjem neke embrionalne smese koja bi
uginula.Ali,u ovom sluaju bi posteljica bila izrazito dobro
razvijena.Zakljuak,paternalni (oevi) geni ne veruju maternalnim
genima i sami se pobrinu da svi uslovi za rast i razvoj ploda preko
kvalitetne posteljice postoje.S druge strane,maternalni geni daju
najvie informacja za razvoj tela i glave(mozga) ploda.Geni su pri

34
tome jasno obeleeni i uvek se zna od kog roditelja
potiu.Kompeticija gena majke i oca se odvija i u sluaju jednog
malog gena koji proizvodi mali protein odgovoran za eksplozivni
fetusni rast,koji se nakon roenja inaktivira .Protein poznat kao IGF2
potie od oca ali zato majka proizvodi IGF2R protein koji se vezuje za
IGF2 i inaktivira ga.Otac eli brz i buran rast,majka ga usporava i
harmonizuje.
Pol je veoma vaan faktor koji determinie rast i razvoj ljudske
jedinke.Morfoloke i funkcionalne karakteristike polova su znaajno
razliite.Na morfolokom prostoru muki pol je dominantan u telesnoj
visini(TV),telesnoj masi(TM),koliini miine mase,teini
kostiju,veliini pojedinih organa ,telesnoj povrini i telesnoj
zapremini.U funkcionalnoj sferi radni kapaciteti raznih organskih
sistema mukarca su oko 20% izraeniji nego kod ena U motorikoj
sferi veina sposobnosti zasnovana na koliini miine mase i njenom
kvalitetu je na strani mukarca ali su zato motorne sposobnosti vezane
za finu modanu regulaciju i kontrolu na strani
ena(okretnost,koordinacija). Budui da e o ovom momentu biti vie
rei u poglavlju gde se obradjuje razvoj morfo-funkcionalnih
karakteristika kroz odredjene ivotne periode,sada je potrebno
naglasiti da je odluujui supstrat pomou koga pol odredjuje tempo i
veliinu razvoja individue, i omoguuje RAZLIITOST polova muki
polni hormon testosteron koji se stvara u Lajdigovim elijama testisa.
Gen koji locira proizvodnju u testisima lociran je na Y hromozomu i
nije aktivan do ttrenutka polne zrelosti. Ovog hormona ima i kod ena
(stvara ga kora nadbubrega a delom i jetra), ali u znatno manjim
koliinama pa je i njegov efekat na morfo-funkcionalni razvoj manji.

NEURO- ENDOKRI NI SI STEM

U biolokom razvoju jedne vrste potrebno je matrica(genetska
ifra) a zatim izvrilac posla.Taj zadatak,da se matrica po odredjenom
diktatu UVEK razvije u odredjenom smeru i do optimalnih
mogunosti matrice dat je neuroendokrinom sistemu oveka.Ovaj
sistem u svakom periodu razvoja i sam se razvija i sazreva pa u

35
odredjenim periodima svojim sazrevanjem diktira tempo rasta i
razvoja itave jedinke.Stoga nije daleko od istine da samo telesno
vebanje koje zahteva adaptaciju tela na poveane energetske zahteve
upravo preko neuro-endokrinog sistema,predstavlja svojevrsno
dodirivanje gena.U ovom procesu dodira gena odvija se i hipertrofija
miia i poveanje radnih sposbnosti.Prema tome ,jedan od retkih
trenutaka u kojima drugi ovek utie na genetsko reagovanje je
odnos TRENER _ SPORTI STA u toku trenanog procesa.Utoliko
pre o tom procesu moraju biti upoznata oba uesnika,da bi proces
bio harmonian.
Najvei deo endikrinog sistema je pod uticajem hipotalamusa,
koji je deo CNS ,i stoga moramo taj uticaj tretirati kao zajedniko
dejstvo oba sistema. Naroito je interesantan raspored dunosti
pojedinih delova endokrinog sistema kroz ontogenezu.Tako je, u
intrauterinom periodu razvoja ploda ,najvanija aktivnost kore
nadbubrene lezde ,(pored ostalog tu se stvara i testosteron). U
postnatalnom periodu, naroito u periodu odojeta , vanu ulogu ima
timus. Od kraja prve godine ,pa do 3-4 godine naroito se ispoljava
dejstvo tireoideje. Otuda prisusutvo enormne motorike aktivnosti
kod ove dece i u pravu su oni koji za izuzetno nemirnu decu u ovom
periodu u ali tvrde da ih ne treba grditi jer" nemaju veze sa mozgom".
Potpuno tano, jer nakon tog perioda, otprilike od etvrte godine,
poinje da se ispoljava dejstvo hipofize kao centralnog koordinatora
rada svih lezda sa unutranjim luenjem i uspostavlja se prava "veza
sa mozgom" preko hipotalamusa.

EFEKTORNA TKI VA I ORGANI

U pravilnom razvoju tkiva i organa veoma bitnu ulogu ima
injenica kako spoljanja sredina utie na genetski materijal
jedinke.Pozitivnim dejstvom se genetska doza iskoristi do optimalnih
,ili ak maksimalnih granica, dok kod negativnog dejstva moe doi
do minimalnog razvoja predvidjene karakteristike.Ovo je mogue jer
svaki gen daje OPSEG u kome se pojedina karakteristika moe
razviti.Stoga i efektorna tkiva i organi imaju svoje oscilacije unutar
tog zadatog opsega to e se manifestovati vidljivim poremeajem u

36
rastu i razvoju.Moramo jo naglasiti da promene i poremeaji u rastu i
razvoju organa i organskih sistema prouzrokovani bilo kojim spoljnim
iniocem se ne nasledjuju (LAMARKOVA teorija tvrdi suprotno) ,
dok se uticaji spoljanjih inioca na gensku strukturu usled koje bi
dolo do njene promene mogu naslediti ,a sama promena naziva
MUTACIJOM.Naravno,ogromna veina mutacija,u toku evolutivnog
razvoja biolokog potencijala planete,zbog revolucionarnosti promene
je bila smrtonosna.Samo one mutacije na koje je bila mogua
ADAPTACIJA su bile korak napred u evolutivnom ciklusu.Proces
mutacija- adaptacija je ustvari onaj proces sa kojim nauka
(DARVINOVA teorija) pokuava da objasni skokovite promene
morfo-funkcionalnih karakteristika u toku evolucije naih predaka . I
ne samo to. Nauka, na alost, gleda i unapred i budui da postoje
izuzetno opasni faktori koji mogu relativno lako da utiu na genetski
materijal , kako biljnih tako i ivotinjskih vrsta(poveana koncetracija
radioaktivnih estica u sve veem broju gusto naseljenih ivotnih
sredina, oteenje ozonskog omotaa-pojaano dejstvo sunevih
zraka i promena klime), postoji mogunost i nepovoljnih mutacija za
ljudsku rasu koje bi , u jednom kritinom kombinatornom momentu
mogle da dovedu rasu do izumiranja

RASA

Izuzetno je teko odvojiti uticaj rase na razvoj morfolokih
karakteristika,naroito onih koje nisu vezane za nasledje.Jedan deo
ove problematike smo ve prodiskutovali u prethodnom
poglavlju.Najveu prepreku u istraivanju rasa i njihovih razlika,ini
prisustvo spoljanjih faktora kao to su ivotni standard i ishrana.Tako
je Tanner,pratei razvoj japanskih devojki (iz Medveda)ustanovio da
one rodjene u Kaliforniji ranije polno sazrevaju(prva menstruacija) i
do 1.5 godine pre u odnosu na devojke koje su se posle rodjenja
preselile u Japan.Znai i unutar jedne rase postoji mogunost dejstva
razliitih spoljanjih faktora.Bez obzira na to, ustanovljene su jasne
situacije u kojima pripadnost jednoj rasi diktira "specifinost razvoja".
Primer,amerika deca iji su roditelji rodjeni u Americi,rastu izmedju
6-8 godine bre od dece iji su roditelji Italijani.ini se da se mora

37
naglasiti da se u genetskoj determinisanosti telesne visine rasa ,razlike
pojavljuju zbog postojanja dva gena koja opredeljuju rast .Jedan od
gena opredeljuje definitivnu visinu a drugi opredeljuje intenzitet
prirasata i periode rastenja i daleko je osetljiviji na spoljanje
uticaje.Dokaz za ovu konstataciju su istraivanja na Eskimima kod
kojih je kratkoa nogu jedna od glavnih genetskih morfolokih
karakteristika.Sa razvojem standarda i promenom naina ivota i
donekle ishrane,ova razlika u duini nogu je poela da se smanjuje u
odnosu na Ameriku decu,(Medved), i ukoliko se trend pribliavanja
amerikim standardima zadri,potpuno e doi do izjednaavanja za 1
do 2 decenije,(Rode i Shephard).

SPOLJANJI FAKTORI RAZVOJA

Dualitet uticaja na morfo-funkcionalni razvoj oveka ostvaruje
se sadejstvom unutranjih i spoljanjih faktora. Od spoljanjih faktora
na prvom mestu su:

SOCIO-EKONOMSKI USLOVI

Socio-ekonomske uslove moemo definisati kao skup
kulturnih, urbanih, naunih i materijalnih inilaca koji opredeljuju
ivotnu sredinu pojedinca ili grupe ljudi. Najeu formu
organizovanog ivljenja ini porodica, kao osnovna elija socijalne
organizacije. Pored nje, postoje sloeni i veliki sistemi organizovanja
do najsloenijeg-dravne zajednice vie naroda i nacija. Vanost
uticaja socio-ekonomskih uslova na oveka priznala je i svetska
zdravstvena organizacija kada je definisala zdravlje kao stanje
psihikog, fizikog i materijalnog blagostanja. Da ekonomsko stanje
porodice donosi i znaajan porast morfolokih karakteristika dece,
naroito TV i TM dokazao je svojim radovima Zellner ispitivajui
decu iz Vroclava jo 1925 godine podeljenu u tri grupe prema
imovnom stanju, (M. Stojanovi) . Znaajno bolji telesni razvoj su
imala deca iz bogatih porodica u odnosu na decu radnika. Naravno da

38
je ovde presudni uticaj imao kvalitet ishrane, njena raznovrsnost i
higijenski uslovi stanovanja koji su znaajno smanjivali broj
oboljevanja od infektivnih crevnih bolesti,to je moglo da zaustavi
telesni razvoj. Socio-ekonomski uslovi posmatrani ire, na nivou
naroda, takodje kroz brojna istraivanja, pokazuju usporen rast dece u
vreme ratova. Vrlo interesantna su longitudinalna istraivnja ruskih
autora koji su jednu drutvenu zajednicu ,(selo Gluhovo u
moskovskoj oblasti),(M.Stojanovi), posmatrali skoro 70 godina i
doli do zakljuka da su se morfo-funkcionalne karakteristike dece
poboljavale sa poveanjem standarda itelja. Ve ovakvim
istraivanjima se mogla naslutiti kasnije opteprihvaena teorija o
"akceleraciji razvoja"ljudske rase. No, ima istraivanja koja dokazuju
da nije samo telesni razvoj obuhvaen akceleracijom ve i psiholoko
sazrevanje kao i razvoj sekundarnih polnih karakteristika .Ali ovom
fenomenu u ovoj knjizi je posveeno mnogo vie prostora na mestu de
se akceleracija izuava zasebno upravo zbog znaaja koji ona ima i
koji zasluuje.
Pored socio-ekonomskih uslova na telesni razvoj utiu i:

GEOGRAFSKO-KLIMATSKI FAKTORI

Vidljive razlike meu telesnim karakterstikama indo-evropske grupe
naroda dovele su do izuavanja uticaja njihovih stanita na bioloki
razvoj.Panju je privukla svaka pojedinost poput nadmorske
visine,koliine vlage,konfiguracije terena,koliina dnevne i godinje
svetlosti,broj godinjih doba i sl.Sve to je rezultovalo pojavom
klasifikacija koje su ile ka bliem odreivanju telesnih karakteristika
poput izdvajanje odreenih tipova naroda kao:
- mediteranski tip
- dinarski tip
- nordijski tip
Dokazano je da neuro-endokrini sistem primitivnijih ivotinja( a
novija istraivanja pokazuju da i ovek ima ovakve procese) reaguje
ritmino na klimatske uslove a naroito na promenu koliine dnevne
svetlosti promenom koncentracije odredjenih
hormona(adrenalin,hormon rasta,polni hormon,hormon tireoidee).

39
Godinja doba imaju ritmian tok poveanja i smanjenja koliine
dnevne svetlosti i po trajanju i po intenzitetu to se direktno povezuje
upravo sa napred pomenutim fenomenom. Ovaj proces ritminog
smenjivanja koliine pojedinih hormona ,u prirodi je nazvan
Bioritmom .Samim tim to bioritam predstavlja ciklino delovanje
endokrinog sistema,odmah shvatamo da se tu moe raditi i o
ciklinom delovanju spoljanjih faktora na NASLEDNU
MATRICI,izazivajui od nje adaptacione odgovore tipa:
- viak svetlosti - pojaana pigmentacija
- manjak svetlost- smanjena pigmentacija
- viak svetlosti - poveani metabolizam- uzburkan CNS
- manjak svetlosti- usporen metabolizam- smiren CNS

I zaista depresije se karakteristine za nordijski tip a neurotina
reagovanja i manije za mediteranski tip.
Bioritam moe po duini intervala u kome se vre hormonske
mene biti dnevni,meseni ,viemeseni ili pak i godinji.Dnevni ili
cirkadijalni ritam je najee praen jer je i najzanimljiviji sa aspekta
fizikog vebanja i trenanog procesa. Kod primitivnijih ivih bia
bioritam regulie najosnovnije funkcije od kojih moe zavisiti i
opstanak vrste . Kod oveka ,pored osnovnih funkcija (odranje
budnosti i sna,mentalne sposobnosti,fiziki rad) za koje su zadueni
dnevni bioritmovi,sezonski bioritmovi utiu na bioloko ponaanje
ive materije i procese rasta i razvoja. Nije jo uvek dat definitivan
odgovor kolikog udela u bioritmovima ima genetska matrica a koliko
spoljanji faktor-klima,geografska irina,nadmorska visina.
Eksperimenti na ivotinjama koje su mesecima bile zatvorene u
kavezima gde je vetaki odravana i klima i osvetljenje, pokazuju
izuzetnu pravilnost u pojedinim ciklinim luenjima odredjenih
hormona koji, pored reproduktivnih, imaju i druge zadatke poput
indukovanja rasta i razvoja.Genetska matrica nije odreagovala na tako
kratak presing sredine.Medjutim,ovek je daleko kompleksnije bie
od svih ostalih ivotinjskih vrsta upravo i zbog povezanosti centralnog
nervnog sistema sa endokrinim i ovog sa genima.Odredjene promene
u funkcionisanju CNS-a po pravilu prate i promene u endokrinoj sferi
a ponekadsu procesi i obratni.Stoga nije mogue generalizovati

40
zakljuak na osnovu ovakvih istraivanja koja ukazuju na odredjenu
krutost i automatizovanost bioritmova bez obzira na promenu okoline.
Poznati su procesu promene bioritmova(san,budnost,fizika
sposobnost) upornim i planiranim treningom naroito u pripremama
kod sportista koji svoja takmienja planiraju na drugim kontinentima
gde je druga satnica dana i noi,drugaija klima i nadmorska
visina.Ljudski rod je daleko fleksibilniji od veine biolokih sistema
to je samo jedan od razloga uspenog penjanja na vrh evolutivne
bioloke lestvice.
Kod oveka je dokazano za veinu hormona da imaju svoj
bioritam luenja .Interesantni su bioritmovi nekih hormona poput
hormona rasta i testosterona. Bioritam luenja testosterona se poklapa
sa mesecima u godini kad se telesna masa poveava. Ovi meseci su
mart - april u prolee i septembar - oktobar na jesen ali samo na
Evropskom kontinentu.U Australiji,bioritam ovih hormona je u skladu
sa njihovim godinjim dobima. Od novembra do sledeeg marta-
aprila porast TM i TV je blag i ne pokazuje skokovite napredke(jer
nema sinergetskog delovanja testosterona i hormona rasta pa shodno
tome reakcije gena). S druge strane,u periodima kada dodje do
pojaavanja luenja testosterona, pojaava se i koliina dnevne
svetlosti,poveava se i prosena dnevna temperatura kao i
barometarski pritisak pa se nemoe sa sigurnou izdvojiti koji to
klimatski faktor odluujue deluje na bioritam ovog hormona.

Istraivanjima, koja su vrena i u naoj zemlji dokazano je da
se po pravilu, vii i krupniji ljudi razvijaju u umerenim i hladnijim
krajevima i na viim nadmorskim visinama. Izmereno je da su
Crnogorci najvii Jugosloveni u proseku, to se u potpunosti
podudara sa prethodnim konstatacijama. Klimatski faktor, pored
temperature, smene godinjih doba ,(gde najverovatnije odluujuu
ulogu igra koliina svetlosti i broj "svetlih dana"), i nadmorske visine,
karakteriu i vlanost vazduha i barometarski pritisak koje, takodje,
moramo imati u obziru kada vrimo istraivanja telesnog razvoja
omladine jednog regiona. Dugotrajnim delovanjem istih geografsko
klimatskih uslova na jednu odredjenu populaciju, stvaraju se uslovi da
se njihove telesne karakteristike kao i psihikih svojstva smatraju

41
karakteristinim (nordijski tip, mediteranski tip,dinarski tip,anglo-
saksonski tip ), bioloko sazrevanje poprimi tipian ritam a nain
ivota reflektuje u skup tipinih navika i obiaja. Otkriveno je da i
smena svetlosti (smena dana i noi) moe imati odraza na pojedine
psihosomatske reakcije .Tako je ovaj proces propraen u organizmu
smenom "agresivnog"simpatikusa sa "mirnim "vagusom". Naravno,
ovi dnevni bioritmovi zavise od luenja adrenalina iz kore
nadbubrene lezde i najvea im je uloga u regulisanju psihofizikih
sposobnosti u toku svakodnevnih ljudskih aktivnosti.

DEJSTVO FIZIKE AKTIVNOSTI NA TELESNI
RAZVOJ-
DODIR GENA

Ako postoji nain i mesto da svojim znanjem nekom
dodirnemo gene onda je to za vreme vebanja delovanjem fizike
aktivnosti na vebaa.Ovaj udesni zakljuak temelji se na poslednjim
istraivanjima ljudskog genoma i poslednjim shvatanjima
embiolokog razvoja.Celokupna genetska materija ,smetena u
hromozomoma unutar jedara elija stoji u pripravnosti i spremna da
na neki signal odreaguje. Naravno,najvei deo genetske matrice je u
odreenim momentima ivota blokiran(zapravo,blokada se polako
poveava starenjem) ali odreen deo genetskog koda je uvek iv i
spreman za reagovanje.Geni za izgradnju proteina miia , geni za
konverziju energija (metabolizam) u najveem delu ivota oveka su
spremni i sposobni da odreaguju.Vebajui,mi dodirjemo ne
blokirane gene i navodimu na akciju- sintezu proteina.Proteini -
gradivne materije naih elija poveavaju masu veine organa i
oraganskih sistema a naroito miia.Otuda vebanje poveava
miinu masu i dovvodi do procesa hipertrofije i poveanja miine
sile.Taj se proces moe jo vie ubrzati vetakim unosom anabolikih
steroida ili testosterona i bez vebanja. (Ugarkovi 1990).


42
Moe se rei da je pokret, osnovna motorika jedinica
kretanja, upisan u genima oveka kao naizbean sastavni deo ivota.
I pored toga, ovek je postepeno doao u situaciju da zbog naina
ivota a ponajvie standarda, sve vie svoje svakodnevne aktivnosti
obavlja u sedeem poloaju i svoje telo, koje se kroz evoluciju upravo
razvijalo kroz specifian pokret ,dovede pod uticaj faktora koji prete
da ga unite. Razvoj umnih sposobnosti u jednom odredjenom
periodu nije bio praen i odranjem svesti da se telo koje je napravio
pokret ,mora i ouvati pokretom. Stoga, u poslednje vreme , u
drutveno razvijenim sredinama, polako poinje povratak pokretu,
naravno u prirodi, jer se napokon dolo do zakljuka da su dejstva
prirode i pokreta nezamenljiva terapeutska sredstva, a u isto vreme i
osnovni nain preventive modernih bolesti sadanje civilizacije,
bolesti srca i sranih krvnih sudova.Tonizirajue dejstvo pokreta se
moe uoiti od prvih deijih koraka gde se deije igre, kao
nezamenjiva aktivnost, pojavljuju kao prvi momenti delovanja
telesnog vebanja na organizam u razvoju. Veoma je interesantno
istraivanje koje je sprovela Matejeva-Staneva (M. Stojanovi), kod
uenika dva razreda jednog grada, slinih uslova ivota i slinog
stanja fizikog razvoja, uzrasta 7-9 godina. Naime, uenici koji su
Slika 4.[ematski prikaz aktivacije }elijske DNK putem
hormona

43
sprovodili redovnu nastavu fizikog vaspitanja imali su povoljniji tok
razvojnih karakteristika. Povoljno dejstvo fiziog vebanja koristi se i
kao dodatak terapiji u velikom broju oboljenja kao to su povien
krvni pritisak, eerna bolest, gojaznost, bolesti krvotoka i period
produene rehabilitacije nakon infarkta miokarda o emu e,u ovom
tekstu,jo biti rei.

POVREDE I BOLESTI

Telesni razvoj moe biti usporen a ponegde i zaustavljen
nastupanjem POVREDA tkiva koja su u razvoju, ili BOLESTI koje
napadaju vei broj organskih sistema. Naravno , na telesni razvoj ne
utiu akutne lake respiratorne i digestivne infekcije koje su najee
kod omladine. Primer za gotovo zaustavljanje fizikog razvoja je
oboljenje poliomielitis (deija paraliza) koja skoro da zaustavlja
morfo-funkcionalni razvoj tela obolelog.Jo jedan primer moe biti
miina atrofija nastala posle due imobilizacije nakon povrede.


44

HIGIJENSKO-DIJETETSKO POSTUPCI I STIMULATIVNA
SREDSTVA

U novije vreme, razvojem sporta kao profesije od koje se moe
veoma uspeno iveti, nauka je nala svoje mesto u njemu, pa su
sportisti poeli da pod kontrolom strunjaka uzimaju kako dozvoljena
tako i nedozvoljena stimulativna sredstva da bi poboljali kako
morfoloke ,tako i odredjene motorike sposobnosti i na taj nain
postigli uspeh.

U dozvoljena stimulativna sredstva i postupke ubrajamo:

- specijalne reime ishrane,
- korienje vetakih proteina u ishrani,
- upotreba vitamina uz dodatak esencijalnih amino kiselina,
- posebne energetske napitke,
- trening.

Uz sam trening, ovi preparati imaju povoljno dejstvo kako na
mlad organizam u razvoju tako i na razvoj pojedinih morfo-
funkcionalnih karakteristika kao to je TM i procenat miinog tkiva.
Ali, naalost sve ee, uz ova dozvoljena stimulativna sredstva,
sportisti koriste i nedozvoljena stimulativna sredstva od kojih emo
nabrojati najee;
- anaboliki steroidi,
- polni hormoni, najee testosteron,
- hormon rasta,
- hormon tireoidne lezde,
- ekstrati biljnih hormona(fito hormoni)
Efekti ovog uzimanja su sve uoljiviji. Prouavanja pokazuju
da broj ovih sportista dostie katastrofalan procenat od blizu 70%.
Rezultati u pojedinim sportskim disciplinama su sve bolji, a ivot
ampiona, nakon samo nekoliko godina od prestanka bavljenja
sportom, sve loiji. Efekti tetnog delovanja uzimanja hormona su

45
najee veoma drastini i idu od pojave raka jetre, teih oblika ciroze,
do atrofije testisa, impotencije i teih depresivnih kriza. Naalost,
kampanja koju su sportske asocijacije sprovodile protiv dopinga,
pomou upotrebe drastinih kazni ako se doping otkrije, nije urodila
plodom. Tako su, prilikom testiranja olimpijskih kandidata iz
amerike reprezentacije pred Olimpijadu u Los Andjelesu otkriveni
podaci da se spremnost ka upotrebi dopinga i pored saznanja da je
opasan po ivot ,javila kod 67% anketiranih sportista. Nama se ini
da je i ovde u borbi protiv ovog zla,velika uloga upravo strunjaka iz
oblasti fizike kulture koji e , ne pretnjama i zastraivanjima ve
edukacijom ,smanjiti i ublaiti dosadanje negativne efekte
dopinga.Ponegde se mogu uti i pristalice radikalnijeg pristupa koji
podrazumeva upravo suprotan nain ponaanja - javno omoguavanje
sportistima profesionalcima nastup pod stimulativnim sredstvima uz
obrazloenje da svako ima pravo da raspolae svojim telom pa tako i
zdravljem a da sam doping,u biti,predstavlja podizanje iskorienja
sopstvenih rezervi datih genotipom.Drugim reima,dopingovan
sportista nije" vanzemaljac " nadljudskih sposobnosti ve osoba sa
podignutom "rampom" u okviru svojih genotipskih kvaliteta.Ako bi se
javnim nastupom skinula maska i spreilo stvaranje miljenja da se
radi o prevari, preostalo bi isuvie malo prostora koji bi spreavali
organizovanje jednog svetskog prvenstva sportista pod stimulativnim
sredstvima.Autor ovih redova oduvek prati mudrost koja kae:"Ako
nekog nemoe pobediti,ti mu se pridrui"i deli miljenje sa prof.
V.Smodlakom da nije daleko dan kada e se neko zvanino
takmienje organiovati sa iskljuivo dopingovanim sportistima.

PSIHIKI FAKTOR-STRES

Nije dokazano,ali logian sled zakljuaka vodi ka generalnom, da
postoji uticaj akutnog i hroninog stresa na fiziki razvoj.Razmiljanje
ide sledeim tokom;U toku stresa se direktno stimuliu hipofiza i
nadbubrena lezda to znai da u igri mogu biti i ostali hormonski

46
ciklusi a ne samo adenocorticotropni hormon,( ACTH) i
adrenokortikotropni sistem.Ipak,ne tako retko upotrebljavana izreka
da "od batina deca bolje rastu" nije dobila i naunu
potvrdu.Naprotiv,po istraivanjima od Widdowsonove(po Medvedu)
deca koja su ivela u internatu pod rukovodstvom izuzetno stroge
uiteljice,i pored dodatne ishrane,nisu pokazivala poveanje telesnog
razvoja u odnosu na decu iz drugog internata koji nisu imali dopunsku
ishranu.Jedini izuzetak je inila grupa deaka koji su bili ljubimci
vaspitaice koja ih zbog toga nije maltretirala.Oni su se ubrzano
razvijali i bolje od deaka iz kontrolne grupe.
Ovo su evidentni dokazi koji svrstavaju psihiki faktor u spoljanje
faktore.
Ovim je naa lista iscrpljena,mada ni izdaleka nisu obuhvaeni
svi poznati faktori.Zapravo,istina je da postoji jo veliki broj i
poznatih i nepoznatih faktora koji imaju manji ili vei uticaj na
bioloki rast i razvoj oveka ali ih ,iz objektivnih razloga nismo mogli
staviti u ovaj tekst.

3. PERI ODI RAZVOJ A OVEKA

U biti sam razvoj oveka moe se posmatrati iz dva ugla:

Filogenetskog-razvoj LJUDSKE VRSTE u evolutivnom
smislu
Ontogenetskog-razvoj LJUDSKE JEDINKE koji obuhvata:

47

1. embrionalni period (intrauterini)
2. postnatalni period (ekstrauterini)

Filogenezu smo osvetlili u prvim poglavljima ovih predavanja
i na ovom mestu nije nam cilj da se ponovno vraamo na nju. Takoe,
veliki deo ekstrauterinog ivota, a naroito onaj koji je od najveeg
interesa za nas, morfo-funkcionalni i psihomotorni razvoj sa vidljivim
naglaskom na uzajamne odnose pomenutih razvoja i fizikog
vebanja, obradiemo u poglavljima koja slede. Ostaje nam da na
ovom mestu podrobnije obradimo embrionalni razvoj oveka sa
oploenjem i poroajem i ponudimo najprihvatljiviju podelu perioda
razvoja oveka.


48

3. 1. EMBRIONALNI RAZVOJ

Embriologija je nauna disciplina biologije koja prouava rast
i razvoj ploda od momenta oploenja do roenja.
Sam embrionalni period moemo podeliti na dva dela:

1. period embriona
2. period fetusa

U najjednostavnijem tumaenju, prelazak iz perioda embriona
(2-3 lunarni mesec) u period fetusa je onaj odluujui momenat kada
stepen razvoja embriona dostigne takav nivo da ostvarene morfoloke
i funkcionalne karakteristike ploda odgovaraju karakteristikama
oveka i prepoznatljive su. Tako fetus ima glavu,trup,ekstremitete i
organske sisteme koji su indentini ljudskim ve u treem lunarnom
mesecu i tada plod vie ne nazivamo embrionom (embrionalni razvoj
je u tom momentu zavren), ve fetusom.

Fetus karakteriu procesi:

1. rasta elija, (u embrionalnom periodu procesi rasta nisu
dominantni ve se procesi razmnoavanja deavaju na utrb
veliine, pa se tako jedna elija podeli na dve duplo manje).
2. procesi funkcionalne determinacije organa i organskih sistema.
3. proces sazrevanja pojedinih organa.

U uskoj vezi sa ovom materijom je i sam proces oploenja, pa
je neophodno da se na poetku upoznamo sa oplodnim elijama-
GAMETIMA.

49
Gameti ili oplodne elije su specifine, usko specijalizovane
ljudske elije, koje se karakteriu duplo manjim brojem hromozoma
od ostalih somatskih elija. Ovaj broj hromozoma nazivamo
haploidan broj i rezultat je posebnog naina deljenja jedara oplodnih
elija koji nazivamo MEJOZA. Za razliku od mejoze, gde je rezultat
duplo manji hromatinski materijal, proces deljenja somatskih elija
nazivamo MITOZOM i rezultat ovakvog deljenja je podjednak broj
hromozoma" elije majke" i nove" elije deteta. Ovaj broj hromozoma
nazivamo diploidni. U normalnim,somatskim elijama, nalazi se 46
(23 para) hromozoma. Kada bi ovakva hromatinska struktura
uestvovala u oploenju, rezultati bi bili nesagledivi i domen su
naune fantastike. Ovako, reducirani hromatinski materijal mukog
gameta se spoji sa reduciranim materijalom enskog gameta i
dobijamo ZIGOT koji se karakterie normalnim brojem hromozoma.

Slika 5.Stadijum zigota i morule

50
Muki gamet prestavlja muka oplodna elija-spermatozoid
koji se pod uticajem hormona hipofize,(FSH-folikulostimulirajui
hormon), stvara u seminefroznim tubulima testisa. Proces sazrevanja
spermatozoida traje oko 70 dana. Spermatozoid se sastoji iz glave,
vrata i repa koji mu pomae da se slobodno kree kroz odgovarajuu
sredinu. Hromatinska garnitura kod spermatozoida moe biti dvojaka;

11 + X
11 + Y

Broj spermatozoida u 1 ml ejakulata se kree oko 100
miliona,(35-200). Velike su varijacije ovog broja i kod sasvim
normalnih mukaraca (obina prehlada sa poveanjem temperature na
39 stepeni C moe da drastino smanji broj i pokretljivost
spermatozoida na odreeno vreme). Ovaj broj spermatozoida, ukoliko
je manji od 35 miliona, nazivamo oligospermija, a ako je smanjenje
broja povezano i sa smanjenjem pokretljivosti, (a obino jeste), onda
ovo stanje nazivamo oligo-asthenospermia. Potpuno nepostojanje
spermatozoida u ejakulatu naziva se azoospermia. Smatra se, da je pod
povoljnim uslovima vie od 60% spermatozoida pokretno u ejakulatu i
prosena brzina kretanja iznosi do 3 mm na minut. To znai da je, u
proseku, potrebno 2 sata spermatozoidima da dospeju od grlia
materice do ampule jajovoda u kome delu najee dolazi do susreta
sa jajnom elijom i oploenja. Pokretljivost spermatozoida zavisi i od
stepena kiselosti vagine, pa tako neutralna ili blago alkalna sredina
potpomau bolju pokretljivost i samo vreme preivljavanja
spermatozoida. Ovo vreme se najee kree u intevalu od 24 -72
asa.
enski gamet-OVULUM se takoe stvara pod uticajem FSH
iz hipofize u jajnicima. Oba jajnika su aktivna i moe se desiti da u
toku jednog menstrualnog ciklusa, (to je ree), doe do ovulacije u
oba jajnika, pa tako nastaju viestruke trudnoe po tipu nejednojajnih
oploenja. Ovulum je jedna od najveih elija kod oveka (oko
0,2mm). Ovulacija ili prskanje Grafovog folikula, iz koga izlazi
ovulum, se deava obino oko sredine menstrualnog ciklusa. Od
momenta ovulacije nastaje takozvana progesteronska faza

51
menstrualnog ciklusa koja UVEK traje 14 dana, pa se moe na
osnovu ove injenice vriti bioloka kontracepcija Tako, ako znamo
datum prestanka poslednje menstruacije i duinu menstrualnog
ciklusa, moemo lako, oduzimajui od datuma pretpostavljene nove
menstruacije 14 dana, dobiti datum ovulacije (vidi grafikon br. 1)

MENSTRUALNI CIKLUS
bioloska kontraccepcija
estrogenska faza
progesteronska faza
grafikon br 1.
1 30 16
S T O P

grafikon 1

Ukoliko se u periodu ovulacije, (3 dana pre i 3 dana posle),
izbegava polni kontakt, onda govorimo o biolokoj kontracepciji.
enski gamet sadri samo jednu hromatinsku kombinaciju - (11+x),
pa je tako oigledno da pol budueg deteta odreuje mukarac.


52

3. 1. 1. OPLOENJE

Ve smo naveli da se ovulum i spermatozoid sretnu najee u
najirem delu jajovoda-ampuli jajovoda. Samo oploenje je in
prodiranja jednog, (i samo jednog), spermatozoida kroz opnu u
unutranjost jajne elije i spajanje hromatinskog materijala iz jedara
ovuluma i spermatozoida. Nova elija koja ovako nastaje naziva se
ZIGOT. Zigot moe da se podeli na dva, tri i vie delova, pa tako
nastaju jednojani blizanci, dvojke, trojke itd. Zigot nakon spajanja
poseduje dipoloidan broj hromozoma i jednu od sledeih kombinacija
koje odreuju pol:

22 para + XX (enski pol)
22 para + XY (muki pol)

Od momenta oploenja i spajanja hromatinskog materijala
poinje delenje elija zigota i to po principu mitoze i uporedno
kretanje zigota potpomognuto trepljama epitela jajovoda ka materici.
elije zigota se dele tako da je svaka "elija dete" duplo manja od
elije od koje je nastala, a sam zigot dobija izgled kupine zbog ega se
i naziva MORULA. U toku od 3 dana morula dospeva u matericu, a
daljim deljenjem i difuzijom spoljanjih tenosti u nju, stvaraju se
upljinice koje se postepeno stapaju. Stapanjem upljina u centralnu
upljinu i daljem deljenjem elija morule nastaje nov embrionalni
stadijum zigota-BLASTULA koji se karakterie okruglastim oblikom
i centralnom upljinom. U unutranjem delu blastule formira se grupa
elija koju nazivamo EMBRIONALNI VORI koji slui za
izgradnju zametka. Povrni sloj elija blastule koji ima sposobnost
razaranja sluzokoe materice nazivamo trofoblast. Od koaguluma koji
se prilikom razaranja zida materice stvori sa jedne strane, i delova
trofoblasta sa druge strane, stvorie se nov, specifian organ-
POSTELJICA, koji e svoju funkciju ishrane ploda odravati za sve
vreme trudnoe. Posteljica, pored nutritivne funkcije (ishrana) i
mehanike (privrivanje ploda), ima i veliki broj drugih funkcija od
kojih bi smo istakli hormonsku pomou koje titi plod od

53
prevremenog odbacivanja i, mada sam mehanizam nije definitivno
otkriven, izgleda svojim hormonskim statusom odluuje trenutak
zapoinjanja poroaja. Sam proces uvrivanja blastule u zid
materice zavrava se oko 6-8 dana po oploenju. Ovako uvrena
blastula dalje nastavlja da se deli i prelazi u stadijum GASTRULE, u
kome ve moemo da razlikujemo dva embrionalna klicina listia -
EKTODERM (spoljanji) i ENDODERM (unutranji). Razvijanjem
elijskog sloja izmeu njih nastaje MEZODERM - trei klicin listi,
koji emo dosta pominjati jer se od njega razvijaju miii i kosti.
(LOKOMOTORNI SISTEM).
U toku prve tri nedelje, embrion oveka nema karakteristinih
znakova i slian je embrionu ostalih sisara. Meutim, u etvrtoj
nedelji se u njemu uspostavlja krvotok i poinju da se diferenciraju
pojedine ljudske konture-glava, trup, ekstremiteti. Na relativno
velikoj glavi mogu se razlikovati usta, ui, nos, a uspostavlja se i
srana radnja.
U treem mesecu isezava rep zametka, diferenciraju se
spoljanji polni organi, raspoznaju se prsti.
U etvrtom mesecu se na licu raspoznaju individualne razlike i
javljaju pokreti ploda. Do kraja desetog lunarnog meseca, (280 dana),
zavri se pripremanje ploda za ivot u spoljanjoj sredini pa dolazi do
poroaja.


54

Slika 6.Stadijum blastule sa embronalnim ~vori}em

55
3.1.2. POROAJ

Poroaj kao proces obuhvata tri meusobno povezana doba:

1. Prvo poroajno doba - doba irenja, je doba kada se
priprema poroajni put za proputanje ploda i karakterie se pojavom
prvih kontrakcija materice, (TRUDOVIMA), koji su u poetku
razliitog intenziteta i u retkim, nejednakim intervalima. Ovo
poroajno doba traje u proseku 16 sati. Cervikalni kanal se iri i kroz
njega se akuerskim pregledom moe ugledati vodenjak. Kada se
potpuno proiri cervikalni kanal, (cervix je vrat materice koji spaja
matericu sa vaginom i najui je deo materice), doe do prolapsa
vodenjaka kroz njega i zbog pritiska ploda i kontrakcije materice koje
su sada ritmine u pravilnim i jednakim intervalima ne duim od 5
min, dolazi do prskanja vodenjaka i odlivanja tenosti to oznaava;
2. Drugo poroajno doba - doba istiskivanja. Kontrakcijama
materice pridruuju se i kontrakcije dijafragme i trbune muskulature
koje nazivamo NAPONIMA koje potpomau istiskivanje ploda kroz
poroajni put u spoljanju sredinu. Napone moemo svesno
kontrolisati(za razliku od trudova), a regulisanjem disanja i svesnim
potpomaganjem kontrakcija trbunih miia, napone moemo pojaati
i u odluujuim momentima, olakati poroaj. Na ovaj nain moe se
kontrolisati brzina kretanja ploda kroz poroajni kanal to je od velike
preventivne vanosti u spreavanju povreivanja ploda. Ovo doba
traje od 5-120 min, mada su oscilacije velike i zavise da li je majka
prvorotka i kojom stranom plod izlazi napolje.
Po izlasku deteta u spoljanju sredinu zapoinje;
3. Tree poroajno doba - placentarno doba, koje traje otprilike
30 minuta. U tom periodu se izvri odlubljivanje placente i njen
izlazak napolje. Trajanje poroajnih doba je individualno i takoe
zavisi od toga da li se radi o prvoj ili viestrukoj trudnoi. Ukoliko se
radi o prvorotki, najee se produavaju prvo i drugo poroajno
doba, dok kod vierotki ceo poroaj se moe zavriti za vrlo kratko
vreme. U proseku prvo poroajno doba traje oko 16 sati, drugo oko 2
sata a tree do 30 minuta.


56
3. 2. P O S T N A T A L N I R A Z V O J

Pod pojmom postnatalni razvoj podrazumevamo bioloki
razvoj oveka od roenja pa do smrti. Veina biolokih (morfolokih,
funkcionalnih, motorikih) sposobnosti ima krivulju razvoja koja
najvie lii na parabolu. Autor nikako da se otme utisku da ova
krivulja veoma lii na putanju granate. Neki smatraju da je vasiona
nastala iz velikog praska supernove a i sam tok ivota, od samog
oploenja do smrti ima krivulju praska. Svejedno, ovaj uzlazno-silazni
tok biolokih funkcija, veoma esto veoma dobro istraen, prua
dobre prognostike mogunosti istraivaima ljudskog razvoja i
sazrevanja.
Vie je nego jasno da od roenja pa do smrti ovek prolazi
kroz vie faza svog morfolokog, fizikog i psihikog razvoja. Nama
se uinila najpogodnijom i najjednostavnijom sledea podela perioda
ivota:
1. period rastenja-od roenja do 18-20 god
2. period odraslog-zrelog doba od 21-60 godine
3. period starosti-od 61 godine, pa nadalje

Prema Stojanoviu sam period rastenja moemo podeliti na:

period novoroeneta (do 4 nedelje)
period odojeta (do kraja prve godine)
period mlenih zuba
period malog deteta 1-3 godine
predkolski period 4-7 god

Period kolskog uzrasta
mlai kolski uzrast,(7-10 g. )
srednji kolski uzrast,(11-15 g. )
stariji kolski uzrast,(16-18/20 g. )
Kada se neko nalazi u odreenom periodu razvoja nije uvek lako
odrediti. Numerike odrednice koje oznaavaju broj godina nisu uvek

57
pouzdan vodi. Ako prostim raunom za procenu faze ili perioda
razvoja upotrebimo datum roenja i broj proteklih godina razvoja,
dobiemo HRONOLOKU STAROST deteta, podatak koji nije uvek
pouzdan saputnik u istraivanju biolokog razvoja.
Sa stanovita fizike kulture,mnogo je bitnije kvalitetno
odrediti tz. bioloku starost koja se veoma esto razlikuje od
morfoloke starosti, a jo vie od hronoloke starosti.
Odreivanje morfoloke starosti se zasniva na merenju odreenih
morfolokih karakteristika organizma (najee telesne visine,telesne
mase i obima grudnog koa) koje se uporeuju sa dotadanjim
standardima. Ova metoda je kod nas skoro naputena, jer je izrada
standarda veoma skup projekat,koji se radi na vie desetina hiljada
ispitanika,a sa druge strane,fenomen akceleracije ini da se ve nakon
pet godina moraju praviti novi standardi zbog zastarelosti postojeih.
Dalje,odreivanje bioloke starosti u fazi rasta je jo donekle
izvodljiv proces preko pomonih metoda koje mogu dati relativno
precizne odgovore na ovo pitanje. Tako u ove metode,pored naravno
antropometrije koja odreuje morfoloku starost,spadaju
rendgenoloke metode procene pojave osifikacionih taaka
i njihovog definitivnog zatvaranja (Medved)
pregled i procena sekundarnih seksualnih karakteristika sa
anketom o pojavi prve menstruacije kod ena i ejakulacije
kod mukaraca. (Taner)

Ako se radi o malom detetu podaci o izbijanju prvih zuba i redosledu
denticije mogu dati orijentacioni odgovor na pitanje bioloke zrelosti.
Ali,kada se bioloka starost eli odrediti starijim ili odraslim
osobama,nastaje veliki broj problema tako da je najvei broj
strunjaka sklon da stvar do krajnosti pojednostavi poistoveivanjem
hronoloke i bioloke starosti. Pedagozima u fizikoj kulturi koji se
esto nau pred osnovnim pitanjem kako da sastave rekreativne grupe
starijih osoba, odgovor je jedini.Potrebno je izvriti zdravstveni
pregled ovih osoba sa kompletnim morfo-funkcionalnim testiranjima.
Zdravstveni pregled treba da odgovori da li postoje eventualne
zdravstvene okolnosti koje bi neke od rekreativaca svrstalo u posebnu
kategoriju (hipertenzija, adipositas, dijabetes mellitus, srana

58
oboljenja, oboljenja krvnih sudova ili degenerativni procesi na
zglobovima i kimenom stubu). Ukoliko postoje ovakve zdravstvene
okolnosti potrebno je oformiti posebne grupe za rad sa specijalnim
rekreativnim programima koji dozvoljavaju upotrebu ogranienog i
prilagoenog fizikog vebanja kod ovakvih oboljenja i ija primena
ima blagotvorno dejstvo na sam tok bolesti. Ukoliko se radi o potpuno
zdravim rekreativcima,iskljuivi parametar za opredeljivanje grupa je
nivo fizikih sposobnosti, od kojih je neizostavno potrebno testirati
izdrljivost kardiovaskularnog sistema na rad pomou nekih priznatih
testova na ergobiciklu i odrediti maksimalnu potronju kiseonika(VO
2

max). U iznimnim sluajevima, kada se radi o apsolutno zdravim
osobama testiranja se mogu izvesti i na terenu, u uslovima u kojim e
se i sprovoditi rekreacija. Na taj nain, sama bioloka i hronoloka
starost su dovedene u drugi plan jer ne pruaju dovoljno precizne
podatke o svim uzrastima.

3. 2. 1. FIZIKA ZRELOST DETETA

U novije vreme se u Evropi sve ee pojavljuje tendencija da
se poetak kolovanja deteta pomeri na estu godinu ivota jer su
istraivanja pokazala, da ve u tom uzrastu, najvei broj dece ima
visok nivo fizikog, motornog i psihikog razvoja. Naravno da se
odluka o polasku deteta u kolu mora prepustiti kompetentnom timu
strunjaka sastavljenom od psihologa, pedagoga i pedijatra koji bi,na
osnovu uvida u opte zdravstveno stanje deteta, nivoa fizikog i
motornog razvoja i stepena psihike zrelosti, procenio potrebu za
ranijim upisom deteta u kolu.
Fiziku zrelost deteta moemo odrediti, pored ve pomenutog
morfolokog ispitivanja i praenja razvoja denticije, i pomou
odreivanja razvojnog tipa deteta tzv. "filipinskim znakom". Ovaj
znak se procenjuje kod deteta koji stoji u uspravnom poloaju i
svojom desnom rukom,savijajui je preko glave dohvata levu unu
koljku. Glava pri tome ne sme biti nagnuta ni na koju stranu. Ukoliko
ovaj zahvat uspe, smatra se da je "filipinski znak" pozitivan, a ako ne
uspe, zbog nedovrenog rasta i shodno tome poremeene
proporcionalnosti, znak je negativan. Istraivanja R. Medveda su

59
pokazala, da kod odreenog procenta dece u prvom razredu postoji
negativan "filipinski znak", to govori u prilog tome da se radi o
nedovoljnoj morfolokoj zrelosti.
Motorni razvoj u sklopu ovog pregleda mogue je proceniti
jednostavnim testovima ravnotee i koordinacije(hod po dugakoj
ravnoj crti ili prelazak sa jedne stolice na drugu)jer je nivo razvijenosti
ovih fizikih sposobnosti neophodan za nesmetano pohaanje nastave.
to se tie procenjivanja psihikog statusa deteta pod kojim najee
procenjujemo linu i funkcionalnu zrelost, ona se sprovodi pod
kontrolom deijeg psihologa. Pri tome, pod linom zrelou deteta,
podrazumevamo emotivnu i socijalnu stranu linosti koja, ustvari,
omoguava detetu da se delimino osamostali od roditelja i uklopi u
novu sredinu prihvatajui nove navike i obaveze. Funkcionalna zrelost
CNS-a obuhvata nivo inteligencije i sposobnost apstraktnog miljenja.
Ovo se najbolje procenjuje po nainu kako dete shvata sredinu koja ga
okruuje, koliko je orijentisano prema apstraktnim pojmovima, koliko
je sposobno da izvesne operacije obavlja u mislima.
Na kraju ovog poglavlja ukratko bi smo se osvrnuli na jedno
veoma interesantno pitanje koje veoma esto zaokuplja pedagoge u
fizikoj kulturi. Pitanje-KADA poeti sa sportskim treningom kao
vrstom sportske kole. Kada je dete zrelo za ovakav vid kolovanja.
Odgovor lei u dosadanjim izlaganjima ukoliko se paljivo izvri
sinteza dosadanje materije koju smo prikazali. I pored toga, dajemo
jednu do sada najee prihvatanu tabelu od Demboa (pruzeto od
M.Stojanovia), uz napomenu da se u pojedinim sportovima, za
razliku od prikazanih, mogu preporuiti i raniji poeci treninga. Od
strane autora je izbegnuto navoenje nekih arhainih sportova, a uneti
su moderni sportovi (surfing, body bilding).
Lino miljenje autora je da pravi sportski trening ne treba
zapoeti pre osme godine starosti deteta. Tri su jaka razloga za ovaj
stav:

1. Sa navrenih sedam godina ivota dete polazi u kolu to
predstavlja jedan znaajan emotivan ok, (ma koliko on ponekad
moe biti neprimetan) i za koji je potrebno vreme adaptacije od
najmanje 6 - 12 meseci.

60
2. Sa navrenih osam godina dete je izvrilo adaptaciju na nov
socijalni status (kola, obaveze) a motorni razvoj je gotovo
kompletiran.
3. Psihiki status (razvijena volja i pismenost) dozvoljava
zapoinjanje treninga sa dosta dobrom procenom psihikih, konativnih
i kognitivnih komponenti linosti i odreivanja stratekog pristupa u
sportskoj selekciji.

UZRAST SPORTSKA AKTIVNOST
7-8 Plivanje,sportska gimnastika,umetniko plivanje
8-9 Umtniko klizanje
7-10 Stoni tenis i tenis
9-10 Skokovi u vodu,smuanje,skijaki skokovi
9-12 Nordijske discipline,(tranje)
10-11 Sportsko-ritmika gimnastika
10-12 Brzo klizanje,fudbal,atletika,jedrenje,surfing
11-12 Akrobatika,koarka,rukomet,odbojka,hokej,vaterpo
lo
12-13 Rvanje,konjiki sport
12-13 Veslanje,strljatvo,maevanje
12-14 Boks
13-14 Biciklizam
14-15 Dizanje tegova i body bullding
Tabela 1
Preporuka Demboa je da se akcenat uvek stavi na optu fiziku
pripremu i da se ogranii broj takmiarskih nastupa na 5-10 za uzrast
od 13-17 godina,a 20 takmienja godinje za uzrast od 17-19 godina.
Takoe se preporuuje oprez pri poetku specijalizovanog trenanog
procesa za odgovarajuu sportsku disciplinu ukoliko je uoeno da se
u dotinom sportu mogu pojaviti oteenja u razvoju lokomotornog
aparata (kifoze, lordoze). Naroito treba izdvojiti veslanje, koarku,
biciklizam, tenis i gimnastiku.

61

4. RAZVOJ OSNOVNI H TELESNI H ODLI KA I UTI CAJ
FI ZI KOG VEBANJ A NA PROCES RAZVOJ A

4. 1. VISINA TELA

Pod visinom tela podrazumevamo njegovu duinu merenu kod
odraslog oveka u stojeem poloaju od poda do temena. Spada u
longitudinalne mere tela i u poslednje dve decenije, ponajvie
zahvaljujui ruskoj koli selekcije u kojoj je prvi put uveden
"gigantizam" u sport, predstavlja jednu od najvie praenih, ako ne i
najvie praenu meru od koje veoma esto zavisi rana prognostika
uspeha u sportu.
Visina tela se kod oveka u raznim periodima razvoja
razliitim tempom poveava.
Vidi grafikon 2.
RAZVOJ TELESNE VISINE

.
0
50
100
150
200
1 5 9
1
3
1
7
Grafikon 2

62

Tako, u irauterinom periodu, kada se razmnoavanje elija
odvija fantastinim tempom,porast duine tela fetusa i ploda je
izuzetan i od mera koje su gotovo mikroskopskih dimenzija, plod pred
sam poroaj dostie duinu od oko 50 cm. Od svih perioda razvoja
tela posle poroaja, najvei prirast TV se odvija u prvoj godini ivota,
pa tako dete nakon te prve godine uvea TV za priblino 60% i ona
iznosi oko 75 cm. Posle prve godine, tempo rastenja se usporava i sem
u periodima od 13-16 godine kod deaka i 11-13 godine kod
devojica, kada se izrazito ubrzava rast, tempo rastenja se usporava i
ima konstantan trend. U navedenim vremenskim periodima tempo
porasta TV se ubrzava, pa se tako kod mukaraca u periodu 13-16
godine (period puberteta)TV za dve godine povea u proseku za 20cm
(10-30cm). Naravno da je prirast TV strogo individualan i moe se
odvijati usporeno i trajati i po 5 godina(do 17 godine). Za razliku od
deaka, kod devojica pubertet nastaje neto ranije (11-13 godine),
pa tako i najvei porast TV se odvija u tom periodu i iznosi do 8 cm
godinje.
Vidi grafikon 3.
GODINJI PRIRAST TELESNE VISINE u cm

1
3
5
7
9
1
1
1
3
1
5
1
7
1
9
devojke
0
5
10
15
20
25
devojke
de~aci
grafikon 3.

63
Zavretkom puberteta se ne zavrava rastenje,ali je ono
minimalno i iznosi najvie 2% od postignute TV. Definitivnu TV
mukarci postiu do 19-te godine (iako se razvoj tela i sazrevanje
kostiju ne zavrava tada), a devojke krajem 17-te godine. Telesni
razvoj se zavrava izmeu 23 i 25-te godine,kada se definitivno
okonaju procesi okotavanja skeleta.
Postoji vie longitudinalnih studija koje su imale za cilj da
naprave tablice za kvalitetnu procenu definitivne TV. Meutim,
naalost, sve studije su se u praksi suoile sa izvanredno velikim
brojem problema, tako da je njihov trenutni znaaj sveden na
edukativni nivo, a upotrebljive su jedino u sluajevima kada je
potrebna orijentaciona prognoza ili analiza trenda uticaja akceleracije
na telesni razvoj o emu vie govori posebno izdvojeno poglavlje.
Najpoznatije tablice za prognozu definitivne TV su tablice po Beyliju,
u kojima je,u odnosu na hronoloko doba, odreen procenat
dostignute TV. (vidi tabelu br. 2)

64

TABLICA PROCENATA ZA IZRAUNAVANJE
DEFINITIVNE VISINE

starost procenat definitivne telesne visine (TV)
devojice deaci
6 meseci 39. 8 37
1 godina 44. 8 42
2 52. 4 48. 6
3 57 53
4 61. 5 57. 6
5 66 61. 7
6 71 65. 5
7 74 69. 3
8 77. 5 72
9 81 75
10 84 78. 1
11 87. 2 81
12 91. 7 83. 8
13 95. 5 87. 3
14 98 91. 5
15 99 95. 5
16 99. 8 97
17 100 98. 8
18 99. 6
19 100

Tabela 2.

Tako za deaka starog 10 godina koji ima TV 135. 3cm ( po
tablicama je dostignuto 78% definitivne visine) pomou procentne

65
jednaine :
cm
TV dostignute procenat
x TV izmerena
TV def 5 . 173
%) 78 (
100
.

dobija se rezultat od 173.5 cm definitivne visine.
Neto preciznije podatke u proraunavanju mogue je postii
praenjem TV nekoliko godina u periodu pre puberteta i u nekoliko
navrata praviti proraune i prihvatiti najvei rezultat kao
najverovatniju prognozu. Tokom zrelosti, visina tela se odrava u
relativnom stacionarnom stanju, ako se izuzmu dnevne oscilacije koje
su mogue. Najee, ove se oscilacije javljaju upravo kod sportista i
fiziki aktivnih osoba, koje se pojaano znoje. Na taj nain,smanjuje
se tonus celokupne muskulature, ukljuujui i paravertebralnu, pa se
mogu registrovati i odstupanja i do 2 cm. Nastajanjem atrofinih i
degenerativnih procesa na svim zglobovima, a naroito na kimenom
stubu, koji je njima najpodloniji, nastaje smanjenje TV. Ovaj proces
poinje oko 50-te godine i u proseku do 60-te godine mukarci izgube
2. 5 cm a ene 2. 7 cm TV.
Prema Bunaku, prosena TV odraslog mukarca je 165 cm.
Meutim, zbog morfolokih razlika koje su prisutne kod svih rasa pa i
nacija, nije mogue napraviti preciznu meru i zbog toga se u poslednje
vreme najee upotrebljava termin"uslovan ovek" i "uslovna ena".
To su naravno, vetake kategortije koje predstavljaju telesne mere
prosenog Zemljanina. I meu pripadnicima jednog naroda postoje
izrazite razlike u TV pa stoga i postoje klasifikacije ljudi prema
telesnoj visini. Najpoznatija je po Martinu koja ljude po TV deli na
tri osnovne grupe:
mala
srednja
velika TV

Ove grupe su opet podeljene u svoje podgrupe navedene u
tabeli 3


66
TELESNA VISINA PO MARTINU

Telesna visina Mukarci ene

MALA
Patuljasta Do 129 Do 120.9
Veoma mala 130-149.9 121-139.9
Mala 150-159.9 140-148.9

SREDNJA
Nia srednja 160-163.9 149-152.9
Srednja 164-166.9 153-155.9
Via srednja 167-169.9 156-158.9

VELIKA
Velika 170-179.9 159-167.9
Veoma velika 180-199.9 168-186.9
gigantska Preko 2.00m Preko 187 cm.
Tabela 3
Podaci koje je dobio V. Radmili merei vojnike 1966 godine,
govore da nai mukarci spadaju, po Martinovoj klasifikaciji, u grupu
visokih (179. 92 cm). Kod svih naroda ene su neto nie i njihova
prosena visina je u proseku za 10 cm manja.
Naalost, i pored opsenih istraivanja i velikog znaaja koji
TV ima na vrhunske sportske rezultate u gotovo svim sportovima
(ovde se misli kako na veliku tako i malu TV) nije definitivno
potvrena veza izmeu biolokog porasta TV i samog telesnog
vebanja.
Postoje indicije da odreen tip telesnog vebanja moe uticati,
kako na usporavanje tako i na ubrzavanje porasta TV, meutim,
potrebna su kompleksnija prouavanja a sami uticaji nisu ni
opovrgnuti ni valjano dokazani. Tako je dokazano da vebe snage u
kojima su zastupljeni vei napori u toku treninga i rad sa relativno
veim teretima,zaustavlja razvoj TV. S druge strane nepotvreni su
nalazi da potencirano sistematsko vebanje u kojima dominira
istrezanje tela moe poveati definitivnu TV. Isto tako, ne moe se
rei da deca koja treniraju koarku ili odbojku na kraju u apsolutnim
veliinama prestignu svoje vrnjake u TV, samo zato to vebaju. Ova
konstatacija ne stoji jer se ne mogu izbei injenice da je ovde u startu
prisutna izvesna selekcija. Ova selekcija, to vreme vie odmie, sve

67
vie smanjuje broj talentovanih na one koji, izmeu ostalog i trenutno
iskazane TV, mogu da opstanu u toj konkurenciji. Tako, na kraju
selekcije imamo 15 mladia koji predstavljaju jedan juniorski
koarkaki tim sa prosenom TV 198 cm, a nemamo dokaz da su ti
momci toliko porasli samo zato to su se bavili koarkom.

4. 2. RAZVOJ TELESNE MASE

Telesna masa (TM) oveka je jedna od najpromenljivijih
antropometrijskih dimenzija i za razliku od telesne visine za koju se
nakon zavrenog peroida rasta moe reci da se nalazi u fazi relativne
ravnotee, za nju to nije mogue. Razloga ima mnogo, a najbrojniji
su ipak oni koji potiu iz naina ishrane. Poput telesne visine i telesna
masa se nalazi pod uplivom razliitih faktora, kako spoljanjih tako i
unutranjih, koji u razliitim periodima ivota razliito utiu na njen
razvoj.
Novoroene tei u proseku 3-3, 5kg i muka deca su neto tea.
Telesna masa se nakon est meseci udvostrui, a krajem prve godine i
utrostrui u odnosu na vrednosti pri roenju. Ovakav nagli porast
telesne mase se nakon prve godine postepeno usporava, a prvobitna
razlika izmeu deaka i devojica se gubi. Nastupanjem puberteta,
(vidi poglavlje o TV), naglo se kod dece poveava telesna masa i njen
porast u toku jedne godine moe biti i do 10 kg (izmeu 7-30 kg).Vidi
grafikon 4 i 5.

RAZVOJ TELESNE MASE OD ROENJA DO SMRTI

68
1
1
0
2
0
3
0
4
0
5
0
6
0
7
0
tm\kg
1
10
100
tm\kg

Grafikon 4

GODINJI PRIRAST TM
1
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
70
75
` ene
1
10

Grafikon 5

Nakon perioda puberteta prirataj TM se usporava do doba
zrelosti i u periodu od 25-40 god. moemo rei da se ona nalazi u
relativnom stacionarnom stanju. Naravno, dominantni faktori
uravnoteene TM oveka u ovom periodu su nain ishrane i obim

69
telesne aktivnosti. Nakon 40 godine, kod veine ljudi nastupa
smanjenje telesne aktivnosti to najee dovodi do poveanja TM
koja ima godinji porast od 2 kg. Ovaj proces gojenja se zaustavlja
nakon 60-te godine kada atrofini procesi preovladaju u organizmu i
zapone period slabljenja.
U poetku se TM neznatno smanjuje, da bi nakon 65-te godine
ovo smanjenje bilo znaajnije i iznosilo priblino 2 kg godinje.
Veita tenja oveka da uskladi svoju TM sa godinama i
ostalim antropometrijskim karakteristiklama, dovela je do mnogih
pokuaja matematikog odreivanja optimalne TM. Naveemo samo
neke koje su ee bile u upotrebi.

Formula po Broku
Optimal. TM=TV-100 (za mukarce)
=TV-104 (za ene)
Formula po Brugsu -izraunava optimalnu TM u zavisnosti
od TV. Tako ona glasi:

za vie od 175cm opt. TM=TV - 110

za TV 165-175 =TV - 105

za TV manju od 165 =TV - 100

Gore navedene formule imaju niz slabosti upravo iz razloga koji
lee u njihovom prenebregavanju hronoloke starosti za koju smo
videli da ima veliki uticaj na njen razvoj. Ovaj nedostatak dosta dobro
otklanja De Mole svojom formulom koja glasi:

) 20 (
4
) 150 ( ) 100 (
. god
TV TV
TM opt

a za ene ) 20 (
) 5 , 2 (
) 150 (
4
) 100 (
god
TV TV
TM


70
Naalost, sve ove formule imaju samo orijentacionu vrednost
kod ljudi koji se ne bave aktivnim sportom, dok su kod sportista
gotovo neupotrebljive. Razlog lei u injenici da je struktura telesne
mase koju prouavamo sainjena od najmanje etiri nezavisne telesne
komponente razliite osetljivosti na dejstvo spoljanjih faktora .Te
komponente su;

Kotana masa

Miina masa

Masno tkivo

Ostatak (mozak, unutranji organi, krv)

Sve komponente zajedno ine telesnu kompoziciju ili telesni
sastav. Zbog znaaja koji ova materiji ima o njoj e biti rei u
posebnom poglavlju.

4. 2. 1. S P O R T S K A T E I N A

Jedan od osnivaa specijalizacije sportske medicine kod nas,
pokojni prof. Dragan Jovi, je esto govorio:" ako u opremi lekara pri
polasku na pripreme nema vage, pripreme se mogu odrati i bez
njega". Ovde zaista nema preterivanja jer bez kontinuiranog praenja
kretanja TM u toku intenzivnog treninga (kao to su to recimo bazine
pripreme) nemogue je odrediti ukupan energetski balans (odnos
unete energije putem hrane i potroene energije u toku treninga) i
dejstvo trenanog procesa na stanje metabolizma sportiste. Ako se ovi
podaci ne znaju, kako programirati jelovnik sportiste, ili, to je jo
bitnije, dnevni reim treninga i oporavka?!
Oduvek je TM kod sportista bila jedan od veoma bitnih problema
koje su treneri i lekari morali da razreavaju od situacije do situacije,
zavisno od sporta ili sportske discipline. Situacije su ponekad

71
dijametralno suprotne. U pojedinim sportovima (borilake vetine)
sportisti skidaju teinu i do 10 kg od njihove optimalne da bi
poboljali uslove u kojima e njihove motorike sposobnosti biti
znatno bolje (brzina posebno). Nasuprot ovome, u nizu sportskih
disciplina gde je dominantna snaga i u kojima u biomehanici pokreta
je bitan momenat mase, esto se i nedozvoljenim sredstvima,
poveava TM (razne bacake discipline, veslaki sportovi). Pri
ovome, naalost esto i iz neznanja, prenebregavaju se opasnosti koje
enormno poveanje ili smanjenje TM moe imati na ukupno
zdravstveno stanje sportiste, njegov sportski vek i budunost.
Svakodnevno merenje TM u periodima intenzivnog treninga je
najbolja preventiva pojave patolokih stanja, od kojih je, kod sportista,
najopasnije stanje pretreniranosti. Ovo stanje se manifestuje (mada e
o njemu posebno biti rei u poglavlju prenaprezanja) izmeu ostalog,
gubitkom apetita, padom TM, pojaanom razdraljivou i nesanicom.
Budui da je prevazilaenje faze pretreniranosti proces koji zahteva
odreeno vreme, promenu specifinog treninga, a vrlo esto moe da
poremeti plan priprema za neko veliko takmienje, to je oigledan
znaaj kontinuiranog praenja TM. Kontinuiranost kao proces nije
usmeren samo ka jednom jedinom entitetu sportskih karakteristika kao
to je to TM. Sama TM je kompleksan model koji sadri veliki broj
samostalnih komponenti (vidi telesni sastav), pa je kontinuiranost u
praenju ustvari iznuena mera koja obezbeuje kvalitetni uvid u
meusobna kretanja pojedinih komponenti telesne kompozicije,
otkrivanje uzroka tih kretanja i usmeravanje procesa u smeru koji nam
u tom trenutku odgovara. Na ovu temu se vraamo ve u sledeem
poglavlju posveenom telesnoj kompoziciji.
Kod mnogih sportista, po zavretku karijere, se primeuje
nagli porast TM koji moe da pree u ekstremnu gojaznost. Uzrok lei
u injenici da sportisti, po zavretku karijere, zasieni intenzivnim
dugogodinjim treningom, potpuno prekidaju fiziku aktivnost, a
navike iz ishrane ne menjaju. Tako veoma brzo doe do disbalansa
izmeu unosa i troenja energije i naglog poveanja mase. Zbog toga
se sportistima ne preporuuje nagli prestanak bavljenja sportom, ve
postepeno smanjivanje trenanog optereenja do jednog nivoa na
kome je mogue dugogodinje, umereno, bavljenje rekreativnim

72
fizikim aktivnostima. Noviji radovi iz ove oblasti ukazuju da ako se
potuju ova pravila, kod sportista koji u toku svog sportskog staa nisu
uzimali nikakva stimulativna sredstva radi poveanja TM i fizikih
sposobnosti, ne dolazi do poveanja TM i poremeaja
kardiovaskularnog sistema. Ovi poremeaji se manifestuju
koronarnom boleu i na kraju, poslednjim korakom, infarktom
miokarda.
Odstupanja od optimalne telesne mase moe ii u dva pravca ka
mravosti ili ka gojaznosti, to je praeno i nizom morfo-
funkcionalnih promena.

POREMEAJI U RAZVOJU TELESNE MASE

M R A V O S T

Pod mravou podrazumevamo smanjenje TM u odnosu na
optimalnu, koja je praena i odredjenim promenama u telesnom
sastavu . U promenama telesnog sastava dominira izrazit pad
vrednosti masnog tkiva i miine mase.
Prema veliini smanjenja TM razlikujemo tri stepena mravosti:
a) laki - TM je smanjena za 10% od optimalne
b) srednje teki- 11-30% "
c) teki vie od 30%
Faktori prekomernog smanjenja TM mogu biti:
- hereditarni (nasledje)
- negativni energetski bilans
- endokrini poremeaji
- oboljenja digestivnog trakta, zloudni tumori, TBC itd.
- prekomerna fizika aktivnost
Nasledjena mravost, zbog kompleksnosti istraivanja genotipa, nije
dovoljno ispitana. Vrlo esto ,kod ovih osoba nikakva terapija ne
pomae. Ove osobe su specifine telesne gradje, sa izraenim
kosturom i relativnim smanjenjem masnog tkiva i miine mase.

73
Psiholoka istraivanja ukazuju i na specifinu psihiku konstituciju
mada intiligencija nije oteena.
Mnogobrojna oboljenja mogu izazvati enormnu mravost a esto su to
oboljenja hipofize, tireoidee i nadbubrene lezde. Hipertireoza
(poveano luenje hormona titne lezde-tiroksina) i Adisonova
bolest (smanjenje luenja hormona nadbubrene lezde), lee se
leenjem osnovne bolesti. Kod mravosti prouzrokovane negativnim
energetskim bilansom, odgovarajui unos hrane i smanjenje inteziteta
i obima fizikog naprezanja dovodi do izleenja.
U novije vreme, popularne su takozvane dijete gladovanjem koje je
reafirmisao jedan broj ruskih autora. Popularne su i kod nas iz
kozmetikih razloga. Ove dijete, koje se sastoje od totalnog
gladovanja u periodu od 21-28 dana, pokazale su da se neka saznanja
o samom gladovanju moraju izmeniti. Nasuprot opte prihvaenom
miljenju da negativni energetski bilans, pored smanjenja TM dovodi
do niza funkcionalnih poremeaja ( kao to su smanjivanje radne
sposobnosti, lako zamaranje, slabljenje libida i gubitak plodnosti)
potpuno gladovanje, po novijim istraivanjima ,ne prati ovo stanje.
Interesantna su zapaanja bivih logoraa koja veoma lepo ilustruju
gore navedene razlike. Naime, primeeno je da su oni logorai koji su
uivali poseban tretman i kojima je bilo omogueno posebnim
kanalima doturanje malih koliina hrane, ee oboljevali i umirali od
krajnje mravosti i iznurenosti ,nego logorai koji su bili potpuno
izdvojeni i koji su iz nude ostajali bez i trunka hrane dve ili tri
nedelje. Ovo se objanjava prelaskom metabolizma sa egzogenog (u
kome se hrana unosi spolja), na endogeni, gde zbog potpune obustave
unosa energetskih materija organizam troi sopstvene rezerve. U
poetku to je masno tkivo, ali kako vreme odmie, troenjem rezervi
masti, nastupa prelazak na gradivne materije, belanevine, to se
ogleda enormnom mravou. Naravno, gladovanje ne moe trajati u
nedogled, u svakom sluaju ne due od 4 nedelje i potrebno ga je
sprovoditi pod svakodnevnom kontrolom lekara u specijalizovanim
ustanovama kojih ima sve vie kod nas.

74

G O J A Z N O S T

Prekomerno poveanje telesne mase usled nagomilavanja
masnog tkiva, dovodi do promena i u morfo-funkcionalnom statusu,
koje nazivamo adipositas ili gojaznost. Kao i kod mravosti , vie
faktora utie na gojaznost od kojih bi izdvojili sledee;
-nasledje
-endokrini poremeaji
-prekomerna ishrana (pozitivan energetski bilans)
-nedovoljna fizika aktivnost
Moramo ve ovde naglasiti, da se zahvaljujui saznanjima koje
nam prua analiza telesnog sastava, u grupu gojaznih ne mogu uvrstiti
i sportisti koji imaju prekomernu telesnu masu u odnosu na optimalnu
usled poveanja miine komponente. Zahvaljujui specijalnim
reimima ishrane ili , to je naalost, veoma esto, upotrebom
nedozvoljenih sredstava za izazivanje pojaanog metabolizma-
takozvanih anabolika, mogu se izazvati pomeranja u telesnom
sastavu,(redukcija masti a poveanje miia),to drastino moe
poveati ukupnu TM. Ovi sportisti se ne mogu svrstati u grupu
gojaznih iz prostog razloga to je poveanje TM nastalo najveim
delom poveanjem miine mase a ne masnog tkiva koje jedino
moemo optuivati za gojaznost. Otuda i analize BMI kod veine
sportista daje lano "pozitivne" nalaze na gojaznost( BMI > od 30).
Nasledje, kao i kod mravosti, ima veliku ulogu u pojavi
gojaznosti i veoma teko se moe korigovati sa higijensko-dijetalnim
reimima ishrane kombinovanim sa dovoljnim obimom fizikog
vebanja. Buru u naunim krugovima je izazvalo otkrie Chen-a i
sar.(1996) LEPTINA(leptos means thin),proteina ija je proizvodnja i
koncentracija u organizmu pod kontrolom gena a utie na produkciju
masnog tkiva.Prva istraivanja na mievima dala su ohrabrujue
rezultate.Infuzija Leptina debelim mievima dovodila je do gubitka
TM za 30-50% i to na raun masnog tkiva.Sa druge strane
,istraivanja na oveku su tekla sporije sa ne malo
kontradiktornosti.Naime ,nivo leptina u istraivanjima na oveku
iskazuje znatnu varijabilnost.I osobe koje imaju izrazito visok body

75
mass index (BMI) (preko 40) i osobe koje imaju nizak BMI (manji od
20) mogu imati iste koncentracije Leptina u krvi.Profesor Ki-Han Kim
je u ovu poetnu zbrku postepeno unosio red.Na to ga je primoravao
znaaj otkria u svetlu podatka da u Americi od gojaznosti boluje 58
milina stanovnika (25%) a registruje se oko 300000 smrtnih sluajeva
koja u poizadini imaju poetnu informaciju- gojaznost. ak su i lekari
prihvatili injenicu da se kod gojaznosti mora postupati kao sa
hroninom boleu a ne sa problemom u navikama i ishranom.Kim je
pronaao vezu izmeu Obesity Gena i proizvodnje acetil Coenzim A
carboxilaze,enzima koji prusmerava i stimulie proizvodnju masnog
tkiva iz Acetil Koenzima A koji ,kao viak koji nije dospeo do
mitohondrija i nije ukljuen u KrebsoV ciklus ide u
deponovanje.Takoe uz pomo teorije da Leptin ima ulogu
"potkazivaa "stanja i koliine masnog tkiva nikom drugom do
Hipotalamusu (znai i CNS- u) koji ,sa svoje strane ,koristei ove
informacije preureuje navike u ishrani stimuliui pojavu oseaja
gladi ili pak,gubitka apetita naunici su doli do originalnog
reenja.Naime,uloga Leptina u ovom istraivakom trenutku bi mogla
da se svede na dopunu terapije mravljenja i to POSLE faze
intenzivne dijete,naime,tada bi unoenje ovog proteina trebalo da
"prevari " hipotalamus i prui lane informacije o stanju i koliinama
masnog tkiva i navedu ga da "misli " da masnog tkiva i dalje ima u
viku.Ovo bi ga navelo da navike u ishrani regulie ,i posle prestanka
redukcione dijete,smanjenim apetitom.Tako bi se JO-JO sindrom
(ponovno prekomerno gojenje u jo veem stepenu nego pre dijete)
mogao izbei.Neko bi primetio da u nauku ulaze i neke logike koje
veoma esto sreemo kao primere ponaanja poreskih
obveznika.Kombinacijama nikad kraja.AK TA VIE ,Kim obeava
proizvodnju humanog Leptina ali modifikovanog u odnosu na
prirodnoi u smislu produenja duine njegovog proteinskog
lanca.Tako bi se obezbedio njego dui boravak u krvi i dua inhibicija
sinteze masnih elija.Nasuprot ovome, danas najee zastupljena
gojaznost usled prekomerne ishrane bogate ugljenim hidratima(95%
svih gojaznih)i nedovoljnog kretanja, veoma se uspeno lei
pravilnim higijensko-dijetetskim reimima ishrane ,kombinovanim sa
programiranim telesnim vebanjem razliitog intenziteta i obima.

76
Rasprostranjenost gojaznosti je toliko velika, da su opsene studije
sprovodjene prilikom analize uestalosti infarkta miokarda, ukazale
na njenu veliku uzajamnu povezanost sa poveanjem broja infarktaa
u srednjoj ivotnoj dobi.Grafikon br.6. ilustruje kretanje veliine
masnog tkiva kroz ivot i ukazuje na najopasnije momente za
kardiovaskularni sistem.
BIOLOKI RAZVOJ MASNOG
TKIVA po Miiu.( u % )

0
10
20
30
40
0 10 20 30 40 50 60 70 80
` ene
muskarci

grafikon 6.

Gojaznost se moe podeliti u tri osnovne kategorije u odnosu na
procentualno poveanje TM iznad idealne;
-laki stepen gojaz . poveanje TM za 10-20%
-srednji stepen " od 21-30
-teki stepen "preko 30% od ITM

U savremenom svetu ,kao merilo gojaznosti se pojavio Body mass
index- odnos TV i TM u matematikom modelu koji izgleda ovako:

TVxTV
TM
BMI

Znai TM podeljena sa kvadratom TV


77
Najei rasponi BMI su imau 20 i 30 i to je raspon normale
TM.Gojazni su kod indexa > od 30 a mravost se karakterie kod
indexa < od 20.

Gojaznost se naalost esto sree i kod dece. Prema nekim
istraivanjima, 12. 5% devojica i 9.5% deaka su gojazni.Pored
morfolokih promena ,koje se ne ogledaju samo u promeni spoljanjeg
izgleda osobe, ve i promenama na unutranjim organima oko kojih se
takodje nakupljaju znatne koliine masnog tkiva (srce i bubrezi)
prisutni su i funkcionalni poremeaji kardiovaskularnog sistema.
Ovde se vrlo lepo moe prikazati u medicini veoma poznat pato-
fizioloki mehanizam razvoja bolesti,tzv. "circulus vitiosus",-
"zaarani krug" bolesti. Ako krenemo sa analizom, na poetku se
javlja smanjenje fizike aktivnosti ,to, uz povean unos hrane, dovodi
do prvih simptoma gojaznosti. Budui da se sa prvim simptomima
javlja i smanjenje elje za kretanjem, jer ono postaje oteano, jo vie
se smanjuje nivo fizike aktivnosti to dovodi do daljnjeg pogoranja
gojaznosti. Ovako postignuta gojaznost dovodi do optereenja rada
srca, jer se sa poveanjem koliine masnog tkiva poveava i telesna
povrina i , to je jo bitnije , duina krvnih sudova kroz koje srce
mora da protera krv. Da bi udovoljilo potrebama , srce mora da
pojaa snagu kontrakcije i koliinu ubaene krvi u krvotok, to ono
najefikasnije postie poveanjem frekvence rada. Ovaj momenat je
najkritiniji trenutak bolesti ,jer je poslednji momenat da se
intervencijom sprei ono najgore, a to je bolest srca. Nagomilavanjem
masnog tkiva na zidovima krvnih sudova u telu ,smanjuje se njihov
lumen i krv kroz njih prolazi pod poveanim otporom to mi
registrujemo poveanjem arterijskog pritiska nazvanom hipertenzija.
Ve u ovom trenutku, registrujemo prisustvoi tri faktora rizika za
infarkt a to su;

a. adipositas
b. hipertenzija
c. akinezija (smanjeno fiziko vebanje pa i umanjeno osnovno
fiziko kretanje).


78
Dokazano je da skup samo tri od verifikovanih est faktora rizika za
dobijanje infarkta miokarda uvodi osobu u zonu ogromnog rizika da
ga i dobije . Sada se upravo u ovoj najkritinijoj fazi bolesti vraamo
na poetak, oboleli zbog smanjene sposobnosti ve iscrpljenog srca,
naravno, sve manje kree i postepeno veinu svog slobodnog a i
radnog vremena provodi u sedeem poloaju. Naravno,u tom
momentu se "zaarani krug" prekida obolevanjem jer je pravi
trenutak za akciju (uvodjenje fizikog vebanja) proao.
Savremena medicina je pored navedenih faktora rizika za infarkt
miokarda, izdvojila jo etri a to su;
d. puenje
e. akutni i hronini stres
f. eerna bolest i
g. hiperholesterolemia.
Pored kardiovaskularnog sistema, na udaru su i kotano zglobni i
miini sistem o emu naroito mora da se vodi rauna pri pravljenju
rekreativnih programa za gojazne osobe. Dranje tela zbog poveanja
lumbalne krivine (lumbalna lordoza), je specifino, sa ispupenim
stomakom i ne retkim bolovima du kimenog stuba. Takoe su esti
problemi sa medjuprljenskim diskusima koji izazivaju neugodne
iialgine bolove. Postoji odredjen broj vebi koje spreavaju
nastajanje ili umanjuju gore navedene tegobe od strane kimenog
stuba i koje dobar rekreator mora da poznaje (Reganove vebe) .
Ovde se neemo vie zadravati jer se time bavi nauka o pokretu-
kineziologija u okviru koje egzizstira izuzetno za nas vana oblast-
kineziterapija.

4. 2. 3. IRINE TELA-TRANSVERZIONALNA
DIMENZIONALNOST

U savremenoj antropometriji, upotrebom faktorske analize
obrade podataka, govori se o etri glavna faktora ili dimenzionalnosti
ljudskog tela;


79
1. Longitudinalna dimenzija (TV, duinske mere ekstremiteta i nj.
delova)
2. Transverzionalna dimenzija (dijametri, irine-kotana komponenta)
3. Cirkukularna dimenzija (obimi, miina komponenta)
4. Telesna masa i volumeni (TM, koni nabori, masna komponenta)
Za procenu transverzalnih antropometrijskih dimenzionalnosti (vidi
poglavlje o antropometriji u PRAKTIKUMU) u koju spadaju mere
irine pojedinih delova tela i dijametri pojedinih zglobova, koristimo
sledea antropometrijska merenja;
irina ramena
irina karlice
irina kukova
irina i dubina grudnog koa
dijametar runog zgloba
dijametar lakta
dijametar skonog zgloba
dijametar kolena

Sve gore navedene antropometrijske veliine su u direktnoj
vezi sa rastom i razvojem zglobno kotanog sistema.
IRINA RAMENA (biakromijalno rastojanje) u proseku kod
odraslih mukaraca iznosi 40 cm u ena oko 35 cm. Za posmatranje
relativnih vrednosti irine ramena u odnosu na telesnu visinu sluimo
se Brugovim indeksom koji glasi;

TV
X ramena sirina
I
100

Dobijene rezultate moemo podeliti u nekoliko grupa;

Uska ramena. mukarci ispod 22 ene ispod 21
Proseno iroka ramen 22- 23 21 - 22. 5
iroka ramena preko 23 preko 22. 5


80
IRINA KARLICE (bikristalno rastojanje) , u proseku je oko
28cm i kod mukarca i kod ene.
Relativne vrednosti dobijene metodom indeksa u odnosu na TV
gde je:

TV
X karlice irina {
I
100

mogu se svrstati u nekoliko sledeih kategorija;

Uska karlica. . . ispod 15.9cm
Srednja karlica. . . 16- 17. 9
iroka karlica. . . . . preko 18cm

Ima indicija da se kod sportistkinja, u odnosu na obine ene,
irina karlice smanjuje to moe imati znaaja pri poroaju.
IRINA KUKOVA (bitrohanterino rastojanje) u proseku je i kod
mukaraca i kod ena vee od irine karlice. Obe gore navedene
vrednosti imaju izuzetan znaaj u porodiljstvu, jer slue lekarima da
na vreme predvide i proraunaju da li e, takozvani poroajni put,
koga pored ostalog ine i kotani elementi karlice, biti dovoljno
prostran da propusti najvei deo deteta-glavu. Ako po proraunima,
nakon zavrenih merenja, doe do pretpostavke da je poroajni put
manji od najveeg obima glave (koji se danas ultrazvukom veoma
jednostavno meri) stvoreni su uslovi za takozvani carski rez kojim se
praktino izbegavaju komplikacije koje bi nastale eventualnim
zaglavljivanjem ploda u poroajnom putu i mogle da ostave trajne
posledice i po plod i po majku.
IRINA ZAHVATA (raspon ruku) obuhvata irinu ramena i
duinu ruku. Ne moe se tretirati kao ista mera jer je ustvari
kombinacija dve dimenzionalnosti - irine ramena i duine ruku. Kod
novoroeneta i tokom prvih godina, vrednosti irine zahvata su
neto nie od vrednosti irine tela,da bi se izjednaile oko devete
godine. irina zahvata je kod nekih sportova veoma bitan
antropometrijski momenat: (odbojka, koarka, veslanje, vaterpolo,

81
boks, rvanje, tenis i u bacakim disciplinama).
etiri ekstremitetna dijametra su nala primenu u matematikom
modelu procene kotane mase tela po Mateiki o emu se detaljno
moete obavestiti u PRAKTIKUMU.

4. 3. OBIMI TELA- CIRKULARNA DIMENZIONALNOST

Za razliku od mera irine tela, mere obima su nale mnogo vie
primene u sportskoj medicini. Zovemo ih i cirkularni dijametri.
Njihova upotrebna vrednost se oitava korienjem pojedinih obima u
razliitim matematikim modelima pomou kojih se proraunava
miina komponenta telesnog sastava. Najpoznatija i danas najvie
upotrebljavana je metoda po Mateigki (vidi Praktikum).
I obimi tela, kao i sve antropometrijske veliine, menjaju se u
toku rasta. Ovaj proces se odvija po ustaljenom ritmu koji diktira
genotip. Kod ove dimenzije, spoljanji uticaj moe igrati presudan
uticaj, (trening, anabolici).
Mere se sledei obimi;
-obim vrata
-obim grudi
-obim glav
-obim trbuha
-obim podlaktice
-obim nadlaktice
-obim potkolenice
-obim natkolenice
Svi obimi se mogu meriti pri kontrahovanim miiima, kada
se mere takozvani maksimalni obimi i pri oputenim miiima.
OBIM VRATA je veoma bitan obim, jer je funkcija vratnih miia
u nekim borilakim sportovima izuzetno velika. Ovo naroito vredi za
boks, gde od snage ovog miinog kompleksa zavisi i mogunost
amortizacije udaraca u predeo glave kao i brzina eskivae. Vei obim
se sree kod ljudi atletskog i piknikog tipa.
OBIM GRUDI je od novoroeneta neto manji od obima glave,
krajem prve godine on dostie veliinu glave, a nakon toga je sve vei.

82
Kod odraslog mukarca u proseku iznosi 88 cm a kod ene 83 cm.
Smatra se da nakon 25 godine nema vie znaajnijeg prirasta i da
srednji obim grudi nakon tog perioda odgovara polovini vrednosti
telesne visine.
Brugeov indeks u odnosu na TV iznosu:

TV
X grudi Obim
I
100

Srednje vrednosti za odrasle su u granicama 50-55%.
Sistematsko telesno vebanje u toku razvoja utie na porast
obima grudnog koa. Ovo se naroito manifestuje u plivanju, veslanju,
rukometu.
OBIM TRBUHA je jedna od mera koja ukazuje na koliinu
potkonog masnog tkiva. Poznato je da je ova mera, zbog velike
osteljivosti i promenljivosti potkonog masnog tkiva u predelu trbuha
najnepouzdanija mera, pa se u novijim istraivanjima izbegava. Ranije
je veoma korien kao mera u antropometriji, a sada gotovo naputen
u ozbiljnijem nauno-istraivakom radu, Lorencov indeks. Po ovom
indeksu, kod odraslih, obim trbuha treba da bude manji od srednjeg
obima grudi za 14 cm. Ova neprecizna mera se, do skoro, koristila u
praksi za brzu orijentacionu procenu veliine potkonog masnog tkiva
kod ronioca amatera, zbog preventive dekompresione bolesti, koja
naroito pogaa ronioce sa poveanim naslagama masti. Naravno,
uvoenjem antropometrijskih metoda, a u razvijenim vojno-
pomorskim institutima i preciznijih metoda, ovakva orijentaciona
procena je potpuno naputena. Prema Tambianu (M. Stojanovi)
obim trbuha u sportista mukaraca iznosi proseno 73 cm a kod ena
67cm.
Obim ekstremiteta, zbog cilindrine stukture predela koji se
meri i relativne jednostavne matematike formule po kojoj je mogue
izraunati zapreminu, koristi se u gotovo svim formulama za procenu
koliine miinog tkiva, pa tako i u formuli po Mateigki. Ovo se
odnosi i na druge nabrojane obime ekstremiteta, obim nadlaktice,
potkolenice i natkolenice.

83

4. 3. 1. TELESNA KOMPOZICIJA

Pod telesnom kompozicijom podrazumevamo (u
antropometriji) sastav ljudskog organizma predstavljen veliinom i
grupisanjem postojeih merljivih segmenata iz kojih se sastoji. Ve
nakon definicije nastaju problemi. Koji su to merljivi segmenti
ljudskog tela za koje smatramo da zavreuju pripadnost jednoj grupi?.
Odgovor nije lak jer zavisi iz koga naunog ugla posmatrate ljudsko
telo. Za hemiare vrlo prihvatljiv bi bio etvoro komponentni model
(mast, voda , proteini, minerali). Za dijetologa moguna prihvatljiva je
i dvokomponentna podela na Mast i bezmasni ostatak. Sa
antropometrijskog stanovita, etvorokomponentni model predstavlja
model izbora.

1. Masno tkivo
2. Miino tkivo
3. Kotano tkivo
4. Ostatak

Sa stanovita fizike kulture i sporta sa koga mi posmatramo
problem i biramo, poslednja varijanta je najpovoljnija i najvie prua
materijala za istraivanje.
Istraivanja telesnog sastava su pokazala da u zavisnosti od
mnogobrojnih faktora razvoja, (vidi poglavlje o faktorima razvoja),
kod razliitih rasa postoje znatne razlike i da je veoma teko dati
njihove tane vrednosti. Zbog toga se za svaku pojedinu populaciju
izvode posebne vrednosti, a za upotrebu u nauno-istraivakom radu
uvedeni su termini "uslovan ovek" i " uslovna ena". Tabela 4
prikazuje vrednosti pojedinih telesnih komponenti uparvo kod
uslovnog oveka i uslovne ene.
Istraivanje telesne kompozicije imalo je vie faza svog
razvoja. U ranim godinama 20-og veka, uglavnom za potrebe
osiguravajuih kompanija u Americi, razvijale su se uporedno razliite
matematike metode zasnovane na obradi pojedinih antropometrijskih
veliina ispitanika po nekom matematikom modelu.

84

TELESNA KOMPOZICIJA USLOVNOG OVEKA

Mukarci ene
Kotano tkivo 18%
42%
12%
28%
16%
36%
18%
30%
Miino tkivo
Masno tkivo
ostatak
Tabela 4
Jo daleke 1921 godine Mateika je objavio svoje radove iz
oblasti telesne kompozicije i do dananjeg dana (izuzev malih
korekcija od strane Jovia i sar. ) ova metoda je u prostoru
antropometrijskih metoda ostala najpreciznija (Dirks 1990).

Postojee metode odreivanja telesne kompozicije

Pojedine komponente telesnog sastava se mogu odrediti na
vie naina pri emu je, pored najjednostavnijeg antropomerijskog,
zastupljen i itav spektar metoda od upotrebe rendgena, ultrazvuka i
merenja elektrine sprovodljivosti, do najpreciznije - denzitometrije.

ANTROPOMETRIJSKE METODE - o ovome je sva potrebna
materija izloena u PRAKTIKUMU.
ELEKTRINA IMPEDANCA,
DENZITOMETRIJA

Pomou ove metode se potapanjem oveijeg tela u neku
tenost poznate i konstantne specifine teine moe odrediti
pojedinana specifina teina i na taj nain veoma precizno odrediti
uee masnog tkiva u ukupnoj TM to je i najtee.
Naravno, gore navedene vrednosti telesnog sastava ne vrede za

85
sportiste gde su pojedine vrednosti, na primer procenat miinog
tkiva, znatno vee, (naim istraivanjima ove vrednosti se kod body
bildera mogu popeti i iznad 55%), dok je procenat masnog tkiva
znatno nii i moe se spustiti na svega 5% to ustvari predstavlja,
prilikom antropometrijskog odreivanja, samo debljinu koe.

86

TELESNA KOMPOZICIJA PO SPORTOVIMA (Ugarkovi 1994)

Mukarci % ene % Broj
ispitanik
a
Miii
Miii Masti Kosti Miii Masti Kosti M
Rukomet
50-53 8-10 18-20 48-51 10-13 16-18 63 98
Odbojka
50-52 8-10 19-22 48-50 10-12 16-19 52 76
Fudbal
50-53 8-10 18-20 256
Plivanje
50-53 10-13 18-20 48-52 10-16 16-19 117 56
Koarka
50-53 8-10 19-22 49-52 10-14 17-20 98 45
Vaterp.
50-54 10-13 18-21 78
Gimnast.
50-52 5-8 16-18 47-51 6-91 5-17 17 32
Tenis
50-53 8-10 18-20 48-51 10-13 16-19 47 33
Body bul
55-60 5-6 19-22 54-58 6-8 8-21 23 7
Bicikliz.
51-54 5-7 17-19 39
Atletika
52-54 5-8 17-20 51-53 7-10 16-19 14 9
Skakai
51-53 5-8 16-19 50-52 7-9 16-18 6 4
Bacai
54-56 15-18 19-22 53-55 15-19 18-21 9 3
Uslo. ov
40-42 12-15 17-21 38-41 15-18 16-19
Svega 819 363
Tabela 5

4. 3. 2 SPORTSKI MORFOTIPOVI

4. 3. 2. 1. BEOGRADSKI SPORTSKI MORFOTIP


87
Testiranje u sportu je, u dananjem trenutku, svakodnevna
pojava pod kojom se najee podrazumeva organizovano timsko
merenje sportista u usko specijalizovanim laboratorijama poput MIL-a
na Fakultetu fizike kulture u Beogradu. Meutim, testiranje je pojam
koji obuhvata svakodnevno, rutinsko merenje kretanja odreenih
parametara koje sportista u trenanom procesu postie. Svakodnevno
merenje rezultata tranja u funkciji trenanog razvoja rezultata,
uporeeno sa prethodnim i planiranim nivoom, predstavlja testiranje.
Meutim, svako testiranje, shodno prostoru koje obuhvata merenjem,
predstavlja zasebni entitet. Tako, morfoloki prostor antropolokih
karakteristika, naroito u sportu, zauzima vidno mesto u procesu
testiranja. U laboratoriji FFK-a, morfoloki prostor se poslednjih pet
godina tretira merenjem 16 antropometrijskih varijabli koje su
obuhvaene matematikim modelom po Mateiki, modifikovanom od
strane Jovia i sar. Ovaj model antropometrijskih merenja prua
kvalitetan i precizan upliv u prostor telesne kompozicije, koji, u
poslednje vreme, veoma jasno dominira naunim tokovima u
sportskoj antropologiji. Kako pod telesnom kompozicijom
podrazumevamo postojanje meusobno zavisnih odnosa miine,
masne i kotane komponente, to njihovo merenje, naroito u
sportskim igrama, predstavlja bitnu kariku selekcije. Ovo proistie iz
injenice da odnos miine komponente telesnog sastava kao
"aktivnog" supstrata u motornim radnjama i masnog tkiva kao
relativno nepotrebnog "balasta" moe predstavljati poetnu
komponentu u analizi opte motorike efikasnosti zasnovanoj na
morfolokoj podlozi, naroito u selektivnim programima sportske
selekcije. Opta ili specijalizovana motorna efikasnost ne zavisi,
dakako, samo od morfolokih karakteristika pojedinca. Niz drugih
faktora opredeljuje ovaj status poev od genetike kao najbitnije karike,
vrste , obima , intenziteta trenanog procesa, pola, starosti kao
dopunskih uzusa, do neto manje bitnih egzogenih faktora (ishrana,
doping). Stoga je sagledavanje uticaja "morfolokog sklopa" kao tipa
morfolokog prostora sa odreenim nivoom optih i specifinih
motornih sposobnosti kompleksan put i izuzetno teak za prouavanje.
Da bi se ovako postavljen problem sagledao do kraja, neophodno je
odrediti okvire u kojima se problem moe locirati. Okvir moe,

88
zahvaljujui komponentama koje ga oznaavaju, predstavljati prostor
morfolokog ispoljavanja svake jedinke tipian i za jedinku i za
specifian motoriki satus koji se na njega nadovezuje. Na status se
sklapa vrsta sportskog delovanja i na taj nain je lanac dogaaja
zatvoren. Drugim reima, potrebno je ponovo aktuelizovati teme
tipologije morfolokog prostora oveka u sportu, radi valjanog
sagledavanja njegovog upliva na motorike sposobnosti i, naravno,
sportski rezultat.
Za potrebe postavljanja temelja ovakvom poduhvatu,
analizirajui rezultate telesnog sastava vie od 4000 sportista i 1000
nesportista razliitog uzrasta i pola, doli smo do zakljuka da sistem
analize telesnog sastava po Mateigki, moe, uz odreene postupke
dodatne obrade rezultata, posluiti ovom cilju. Prva karika
opredeljivanja morfotipa potie iz mogunosti da se stavljanjem u
odnos izdvojenih komponenti telesnog sastava dobiju odreeni
parametri koji ih kvantifikuju. Najinteresantniji odnos je dakako
odnos "aktivnog" i "pasivnog" tkiva - miine komponente i masne
komponente telesnog sastava. Nazvali smo ga miino - masni
odnos(MFR-muscle feet relationship). Ovaj odnos prua mogunost
vertikalnog deljenja morfolokog prostora na tri glavna, potpuno
izdvojena i dva meovita-prelazna dela. Budui da se sada u tipologiji
najee upotrebljava ELDONOVA podela na endo, meso i
ektomorf-shodno predominantnosti tkivnog suspstrata i njegovog
embrionalnog porekla u tipu grae, i mi smo tri glavna prostora
nazvali MIINI, MASNI I KOTANI-prema predominaciji
istoimenih telesnih komponenti u telesnoj kompoziciji. Kada se u
sistem vertikalne podele (vidi grafuikone 1 i 2 unese parametar TV
kao gotovo potpuno genetski determinisan i neosetljiv morfoloki
entitet (x2=98), prostor je mogue podeliti i horizontalno na najmanje
tri podprostora (prema Martinovoj klasifikaciji TV). Na ovaj nain se
postie preciznija sportska usmerenost budui da je TV postala veoma
bitan morfoloki parametar u selekciji. Gigantizam, kao poslednja
stepenica razvoja longitudinalne dimenzije skeleta je izuzetno
zastupljen u sportu. Da podsetimo, prema Martinu gigantizam se kod
mukog pola smatra kada TV pree granicu od 200 cm a kod enskog

89
pola kada pree granicu od 187 cm. Za sport su, prema naim
rezultatima, predodreeni miini i oba meovita oblika.
Odrevanje morfotipa kod mukaraca i ena prkazani su na
grafikonima:

Slika 7.Mu{ki morfotip
Slika 8. enski morfotip

90
Iz gore navedenih grafikona moe se uoiti da postoje dve
bitne razlike izmeu mukog i enskog pola. Prva razlika se ogleda u
postojanu manjeg opsega rezultata MFR kod ena (zbog enskih
polnih hormona i njihove uloge u stvaranju sekundarnih polnih
karakteristika koje obiluju predelima bogatim depoima sala (grudi,
bokovi) i druga u manjem rasponu TV (praena je klasifikacija po
Martinu). Postoji vie ciljeva kojim morfotipizacija u sportu moe da
tei. Njihov broj i kompleksnost nam, u ovom momentu, ne
dozvoljavaju detaljan osvrt. Zaustaviemo se na, po nama,
najbitnijem-prognostikom delovanju u sportskoj selekciji. Iz dobro
"proitanog" i prognoziranog morfotipskog razvoja, mogue je
precizno predvideti podobnost mladog sportiste za opredeljeni sport,
pa, uz neto manje preciznosti, i njegovu uspenost u tom sportu. Ovu
prognozu nam, uz korienje prognoze def TV omoguava i poetan
morfotip (vidi grafikone 3 i 4)
U prognozi se, pored odreivanja poetnog, razvojnog i
definitivnog morfotipa, mora voditi rauna i o potrebama odreenog
sporta i trendu razvoja zahteva koje on u sebi sadri.
Iz naih rezultata je uoljivo da se, kada je enski pol u pitanju
poetni morfotip mora kretati u vrednostima MFR indexa od 2 - 5, jer
se samo iz tog morfolokog prostora, pouzdano (95% sluajeva),
moe ui u prostor definitivnog morfotipa datog na grafikonu 2. Kada
je muki polazni morfotip u pitanju, odnos miinog i masnog tkiva
(MFR) mora biti u opsegu od 3 - 7 da bi se sa visokom pouzdanou
predviao uspean morfoloki razvoj. Prognoza TV, sa druge strane,
veoma je znaajan dodatak u selekciji sportista prema sportu, ulozi u
tom sportu ili uskoj specijalizaciji-disciplini.
Iako je teorija MODELNIH MORFOTIPOVA u poslednje
vreme neopravdano slabo zastupljena u strunom i naunom radu,
uglavnom zbog nepravilnog i teko predvidljivog razvoja sportskih
dostignua okrenutih ka dejstvu egzogenih faktora (doping),smatramo
da, barem kada su sportske igre u pitanju, to predstavlja veliki propust.
Modelne karakteristike sportista u sportskim igrama prate, uglavnom,
akcelerativni razvoj jedne populacije, pa je stoga i relativno lako
predviati ga.

91
U Laboratoriji za metodika istraivanja u oblasti fizike
kulture, na Fakultetu u Beogradu, predstavljena morfotipizacija je, u
proteklom periodu, pokazala niz prednosti prilikom upotrebe, naroito
na strunom planu.Treneri su je veoma brzo prihvatili, a njena
jednostavnost i objektivnost su je veoma brzo uveli u praksu.

4. 3. 3. M R A V O S T

Pod mravou podrazumevamo smanjenje TM u odnosu na
optimalnu, koja je praena i odreenim promenama u telesnom
sastavu. U promenama telesnog sastava dominira izraziti pad
vrednosti masnog tkiva i miine mase.

Prema veliini smanjenja TM razlikujemo tri stepena mravosti:
a) laki - TM je smanjena za 10% odoptimalne
b) srednje teki - 11-30% "
c) teki - vie od 30%

Faktori prekomernog smanjenja TM mogu biti:

hereditarni (naslee)
negativni energetski bilans
endokrini poremeaji
oboljenja digestivnog trakta, zloudni tumori, TBC itd.
prekomerna fizika aktivnost

Nasleena mravost, zbog kompleksnosti istraivanja
genotipa, nije dovoljno ispitana. Vrlo esto, kod ovih osoba nikakva
terapija ne pomae. Ove osobe su specifine telesne grae, sa
izraenim kosturom i relativnim smanjenjem masnog tkiva i miine
mase. Psiholoka istraivanja ukazuju i na specifinu psihiku
konstituciju mada intiligencija nije oteena.
Mnogobrojna oboljenja mogu izazvati enormnu mravost, a
esto su to oboljenja hipofize, tireoidee i nadbubrene lezde.

92
Hipertireoza (poveano luenje hormona titne lezde-tiroksina) i
Adisonova bolest (smanjenje luenja hormona nadbubrene lezde),
lee se leenjem osnovne bolesti.
Kod mravosti prouzrokovane negativnim energetskim bilansom,
odgovarajui unos hrane i smanjenje inteziteta i obima fizikog
naprezanja dovodi do izleenja.
U novije vreme, popularne su takozvane dijete gladovanjem
koje je reafirmisao jedan broj ruskih autora. Popularne su i kod nas iz
kozmetikih razloga. Ove dijete, koje se sastoje od totalnog
gladovanja u periodu od 21-28 dana, pokazale su da se neka saznanja
o samom gladovanju moraju izmeniti. Nasuprot opte prihvaenom
miljenju da negativni energetski bilans, pored smanjenja TM dovodi
do niza funkcionalnih poremeaja (kao to su smanjivanje radne
sposobnosti, lako zamaranje, slabljenje libida i gubitak plodnosti),
potpuno gladovanje, po novijim istraivanjima, ne prati ovo stanje.
Interesantna su zapaanja bivih logoraa koja veoma lepo ilustruju
gore navedene razlike. Naime, primeeno je da su oni logorai koji su
uivali poseban tretman i kojima je bilo omogueno posebnim
kanalima doturanje malih koliina hrane, ee oboljevali i umirali od
krajnje mravosti i iznurenosti, nego logorai koji su bili potpuno
izdvojeni i koji su iz nude ostajali bez i trunka hrane dve ili tri
nedelje. Ovo se objanjava prelaskom metabolizma sa egzogenog (u
kome se hrana unosi spolja), na endogeni, gde zbog potpune obustave
unosa energetskih materija organizam troi sopstvene rezerve. U
poetku to je masno tkivo, ali kako vreme odmie, troenjem rezervi
masti, nastupa prelazak na gradivne materije, belanevine, to se
ogleda enormnom mravou. Naravno, gladovanje ne moe trajati
u nedogled, u svakom sluaju ne due od 4 nedelje i potrebno ga je
sprovoditi pod svakodnevnom kontrolom lekara u specijalizovanim
ustanovama kojih ima sve vie kod nas.

4. 3. 4. A S I M E T R I J A T E L A

Na primeru asimetrije tela, najbolje se moe objasniti
uzajamna povezanost morfolokog i funkcionalnog prostora jer
dominacijom jedne hemisfere mozga, najee leve, nastala je

93
asimetrinost u funkcionisanju parnih ekstremiteta tako da je desna
strana dominantna u najveem broju sluajeva. Ova funkcionalna
asimetrija, prouzrokovala je i morfoloku asimetriju, to je potvrdio
veliki broj istraivanja. Veoma su interesantna istraivanja u kojim se
asimetrinost pojedinih delova tela razlikuje kod ljudi razliitih
profesija.
Merenjima je ustanovljeno da je desna ruka dua od leve ruke
u proseku kod 75% ispitivanih, u 18% su jednake, a samo u 7% je leva
ruka dua. Za razliku od ruke, leva noga je dua. Izvesni parni
unutranji organi pokazuju takoe odreenu nejednakost. Tako je
desno pluno krilo vee od levog, to vai i za desni testis, dojku i
jajnik.
Veina odraslih ljudi su denjaci (oko 95-97%). Interesantno je
da se funkcionalna dominantnost leve hemisfere mozga uspostavlja
tek nakon roenja jer se kod novoroeneta nailazi na ravnomernu
upotrebu obe ruke. Funkcionalno preovladavanje desne ruke se jasno
ispoljava tek oko sedme godine. Novija istraivanja pokazuju, da je
pogrean stav sredine, naroito roditelja, prema deci koja pokazuju
sklonost levorukosti, kada pokuavaju da isprave tu "manu". Kod
izrazite levorukosti to ne uspeva, a mogue negativne posledice na
razvoj linosti tog deteta mogu biti velike.
Asimetrija tela je bila i kamen spoticanja kod antropologa jer se
dugo nije mogao uvesti red u antropometrijska merenja sve do
preporuke Internacionalnog biolokog programa, po kojoj se meri leva
strana tela.
Asimetrija prema nastanku moe biti:
1. uroena ili
2. steena pod uticajem nekog od faktora spoljanje sredine.
Ova steena asimetrija moe biti izazvana ili potencirana i
nepravilnim treningom u toku rasta sportiste. Upravo zbog ovakvog
saznanja, u pojedinim sportovima gde je jako izraena dominantnost
funkcije samo jedne polovine tela, (kanu jednoklek, veslanje,
maevanje, tenis), uvedena je kasnija specijalizacija u trenanom
procesu, a period intenzivnog rastenja pokriven vebama koje
ravnomerno razvijaju telo. Upravo iz saznanja koje smo dobili
prouavajui telesnu asimetriju i pojavu sve vie uzroka koji naslednu

94
asimetriju mogu potencirati, u nastavu fizikog vaspitanja u osnovnim
i srednjim kolama uveden je raznovrstan program fizikih aktivnosti
koji potuje pravila razvoja deijeg organizma i samim tim
preventivno deluje na pojavu asimetrije. Otuda je iznenaujui
podatak, da se smanjuje fond asova fizikog vaspitanja, naroito u
osnovnim kolama, jer to predstavlja nenauni pristup i protivi se
osnovnoj logici. Uvoenje korektivne gimnastike na Univerzitetu, kao
jednog vida nadoknade proputenog u osnovnim i srednjim kolama,
je oajniki "pucanj u prazno", jer su u tom uzrastu deformiteti
definitivni i korektivno vebanje moe samo ublaiti poetne
simptome, kao to je smanjenje bolova u kimenom stubu i delimino
popravljanje funkcionalnih sposobnosti. Pravo mesto i vreme ovakvih
programa je osnovna kola, a moda i predkolski uzrast, o emu jo
ekamo definitivan struni odgovor. Fizika aktivnost, pored
negativnog, ima i pozitivno dejstvo na procese asimetrije. Poveanje
obima radnog ekstremiteta, kako u miinoj strukturi tako i u kotanoj
masi, stvara preduslov za poveanje miine sile i podizanja nivoa
sportskog kvaliteta.

4. 3. 5. AKCELERACIJA BIOLOKOG RAVOJA

Poslednjih decenija u ii panje velikog broja istraivaa je
fenomen porasta morfolokih, motorikih, intelektualnih i
funkcionalnih karakteristika ljudske populacije. Ovaj fenomen je
nazvan akceleracijom a mnogobrojne teorije o faktorima koji je
izazivaju jo uvek nisu dale celovit odgovor. Neto jasnija slika celog
fenomena se pojavila onog momenta kada se sa pouzdanou mogao
izdvojiti faktor koji zasigurno izaziva suprotan efekat-
DECELERACIJU. Taj faktor je spoljanjeg porekla i moemo ga
nazvati socio-ekonomski. Naime, prouavanjima na ljenjingradskim
uenicima posle preivljene ratne blokade, pokazano je da su se oni,
od predratne generacije, razlikovali sa manjom TV za priblino 10 cm
i manjom TM za 11 kg (iz M. Stojanovia).
Mnogobrojna istraivanja (kod nas i ne tako nova) poput

95
istraivanja Polia i sar. od 1963 godine, navode evidentan porast
antropomotorikih karakteristika omladine, sa jasno izdiferenciranim
odnosima selo-grad u prilog gradske omladine. Vudrov, u isto vreme,
primeuje da se u periodu 1962-1969 prosena TV regruta poveala za
1.82 cm.
Jedan od najranijih radova na temu akceleracije prikazao je
Hultranz pratei prirast TV kod vedskih regruta u periodu od 1840-
1926 i doao do zakljuka da se numeriki moe odrediti prosean
prinos TV u jednoj godini brojem 0.09 cm (Hultranzov broj). Uporedo
sa poboljanjem antropomotorikih karakteristika, primeen je i
zabeleen rast i razvoj psihikih karakteristika, kao i ranije polno
sazrevanje omladine. Ovde treba biti veoma oprezan u povezivanju i
tumaenju navedenih fenomena. Moe se postaviti pitanje, nije li
ranija pojava polnog sazrevanja ustvari "induktor" pojave akceleracije
svih ostalih karakteristika ukljuujui i psihike. Ako analiziramo
jednu longitudinalnu studiju praenja antropomtoriog razvoja kolske
omladine koja postoji i kod nas (JZFKMS) moe se opravdano
posumnjati da se rezultati razlikuju jer bioloki starosne kategorije
koje pratimo nisu iste. Ispada da je bioloka starost osoba koje su u
10-11 godini ule u pubertet ista sa osobama koje su u pubertet
ulazila u 13-14-oj godini ivota. Ako se na sve ovo nadovee uticaj
masovnih medija poput televizije, radija i tampe, koji neminovno
dovode do breg uenja, veeg protoka informacija i izgradnje i
sazrevanja linosti, dobijamo veoma komplikovanu sliku faktora koji
imaju pozitivno ili negativno dejstvo na akceleraciju. To su:

spoljanji:
socio-ekonomski pod koji moemo navesti
standard
urbanizaciju
uticaj medija
zdravstvenu zatitu
fiziko vebanje

unutranji:

96

naslee
neuro-endokrini

Razmatrajui sklop unutranjih faktora, istiemo raniju pojavu
pojaanog funkcionisanja hipotalamo-hipofiznog sistema ija je
posledica raniji poetak puberteta. Ovo pomera vreme biolokog
asovnika unapred i ini nemoguim poreenja prema hronolokom
uzrastu.
Moe se slobodno rei, da svaki od gore navedenih faktora
moe imati dvojako dejstvo. Naprimer, fiziko vebanje. Ogroman
broj radova je potvrdio da se uvoenjem nastave fizikog vebanja
poboljao antropomotoriki razvoj omladine. Nastava fizikog
vaspitanja je fizika aktivnost umerenog, strogo doziranog intenziteta.
S druge strane, fizika aktivnost veeg intenziteta, poput tekih radova
u poljoprivredi (seoska omladina) ili intenzivan trening, imaju
suprotno dejstvo na razvoj antropomotorikih karakteristika.
Ranije fiziko i psihiko sazrevanje, uz pojavu primarnog i
sekundarnog uenja (kola i mediji) dovode do stvaranja slike porasta
koeficijenta inteligencije, to je jedna od najosetljivijih taaka za
istraivanje. Zna se da je za psihologe oduvek bio i ostao glavni
problem kako iz testiranja inteligencije odvojiti komponentu koja
predstavlja naueno. U ovom svetlu treba posmatrati i istaivanja
izvrena u kotskoj gde su u razmaku od 15 godina testirana deca
etvrtog razreda osnovnih kola koja su pokazala porast psihike
zrelosti kod potonjih za 5 meseci.
U analizi akceleracije ne moemo ostati ravnoduni na novije
pojave sa kojima se nauka tek suoava kao to je fenomen staklene
bate. Ovaj fenomen, pored ostalog, ima snaan uticaj na bioloke
mehanizme. Na biljkama je ovaj proces lako uoljiv i dokaze
svakodnevno moemo nai na zelenoj pijaci. Uticaj na ljude je mnogo
kompleksnije pratiti i samim tim pomenute efekte dokazati. Nije li
pojaano dejstvo toplote i svetlosti,(osnovni principi staklene bate), u
bliskoj vezi sa indukcijom neuroendokrine sprege? Moe li se
dugotajnim uticajima ove dve spoljanje komponente izvriti
pomeranje ustaljenih bioritmova?

97
Kako objasniti sve eu pojavu radova koji dosadanju
zakonitost povezanosti motorikog i morfolokog prostora negiraju
navodei antropomotoriku disocijaciju kao rezultat svojih
istraivanja? Imamo sve razvijenije i tee studente FFK-a sa sve
slabijim prosenim rezultatima u testovima osnovnih antropo-
motorikih karakteristika. Ova pitanja ekaju odgovor i predstavljaju
jednu od najinteresantnijih oblasti biolokih istraivanja, jer u biti,
odgovori koji mogu iz njih proistei mogu dotai i fundamente same
biologije.


98

5. RAZVOJ FUNKCI ONALNI H SI STEMA I UTI CAJ FI ZI KOG
VEBANJ A NA PROCES RAZVOJ A

5.1 ELIJA

elija,osnovna jedinica ivota,u svojoj grai i funkcionisanju
krije niz kvalitetnih odgovora o samom ivotu,njegovoj evoluciji i
moguoj sudbini.U ljudskom telu ,u zajednitvu zasnovanom na
funkcionalno objedinjenom delovanju vie od 100 biliona elija ,vai
stroga organizaciona podela elija na: tkiva,organe,organske sisteme i
napokon svi zajedno ine ORGANIZAM- TELO.Ova stroga
podela,iznuena evolutivnim zakonima i zakonima dobre
organizacija,moe se slobodno nazvati TELESNI MENADMENT
jer poseduje glavnog rukovodioca,centralni nervni sistem (CNS) i
zapisan strogi KODEKS ponaanja.Iz zakonitosti biolokog razvoja
(vidi prethodno poglavlje) sasvim je jasno da je ,jednom napravljena u
davnoj preistoriji,ova organizaciona ema zapisana u GENETSKOM
KODU i da do sada,nije pretrpela velike izmene.Stoga u razvoju
oveka postoji RED i razvoj se odvija od glavnog rukovodioca
organizma- CNS-a- ka ostalim ,podreenim organskim sistemima,u
cefalo - kaudalnom smeru.
Ve iz podele na tkiva jasno je da u ljudskom organizmu
postoji puno razliitih tipova elija.O njihovim razliitostima
oblika,veliine ,organizovanosti i funkcionisanja,govoriemo kada
budemo opisivali razvojne puteve odgovarajuih organskih sistema.U
ovom poglavlju panju posveujemo ZAJEDNIKIM
karakteristikama elije.


99
Svaka elija ljudskog organizma poseduje TELO I SADRAJ
.TELO elije ine elijska membrana , jedro i elijske organele od
kojih bi smo izdvojili:
1. Endoplazmatini retikulum
2. Lisosome
3. Ribosome
4. Mitohondrije i
5. Goldijev aparat
SADRAJ elije(zajedniki naziv je PROTOPLAZMA),ako
izostavimo gore navedene strukture koje ine telo u uem smislu, ine
:
- voda ,
- elektroliti (Kalijum ,Magnezijum,fosfati,sulfati ,bikarbonati i u
manjim koliinama Natrijum,,hloridi i Kalcijum),
- proteini,
- lipidi i
- ugljeni hidrati.
Vode u eliji ima od 70-85%.Ona slui za rastvaranje ili pak
suspenziju svih materija u eliji.
Elektroliti u eliji predstavljaju izvor neorganske
materije,neophodne za pravljenje velikog broja oblika organske
materije,i uestvuju u nekoliko kontrolnih mehanizama elije kao to
je prenoenje elektrohemijskih impulsa u nervnim i miinim
vlaknima i odreivanje aktivnosti pojedinih enzima .
Proteine u eliji delimo na : strukturne i
globularne.Strukturni proteini (10-20% elije) su osnovna potka grae
elije a globularni proteini su uglavnom ENZIMI koji katalizuju sve
hemijske reakcije u eliji.Njihova uloga je neprocenjiva jer
omoguavaju odvijanje hemijskih reakcija unutar osetljivog tkiva
elije bez eksplozivnih i snanih termikih primesa koje bi se u prirodi
dogodile.
Lipida u eliji ima samo oko 2% i uglavnom su to fosfolipidi i
holesterol.Poto su nerastvorljivi u vodi,eliji su posluili za
pravljenje MEMBRANA kojima razdvajaju pojedine elijske
strukture ili pak same elije jedne od drugih.

100
Ugljeni hidrati ,pored uestvovanja u izgradnji strukture
pojedinih organela,imaju najvaniju ulogu u ishrani elije.U proseku
,u eliji se nalazi oko 1% ugljenih hidrata deponovanih u obliku
glikogena to je mala koliina pa se elija potrebnom koliinom
snabdeva kontinuirano iz ekstracelularne tenosti ,u kojoj je
koncentracija znatno vea.

elijska membrana potpuno okruuje eliju je dvosojna opna
sastavljena od jednog sloja lipida i jednog sloja proteina.Lipidni sloj je
osnovna barijera koja spreava izlazak iz elije ili pak ulazak u eliju
supstanci koje su rastvorljive u vodi poput glikoze ili ureje.S druge
strane ,supstance koje su rastvorljive u mastima kao to su
kiseonik(O2),ugljen dioksid (CO2) i alkohol lako prolaze kroz
membranu.

Endoplazmatski retikulum je u stvari sistem tubula (tunela)
i nagomilanih vezikula u nijma ija je osnovna jedinica da poveaju
30-40 puta unutranju povrinu elije i stvore prostora za neometano
funkcionisanje svih organela.Unutar tubula ovog retikuluma nalaze se
rasporeene mnogobrojne organele poput mitohondrija i ribosoma.

Goldijev Aparat je elijska struktura tesno povezana sa
Endoplazmatskim retikulumom od koga prima polufabrikate
(transportne vezikule) iz kojih pravi Lisosome.

Lisosomi su vezikularne organele koje se stvaraju u
Goldijevom aparatu razbacane po itavoj eliji sa ulogom
digestivnog trakta elije.Na taj nain elija vari neeljene supstance
bilo da su one delovi oteenih struktura ili pak stranog porekla-
bakterije.

Ribozom,- sitne zrnaste estice privrene na zidovima
endoplazmatskog retikuluma predstavljaju FABRIKE PROTEINA sa
iskljuivom licencom za proizvodnju ije je vlasnitvo GENETSKI
KONZORCIJUM u jedru.Ribozomi su satavljeni iz proteina i RNK
lanaca i ,prema ulozi koju RNK ima u ovom procesu,otkrivaju nam

101
poreklo i postojanje RNK sveta pre samog postanka ,naeg ,trenutnog
DNK sveta.

Mitohondrije- fabrike energije u eliji ,su organele koje su
sa DVE dvoslojne lipoproteinske membrane odvojene od citoplazme i
ostalih elijskih organela.Unutranjost mitohondrija je ,poput i same
elije,izbrazdana mnogobrojnim pregradama( kriste) radi poveanja
radne povrine .Na kristama se,kao na radnim povrinama, nalaze
privreni oksidativni enzimi koji uz prisustvo O2 oksidiu hranljive
supstrate stvarajui adenozin tri fosfat(ATP) molekule u kojim sa
deponuje ENERGIJA .ATP predstavlja elijsku i ,u irem smislu i
telesnu ENERGETSKU VALUTU.Mitohondrije imaju sposobnost
SAMOREPLIKACIJE- odnosno deljenja i stvaranja nove dve
mitohondrije zahvaljujui DNK molekulima slinim onima u
jedru.Ovo je izrazito bitna karika u lancu dogaaja koje inicira fiziko
vebanje ,i na njega treba obratiti posebnu panju.Ovaj deo e
posebno biti objanjen u poglavlju u kome opisujemo razvoj aerobne
moi- izdrljivosti.

NUKLEUS-JEDRO


102
Kontrolni centar elije i mesto gde se uvaju sve ifre za
funkcionisanje i stvaranje organske materije u eliji.U jedru se nalaze
velike koliine DNK sloenog u posebne lanane strukture koje
nazivamo HROMOZOMI .U hromozomima se ,po odreenom
redosledu koji je karakteristian za svaku jedinku,i naravno u
odreenom broju, nalaze poreani GENI- osnovni prenosiocei
nasledne IFRE .U interfazi elijskog ivota (pauza izmeu dve
deobe),Jedro je okrugla tvorevina koja je od citoplazme odvojena
dvoslojnom membranom koja se samo uslovno moe nazvati
preprekom.Jer,spoljanji sloj membrane se potpuno nastavlja na
Slika 9.]elija i njene organele.

103
membranu endoplazmatskog retikuluma a prostor izmau dve
membrane se nastavlja na prostor tubula pa je komunikacija izuzetno
laka.U samom jedru razlikujemo jo i jedarce(Nucleolus) koje nema
membranu i predstavlja strukturu- klupko velike koliine RNK i
proteina slinih ribosomima.U fazi aktivne sinteze proteina u
eliji,jedarce se intenzivno poveava.U jedarcetu se ustvari stvaraju
mladi ribosomi koji prelaze u endoplazmatski retikulum gde
sazrevaju u FABRIKE PROTEINA.Licencu za pravljenje proteina u
vidu glasnika - mesindera,imamo u mesinder RNK (mRNK)koja se
,iz dvostrukih lanaca DNK supstance jedra-(geni sa pet hromozima
uestvuju zajedno u ovom procesu) ,rasplete u jednostruk lanac RNK ,
prenese u nukleolus ,a dalje sa mladim ribosomima u endoplazmatski
retikulum.Ova mRNK nosi specifian kod - ifru za odreen
protein.Ovo rasplitanje dvostrukog (time potpuno zatvorenog) lanca
DNK na jednostruki lanac RNK koji ,naravno,nosi kompletnu
digitalnu informaciju uvojka,ustvari znai poetak DIRIGOVANJA
procesom prenoenja naslednih informacija i ,u isto vreme dokazuje
povezanost (jo uvek a moda i zauvek) RNK sveta i DNK sveta.

FUNKCIONALNI SISTEMI ELIJE

Funkcioniem dakle postojim, misao veine ivih stvorenja
pri ponovnom buenju.Samo prividna istina ,jer funkcionisanje celog
organizma potie iz osnovne jedinice u koju ,budei se svako jutro,ne
moemo da zavirimo,ne znamo kako se osea.Dakle,jutro poinjemo
samo PRETPOSTAVKOM da se sve elije -ili barem velika njihova
veina,dobro oseaju i dobro funkcioniu.Ovo predavanje je
svojevrsna zamena za prvi jutarnji pozdrav svakoj naoj eliji koja se
probudila ,ili ,koja naim buenjem ide na zaslueni oporavak-
san.Naravno,za potrebe edukacije,u ovom delu predavanja o eliji
izdvojen prostor za NEKE funkcije elija.Autor istie neke ,jer jedan
deo nije interesantan za ovu populaciju sluaoca ,a drugi ,dodue
izrazito maleni deo ,jo nije do kraja otkriven.
Funkcionisanje elije moemo predstaviti sledeim
redosledom:

104
- stvaralatvo- kreacija strukturnih elemenata
- transport- unoenje energije u eliju-endocitoza
- razaranje- ubijanje
- energija- oduzimanje od supstrata i stvaranje novih oblika
- kretanje
mada autor ne insistira da ovako poslagane funkcije znae i
dominaciju jedne nad drugom ili veu vanost jedne nad drugom.Kao
to je ivot na ovoj planeti bogat u izobilju razliitosti tako i
funkcionisanje jednog sistema je bogato izobiljem podjednakog
znaaja.U ivom organizmu NEMA VIKA DELOVA,ve kada se
poremeti RED dolazi do neminovne ZAMENE elijom koja je
normalna.Rad i funkcionisanje po zadatom receptu je NORMALNO
STANJE ivota.Jedino,u razvoju ovih zakonitosti,ovek je malice
zapeo na stadijumu funkcionisanja celog organizma.Pa se tako ve
pojavila jedna socioloka podela na radnike i neradnike.To u eliji nije
sluaj.

SINTEZA I STVARANJE ELIJSKIH STRUKTURA

Daponemo prikaz funkcionisanja elije
STVARANJEM.Razloga za to ima vie a najjai je ona da je proces
stvaranja tajna ivota.Mada,stvaranje nije samostalni proces ve je u
stalnom sadejstvu sa njegovim TOTALNIM OPONENTOM-
procesom razaranja,ovde ga iz edukativnih razloga
razdvajamo.(Prirodne zakone je ovek,potpuno nematovito, preslikao
i u prostor zajednikog sociolokog ispoljavanja pa nam tako kratke
periode mira i stvaranja ,smanjuju dugi periodi ratova i razaranja.A
ivot tee dalje.)
Stavranje organske mase - proteina,odvija se u
endoplazmatskom retikulumu na ijim zidovima se nalze FABRIKE
PROTEINA-RIBOSOMI.Iz 20 (dvadeset) postojeih amino kiselina
na ovoj planeti,ribosomi,prema ifriranoj poruci koju donosi iz jedra
mRNK,(otvaranjem knjige ifara ( gena) i razdvajanjem dvostrukih
lanaca DNK na jednostruke lance RNK) stvaraju se proteini ljudskog
tela.I ovde se potvruje jena udna zakonitost ivota - da je u svakoj

105
karici lanca ivota na ovoj planeti,da bi se proizvela nova karika
potrebno unititi prethodnu u sastavne delove.Najbolji primer je
lanac ishrane.Proteine u svom telu krava sadri prema SVOM receprtu
i knjizi ifara sadranih u svom genetskom materijalu.Svi proteini
krave,ulaskom u lanac ljudske ishrane,bivaju razloeni na poetan
stadijum ,amino kiseline koje onda ovek,prema svojoj knjizi
recepata,pretvori u svoje ogranske materije,izmeu ostalog i
proteine.Iz reda nastaje haos da bi iz njega ,ponovo nastao red.Ovo je
mogue samo ako postoji vrsta veza izmedju sistema reda i sistema
haosa- KANON IVOTA ,kao osnovni zakon na ovoj planeti.

ENDOCITOZA- UNOENJE MATERIJE U ELIJU

Da bi se NETO stvorilo mora se stavrati iz NEEGA.elija
se materijalima za proizvodnju struktura snabdeva iz okoline ,najee
difuzijom kroz elijsku membranu a ree aktivnim transportom uz
pomo nosaa i ,naravno uz plaenu cenu rada troenjem energije
(ATP).
Meutim ,kada seu molekuli neke supstance preveliki za difuziju ili
pak prenos putem nosaa( bakterije ili vezikule neophodne
tenosti,neki molekuli proteina) ,elija pribegne poslednjem nainu
transporta kroz membranu nazvanim endocitoza.Naime,na specijalno
pripremljenim dokovima,uz pomo kontraktilnih filamenata koje
emo kod miia daleko bolje upoznati,AKTINA I MIOZINA ,
molekul se najpre smesti ,membrana ulubi i uz pomo kontraktilnih
filamenata ponmera kroz membranu guranjem ka unutranjosti
elije.Jedan od oblika endocitoze je FAGOCITOZA,proces gutanja a
potom i varenje neprijateljskih elemenata (bakterije).

RAZLAGANJE STRANIH MATERIJA

elija dakle stvara i razgrauje.Poznata su joj oba
procesa.Razgradnja materijala na molekularne celine podobne za
ponovno slaganje kockica u oblik koji odgovara naoj ifri odigrava se
ribosomima.Meutim ,ribozom trai samo ve razloene elementarne

106
oblike za komponovanje- zidanje nove graevine.Ovo pripremanje
materijala za gradnju ine LISOSOMI,elijske organele koje
predstavljaju digestivni sistem elije.im se pinocitna ili fagocitna
vezikula pojave u eliji na nju se nakai jedan ili vie lisosoma koji
israzne svoje kisele hidrolaze- enzime varenja,da bi se materijal
razgradio na elementarne inioce pogodne za zapoinjanje nove
graevine-strukturnog proteina ljudske elije.

EKSTRAKCIJA ENERGIJE IZ HRANLJIVIH SUPSTRATA

Za sve ivotne procese potrebna je energija.Ili je ona preduslov
ivota?.Autor ne eli Aristotelovsku dilemu tipa ta je starije,energija
ili telo(materija),mada bi se tu dosta toga moglo ispriati.Jednostavno
gledano,iz osnovnih supstanci kao to su O2 i hranljivih materija
(ugljeni hidrati,masti,proteini) uz nekoliko metabolikih koraka
pretvaranja u prilagodljive oblike ,u mitohondrijama se stvara
ATP.Ugljeni hidrati se pretvore u molekule glikoze,masti u molekule
masnih kiselina a proteini u molekule aminokiselina.Ulazei u
mitohondrije ,SVI supsrati dou u ZAJEDNIKU METABOLIKU
MEUFAZU - supstancu nazvanu Acetil Coenzim A.Ova supstanca
se podvrgava oksidaciji (O2) preko nizova oksidativnih enzima(ciklus
limunske kiseline ili Krebsov ciklus) koji spreavaju i minimizuju
termike i ostale hemijske reakcije koje bi se ,u priodi dogodile
paljenjem ovih namirnica.Sagorevanje u prirodi izaziva visoke
temperature (i reko 350 stepeni Celzijusa).U eliji se to ne dogodi
iako,kao nus - proizvod fabrikog rada u mitohondrijama imamo i
Temperaturu koju ,posebnim regulatornim sistemom ,centralizovanim
od strane Nervnog sistema ,konstantno reguliemo.Efikasnost
mitohondrijalne fabrike energije nije velika ,svega 20% od unetog
supstrata pretvori se u korisnu energiju,ali sistem i na tom nivou
funkcionie.Ostatak energije ,deponovane u Acetil Coenzimu A se
pretvori u toplotu i izbaci iz elije.Zato i u toku mehanikog
rada,efikasnost energetskog sistema podignutog na nivo celog tela ne
prelazi 20% od uloene energije.


107
KRETANJE ELIJA

I sada smo na onom mestu gde fizika kultura (i sport naravno)
imaju jedno od svojih polazita.Naime,i elije,osnovne strukturne
jedince ivog ljudskog organizam (i ne samo njega) ,poznaju kretanje
,ak ta vie ,veina oblika kretanja je nastala iz potrebe da se
preivi.Idui dalje,telo poseduje jedan odreen broj elija koje
SVOJIM NEPRESTANIM KRETANJEM daju nemerljiv ulog
HOMEOSTAZI - konstantnosti ivotnih uslova tela.Tipini primeri su
Leukociti -odbrambene elije i Spermatozoidi,oplodne elije.
elijsko kretanje predstavljeno je sa dva oblika :
- ameboidnim kretanjem
- i kretanjem pomou bia (cilijarno kretanje)
Sada se cenjeni itaoc pita,gde je tu veza sa ONIM kretanjem
kojim on u svom buduem radu operie- GLOBALNIM
KRETANJEM- kretanjem celog tela.Od plasta sena se ne vidi igla.Bit
,poenta je u samom kretanju a ne u obliku kretanja.Jer ,zajednika im
je POTREBA a ne NAIN na koji se kreemo.Iz potrebe ,adaptacijom
,nastao je nain.Kretanje je uvek u fizikom smislu predstavljalo
pomeranje elije,vie elija ,tkiva,organa ili celih sistema sa take A
na taku B.I tu bi se stvar okonala da nije onog ZATO.Zato
pomeramo telo sa take A u taku B.U prvim evolutivnim
razlozima,taka B je znaila ivod.U sadanjem trenutku evolucije
oveka,potrebno je da napustimo taku B jer ve podue na njoj
sedimo.To vie nije zdravo.I tu poinje nauka o pokretu i sloenim
oblicima kretanja u kojoj se na italac ,kroz sve muke uenja,mora
oseati kao riba u vodi.


108

6. .FUNKCI ONALNA ANATOMI J A ,FI ZI OLOGI J A I BI OLOKI
RAZVOJ FUNKCI ONALNI H SI STEMA OVEKA

6.1. TELESNA GRAA I ORGANIZACIJA RUKOVOENJA
TELESNI MENADMENT

UVOD

Ljudsko telo je sainjeno od preko 100 biliona elija,udruenih
prema anatomskim ,funkcionalnim i razvojnim karakteristikama .
Najnii nivo udruivanja jednog broja elija istog porekla i istih
anatomskih i funkcionalnih karakteristika nazivamo TKIVO.Tkiva u
ljudskom telu ima etiri osnovne vrste kao to je to navedeno u
podeli.Meutim,sve vrste elija u telu nisu uvek udruena u tkiva,ve
zbog svoje specifine sposobnosti da se kreu (krvne elije,antitela,T-
limfociti,oplodne elije) ne obrazuju tkiva ve pojedinano obavljaju
svoju funkciju u homeostazi ljudskog organizma i u funkcionalnom a
ne anatomskom smislu ine organski sitem(imuni sistem napr.)
Tkiva dakle delimo na:

109
a. Nervno
b. Miino
c. Epitelno i
d. Potporno tkivo
Vie tkiva obrazuje ORGAN,drugi stepen organizacione eme
ljudskog organizma.Vie organa,povezanih u funkcionalnu celinu sa
zadatkom da jedan segment ivotnog procesa ljudskog tela dre u
konstantnom funkcionalnom stanju,odravajui tom prilikom tok
energije u telu i u isto vreme nepromenjljivost unutranjih uslova
rada(homeostaza), ine ORGANSKE SISTEME.Telo poseduje vie
organskih sistema zaduenih za pojedinu ivotnu
funkciju.Nabrojaemo NEKE od njih ne aludirajui uvek na stepen
njihove vanosti:
A. SISTEM ORGANA ZA KRETANJE
B. CENTRALNI NERVNI SISTEM
C. AUTONOMNI NERVNI SISTEM
D. SISTEM ORGANA ZA KRVOTOK
E. SISTEM ORGANA ZA DISANJE
F. SISTEM ORGANA ZA IZLUIVANJE
G. SISTEM ORGANA ZA VARENJE
H. REPRODUKTIVNI SISTEM
I. IMUNI SISTEM
Kontrolni rukovodei organski sistem,koji se u embriogenezi
stoga i prvi razvija je Centralni nervni sistem.Svi organski sistemi
se nalaze pod njegovom kontrolom a pojedini organski sistemi
poseduju i odreenu samostalnost koju kontroloe Autonomni nervni
sistem -simpatikus i parasimpatikus.Ova delimina autonomnost je
jedan od dokaza nejednake evolucije pojedinih elija ljudskog tela a
shodno tome i tkiva koje te elije sainjavaju. Centralni nervni sistem
se najburnije razvijao i svojim napredovanjem osvajao ,u
organizacionoj emi ljudskog tela, sve vie prostora. Meutim, ostaci
prethodnog, decentralizovanog tipa organizacije su primetni.
Jedan odreen broj organa (tanije tkiva) poseduje i svoj
automatizam u funkcionisanju-napr.srani mii iako i on,u odreenim
uslovima,moe biti stavljem pod kontrolu CNS-a(joga vebai).

110
U ovom tekstu,za potrebu edukacije kadrova u fizikoj kulturi
i sportu,detaljno emo obraditi samo najbitnije organske sisteme sa
stanovita ovih prostora.

A.SISTEM ORGANA ZA KRETANJE-LOKOMOTORNI
SISTEM

Sistem organa za kretanje sainjavaju KOSTI ,ZGLOBOVI i
MIII
Ovaj sistem je sastavljen iz nekoliko razliitih tipova elija
koje emo obraditi pojedinano.

1. KOSTI

Dakle,poinjemo sa KOSTIMA koje spadaju u potporno
tkivo,mada,kada obradimo ceolovito ovaj sistem,shvatiem,o da je to
samo jedan njihova uloga.

Funkcionalna anatomija:
Kosti prema osnovnoj anatomskoj grai,delimo na dve velike
grupe:
pljosnate kosti
cevaste kosti ,koje prema svojoj veliini mogu biti;
duge i
kratke

U anatomskom smislu,sve duge kosti su sastavljene iz tri dela;
tela kosti ,valjkastog oblika sa kotanim tunelom u sredini,vrata kosti
i glave kosti.Neke kosti nemaju na oba svoja okrajka tipian zavretak
- glavu ve se zavravaju povrinom koja odgovara mestu
zglobljavanja(gornji kraj fibule ,napr.).Vrat kosti je najosetljivije
mesto za prelom i najei prelomi se odigravaju upravo na toj
lokalizaciji.

111

Slika 10. Kosti

112

Sve kosti u telu su pokrivene specijalnim slojem elija koje
nazivamo periost u kojem se nalaze krvni i limfni sudovi i nervni
zavretci odgovarajuih perifernih nerava.Ispod periosta se nalaze
same kotane elije koje ine spongioznu masu kosti i mesto su
taloenja minerala .U samom centralnom delu kosti nalazi se kotani
kanal koji znaajno poveava statiku i otpornost na kompresiju
kotane mase.Kost,kao i svaki organ u ljudskom telu ,ima veinu
ivotnih ciklusa koje karakteriu ivu eliju- razmnoava se (kod
procesa rasta i nakon preloma ova funkcija je najuoljivija),ishranjuje
,i naravno, ima promet materija -metabolizam.Meutim,osteocit-
osnovna elija kotanog sistema u toku svog biolokog sazrevanja ima
zadatak da u pravilnim linijskim strukturama taloi neorganske
materije ,najee minerale kalcijuma (Ca),Magnezijuma(Mg) i
Fosfora(P).Strukture nataloenih minerala imaju zadatak da
aritektonsku dinamiku strukturu kosti uine izdrljivom na izuzetno
snane sile koje vladaju na telo.Arhitektura kostiju je omoguila da
kost postane jedan od najpoznatijih materijala otpornih na sile
kompresije i trakcije (pritiska i istezanja).Kroz evoluciju,kotani
sistem se toliko razvio da je telu omoguio aktivan uspravan stav
protiv sile zemljine tee,sopstvene telesne mase i sila koje se javljaju
sa ubrzavanjem u kretanju.ak se i u graevinarstvu primenjuju neki
od statikih reenja koju su graditelji prvo videli u arhitekturi oveka
.

Sve kosti zajedno ine kostur oveka koji,prema regionima
tela delimo na:
a. kosti glave
b. kosti trupa
c. kosti gornjih udova i
d. kosti donjih udova
KOSTI GLAVE

Kosti glave pripadaju pljosnatim kostima i zajedno sa kostima
lica ine osnovnu potpornu i zatitnu barijeru najosetljivijem
organskom sistemu CNS.Kosti glave moemo podeliti na kosti

113
lobanje i kosti lica.Kosti lobanje ini dve parne kosti-slepoona kost
( os temporale ) i temena kost (os parietale) i etiri velike neparne
kosti:
1. eona (os frontale)
2. klinasta (os sphenoidale)
3. sitasta (os ethmoidale)
4. potiljana (os occipitale)
Kosti lica ini 15 kostiju od kojih su 6 parnih i 3 neparne.Licem
prominiraju i spolja se mogu napipati nosne kosti (os nasale).jabune
kosti (os zigomatocus),kosti gornje (maxilla) i donje vilice(
mandibula).

KOSTI TRUPA

U kosti trupa spadaju kosti kimenog stuba i kosti grudnog
koa.
Kimeni stub sainjava 33-34 kimena prljena( 7 vratnih,12
grudnih,5 slabinskih,5 krsnih i 4-5 trtinih prljenova).Poslednjih 9-10
kimenih prljenova,radi podrke statikoj ulozi karlice su srasli.Ovo
u mehanikom smislu predstavlja,kod odreenih sportova ,"slabu
taku sistema"(locus minoris resistentiae) i ulozano mesto velikog
broja prenaprezanja u toku odreenog miinog rada(skokovi i
doskoci).Tipino oteenje ovog dela kimenog stuba i optereenosti
muskulature predstavljeno je "sindromom bolnih lea"(syndroma
lumbale) tako estog kod koarkaa i odbojkaa.Inae kimeni
prljenovi spadaju u cevaste - kratke kosti.

Kosti grudnog koa

Kosti grudnog koa sainjavaju kimeni prljenovi sklopljeni u
jedinstvenu tvorevinu nazvanu kimeni stub,rebra i grudna kost.Uloga
kimenog stuba je viestruka.Pored potporne -statike uloge,kimeni
stub svojim krivinama (dve prirodne lordoze i dve prirodne
kifoze),predstavlja svojevrsni amortizer u toku kretanja.Sistem
dvostruke amortizujue opruge sa malenim hrskaviavim jastuiima
izmau prljenova koja olakavaju pokretljivost u svim pravcima,

114
predstavlja svojevrsnu odbranu od mehanikih stresova i naprezanja
celog tela.Zato dvostruke krivine. Pa zamislite da ne postoji vratna
lordoza i grudna kifoza (prva opruga) koliko bi traume proizvele sve
vibracije izazvane odozgo-pokretima glave i teina same glave. Druga
opruga je jo vea i snanija (sainjavaju je lumbalna lordoza i trtina
kifoza) i ona prouzrokuje nakrivljenost cele karlice prema napred),jer
titi od traume koja dolazi odozdo i prouzrokovana je kretanjem po
razliitim povrinama ,razliitom brzinom.
U grudnom predelu kimenog stuba,kimeni prljenovi se sa
svoje bone strane zglobljavaju sa rebrima pravei na taj nain
specifinu tvorevinu,grudni ko.U grudnom kou postoji 12 pari
rebara koji se sa prednje strane (gornjih sedam) zglobljavaju sa
grudnom kosti i tako ceo grudni ko dobija cilindrian
oblik.Zaokruen sistem,kimeni prljen,rebarni lukovi i grudna kost
ine tipian oblik grudnog koa kod svih sisara i u sklopu su opteg
plana grae ove klase.Specifina zakoenost(nategnutost) rebarnih
lukova u odnosu na horizontalnu ravan olakava pokret disanja jer se
nakon udisaja koji je isto miina radnja (dijafragma ili stomani
miii),izdisanje je pasivno potpomognuto silom koja se stvorila
natezanjem rebarnih lukova i njihovom tenjom da se vrate u
prvobitan poloaj.

KOSTI GORNJ I H UDOVA

Gornji udovi kod oveka predstavljaju jedinstvenost u klasi
sisara.Ne po tome to drugi sisari nemaju ovakav par ekstremiteta ve
zbog toga to su oni u toku evolucije potpuno osloboeni
neophodnosti u kretanju i dobili sasvim drugu ivotnu ulogu- organa
za kontakt.CNS preko prstiju ruke ui i spoznaje one kvalitete
materije koje drugim ulima ne moe da spozna.I ne samo to,Ruke su
postale deo tela kojim ovek MENJA MATERIJU i tako utie na
samu planetu,stanite ostale ivotne sisteme.Ruke su postale
ekstremiteti za hvatanje,sa ramenim zglobom koji je jedan od naj
slobodnijih zglobova u telu i sa lakatnim zglobom koji je jedan od
najfiksiranijih zgloboba.Razlog je stvaranje vrste mehanike poluge
za dizanje i premetanje stvari,udaranje i otimanje predmeta i

115
ivotinja. Evolucijom se razvio opti stepen preciznosti ove poluge ali
,kroz specifian sportski trening ,ova se sposobnost moe
nadgraditi.Iako ne mogu da zamene oi i ui,ruke kroz evoluciju
postaju izuzetno razvijen PRODUENI APARAT CNS-a.Podlogu za
ovu tvrdnju nalazimo u izuzetnoj prostornoj zastupljenosti ake i u
senzitivnim i u motornim zonama kore velikog mozga.Pored
stopala,aka je jedini deo tela koji zauzima toliko prostora u kori
velikog mozga.
Kosti gornjih ekstremiteta sainjavaju kosti ramena i kosti
ruke.
Kosti ramena su - kljunjaa (clavicula) i lopatica
(scapula).Zajedno sa nadlaktinom kosti (os humeri) ine rameni
zglob(articualtio glenohumeralis).Kosti ruke ,pored pomenute
nadlaktine kosti ,ine jo i dve podlaktine kosti,bica i laktica (
radius i ulna) i kosti ake .
Nadlaktina kost (humerus) ulazi sa svojim okrajcima
(epikondilusima) u zglobove ramena i lakta.Obe podlaktine kosti se
zglobljavaju sa nadlaktinom kosti u zglobu lakta a sa kostima ruja u
runi zglob.Zato ovek u podlaktici ima dve a u nadlaktici samo
jednu kost.Odgovor je potreba izuzetne pokretljivosti same podlaktice
a sa njom ,naravno,najvanijeg dela ruke ,AKE.Kosti ake smo
podelili na kosti ruja(8) ,kosti doruja(5) i falange prstiju(5).Prvi
prst,palac se nalazi u opoziciji u odnosu na ostala etiri prsta i na taj
nain omoguava precizno i snano hvatanje predmeta.Moete sebi
postaviti pitanje ,zato pet a ne etiri ili tri ili est prstiju.Pogledajte
otisak svojih prstiju na staklu.Koji najmanji broj je potreban da
zatvori krug?(radi hvatanja,naravno).

KOSTI DONJ I H UDOVA

Donji udovi oveka su,nakon oslobaanja gornjih udova od
funkcije kretanja kroz evoluciju preuzeli izuzetno vanu ulogu,statiku
ljudskog tela kako u mirovanju tako i u pokretu. Zato je i stopalo u
motornoj kori velikog mozga zauzelo izuzetno veliki prostor.
Kosti donjih udova predstavljaju karline kosti i kosti noge.

116
Karline kost su dve parne kosti koje pripadaju pljosnatim
kostima i pored hemopoetske uloge imaju izuzetnu ulogu u statisci
ljudskog tela.Finou statike je bilo neophodno kroz evoluciju
omoguiti izmeu ostalog i blagom nagnutou karline kosti u
odnosu na donje ekstremitete sa jedne strane i kimeni stub sa druge
strane.Ovu inklinaciju,ovek je proizveo u nekoliko stotina hiljada
godina evolucije.
Karlinu kost sainjavaju tri kosti:
- bedrena- os coxae
- sedalna- os sacrum
- preponska- os pubis

Ove tri kosti koje se zglobljavaju sa svojim parnajcima ine
celovit kotani masiv koji zglobljava donje ekstremitete sa ostalim
delovima tela u isto vreme predstavljaju prostor u koji se smetaju
urogenitalni organi oveka.
Kosti noge sainjavaju:
a) butna kost (femur)
b) dve kosti potkolenice
- golenjaa- tibia
- lisnjaa- fibula
c) kosti stopala

Sve kosti noge,kao i sve kosti ruke,spadaju u cevaste
kosti.Butna kost je najvea cevasta kost u ljudskom telu,i shodno tome
najtee se lomi.Za prelom butne kosti neophodan je izrazito veliki
momenat sile koji se nalazi uglavnom kod velikih brzina kretanja tela
(saobraaj,skijanje i sl.).Ali , zglobovi noge ( koleno ,kuk i zglob
stopala),predstavljaju slaba mesta i najee povreivana tkiva upravo
zbog izuzetnih veliina sila koje u odreenim sportskim situacijama
trpe.Kao i kod ruke,arhitektura noge ima ista ishodita i razloge
nastajanja.Potkolenica zahteva u svojoj motorici daleko veu
pokretljivost i stoga se zglobne povrine moraju ,udvostruavanjem
zglobnih povrina (dve kosti potkolenice), finije anatomski reiti.Kosti
stopala ,svojom arhitekturom ine svojevrsni dinamiki most- svod
stopala ijim lukom zapoinje prva linija amortizacije traume koju

117
proizvodi bipedalan hod.Sile koje se stvaraju u takama oslonca
stopala na tlo razlau se sloenim razlaganjem vektora preko kolenog
zgloba,kuka,slabinskih i cervikalnih krivina ,tako da u normalnom
hodu,glava i ne osea potrese koje neravnomernost i dinamika hoda
izazivaju u toku kretanja.U trenutcima izraenog delovanja sila
(tranje,skakanje) uglovi koje sklapaju pomenuti zglobovi se poveaju
do odreenih fiziolokih granica u kojima je amortizaciaj potresa
optimalna.
Kosti stopala ine kratke cevaste kosti noja,donoja(5) i prsti
noge(5).

Fizioloki i razvojni podaci :

Kost je organ u ljudskom organizmu koji ima viestruku
namenu. Na prvom mestu to je potporna uloga, jer kotani sistem
omoguava ljudskom organizmu da bude pokretna celina. Ne manje
bitna uloga kostiju je zatitna uloga, jer vrstina grudnog koa i
kostiju lobanje i lica neposredno moe da sprei povredjivanje vitalnih
organa i sistema . Na kraju, pored gore navedenih , u pojedinim
delovima kotanog sistema, zapravo u delu koji ine pljosnate kosti,
dolazi do procesa proizvodnje pojedinih vrsta krvnih zrnaca kako
crvenih tako i belih to je od izuzetnog znaaja za ceo organizam. Ovu
ulogu nazivamo hemopoetska uloga kostiju.

Kotani sistem se razvija od spoljanjeg klicinog lista-
ektoderma i u intrauterinom periodu sastavljen je od vezivnog i
hrskaviavog tkiva koji poetkom treeg meseca zapoinju sa
okotavanjem. Postoje dva naina okotavanja u zavisnosti koje tkivo
okotava. Okotavanje vezivnog tkiva naziva se endesmalno
okotavanje i ovako okotavaju kosti lobanje i lica. Okotavanje
hrskaviavog tkiva nazivamo enhondralno okotavanje i ovako
okotava najvei broj kostiju skeleta. Mesta na kojima se pojavljuje
proces osifikacije zovu se osifikacione take. Budui da se redosled
pojavljivanja osifikacionih taaka razlikuje, postoji i mogunost
praenja ovog procesa i odredjivanja starosti ploda i deteta pomou

118
ultrazvuka i rendgena.

Rastenje kostiju u duinu odvija se osteogenom aktivnou
spojnih rskavica izmedju tela (dijafize) i glave kosti (epifize) . Oko
23-25 godine u svim kostima tela se spoje epifiza i dijafiza te prestaje
dalji rast. Pomou rendgen snimaka kostiju ruja i dugih kostiju
ekstremiteta, mogue je ustanoviti da li je zavren rast kostiju, to se
veoma esto ini u pojedinim sportovima gde je, u selektivnom
modelu, neophodna velika visina sportiste. Pored rasta u duinu , rast
kostiju se odvija i u irinu aktivnou periosta koji svojom
unutranjom stranom stvara kost Rast i razvoj kotanog sistema
podrazumeva i procese ugradnje minerala, naroito kalcijuma(Ca) i
fosfora(P), koji gradju kosti ine izuzetno vrstom. Rast kostiju je
veoma intenzivan proces . Dokaz za to je podatak da se u toku
kompletnog perioda rasta sama TM organizma povea za 21 put dok
se masa kostiju povea za 27 puta.
Odredjen broj faktora, kako spoljanjih tako i unutranjih,
utie na razvoj i rast kostiju ali je ,od svih organskih sistema,kotani
najbolje genetski determinisan.
Od unutranjih , najbitniji je svakako nasledje. Pored njega ,
veoma bitnu ulogu igraju i humoralni faktori gde od funkcionnisanja
pojedinih lezda sa unutranjim luenjem zavisi veliina i tempo
razvoja kostiju. Tako nedovoljno luenje somatotropnog
hormona(STH) iz prednjeg renja hipofize (adenohipofize) dovodi do
zaustavljanja procesa enhondralnog okotavanja i shodno tome do
smanjenja rasta. Od vremena poetka patolokog procesa na hipofizi
ili u njenoj okolini (tumor), zavisi da li e se i u kojoj meri razviti
patuljasti rast. Slinu kliniku sliku daje i smanjenje funkcije
tireoidne lezde. S druge strane, predpubertetna kastracija (evnusi) i
pojaana aktivnost prednjeg renja hipofize dovodi do pojave
pojaanog procesa rasta kako dugih (enhondralno okotavanje) tako i
pljosnatih (endesmalno) okotavanje kostiju to se ogleda u klinikoj
slici gigantizma sa akromegalijom.Pored ovih i paratireoidna lezda,
ija je funkcija da regulie metabolizam Ca i P, ima veoma bitnu
ulogu u procesima okotavanja.

119

Pored navedenih unutranjih ,postoje i spoljanji faktori koji mogu
uticati na proces okotavanja. To su u prvom redu ishrana i
mehaniki faktori. Pravilna zastupljenost svih bitnih hranljivih
elemenata u ishrani i redovan energetski bilans dovode do normalnog
procesa okotavanja. Hronino gladovanje u periodima rasta i razvoja
organizma dovodi do zastoja ili poremeaja (rahitis) u rastu kostiju.
Naroito je vano istai da nedostatak pojedinih vitamina u ishrani
moe poremetiti osetljive odnose regulacije rasta kostiju a naroito
nedostatak vitamina D. Za aktivaciju procesa korienja vitamina D
neophodno je izlaganje tela dejstvu sunevih zraka zbog ega se
savetuje deci u razvoju da se u letnjim periodima sunaju.
Od mehanikih faktora, u osteogenezi su naroito znaajni
dejstvo sile istezanja i sile pritiska od kojih zavisi arhitektura
pojedinih kostiju. Mehanike sile koncentriu svoje dejstvo na
pojedine take kostiju u zavisnosti od statike i na taj nain
omoguavaju kostima da se, adaptacijom na spoljanji nadraaj,
razvije kvalitetna odgovarajua arhitektura. Medjutim, veoma je bitno
da se u odredjenim vulnerabilnim periodima, kada dolazi do
pojaanog rasta ,vodi rauna da ne dodje do preteranog dejstva sila
pritiska na kosti i pojave patolokih krivina u kostima , menjanja
pozicije taaka na koje dejstvuju mehanike sile i shodno tome ,
daljeg pogoranja procesa krivljenja. O ovom momentu naroito treba
da vode rauna profesori fizikog vaspitanja i treneri mlaih sportskih
urasta kada vre programiranje nastave fizikog vaspitanja razredima
iji su uenici u pubertetu ili sportistima istog doba. Pravilnim
rasporedom vebi istezanja i doziranjem miinog rada na asu,dobar
nastavnik- trener e izbei moguu pojavu komplikacija u razvoju
svoje dece a delovae i preventivno na spreavanju njihove eventualne
pojave.
Sam miini rad umerenog inteziteta ima trofinu(podsticajnu) ulogu
na rast i razvoj kostiju i procese okotavanja. Naunici su dokazali da
kosti onih ekstremiteta koji su izloeni pojaanoj aktivnosti imaju i
veu duinu i debljinu. Kuraenkov je dokazao, kod sportista bacaa,
da su njihove kosti u zavisnosti od duine sportskog staa, deblje.
Ova zapaanja su potvrdjena i ispitivanjima kostiju ruke kod tenisera,

120
gde je pronadjena znatna asimetrija kako u duini (1-1. 5 cm) tako i u
irini kostiju.Veoma je bitno za trenere mladjih selekcija da znaju da
pravilan rast kostiju zavisi od uravnoteenog odnosa perioda treninga i
perioda oporavka mladih sportista. Potrebno je da period odmora
preovladava nad periodima napora da bi se procesi rasta odvijali
normalno.
U toku razvoja kostura moemo registrovati niz promena koje se
nadovezuju jedna na drugu i ine sloen proces definitivnog
osposobljavanja kotanog sistema za svoje funkcije.
Tako, kod rodjenja, kimeni stub novorodjeneta je potpuno
ravan. Onog momenta kada novorodjene krene da podie glavu,
dolazi do pojave fiziolokih krivina na vratnom i grudnom delu kao
odgovor na potrebu da se ovaj pokret glave amortizuje i statiki
podri. Tako se javljaju cervikalna (vratna) lordoza i torakalna,
kompenzatorna kifoza. Od momenta kada dete prvi put sedne, proces
funkcionalne i anatomske podrke ovom pokretu je pojava lumbalne
lordoze koja e se odravati i kod malog deteta zbog slabe slabinske i
trbune muskulature.Sa pojavom prvih koraka i perioda stajanja,
kimeni stub je pripremljen za ovaj statiki momenat i ispravljanjem
dotadanjeg kosog poloaja karlice stvaraju se svi uslovi da dete
zauzme uspravan poloaj. Kod uspravnog poloaja koji nazivamo
leernim stojeim stavom, statiki momenat je reen tako da LINIJA
TEITA TELA spaja sredinu uha, sredinu ramenog zgloba i zglob
kuka, prolazi spojem prednje i srednje treine zgloba kolena i zavrava
se na 4-5cm ispred osovine skonog zgloba. Gore pomenute fizioloke
krivine,cervikalna i lumbalna lordoza i torakalna kifoza ,imaju svoje
odredjene granice do kojih smeju ii.Od zamiljene vertikalne linije
koja dodiruje najispupenije delove tela sa zadnje strane, vratna
lordoza ne sme prelaziti 3.5cm,lumbalna lordoza 4.5cm. Ukoliko su
ove mere izraenije to znai da je dolo do deformacije kimenog
stuba. Veoma bitno za profesore fizikog vaspitanja je, da
svakodnevno ,na svojim asovima, vre inspekciju dranja tela svojih
uenika. Da bi to mogli kvalitetno da urade moraju da znaju ta
podrazumeva pojam "dobro dranje"tela. Pod ovim podrazumevamo
uspravan poloaj glave bez nagiba, oba ramena na istoj ravni, gornji
deo prednje strane grudnog koa lako prominira u odnosu na stomak,

121
lopatice podjednako udaljene od kimenog stuba i pripijene uz grudni
ko, kimeni stub sa odgovarajuim fiziolokim krivinama, ruke
oputene niz telo grade sa bonim delom grudnog koa i karlice
ravnostran trougao. Pri tome, tri ose-glave trupa i nogu, slivaju se u
jednu pravu liniju-osu tela.Istraivanja u Beogradu pokazuju enormno
poveanje broja dece sa loim dranjem tela i to je jo gore, sa
deformitetima pojedinih delova kimenog stuba.
Postoje tri najvulnerabilnija perioda (najosetljivija) rasta deteta
kada se najee pojavljuju deformiteti. To su:
-prva godina ivota (doba uspravljanja deteta o kome smo
napred govorili),
-sedma godina ivota kada dete polazi u kolu i naglo menja
nain ivota poveavajui broj sati sedenja na utrb igre,
-doba puberteta kada se naglo ubrzavaju procesi rastenja i
mogunost krivljenja znatno poveava.

ZUBI

Prvi zubi , mlenjaci , pojavljuju se kod odojeta obino
izmedju 5-8 meseca starosti, to kod velikog broja majki, zbog
povredjivanja dojki, dovodi do prekidanja sa dojenjem. Prvo se
pojavljuju donji srednji sekutii da bi do kraja prve godine izbili svi
sekutii (ima ih 8) . Kasnije izbijaju prvi premolari (mleni kutnjaci) ,
zatim onjaci i drugi premolari, tako da do tree godine izraste svih 20
mlenih zuba. Poetak druge denticije sepo pravilu poklapa sa
polaskom deteta u kolu (6-7 god) . Prvo se pojavljuju prvi kutnjaci
(molari) nakon ega zapoinje proces zamene mlenih zuba sa stalnim
i to obino onim redosledom kojim su i nicali. Pogrean je stav
roditelja da ne postoji potreba za redovnom higijenom i
stomatolokom negom mlenih zuba. Dokazano je da prerano
pokvareni i nenegovani mlenjaci mogu da utiu na kvarenje stalnih
zuba koji se nalaze iznad njih u vilici. Tako se moe desiti da u toku
procesa zamene zuba na mesto mlenjaka izraste ve pokvaren stalni
zub to pretstavlja arite(fokus) iz kojeg se u daljem ivotu mogu
neprimetno a podmuklo javljati razne infekcije. Ovo postojanje
arita naroito je opasno kod sportista jer je promet materija zbog

122
poveane cirkulacije krvi kod njih viestruko povean nego kod
obinih ljudi, pa je i mogunost irenja bakterija iz ovakvih arita
jako potencirana. Uloga profesora fizikog vaspitanja i trenera u
sportskim klubovima je, da u saradnji sa sportskim ili kolskim
lekarom, vode stalnu borbu protiv postojanja ovakvih arita kod
omladine i na taj nain preduprede niz bolesti i pojavu
navodno"neobjanjivih" povreda miia i zglobova kod svojih
uenika. Lekarska praksa je pokazala da jedan odredjen broj povreda
miia i zglobova kod sportista u vrhuncu forme moe biti pripisan
postojanju nekog od fokusa u organizmu, a najei fokus je pokvaren
zub.

2. ZGLOBOVI

Pokretljivost ljudskog tela u svim moguim
pravcima,sposobnost da sa celim telom ili sa samo odreenim
njegovim delovima dohvati bilo koju taku neposrednog okruenja u
zajednici sa miinom kontrakcijom, omoguavaju zglobovi.Ali,ma
koliko ova konstatacija o njihovoj ulozi bila afirmativna,sa druge
strane,zglobovi predstavljaju i mesta tela gde se SPREAVAJU
prevelike ekskurzije odreenih delova tela u odnosu na samo telo
,kako emo neto kasnije videti,i fiksiraju delovi tela radi poveanja -
produenja poluge.Tako se humana lokomocija - slobodno kretanje u
prostoru,moe opisati kao OGRANIENA SLOBODA i veoma
podsea na pojam blizak svima nama - demokratija.Dakle ,ljudsko
telo je prema pokretu i slobodno i sputano,sve u odreenim
harmoninim granicama i individualno doziranim opsezima.Kada se
ove granice preu,nastaje povreda ili oteenje tkiva zgloba.Zglobovi
u ljudskom telu,pored omoguavanja opsega pokreta to bi smo mogli
da poistovetimo sa kvantitetom,obezbeuju i kvalitet pokreta jer
osnovnu postavku kretanja ljudskog tela, POLUGU ,delei je na vie
segmenata,osposobljavaju i za fine i kompleksne motorne radnje koje
su ZAJEDNICA vie pokreta i miinih kontrakcija u istom
trenutku.Na primeru ruke koja se isprui da dohvati slatko na vrhu
ormana(jednu od najkomplikovanijih motornih radnji detinjstva)

123
moemo videti svu kompleksnost potrebnih poluga koje telo ,za
zadatu radnju ,uspostavi u prostoru.
Od oslonca na prstima neke klimave stolice do fiksiranih
zglobova stopala,kolena i kuka,istegnutih svih meuprljenskih
zglobova sa blagim otklonom (deklinacijom) kimenog stuba u
suprotnom pravcu od isprune ruke, sklopljenje-fiksirane poluge
imaju samo jedan cilj,omoguiti ruci da dohvati vrhovima prstiju
teglu,ugura je u aku i bezbedno ,(po mogustvu bez padanja) spusti
na zemlju.Ukoliko se ceo proces zavri padanjem tegle,nije krivo
ljudsko telo ve stolica koja je prekrila ZAJENIKU fiksacionu
ulogu sa svim zatvorenim zglobovima tela i napravila novi zglob-
prostor izmeu stopala i njene povrine prelomivi do tada jedinstvenu
polugu na jo jednom mestu ,naalost veoma opasnom.Taj pokret iz
detinjstva ,ionako dobro uveban,treneri u koarci ponovo uvebavaju
prilikom zakucavanja koa sa jednom rukom,(poneki kriom jedno
vreme koriste stolicu).Na kraju trenanog procesa imamo
OSLOBOEN POKRET,(zakucavanje bez stolice).
Zglobovi se uobiajeno dele na pokrete i nepokretne.I dok
smo o pokretnima dali irok uvod,o nepokretnima moemo rei da su
mesta pripajanja pljosnatih kostiju i vie predstavljaju demarkacionu
liniju razvoja jedne kosti sa drugom.Ovo je najuoljivije na kostima
glave ,koje ,u harmonizovanom razvoju,ine veoma komplikovan
oblik za bioloki materijal - sferu.Sfera se ne moe postii razvojem i
rastom samo jedne kosti jer bi to pedstavljalo prevelik problem i za
materijal(kost) i za bioloku matricu- genetski kod .Stoga je prisutno
reenje najekonominije za sisare.Vie kostiju ,do demarkacione linije
razvije svoju povrinu i svoj deo sfere a sve zajedno,zokrue
kompletnu sferu koja postaje sklonite za najosetljiviji organ- mozak.
Sve pokretne zglobove karakteriu tri osnovna i dva pomona
biomehanika dela.Osnovne biomehanike komponente zgloba su;
a. zglobna povrina
b. zglobna upljina i
c. zglobna aura sa aparatom za podmazivanje.
Izgled svakog pokretnog zgloba ,u funkcionalnom smislu,zbog gore
navedenih karakteristika,moe se opisati ovako.

124
Zglobne povrine su najee organizovane kao
komplementarni par povrina od kojih je jedna u obliku glavice a
druga u obliku udubljenja u koje glavica ulazi.Izmeu njih se nalazi
zglobna upljina,prostor u kome se odvija pokret klizanjem u
odreenim,za svaki zglob dobro definisanim pravcima.Ova povrina
se stalno podmazuje sluzavom tenou koju neprestano proizvodi
zglobna aura-opna koja okruuje i zatvara u anatomskom smislu
zglob.Zglobna aura ima dva sloja,spoljanji i unutranji od kojih
,ovaj unutranji sloj ima ulogu proizvoaa tenosti za
podmazivanje.Njegova upala predstavlja problem u funkcionisanju
zgloba i karakterie se bolom i otekom , povienom temperaturom i
ogranienom pokretljivou (dakle,sva etiri znaka upale su tu).U
biomehanikom smislu,sasvim je logian zakljuak da osetljivost na
povreivanje jednog zgloba zavisi od veliine njegove zglobne
povrine,snage kapsule i aktivnih(ligamenti) i pasivnih(miii)
stabilizatora.Ali i teina povrede zavisi od istih faktora- ali u
obrnutom smislu.Tako proizilazi da se najee povreuju mali
zglobovi (prsti) a najtee veliki (koleno i kuk).
Pomoni biomehaniki delovi zgloba su:
- ligamenti
- zglobne ploice (koleni zglob)
- zglobni kolutovi (kimeni prljenovi iskljuivo)
Ligamenti su vrste trake vezivnog tkiva kojo ojaavaju sam
zglob sa spoljanje strane aure i ,u zajednici sa pravcem delovanja
miinih sila ,osiguravaju preciznost pokreta.
Zglobne ploice ,meniscusi,su anatomska karakteristika kolenog
zgloba i nastali su iz preke potrebe da se krertanje glavica donjeg
okrajka femura u zglobnoj upljini koja i ne postoji uini preciznijim i
manje traumatinim i donekle imitira plitka zglobna upljina.Zglobovi
u prostoru i omoguavaju ali i sputavaju(usmeravaju) pokret.Da bi
smo izmerili veliinu tog omoguavanja ili sputavanja pokreta,morali
smo prvo precizno da isparceliemo prostor u kome ljudsko telo
izvodi pokrete ,kree se..Zbog toga su osmiljene ravni i linije i
smeteno telo u njih kao i pravci delovanja sila prilikom pokreta.

PROSTOR

125

Prostor u kome se ljudsko telo nalazi je
trodimenzionalan.Ogranien je stoga sa TRI ravni,horizontalnom
,sagitalnom i frontalnom .Ravni izmeu sebe zaklapaju ugao od 90
stepeni i za osnovnu -horizontalnu ravan se podrazumeva da sa
zamljinom povrinom zaklapa ugao od 180 stepeni (dakle paralelna je
sa njom).
Mesta gde se ravni u prostoru presecaju nazvali smo OSAMA
;Tako postoje tri ose vertikalna,sagitalna i transverzalna osa.
Pokreti zglobova u odreenim ravnima imaju svoje nazive kao
i pokreti u odnosu na osu samog tela ili ekstremiteta koji se
kree.Osnovni pokreti u jednom zglobu mogu biti:
1. pokret otvaranja zgloba odmicanjem krakova =
EKSTENZIJA
2. pokret zatvaranja zgloba primicanjem krakova=
FLEKSIJA
3. pokret uvrtanja jednog kraka prema osi ekstremiteta =
ROTACIJA
- spoljanja rotacija ( kod ake je to SUPINACIJA)
- unutranja rotacija(kod ake je to PRONACIJA)
Slika 11.Prostor prikazan ispresecanim

126
Naravno ,postoje kombinacije nekih od osnovnih pokreta
(fleksija sa rotacijom i sl.).U odnosu na telo,poluge koje su
predstavljene ekstremitetima imaju svoje tipine pokrete od kojih bi
izdvojili dava;
a> odvoenje ekstremiteta ( abdukcija)
b> privoenje ekstremiteta (addukcija)
Zglobove smo prema lokalizaciji podelili na;
- zglobove glave ,
- zglobove trupa,
- zglobove gornjih i
- zglobove donjih ekstremiteta.
Za potrebe ove publikacije prikazaemo funkcionalnu anatomiju
samo etri zgloba koji prema lokalizaciji pripadaju ekstremitetima.To
su zglob ramena ,zglob lakta,zglob kolena i zglob stopala.Za ostale
zglobove ,itaoca upuujemao na dopunsku literaturu.

ZGLOB RAMENA(articulatio humeri)

Zglob ramena je NAJSLOBODNIJI zglob u celom ljudskom
telu.Slobodu je dopustila evolucija koja je gornjim ekstremitetima
namenila i ulogu hranioca i ulogu branioca i ulogu prijatelja ,pa ako
ba hoete,i ulogu ljubavnika.Ovako kompleksan sistem
funkcionisanja zahtevao je gotovo neogranienu slobodu,koja je ,za
uzvrat,postala i najei uzrok problema -povreivanja.
U anatomskom smislu,zglob ramena sainjavaju glavica
humerusa(caput humeri) i plitka aina jama lopatice -cavitas
glenoidalis.Kako je sama zglobna aica orijentisana prema
napred,navie i upolje,to se svi pokreti ruke odvijaju u VIDNOM
POLJU to je izuzetno vano za funkcije ovog ekstremiteta.Ovako
nedovoljno anatomski fiksiran zglobni prostor stabilizuje se nizom
ligamenata i miia iz okolnog regiona.Od ligamenata stabilizatora
izdvajamo tri:

1. Ligamentum coracohumerale

127
2. Ligamenta glenohumerale (ima ih tri)
3. ligamenta transverzum humeri

Sam rameni zglob poseduje i krov zgloba predstavljen
klinastim nastavkom lopatice (procesus coracoideus) i akromionom.
Miii stabilizatori ramenog zgloba su :

1. musculus supraspinatus (gornju stranu0)
2. musculus infraspinatus i m.teres minor (zadnju stranu)
3. musculus subscapularis prednju stranu
4. muskulus deltoideus (sve tri strane)

Svi gore pomenuti miii predstavljaju ROTATORNU
MANETNU ramena i omoguuju pokrete abdukcije i spoljanje
rotacije ruke.
Osnovni pokreti u zglobu ramena su:
- abdukcija- oko 96 st.
- addukcija-
- fleksija- oko 120st.
- ekstenzija- oko 35 st.
- unutranja i
- spoljanja rotacija
- cirkumdukcija (klizanjem lopatice omoguava se
kruno kretanje ruke)
Ovako bogat splet pokreta ne poseuje vie ni jedan zglob.

ZGLOB LAKTA- articulatio cubiti

Zglob lakta u stvari predstavljaju TRI zgloba koje obrazuju
meusobnim zglobljavanjem tri kosti ruke;nadlaktica(humerus),bica
(radius) i laktica (ulna).
Stoga ovaj zglob vie lii na arku ( mesto za zakljuavanje
sila) nego na leaj (mesto za proklizavanje sila ) koji smo imali u
ramenu.Otuda i stroga fiksaciona uloga samog zgloba predstavlja i
razlog estog povreivanja.Meutim ,budui da je sam zglob i
anatomski i pomou stabilizatora jako dobro fiksiran,daleko ee su

128
povrede tipa hroninog prenaprezanja mekih tkiva (stabilizatora) nego
vrstih tkiva.
Stabilizatori kolena su,pored zglobne aure i ligamenti;
lig.colaterale ulnare i lig.colaterale radiale.
Zglob lakta kod dece nije tako stabilan kao kod odraslih to je
esti uzrok povreivanja.Pokreti u zglobu lakta su:
a. Fleksija (obezbeuju je m.brahchialis i m.bicps brachi i
m.brachioradialis.
b. Ekstenzija( m.triceps bracchi i anconeus)

Sam zglob lakta se nalazi u blagoj anatomskoj fleksiji zbog ugla koje
zaklapaju podlaktica i nadlaktica.Ovaj ugao (oko 170 stepeni) sa
nazina NOSEI UGAO

ZGLOB KOLENA-articulatio genus

Zglob kolena je jedan od najzaposlenijih zglobova ljudskog
tela u toku kretanja.Ako je kretanje poveanog i obima i intenziteta,sa
sloenim oblicima kao to su skokovi i udarci,zaletanja i koenja kao
to to sreemo u sportu,onda zglob kolena predstavlja najugroenije
mesto na telu. Sile koje trpe odreeni stabilizatori i ligamentarni
aparat kolena prelaze po veliine sve sile koje se javljaju u ostalim
zglobovima.Ovo je produkt i veliine i snage kontrakcija miia
nadkolenice (quadriceps femoris) i momenta sila koje se razlau
upravo u zglobu kolena..
Zglob kolena je sloen zglob koji povezuje;
- donji okrajak butne kosti(femur)i to sa dva svoja
konveksna nastavka (epikondilus lateralis i epicondililus
medialis),
- gornji okrajak golenjae(tibia) sa dve svoje konkavne
povrine
- i aicu(patella).
Nesklad izmeu nastavaka butne kosti i zglobnih povrina tibie
ublaavaju fibrozno-hrskaviavi umeci -meniscusi.Ima ih naravno dva
- koliko i zglobnih povrina i prema poloaju u odnosu na osu kolena
delimo ih na spoljanji (meniscus lateralis ) i unutranji( meniscus

129
medialis).Spoljanji je u obliku slova O a unurtanji u obliku slova
C.Meniskusi obezbeuju stabilnost zgloba i funkcionalnost pri
proklizavanju .Ponaaju se kao amortizujui diskovi.Veoma esto se u
sportu povreuju (vidi poglavlje o sportskoj traumi).
Aktivni stabilizatori kolena su ligamenti i mogu biti podeljeni
na unutranje i spoljanje .U unutranje stabilizatore ubrajamo
lig.transverzum genus koji povezuje prednje delove meniskusa i lig.
crutiata genus- ukrtene veze kolena kojih ima dva para -prednje i
zadnje ukrtene veze.Njihova uloga je da spreavaju ekskurzije
potkolenice u odnosu na osu kolenog zloba u pravcu NAPRED-
NAZAD.
U spoljanje stabilizatore ubrajamo lig.collaterale
fibulare(spoljanja) i lig.collaterale tibiale (unutranja) koji
spreavaju BONE ekskurzije kolenog zgloba.
U zglobu kolena se odvijaju sledei pokreti;
- Fleksija (oko 140-150 stepeni)
- ekstenzija
- spoljanja i ( oko 20 stepeni)
- unutranja rotacija( oko 5 stepeni)

ZGLOBOVI STOPALA-articulationes pedis

Zglob stopala je evolucijom pretrpeo najznaajnije aatomske
promene kod oveka u odnosu na sve ostale sisare.U motorikom
smislu,osnovna uloga stopala je stvaranje oslonca oveijek tela pri
stajanju i kretanju.Proces evolucije je zapoet onog trenutka kada se
ovek odrekao pomoi gornjih ekstremiteta pri kretanju.Motorna i
senzitivna kora mozga je stoga izuzetno prostorno bogata zonama
koje su odreene za kontrolu funkcionisanja stopala.Iako se u
anatomskom smislu izdvajaju dve osnovne grupe zglobova
stopala,sasvim je izvesno da se CELO stopalo moe tretirati kao NIZ
KINETIKI POVEZANIH zglobova ihja je osnovna uloga
razlaganje momenta sila koje dejstvuju na donji svod stopala ,njihova
nalitika i proraunavanje poloaja tela u prostoru na osnovu trenutnog
poremeaja teita.ovek je izradio motorne stereotipe pomou kojih i
stajanje i kretanje moe da obavlja i samo sa jednim -parcijalnim

130
delom stopala(hod na prstima ili hod na samoj peti).Naravno,bez
analitikih centara u kori velikog mozga i malog mozga,ovo ne bi bilo
mogue.Meutim,primer hoda PRSTI PETA namerno je dat jer je
eklatantan primer nezgrapnog pokretanja tela.Upravo zbog toga
postoji itav niz zglobova umetnut izmeu prstiju i pete koji
,postepenoim prenoenjem teita i kontakta sa podlogom
,omoguavaju ne samo skladno hodanje ve i tranje ,skakanje i ostale
oblike bipedalnog kretanja.
Anatomski ,dve osnovne grupe zglobova prave stopalo;
1. zglob kostiju potkolenice sa stopalom(articulatio talocruralis)-
gornji skoni zglob
2. meusobni zglobovi kosti stopala kojih ima 10 .Izdvojiemo
samo dva - donji skoni zglob(art.talocalcaneonavicularis) i
art.subtalaris koje razdvaja kanal nozja (sinus tarsi).

ARTI CULATI O TALOCRURALI S

U sportskoj traumi daleko najee povreivan zglob(ako
izuzmemo povrede prstiju ruke).Predstavlja spoj donjih okrajaka tibie
i fibule sa skonom kosti stopala (talus).Odmah ispod njega se nalazi
prostor donjeg skonog zgloba sa svojim ligamentarnim
aparatom.Aktivni stabilizatori skonog zgloba su;
sa unutranje strane lig.deltoideum
sa spoljanje strane lig talofibulare( anterius i posterius)
sa zadnje strane lig,calcaneofibulare
Najee se povreuje lig talofibulare koji je veoma snaan
.Ovo je i uzrok este zajednike povrede koja nastaje zbog gracilnosti
fibule -avulzioni prelomi (u vidu otkidanja donjeg okrajka fibule).
U gornjem skonom zglobu se odvijaju sledei pokreti;
- dorzalna i plantarna fleksija
- minimalna abdukcija i addukcija (u fazi plantarne fleksije)

6. 2. RAZVOJ MIINOG SISTEMA


131
Oduvek su istraivanja miinog sistema kod oveka
predstavljala posebno interesantno polje za izuavanje, a kao plod sve
veeg broja istraivakih radova donekle su se promenile i neke ve
uvreene predstave o ovom sistemu. U fizikoj kulturi, a naroito u
sportu kao jednom od ekskluzivnih njenih delova, poslednja
istraivanja sprovedena nad miinim sistemima koji su bili
podvrgnuti nekim od doping supstanci, naroito supstancama iz grupe
anabolika, donela su nova, unekoliko izmenjena saznanja o njegovoj
morfologiji , fiziolokim zbivanjima u toku rada i krajnjim efektima
samog rada.

Medjutim, neke se stvari nisu izmenile a odnose se na
ulogu,morfoloku grau ,funkcionisanje i sam tok razvoja miinog
sistema.
Uloga miia u telu je pokretaka-miii svojom kontrakcijom
pokreu poluge (kosti),preko zglobnih povrina u prostoru.Na taj
nain se obezbeuje osnovna motorna jedinica- pokret.Sloeni oblici
sinhronizacije pokreta mogu predstavljati kretanje
,hvatanje,obraivanje materije i sl.Najsloeniji pokreti su uvek
kombinacija ravnotee ,statike (miini tonus) i precizno
koordinisane dinamike sila.Za ovako sloen proces potrebna je i
veoma dobra saradnja svih ula ,poev od proprioceptivnih do ula
vida i ravnotee sa viim centrima u motornoj zoni kore velikog
mozga i malog mozga.
U ljudskom telu razlikujemo tri osnovna tipa miia;
poprenoprugasti ( ili skeletni)
glatki
srani mii
Osnovna jedinica svih miia je miina elija -
miofibrilaUdruivanjem vie miofibrila nastaje miino
vlakno.Miino vlakno je dugako kod poprenoprugastih miia od
2-15 cm a debelo do 100 mikrona.Spoljanost miinog vlakna
predstavljena je miinom opnom ili ovojnicom.Vie miinih vlakana
obrazuju miini snop, a vie miinih snopova obrazuju jedan ceo
mii.Inervaciju poprenoprugaste muskulature,znai kontrolu

132
kontrakcija ,njihovu snagu i uestalost regulie CNS i pod punom
kontrolom su ljudske volje.
Za razliku od poprenoprugastih miia,glatki miii se sastoje
od elija vretenastog oblika veliine do 200 mikrona i nalaze se u
sastavu upljina organa i krvnih sudova .Njihovu funkciju regulie
autonomni nervni sistem-vegetativni nervni sistem i ne nalaze se pod
uplivom voljnih radnji.
Srani mii je izdvojen iz grupe zbog karakteristinog tipa
grae i specifine organizacije.Po grai ,srani mii je sastavljen od
kratkih poprenoprugastih miinih vlakana koji se na krajevima
spajaju ne u miini snop ve u miinu mreu.Takoe,srani mii
poseduje sopstven automatizovan sistem za generaciju nervnih
impulsa i sopstven sprovodni aparat koga,samo u odreenim
momentima, podrava vegetativni auronomni nervni sistem.
U ovoj ediciji najvie prostora e biti posveeno skeletnom
miiu i njegovoj ulozi u lokomociji.
Svaki skeletni mii poseduje mesnati deo -telo miia i
vezivni deo -tetive pomou kojih se pripaja na kostima.Ukupnu
anatomsku sliku jednog miia upotpunjava jo i velika koliina
krvnih sudova,nerava i vezivnog tkiva.
Prema lokalizaciji,miie delimo na;
1. miie glave( miii mimike i miii vakanja)
2. miie trupa (miie lea,trbuha i grudi)
3. miie ekstremiteta
- gornjih ( remene,nadlaktne,podlaktne i miii ake)
- donjih ( bedrene ,butne ,potkolenine i miie stopala)
Od svih gore nabrojanih miinih grupa izdvojiemo samo
najznaajnije za glavne miine poluge u odravanju uspravnog stava
tela i njegovog kretanja.

Uspravan stav tela oveka omoguavaju ,zajednikim
delovanjem ,miii opruai(exstensori)
- glave(m trapezius),
- kimenog stuba (m erector trunci),
- karlice(m.gluteus maximus) ,
- zadnje loe buta( m.biceps femoris) i

133
- potkolenice (m triceps surae).
Pokret hodanja i tranja omoguuju naizmeninim
smenjivanjem u kontrakcijama miii zadnje polovine tela (vidi
uspravan stav tela) i miii prednje polovine tela (fleksori).Tako u
naizmeninom (repetitivnom) pokretanju tela kroz prostor jedna
miina grupa predstavlja generatore pokreta i nazivamo ih
agonisti(sinergisti) a druga miina skupina predstavlja koione
mehanizme pokreta i nazivamo ih anatagonisti.U kretanju tela
uestvuju manjim delom fleksori glave (m.sternocleidomastoideus),a
veim delom ;
- pregibai trupa-( pravi trbuni miii-mm.recti
abdominis),
- fleksori u zglobu kuka(m.quadriceps femoris )koji je u
isto vreme i ekstenzor kolena preko ligamentuma
patelae) i fleksori u zglobu kolena kao i
- fleksori u zglobu lolena (m.biceps femoris)
- m.triceps surae - troglavi mii lista kao ekstenzor u
zglobu stopala preko Ahilove tetive.
- prednji golenjani mii(m.tibialis anterior) kao glavni
fleksor stopala
- miii svoda stopala
Pri tome treba imati u vidu da je odnos agonista i antagonista
usklaen na nivou bez vidljivih kodljivih posledica po poloaj tela u
prostoru.Humana lokomocija je skladan biomehaniki proces nastao
dugotrajnom evolucijom.
Pri tranju,pokretima nogu se ,u kontraritmu, pridruuju
zamasi ruke (leva ruka desna noga) ime se kontrolie pravac kretanja
i odrava ravnotea u toku kretanja.U najveoj brzini kretanja
ljudskog tela nisu mogue nagle promene pravca bez koenja a da se
pri tome ne rizikuje pad.Da bi se pravac kretanja menjao po
elji,brzina kretanja moe najvie da bude do 75% od maksimalne.

Pokreti hvatanja-ili pokreti ruke,obezbeeni su skladnim
delovanjem miia ruke u prvom redu miia ramena od kojih
izdvajamo deltoidni mii (m.deltoideus) i miie lopatice zaduene
za podizanje i rotaciju cele ruke u zglobu ramena.Pokret ruke dalje

134
zavisi od fleksora i ekstenzora podlaktice koji su smeteni u
nadlaktici.To su sa prednje strane dvoglavi mii nadlaktice (m.
biceps brachi) zaduen za fleksiju podlaktice a sa zadnje strane
troglavi mii nadlaktice (m.triceps brachi) zaduen za ekstenziju
iste.Pokrete ake i prstiju omoguuju pregibai i opruai ake koji
su dobili nazive prema pokretu koji obezbeuju( napr.extenzor pollicis
longum- dugi oprua palca) ili prema samom prstu koji dre pod
kontrolom numerikom oznakom broja prsta.

MEHANIKA MIINOG RADA

Aktivni deo lokomotornog aparata - mii svojim
kontrakcijama skrauje poluge izmeu zglobova oko kojih je lociran i
na taj nain ,preko poluge koju ini kost proizvodi pokret.Prilikom
kontrakcije ,mii SILOM deluje na krajeve poluga.Najprostija poluga
se ogleda kod poluge b.biceps brachi ija je uloga fleksija u zglobu
lakta.Meutim,nisu svei miii tako idealno postavljeni da na svojim
krajevima omoguuju jedan ist i neometan pokret.ak
naprotiv,veina miia ekstremiteta (naroito donjih) ima svoje
pripoje i nakon anatomskog prostora zgloba.Najbolji primer je m
quadriceps femoris- etvoroglavi butni mii.Gornjim delom se
pripaja na karlici a donjim delom na donjem okrajku femura i ,preko
zajednike tetive-lig.patele,na gornjem okrajku tibie.NA taj nain ,ista
miina skupina opredeljuje dva razliita biomehanika pokreta-
fleksiju u zglobu kuka i ekstenziju u zglobu kolena.To znai da se ova
miina skupina angauje i pri skoku ipri doskoku.Ovo je samo jedan
primer mehainkih mogunosti miia uslovljenih njihovim razliitim
nainom pripajanja.Kinetiki lanac je sloena celina razliitih
pokreta koje omoguAvaju iste grupe miia (sinergisti) i koje
,paradoksalno,prelaskom preko susednog zgloba postaju antagonisti
istog pokreta.Najrazumljiviji je pokret potkolenice u procesu hoda.
a> na poetku je poetni mirni stav
b> iskorak kao proizvod fleksije u kuku,fleksije u kolenu i
fleksije u stopalu.
c> sledeeg trenutka pokret se zaustavlja i fiksira radi
procesa na drugom ekstremitetu.Zaustavljanj ese vri

135
kontrakcijom ekstenzora u kuku,kolenu i stopalu iako
to ,mogu da budu iste miine grupe kao i kod fleksije.
Veliina miine sile proporcionalna je broju aktiviranih
miinih motornih jedinica.Jedan mii moe da ima i vie od 1000
motornih jedinica.Odluku o aktiviranju jedne ili svih motornih
jedinica donosi CNS na osnovu informacija dobijenih ulima.Veliinu
miine sile opredeljuju;
a. veliina poprenog preseka miia
b. ugao sila povlaenja( zaklapaju ga osa kosti i osa miia)
c. duina miia u svakom trenutku kontrakcije
d. brzina skraivanja miia

ENERGETIKA MIINOG RADA-MIINA KONTRAKCIJA
Slika 12.Mi{i} sa anatomskim i neuro sklopom

136

U poglavlju o eliji naveli smo osnovno hemijsko jedinjenje u
kome je akumulirana energija za sve ivotne aktivnosti pa i za
miinu kontrakciju .To je Adenozin tri fosfat (ATP).Primera radi ,iz
jednog molekula glikoze ,oksidacijom u Krebsovom ciklusu limunske
kiseline u mitohondrijama nastaje 38 ATP-a,CO2 i voda.Ovaj
energetski put funkcionie pri umerenom miinom radu i u uslovima
punog dopremanja O2 i moe se odvijati vie sati..Ve pri teem
radu,organizam pribegava proizvodnji energije bez prisustva O2 ali se
kao produkt ovakvog metabolizma stvara i mlena kiselina pa smo ga
nazvali anaerobni laktatni metabolizam.Za razliku od Krebsovog,bei
je 2.5 puta ali ogranien depoom glikogena u miiima pa moe da
traje 1- 2 minuta najvie.Pri radu maksimalnog intenziteta, organizam
troi ve deponovan ATP(4 mmola ) i Kreatin fostat bez proizvodnje
pa takav rad traje najvie 10-20 sek.Ovaj put nazivamo kreatinkinazni
put ,a poto se odvija bez prisustva O2 i ne stvara se mlena kiselina
kao nusprodukt ,nazvali smo ga anaerobni alaktatni metaboliki put
sinteze ATP-a.Ograniavajui mu je faktor veliina depoa kreatin
fosfata (KP) u miiima.Jednaina je veoma prosta;

ATP - 1P=ENERGIJA=KONTRAKCIJA=RAD

REGENERACIJA tee na sledei nain :

ATP-1P>ADP+ KP>ATP+K

Efikasnost ljudskog tela se svodi na samo 20-30 %
iskorienja stvorene energije za mehaniki rad.Ostalo se pretvori u
toplotu tela.
Za ulogu u procesima kontrakcije u telu su zaduene posebne
kontraktilne belanevine -AKTIN i MIOZIN.Njih imamo i u ostalim -
nespecijalizovanim elijama u membranama i zaduene su za
kontrakcije elijske opne pri procesu pinocitoze -uvlaenja odreenih
molekula u unutranjost elije.
Kontraktilne belanevine se pruaju PARALELNO du
miofibrila .Miozinske niti su deblje i nalaze se u tamnom pojasu

137
poprenih pruga skeletnih miia.Njihova specifinost u odnosu na
aktinske niti je da poseduju male anatomske poprene niti koje
nazivamo miozinskim mostovima.Takoe jo jedna osobina koja je
veoma bitna u prcesu klizanja aktina i miozina je da se miozinske niti
nigde ne fiksiraju za razliku od ktinskih niti koje svoje polazite imaju
u vrstoj fizikoj vezi sa Z diskovima-vezivnim membranama
popreno pruenih u odnosu na pravac postavljanja kontraktilnih
belanevina.Proces klizanja aktinskih niti,kako emo kasnije videti,na
ovaj nain se prenosi po duini i sumira u prostoru skupljajui
pojedinana skraenja u generalno skraenje samog miia.
Aktinske niti su tanje ali smetene i u tamnom i u svetlom
pojasu miia.Klizenjem aktinskih niti preko miozinskih pri emu se
same niti ne skrauuju ve PRIBLIAVAJU suavajui svetli pojas
miinog vlakna.

Redosled dogaaja prema teoriji "uporednog hoda" izgleda
ovako:

a. Iz motorne zone kore velikog mozga ,preko eferentnih
(silaznih) piramidalnih nervnih puteva,impuls se alje
motronom nervu odreenog miia.Na motornoj ploi koja
se nalazi kao mesto kontakta nerva i miia izlui se u
motornu upljinu Acetil holin- transmiter,koji omogui
prelaz signala na mii i stvaranje akcionog potencijala
koji se iri po miiu izazivajui trenutnu poplavu miinih
vlakana jonima Ca koji izlazi iz tunela endoplazmatskog
retikuluma gde je deponovan u prostor izmeu miofibrila i
b. inaktivira koee materije koje spreavaju klizanje
aktinskih niti izmeu miozinskih bez dozvole CNS-a.Ovu
inaktivaciju izaziva poveanje koncetracije Ca jona koji se
nau izmeu aktinskih i miozinskih niti i na aktinskoj niti
OSLOBODE DOKOVE -slobodna aktivna mesta na
kojima se sada privruju glavice motova miozinskih niti
c. dolazi do klizanja Aktinskih niti i pribliavanja njihovih
krajeva to dovodi do skraenja miofibrila i stvaranja SILE

138
na krajevima miia.Veliina sile zavisi ,kako smo ve
rekli,od BROJA skraenih miinih motornih jedinica .
d. deli sekunde nakon izlaska,Ca joni se pumpaju natrag u
endoplazmatski retikulum(u miiima se on naziva
sarkoplazmatski retikulum) gde eka novi akcioni
potencijal za delovanje.
Posledice kontrakcije su SILA i POTRONJA ENERGIJE -
ATP-a,a rezultat je POKRET u nekom zglobu.Resinteza energije
poinje odmah nakon zavretka kontrakcije i traje do potpune popune
depoa.
Poznato je da se miina vlakna kod oveka mogu podeliti
prema brzini miine kontrakcije na brza i spora miina
vlakna(bela i crvena) a da ,u okviru brzih,postoje jo dva podtipa koji
su najosetljiviji na uticaj treninga. Kod netreniranih osoba odnos ovih
vlakana je priblino 50:50 dok se kod sportista , u zavisnosti od
sporta, ovaj odnos menja. Kod sprintera ovaj odnos brzih prema
sporim vlaknima moe iznositi i 70:30%. Medjutim , postoji veliki
broj istraivanja koja tvrde da se odnos brzih i sporih vlakana moe
kretati i van uravnoteenog stanja i kod netreniranih osoba i da je
pomou biopsije miia mogue, ve u ranoj mladosti, otkriti
eventualne sposobnosti pojedinca za odredjene sportske grane ili ak
usko specijalizirane discipline.

Miii se kod oveka razvijaju iz srednjeg klicinog lista -
mezoderma i kompletan morfoloki razvoj se zavrava do rodjenja. U
estom mesecu intrauterinog ivota u sastav miia pored gradivnih
materija -belanevina, zatim masti, ugljenih hidrata i mineralnih
materija ulazi i voda i to u ogromnom procentu do 97%. Nikada vie
taj procenat vode nee biti postignut. Naprotiv, na utrb vode,
poveava se procenat suve mase a procenat vode opada. Ve po
rodjenju on iznosi 80%, da bi se kod odraslog oveka zaustavio na 70-
75%. Upravo ovaj podatak da se miii i kod odraslog oveka
odlikuju izuzetnom koliinom vode doprineo je prvobitnim lutanjima
naunika u otkrivanju mehanizma poveanja miine mase kod
sportista koji uzimaju anabolike. Prvi radovi Harveja su upravo
pokuavali da dokau da je efekat anabolika na miinu masu

139
proizvod sklonosti polnog hormona-testosterona (a svi anabolici su
derivati testosterona) da vezuje vodu u intracelularnom prostoru
(unutar elije) pa shodno tome, poveanjem zapremine elija, usled
vezivanja molekula vode, poveava se i obim i veliina miinog
vlakna. Dugo je ovaj teoretski pristup bio vaea doktrina dok radovi
Rogozkina nisu bacili novo svetlo na molekularne procese unutar
miine elije u vreme dejstva anabolika. On je prvi dokazao,
pomou radioaktivnih izotopa, da se metabolizam miine elije
znatno povea za vreme uzimanja anabolika i to naroito u sferi
sinteze proteina u ribozomima. . Zvui paradoksalno, ali je naravno
istina, da je tek 1990 godine ameriki naunik Grigs uspeo i da izmeri
pomou elektronskog mikroskopa poveanje debljine miinog
vlakna(miofibrile) nakon tromesenog uzimanja testosterona.Kaemo
paradoksalno, jer je saznanje o poveanju miofibrila nakon uzimanja
mukog polnog hormona bilo mnogo pre indirektnim metodama
dokazano.

Teina miine mase kod novorodjeneta iznosi oko
23% celokupne telesne mase. Naravno, rastom i razvojem deteta,
oko osme godine on ve iznosi oko 27% na kraju puberteta oko 32% a
kod zrelog mukarca u 18 god preko 40%. Naravno, usavravanje
metoda pomou kojih se odredjivao udeo miine mase donosi i
donekle izmenjene podatke a ne sme se zaboraviti i uticaj akceleracije
. Tako, noviji radovi,objavljeni od strane Ugarkovia i Jovia, iznose
podatke da se ovaj procenat kod zrelih mukaraca kree do 45% (kod
ena blizu 40) dok kod sportista ovaj procenat, naroito kod
mukaraca, prelazi 50%, a u sportovima snage i 55% od ukupne
telesne mase.
Na grafikonu br.7 prikazan je procenat miine mase u sklopu
telesnog sastava mukarca i ene.

TELESNI SATAV MUKARACA
po Egolinskom

140
40%
18%
20%
22%
% mi{i} a
% masti
% kostiju
% ostatka

Grafikon 7
Interesantan je podatak da se u odnosu na telesnu masu koja se
u toku celog ivota uvea za 21 put masa miinog tkiva uvea za
itavih 37 puta. To je upravo onaj podatak koji nas navodi da je
neophodno u antropometrijskim merenjima voditi rauna da se
merenja vre pomou onih protokola koji omoguavaju kasniju
kvalitetnu analizu telesnog sastava i izdvajanje pojedinih komponenti
telesnog sastava radi njihove pojedinane procene i eventualne
korekcije.

Porastom miine mase, a naroito porastom poprenog
preseka miia, raste i njegova snaga. Snagu moemo meriti pomou
dinamometra. Zapaa se da do 13-te godine snaga pojedinih miinih
grupa kod deaka i devojica ima pribline vrednosti. Tada nastupa
pubertet kod deaka i oni morfoloki znatno premae svoje
vrnjakinje to se na kraju 18 godine ogleda pojavom razlika u sili
pojedinih miinih grupa i do 200Nt.

Odmah po rodjenju, zbog nedovrenosti piramidalnih puteva
CNS (veliki mozak kao filogenetski najmladja organska struktura, deo
svog morfolokog razvoja ima i nakon samog rodjenja sve do kraja
pete godine ivota) , dolazi do predominacije tonusa fleksorne
muskulature( dete lei sa fleksiranim nogama, rukama i akama).

141
Razvojem piramidalnog sistema dolazi do postepenog ujednaavanja
tonusa muskulature to je osnovni preduslov uspravljanja i pojave
ravnotee tela i shodno tome, bipedalnom hodu.

Razni faktori , pored naravno genetskih, mogu uticati na razvoj
miinog sistema. Uglavnom su to svi oni faktori koje smo oznaili
kao faktore razvoja oveijeg organizma. Medjutim, pored
standardnih faktora naroito bismo izdvojili sledee;

- fiziko vebanje
- specijalna ishrana obogaena proteinima
- anabolici i androgeni

Fiziko vebanje, u zavisnosti od tipa fizike aktivnosti, ima
razliit uticaj na razvoj miine mase. Najvei uticaj imaju vebe
snage, neto manji vebe brzine a najmanji vebe izdrljivosti. Za
vebe spretnosti nema dokaza da utiu na evidentno poveanje
miine mase.

MIINA HIPERTROFIJA

Proces poznat svim lekarima i sportistima i do dananjih dan
nije dobio svoje definitivno nauno pokrie.Uveanje miine mase
nazivamo hipertrofija a umanjenje atrofija.Sve miine hipertrofije
svoje polazite imaju u pojedinanoj hipertrofiji individualnih
miinih vlakana i rezulatat su ponovljenih maksimalnih ili
submaksimalnih kontrakcija.Pri tome ,hipertrofija je vea ukliko se u
procesu kontakcije izduuje mii i obratno,prilikom izduenja
kontrahuje mii to nazivamo proprioceptivnom miinom
facilitacijom (PMF).Samo nekoliko serija ovakvih kontrakcija je
dovoljna da unutar 6-10 nedelja izazove snanu hipertrofiju(iz
Gaytona).Na nesreu,odgovor na pitanje zato miine kontarkcije
izazivaju hipertrofiju jo nije poznat.Zna se da je proces sinteze
kontraktilnih proteina vei od procesa razgradnje pa se u sumi pojavi
njihovo poveanje i shodno tome,poveanje same veliine miine

142
sile.Poznato je da se unutar samog miia dogode podele miofibrila i
uveanje njihovog broja to je osnov vidljive i merljive hipertrofije
miia.Sa poveanjem broja miofibrila raste i koncentracija enzimskih
sistema ,naroito za glikolitike procese.
Suprotan proces ,smanjenje miine mase ,nazivamo atrofija ,i
deava se kada je mii van ili u smanjenom reimu upotrebe dui
vremenski period.Atrofija je bri proces kod ve
hipertrofisnanih(sportskih) miia nego kod obinih ne treniranih
miia.Veoma je esta kod teih sportskih povreda koje u leenju
moraju da imobiliu pokret.Prvu imobilizaciju povreenog miia
uradi lino CNS iskljuivanjem nervnih impulsa koji odravaju tonus
povreenog miia.Na taj nain se onemogui dalje povreivanje i
proirivanje teine povrede.Zato nogu ,koju smo povredili ,ve nakon
nekoliko trenutaka ne moemo kvalitetno da koristimo jer se odreen
broj susednih miia,bliskih povreenom,iskljui pa pokrete vrimo
pomou udaljenih miia to naravno,proizvede elementarno
potapanje nogom ili -epanje.

Prekomerno istezanje miia u toku kontrakcija moe da
izazove poveanje duine miia,to takodje predstavlja jedan vid
hipertrofije miia.Ovaj put,produenje se dogaa na raun dodavanja
sarkomera na krajevimamiinih vlakana i to brzinom od nekoliko
sarkomera na minut.Suprotan proces -kada mii u toku kontrakcije
ostaje uvek skraen vie nego to je to njegova normalna
duina,sarkomere na krajevima miinih vlakana iezavaju
aproksimativno jednakom brzinom.Na ovaj nain ,mii se stalno
preobliava i prilagoava za odreen tip miine kontrakcije.Tako po
sportovima brzine,vidljiv je prvi tip ,elongaviona hipertrofija,dok kod
sportova snage je prisutan drugi tip,kontrakciona hipertrofija.

Od procesa hipertrofije razlikujemo proces hiperplazije koji
se ,dodue retko,u uslovima razvoja ekstremne miine sile
,dogaa.Naime ,porast BROJA miinih valakana (samo za nekoliko
procenata) nazivamo hiperplazija.Ovaj proces nastaje linearnom
deobom ve hipertrofisanih vlakana.

143

6. 3. RAZVOJ SISTEMA ZA DISANJE

Respiratorni sistem kod oveka ine grudni ko, plua sa
sistemom za sprovodjenje vazduha i dijafragma. Ovde se slobodno
moe pridodati i sistem za krvotok i srce kao pomoni delovi sistema,
medjutim, njih emo odvojeno razmatrati zbog njihove daleko
kompleksnije uloge u organizmu.

GRUDNI KO novorodjeneta je skoro okrugao(prednje
zadnji prenik ini 90% poprenog prenika) i ine ga, sa zadnje
strane grudni deo kimenog stuba, a sa prednje grudna kost.Sa bone
strane,grudni ko ine gotovo horizontalno postavljena rebra. U toku
rasta, rebra sa grudnom kosti zauzimaju sve kosiji ugao a odnos
prednjeg i poprenog preseka se menja i smanjuje na 75%. Razvoj
kotanog sistema je bri od procesa rasta i razvoja mekih tkiva organa
pa tako u toku detinjstva grudni ko poveava bre svoju zapreminu
usled ega dolazi do proirenja plua nasuprot njihovoj elastinosti.
Na ovaj nain nastaje sila koja je u odnosu na pozitivan atmosferski
pritisak, negativna i omoguava pluima da u stalnom dodiru sa
grudnim koom,pratei njegove ekskurzije,uz pomo
dijafragme,izuzetno lako obavljaju funkciju meha.

PLUA novorodjenog deteta su teka oko 75 grama, pre
prvog udisaja. Sa prvim udisajem u njih, pored vazduha ,kroz krvne
sudove dodje i odredjena koliina krvi i ona postanu tea i dostiu
teinu i do 120 grama. U toku prvih meseci ivota kao organ koji nije
korien za vreme intrauterinog perioda ivota, zahvaljujui novoj
ulozi, plua se intenzivno razvijaju. Novi zamah razvoja deava se jo
u pubertetu, iako veliki broj autora smatra da se u tom periodu radi o
razvoju disajnih puteva, koje ne prati izrazitije poveanje samog
plunog tkiva. Vaei je stav da fiziki napor ima uticaja na
poveanje funkcionalnih sposobnosti plua, poveanju broja alveola
koje funkcioniu u procesu disanja.


144
DIJAFRAGMA je miina tvorevina koja razdvaja
abdominalnu (trbunu) duplju od duplje grudnog koa i svojom
kontrakcijom potpomae proces disanja.

Mogu se razlikovati tri osnovna tipa disanja;

1. Grudni (rebarni ili kostalni)
2. Trbuni (dijafragmalni)
3. Meoviti (kosto-dijafragmalni)

U prvim mesecima ivota, usled inspiratornog poloaja
grudnog koa i horizontalno postavljenih rebara, disanje je
dijafragmalno. Zbog pritiska abdominalnih organa na dijafragmu,
disanje je povrno to se kompenzuje poveanjem frekvencije disanja.
Postepenim razvojem grudnog koa , poveanjem ugla rebarnih
lukova, disanje prelazi u kostalnni tip koji preovladava u prvoj
deceniji ivota. U zavrnoj fazi razvoja ,u pubertetu, disanje zbog
vee efikasnosti kod mukaraca prelazi u dijafragmalni tip, a kod
ena,naroito onih koje se bave sportom, preovladava meoviti tip
disanja.

FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE RESPIRATORNOG
SISTEMA

Da bi lake razumeli najbitnije komponente procesa razvoja
funkcije respiratornog sisitema, potrebno je da se podsetimo na
odredjen broj osnovnih pojmova kao to su;

-frekvencija disanja
-disajni volumen
-pluna ventilacija
-minutni volumen
-vitalni kapacitet

145
-maksimalna pluna ventilacija

FREKVENCI J A DI SANJ A se u toku razvoja plua, od vrednosti od
55 u doba novorodjeneta sputa na uobiajene vrednosti od 15-16
respiracija u minutu. Pored procesa rasta na ovo usporenje mogu da
utiu i razliiti drugi spoljanji faktori od kojih je sport na vidnom
mestu.Registrovano je da kod sportista koji treniraju po tipu
izdrljivosti, ova frekvencija u fazi utreniranosti iznosi 6-8 u minutu u
toku mirovanja.

DI SAJ NI VOLUMEN je ona koliina vazduha koja se unese u organe
za disanje jednim udahom. Njegove vrednosti rastu od 11.5ml po
rodjenju, do 410ml kod odraslog mukarca.

MI NUTNI VOLUMEN predstavlja disajni volumen pomnoen sa
brojem respiracija u jednom minutu i u mirovanju kod odojeta iznosi
635ml a kod odraslih 6150ml.

Za nas koji se bavimo izuavanjima fenomena funkcionisanja organa i
organskih sistema u toku napora, mnogo vie podataka daje
MAKSIMALNA PLUNA VENTILACIJA koja predstavlja onu
koliinu vazduha koja prodje kroz plua pri maksimalnom optereenju
u jednom minutu. Kod deaka i devojica ona iznosi 30-40lit/min.
Pubertet uini ove vrednosti znaajno razliitim u odnosu na devojice
da bi definitivne vrednosti bile u odraslih deaka oko 110 l/min a
devojaka 90 l/min. Kod sportista,ove vrednosti se znaajno
poveavaju na 200 i vie l/min.kod mukaraca i 180 l/min.kod ena.

Najee mereni parametar(zbog jednostavnosti merenja i
kvaliteta podataka koje donosi samo merenje) je VITALNI
KAPACITET (VK) plua, koji predstavlja onu koliinu vazduha koji
plua mogu da izdahnu maksimalnim ekspirijumom nakon
maksimalnog inspirijuma(udaha) .
Vrednosti vitalnog kapaciteta zavise od veeg broja faktora od
kojih bi naveli samo najvanije; visina tela, pol, uzrast, profesija i
naravno sportski trening. Prosene vrednosti vitalnog kapaciteta

146
mukaraca i ena se razlikuju u korist odraslog mukarca i do 1500ml
i iznose 4600 ml za mukarce, a 3200 ml za ene. Istraivanjima je
dokazano da u grupi deaka koji se bave sportom su i prosene
vrednosti VK vee u odnosu na vrnjake koji se njime ne
bave.Vrednosti vrhunskih sportista i za VK su znatno iznad vrednosti
prosene omladine i mogu dostizati i 7000ml, u zavisnosti od sporta.
Najvee vrednosti imaju sportisti iz sportova gde je visina jedan od
odluujuih momenata kao to su: koarkai, veslai, odbojkai,
plivai, vaterpolisti.

POTRONJA KISEONIKA- VO2

Proces ivljenja podrazumeva u sebi i proces transfera
energije.Energiju u ljudskom telu objedinjujemo u sloeno energetsko
pakovanje ATP(adenozin tri fosfat) koji se u telu proizvodi u
posebnim organelama - mitohondrijama iz svih telu
dostupnih,hranljivih supstrata.Za ovaj proces koji je kontinuiran i
predstavlja 99% ivotnog sistema pravljenja energije je potreban
kiseonik (O2).Od mere potrebe za kisonikom moemo izraunati i
meru angaovanja ljudskog tela da proizvodi energiju.Isto tako,od
sposobnosti da se vea koliina O2 utroi u jedinici vremena na
jedinicu telesne mase ,moemo govoriti o sposobnosti ili MOI tela
da proizvede energiju.Naravno da smo ovu sposobnost nazvali
AEROBNA MO.to je ona vea ,to se ljudsko telo sporije
zamara(Zaciorski).U nekim sportovima ova telesna sposobnost je od
izrazitog znaaja i prestavlja stoer uspeha.U novijim radovima se
aerobni energetski mehanizam ,predstavljen aerobnom
moi,ralanjuje na dve osnovne komponente uglavnom zbog
razliitog porekla poremeaja koji mogu da ugroze regularan rad ovog
sistema;
- centralnu komponentu koja obuhvata TRANSPORT O2 od
plunih alveola u kojoj se kao osnovni ograniavajui
faktor mogu pojaviti nedostatak transportnih elija
(eritrocita) ili pak nedostatak specifinih nosaa O2 na
samim eritrocitima (hemoglobina ili njegove neorganske
komponente ,gvoa (Fe).

147
- Perifernu komponentu gde se kao ograniavajui faktor
mogu pojaviti uzroci u samoj eliji kao to su ,mali broj
mitohondrija,genetski loe karakteristike oksidativnih
procesa i sl.Periferna komponeta znatno umanjuje
PROIZVODNJU ATP-a a direktna posledica
SMANJENJE POTRONJE O2.

Potronja kiseonika je neobino vaan fizioloki parametar za
koga se ,u sportskoj medicini, vezuje najvei broj istraivakih
postupaka . Smatra da najbolje reprezentuje tzv."unutranju cenu"
rada i individualne mogunosti kardiovaskularnog sistema (KVS-
a).Kao i u ivotu,onaj ko moe vie da plati smatra se bogatijim, tako i
u oblasti ergometrije,onaj ko postigne veu "unutranju cenu" rada
smatra se sposobnijim.Renikom mehaniara,potronja kiseonika je
neka vrsta obrtomera pomou koga je mogue stei uvid u
performanse motora-u ovom sluaju KVS-a.Pored ovog, odredjivanje
tzv. maksimalne potronje kiseonika(VO2max.),pomou odredjenih
testova optereenja o kojima e biti rei na drugom mestu, slui i za:

- procenu nivoa treniranosti sportista u pojedinim
sportovima ,
- u selekciji mladih sportista jer ovaj pokazatelj veoma
dobro korelira sa nasledjem,
- u dijagnostici oteenja sranog miia nakon
odredjenih bolesti (infarkt) ,
- u proceni optereenja na radnom mestu u industriji
itd.

U miru,kod odraslih,potronja kiseonika iznosi oko 250-
350ml/min.Ove vrednosti se mogu ,u toku napora, kod obinih ljudi
poveati i 10 puta ,a kod dobro utreniranih sportista i 20 puta.
Potronja kiseonika u miru ,u prvom mesecu ivota, iznosi 11.5ml/kg,
a rastom i razvojem se postepeno smanjuje na nivo od 4.8ml/kg
telesne mase. Ovo ukazuje na injenicu da se sa razvojem
kardiovaskularnog sistema podie i njegova efikasnost. Sa druge
strane, ova efikasnost podie i nivo maksimalnih performansi

148
kardiovaskularnog sistema, pa se maksimalna potronja kiseonika
(VO2max) u toku rasta i razvoja poveava. Tako od 1lit/min u
deaka i devojica od 4-6 god., dostie nivo od 2.5-2.9 lit/min kod
ena, a 3-3.5 lit. kod mukaraca. Kod sportista su ove vrednosti
znatno vee i dostiu i preko 5,5 lit/min. Ulaskom u period zrelosti,
apsolutne i relativne vrednosti VO2max opadaju i kod mukaraca i
kod ena, pa se tako ovaj parametar kod mukaraca kree u sledeim
intervalima ;

- 30 god = 50ml/kg TM/min
- 40 " = 41ml "
- 50 " = 39ml "
- 60 " = 35ml "
- 70 " = 30ml "

Ova skala se mora uzeti uslovno, jer neka novija istraivanja
sprovedena na omladincima starim 19 godina koji su se vratili sa
odsluenja vojnog roka, pokazuju zabrinjavajue nizak nivo
funkcionalnih sposobnosti,sa veoma niskim nivoom maxVO2. Ova
zapaanja zahtevaju dublji i seriozniji istraivaki rad, naroito ako se
pogledaju u svetlu podataka da i kolska omladina pokazuje pad nivoa
fizikih sposobnosti. Praenjem rezultata testiranja omladinaca sa
prijemnog ispita za Fakultet za fiziku kulturu u Beogradu, dolo se
do podataka da se radi o konstantnom padu funkcionalnih sposobnosti
KVS-a,iz godine u godinu, koji moe posluiti kao krunski dokaz sve
brojnijem pokretu strunjaka koji zagovaraju potrebu ponovnog
uvodjenja treeg asa nastave fizikog vaspitanja u osnovne i srednje
kole Srbije.

Za razliku od svojih sve neaktivnijih vrnjaka, sportisti
pokazuju znatno bolje rezultate pri istom optereenju to znai da je
njihov kardiovaskularni sistem znatno efikasniji i sposobniji za
adaptaciju na napor. U toku testiranja, na istom nivou optereenja,
sportisti ranije zavravaju adaptacione procese na napor postizanjem
takozvanog stabilnog stanja ili stanja ergostaze, od svojih vrnjaka
nesportista i mogu da se izloe veem kiseonikom dugu to se ogleda

149
u sposobnosti da due podnose rad na istom nivou optereenja.

U poredjenju sa odraslim sportistima, mladi imaju manju
maksimalnu potronju kiseonika ali esto mogu da podnesu vei
kiseonini dug. Otuda i ne udi pojava veoma mladih svetskih
rekordera, petnaestogodinjaka, koji su treningom potencirali ovu
naunu injenicu i u odredjenim sportskim disciplinama postavili
svetske rekorde i pre svoje bioloke zrelosti. Naravno, ovde se
postavlja pitanje opasnosti po zdravlje koja prati ove sportiste i iako
nema ozbiljnijih istraivanja, namee se zakljuak da su karijere ovih
sportista kratke i oni veoma brzo silaze sa svetske scene bez nekih
objanjenja zbog ega je njihov pad nastao.

6. 4. RAZVOJ KARDIOVASKULARNOG SISTEMA
Slika 13.Merenje max VO2 pri surfovanju u specijalnim
laboratorijama

150

U ovom poglavlju obradjivaemo anatomske ,fizioloke i razvojne
karakteristike kardiovaskularnog sistema(KVS) koji je, sa stanovita
fizikog napora, sistem sa najmanjom funkcionalnom rezervom pa
kao takav ,est ograniavajui faktor u radu. U sastav
kardiovaskularnog sistema spadaju ;

- srce
- krv
- krvni sudovi (od najveih arterija i vena do sistema kapilara)

S R C E

Kao centaralna pumpa u organizmu, i pored svoje odredjene
autonomije u radu, nalazi se pod velikim uplivom i CNS i perifernog
nervnog sistema ,(vagusa i simpatikusa).
U anatomskom smislu,srce je organ krukolikog oblika
smeten u grudnoj duplji sa leve strane i prema napred.Sastoji se od
etiri upljine razdvojene pregradama i u anatomskom, a delimino i
funkcionalnom smislu, potpuno odvojene.Dve manje upljine su
pretkomore( atrium) (leva i desna ) a dve velike upljine su
komore(ventriculum) (takoe leva i desna).Pretkomore su od komora
razdvojene atrioventrikularnim zaliscima koje zbog tri lista kojim
zatvaraju upljinu nazivamo trikuspidalni zalisci.Iz pretkomora krv
ulazi u komore gde snanom kontrakcijom miia komore (-
sistola),kroz arteriju pulmonalis (iz desne komore) i aortu (iz leve
komore) odlazi u mali i veliki krvotok.Na ulazima u arteriju
pulmonalis i aortu nalaze se srani zalisci kojih ,opet,ima po tri na
svakom uu.Promene na zaliscima stvaraju umove pri prolasku krvi
i oznaavaju este bolesti srca- srane mane.
Slika 14.Srce sa sprovodnim sistemom

151
Srce u funkcionalnom smislu moemo podeliti na levo i desno
srce iako je period punjenja (dijastola) i period pranjenja (sistola)
zajedniki.U desnom srcu ,nazvanom desna srana pumpa ,krv se
prosleuje u plua na oksigenaciju da bi se iz plua prosledila ntrag
,ovog puta u levu polovinu srca ,levu pretkomoru .Ovaj tok krvi ( dena
pretkomora,desna komora,plua ,)nazivamo MALI KRVOTOK.Tok
krvi iz leve pretkomore ,leve komore ,preko aorte u celo telo
nazivamo VELIKI KRVOTOK.
Srane pumpe rade automatizovano ,predvoene prirodnim
sranim pejsmejkerom sino-atrijalnim vorom ,grupicom nervnih
elija izolovanih u desnoj pretkomori.Sistemom nervnih vlakana
,impuls nastao u SA voru se iri do atrioventrikularnog vora koji je
smeten na prelasku desne pretkomore u komoru u meukomorskom
zidu.Tu se sada impuls deli na dve velike grane koje idu du
meukomordkog septuma (Hissov snop) i preko velikog broja sitnih
nervnih vlakana (Purkinijeve elije) dolaze do miinih elija irei
akcioni potencijal i izazivajui pomeranje aktinskih niti izmeu
miozinskih niti.Poto miii u srcu nisu poreani uzduno kao kod
skeletnih miia ve su isprepletani u mreu,to se kontrakcija u
mehanikom smislu ogleda kao kruno skupljanje velikih upljina
.Proizvod ovakve mehanike sile je istiskivanje krvi iz srca u
cirkulaciju.
Elektrine efekte srca moemo pratiti pomou aparata koji
nazivamo elektrokardiograf(EKG) i naravno,zapisati ih na
specijalnom papiru.danas su moderni EKG aparati potpuno
kompjuterizovani i sami izvre analizu snimka.
Prirodni pejsmekeri srca mogu ,pored SA postati i svi ostali
nervni elementi srca pomenuti u prethodnom tekstu.Za ovaj proces je
neophodno da se glavni vodi SA vor,razboli.Njegova frekventnost
je u rasponu od 40 do 200 impulsa u minutu i ako se njegova snaga
smanji ispod 40 otkucaja,njegovu ulogu preuzme AV vor.Meutim
,njegova snaga ne prelazi 40 impulsa u minutu to znai da takva
osoba nije u mogunosti da se adaptira ni na koji rad.U sluaju da i
AV vor prestane da radi,svaka elija u srcu ,poto poseduje deo
nervnog tkiva moe postati pejsmejker.Ali ,taj proces je u zoni tekog
patolokog stanja jer su kontrakcije srca slabe a broj otkucaja koji

152
moe da se generie ispod 30.Naravno ,ovo su indikacije za ugradnju
vetakih pejsmejkera.

Razvoj srca je interesantan i moe se podeliti u dva osnovna
perioda:

-period intrauterinog razvoja
-period ekstrauterinog razvoja.

Ovu podelu inimo zbog toga to je srce jedan od organa koji
po porodjaju potpuno menja hemodinamiku unutar svog morfolokog
prostora i menjajui ga(sam prostor) dobija novu funkciju i ulogu.U
intrauterinom ivotu , budui da dete ne die i ne postoji mali krvotok,
leva komora koja je kod odraslih ljudi znatno vea od desne komore,
ima gotovo iste morfoloke karakteristike i dimenzije kao i desna
komora. Sa rodjenjem i prvim udahom, zatvaraju se
antovi(komunikacije u pretkomorama izmedju desnog i levog srca) i
leva komora, pod pojaanim prilivom krvi iz plua obogaene
kiseonikom, preuzima dominantnu ulogu kao pumpa i postepeno
morfoloki prevazilazi dimenzije desne komore. Ve u prvoj polovini
prve godine, srce udvostrui svoju teinu da bi kod odraslog dostiglo
teinu koja je i do 14 puta vea od one pri rodjenju i iznosi oko
300gr.. Ova tendencija leve komore da se morfoloki izdie iznad
kvaliteta desne komore oitava se i u situacijama kada su optereenja
leve komore konstatno poveana i imaju elemente ponavljanja, kao to
je trenani proces kod sportista.Kod sportista, zbog poveanog priliva
krvi u srce i shodno tome poveanim zahtevima u toku rada,
prvenstveno se uveava leva srana komora, to se u sklopu niza
drugih osobina koje emo obraditi na drugom mestu, pripisuje jednom
specificnom sportsko-medicinskom entitetu-"sportskom srcu".
Srce je krukolikog oblika, sa vrhom okrenutim na dole i
unapred. Medjutim , postoji vie oblika srca kod razliitih
konstitucionalnih tipova i u razliitom dobu. Tako sreemo i
"kapljasto" ili "visee " srce kod asteninih osoba (najee se tu radi
o leptosomnoj konstituciji) . Sam poloaj srca u uskom a dugakom
grudnom kou doprinosi raznim poremeajima u njegovom radu,

153
poev od smanjenja radne sposobnosti, do pojave labilnosti cirkulacije
i sklonosti kolapsnim stanjima koja ponekad, u uslovima pruanja
nestrune prve pomoi, mogu imati i dramatian tok.

Porast srca i poveanje njegove teine zasnivaju se na
procesima poveanja broja miinih vlakana( miina vlakna srca
nakon roenja imaju vei broj jedara) i poveanju njihove
debljine.Koliko su ovi procesi u toku razvoja poeljni i omoguavaju
osposobljavanje srca za sve vee prohteve sve veeg i snanijeg tela ,
toliko su i nepoeljni u pojedinim kritinim fazama razvoja sportskog
srca kada se predje "granica zdravlja", o emu emo detaljnije u
poglavlju o sportskom srcu.

Jedan od bitnih momenata za pravilan rad sranog miia je
njegova dovoljna opskrbljenost krvlju koja mu donosi hranljive
materije i kiseonik. Ovo je povezano sa krvnim sudovima srca koje
nazivamo koronarni krvni sudovi i kapilarnom mreom koja direktno
opkoljava miine elije. Broj kapilara se poveava od rodjenja do
zrelog doba, paralelno sa razvojem celog organizma, ali se moe
konstatovati da njihova koncentracija nije ista tokom svih uzrasta.
Kod novorodjeneta, broj kapilara je oko 3365 i na svaki kapilar
dolazi est miinih vlakana, dok kod odraslih, broj kapilara na mm2
je oko 3340, ali svaki kapilar dolazi na jedno miino vlakno.

Srana frekvencija je broj otkucaja srca u jedinici
vremena,(minut). Ona je po rodjenju visoka, (120-130/min), da bi se
postepeno smanjivala vremenom i kod odraslog oveka se ustalila na
otprilike 75 otkucaja u minutu.Iz ovoga se moe uoiti postepeno
usporavanje srane frekvencije u toku rasta koje je neto vee kod
mukaraca i direktno govori o porastu snage i efikasnosti sranog
miia. Nie vrednosti pulsa se sreu kod dece i omladine koja se
bave sportom, naroito disciplinama u kojima je trening izdrljivosti
dominantan.

KRVNI PRITISAK


154
Krvni pritisak je onaj pritisak koji krv,svojim prolaskom kroz
krvni sud,proizvede na zid krvnog suda.Razlikujemo gornji-sistolni
krvni pritisak koji je merilo snage srane kontrekcije prilikom
izbacivanja krvi u cirkulaciju ,i donji- ili dijastolnio pritisak koji
predstavlja pritisak u sistemskoj cirkulaciji za vreme srane pauze-
punjenja.

Vie inilaca opredeljuje veliinu krvnog pritiska ali emo mi,za nau
upotrebu izdvojiti samo tri:

1.Tonus zida krvnog suda
2.Snaga sranog miia
3.Viskozitet krvi

Tonus zidova krvnih sudova takodje regulie vie faktora od
kojih bi izdvojili;
- uticaj perifernog i centralnog regulisanja od strane neuro-
endokrinog sistema i
- elastinost zida samog suda.
Snaga sranog miia,ako se ima u vidu uloga srca kao
pumpe,je od presudnog znaaja u stvaranju arterijske tenzije.Fiziko
vebanje umerenog intenziteta i po tipu aerobnog rada,po najveem
broju autora,sniava krvni pritisak,delujui istovremeno i na prvi i na
drugi navedeni faktor.Tonus zida se smanjuje kod osoba koje uspeno
reguliu svoje psihiko stanje borbom protiv akutnog i hroninog
stresa.Postoje takozvani"anti-stres "programi fizikog vebanja koji su
,u poslednje vreme, izuzeteno popularni.Sa druge strane,samo fiziko
vebanje podie nivo kontraktibilnosti (snagu) sranog miia to
poveava njegovu efikasnost .Ovo poveanje najbolje uoavamo
postepenim smanjenjem srane frekvence,kao adaptacioni
mehanizam,na ponovljeni rad istog obima i intenziteta.Ovo moemo
nazvati i "efektom treninga".
Bez obzira na sve ovo,merenje krvnog pritiska ostaje u sklopu
svakog sistematskog pregleda dece, starije od 15 godina naravno,
ukoliko postoji odgovarajua manetna (koja je manja po duini i
irini od standardne ) . Prosene vrednosti krvnog pritiska kod dece

155
znatno variraju od autora do autora i iznose od 100-140 za sistolni do
65-90 za dijastolni.Istraivanja pokazuju da sa rastom i razvojem
,suprotno od frekvence koja pada ,tenzija raste.Veliina optereenja
srca se moe izraziti proizvodom srane frekvence i arterijske tenzije:

Optereenje srca =Frekvenca x arterijski pritisak
Budui da su trendovi kretanja apsolutnih veliina ove dve
komponente sa suprotnim predznacima, moe se oekivati da e, u
periodu razvoja, optereenje srca ostati priblino isto.
U toku standardizovanog fizikog rada,sa poveanjem starosti,
kardiovaskularni sistem na isto optereenje pokazuje smanjenje
arterijske tenzije,kako sistolnih tako i dijastolnih vrednost(Reindell).
Sistematsko telesno vebanje u duem periodu moe dovesti
do niih vrednosti i sitolnog i dijastolnog krvnog pritiska. S druge
strane, trening snage u mladjim uzrastima, ukoliko je skopan sa
vebama snage statikog tipa, moe izazvati blagu hipertenzivnu
reakciju koja obino ima dobru prognozu.

SISTOLNI I MINUTNI VOLUMEN

Srani ciklus ima dve faze; sistolu i dijastolu. Volumen krvi
koji se izbaci iz leve komore u sistemsku cirkulaciju preko aorte u
toku jednog cilkusa (jednog udara), zove se sistolni (ili udarni )
volumen. Zbir svih udarnih volumena u toku jednog minuta ini
minutni volumen srca. Razvojem srca poveavaju se i njihove
vrednosti. Od vrednosti 3.5ml u drugom mesecu ivota, udarni
volumen dostie vrednosti od 60-70ml kod odraslih, to predstavlja
poveanje od 20 puta ,(M. Stojanovi) . U isto vreme minutni
volumen se povea svega 11 puta, (od 400ml do 4500ml) .

S P O R T S K O S R C E

Problem poveanja srca kod sportista usled adaptacije na
uestalo poveano radno optereenje je izuzetno interesantan i
poslednjih godina veoma prouavan sportsko medicinski entitet.

156
Njime su se bavili kako kliniari tako i sportski fiziolozi, a naroit
doprinos izuavanju ove materije dali su i dva naa, svetski priznata
naunika ,Radovan Medved i Vesna Djurdjevi. Teorije o tome da li
se sportsko srce mora svrstavati u bolesno ili zdravo srce su se jedno
vreme smenjivale, dok izuzetnim istraivakim radovima ,izmedju
ostalih i gore navedenih naunika, nije stavljena taka na polemiku i
odredjena mera na kojoj se zdravlje pretvara u bolest. Glavni adut u
rukama fiziologa koji su zagovarali teoriju o zdravom sportskom srcu,
je injenica da pripitomljene divlje ivotinje, kod kojih je na silu
umanjena koliina kretanja, imaju manje srce od svojih divljih i
slobodnih srodnika kojima ova injenica , naravno, nimalo nije
smetala da due ive od pripitomljenih. Dodatnu zbrku u celu
materiju su uneli naunici koji su, nedovoljno preciznim metodama
istraivanja, tvrdili da je ukupan broj sranih otkucaja zabeleen u
genotipu i shodno tome, sportisti imaju sve anse da pre isteka svog"
biolokog asovnika "potroe svoje srane otkucaje. Briga kliniara
zasnivala se na injenici da se proirenjem sranog miia na raun
uveanja obima miofibrila smanjuje kapilarni prostor, pa shodno
tome i relativna prokrvljenost samog miia.Ova situacija, u neku
ruku, imitira poetke koronarne bolesti. Zaista, u odredjenom broju
sluajeva, moe se klinikim pregledom utvrditi da se kod poveanog
sporskog srca mogu pojaviti i elektrokardiografski znaci relativne
ishemije srca, ali je veoma teko i komplikovano utvrditi pravo
poreklo same ishemije i veoma je opasno za to optuiti iskljuivo
sportsku hipertrofiju. Uz pomo volumetrijskih metoda i u novije
vreme ultrazvuka, dobijeni su dragoceni podaci o
morfofunkcionalnim karakteristikama sportskog srca. Tako, prema
Letunovu i Motiljanskoj (iz V.Djurdjevi) moemo, prema
rentgenskoj slici, razlikovati tri morfoloka modela sportskog srca.
1.Prvi tip-izgled i veliina srca u granicama norme (sree se kod
sportista iz sportskih disciplina kod kojih trening ne utie bitnije na
srce kao to su sprinterske discipline). Ovaj tip srca se moe sresti i
kod koncentrine hipertrofije miokarda (gimnastiari i dizai tegova).
2.Drugi tip-znaci kardiomegalije(enormnog poveanja) sa
dominantnim poveanjem leve komore.
3.Trei tip- znaci kardiomegalije sa poveanjem obe srane komore.

157
Sportisti iz sportskih disciplina tipa izdrljivosti obino imaju
unilateralnu ili bilateralnu, (obostranu), dilataciju sranih komora.
Raspon prosenih vrednosti apsolutnog i relativnog volumena
srca kod zdravih netreniranih osoba i sportista.

APSOLUTNA I RELATIVNA ZAPREMINA SRCA
grupa pol VS(ml) VS/TM (ml/kg) VS/TPml/min

netrenirani m 410-820 9.5 -11.5 3545
320-580
sportisti m 870-1300 11.2-15.3 -
470-600 -

LEGENDA
VS=volumen srca
prema studiji Karpmana, Koniga, Medveda(iz V.urevi)
Najvee do sada izmereno srce pripada jednom naem
vaterpolisti(1700ml,Medved i sar.), dok je kod sportistkinja izmereno
1150ml.
Polemika, da li se kod sporskog srca radi o dilataciji ili
hipertrofiji, zavrena je konstatacijom da su oba procesa zastupljena, s
tim da prvo, zbog konstantno poveanog priliva krvi u levu komoru,
nastaje njeno proirenje (dilatacija), pa tek kao adaptacioni
mehanizam, nastaje hipertrofija samog sranog miia.Na taj nain,
poveanjem svog poprenog preseka,srani mii reava nastali
problem i omoguava veu snagu same kontrakcije a time i udarni i
minutni volumen. Da se radi o hipertrofiji, dokazuje i poveanje
teine srca. Tako, kod netreniranih zdravih osoba ona je oko 300gr,
dok sportsko srce moe teiti i 500 gr. pa i vie. Upravo ova teina je
proglaena granicom izmedju fizioloke, (zdrave) i patoloke
hipertrofije srca , jer do ove veliine hipertrofija je uskladjena sa
mogunostima koronarnih arterija i kapilarnim protokom ije su
vrednosti iste kod treniranih i netreniranih osoba.

158
Sve gore navedene morfoloke promene izazvale su i niz
funkcionalnih promena. Da se radi o funkcionalno veoma sposobnim
organima, govori injenica da je veoma veliki broj sportista svetskih
rekordera pri vrhu liste u veliini srca. Pored toga, registrovane su i
sledee funkcionalne i klinike promene:
- smanjenje pulsa u miru i na standardni napor
- blago smanjenje arterijske tenzije
- EKG promene koje su reverzibilne po prestanku bavljenja
sportom
- poveanje maksimalme potronje kiseonika na testovima
optereenja kod sportista sa fiziolokim sportskim srcem.
Iz svega gore navedenog moe se konstatovati da, u najveem
broju sluajeva, kod sportista sa poveanim srcem moe se govoriti o
fiziolokom adaptacionom poveanju koje nije tetno po zdravlje, ali,
koje je neophodno pratiti u toku celog sportskog staa i odredjen
vremenski period po prestanku bavljenja sportom.

KRV

Neopravdano je malo mesta ostavljeno u okviru naeg
predmeta ulozi krvi i sistema za krvotok, njihovom razvoju i uticaju
fizikog vebanja na te procese. Neopravdano jer su poremeaji u
ovim organskim sistemima toliko brojni, da se pored infekcija
respiratornih puteva i upale krajnika najee sreu u sportsko-
medicinskoj praksi. Ovde u prvom redu mislimo na oboljenja vezana
za smanjen broj eritrocita-ANEMIJE.
Uloga krvi u ljudskom organizmu je viestruka. Nabrojali
bismo samo nekoliko:
-odravanje homeostaze, (nepromenljivost unutranje
sredine)
-transport kiseonika pomou eritrocita
-transport hranljivih materija u elije
-transport otpadnih materija iz elija
-odbrambena uloga (leukociti)
-uloga u zgruavanju krvi (trombociti)

159
Ve u treem mesecu intrauterinog ivota, kotana sr
preuzima ulogu krvotvornog organa i u doba rodjenja celokupna
kotana sr je u funkciji stvaranja krvnih elemenata. Ve u prvim
mesecima nakon rodjenja, crvena kotana sr iz cevastih kostiju
postepeno se pretvara u inaktivnu - utu kotanu sr, tako da se
krvotvorna funkcija zadrava samo u kratkim i pljosnatim kostima, to
prestavlja oko 50% od ukupne kotane sri. Zapremina krvi kod
novorodjeneta je oko 275ml i u odnosu na telesnu masu to je
relativno najvea koliina krvi koju organizam poseduje. Apsolutne
vrednosti koliine krvi se i dalje poveavaju (relativne koje se odnose
na TM se smanjuju) i u pubertetu dostiu vrednosti od 3800ml kod
devojica i 4500 kod deaka.
Broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) se kod odojeta kree
od 5-6 miliona u 1 ml i polako opada u doba ranog detinjstva i
predkolskog uzrasta da bi se od kolskog uzrasta ponovo poveavao
na vrednosti od 4.5-5 miliona kao i kod odraslih. Podaci za osobe
koje se bave sportom su krajnje kontradiktorni. Nasuprot ranijim
istraivanjima po kojima se kod sportista poveava broj eritrocita u
toku bavljenja sportom, novija istraivanja govore upravo suprotno, da
se kod vrhunskih sportista veoma esto nalaze ili prosene vrednosti
krvne slike ili, to nije nimalo retko i relativne blage anemije.
Koliina hemoglobina,i kod deaka i kod devojica ima pribline
vrednosti do puberteta, gde se razvoj zaustavlja, kad su u pitanju
devojice.Kod deaka se nastavlja poveanje hemoglobina to
prouzrokuje postojeu razliku u nivou transportnih sposobnosti i
shodno tome,nivou aerobnih sposobnosti.
Sportovi izdrljivosti zahtevaju normalnu ili poveanu
transportnu funkciju krvi pa se i bazine pripreme ovih sportista
sprovode u uslovima relativne hipoksije (smanjene koncentracije
kiseonika u vazduhu na poveanim nadmorskim visinama) . Ovde se
iz neznanja esto brkaju osnovni pojmovi pa se bez prethodne
konsultacije sa lekarima odvode pojedinci ili itave ekipe na
bazine"visinske" pripreme u planinska turistika mesta koja nemaju
osnovni preduslov , dovoljnu nadmorsku visinu. Smatra se da je
najnia granica nadmorske visine koju moemo koristiti za takozvane
"visinske pripreme" 2000m. Drugi , moe se rei odluujui

160
momenat, je trajanje boravka na ovakvim nadmorskim visinama.
Najkrai period za koji se tvrdi da ima efekta na pojavu poveanja
broja eritrocita u krvi je tri nedelje, a u bugarskim programima
priprema olimpijskih ampiona najkrai period je 90 dana i to na
nadmorskim visinama veim od 2500 m (Belneken) . Pri ovome se
mora voditi rauna da se prvi trajni efekti ovakvog pripremanja
sportista mogu oekivati tek nakon okonanja ciklusa eritropoeze
koji traje oko 100-120 dana, pa se i poveanje broja eritrocita kod
ovih sportista moe oekivati tek za tri meseca.Ovo je podatak je od
bitnog znaaja za planiranje forme i intenziteta treninga na due
vreme (makrocikluse). Indirektan dokaz da su dugotrajni trenani
procesi na velikim nadmorskim visinama jedini ispravan pristup u
trenizima u sportovima izdrljivosti je pojava velikog broja
ekstrakvalitetnih srednjeprugaa i dugoprugaa iz Etiopije i Maroka.
Sabiranjem injenica,dolo se do zakljuka da se, u poslednjih desetak
godina, najvei broj najkvalitetnijih srednje i dugoprugaa RODIO na
nadmorskim visinama iznad 2000m.
Nasuprot anemijama koje su posledica smanjenja broja
eritrocita, mnogo ee se sreu anemije kod kojih je smanjena
koncetracija nosaa kiseonika-hemoglobina. Koncentracija
hemoglobina kod novorodjeneta je u relativnim odnosima najvea,
(oko 130%) . U toku prve godine ivota opada na vrednosti od 75-
80% da bi do doba zrelosti dostiglo nivo od 85-100%.
I za broj belih krvnih zrnaca je dugo vladalo miljenje da se,
zbog njihovog eksperimentalnim radovima dokazanog poveanja u
toku fizikog rada, postie relativna bolja odbrambena sposobnost
protiv infekcija. Naalost, ovakav stav moramo odgraniiti samo na
vebanje umerenim (rekreativnim) intenzitetom, jer je dokazano da
kod bavljenja vrhunskim sportom ,gde su svakodnevno prisutni napori
enormnog, iscrpljujueg intenziteta, dolazi do upravo suprotnih stanja
, poveane sklonosti za infekcije, ili drugaije reeno, smanjenja
imunolokog odgovora sportista na infekciju. Pojava banalnih
infekcija u toku zavrnih priprema je rani znak pretreniranosti i loe
koncipiranog programa uvoenja u vrhunsku formu. Sam broj
leukocita kod novorodjeneta se kree izmedju 15-30000 u 1ml krvi.

161
Kasnije, ovaj broj opada i kod normalnih odraslih osoba se kree
izmedju 5-7000, (gornja granica 10000).
Poslednji krvni elemement-trombocit ili krvna ploica od ijeg
prisustva zavisi pravovremeno zaustavljanje krvarenja ima sline
vrednosti kako kod dece tako i kod odraslih. Ovaj broj se kree od
100.000-900.000 a u proseku je oko 300.000 u 1mm3 krvi.

KRVNI SUDOVI

Krv cirkulie u zatvorenom sistemu krvnih sudova koje po
veliini i gradji delimo na;
a) arterije (odvode krv iz srca)
b) vene(dovode krv iz srca)
c) kapilare ( krvna mrea oko samih elija)

ARTERIJE

Arterije su krvni sudovi koji odvode krv iz srca .Prvi krvni sud
je Aorta koja izlazi iz leve srane komore i prelazi u iroki luk iz koga
se izdvajaju leva i desna karotidna arterija koje odvode krv u glavu i
dve potkljune arterije (a.subclavia) koja prokrvljuje vrat i gornje
ekstremitete.Iz pazune jame iz a.subclavie se odvaja nadlaktina
arterija (a.brachialis) koja u lakatnom zglobu prelazi u podlaktinu
arteriju (a. radialis) .Aortni luk se produava kroz grudni ko put
nanie i prelazi u stomak (aorta abdominalis) iz koje izlaze najee
parne arterije za prokrvavljenje abdominalnih organa-eluca
,jetre,bubrega i slezine.U visini krsno bedrenog zgloba,aorta se rava
na dve bedrene arterije (a.femoralis) koja ispod kolenog zgloba prelazi
u potkolenim arterijama (a tibialis).

VENE

Venski krvni sudovi zapoinju sabirnim venskim kapilarima
koji prerastaju u venule.Venski sistem ine vene malog i velikog
krvotoka.Vene malog krvotoka su etri plune vene koje iz plua
odvode krv obogaenu kiseonikom u levu pretkomoru.Vene velikog

162
krvotoka dovode krv iz celog organizmoa u desnu pretkomoru preko
gornje i donje uplje vene (v.cava superior i v.cava inferior).Gornja
uplja vena skuplja krv iz cirkulacije iznad dijafragme a donja uplja
vena iz cirkulacije ispod dijafragme.
Graa ovih krvnih sudova se razlikuje u prisustvu i koliini
miia u zidovima pa tako kod velikih krvnih sudova je zid suda
sastavljen skoro iskljuivo od elastinog vezivnog endotela, u malim
krvnim sudovima prisutne su znatne koliine miinih vlakana dok su
kapilari sastavljeni iskljuivo od jednoslojnog epitela.Naravno,sa
starenjem ,pored matinog tkiva,na endotelu krvnih sudova se
pojavljuju i naslage u vidu arteriosklerotinih ploa ,koje pored
suavanja lumena krvnog suda,smanjuju i njegovu elastinost,to se
zajedno manifestuje poveanjem arterijskog pritiska.Ovakve
patohistoloke promene se mogu javiti i relativno rano, (18-21 godina
ivota), to je otkriveno na poginulim regrutima Amerike vojske u
toku vijetnamskog rata. Interesantna su patohistoloka istraivanja na
velikim krvnim sudovima poput aorte.Naime,ustanovljeno je da se
elastinost krvnih sudova poveava do 12-14 godine posle ega se
elastinost sve vie smanjuje.S druge strane,teina aorte se od rodjenja
pa do 80 godina starosti stalno poveava (Mayer).Najvea elastinost
zidova velikih krvnih sudova u pubertetu moe imati udela u stvaranju
fenomena "pubertetskih ampiona" jer odnos,volumen/otpor je u
ovom periodu najpogodniji za maksimalne aerobne sposobnosti.
Svaki krvni sud predstavlja odredjen otpor proticanju krvi kroz
njega. Veliina otpora zavisi u prvom redu od veliine krvnog suda,
njegove elastinosti i na kraju, samoj viskoznosti, (specifinoj
gustini), krvi. Suenje krvnih sudova, (ili pak njihov hronini spazam
koji je mogu kod onih krvnih sudova koji poseduju dovoljne koliine
miinog tkiva u zidovima), dovodi do poveanog arterijskog pritiska
koji , ukoliko se odrava dui vremenski period, postepeno , zbog
poveanog optereenja sranog miia moe izazvati morfoloke i
funkcionalne promene na samom srcu i izazvati tea organska
oteenja. Pored gore navedenih momenata koji dovode do
poveanja optereenja sranog miia, ne sme se zaboraviti jo jedan
,isto mehaniki momenat, koji nastaje poveanjem koliine masnog
tkiva kod preterane gojaznosti-poveanja duine krvnih sudova.

163
Efekti su isti kao i od arterioskleroze. Poveanje arterijske tenzije.
Lumen ,(irina-zjap), krvnih sudova se, u novije vreme, koristi i u
nekim prognostikim modelima u ranoj selekciji sportista za sportove
izdrljivosti. Tako se vrdi da se po promeru veliine aortnog zjapa,
ve nakon rodjenja, moe dati orijentaciona ocena kakve e biti
aerobne sposobnosti budueg odraslog sportiste. Ovo su naravno
kompleksne metode, najee zasnovane na ultrazvunom
dijagnostikovanju i jo nedovoljno potvrene .

6.5. RAZVOJ DIGESTIVNOG TRAKTA

U sistem organa za varenje - digestivni trakt oveka ubrajamo
sledee organe;
-usnu duplju
-drelo
-jednjak
-eludac sa dvanaestopalanim crevom
-tanka creva
-debelo crevo i anus (mar).

U samom procesu varenja svojim pojedinim funkcijama
aktivno uestvuju i dva samostalna i komleksna organa, jetra i
pankreas koji, pored digestivne, obavljaju i niz drugih sloenih
funkcija u organizmu. Jetra varenje potpomae luenjem ui a
pankreas luenjem pankreasnog soka.

Usna duplja u toku dojenja nema veliku ulogu u samom
procesu varenja (digestiji) . Pljuvaka koja se prilikom vakanja kod
odraslog oveka lui ima viestruku ulogu.
Tako, moemo jasno izdiferencirati najmanje tri uloge
pljuvake;
- ueem enzima pluvake zapoinje varenje pojedinih delova hrane i
priprema odredjenih tee svarljivih namirnica za kompleksnije varenje
u elucu, dvanaestopalanom crevu i najzad u tankom crevu.

164
-sama kiselost pljuvake,zbog prisustva odredjenih jedinjenja koja po
sebi predstavljaju kiseline, omoguava stvaranje prve barijere protiv
trovanja biolokim agensima (bakterijama) u hrani jer kiselina
pljuvake omoguava razaranja membrana bakterija i njihovo
unitavanje.
-vlaenjem hrane stvara se uslov za njeno vakanje i gutanje.

I eludac ,jednim svojim delom spada u lezde sa unutranjim
luenjem jer proizvodi odrene hormone u procesu varenja.
drelo je zajedniki organ i digestivnog i respiratornog
sistema .Zbog ovoga ponekad,nastaju problemi u fazi gutanja i hrana
moe da pogrei put i ue u dunik.
Jednjak ( ezophagus) je cevast organ sastavljen od miinog
sloja obloenog sluzokoom ,duine oko 25 cm i funkcija mu je da
sprovede hranu do elica.
eludac ( gaster) je miino sluzokoni organ smeten ispod
dijafragme sa leve strane (ispod srca).Ovaj poloaj nije zahvalan u
anatomskom smislu jer se ponekad dogaa da prepun eludac svojom
veliinom pritiska organe grudne duplje pa i srce i ometa ih u
radu.Zabeleeni su i tei sluajvi sa oteenjem sranog miia
(infarkt).Zapremina eluca je oko 1500 ml .Oblik eluca podsea na
kesu koja je blago presavijena na polovini.Ova krivina eluca
omoguava krae zadravanje hrane u procesu pripreme z varenje.Zid
eluca se sastoji iz seroznog ,miinog i sluzokonog dela.Serozni sloj
se nalazi u unutranjosti eludane duplje i lui enzime za varenje
(pepsin),hlorovodoninu kiselinu (HCL) i hormone eluca za
regulaciju varenja.Miini sloj slui za meanje hrane sa sokovima
eluca i guranje ka daljim partijama - dvanaestopaanom crevu
(duodenum) digestivnog trakta na dalju obradu.
Duodenum- prvi deo tankog creva dugako je 30 cm i u
njemu se iz dva suprotna pravca slivaju veoma bitni fermenti za dalji
proces varenja,u iz une kese i pankreatin ,sok iz guterae.Ovi
sokovi omoguavaju varenje i najkompleksnijih celuloznih delova
namirnica.
Tanko crevo je duine izmeu 5 i 7 metara i ,za razliku od
ostalih delova digestivnog trakta,potpuno je pokretno .Jedina veza sa

165
zadnjim trbunim zidom predstavlja trbuna maramica(
mesenterium),veoma bogat splet krvnih sudova kroz koji se hranljive
materije ,nastale u procesu varenja,transportuju do ostalih delova tela-
potroaa.I kod tankih creva je ,u organizaciji i arhitekturi,kao i kod
same elije,pribegnuto istom reenju.Naime,sluzokoa tankog creva
je naborana pa je upijajua povrina poveana za 6-7 puta.
Debelo crevo je zavrni deo digestivnog trakta ,duine oko
1.5m.U njemu se uglavnom upija preostala voda iz ostatka sadraja
varenja.
Jetra je najvea fabrika u ljudskom organizmu sa zavidnim
proizvodnim procesima vrlo kompleksne tehnologije.U dananjem
vremenu,predstavljala bi modernu ,savremenu fabriku koja zaokruuje
sve procesne etape,razgradnju,proizvodnju i reciklau materijala.U
prevodu, ovo znai da se u jetri vri sinteza i ogranieno deponovanje
energetskih materijala (glikogen) ,detoksikacija odreenih
nusproizvoda rada elija u celom organizmu9 mlena kiselina) i to
tehnologijom koja koristi recikliran materijal za ponovnu sintezuDa ne
postoji u tom procesu stanovit gubitak energije,mogli bi smo rei da je
ovaj organ najblii pojmu PERPETUM MOBILE,naravno, u
prenosnom smislu.Protok krvi kroz ovaj organ je izvanredan
pokazatelj njene zaposlenosti jer kroz nju u toku samo jednog minuta
proe oko 1.3 litra krvi.Teina jetre je oko 1.5 kg.Jetra je sastavljena
od vie lobusa i ,zahvaljujui svojoj veliini i efikasnosti u radu
,poseduje veliku radnu rzervu.Svoju funkciju moe da obezbedi sa
samo petinom zdravog tkiva.
Pored metabolike uloge ,jetra poseduje i sekretornu ulogu i to
i kao egzokrina i kao endokrina lezda.Luenje ui u unu kesu je
egzokrina uloga a sinteza testosterona i jo nekih hormona koje
direktno ubrizgava u krv je endokrina uloga.
Jetra je smetena ispod dijafragme,izpod desnog rebarnog
luka,i u leeem poloaju mogua njena palpacija i pregled.
Guteraa (pankreas) je ,kao i jetra ,lezda sa egzokrinom i
edokrinom ulogom.Egzokrinom ulogom ,luenjem pankreasnog soka
,pomae varenju a luenjem insulina i glukagona uestvuje u
endokrinoj regulaciji nivoa eera u krvi (glikoze).Teka je 70-90
grama i sastoji se iz tri dela;glave ,tela i repa.

166

I razvoj sistema za varenje hrane kod odojeta je postepen
proces. U poetku, digestivni trakt je osposobljen za varenje samo
majinog mleka ili , u nudi, razblaenog kravljeg mleka. U mleku
majke se nalaze sve potrebne materije za rast i razvoj odojeta
ukljuujui i materije koje ga tite od raznih biolokih agenasa
(bakterija i virusa) tkz. antitela. U jednom periodu ovog veka
(ezdesete godine) bilo je veoma popularno upuivati majke na
vetaku ishranu kojom bi zamenjivale naporna i iscrpljujua dojenja i
na taj nain lake podnele prvi i najtei period nege deteta, dojenje.
Medjutim, nijedna vetaka ishrana nema u sebi one bioloke kvalitete
kao prirodno majino mleko i ne titi dete od infekcija pa se, na svu
sreu, ovaj proces poslednjih godina sveo na neophodnu meru.Ni u
jednom vetakom preparatu ne postoje anti tela- zatitne belanevine
koje spreavaju pojavu infekcija kod odojeta dok se imuni sistem ne
razvije (6 - ti mesec po roenju).

Kod odojeta, zbog naina ishrane dejstvo pljuvake se
produava sve do momenta kada je eludani sokovi ne razloe.

Jednjak odojeta je srazmerno slabijih sfinktera i budui da su
dimenzije eluca veoma male (zapremina oko 150ml) veoma esto
dolazi, usled podrigivanja, do vraanja hrane u usnu duplju . Ovo
moe po male i nemone bebe da bude veoma opasno jer se od
povraene hrane mogu uguiti pa je neophodno posle svakog dojenja
dete blagim tapanjem po leima naterati da podrigne i izbaci vazduh
iz eluca koji je progutan u toku sisanja. eludac se u toku prve
godine razvije do zapremine od 500ml.
Morfo-funkcionalno , dvanaestopalano crevo je usko povezano sa
eludcem i u procesu varenja predstavlja mesto gde se slivaju uni i
pankreasni sokovi da bi se omoguilo definitivno pripremanje hrane
za proces potpunog varenja. Budui da se i koncentracija ui i
pankreasnog soka nije ustalila , mogui su esti poremeaji u toku
varenja koji se najee zavravaju ili prolivom (dijareja) ili zatvorom
(opstipacija) . Naroito su opasni prolivi jer se na taj nain veoma
brzo moe izgubiti vea koliina vode iz deijeg organizma

167
(dehidracija) na ta je odoje veoma osetljivo.

Normalizovanje procesa varenja zavrava se izmedju 3-4
godine kada se moe prei na ishranu koja je identina ishrani odraslih
, naravno bez prisustva jakih zaina.

Nekoliko dana po rodjenju veoma je esta pojava utice kod
odojeta. Ovo je znak da se jetra neto sporije osposobljava za
funkcionisanje i uglavnom se veoma brzo povlai bez ikakvih
posledica po samo dete. Pri rodjenju, jetra je teka oko 150 gr, da bi
kod odraslog oveka dostigla veliinu i od 1500gr.Adaptacioni period
digestivnog trakta koji iznosi oko 3-5 prvih godina ivota je period u
kome i elije jetre funkcionalno sazrevaju i pripremaju se za sve
sloeniju metaboliku ulogu u organizmu.
Funkcionisanje digestivnog trakta pri umerenom fizikom
vebanju (rekretivni nivo treninga ili blag fiziki rad kao to su etnje
i joging) pozitivno deluje na procese luenja eludanih , unih i
pankreasnih sokova i pored uspenijeg varenja poveava apetit. Ovo
je najvei neprijatrelj svih "turistikih programa" koji, usput, nude i
kure za mravljenje zasnovane na kombinaciji dijeta i umerenog
fizikog veabanja . Prevazilaenje ovog stanja je veoma kompleksno
i svodi se na dva generalna pristupa:

- prestanak ogranienja ishrane uz uvoenje kontrolisanog
programiranog vebanja gde opadanje telesne mase ide sporim ali
poeljnim tempom

- poveanje nivoa fizikog optereenja, naravno u kontrolisanim
uslovima, kada se efekat umerenog rada na digestivni sistem
gubi i shodno tome smanjuje apetit.
- upotreba hormona leptina kao preventive povratka jo-jo
sindroma i spreavanja deponovanja masti

Ovde je opadanje telesne mase ubrzano, ali i opasnosti koje
vrebaju poveane (poev od ulaska u uslovno reeno "rekreativnu
pretreniranost", do brzog ponovnog povraaja kilograma po povratku

168
sa rekreativnog mravljenja). Naravno, pristup je kompleksan i
zahteva reagovanje od sluaja do sluaja, s tim da se u startu , svakom
polazniku mora priznati da se problem poveane telesne mase ne
moe reiti preko noi sa jednim ili dva higijensko-dijetalna reima
ve temeljnim , svesnim i voljnim pokuajem da se navike u ivotu,
poev od onih vezanih za ishranu pa do onih povezanih za planiranje
slobodnog vremena i fizikih aktivnosti, promene.

Nasuprot umerenom vebanju, intenzivan fiziki rad kome su
izloeni sportisti i to po dva puta na dan, dovodi do suprotnih i
krajnje neeljenih pojava-gubitka apetita kao posledica smanjenja
protoka krvi kroz eludac u toku samog vebanja. Ovo je neprijatelj
broj jedan sportskih nutricionista , samih sportista i njihovih trenera
jer su svi svesni da sa nedovoljnim unoenjem hrane u organizam
dolazi do pojave negativnog energetskog bilansa koji je prapoetak
mnogih problema vezanih za razna oboljevanja , povreivanja i samu
pojavu pretreniranosti.Pri napornom, intenzivnom fizikom radu,
dolazi do preraspodele krvi u organizmu koja je predudslov poveanja
protoka krvi kroz tkiva koja neposredno uestvuju u radu a to su
miii i naravno mozak. Zbog ove preraspodele , digestivni organi su
u isto vreme pod smanjenim protokom krvi upueni na smanjivanje
svoje delatnosti pa im se ,po prestanku rada, mora dati dovoljno
vremena da se oporave i zaponu normalno luenje fermenata za
varenje. Ovaj period (najee od dva sata) treba iskoristiti za
rehidraciju sportista (povratak izgubljene tenosti u toku treninga) za
to je najpogodnija OBINA VODA. Pred sam obrok se savetuje
davanje jedne ae nekog prirodno zakiseljenog soka (paradajz,
naranda, grejpfurt ili limun) radi izazivanja luenja kiseline u eludcu
koja je preduslov pojavi elje za jelom -apetita.

6.6. RAZVOJ UROGENITALNOG SISTEMA

Normalno funkcionisanje bubrega i kvantitativno i kvalitativno
uspostavlja se dosta rano, ve do kraja druge godine. I ovde, ponekad

169
moe doi do poremeaja u refkleksnom kontrolisanju mokrenja koje
bi trebalo da se definitivno uspostavi do kraja 2.5 godine. Ovi
poremeaji su najee u sferi psihologije pa se tako moraju i leiti.
Po roenju, zapremina mokrane beike je mala (oko 80ml) pa
novoroene veoma esto mokri. Veliina beike se postepeno
poveava da bi do puberteta dostigla veliinu od 600-900ml. Tada se,
zbog pojaanog rasta skeleta, veoma esto javljaju deformiteti u
razvoju kimenog stuba sa pojavom lumbalne lordoze koja je
optuena za takozvane "ortostatske ili lordotike albuminurije". Ovo
stanje nema nikakve veze sa sportskom albuminurijom o kojoj emo
raspravlljati na drugom mestu. Razvoj genitalnih organa se odvija i
kod mukaraca i kod ena znatno sporije od ostalih organskih sistema.
Kod 98 % muke dece, testisi se spuste u skrotum pre samog
roenja. Kod pojave nesputanja potrebno je najkasnije pre puberteta
operativno intervenisati i omoguiti normalan razvoj oplodnih
sposobnosti mukarca.

6.6.1. RAZVOJ NEURO-VEGETATIVNOG SISTEMA

Poznato je da nervni sistem u oveka uslovno moemo podeliti
na:

1. periferni (PNS) i
2. centralni nervni sistem (CNS).

Pod perifernim, koga najee nazivamo i vegetativnim
nervnim sistemom, podrazumevamo onaj deo nervnog sistema koji je
zaduen za kontrolisanje rada unutranjih organa (srca, creva, bubrega
itd.) bez kontrole svesti-autonomno, automatizmom koji je
specifian za svaku ivotinjsku vrstu i odreen je genetskom ifrom.
Naravno, budui da vegetativni nervni sistem, pored perifernih,
poseduje i svoje centre smetene u funkcionalno viim partijama
mozga, nemoemo ga odvajati od centralnog nervnog sistema.
Periferni nervni sistem moemo podeliti na:

SIMPATIKUSNI i

170
PARASIMPATIKUSNI deo

Uloga koju ova dva sistema imaju u regulaciji rada visceralnih
organa umnogome zavisi od transmitera koji se lue na nervnim
zavretcima. Tako, podseanja radi, periferni nervi na svojim
sinapsama i nervnim zavretcima lue acetil-holin. Ovaj isti transmiter
lue i preganglijska vlakna i simpatikog i parasimpatikog sistema.
Meutim, postganglijska vlakna SIMPATIKUSA, zaduena za
prenoenje impulsa do "radnog tkiva", pored acetil holina, u najveem
broju sluajeva lue NORADRENALIN. Poznato je da noradrenalin
ima slina dejsatva kao i adrenalin, s bitnomn razlikom da ne
podrauje previe srani rad i ima produeno dejstvo (vie asova je
potrebno da bi se izluio ili razgradio). Simpatikus regulie promet
materija u organima ubrzavajui ga, to direktno dovodi do poveanja
rada samog organa. Stimulativna uloga simpatikusa se ogleda i na
dejstvo samog centralnog nervnog sistema to direktno, preko alfa
(piramidni) i gama nervnih puteva, moe izazvati poveanje
sposobnosti miinih reakcija kao krajnjih efektornih organa na
zavretku ovih puteva. Za razliku od simpatikusa, parasimpatikusna
postganglijska vlakna lue samo acetil-holin kao transmiter to bitno
usporava promet materija u unutranjim organima i ima za posledicu
usporavanje njihove funkcije. Nema nikakvog dejstva na centralni
nervni sistem i na njegove motorne efektore-miie.
O nadraljivosti vegetativnog nervnog sistema (to je bitno za
razumevanje pojma "trenutne adaptacije" na stres), govori podatak da
je za normalno funkcionisanje dovoljan jedan jedini impuls u nekoliko
sekundi, dok je za puno angaovanje potrebno do 10 impulsa u
sekundu. Radi ilustracije, za punu aktivaciju skeletnog nervnog
sistema, potrebno je izmeu 75 i 200 impulsa u sekundi.
Vegetativni nervni sistem (prvenstveno simpatikus) jako reaguje
na uestali intenzivan fiziki rad adaptivnim mehanizmima koji se
zasnivaju na poveanju efikasnosti rada samih organa koji uestvuju u
radu pa se tako, za odgovor na ponavljani napor, postepeno smanjuje
koliina energije koju efektorni organ utroi u jedinici vremena. U
praksi to znai da e se za isti rad srani mii kontrahovati manji broj
puta (smanjie se frekvanca otkucaja a poveati udarni volumen

171
izbaene krvi u jednom otkucaju). Na primeru rada plua, smanjie se
broj respiracija, a poveati disajni volumen. Budui da adaptivni
mehanizmi, nastali kao odgovor na rad traju i u miru, to kod
utreniranih sportista imamo smanjen broj respiracija u minutu i
smanjenu sranu frekvencu to tumaimo predominacijom vagusnog
dela vegetativnog sistema i u praksi nazivamo - "vagotonija". Ranije
se ovaj fenomen veoma esto vezivao za pojam vrhunske
utreniranosti, to naalost nije uvek sluaj, pa je pojava vagotonije,
iako poeljna kao jedan od fenomena koji prati dobru utreniranost,
nepouzdan parametar za preciznu procenu koliko je ta utreniranost
izraena i na kom nivou. Za ovu procenu potreban je kompleksan
timski rad uz obavezno testiranje pojedinih osnovnih i situacionih
motorikih sposobnosti kao i morfo-funkcionalnih sposobnosti.

6.6.2. RAZVOJ ENDOKRINOG SISTEMA I NJEGOVA
ULOGA U RAZVOJU FIZIKIH SPOSOBNOSTI MLADIH

U regulaciji rada unutranjih organa, pored vegetativnog nervnog
sistema, uestvuje i endokrini sistem o kome e biti rei u ovom
poglavlju.
Pored, vegetativne i neurogene regulacije funkcija unutranjih
organa i biolokih procesa, postoji i endokrina regulacija od strane
lezda sa unutranjim luenjem u koje spadaju:

Hipofiza
tireoidna zlezda
paratireoidne lezde
timus
epifiza
nadbubrene lezde
insularni aparat pankreasa
polne lezde

Put povezanosti CNS-a i perifernog nervnog sistema, i
endokrini sistem je povezan sa glavnim centrom regulacije preko

172
hipotalamusa. Utvreno je za veinu hormona hipofize da se lue pod
direktnim uticajem "oslobaajuih faktora" hipotalamusa. Takoe se
zna da jedan broj ovih hormona ima i "inhibitorne faktore" koji, pored
postojanja povratne negativne sprege, smanjuju njihovo luenje u
hipofizi.

6.6.2.1. HI POFI ZA

Sama hipofiza se funkcionalno moe podeliti na prednji i
zadnji reanj i smetena je u turskom sedlu sfenoidalne kosti. Pri
roenju teka je oko 0.15 gr, u detinjstvu se udvostrui, da bi kod zrele
osobe imala etvorostuku teinu u odnosu na roenje (0.6 gr.). U
prednjem renju se, izmeu ostalih lue sledei hormoni:

1. Somatotropni hormon ili hormon rasta
2. Tireotropni hormon (TH)
3. luteinizirajuci (LH) i folikulostimulirajuci (FSH)
hormon
4. Adrenokortikotropni hormon (ACTH)

U zadnjem renju hipofize se lue samo dva hormona:
oksitocin i vasopresin.
Funkcionisanje hipotalamo-hipofiznog kompleksa, kada je re o
pojedinim hormonima, se veoma esto odvija u ciklusima o emu
govore novija istraivanja. Ovaj fenomen nazivamo bioritmom i on
moe biti kako dnevni, tako i meseni pa i godinji. Izgleda da su
godinji bioritmovi kod oveka izgubili onaj znaaj koji su imali u
odreenom evolutivnom periodu. Samo skraenje polnog bioritma sa
godinjeg na meseni i dnevni, je ljudsku vrstu stavio u red izuzetno
potentnih i omoguilo joj bolje anse u odranju vrste. Dnevni
bioritmovi ACTH i TH pa i polnih hormona, samo su jo vie
poboljali kvalitet i mogunost adaptacije na uslove spoljanje
sredine.
HORMON RASTA je odgovoran za rast i razvoj kako mekih
tkiva tako i kostiju i rskavica. Njegovo pojaano luenje otpoinje oko
3-4-te godine a najvei intenzitet ima u periodu puberteta. Smanjeno

173
luenje ovog hormona u detinjstvu dovodi do patuljastog rasta iako su
telesne proporcije i inteligencija ouvani. S druge strane, usled
poveanog luenja ovog hormona u detinjstvu dolazi do pojave
gigantskog rasta sa ouvanim telesnim proporcijama i normalnom
inteligencijom. Ako usled pojave tumora na hipofizi doe do
pojaanog luenja ovog hormona nakon prolaska puberteta, dolazi do
pojave koju nazivamo akromegalija. Ovu bolest karakterie porast
mekih tkiva i hrskavica, (usled zavrenog okotavanja nije mogu
razvoj kostiju), i nesrazmere u telesnim proporcijama. Ovo se najbolje
uoava na licu obolelog gde se uoavaju isturene jagodice, velik i
mesnat nos, poveane usne i poveanje viline kosti.
Naalost, u poslednje vreme se preparati ovog hormona vrlo esto
upotrebljavaju u sportu, naroito u sportovima gde je bilo koju
komponentu snage potrebno razviti do maksimuma. Kombinuju se
najee zajedno sa anabolicima jer navodno potenciraju njihov
efekat. Osnovna metabolika dejstva hormona rasta se mogu svesti na:

Pojaavanje sinteze proteina u svim elijama
Smanjienje iskorienja ugljenih hidrata u celom telu
(dijabetogeno dejstvo hormona rasta)
Poveanje mobilizacije masti i troenje u energetske svrhe

Rast hrskavice (a time i kostiju) nije proizvod dejstva hormona
rasta na elije, ve indirektnim putem, pod njegovim uplivom, dolazi
do sinteze u jetri i burezima supstance nazvane somatomedin bez
koje nema stvaranja kolagena potrebnog za rast kostiju.
Po zavrenom rastu u duinu, nije prerkinut rast u kostiju u irinu
(naalost ne samo kostiju) u ta se moe uveriti veina
etrdesetogodinjaka posmatrajui svoje "horizontalne" proporcije u
ogledalu.
Za razliku od somatotropnog hormona koji "ciljno tkivo" ima u
svakoj ljudskoj eliji, TIREOTROPNI hormon deluje samo na elije
tireoidne lezde, stimuliui ih na proizvodnju dva hormona-tiroksina
i trijodtironina. Tiroksin je odgovoran za regulaciju bazalnog
metabolizma u organizmu-drugim reima, odreuje osnovni

174
energetski nivo na kom elija-organizam kvalitetno funkcionie.
Njegovo pojaano luenje poklapa se sa periodom od 3-4 godine i
pubertetom. Pored bazalnog metabolizma, regulie i nivo emotivnih
reakcija CNS. Jedno od glavnih metabolikih efekata ovog hormona je
da njegovo prisustvo poveava koncentraciju glikoze u krvi to je
jedan od preduslova za poveanje energetskog nivoa na kom
organizam radi. Ovo je veoma bitno za rad u uslovima fizikog
optereenja jer bez poveanja eera u krvi nije mogue poveanje
energetskih procesa u miinim elijama i postizanje velikih i
kvalitetnih kontrakcija. Poveanje koncentracija ovog hormona u krvi,
usled poveanog patolokog luenja, dovodi do Bazedovljeve bolesti
koju karakterie niz simptoma pojaanog energetskog rada elija,
(tahikardija, enormna mravost, pojaano znojenje, i podrhtavanje
ruku-tremor i poveanje telesne temperature). Nasuprot ovom
oboljenju, nedostatak ovog hormona dovodi do pojave nazvane
miksedema, koju karakterie enormna gojaznost praena edemima,
zaostalost u rastu sa zdepastim trupom i kratkim ekstremitetima i
otenje inteligencije. Naalost, i ovaj hormon je veoma esto
zloupotrebljavan i na spisku doping supstanci. Uziman je naroito u
sportovima gde je eksplozivna snaga jedan od dominantnih faktora.
Ciljno tkivo za LH i FSH su polne lezde i to kod mukaraca
testisi a kod ena ovarija. FSH se lui ciklino kod ena i utie na
stvaranje i sazrevanje oplodne elije-jajaceta. Kod mukaraca
stimulie spermatogenezu. LH kod ena stimulie luenje enskih
polnih hormona-estrogena a kod mukaraca mukog polnog hormona
testosterona.
ACTH za ciljno tkivo ima koru nadbubrene lezde stimuliui
prvenstveno luenje glukokortikoida-Kortisola. O ulozi ovog
hormona, neto vie rei e biti kada budemo govorili o nadbubrenim
lezdama.
Par PARATIREOIDNIH lezda koje se nalaze sa zadnje strane
tireoideje su zaduene za metabolizam kalcijuma (Ca) i fosfora (P) u
organizmu. Uloga ova dva jona u organizmu je izuzetna. Jon Ca se
kao "straar" nalazi u porama elijskih membrana i svojim pozitivnim
naelektrisanjem regulie promet jona kalijuma (K) i natrijuma (Na)
kroz membranu. Od koliine ovog prometa elektrolita zavisi i trenutno

175
izbalansirano energetsko stanje elije u miru koje nazivamo
"membranski potencijal". Kada se, zbog pojave nervnog signala,
pojavi talas akcionog potencijala koji je odgovoran za promenu
energetskog nivoa elije uloga Ca jona je da povea propustljivost
membrane za jone K i Na i na taj nain stvori preduslove za pojavu
kontrakcije miia. Zato, kod poremeaja u luenju ovog hormona kao
to je njegovo smanjenje, jedan od dominantnih simptoma je stalan
gr muskulature koji nazivamo tetanija. Hiperfunkcija ovih lezda
dovodi do potpuno suprotne slike-smanjenja elijske nadraljivosti
koja se manifestuje mlitavou muskulature to veoma podsea na
oboljenje - miastenia gravis.
S druge strane, metabolizam jona Ca i P nije vezan samo za
elijsku membranu ve uestvuje i u gradivnim procesima u kostima,
pa kod poremeaja u luenju, u klinikoj slici dominiraju spontani
prelomi ili iskrivljenja dugih cevastih kostiju.
TIMUS je lezda sa unutranjim luenjem za koju se dugo nije
znalo kakava mu je uloga u organizmu budui da se njegovo tkivo
starenjem pretvara u masno tkivo bez funkcije. Nalazi se iza grudne
kosti i kod dece moe biti dosta velik pa su opisani i kliniki sluajevi
pritiska timusa na okolne organe grudne duplje. Obino je najvei u
pubertetu, (oko 25 grama). Ni danas nije dokazana endokrina uloga
iako se smatra da ima udela u stimulaciji rasta, osifikaciji i polnom
sazrevanju. S druge strane, uloga timusa u obeleavanju limfocita
(stvaranje takozvanih T - limfocita ili " elija ubica "), je ovu
lezdu izbacila u prvi plan jer se jedna od vodeih teorija nastanka
malignih oboljenja vezuje za onesposobljavanje ovih " elija ubica " u
organizmu usled ega novoformirane maligne elije budu
neprepoznate i slobodno zapoinju svoj ivot. Jedna od pretpostavki je
da se u naem organizmu, usled stalnih mutacija ili pogrenog
kloniranja u svakom momentu nalazi do deset potencijalno malignih
elija koje sistem T - limfocita uspeno otkriva i ubija. Onog momenta
kada samo jedna elija izbegne smrt, nastaje bolest koju nazivamo
rak.
EPIFIZA je takoe jedna od "tajanstvenih" lezda i izgleda da ona
inhibitorno utie na razvoj polnih lezda. Kod kod njene hipofunkcije
dolazi do prerane pojave puberteta koju nazivamo - pubertas

176
praecox.
NADBUBRENE LEZDE, smetene, kako sam naziv kae,
iznad bubrega, anatomski i funkcionalno su podeljene na dva dela, sr
i koru. U kori se, pod uticajem ACTH, lui vie hormona svrstanih u
dve velike grupe:
mineralokortikoidi - najznaajiniji predstavnik Aldosteron
glukokortikoidi - najznaajniji predstavnik Kortisol

Hormoni prve grupe utiu na promet elektrolita (Na i K) vode,
ugljenih hidrata i minerala. Zato ih jednim imenom i nazivamo
mineralokortikoidi. Bez ovih hormona organizam je osuen na smrt u
veoma kratkom periodu zbog veoma tekih poremeaja u
ekstracelularnim tenostima i metabolizmu. Za razliku od nedostatka
mineralokortikoida koji je fatalan za organizam, nedostatatak
glukokortikoida nije fatalan ali izaziva vidne poremeaje u
metabolizmu, imunobiolokom odgovoru, i to je za nas najbitnije,
reakciji na stres. Naime, glukokortikoidi su pod direktnim uplivom
ACTH, i nivo Kortisola je veoma bitan za "doziranje" fiziolokog
odgovora na stres bio on fiziki napor, infekcija ili dejstvo alergena.
Ve u prvim minutima reakcije na stres, registruje se poveanje
Kortisola i do 20 puta. Moe se slobodno konstatovati da Kortisol i
ostali hormoni iz grupe glukokortikoida umanjuju tetu nastalu
dejstvom stresa i "doziraju" adaptacioni odgovor. Poznat je dnevni
ritam (cirkadijalni ritam) glukokortikoida. Rano ujutro, sekrecija
ACTH i Kortisola je velika (zato su alergijske reakcije retke u
jutarnjim asovima) dok se smanjuju u kasnim popodnevnim i
veernjim asovima.
Ritam diriguje naravno hipotalamus i podloan je promenama
(promena navike znai promenu dnevnog ritma).


177
BRZA REAKCIJA KORE NADBUBRENE LEZDE IZAZVANA
FRAKTUROM TIBIE I FIBULE (preuzeto iz Gaytona)
Sam Kortisol, povratnim delovanjem na Hipotalamus, moe
smanjiti luenje ACTH i na taj nain izvriti samodoziranje. Ovu
samoregulaciju u funkcionisanju endokrinog sisitema (ne samo
Kortisola) nazivamo NEGATIVNOM POVRATNOM SPREGOM.
Negativnom, jer je krajnji efekat doziranja po pravilu SMANJENJE
luenja oslobaajuih faktora u hipotalamusu to dovodi do smanjenja
stvaranja samog hormona.
Sr nadbubrene lezde lui adrenalin i noradrenalin, hormone
koji su od najvee vanosti za regulaciju adaptacionih mehanizama u
toku fizikog rada. Njihovim lunjem nastaju mehanizmi koji direktno
omoguavaju poveanje radnih performansi organizma.

poveava se TA i udarni volumen srca
ire se krvni sudovi srca i plua i poboljava dotok krvi u ove
organe omoguavajui im, na taj nain, da iz reima
uravnoteenog mirnog stanja preu u reim rada pod
optereenjem.
ire bronhije i alveole to doprinosi boljoj razmeni gasova u
pluima
sekunde(90) minute(30)
mg
5
300
KONCETRACIJA KORTIZONA U
NADBUBRE@NOJ@LE@DI

178
selektivno suavaju periferni krvni sudove vrei preraspodelu
krvi u pravcu velikih grupa radnih miia ostavljajui na
minimumu jedan broj organa trbune duplje, (urogenitalni trakt,
digestivni trakt).
poveavaju nivo eera u krvi istiskujui glikogen iz depoa
(jetra) i na taj nain poveavaju koliinu "goriva" neophodnog
za metabolizam u toku rada.
imaju sinergetsko (dopunjujue) dejstvo sa tiroksinom
poveavajui energetsko stanje elija i za nekoliko puta, u
zavisnosti od nivoa potrebne adaptacije na napor menjajui tako
nivo bazalnog metabolizma. Slobodno se moe konstatovati, s
obzirom na embrioloko poreklo elija sri nadbubrega, da je
ona deo simpatikog nervnog sistema. Meutim, potpuna
samostalnost u delovanju postoji to se najbolje moe uoiti u
situacijama kada jednu komponentu iskljuimo iz sistema.
Primer za to je adrenektomija (operativno odstranjenje
nadbubrene lezde), kada simpatiki nervni sistem, dosta
uspeno, zamenjuje nedostatak sekrecije hormona sri
nadbubrene lezde.
U izuzetno dramatinim situacijama koje su od biti za opstanak
(odbrambene situacije) luenje adrenalina je odluujui momenat koji
mobilie celokupan organizam na akciju. Naravno, naredba se stvara u
mozgu i preduslov je za pokretanje gore navedenih dogaaja.
Meutim, maksimalno iscrpljivanje funkcije sri nadbubrega,
(prilikom angaovanja i onih 20% ljudskih mogunosti koje nikad ne
koristimo), je opasno po ivot i vrlo esto se zavri egzitusom.
Poznati su, pored adaptacionih momenata luenja adrenalina i
ciklina luenja, to nazivamo dnevnim bioritmom adrenalina. Ovaj
dnevni bioritam adrenalina, (5-7; 11-13; 17-19; 23-01 asova), je
veoma vaan za planiranje dnevnog reima treninga i takmienja i
mora se kod svakog pojedinca tano registrovati, (postoje znatna
odstupanja). Iako je odreena ritminost adrenalina pravilo, mogue je
planiranim treningom ovaj ritam donekle promeniti i uskladiti sa
nekom nepredvienom potrebom. Najbolji primer je trening u nonim i
ranim jutarnjim satima zbog potrebe za promenom vremenske zone i

179
nastupa na velikim takmienjima na drugim kontinentima gde se
satnica razlikuje i za 8-10 sati od domae.
PANKREAS je lezda koja samo jednim svojim delom uestvuje u
endokrinom sistemu i to onom koji lui hormone glukagon i insulin.
Drugim delom aktivno uestvuje u procesu varenja luei izuzetno jake
pankreatine sokove.
Oba hormona direktno utiu na promet eera u krvi osiguravajui
jedan relativno konstantan nivo u miru. Insulin to postie konstantnim
smanjenjem koliine eera koga, u sluaju potrebe za fizikim radom,
mobilie adrenalin ili unosimo putem hrane. Ova funkcija je izuzetno
vana ako znamo da je jedino gorivo koje u biti moe da koristi aerobni
elijski metabolizam glikogen iz jetre, elijskih depoa ili iz same krvi.
Sve hranljive materije (masti, belanevine i ugljeni hidrati), se na
kraju razliitih metabolikih ciklusa pretvaraju u glikogen ukoliko
preovladavaju katabolitiki procesi (procesi razgadnje materija).
Katabolitiki procesi vladaju u toku budnog stanja i intenzivniji su
ukoliko je organizam fiziki ili intelektualno optereen. U sluaju da
preovladavaju anabolitiki procesi (procesi sinteze ili izgradnje
organskih struktura) koji dominiraju u toku sna, viak hranljivih
materija koji se ne ugradi u rastenje i oporavak elijskih struktura
deponuje se najee u vidu masti iz kog oblika je dosta lako
upotrebljiv. Sada je jasno koliko su sloeni poremeaji i po ivot
opasna patoloka stanja u ovom sistemu. Usled iscrpljenja stvaralakih
mogunosti pankreasa i smanjenja koliine insulina u krvi, dolazi do
poznatog oboljenja koje nazivamo "eerna bolest" ili diabetes
mellitus, koja se karakterie poveanjem koncetracije eera u krvi. Do
pronalaska insulina, ova bolest je bila smrtonosna. Meutim, danas
upotrebom kvalitetno doziranog insulina uz higijensko dijetetske
reime i umereno fiziko vebanje, prognoza ovog oboljenja je dobra.
Naglaavamo umereno fiziko vebanje kao dopunsku terapiju ove
bolesti, jer se fizikim radom eer iz krvi troi za stvaranje energije u
elijama za vrenje samog rada. Nije retkost da se oboleli od ove
bolesti bave i vrhunskim sportom pa je bilo i Olimpijskih pobednika.
Samo vebanje smanjuje potrebne koliine insulina i pacijentima i
lekarima omoguava lake sprovoenje ove dugotrajne (doivotne)
terapije. Moramo ipak naglasiti da nije mali broj kliniara koji ne

180
odobravaju fiziko vebanje kao dopunsku terapiju ove bolesti upravo
zbog napred iznete injenice da u toku vebanja adrenalin i sam
poveava koncentraciju eera u krvi pa tako moe dovesti do
potenciranja bolesti. Ovo je samo delimino tano ukoliko se radi o
neregulisanom dijabetesu u kome su mogue iznenadne promene stanja
i pogoranja bolesti. Takve osobe, do stabilizacije klinike i
laboratorijske slike, zaista ne smeju biti podvrgnute fizikim
optereenjima.

6.6.2.2. POLNE LEZDE

Pod polnim lezdama kod ena smatramo jajnike (ovarija), a kod
mukaraca semenike (testise). Ve smo naveli pod kakvim su uplivom
ove lezde od strane gonadotropina hipofize. U ovom poglavlju emo
se osvrnuti samo na muki polni hormon-testosteron.
Dugo se smatralo da muki polni hormon ima samo ulogu u
stvaranju,rastu i sazrevanju mukih oplodnih elija-spermatozoida.
Kasnije, pridodata mu je i gradivna-anabolika uloga ali, po miljenju
veine, u samo dva perioda ivota:
-intrauterinom i
-u pubertetu.
U intrauterinom periodu odluujua uloga testosterona bi bila u
opredeljivanju pola nove jedinke a u predpubertetnom periodu (to je
ekperimentalno potvreno naglim njegovim poveanjem u krvi) u
pripremi i potpomaganju dejstva somatotropnog hormona u fazi
"bujanja" tkiva. Nakon toga, uloga bi se svela na reproduktivnu emu
stvaranja spermatozoida. Meutim, eksperimentalnim radovima
Harveja, Rogozkina i na kraju Grigssa, dokazano je da testosteron i
nakon zavrenog perioda rasta i razvoja moe imati anaboliki uticaj.
Ovo je dokazano i jednim naim eksperimentalnim radom na grupi
mukaraca koja je u tromesenom ciklusu uzimala testosteron u
terapijskim dozama.
Pored ovih uloga, novija istraivanja sve ee stvaraju takozvanu
hormonsku teoriju zamora iako se mora priznati da, iz godine u godinu,
sve teorije zamora silaze na elijski nivo). Po toj teoriji, nivo
testosterona i jo nekih manje vanih hormona se sa radom a naroito

181
onim koji je po tipu izdrljivosti (aeroban rad), povea u krvi i ostaje
na jednom odreenom nivou sve dok iznenadnim padom, pre
subjektivnih znakova zamora i prestanka samog rada, najavi pojavu
akutnog zamora i prestanak rada. Ovo je navelo jednu grupu istraivaa
da povee iskaze sportista koji su uzimali anabolike (svi anabolici su u
biti derivati testosterona), o odsustvu zamora u toku vebanja sa ovim
kliniki dokazanim pojavama.
Hipofunkcija polnih hormona kod mukaraca manifestuje se
slabijim razvojem sekundarnih polnih karakteristika, sterilnou,
smanjenjem potentnosti i libida. Dalje, prekomeran rast nogu i kostiju
karlice dalje feminizuje izgled mukarca to se jo vie nadopunjuje
nagomilavanjem masnog tkiva na bedrima i kukovima i pojavom grudi.
Ova slika je karakteristina i za predpubertetnu kastraciju, (evnusi).
Iz svega ovoga se vidi zato je zloupotreba ovih hormonskih
preparata u svetu sporta u poslednjoj deceniji zadobila kvalifikaciju
epidemije.
Proizvoai se svakodnevno utrkuju da pronau anabolik koji jo
nije uvrten u doping liste, a sportisti da ih to pre upotrebe radi
zadobijanja materijalnih dobara i slave. Pri tom se listom zaboravlja
toksinost ovih preparata.
Mnogi su skloni da svoje preutno odobravanje dopinga tumae
pravom svakog pojedinca na svoj ivot ili smrt. Da, to pravo zaista
postoji, ali samo ukoliko se njime ne manipuliu i obmanjuju drugi koji
bi svoj ivot i zdravlje, i pored bavljenja vrhunskim sportskim
treningom, hteli da sauvaju.
6. 6. RAZVOJ NERVNOG SISTEMA I ULA

Pravilo da funkcija razvija organ najbolje moe da se primeni kod
biolokog razvoja CNS-a. Gotovo da za svaki segment CNS (izuzetak
je kora velikog mozga koja se morfoloki poslednja uobliava) po
roenju ima gotovo zavrenu morfoloku strukturu na koji se funkcija,
tek nakon odreenog dueg ili kraeg perioda uticaja spoljanje
sredine, pojavi.
Nervni sistem se kod oveka stvara od treeg klicinog lista -
ektoderma. Osnovna funkcija nervnog sistema je da povee

182
funkcionalno sve organske sisteme i omogui njihov koordinirani rad
pri uspostavljanju veze sa spoljanjom sredinom. Nervni sistem delimo
na sledee komponente po filogenetskoj starosti:

KIMENA MODINA (medula spinalis) filogenetski najstariji
deo nervnog sistema je mesto gde su skoncentrisani najprostiji
nervni refleksni lukovi iji je osnovni zadatak da u odreenim
situacijama omogue brzo refleksno reagovanje. Refleksni lukovi
koji egzistiraju na ovom nivou su uroeni i najvei domet u
organizacionoj emi podrke imaju u srednjem mozgu, mada se
najvei broj zavrava na prostom refleksnom luku do najblie
ganglije u kimenoj modini. Veliki broj ovih refleksa se gubi u
toku prve godine. Najuoljiviji su Moroov refleks hvatanja,
Robinsonov refleks dranja, i refleks sisanja. Povrede kimene
modine, u zavisnosti na kom se nivou lokalizuju, mogu dovesti do
oduzetosti ili samo donjih partija tela (paraplegija) ili svih
ekstremiteta (kvadriplegija).

PRODUENA MODINA (medula oblongata) filogenetski neto
mlai deo nervnog sistema, u kome se nalaze i zavrni centri za
neke vitalne reflekse i pojedine kranijalne nerve. Tako se ovde
nalaze centri za refleks disanja, srani ritam, kontrolu krvotoka,
znojenje itd. Povrede vratnog dela kimenog stuba obino su
udruene sa povredama produene modine (saobraajni
traumatizam). Najopasnije situacije su kada pri udarcu odstraga
doe do hiperekstenzije glave, to dovodi do prekida anatomske
celine produene modine i, shodno tome, rada gore navedenih
centara za disanje i srani rad.

MALI MOZAK (cerebellum) koji u modernom reniku
dvadesetog veka predstavlja centralni kompjuter za koordinaciju
svih pokreta a naroito onih najpreciznijih, je smeten u zadnjoj
lobanjskoj jami iznad produene modine. Sadri centralni deo i
dve hemisfere. Njegova oteenja dovode do poremeaja
koorinacije pokreta, ravnotee i promene tonusa popreno prugaste

183
muskulature. U argonu kompjutera, mali mozak moemo uporediti
sa centralnim matematikim koprocesorom zaduenim za brzo
proraunavanje matematikog poloaja tela i njegovih delova u
prostoru i finu regulaciju potrebne korekcije.

SREDNJI MOZAK (mesencephalon) predstavlja pretposlednji
nivo strukturne i funkcionalne organizacije nervnog sistema i
osnovna uloga mu je u omoguavanju sinhronizacije dejstva ostalih
niih delova. Predstavlja poslednje mesto do kog dolaze pojedini
primitivni refleksni lukovi. Razvojem corpus strijatuma razvijaju se
mehanizmi sinergije potrebni za sedenje, hvatanje, stajanje i sline
sloenije motorike radnje.

VELIKI MOZAK (tellencephalon) - najmlai filogenetski deo
nervnog sistema i ujedno najsavreniji, predstavlja poslednju
evolutivnu morfo-funkcionalnu stepenicu biolokog usavravanja
kod oveka. Upravo zbog ove injenice, razvoj velikog mozga se
ne zavrava u intrauterinom peridu ve se produava i nakon
roenja, jer je za definitivno njegovo sazrevanje potreban uticaj
okolne sredine. Razvitak mozga je naroito intezivan u prvoj
deceniji ivota kada je uenje i razvoj kako motorikih tako i
senzitivnih i intelektualnih sposobnosti najvei. Mozak
novoroeneta se odlikuje nerazvijenou kore, piramidalnih
puteva i corpus striatuma. Tek sa njihovim razvojem, veliki mozak
preuzima ulogu centralnog kontrolnog pulta. Teina mozga kod
odraslog oveka se kree oko 1400 gr. Pojedine modane strukture
se razvijaju i do 20-te godine ivota.
Slika 16. Veliki mozak sa mo`danim stablom i
ponsom i produ`enom ki~menom mo`dinom

184

Fiziko vebanje koje u periodu nakon roenja moemo u uslovnom
smislu posmatrati kroz funkcionalne igre (vidi psihomotorni razvoj) je
od presudnog znaaja za funkcionalno sazevanje kore mozga, naroito
motorne zone. U periodu intenzivnog rasta i razvoja celog organizma,
fiziko vebanje ima blagotvorno dejstvo i na sazrevanje CNS-a.
Razvoj koordinacije, brzine i donekle snage, u ovom periodu zavisi i
od uticaja vebanja na sazrevanje modanih struktura.

6.7. RAZVOJ ULA

6.7.1 VID

Iako se morfoloki oi u intrauterinom ivotu veoma ubrzano
razvijaju, dete se raa slepo. No ubrzo, ve nakon nekoliko dana,
pojavljuje se razlikovanje svetlosti od tame. Razvoj vida ide preko
nekoordiniranih pokreta one jabuice pri praenju predmeta do
postepene fiksacije i pojave binokularnog vida (jedinstvena slika).
Dalji razvoj vida uveliko je vezan za proces uenja pa se, kao rezultat,
pojavljuje prepoznavanje odreenih oblika, predmeta i osoba i
emotivno reagovanje pri tome. Razvoj binokularnog vida se zavrava
oko tree godine, kada je i mogua subjektivna kontrola. Pri
kontrolnim pregledima se zanemaruje fizioloka dalekovidost male
dece zbog nedovrene anatomske zakrivljenosti oka. U isto vreme,
kada se definitivno razvije binokularan vid, oko se osposobljava da
raspoznaje boje, najpre najintenzivnije, (crvena), pa zatim sve
osnovne boje. Slepilo za boje (Daltonizam) sree se kod 4%
mukaraca i deset puta manje kod ena. U sportu, refraktorne
anomalije oka (hypermetropia - dalekovidost i myopia
(kratkovidost) ukljuujui i one jako visoke dioptrije, ne predstavljaju
vei problem iako ima stanja gde je potrebno miljenje oftalmologa za
procenu sposobnosti za intenzivne napore. Na sreu, dalekovidost je
daleko ea anomalija (97 : 3) u odnosu na kratkovidost to
predstavlja olakavajuu okolnost ako se zna bioloki tok ove
refrakterne anomalije. Naime, poznato je da su svi ljudi u trenutku

185
raanja dalekovidi i da se anatomski razvojem one jabuice ova
anomalija postepeno gubi a ree prelazi u kratkovidost. Problem
dalekovidosti u sportu nije preterano naglaen iz najmanje dva
razloga:

zbog mogunosti akomodacije (prilagoavanja i
samokorekcije)
zbog biolokog toka ka normalizacciji visusa u procesu
biolokog rasta

Problem dioptrije (naroito myopije-kratkovidosti) u sportu je
daleko znaajniji i esto moe predstavljati ograniavajui ili pak
onesposobljavajui faktor u sportu. Kratkovidost se najee javlja u
toku intenzivnog rasta i razvoja organizma - puberteta, o emu naroito
treba voditi rauna. Ukoliko je postojala pre puberteta, postoji opasnost
drastinog pogoranja. Visoke myopie (preko 5 dioptrija) predstavljaju
relativnu kontraindikaciju za bavljenje kontaktnim sportovima jer su
povrede oka najee skopane sa tekim oteenjima i neizvesnom
prognozom. Delimino, ovaj problem je reen pojavom mekih soiva
koje sportisti veoma rado koriste i koja im omoguavaju ravnopravan
sportski nastup u skoro svim sportovima.
Bioloki tok razvoja vida od etrdesete godine postepeno dobija
odlike slabljenja. Prvi znaci su prelaz iz dobrog vizusa prilikom itanja
na itanje sa poveane udaljenosti (u starosti su sve krae ruke) to se
veoma brzo zavri upotrebom naoara sa + dioptrijom. Ve oko 60-te
godine se kod odreenog broja ljudi, pojavljuje staraka katarakta
(zamuenje soiva) i ukazuje potreba za operacijom. Slabovisot
napreduje do potpunog slepila kod izuzetno starih osoba.

6. 7. 2 SLUH

Sa roenjem, receptorni deo slunog aparata je gotovo potpuno
razvijen, iako novoroene slabo uje. Reagovanje na zvuk i umove
se primeuje tek krajem prvog meseca. Prvi pokreti na umove
(namerno okretanje) pojavljuju se krajem treeg meseca a nezgrapno
praenje ritma tek nakon osmog meseca. Razvoj sluha je izuzetno

186
genetski zavisan. Tako razlikujemo decu sa izrazito dobrim sluhom i
decu sa mladalakom nagluvou. Ponegde se uje termin apsolutni
sluh koji ne oznaava kvalitet i sposobnost dobrog razlikovanja svih
talasnih duina zvuka ve sposobnost kvalitetnog reprodukovanja
zvuka sloenih talasnih duina-melodije. Prema tome, muzikalnost ne
zavisi od sluha (Betoven je bio potpuno gluv) ali mu svakako koristi.
Poremeaji u predelu slunog aparata koji dovedu do nagluvosti
ili potpune gluvoe u ranom detinjstvu, mogu da ometu pravilan
emocionalni razvoj linosti, teko otete vokalizaciju glasova tako da
se proces iskomplikuje i najee zavri gluvonemou. Ne retko,
ukoliko ne pohaaju specijalne kole za rehabilitaciju i
osposobljavanje, psihiki razvoj ove dece se zavri autizmom
(gubitkom kontakta sa spoljanjim svetom) to predstavlja veliki
socijalni problem i same porodice i drutva ili, to je jo gore,
maloletnom delikventnou.
Ako se nagluvost razvije nakon zavrenja uenja govora, tada se
komunikacija sa okolinom lake odrava i ovakve osobe, pomou
slunog aparata, se dosta dobro socijalno adaptiraju.
Kod gluvoneme dece je, veoma esto, osnovnom boleu koja je
izazvala gluvou napadnut i vestibularni aparat u veem ili manjem
stepenu pa dolazi do finih ili ak i grubih poremeaja koordinacije.
Ovo profesor fizikog vaspitanja mora da ima na umu pri odreivanju
tipa vebi tako da ne dolazi do povreivanja. Meutim, ovo nije pravilo
i ne tako retko, nailazimo na gluvoneme vrhunske sportiste.
Zabluda je da se sa slepim i gluvonemim osobama nema ta traiti u
fizikoj kulturi. Naprotiv, hendikepirane osobe izuzetno dobro podnose
prilagoene fizike vebe, a uticaj samog vebanja je potenciran
emotivnom komponentom koja je izuzetno izraena. Blagotvorno
dejstvo fizikog vebanja, kako na telo tako i na duh, nigde se ne moe
tako uoiti kao na primerima hendikepiranih lica ili invalida. Otuda, ne
mali broj profesora fizike kulture istie da je posebno zadovoljstvo
raditi sa ovakvim grupama i da svakim danom otkrivaju nove, za njih
nepoznate mogunosti osoba koje vebaju. Nagluvost za pojedine
spektre talasnih duina zvuka javlja se ve oko 40-te godine. Prvi
simptom je oteano razumevanje normalnog govora u prostoriji sa
veom koliinom umova i drugih zvukova (diskoteka). Ve oko 60-te

187
godine odreen broj ljudi slabije uje i potreban im je sluni aparat.
Oko 90-te godine veina ljudi ima potrebe za slunim pomagalima.

6.7.3. ULO MIRISA

Receptori ovog ula se nalaze u sluzokoi nosa i potpuno su
razvijeni po roenju iako dete reaguje na mirise neto kasnije.
Raspoznavanje mirisa ui se tokom celog ivota i moe predstavljati
vrstu zanimanja. Kod pojava nekih lokalizacija tumora u mozgu, pre
nastanka glavobolja i neurolokih ispada fini poetni simptom moe
biti gubitak oseaja mirisa.

6.7.4. ULO UKUSA

Receptori ovih ula se nalaze u papilama jezika, mekom i
tvrdom nepcu. Tek izmeu 2-3 meseca posle roenja dete reaguje na
ukuse (slano, gorko, kiselo) a ve u drugoj polovini prve godine ivota
poinje da bira hranu, (najee blago zaslaenu).
Pravi ukus se formira u kasnijem ivotu pod uticajem navika u
ishrani.

6.8. PUBERTET

Period POSLEDNJEG intenzivnog biolokog rasta i razvoja
usled pojaanog luenja hormona rasta (somatotropnog hormona) i
polnih hormona (folikulostimulirajueg i luteinizirajueg) nazivamo
pubertet.
S obzirom da je ovaj period burnog biolokog razvoja vezan i
sa svekolikim poveanjem svih ljudskih aktivnosti, ukljuujui i
sportske, smatramo ga daleko najvanijim periodom razvoja i
posveujemo ove redove. U naem podneblju, poetak puberteta kod
devojica vezujemo za 10-11 godinu, a kod deaka 12-14 godinu
ivota. Pojaano luenje somatotropnog hormona (STH) ima za
posledicu ubrzano razmnoavanje i uveavanje gotovo svih
somatskih elija/osteocita (kotanih elija), miofibrila (miinih

188
elija), ak i mastocita (masnih elija) itd. Ovaj uticaj na gotovo sve
somatske elije nije podjednak to prouzrokuje neravnomernost u
rastu pojedinih organskih sistema. Na primer, razvoj kotanog sistema
je bri od razvoja miinog sistema i veoma esto dovodi, udruen sa
napornim treninzima, do velikog broja sportskih oteenja. Sa druge
strane Folikulostimulirajui hormon (FSH) i luteinizirajui hormon
(LH) imaju ulogu u polnom sazrevanju jedinke, pripremajui je za
period reprodukcije u okviru nagona za odranjem vrste. FSH utie na
sazrevanja polnih lezda i stvaranje oplodnih elija-jajne elije kod
devojaka i spermatozoida kod mukaraca, dok LH utie na luenje
TESTOSTERONA kod mukaraca i ESTROGENA kod devojaka.
Upravo ova dva poslednja hormona su krivci intenzivnih promena
koje ljudsko telo doivljava u svim svojim sferama razvijajui do
genetskog optimuma sve sekundarne polne karakteristike kojima je
jedinka obdarena. Sposobnost testosterona da potencira razvoj
miinih elija i njihovo ubrzano razmnoavanje i zadebljavanje,
dovodi do uoljivih razlika u telesnoj konstituciji izmeu polova.
Budui da se, testosteron nalazi u viku kod mukog pola, njegov
razvoj je kada su u pitanju lokomotorni aparat i kardiovaskularni
sistem, u prednosti nad enskim polom. Tako su mukarci, na kraju
biolokog razvoja, vii u proseku za 10-12 cm, tei oko 8 kg, imaju
ve i procenat miine mase i do 5%, manji procenat masne mase od
5-8%, veu aerobnu sposobnost do 20% i veu relativnu miinu
snagu i do 25% u proseku. U toku puberteta koji traje u proseku 2-3
godine, bioloki prirast telesne visine (TV) i telesne mase (TM) je
razliit. TV moe u toku jedne godine da se povea oko 10 (raspon je
od 10-30 cm) na godinu to ukupno za ceo pubertet iznosi u proseku
30-40 cm. Naravno da je ovo strogo individualno i da ima velikih
oscilacija. Kod pojedinaca pubertet se moe odigrati za samo dve
godine (ee kod enskog pola) i suprotno, odreen broj dece se
razvija usporeno i do pet godina i veoma teko im je prognozirati
razvoj. Ubrzan razvoj biolokih karakteristika je i inae poznat kod
ljudske vrste o emu svedoe brojni radovi i naziva se - jednim
nazivom AKCELERACIJA. Otuda i osobe koje se u kratkom
vremenskom intervalu razvijaju, ili im razvoj krene pre oekivanog
vremena, nazivaju AKCELERANTI. Prisustvo akceleranata u sportu

189
(kao i gigantizma) je veoma esto. ak se u sportskoj selekciji,
naroito u sportovima poput koarke, odbojke, i vaterpola ovakva
deca veoma esto sreu. S druge strane, orijentacija u sportskoj
selekciji samo na akcelerante moe biti i ma sa dve otrice jer je
nepoznanica kada e se razvoj akceleranta zavriti i veoma esto se
desi da akceleranti ne izrastu u gigante to je oekivana i eljena
varijanta, ve u normalno razvijene osobe. S druge strane, usporen i
produen bioloki razvoj ogleda se manjim prirastom TV i TM u
periodu puberteta i budui da takva deca zaostaju u morfolokim
karakteristikama u odnosu na svoje hronoloke vrnjake nazivaju se
RETARDANTI.
Telesna masa u pubertetu se povea od 7-10 kg godinje to
znai mogu prirast i do 30 kg. Stoga je sasvim jasno kakve posledice
po motoriku moe da ima ubrzan pubertet i ta se sve dogaa sa
deijim organizmom na svim nivoima i svim organskim sistemima.
Sledi nekoliko grafikih primera gornjih konstatacija.
GODINJI PRIRAST TELESNE VISINE

1
3
5
7
9
1
1
1
3
1
5
1
7
1
9
devojke
0
5
10
15
20
25 devojke
de~aci

Grafikon 13
Iz grafikona 13 moe se videti dinamika razvoja TV od
roenja do kraja biolokog razvoja za koji se orijentaciono uzima 19
godina kod mukaraca i 17-ta godina kod devojaka. Meutim,
bioloki razvoj se zapravo ne zavrava tada. Razvoj lokomotornog
aparata u kvalitativnom smislu, pa i maleni prirast u rastu, mogu se

190
odvijati i do 25-te godine ivota. Razvoj telesne mase (TM), (garfikon
14) je za razliku od prethodnog, prikazan do kraja ivota, jer za
razliku od TV tako i razvija. Na grafikonu 13 vidi se skokovit razvoj u
periodu od 10-18 godine iako to nije poslednji period prirasta TM.

GODINJI PRIRAST TM
1
1
0
2
0
3
0
4
0
5
0
6
0
7
0
` ene
1
10

Grafikon 14
Razvoj miine snage i brzine, prikazan na grafikonima 15 i 16
dokumentuje gornje navode o drastinoj diferencijaciji motorikih
sposobnosti izmeu polova u toku puberteta.

RAZVOJ MIINE SILE DINAMOMETRIJA AKE
po Smedleju

191
1
3
5
7
9
11
13
15
17
19
21
devojke
1
10
100
devojke
de~aci

Grafikon 15
Iz grafikona 15 vidi se i jedan interesantan paradoks. Naime,
zbog ranijeg ulaska u pubertet devojica dolazi do jednog, dodue
trenutnog, poremeaja u odnosu snaga-devojice su itave dve godine
krupnije i stoga jae od mukaraca. Vrlo brzo, ulaskom mukaraca u
pubertet, ovo se gubi.
RAZVOJ BRZINE
trcanje 30m/sec
1
3
5
7
9
11
13
15
17
19
devojke
1
10 devojke
de~aci
Grafikon 16

192

Upravo pomenute posledice u motorikom prostoru su najvei
krivac epidemije padova i shodno tome fraktura kostiju ruja i
skonog zgloba. Pored mehanikih povreda, veoma este su povrede
nastale usled prenaprezanja mekih tkiva. Takve povrede, budui da
nastaju postepeno i u svojoj epidemiologiji kao glavni uzrok imaju
disproporciju u brzini rasta mekih i tvrdih tkiva nazivamo
OTEENJA. Najea oteenja tipina za hronina prenaprezanja u
toku puberteta su SKAKAKO KOLENO I TENISKI LAKAT.
Skakako koleno se najee javlja u koarci, odbojci i atletici-
skakake discipline, a teniski lakat specifino u tenisu. Znaaj ovih
oteenja je ogroman jer, ukoliko se na vreme ne uoi i ne napravi
potedna terapeutska pauza, promene mogu definitivno promeniti
sportski tok povreenog i naterati ga da pre vremena zavri karijeru.
Za nas je od posebnog znaaja da objasnimo simptome skakakog
kolena, njegovo leenje i prevenciju nastanka oteenja.
Skakako koleno nastaje usled iznenadnog brzog rasta skeleta
iji tempo meka tkiva (ligamentum patele u ovom sluaju) ne mogu da
prate. Ovo prouzrokuje prekomernu zategnutost ligamenta ak i u
miru. Na ovo se nadovezuje uestalo naprezanje ligamenta kod
ponavljanih skokova (bez kojih koarka ne moe) to jo vie nadrai
pripoje ligamenta (donji kraj patele-aice kolena i tuberositas tibie-
gornji okrajak golenjae). Ovo se ubrzo iskomplikuje pojavom otoka
ne navedenim mestima koji je bolan i na najmanji dodir i potpuno
onesposobljava sportistu da vri skokove, a u poodmakloj fazi i da
tri. Leenje se sastoji u terapijskoj potedi koja naalost mora biti
dugotrajna (i do est meseci) u kojoj se uglavnom, savetuje
privremena promena sporta - zamena koarke plivanjem. Ovo deca,
kada im se ukae na privremenost zamene i objasni da samo tako
mogu ponovo da, nakon oporavka, treniraju voljeni sport, rado
prihvataju. Pored mirovanja i analgetika, retko se prepisuju i
antiinflamatorna sredstva za ublaavanje simptoma i otoka. Redovna
kontrola je obavezna u periodu mirovanja. Epilozi mogu biti irokog
spektra. Od potpunog izleenja bez posledica, do trajne nesposobnosti
za bavljenje skakakim sportovima. U svakom sluaju, posledice se
mogu oseati i za vreme dugotrajne i uspene karijere. Preventiva

193
nastanka skakakog kolena je da se trener uputi u tajne prepoznavanja
pojave,i obavesti o veliini opasnosti od njenog nastajanja u periodu
ubrzanog rasta. Tada dobar trener mora da promeni trenana
optereenja, radi na tehnici i brzini a smanji intenzitet skakakog dela
treninga. Jednostavan pritisak palcem na izboinu golenjae ispod
kolena (koja je po pravilu jako naglaena u koarkaa) i bolna grimasa
sportiste, otkrivaju dijagnozu. Ne ekati da se dete poali, ve aktivno,
sam traiti promenu je jedino pravovremeno izbegavanje veih
komplikacija.
S druge strane, u meka tkiva spada i srce kao miina pumpa.
Njegovo uveanje rastom i zadebljenjem miofibrila takoe moe da
bude u zaostatku za rastom skeleta. Ovo se potencira i estim
zabaenim poloajem srca u uskom grudnom kou tipinom za
koarkae (visee srce) to ne retko izaziva, ak i u miru, neodreene
manje ili vee tegobe sa cirkulacijom. Na ovakav hendikepiran status
sranog miia nadoveu se naporna naprezanja treningom i sportista
u jednom kritinom momentu puberteta znatno smanji svoje
funkcionalne sposobnosti kardiovaskularnog sistema. Ovo se
manifestuje sve brim zamaranjem sportiste na treningu, zadihanou
i posle malog napora i sve slabijim igrakim uinkom. I ovde e lekar,
specijalista sportske medicine, lako otkriti vane promene na
konfiguraciji srca. Naime, javlja se uvena morfo - funkcionalna
disocijacija koja se karakterie uveanjem sranih upljina (kao kod
sportskog srca) koje nisu praene i adekvatnim porastom sposobnosti
(smanjena potronja kiseonika). Ova disocijacija znai da se ne radi o
HIPERTROFIJI sranog miia koju sreemo kod sportskog srca ve
o DILATACIJI sranih upljina. Ove promene, na sreu, u najveem
broju sluajeva ne zahtevaju prekid treniranja, i prolaze nakon
nekoliko kriznih meseci bez posledica. Ipak, zbog postojanja
odreenog broja komplikacija, odluku treba prepustiti specijalisti.
Zavretkom puberteta, sportista ulazi u period adolescencije u
kome se, i pored usporenog rasta i razvoja, deavaju i velike emotivne
promene u psiholokoj sferi. Duh mora da prepozna i prihvati novi
oblik svoga tela to, ponekad i nije jednostavan i brz proces. Ali o
ovome aspektu biolokog razvoja sigurno ste sluali na predavanjima
psihologa. Na kraju da zakljuimo, iako sam period puberteta nije

194
najburniji period ljudskog razvoja, (najburniji se odvija u toku
trudnoe u materici majke i u prvoj godini nakon roenja) ovo je
poslednji veliki trenutak gde fizika veba moe da usmeri razvoj,
omogui mu skladnost i potpuno genetsko ispoljavanje i donese
uitak. Upravo ovo, a ne samo uspeh, bi trebalo da budu glavni motivi
ZATO neko trenira. Zato je najvea satisfakcija svakog trenera
mlaih selekcija da, na rastanku, pred svojim oima ima skladno
razvijeno telo, dobro upakovan duh i veselu ivotnu orijentaciju osobe
koju je godinama negovao.

195

7. P S I H O M O T O R N I R A Z V O J

7.1. M O T O R N I R A Z V O J

Kako psihiki razvoj nije predmet naeg prouavanja, moramo
se detaljnije pozabaviti problemima motornog razvoja deteta, a
naroito, sa nainima pomou kojih se pojedine kompopnente
motornog razvoja mogu ubrzati, ili, to je daleko pravilniji pristup,
nainimapomou kojih se u dananjem modernom svetu ovaj razvoj
moe OMOGUITI do optimalnih granica. Jer, naalost, sve veim
optereenjem deteta nastavnim gradivom i fondom neophodnog znanja
koje treba da stekne u osnovnom i srednjem kolstvu, zanemarujemo
potrebu deteta za igrom kroz koju se razvija i telo i duh. Imamo obiaj
da kaemo da je znanje "majka ivota", a zaboravljamo da to isto
znanje treba da "zapakujemo u vrsto pakovanje" koje bi moglo
dugo da ga uva od svih nepogoda koje ga mogu snai i da i sebi i
nama to due i kvalitetnije slui. To pakovanje je telo, koje mi,
razvijajui duh, zanemarujemo i onemoguavamo da se u potpunosti
iskae.

Posle roenja, dete je refleksno bie, spontanih nesvesnih pokreta
koji su pojedinani i bez kontrole i koordinacije iz viih centara
nervnog sistema. Mijelinizacijom piramidalnih puteva i razvojem
Corpusa strijatuma koji povezuje odreene delove centralnog nervnog
sistema, poinju se pojavljivati pokreti koji nisu ordraz samo
refleksnih radnji ubeleenih u genotipsku ifru, kao osnovna matrica
za motoriku nadgradnju, ve u sebi sadre i celishodnost i elju za
promenom poloaja tela u prostoru. Promenom poloaja tela u

196
prostoru, menjaju se i nadraaji koje primaju ula, od najprostijih
mehanoreceptora u miinim vretenima popreno-prugastih miia, do
svetlosti i zvuka koji dolaze sa druge strane. Na taj nain, nadrauju se
recetori u vestibularnom aparatu, u retini oka, u eustahijevoj tubi, u
intrafuzalnim vlaknima miinog vretena, pa se koliina informacija i
njihov kvalitet (intenzitet) poveaju, to stimulativno deluje na dalji
razvoj i buenje najviih partija centralnog nervnog sistema kore
velikog mozga.

Motoriki razvoj u prvoj godini (prema Gajtonu).

Mesec funkcija
0 Sisa
1 Smeje se
2 Vokalizira
3 Uspostavljena kontrola glave
4 Uspostavljena kontrola ruku
5 Preokree se u krevetu
6 Sedi kratko vreme
7 Pue
8 Hvata
9 Uspravlja se
10 Hoda uz podrku
11 Stoji samostalno
12-15 Hoda samostalno
Tabela 9.

Osnovne biomotorike karakteristike podelili smo na;

1. brzinu
2. koordinaciju
3. izdrljivost
4. snagu
5. fleksibilnost

197

Ova podela se najee pominje u naoj strunoj literaturi
meutim, u poslednje vreme, pojavljuju se i druge podele od kojih bi
naveli onu koji je predloio Evropski koncil u sklopu programa
EUROFIT. Eurofit predstavlja sistem testova i kriterijuma po kojima
se osnovne i kompleksne motorike sposobnosti srednjokolaca
evropske zajednice MORAJU testirati. Po toj podeli razlikujemo
sledee fizike karakteristike:

1. agilnost
2. miinu silu (statiku i eksplozivnu)
3. Kardio-respiratornu izdrljivost
4. miinu izdrljivost
5. telesnu kompoziciju
6. fleksibilnost
7. brzinu
8. koordinaciju-ravnoteu

Pod brojevima 3, 4, 5, 6 nalaze se komponente koje opredeljuju
i uticaj fizikog vebanja na zdravlje i obratno.
Za poetni bioloki razvoj svake od ovih motorikih
sposobnosti (od 1 do 7 godine ivota) naophodna je IGRA pa emo
sledee redove posvetiti detaljnijem osvetljavanju ovog fenomena.

Deiju igru moemo podeliti na pet osnovnih oblika:

1. Funkcionalne igre
2. igre mate
3. recepcijske igre
4. stvaralake igre
5. kolektivne igre

U odreenim periodima razvoja, odreene igre e imati
odluujui znaaj za razvoj motorike. Ni jednog momenta nesmemo
izgubiti iz vida da je motorni razvoj, iako usko povezan sa razvojem
svih funkcionalnih sistema u organizmu i razvojem psihikog ivota,

198
velikim delom genetski opredeljen. Takoe, igra razvija i socijalne
odnose jer se postepeno, od usamljenog igranja razvija uporedno
igranje, da bi se tek punom socijalizacijom razvila kolektivna igra.
U prve dve godine ivota u igri deteta preovlauju funkcionalne
igre ija je osnovna zasluga dalji razvoj funkcija deijeg organizma.
Tu spada puzanje, sedenje, ustajanje, opipavanje, hvatanje, guvanje,
cepanje, ukratko radnje koje samo u prenosnom smislu moemo
nazvati igrom .
Ve od tree godine, pojavljuju se igre mate i recepcijske igre.
U igrama mate dete se uivljava u razne uloge (vozaa, milicionera,
kuvarice, psa, mace ili popularnih junaka crtanih serija).
Kod recepcijskih igara (gledanje TV, pozorite, bioskop, sluanje pria
i pesama, gledanje slika) dete je manje angaovano, pa je i njihov
doprinos razvoju relativno manji. Zastupljenost ovih igara kod dece
zavisi od deije sklonosti pa se tako kod hiperaktivne dece uee
recepcijskih igara svodi na minimum.
Od pete godine, socijalizacijom linosti, pojavljuju se i
stvaralake igre, (Lego kocke, crtanje, pisanje, pravljenje predmeta od
raznih materijala), koje razvijaju budue stvaralatvo.
Od sedme godine stvaralake igre dobijaju dublji smisao i u
njima se pojavljuje jedan bitan momenat, izgraeni predmeti treba da
rade-funkcioniu. U ovom uzrastu pojavljuje se potreba za
kompeticijom (takmienjem), a igre su,gotovo po pravilu,kolektivne.
Pojedina deca pokazuju manje sklonosti za ovakav vid igranja i dalje
(najee deca koja nisu prola socijalizaciju linosti kroz sistem
vrtia), ali im to ne smeta u njihovom daljem razvoju. Ve tada,
odreenim sociolokim i psiholokim analizama kognitivnih i
konativnih faktora psiholokog statusa deteta, mogu se otkriti
eventualne sklonosti prema odreenim sportovima ili sportu uopte. To
se uveliko koristi kao obavezna komponenta u selektivnim modelima u
razvijenim zemljama, a kod nas u najrazvijenijim sporskim drutvima i
vrhunskim sportsko-medicinskim ustanovama.
U okviru psihomotornog razvoja deavaju se i promene
psihofizikih karakteristika: brzine, snage, izdrljivosti, koordinacije i
fleksibilnosti.

199
Naravno, njihov razvoj nije u potpunosti istovremen i
koordiniran. Postoje periodi (6-8 godina, pubertet) kada se do tada
delimina usklaenost izgubi zbog neravnomernog razvoja neke od
psihomtronih karakteristika. Naravno i ovde vae odreene zakonitosti
za koje smo najvie podataka dobili prouavanjem razvoja jednojajnih
blizanaca.

7.1.1. KONTROLA PSIHOMOTORNOG RAZVOJA

U Beogradu, pod okriljem Zavoda za fiziku kulturu i medicinu
sporta, postoji i funkcionie sistem pod nazivom "Stalno praenje
fizikog razvoja, fizikih i funkcionalnih sposobnosti dece i omladine
Beograda" u okviru koga su, tokom decenija praenja i analize
rezultata, stvoreni KRITERIJUMI za procenu fizikog razvoja ove
populacije. Istraivanje i praenje fizikog razvoja moe biti dvojako:

medicinsko
antropomotoriko

O medicinskoj kontoli razvoja vie rei e biti u drugom delu
knjige i Praktikumu. Zato bi samo pobrojali metode koje su danas u
upotrebi:

1. praenje razvoja mlenih zuba i denticije
2. rengen snimanje jezgra okotavanja u dugim kostima
3. razvoj sekundarnih polnih karakteristika
4. antropometrijska merenja

metoda standarda
metoda indeksa
procena telesne kompozicije i dostignutog ravoja
pojedinih komponenti

1. procena stepena razvoja motorike
2. procena stepena razvoja funkcionalnih sposobnosti KVS


200
Na ovom mestu emo se zadrati na antopomotorikom
metodu koji se u praksi sprovodi pomou baterija testova koji su
koncipirani razliito za svaki uztrast u zavisnosti koja se fizika
svojstva u tom periodu najvie razvijaju. Period predkolskog uzrasta
nije obuhvaen ovim sistemom to je za aljenje, jer bi se, na taj
nain, prikupili dragoceni rezultati i omoguio bolji uvid u
mnogobrojne procese razvoja koji se odigravaju upravo u tom
periodu. Bez obzira na ove nedostatke, sistem daje izvanredne
rezultate i mi emo na ovom mestu, samo u kratkim crtama, prikazati
najbitnije elemente sistema dok za detaljana obavetenja upuujemo
itaoca na dopunsku litertaturu. Baterija mera i testova za uzrast od 7
do 11 godina, budui da se u tom periodu intenzivno razvijaju
motorne zone CNS-a i koordinativne sposobnosti kretanja tela, u
celini sastoji se od sledeih elemenata:

1. Telesna visina, (TV)
2. Telesna masa, (TM)
3. Skok u dalj iz mesta, (ekspl. snaga misia nogu)
4. unasto tranje 3 x 10 m, (opta brzinska sposobnost-
agilnost)
5. Bacanje medicinke od 2 kg, (opta snaga tela)
6. Odbijanje lopte od zida, (opta koordinacija)

Baterija mera i testova od 12-15 godina (period
najintenzivnijeg morfolokog i funkcionalnog razvoja-pubertet)
koncipirana je neto sloenije i obuhvata sledee:
1. TV
2. TM
3. Zgib iz visa meovitog, (repetitivna snaga ramenog
pojasa)
4. Odbijanje lopte od zida, (opta koordinacija tela)
5. Skok u dalj iz mesta
6. Bacanja medicinke od 4 kg
7. Tranje na 30 m, (brzina tranja), sa leteim startom
8. Tranje na 800 m, (uenici), izdrljivost

201
9. Tranje na 500 m, (uenice)

Pri konstrukciji testova za uzrast 16-19 godina, vodilo se rauna da
fizike sposobnosti kod mukaraca lagano rastu a pojedine sposobnosti
kod uenica znaajno opadaju. Tako ova baterija testova sadri sledee:

1. TV
2. TM
3. Zgib iz visa meovitog, (uenice)
4. Zgib iz visa slobodnog, (uenici)
5. odbijanje lopte od zida
6. bacanje medicinke od 6 kg
7. " " " 4 kg, (uenice)
8. Skok u dalj iz mesta
9. Tranje na 800 metara
10. Tranje na 500 m, (uenice)

Iako moda nije pravo mesto da u publikaciji ovakvog tipa
komentariemo opte prihvaene sisteme, moramo naglasiti nae
miljenje o nedostatcima gore navedenih programa praenja fizikog
razvoja. Sve je vie uoljivo, iz velikog broja publikovanih strunih
radova, da se u bateriji testova, usled uticaja akceleracije na fiziki
razvoj, a i zbog saznanja da se od fizikih sposobnosti se izdrljivost
veoma rano razvija (ve oko pete godine) mogu otkriti izvesne
pogreno koncipirane stvari. Na prvom mestu to su testovi koji bi
trebalo da daju odgovor kakav je nivo izdrljivosti kod dece. Za uzrast
od 7-11 godina nisu ni predvieni, a po nama za to nema opravdanja.
Dananja deca su sasvim sposobna da u ovom uzrastu tre 800m
(devojice 500), i po vremenima koje bi tad postizali bilo bi jasno da se
radi o testiranju aerobnih sposobnosti. S druge strane, testovi za uzrast
od 12-15 godina, kad je u pitanju aerobna sposobnost, nisu dovoljno
dozirani po obimu i za ovaj uzrast predstavljaju meoviti, anaerobno -
aerobni rad. Na predlog bi bio da se za ovaj uzrast uvedu testovi ija
bi duina tranja bila 1200 m (800 m za devojice), i na taj nain
obezbedilo testiranje aerobnih sposobnosti. U skladu sa ovim,

202
predlaemo za decu od 16-19 godina produenje duine tranja na
1600 m (1200 za devojice).

Za razliku od nas, EUROFIT koncipira svoj sistem, prikazan na
sledeoj tabeli.

DIMENZIJA FAKTOR EUROFIT TEST
Kard.resp.izdrljivost Izdrljivost Shutle run
PWC170 Biciklergometar
Snaga Statika. snaga Dinamometrija ake
Eksplozivna snaga Skok u dalj
Snana izdrljivost Zgib iz visa
Repetitivna snaga trbunjaci
Brzina Opta 10 x 5 unasto
Brzina reagovanja Taping
Fleksibilnost Fleksibilnost Flamingo balans
tabela 10
Iz gore navedenog moe se zakljuiti da oba sistema veoma
uspeno prate razvoj fizikih sposobnosti kolske omladine i da se
jedino razlikuju u stepenu angaovanja opreme za testiranje i naravno,
u nivou edukacije nastavnog osoblja za ovakvu vrstu testiranja. Uoljiv
je naglaen "upad" laboratorijskih testova u, do sada, ekskluzivnu
oblast terenskih testova, to je rezultat poboljanja materijalnih uslova i
nivoa znanja kadrova za koje je ovaj Sistem predvien.


203
7.1.2. RAZVOJ OSNOVNIH MOTORIKIH
SPOSOBNOSTI

7.1.2.1. RAZVOJ BRZI NE

Brzina je sposobnost da se motorna radnja izvri u to kraem
vremenskom intervalu.
U sebi sadri tri osnovne komponente:

brzinu reagovanja (reakciono vreme)
brzinu pojedinanog pokreta
frekvenciju pokreta (tempo)

Budui da se u praksi retko sreu odvojene, (iako se kao takve
veoma esto testiraju), najpogodnije je pod brzinom smatrati BRZINU
CELOKUPNIH MOTORNIH RADNJI koja sve ove komponente
obuhvata. Neretko, sportski praktiari vole da pojedine komponente
fizikih sposobnosti ujedinjuju u poseban entitet da bi specijalna
svojstva potrebna za pojedine sportove mogli da objasne i testiraju. Pa
tako, sada se veoma esto pominju pojmovi "snana izdrljivost",
"brzinska izdrljivost" itd. Ovde se, po naem miljenju, radi o manje
ili vie uspenim pokuajima da se nedostaci osnovne podele fizikih
sposobnosti nadokanade ponekad i nezgrapnim kombinacijama.
Sve pojedinane komponente opte brzine nisu u istoj
zavisnosti od naslea. Tako, brzina neuromiinog reagovanja zaista u
velikom procentu zavisi od naslea, dok je brzina pojedinanog pokreta
manje a tempo najmanje sa njom u vezi. Stilizovanjem tehnike do
savrenstva, ove dve komponente su postale uveliko zavisne od
specijalnih treninga i dugotrajnog rada. Naalost, one se prve i gube
nakon due pauze pa je potreban ponovan poetak u radu sa tehnikim
finesama radi stvaranja "stereotipa", pokreta koji je kao posledica
velikog broja ponavljanja postao sastavni deo automatizma u
reagovanju.
Prema istraivanjima razliitih autora, razvoj brzine kao fizike
komponente je prisutan od samog poetka hoda, mada bi, sam porast,

204
mogao da se u zavisnosti od inioca koji na njega utiu podeli na porast
koji prati sazrevanje CNS i porast koji je u vezi sa ostalim spoljanjim
iniocima od kojih je telesno vebanje na prvom mestu. Period od kada
se uspeno moe trenirati i poboljavati brzina poinje od 10-11
godine. Vidi grafikon br. 17

RAZVOJ BRZINE NA 30 m - razvoj rezultata u sec.
1
3
5
7
9
11
13
15
17
19
devojke
1
10
devojke
de~aci

Grafikon 17
Najbri porast brzine se otkriva nakon zavrenog puberteta kada
je CNS potpuno sazreo, pa se i ovaj porast moe tumaiti sadejstvom
spoljanjih faktora koji nailaze na potpuno pripremljenu podlogu.
Maksimalna brzina registrovana kod sportista izmeu 20-25 god dok
kod kolske omladine je registrovan pad brzine posle 20 godina.

Podaci na naoj populaciji kolske omladine registruju
(transverzalan metod) da je najvei porast brzine izmeu 7-10 god sa
picevima u porastu i izmeu 13-15 god. Kod devojica, ve posle 14
godine, nema znaajnijeg prirasta brzine. Na ranije navedenim
tabelama prikazani su testovi kojim se prati razvoj brzine kod nas i u
zemljama evropske zajednice.
U svim selektivnim modelima testiranje brzine neuromiine
reakcije i opte brzine je nezaobilazna komponenta. Moda nije uputno
razdvajati fizike sposobnosti po njihovom znaaju u sportu (sve vie

205
do sada zapostavljene komponente izbijaju u prvi plan kao to je sluaj
sa snagom u poslednjih deset godina), ali kada je re o selekciji,
slobodno moemo rei da je brzina osnovna motorika komponenta na
osnovu koje treba bazirati poetni pristup u selekciji. Ako ostavimo na
stranu injenicu da dolaskom u selektivnu grupu deak ili devojica ni
izbliza ne mogu da stvore sliku budueg ampiona u odreenom sportu
(naroito ako se selekcija vri u 7-8 godini) ipak je neosporno da se to
dete od ostalih mora razlikovati izvanrednim brzinskim sposobnostima
koje su preduslov kvaliteta u skoro svakom sportu. Zato su veoma
korisne akcije koje sprovode velika sportska drutva sa
najjednostavnijim naslovom "traimo najbre dete", koje su polazna
platforma selektivnih modela koji postoje unutar samog sportskog
drutva.
Po podacima iz M.Stojanovia, brzina mukaraca postepeno opada,
tako da je u periodu od 50-55 godina na nivou deteta od 8 godina, dok
je kod ena ovaj pad izrazitiji, pa ve od 30-34 godine njihova brzina
se smanji na nivo sedmogodinje devojice. Mnogo je faktora koji
opredeljuju ovakvo stanje. Kod mukaraca je to relativna fizika
neaktivnost ve posle 30-te godine, a naroito posle 40-te, puenje i
poveanje telesne mase, dok kod ena su tu trudnoa i materinstvo koji
sa sobom povlae niz morfolokih promena na telu, od promene tenzije
pojedinih miinih skupina do preraspodele masnog tkiva i poveanja
teine. Sa stanovita zdravlja, brzina nije presudan elemenat i njeno
opadanja ne znai znaajniju promenu onih fizikih karakteristika koje
sa zdravljem imaju mnogo vie kontakta, (izdrljivost, fleksibilnost i
donekle snaga)

7.1.2.2. RAZVOJ MI I NE SI LE

SNAGA kao fizika karakteristika oveka, doivela je u
poslednjih 10-15 godina pravu renesansu i zauzela visoko mesto meu
ostalim karakteristikama, kako u sportu tako i u rekreaciji. Saznanje
da pored brzine pokreta i tehnike njegovog izvoenja,u efikasnosti
motorike sa ogromnim udelom uestvuje sila angaovanih miia u
pokretu, dovelo je do pravog buma u sportu i pomaka vrhunskih

206
rezultata do nesluenih granica, kako u trkakim disciplinama (kratke
i srednje pruge) tako i u bacakim i tehnikim disciplinama. Razvile
su se mnogobrojne teorije o razvoju miine sile, razvoju sile samo
pojedinih miinih skupina, kontroli miinog sastava i analitici
odnosa brzih i sporih miinih vlakana da je odavno preen onaj prag
koji praksu odvaja od nauke. Treneri su, ponekad ak i nevoljno,
duboko zagazili u podruje eksperimentalne nauke.

MIINU SILU definiemo kao sposobnost miia da
savladaju spoljanji otpor ili otpor koji je prouzrokovan sopstvenom
teinom pomou kontrakcije, dok bi pojam SNAGE u ovu definiciju
uneo i pojam rada pa bi tako snaga miia bila rad miia u jedinici
vremena protiv sile zemljine gravitacije u savlaivanju otpora koji se
prua kontrakciji. Shodno definiciji, jedinica mere snage je kp/m/sec.
pomnoen sa silom gravitacije koja iznosi 9.81 i zove se Njutn.
Vrsta kontrakcije miia opredeljuje i miinu silu, pa tako,
moemo u biti izdvojiti dve osnovne miine kontrakcije:
1. statiku ili izometrijsku (gde ne dolazi do kvantitativne
promene u duini miinog vlakna i pored kontrakcije)
2. dinamiku ili izotoniku, gde je u procesu kontrakcije
sastavni elemenat skraenje miinih vlakana to za
sobom povlai pomeranje polaznih taaka pripoja miia
u prostoru. Na taj nain, proizvodi se pokret koji od brzine
i snage izotonikog skraivanja miia moe biti bri ili
sporiji.

Grupa autora na elu sa Kostom Momiroviem je faktorskom
analizom strukture motorikih testova jasno izdvojila tri faktora sile:

Faktor statike sile, Najbolji uvid u ovaj faktor miine sile
imamo u testovima sa izdrajem na odreen otpor (Gulen) i
dinamometrijom.

Faktor dinamike - eksplozivne sile definisan kao
sposobnost da se maksimum energije uloi u jedan
eksplozivan pokret (testovi sa skokovima i udarcima).

207

Faktor dinamike-repetitivne sile definisan kao sposobnost
da se vre ponavljani pokreti tela veeg intenziteta i
forsiranog tempa (najbolji uvid daju zgibovi i sklekovi), i
predstavljaju sa funkcionalnog stanovita svojevrsan spoj
prva dva faktora.

Ponegde u literaturi se ovaj trei faktor naziva snana
izdrljivost.
U veem broju radova na omladinskoj populaciji sedamdesetih
godina (naalost u novije vreme su ova istraivanja zbog nedostatka
sredstava zapostavljena), zapaa se da se razvoj snage kod deaka i
devojica podjednako i ravnomerno razvija do puberteta, da bi od tog
momenta, mukarci imali izrazit porast snage dok je on kod devojica
umeren. Stoga je sila stiska ake mladia u 18-oj godini vea za oko
20kp, (196 Nt)

RAZVOJ MIINE SILE - DINAMOMETRIJA AKE
po Smedleju

208
1
3
5
7
9
11
13
15
17
19
21
devojke
1
10
100
devojke
de~aci

Grafikon 18

Po teoriji, miina sila se razvija do 30-te godine, mada analiza
najboljih rezultata svetskih tekoatletiara pokazuje da su najbolje
rezultate postizali tek posle 30-te godine. Ovde se, naalost, u analizu
mora ukljuiti i kljuni momenat razvoja miine snage u sportu danas,
a to su anabolici i androgeni.
Primer jednog naeg tekoatletiara koji je najbolje rezultate
postizao tek posle 40-te godine svedoi u prilog gornje konstatacije.

Snagu moemo, kao i sve ostale merljive fizike sposobnosti,
podeliti na apsolutnu i relativnu (u odnosu na telesnu masu, na miinu
masu, telesnu povrinu itd.). Oduvek su se istraivai trudili da u pojam
apsolutne snage unesu sistem merenja snage pojedinih segmenata tela
koji bi po nekoj od matematikih formula davao stepen snage. Poznati
su protokoli po Gulenu, a nama se najpogodnijim uinio protokol po
Morehaus-u, koji je pod pojmom apsolutne snage smatrao sumu snaga
jae ake, opruaa nogu i opruaa lea. (Upravo ovaj model snage se
izuava na vebama). Isti autor predlae i upotrebu "dinamometrijskog
indexa" koji je predstavio sledeom formulom:

209

TM
BS LS RG LG
ID

gde je: LG= sila leve ake
RG= sila desne ake
LS= sila opruzaa nogu
BS= sila opruzaa lea
Takoe je i Dragan predloio slian index koji je u sebi
sadrao sumu sila obe ake, opruaa lea, ali je ovu sumu delio sa
bezmasnom komponentom telesnog sastava (LBM).

LBM
BS RG LG
ID

Snaga se moe razvijati i pod uticajem androgenih hormona,
(testosterona), to je u naim radovima dokazano i bez dopunskog
treninga. Ipak, budui da mi fiziku kulturu izuavamo zbog njenog
osnovnog pojavnog oblika - fizikog vebanja, na ovom mestu moramo
istai njegov izrazit uticaj na razvoj snage.
Ovde postoje stroga pravila, meu kojima najbitnije mesto
zauzima pravilo da razvoj snage pre zavretka puberteta moe ii samo
u pravcu razvoja eksplozivne snage. Nju treba razvijati do poetka
puberteta bez dopunskog optereenja sa tegovima ve na osnovu
sopstvene teine, a po poetku puberteta sa malim teinama, (2-3kg), u
manjim serijama sa to brim ponavljanjem, tako da je statika
komponenta zastupljena u najmanjoj moguoj meri. Ovo pravilo vai
samo u sluaju da nam je cilj-pravilno razvijen sportista, prei od cilja-
ampion.
Po zavretku puberteta moe se prei na razvoj statike miine
sile iako za ovaj proces pravo vreme je zavretak rasta (posle 17

210
godine kod devojica a 19-te godine kod deaka). Pri tome, kod
devojaka treba voditi rauna o specijalnim anatomskim
karakteristikama trbunih organa i organa urogenitalnog trakta, pa
teine koje se upotrebljavaju treba da budu prilagoene individualnim
mogunostima. Kod mukaraca je potrebno pratiti eventualni razvoj
deformiteta kimenog stuba i grudnog koa, to automatski iskljuuje
bilo kakav statiki trening snage. Ranijim sistemom praenja razvoja
snage obuhvaeni su testovi penjanja po konopcu (3m) i Abalakov test
(skonost). Danas su ti testovi zamenjeni kod nas skokom u dalj i
zgibovima na ipci kao i sklekovima, dok Eurofit preporuuje i dalje
dinamometriju, pored upora i skoka u dalj. U novije vreme, razvojem i
sve veim ulaskom elektronike u sportsku medicinu, testovi opte
motorike su tehnolokim postupcima i spravama dovedeni do
savrenstva u merenju, znaajno poveana njihova osetljivost,
izvodivost i preciznost. Ovo je rezultovalo povratkom nekih
"zaboravljenih" testova poput Abalakova, jer je mogue, zahvaljujui
elektronici, pored merenja samog rezultata, postii analizu vremenske
strukture miine kontrakcije, izvanredno arhiviranje i izvriti
dopunsku, sekundarnu obradu podataka.
Apsolutna miina snaga je bitna u bacakim disciplinama,
dizanju tegova, rvanju, dok je relativna snaga bitna u sportskim
igrama,vebama na spravama, plivanju, tranju i skokovima. Nasledni
faktor je najizraeniji kod relativne snage pa u selektivnim modelima
treba voditi rauna o ovoj injenici. Iako snaga, kao fizika sposobnost,
dobro korelira sa osnovnim antropometrijskim karakteristikama,
potrebno je naglasiti da njeno trestiranje u mlaim uzrasnim
kategorijama ne daje previe znaajne podatke za selekciiju, iako u
odluujuoj fazi razvoja sportskog rezultata u velikom broju sportskih
disciplina, moe imati presudan znaaj. Razlog lei u tome da je
mogue veoma dobro (i bez dopinga), razviti apsolutnu snagu
specijalnim sistemima vebanja i ishrane i na taj nain uticati na razvoj
rezultata.


211

7.1.2.3. RAZVOJ I ZDRLJ I VOSTI

Pod izdrljivou podrazumevamo sposobnost da se to due vreme
vri odreeni rad bez smanjenja njegove efektivnosti. Prevedeno na
jezik ergometrije u fizikoj kulturi, nivo sposobnosti koju nazivamo
izdrljivou KVS-a, moemo meriti nivoom potronje kiseonika
(VO
2
) pri maksimalnom aerobnom radu u jedinici vremena. Stoga je u
fiziologiji najee nazivamo AEROBNA MO.Sasvim je jasno da je
izdrljivost fizika sposobnost koja je veoma opredeljena nasleem jer
u biti ove sposobnosti lee biohemijske karakteristike elijskog disanja,
tj. sposobnost oksidativnih enzima u mitohondrijama kao i njihov broj i
rasporeenost du kripti mitohondrija, da kvalitetno vre oksidativne
procese i na taj nain obezbede energiju za dugotrajan fiziki rad.
Novija istraivanja upuuju na izrazitu bitnost pola (enskog) u
prenosu genetskih ifara za strukturu mitohondrija (majke nose
genetsku ifru). Naravno da odreenog udela u nivou izdrljivosti
mogu da imaju i spoljanji faktori ali svega 20-30%. Smatra se da,
ukoliko se testiranjem kod mlaih uzrasta otkriju relativno niski nivoi
aerobnih sposobnosti koje se mere nivoom maksimalne potronje
kiseonika (VO
2
max), nastaje dilema na koju se trai brz odgovor.
Dilema je sledea; da li e se to dete morfoloki i funkcionalno razviti
u osobu kod koje e ostale kompononte fizikih sposobnosti prevagnuti
i doneti presudni kvalitet ili ve tada, na osnovu prvih rezultata, treba
prekinuti sa nepotrebnim ulaganjem sredstava u njegov razvoj. Jer,
nedostatak izdrljivosti (kvalitetnih aerobnih sposobnosti dakle), u
ovom uzrasnom periodu je ogromni limitirajui momenat u trenanom
procesu bez koga nema rezultata u velikoj veini sportova. Psihika
nezrelost detata, iji je direktni produkt slaba motivisanost usled
tekoa pri podnoenju trenanih optereenja, postaju razlog
odustajanja od treninga. Moe se bez preterivanja rei da izdrljivost
prestavlja osnov za nadgradnju kvaliteta u sportu. U modernoj
sportskoj terminologiji sve vie su u upotrebi izrazi koji pokazuju
sklonost trenera i sportista da formuliu dopunske preciznije termine

212
koje bi mi nazvali vidovi izdrljivosti. Vidovi izdrljivosti mogu biti
kombinacije sa ostalim fizikim sposobnostima pa tako imamo:
optu izdrljivost
brzinsku izdrljivost
snanu izdrljivost
kombinovanu izdrljivost (ponegde se sree pod nazivom
specifina izdrljivost za pojedine motorike radnje
potrebne u nekom odreenom sportu - trkai sa preponama,
srednjeprugai, koarkai, fudbaleri).

Moemo uslovno optu izdrljivost poistovetiti sa osnovnim
vidom izdrljivosti koji je jednak genetskom nivou i na koga veoma
malo moe uticati trenani proces. Meutim, u svim ostalim
kombinovanim varijantama izdrljivosti, u zavisnosti od komponente
koja sainjava kombinaciju pojavljuje se i stepen upliva treninga na
njen razvoj. Naravno, najvei napredak se moe postii na snanoj
izdrljivosti, pa potom na brzinskoj izdrljivosti, dok specifini oblici
izdrljivosti su u skoro 80% zavisni od trenenog procesa. Genetsku
ovisnost aerobnih sposobnosti ispitivalo je veliki broj autora.
Klissouras (1971) je ispitujui grupu jednojajnih blizanaca naao
koeficijent herediteta (koeficijent naslednosti) za aerobne sposobnosti
merene VO
2
max od 93.8, to je izuzetno visoka genetska zavisnost.
Taylor i Rowell (1974) su izmerili da 98,6% mladih mukaraca ima
VO
2
max u intervalu od 31.5 do 58.5 ml/kg/min. Samo 0.13%
omladinaca ima VO
2
max > od 61.5 ml/kg/min to bi oznaavalo
genetsku predisponiranost za sportove izdrljivosti. Tako izlazi da
samo jedan od 1000 deaka ima visoke aerobne sposobnosti koje bi mu
garantovale uspeno bavljenje sportovima izdrljivosti. Shepard (1980)
je testirao verovatnou pojave izuzetnih rezultata VO2max kod
mukaraca i ustanovio jo loiju sliku od Taylora. Po njemu,
verovatnoa je 1: 2000 da e se pojaviti deak sa potronjom kiseonika
VO
2
max = ili > 86ml/kg/min dok bi za jo vee vrednosti moglo se rei
da su pravi raritet. Za razliku od izdrljivosti, rezultati genetske
zavisnosti ostalih motorikih komponenti jo nisu do kraja ispitani, ali

213
svi dosadanji rezultati pokazuju izuzetnu njihovu genetsku
povezanost.

Nivo aerobne radne sposobnosti, moemo meriti u
laboratorijskim uslovima ili na terenu. Ako se merenja vre na terenu
onda se rezultat moe dobiti na dva naina.

Prvi-DIREKTNI nain je da se ispitaniku zada odreena brzina
(U Eurofitu je terenski test zasnovan na ovom principu), pa se meri
vreme koje ispitanik moe da provede u ovom funkcionalnom stanju.
Drugi, koji nazivamo INDIREKTNIM nainom, zahteva da se odredi
dovoljno duga deonica za koju se zna da zbog potrebnog vremena za
rad izaziva aerobne procese stvaranja energije kod ispitanika, pa se
meri vreme za koje ispitanik pretri deonicu. (Ova metoda je
zastupljena kod naih terenskih testova za omladinu).
Laboratorijski testovi takoe mogu biti zasnovani na direktnom
nainu odreivanja nivoa izdrljivosti kardio-respiratornog sistema
(namerno izdvajamo ovo kardiorespiratornog jer su u Eurofiitu naveli
kao zasebnu celinu miinu izdrljivost koju naravno, ovim testovima
ne moemo izmeriti) i indirektnom. Direktnom metodom se
maksimalna potronja kiseonika pri maksimalnom radu bilo na
tredmilu ili ergobiciklu odreuje direktnim merenjem u aparatu sa
kojim je pacijent povezan preko creva za disanje, ili pak sakupljanjem
vazduha u Duglasove vree u poslednjem minutu rada iz kojih se
izdahnuti vazduh analizira u posebnim gasnim analizatorima.
Laboratorijski testovi za direktno odreivanje maksimalne potronje
kiseonika su uvek maksimalnog intenziteta (tipa Vita maxime) ili su
protokoli za testiranje tako prilagoeni potrebama testa da obavezno
uvode ispitanika u stanje maksimalnog (specifinog) rada. Nasuprot
direktnoj metodi, u praksi se daleko ee upranjava indirektna
metoda koja se zasniva na jednoj naunoj cinjenici da puls u toku
optereenja u opsegu izmeu 120-170 u min. izuzetno korelira sa
nivoom maksimalne potronje kiseonika, pa se na osnovu vrednosti
pulsa i optereenja na kome je puls izmeren iz tablica ili nomograma
moe izraunati apsolutna vrednost potronje kiseonika za testiranu
osobu. Deljenjem sa telesnom masom, dobijaju se relativne vrednosti

214
makimalne potronje kiseonika na kilogram telesne mase
(maksVO
2
/kg. TM).
Najpoznatiji i najee korieni testovi su Astrandov test i
PWC170, o kojima e do detalja biti rei u Praktikumu. Eurofit je kao
laboratorijsku metodu predvideo PWC170 (kod nas nema alternative za
terenske testove) i na taj nain postavio veliki domai zadatak naim
visokokolskim ustanovama, postavljajui pitanje dosadanje edukacije
i nameui potrebe da se kadrovi koji sa ovakvih ustanova izlaze
osposobljavaju na mnogo kompleksniji nain koji zahteva
laboratorijski rad. U poslednje vreme, za nauno-istraivaki rad, a sve
ee i za visokostruni rad, koncipirani su takozvani situacioni testovi
koji takoe mogu da se sprovode u laboratorijama ili na terenu, a
sprovode se sa specifinim ergometrima-spravama koje u dotinom
sportu imitiraju optereenje. Tako postoje ergometri za plivae,
veslae, skijae i samo odreivanje aerobnih sposobnosti se vri
direktnom metodom u specifinim uslovima koji imitiraju uslove u
dotinom sportu.
Sa terenskim testovima mogue je, u pojedinim sportovima,
pomou veoma sloene opreme za daljinsko praenje kardio-
Slika 17.Testiranje na ergobiciklu-indirektan
na~in(bez odre|ivanja gasova u izdahnutom
vazduhu)

215
respiratornih parametara, izvriti tetiranje i u uslovima takmienja.
Naravno, ovakvi testovi su najprecizniji jer se nivo izdrljivosti meri u
specifinim uslovima za dotini sport i onaj, za svako testiranje
presudan ograniavajui faktor-MOTIV je prisutan zbog postojanja
kompeticije (takmienja).
Sa optim rastom i razvojem poveava se i nivo aerobnih
sposobnosti (moi) u apsolutnom smislu. Meutim, u pojedinim
momentima telesnog razvoja relativna potronja kiseonika na TM moe
ili da zaostaje ili pak to se ponekad desi u sredini puberteta znatno
povea (vidi grafikon 19)

RAZVOJ IZDRLJIVOSTI
Prema Robinsonu
1
11
21
31
41
51
61
71
u Lit/min
0
10
20
30
40
50
60

grafikon 19
Ovo poveanje relativne potronje kiseonika u 14-15-oj godini
esto se koristi naroito u plivanju, pa tako nisu retki svetski i
olimpijski ampioni u ovom uzrastu na 1500 m.
Najbolje rezultate u sportovima izdrljivosti sportisti postiu u
periodu izmeu 25-35 god. Kod normalnih ljudi koji se ne bave

216
treningom, opti nivo izdrljivosti opada sa starenjem zbog uticaja
spoljanjih faktora (starenje krvnih sudova, puenja, promene na
sranom miiu, gojaznosti). Ukoliko je ovo smanjenje prouzrokovano
normalnim procesima starenja tkiva, onda je veoma lako pomou
korektivnih faktora (otprilike 10% smanjenja za svakih 10 god. ivota)
korigovati rezultate testiranja pri indirektnim testovima. Meutim,
ukoliko je u procesu smanjenja potronje kiseonika ukljuen neki
patoloki momenat, stvar se dodatno komplikuje i potrebna je
kompleksnija analiza rezultata. Na grafikonu br. 19 moe se videti
bioloki razvoj izdrljivosti kroz parametre apsolutne i relativne
potronje kiseonika.
Za nau kolsku omladinu, kako smo videli, izdrljivost se
testira indirektnim terenskim testovima tranja na 500 m za ene i 800
m za mukarce. Testirajui direktnom metodom maksimalnu potronju
kiseonika vedske dece uzrasta od 4 do 18 godina, Astrand je ustanovio
postupno ali blago poveanje apsolutnih vrednosti od 1 l/min kod
etvorogodinjaka, do 3.68 l/min kod osamnajstogodinjaka. U isto
vreme, relativna potronja kiseonika merena na kilogram telesne mase
je bila konstantna (57 ml/kg/TM) bez obzira na uzrasnu dob. Kod
enskog pola, raspon rezultata je neto manji (od 0.8 l/min do 2.71
l/min) ali je, za razliku od deaka, registrovana znaajna redukcija
VO2max od sedme godine kada je vrednost iznosila 55 ml/kg /TM do
47.2 ml u sedamnaestoj godini. U desetoj godini ivota i deaci i
devojice imaju podjednake vrednosti potronje kiseonika u apsolutnim
vrednostima, ali s obzirom na TM devojica koja je u tom periodu
vea, relativne vrednosti se znatno razlikuju. Razlike u relativnim
vrednostima koje se kreu od 10-15%, ostaju i u zrelom dobu i
predstavljaju bitnu funkcionalnu razliku, naroito u sportovima
izdrljivosti.
Stanovita oko treninga izdrljivosti (vidi poglavlje kontrole
psihomotornog razvoja), su se takoe sutinski izmenila. Ranije se
smatralo da u treningu dece treba ii na vebe koje kratkotrajno
angauju miine sisteme a tek u kasnijim godinama (pubertet) ii na
vebe koje svojim obimom ulaze u zonu aerobnog rada.
Meutim,istraivanja pokazuju da takav stav nema nauno opravdanje.
Dosada prihvatani razlozi poput nerazvijenosti oksidativnih enzima u

217
mitohondrijama ili slabosti kardiovaskularnog sistema da vri aerobni
rad zbog slabe rezerve su opovrgnuti istraivanjima koja zavretke
biolokog sazrevanja oksidativnih enzima smetaju na kraj 5-te godine
ivota.
Na tabeli 12 prikazano je vreme kada je mogue pristupiti
treningu kojim razvijamo odeenu motoriku sposbnost koja potvruje
gore navedene stavove.

Vrsta motorike sposobnosti i vreme za poetak treninga

Izdrljivost 4-5 god
Fleksibilnost 8-10 god
Brzina 10-11 god
Snaga 13/14* (13+1+1)
Anaerobna izdrljivost 12/14 * *=mukarci

7.1.2.4. RAZVOJ OKRETNOSTI I FLEKSI BI LNOSTI

Sposobnost vrenja sloenih motornih radnji za koje je
potrebno uee centara za ravnoteu i visokih centara za koordinaciju
pokreta, naziva se okretnost. Ova psihomotorna karakteristika se burno
razvija razvojem motorne kore i funkcije malog mozga i do puberteta
je ovaj razvoj usklaen sa rastom i razvojem ostalih motornih
segmenata. Meutim, veoma esto se u pubertetu, zbog pojaanog
tempa razvoja, pojave odreene disharmonije pa tako i na polju
okretnosti, do tada spretno i brzo dete postane tromo i trapavo. Ovo
stanje bi trebalo da se povue posle zavretka puberteta, iako u jednom
manjem procentu, moe da ostane kao posledica neuskljaenog razvoja
i do kraja ivota.
Retko se u okviru okretnosti vre podele. Nama se ini da bi i
ovde postojala potreba da se ova fizika sposobnost podeli na:

optu (svojstvenu svakom)
specifinu okretnost (okretnost za pojedine vrste
motornih radnji koje su skopane sa komplikovanim i

218
dugotrajnim uenjem kao to su to okretnost u pojedinim
sporstkim igrama i okretnost u gimnastici). Ovaj tip
okretnosti se RAZVIJA i vrlo brzo gubi nakon prestanka
rada na njoj. Naravno, da specifinu okretnost ne
moemo razviti nikakvim vebanjem kod onih kod kojih
je ta okretnost nisko genetski determinisamna.
Za razliku od specifine okretnosti, opta okretnost bi bila
genetska osobina pod snanim uticajem spoljanje sredine i
predstavljala bi okretnost u normalnim uobiajenim radnjama koje su
prisutne u motorici svakog oveka. Ravnotea, kao deo motrike
aktivnosti potrebna za okretnost (drugi deo je koordinacija )je
najzahvalnija za testiranje i konstruisan je veliki broj testova.
Najpoznatiji (prihvaen od Eurofita) je Flamingo balans test za koji
moemo tvrditi da predstavlja test opte okretnosti. Za optu okretnost
moemo rei da je mera razvoja-mera sazrevanja CNS i genetski je u
najveoj meri deteminisana. Sa druge strane, specifina okretnost,
pored jednog dela naslea, u najveoj meri je okrenuta ka
VEBANJU i vrlo brzo se, po prestanku vebanja, gubi. Testiranje
specifine okretnosti je kompleksno i sprovodi se pomou takozvanih
"situacionih" testova.Njima se sportisti testiraju u stvarnim
situacijama gde nivo specifine okretnosti znai efikasnost u radnji
(ut u koarci, dribling u nogometu udarac ili zahvat u borilakim
sportovima, specifina veba na spravi). Kod testova koji se sprovode
kod nas na kolskoj omladini, optu okretnost testiramo testom
odbijanja lopte od zida u zadatom vremenu. Ovim testom je vie
obuhvaena koordinacija pokreta,a poto se radi o prostoj motorikoj
radnji koja ne iziskuje dugotrajno uenje, moemo kazati da se testira
opta okretnost.
Okretnost je fizika sposobnost gde ene pokazuju vie i bolje
rezultate pa su, upravo zbog ove injenice i izmiljene gimnastike
discipline u kojim velika dostignua mogu postii samo ene
(vebanje na gredi). Okretnost se moe zadrati na relativno visokom
nivou (naravno uz vebanje) veoma dugo i ne postoje pouzdani
podaci koji bi decidirano odgovorili kada se ona smanjuje ili gubi.
Najverovatnije da se ovaj proces deava od onog momenta kada
prestaje vebanje (moramo se uvek setiti da u biti vebanja je

219
UENJE CNS DA VRI SPECIFINU RADNJU). Opta okretnost
je prisutna kod fiziki aktivnih osoba do kasne starosti dok se, delom i
zbog gubitka ostalih komponenti fizikih sposobnosti, specificna
okretnost gubi neto ranije. Smatra se da se sa vebama okretnosti
moe zapoeti u bilo kom periodu razvoja.

FLEKSIBI LNOST

Sa razvojem sportske i ritmike gimnastike i ova komponenta
fizikih sposobnosti je zauzela svoje pravo mesto. Meutim, sportski
lekari su odavno shvatili znaaj fleksibilnosti (ponegde se sree izraz
gipkost), posmatrajui incidenciju (uestalost pojave) povredivanja
sportista i korelaciju sa testovima fleksibilnosti. Naime, postoji
veoma visoka korelacija izmeu gipkosti i povreda miia. Razlog je,
naalost, veoma esto banalan. U elji da to vie vremena treninga
posvete specifinom trenanom optereenju, treneri na utrb
zagrevanja i izometrijskih vebi istezanja, vrlo brzo prelaze na
osnovni deo treninga gde nepripremljeni miii esto stradaju.
Dokazano je da, ukoliko se zagrevanjem temperatura miia ne
podigne na nivo od 38 - 39 stepeni Celzijusa (kada su svi enzimski
sistemi u elijama u optimalnim uslovima za rad), a postave zahtevi
miiu za maksimalnom kontraklcijom, veoma lako dolazi do
"biohemijskog ataka" sopstvenih enzimskih sistema na okolno tkivo i
pojavljivanja povrede. Kada do povrede doe, svi e se pitati kako je
mogue da se pojavila kada je na taj nain sportista trenirao
mesecima. Upravo zbog tog naina, koji je prenebregavao osnovne
postulate metodike treninga, dolo je do povrede.
Dokazano je da poveanje temperature miia za 2 stepena
dovodi do poveanja snage kontrakcije za 12%, a relaksacije za 22%.
U normalnom ivotu ovo je beznaajna promena, meutim, u
vrhunskom sportu ovo moe znaiti medalju.
Fleksibiulnost se moe meriti razliitim testovima. Kod nas je
u upotrebi test sa dubokim pretklonom iz stojeeg stava sa klupice
visine 40 cm, na kojoj je sa prednje strane privrena merna lestvica.
Nulti podeok se nalazi na poetku stajne povrine pa se
merenjem,kod dobro razgibanih sportista dobijaju negativne

220
vrednosti. Najvei do sada izmeren duboki pretklon je kod jedne nae
vrhunske ritmike gimnastiarke i iznosio je - 34 cm.

221

Slika 18.Razvoj fleksibilnosti

222
I fleksibilnost je psihomotorna karakteristika koja je bolje
razvijena kod ena. Dete se raa sa poveanim tonusom kompletne
muskulature. Ovaj tonus se postepeno smanjuje sa sazrevanjem i
mijelinizacijom nervnih puteva piramidalnog nervnog sistema i ve
krajem tree godine tonus muskulature je u normalnim granicama.
Fleksibilnost se moe poveati vebanjem i potrebno je na njoj stalno
raditi. Sa starenjem se deo fleksibilnosti gubi ukoliko se ne veba.
Nisu retki sluajevi da starije osobe imaju bolju fleksibilnost od
mlaih ukoliko su sistematski upranjavali gimnastiku i vebe
istezanja. Odreene sportske aktivnosti, poput skokova u koarci i
odbojci, klizeih startova u fudbalu, podstiu "skraenje" odreenih
miinih grupa to dovodi do pojave bolnih spazama optereenih
miia (lumbalgija kao najtipiniji predstavnik). Zato je veoma bitno
da treneri znaju za ovu "sklonost" tipinih sportskih optereenja na
miine sisteme svoga sportiste i pravovremeno spree njihovu
pojavu. Ovo je relativno lako ukoliko se u toku zagrevanja sprovodi
blok vebi istezanja koji e tretirati najugroeniju muskulaturu u
svakom sportu posebno.
Na principu vebi istezanja koncipirane su i pojedine
terapeutske vebe koje slue za smanjenje bolova u veoma bolnim
sindromima kao sto su lumbalgije i lumboishialgije. Ovaj sistem vebi
nazvan po autoru Reganove vebe i danas je sastavni deo terapije 'bola
u krstima" i velikog broja degenerativnih oboljenja lociranih na
kotano zglobnom sistemu.
Jedan deo autora pod fleksibilnou smatra stepen
pokretljivosti zglobova ne vezujui se iskljuivo za miini tonus. Sa
tog stanovita, najbolji period za poetak treninga ove
antropomotorike osobine bi bio od 8-10 godine (Medved). Meutim,
fleksibilnost je daleko kompleksniji problem i zasluuje mnogo vie
istraivakog napora nego to je to do danas uinjeno i daleko od toga
da je o ovoj pojavi izreen definitivan sud.

7.1.2.5. BI OLOKI RAZVOJ I SPORT

Iako se kroz skoro sva poglavlja knjige provlae odreeni
pasusi koji pokuavaju da iz specifinog ugla sagledaju specifian

223
odnos biolokog razvoja i sportske aktivnosti, uinilo nam se
neophodnim da ipak priredimo jedno izdvojeno poglavlje na ovu temu
i na taj nain, to je kompletnije mogue, sagledamo i obradimo ovu
problematiku.
Vie je nego sigurno da problem odnosa biolokog rasta i
razvoja oveka prema sportu predstavlja jednu od izuzetno vanih
tema o kojima moderna struna i nauna misao u sportskoj medicini
TEK treba da da aktuelan odgovor. Pritom mora se izbei veliki broj
zamki proisteklih iz gotovo zakonom uvrenih miljenja i
predrasuda stvorenih tokom poslednje dve hiljade godina. Jo iz
vremena prvih Olimpijskih igara stare Grke bilo je ukorenjeno
miljenje da se sa vebanjem i redovnim sportskim aktivnostima
poboljava zdravlje i bioloki razvoj sportiste. Tako oformljen stav i
dan danas slovi kao vaea doktrina iako se ponegde, od odreenog
broja stranih i domaih autora, mogu uti poneki disonantni tonovi. A
opravdanja za poetak disharmonije u odnosu sport-bioloki razvoj
ima sve vie. Vrhunski sportisti u odreenim sportovima (gimnastika i
atletika su najizrazitiji primeri) intenzivnim vebanjem spreavaju
pravilno bioloko sazrevanje i trenutak pubertetskog razvojnog buma
odlau do poslednjeg mogueg trenutka. Stoga je gracilnost devojaka
sa 15 i vie godina i nizak rast gimnastiara redovna pojava u ovom
sportu. Prema podacima Sanborna & Vagnera (1986) nema dileme da
se incidenca menstrualnih iregularnosti atletiarki i gimnastiarki,
znatno ee javlja nego kod obine populacije devojaka. Po njima je
samo jedno pitanje, koliko e se atletska amenoreja odraziti na
zdravlje sportistkinja i nakon prestanka bavljenja sportom?
Drinkvater, Nelson, Kan i Markus u odvojenim recentnim lancima
navode zabrinjavajuu povezanost amenoreje i demineralizacije
kostiju kod sportistkinja. I trenerima i sportistima je jako dobro
poznato dejstvo trenanog optereenja u kome dominiraju vebe snage
a naroito ukoliko se sa treningom i specijalizacijom zapone pre
puberteta. Povezanost sporenog biolokog razvoja dece koja su
podvrgnuta tekom fizikom radu dokazuje i jedini validni savezni
projekat Polia i sar. iz daleke 1964 god. Analogija teak fiziki rad i
moderno trenano optreenje, u poslednjoj deceniji dvadesetog veka
su sinonimi. Model sportiste sa suprimovanim (zakoenim) telesnim

224
razvojem je prisutan u dizanju tegova (naroito lake kategorije) i
nekim borilakim sportovima poput rvanja. Stoga ovo predavanje
koncipiramo vieslojno pokuavajui da do konanog odgovora o
kvalitetu pomenutog odnosa doemo sa vie razliitih polazita.
Bioloki razvoj oveka poiva na izuzetno prepletenom
meuodnosu najmanje dve velike grupe inioca koje ga opredeljuju.
Na prvom mestu je naravno grupa, uslovno nazvana unutranji
inioci, koju predvodi naslee, dok drugu veliku grupaciju faktora
nazvanu spoljanji inioci predvodi socio-ekonomski nivo sredine u
kojoj se odvija razvoj. U ovu drugu grupu, kao jedan od veoma bitnih
inioca, spada faktor - fiziko vebanje.
Fiziko vebanje, prema vaeoj doktrini, moe imati tri
pojavna oblika:

1. rekreativno vebanje gde je osnovni cilj podizanje nivoa
optih fizikih sposobnosti i otklanjanje tegoba izazvanih modernim
bolestima civilizacije (adipositas, diabetes mellitus, artrosis,
hipertensio art. i dr.). Vebanje dolazi u trenutku kada je, usled due
fizike neaktivnosti, taj nivo umanjen. U ovu podgrupu se svrstava i
terapeutsko fiziko vebanje iako se granica teko moe jasno povui.
Pored intenziteta koji se karkterie odrednicom UMEREN i u
strunom smislu oznaava vebanje u aerobnoj zoni pulsa, obim
vebanja je najmanji, svega 2 - 3 puta nedeljno po 30-45 minuta.
(Veina svetskih autora smatra da se najmanja doza vebanja koja je
neophodna za podsticajno dejstvo na opte stanje i zdravlje organizma
jo uvek ne zna).
2. fiziko vaspitanje gde je vebanje organizovano u
tematske metodske jedinice sa ciljem omoguavanja pravilnog i
skladnog biolokog razvoja odreenih funkcionalnih, motorikih i
morfolokih karakteristika organizma i njihovog dovoenja do
optimalnog nivoa zadatih nasleem. Intenzitet vebanja
organizovanog u nastavni as je do submaksimalnog intenziteta , traje
45 min i sprovodi se 2-3 puta nedeljno. (Bitka za obim se vodi ve
dvadeset godina i neizvestan je ishod).
3. trening - sistematsko programirano vebanje sa ciljem
podizanja fizikih sposobnosti na maksimalan radni nivo radi

225
postizanja najboljih moguih sportskih dostignua. Intenzitet vebanja
je u osnovnom delu treninga na maksimalnom reimu, traje od 1-2
asa 5-6 puta nedeljno (za organizme u razvoju). Bioloki razvoj i
intenzivno vebanje sudaraju se jedino u ovoj kategoriji. I naravno, ne
u svim sportskim aktivnostima i ne po svaku cenu. Zapravo, ovde se
moe govoriti o povezanosti vrste sportskog rada, i intenziteta sa
negativnim predznakom odnosa. Na prvom mestu, sportovi snage
(naroito sa izraenim statikim kontrakcijama kao to su veslanje,
gimnastika dizanje tegova, body building, imaju izrazito patogeno
dejstvo na razvoj kotano - zglobnog sistema. Na drugom mestu
dolaze sportovi sa izrazitim razvojem flexibilnosti (gimnastika) to
moe zvuati i paradoksalno. Hiperekstenzije i izrazita elastinost
kotano zglobnog i miinog sistema vode u deformitetni status
kimeni stub to se moe kao patoloki suspstrat pojaviti tek nakon
prestanka bavljenja samim sportom. U tom sluaju, veoma je bliska
korelacija sa pojmom invaliditet ( ovog puta ne na radu ve u sportu).
Tek na treem mestu (mada po incidenci je zapravo na prvom) dolazi
pojava invalidnosti veeg ili manjeg stepena usled povreda u toku
bavljenja sportom. Poto je povreda ipak sticaj zadesnih okolnosti
(iako se sportovi mogu podeliti i po stepenu uestalosti povreivanja)
navodimo je na kraju liste optubi sportskih aktivnosti kada je bioloki
razvoj u pitanju.
Meutim, pored vebanja, poslednje tri decenije je na prvo
mesto meu spoljanjim iniocima kao faktor isplivao doping
anabolicima o emu e na ovom fakultetu mnogo vie rei biti na
drugom mestu.
Analizirajui odnos naslea i biolokog razvoja, veina autora
se slae da je genetika najbitniji inilac i da se, u biolokom smislu,
pojedine ljudske razvojne specifinosti vezuju za genotip i sa 97%
hereditarnosti, poput telesne visine (TV) iz morfolokog prostora,
inteligencije iz psiholokog prostora ili brzine neuromiine reakcije
iz motorikog prostora. Ovako visoka povezanost dokazana je
istraivanjima na jednojaanim blizancima koji su iveli pod istim ili
potpuno razliitim socio-ekonomskim uslovima i u isto vreme bavili
se odreenom sportskom disciplinom. Ali, odreen broj morfolokih
karakteristika kao telesna masa (TM), psiholokih kao velika grupa

226
konativnih faktora i motorikih kao brzina pojedinanog pokreta
(frekvencija), slabo su determinisani nasleem (oko 60%), to
problem razvoja dovodi u viedimenzionalni istraivaki status.
Problem se jo vie komplikuje odsustvom relevantnih podataka o
sudbini dece koja iz piramide sportske selekcije ispadnu u procesu
rastura biolokog materijala, procesa na kome se i zasniva i prirodna
i vetaka - laboratorijska selekcija. Koji su uzroci koji su do ovakvog
rastura doveli? Da li je jedan od uzroka prestanka bavljenja sportom
sportska trauma ili sportsko oteenje usled prenaprezanja? Da li je
na planu motivacije nastao problem? Da li bioloki razvoj ove dece
pretrpeo odreene promene i u tempu i u vremenu sazrevanja? Sve su
ovo odgovori na koje moe samo dobro organizovan nauni pristup u
izuzetno jaka materijalna i struna baza da daju odgovore.
Ako se uzme u obzir da se svake godine u Jugoslaviji sportom
zapone baviti oko 25000 dece oba pola (to generacijski bazu
piramide u sportu moe brojano duplirati na 50000 novajlija), a da
vrhunskih sportista o kojima brigu vode republiki Savezi ima
nekoliko hiljada a savezni nekoliko stotina, dobija se jasna predstava o
uspenosti s jedne strane, selektivnog modela, ali i o kvalitetu
biolokog materijala kao polazne karike u selekciji. Naalost, strunih
podataka ove vrste nemamo. Razlozi su mnogobrojni, a na prvom
mestu je slaba ili nikakva evidencija ni na medicinskom ni na
sportskom planu u maticama, klubovima koji ine polazite, temelj
piramide.
ta je sa 25000 deaka i devojica koji su prestali da se bave
sportom? Da li je njihov razvoj ometen nekom povredom ili su od
sporta odustali iz nekog drugog razloga zavreuje istraivaki napor.
Nesporna je injenica da zahtevi vrhunskog sporta i u pogledu
genetske predisponiranosti i na planu kognitivnih i konativnih faktora
sve vie ograniavaju broj uspenih na vrhu piramide. Prirodna
selekcija (o njoj samo uslovno govorimo kao paralelnom procesu
strunoj selekciji) sve vie se zaobilazi pojavom dopinga koja i
slabijima omoguava da budu najbolji.
S druge strane, takmiarski sport ve decenijama ima svoje
optuene sportove za koje se tvrdi da izazivaju odreene promene u
telesnom razvoju tipa deformiteta kimenog stuba, oteenja

227
lokomotornog aparata usled akutne traume ili hroninog
prenaprezanja. To su uglavnom sportovi iz grupe sa ranom
specijalizacijom (gimnastika, veslanje, biciklizam,koarka, karate,
vaterpolo) ili sa velikom incidencijom traume uopte (boks, dudo,
rukomet, fudbal). Na tabeli 11 je dat prikaz sportova i oteenja ili
deformiteta za koje je utvrena odreena povezanost sa dotinim
sportom.
Iz ove tabele se vidi sav dijapazon negativnog dejstva
takmiarskog i vrhunskog sporta na bioloki razvoj sportista i stanje i
budunost njihovog zdravlja. Pozitivno dejstvo poput razvoja fizikih
sposobnosti, jaanja imunog sistema i otpornosti i shodno tome
zdravijeg ivota, rezervisano je samo za ostala dva segmenta fizike
kulture, umereno fiziko vebanje-vaspitanje u kolama i rekreaciju.
Tvrdnja da se odreene fizike sposobnosti poput aerobnog
kapaciteta, za koje se pouzdano mogu nai vrste spone sa zdravljem,
razvijaju u toku sportskog treninga ne mogu da se generalizuju. Za
ovu tvrdnju postoje najmanje dva bitna razloga. Prvi je da svaki
trenani proces, u zavisnosti od sportske grane ili discipline, ne mora
da se bazira na razvoju aerobnog kapaciteta, i drugi da se
istraivanjem razlika izmeu populacije sportista dece u razvoju i
prosene populacije ne nalaze drastine razlike u aerobnim
sposobnostima (do 6 % u korist dece koja se bave sportom ukoliko se
VO
2
max izraava u ml na kgTM - Komadel (1985). Jedina, dodue
izuzetno teka dilema koja oteava donoenje definitvnog zakljuka o
odnosu bioloki razvoj-sport je dilema da li se i koliki procenat ve
postojeih deformiteta i oteenja registruje ve u inicijalnom
stadijumu. Naa istraivanja na ovu temu (naroito u plivakim
sportovima) govore o izrazitoj zastupljenosti (preko 50% dece)
deformiteta na samom poetku bavljenja sportom. Razlog lei u
injenici da se velika veina dece i regrutuje u plivake sportove
upravo na preporuku lekara a glavni razlog je u preteem ili
manifestnom poremeaju u razvoju kotanog sistema, naroito
kimenog stuba, stopala i grudnog koa.

Vrsta sporta Oteenje/disfunkcija Deformitet

228
Gimnastika Amenorrhea Lordosis
Lumb.
Veslanje Kyphosis
Thorac
Biciklizam Kyphosis
Thorac
Koarka Skakako koleno Kyphoscoliosi
s
Th.
Karate aka Lordosis
Lumb.
Boks aka, encephalopathia
Judo Iaenja i pov. kl. puta
Rukomet Povrede kliz. puta ramena
Fudbal Dist. tollocrur. Kolena
Vaterpolo Povrede kliz. puta ramena Kyphosis thor.
Tenis Lakat i rame (teniski) Scoliosis th.
Odbojka Skakako koleno Lumbalgia
Kajak - kanu Scoliosis th.
atletika amenorrhea
Tabela 11

Zakljuak
Odnos biolokog razvoja i sportskih optereenja kao
dinaminog procesa sa meusobnim povratnim dejstvom,u poslednjim
decenijama XX-og veka doivljava transformaciju. Gotovo
opteprihvaena doktrina o iskljuivo pozitivnom predznaku ovog
odnosa i skladu koji doprinosi optem jaanju zdravlja, mora se iz
temelja preispitati. Izuzetan broj nepoznatih podataka, delom i zbog
neistraenosti problematike mora biti dovoljan razlog da se od strane
odgovornih ljudi preduzmu potrebni koraci ka definitivnom
fokusiranju ovog problema i jasnom davanju odgovora na sutinsko
pitanje. Da li trening, kao oblik fizikog vebanja sa ciljem da
podigne na maksimum odreene fizike sposobnosti ima i negativno

229
dejstvo na bioloki razvoj. Kako se ovaj odnos programski moe
kanalisati da se umanje do maksimuma negativna svojstva treninga?
Ove odgovore, ako zanemarimo etiku i kodekse ponaanja nas lekara,
zasluuju deca koja sveke godine sa novom eljom da budu ampioni
uu u prostor sporta nevino oekujui da ih na putu ka ampionskom
tronu eka samo veliki rad i da ih od uspeha, uz malo sree, nita
nemoe odvojiti.

230

8. FI ZI KO VEBANJ E I ZDRAVLJ E

Uticaj fizikog vebanja na zdravlje oveka je kompleksno
pitanje na koje nije lako dati jednostavan odgovor. Objanjavanje
ovog fenomena je dodatno optereeno opte prihvaenom teorijom da
izmeu zdravlja i vebanja postoji direktna pozitivna veza u oba
smera, to podrazumeva da vebanje pozitivno utie na zdravlje i
obratno, zdravlje pozitivno utie na samo vebanje. Problem nastaje
onog momenta kada se egzaktno, naunom metodologijom, pokua
izmeriti taj odnos. Ve na prvom koraku se susreemo sa teko
reivim problemom-kako izmeriti zdravlje. Da li postoji neki opseg
funkcionisanja ljudskog organizma u kome kaemo da je on zdrav?
Ima li u tom opsegu manje i vie zdravih ili su svi zdravi stoprocentno
zdravi a samo bolest rangiramo po teini?
S druge strane, ni problem merenja uticaja vebanja na
zdravlje nije mali. Jo uvek ne postoji egzaktno izmerena pojedinana
dnevna doza odreenog vebanja za koju moemo tvrditi da ima
pozitivan efekat na zdravlje. Postavlja se pitanje ima li letalne doze
vebanja i da li postoji i moe li se izmeriti GRANINA ZONA
ADAPTACIJE gde jedna ista vrsta fizike aktivnosti, zbog prevelikog
intenziteta ili prevelikog obima, postaje opasna po zdravlje ili pak po
ivot vebaa. Na ova pitanja, koje je sebi i nama postavio i
V.Smodlaka, nauka za sada nema spremne definitivne odgovore.
Pa ipak, neto se kree i naa je dunost da vas upoznamo sa tim
tokovima iako e se mnogi upitati da li je potrebno objanjavati neto
to navodno svi znaju. Potrebno je, jer su se prava egzaktna
objanjenja meusobnog uticaja vebanja i zdravlja pojavila tek
poslednjih decenija ovog veka, i to onda kada su postavljena prava
pitanja na koje je nauka morala da odgovori.

231
U biti fizikog vebanja stoji pokret. Nema fizikog vebanja
bez ove elementarne motorne radnje. Koliko je pokret, kao bioloka
karakteristika dragocen, nije potrebno naglaavati. Jedan od efekata
pokreta je KRETANJE tela. Kretanjem, telo menja i unutranje stanje
i spoljanju sredinu sa kojom je u neprestanom kontaktu. Uticaj tela
na mikro i makrokosmos koji ga okruuju nije tema ove knjige iako
predstavlja izuzeteno interesantnu naunu oblast. Preostaje nam da
prouimo onaj drugi deo procesa-promene u unutranjoj sferi-znai
uticaj kretanja na bioloke procese u ljudskom organizmu.

8.1. UTICAJ KRETANJA NA BIOLOKE PROCESE

itava bioloka forma i struktura ljudskog organizma je
predodreena kretanju. Nema ni jedne jedine elije u organizmu,
ukluujui i najselektivnije organe i sisteme kojima uloga u funkciji
odravanja kretanja nije jedan od najbitnijih zadataka, a koji kroz
svoje funkcionisanje, makar i samo malim delom, ne utiu na
ostvarivanje pokreta. Ako se koliina kretanja postavi kao jedna od
premisa za definisanje zdravlja, dobijamo jedan od mernih sistema
koji bi mogao da poslui za model pomou koga bismo ranije
navedene dileme pokuali da razreimo i naemo odgovore na
postavljena pitanja. S druge strane, kretanje koje je omogueno
sadejstvom gotovo svih organskih sistema, uzvraa im tako to
poveavajui promet hranljivih materija i kiseonika doprinosi
njihovom boljem snabdevanju i samim tim boljem i efikasnijem
funkcionisanju. Nabrojali bismo one organske sisteme koji u funkciji
kretanja imaju dominantnu ulogu i shodno tome povratno dejstvo
kretanja ima bitno obeleje njihovog kvalitetnog funkcionisanja (vidi
tabelu 12). Sa druge strane, iako bi bilo vrlo interesantno sprovesti
jednu obimnu epidemioloku studiju o koliini kretanja u prosenoj
populaciji Jugoslovena, moramo posebno naglasiti, upravo zbog
strukture italaca, da sama minimalna koliina kretanja koja je
dovoljna za ouvanje nivioa prosenih funkcionalnih sposobnosti i
iskljuenja dejstva faktora hipokinezije na srce i krvne sudove je,
MALA. Tako bi do 18-19 godine minimalna koliina kretanja bila na

232
najviem nivou u odnosu na sve druge periode ivota jer se tad
organizam nalazi u "plastinom" stanju, kada se izgrauje morfoloki
i kompletira funkcionalno. Ova koliina kretanja se uglavnom u ovom
uzrastu dobija kroz igru i, neto malo (nedovoljno) kroz sistem
fizikog vaspitanja u koli. U periodu od 19-40 godine, minimalna
koliina kretanja se obezbeuje kroz radne obaveze i uglavnom se
radi o usklaenosti potreba i mogunosti. Meutim, posle 40 godine,
kada poinju degenerativni procesi u organizmu, minimalna koliina
kretanja bi trebala da se povea radi odlaganja procesa degeneracije, a
desi se upravo suprotno (pogledaj krivulju biolokog razvoja masnog
tkiva). Zapravo, veina autora istie da do 40-te godine ivota, kod
ljudi preovladava aktivni stav prema ivotu s kojim direktno korelira i
koliina kretanja koja je dovoljna za ouvanje funkcije svih organskih
sistema i ouvanje njihove rezerve. Ovde se ne radi toliko o fenomenu
dovoljne koliine kretanja i nivoa funkcionisanja organskih sistema,
koliko o relativno dobro usklaenom odnosu bioloke starosti
organizma, potreba i mogunosti sa kojima on raspolae. Nakon 40-te
godine ivota, degenerativni procesi starenja u veini organskih
sistema SMANJUJU FUNKCIONALNU REZERVU, to direktno
dovodi do nesklada u potrebama i mogunostima. Tek od tog
trenutka, do tada dovoljna koliina kretanja postaje nedovoljna i
zatvara se zaarani krug u kome, postepeno, od smanjenja
funkcionalne rezerve dolazi do degeneracije i na kraju, bolesti. To
znai da bi se minimalna koliina kretanja potrebna u pojedinim
fazama ivota mogla odrediti i prema biolokom stanju funkcionalnih
sistema. Izgleda, da kad god su bioloki procesi u usponu, kada
dominiraju "plastini" anaboloki procesi, njihov oponent, kataboliki
procesi su takoe u usponu. Ova direktna veza izmeu katabolizma i
anabolizma je oigledna. Jedan od primera je i doping anabolicima.
Radni rezultati, kao produkt katabolikih procesa, su izuzetno
poveani sa poveanjem anabolikih procesa koji su prethodili. I sama
koliina rada u trenanom procesu je poveana, kao i kod puberteta.

UTICAJ KRETANJA (FIZIKOG VEBANJA) NA POJEDINE
ORGANSKE SISTEME


233
KARDIOVASKULAR
NI SISTEM
>funk. i kolaterala,<TA,>efikasnost
LOKOMOTORNI
SISTEM
>funkcije,>amplitude,>mineralizacije
RESPIRATORNI
SISTEM
>funkc. ,<mrtvog prostora,>razmena
DIGESTIVNI TRAKT >funkc,<opstipacije,<hemoroida
ENDOKRINI SISTEM > funk. ,regulacija rada l. ,uravn.
metab
CNS > koncetracija,pamenje,san-budnost
Tabela 12

Iz tabele br. 13 vidi se da se minimalna koliina kretanja radno
sposobnih ljudi promenila i zbog toga to se promenio i izvor enrgije
za rad.

IZVOR ENERG. 1850 1950 1990
ZIVOTINJA
50% 2% 0. 5%
LJUDI 20% 4% 0. 5%
MAINA 30% 94% 99%
Tabela 13

Pored HIPOKINEZIJE, kao glavni faktori oboljevanja
koronarnih krvnih sudova nalaze se jo: adipositas, puenje, eerna
bolest, stres, holesterol, hipertenzija.

Kao plod mnogih naunih studija stoji jedna jedinstvena
konstatacija da fiziko vebanje kao PLANSKO POVEANJE
OBIMA KRETANJA, blagotvorno utie na sve gore navedene
faktore. ak ta vie, odreena istraivanja vrena u dece koja su ve
obolela od nekih bolesti, ukazuju da fiziko vebanje predstavlja
blagotvornu dopunsku, a negde i jedinu terapiju (vidi tabelu 14).

234

Pozitivno dejstvo fizikog vebanja u terapiji i
rehabilitaciji nekih pedijatrijskih obolenja.
Adaptirano po Bar Oru (1983)

ANOREXIA NERVOSA utie na promenu ponaanja
ASTHME BRONCHIALE redukuje broj i veli. spazma
PARALISIS CEREBRALIS pobolj. motoriku
INSUFITIENTIO RENALIS
CYSTIC FIBROSIS
PULMONUM
> ventilaciju i drenau mucusa
DIABETES MELLITUS poboljava metaboli. kontr.
eera
HAEMOPHILIA mobilie i poveava motoriku
HYPERTENSIA
ARTERIALIS
blago sniava pritisak
MENTAL RETARDATION poboljana socijalizacija
MUSCULAR DISTROPHY >snagu neoteenih miia
OBESITY kontrola teine, samopotovanje
ARTHRITIS
RHEUMATICA
mobilizacija, > motorike
SCOLIOSIS stabilizacija procesa, < tegobe
Tabela 14


235
Meutim, daleko od toga da u svakoj prilici i svaka vrsta
vebe moe imati pozitivno dejstvo na organske sisteme, pa shodno
tome i na organizam u celini. Moe se slobodno govoriti o postojanju
itave grupe faktora od kojih moe zavisiti uticaj fizikog vebanja na
organizam i imati ak i sasvim suprotno dejstvo. Te faktore bi smo
izdvojili i do detalja obradili u sledeem poglavlju.
8.2. FIZIKO VEBANJE I ZDRAVLJE - FAKTORI

Postoji odreen broj faktora koji imaju veeg ili manjeg
uticaja na relacije fizikog vebanja i zdravlja. Na ovom mestu
obradiemo one za koje smatramo da objanjavaju najvei deo ove
bogate i nadasve isprepletene mree uticaja sa, moramo priznati,
subjektivnim oseanjem da diramo u Pandorinu kutiju bez korektno
pripremljene zatite ukoliko ona uopte postoji. Ovaj oseaj je
produkt duboko ukorenjenih shvatanja u irim krugovima fizike
kulture da uticaj fizikog vebanja na zdravlje moe imati samo jedan
smer, naravno pozitivan. Drugi pravac, dugotrajnim potiskivanjem,
potpuno je zametnut i marginalizovan. Naalost, vrhunski sport,
kraljica u oblasti fizike kulture, je ponovo otvorio ovo pitanje i
dotada "iste" vode nanova zamutio.

8.2.1. KARAKTERISTIKA SAME VEBE

Ovaj faktor obuhvata one promenljive osobine vebe kao to
su:

vrsta odabrane vebe

Ovo je veoma bitno jer od uspene usklaenosti veba-potreba
za vebom (preventivno vebanje ili pak terapeutsko vebanje) zavisi i
uticaj vebe na organizam i stanje zdravlja. Ukoliko gojaznoj osobi
preporuite tranje doi e do pogoranja zdravstvenog stanja sa
moguim povreivanjem i potenciranjem pojave degenerativnih
procesa na zglobovima nogu, to e obolelog odvratiti od vebanja.
Meutim, ukoliko mu pored higijensko-dijetetskog reima ishrane,

236
preporuite gimnstiku i plivanje (gde je njegova poveana koliina
masnog tkiva prednost) stvorie se blagotvorni spoj potrebe i
mogunosti koji e doprineti uspenom tretmanu. Zavretkom faze
mravljenja, otvara se niz irih mogunosti primene i drugih vebi
meu koje sada spada i tranje.

potreban intenzitet vebanja

Da bi veba imala nadraajno dejstvo, potrebno je pravilno
dozirati intenzitet vebanja. Poznato je da intenzitet vebanja mora
prei odreenu granicu (mi emo je nazvati aerobnim pragom) na
kojoj se ukljuuju adaptacioni mehanizmi koji omoguuju da se nivo
reima funkcionisanja promeni i omogui izvrenje rada u aerobnoj
zoni vebanja. Iako e o ovome mnogo vie rei biti u poglavlju
rekreativne medicine, napomenuemo da ova zona predstavlja zonu u
kojoj srana frekvenca se kree u rasponu od 110-170 otkucaja u
minutu. Preko 170 otkucaja govorimo o anaerobnom radu (zbog
metabolikih procesa pomou kojih se obezbeuje energija za rad).
Adaptaciona granica nivoa intenziteta vebanja posmatrana kroz
adaptaciju srca merenu sranom frekvencom, se menja sa starou i
izgleda kao u prilogu:

frekvenca srca aerobna zona
do 40 godina 130-170
od 40-50 120-150
od 50-60 115-140
od 60-70 110-120

Kod sportista, pod specijalnim reimom treninga, aerobna zona
moe biti>od 170.
Prve vrednosti pulsa smatraju se za vrednosti koje predstavljaju
50% mogunosti kardiovaskularnog sistema, dok se druge vrednosti
mogu dozvoliti samo osobama koje su u punom zdravlju i/ili u
redovnom rekreativnom procesu i predstavljaju blizu 85% krajnjih
mogunosti. Naravno da ove vrednosti pulsa govore o potrebi da se
rad izvri u AEROBNOJ ZONI koja je bez dvoumljenja

237
najekonominija i najbezopasnija za zdravlje. Anaerobno vebanje je
ostavljeno iskljuivo za fizike aktivnosti koje nazivamo SPORTOM
sa jednim izuzetkom koji se zove GIMNASTIKA. Kada govorimo o
gimnastici, smatramo da se radi o anaerobnom radu niskog intenziteta
koji sem u izuzetnim sluajevima,(hipertenzija, hiatus haernia, angina
pectoris), nama tetno dejstvo niti predstavlja rizik za vebaa.

obim vebanja

To je karakteristika vebe koja se kombinuje sa intenzitetom i
zajedno predstavljaju celinu. U principu, povean intenzitet vebanja
smanjuje obim i obratno. Smatra se da vebanje koje utie pozitivno
na zdravlje, treba da traje najmanje 5 minuta ukoliko je svakodnevno
(vai za starije osobe) i ukoliko aktivira najmanje 1/7
poprenoprugaste muskulature (Medved). O programiranju i doziranju
vidi vie u poglavlju "Osnovi rekreativne medicine".
Obim vebanja predstavlja onu dugo traenu vezu izmeu
zdravlja i vebe. To je jedina prava karika koja se nalazi u lancu
zdravlja. Sve ostale karike moramo, naalost, svrstati u lanac kojim se
formiraju ili podiu funkcionalne sposobnosti. Moda se tu i pojavi
dilema-podignut nivo funkcionalnih sposobnosti-direkna veza sa
zdravljem. Naalost, nije tako. Kada bi tako bilo onda bi samo trkake
konje proglasili zdravim, a obine radne, bolesnim. Zdravlje se ne
meri velinom maksimalnih sposobnosti bilo kog sistema da u svojoj
funkcionalnoj sferi postie maksimum. Onda bi podatak poput
VO
2
max bio idealan nain da odredimo ko je zdrav. Sposobnost ima
veze sa zdravljem samo u jednom sluaju, kada se nivo funkcionisanja
dovede na minimalne norme za odravanje homeostaze.
Na primeru VO
2
max, to bi znailo da je donja granica koju
funkcionalne sposobnosti KVS-a ne smeju da preu 30 ml/kg/TM (Po
preporuci Svetske zdravstvene organizacije - (iz V. urevi). Gornje
granice nam to ne omoguavaju.

8.2.2. KARAKTERISTIKA SAMOG VEBAA


238
Ovo je druga grupa faktora od kojih zavisi kakav e predznak imati
odnos vebanja i zdravlja. Na prvom mestu je:

Stanje zdravlja i funkcionalnih sposobnosti. To je prva
osnovna karakteristika vebaa do koje dolazimo
pregledom i testiranjem (vidi predhodnu polemiku). Od
ove karakteristike poinje izbor i oreivanje cilja vebanja.
pol predstavlja drugu, ne manje bitnu karakteristiku
vebaa, koja opredeljuje i izbor vebe, intenzitet vebanja
i obim koji, kod enskog pola, mora da bude 10-15%
manji nego kod mukog.
starost smo ve sagledali kroz odreivanje intenziteta
vebanja, meutim, hronoloka starost se uvek ne poklapa
sa biolokom starou i o tome treba voditi rauna pri
pravljenju rekreativnih grupa. Zato je i potrebno testirati
funkcionalne sposobnosti kardiovaskularnog sistema radi
preciznije kategorizacije i grupisanja vebaa.
psihosocijalni status (inteligencija, zanimanje, socijalno
stanje, obrazovanje, nivo kulture i kultura vebanja,
motivacija).
Ovo je ini nam se neopravdano zapostavljena karakteristika
zbog ega se najee i deava veliki odliv iz rekreativnih grupa koje
se stvaraju od oka, po porincipu "ko se prijavi moe da veba".
Nejednakost, staleka, intelektualna i kulturoloka zahteva da se
organizovana rekreacija graana po privatnim klubovima sve vie
sprovodi po staleima. Najbolje rezultate u rekreaciji su davale one
rekreativne grupe koje su se same stvarale (prijateljstva), ili pak grupe
stvorene od radnika jednog preduzea. Najverovatnije da e se due
odrati i grupe iz istog socijalnog statusa, nego meovite grupe gde
razlike, iako ponekad privlae, na kraju dovode do odbojnosti i ne
prihvatanja.
Ove konstatacije u potpunosti vae i kad je re o sportu.
Primitivizam i agresivnost su pojave koje u organizovanoj grupnoj
rekreaciji predstavljaju neprijatelja broj jedan i najei su razlog

239
raspadanja grupe o emu se mora voditi rauna.

8.2.3. ODNOS PREMA VEBANJU

Nema uspenog vebanja bez kvalitetnog odnosa vebaa
prema vebi. Ovaj odnos zavisi od motivacije, kulture i strukture
linosti. Iz iskustva znamo da se enski pol odlikuje izuzetnom
prednou na sva tri gore pomenuta nivoa pa su stoga i rezultati
vebanja kod njih daleko bolji.

8.2.4. USLOVI ZA VEBANJE

Pod uslovima za vebanje moramo podrazumevati sledee:

lina oprema za vebanje (kvalitet, bezbednost, udobnost)
prostor za vebanje (opremljenost, bezbednost, higijena
ugodnost)
vremenski uslovi (zona komfora), vlanost vazduha,
strujanje, temperatura. O ovome se mnogo vie govori u
programima drugih, nama dodirnih i bliskih predmeta,
"Objekti fizike kulture" i "Higijena sporta" pa se mi
neemo posebno na ovome zadravati.

8.2.5. METODIKA VEBANJA

Ovo je faktor koji krunie i objedinjuje sve prethodne faktore a
naalost,o njemu se u praksi ne vodi dovoljno rauna. Pravilno
izabrana veba, dobro dozirana i sprovedena u odgovarajuem obimu
sa opremom koja pogoduje vebanju i u uslovima koji su prijatni za
rad, predstavljaju krucijalne komponente metodolokog postupka u
vebanju. Kada se na ove prethodne radnje nadovee metodoloki
postupak u uem smislu (organizacija asa rekreacije kroz sve
njegove faze) uz sprovoenje mera i postupaka koji kontinuirano prate
nivo intenziteta vebanja u svakom pojedinanom delu asa,

240
dobiemo sistemu kome nema improvizacije, a mogunosti greke i
tetnog uticaja vebanja su smanjeni na minimum. Tek tada, i pod tim
uslovima, moemo govoriti o odnosu vebanja i zdravlja i vebanja i
funkcionalnih sposobnosti koji meusobno imaju obostrano pozitivan
predznak i podrazumevaju se i samo u ovakvom kontekstu moemo
PODRAZUMEVATI postojanje blagotvornog, pozitivnog dejstva
fizikog vebanja na zdravlje ljudi.

241

8.3. FENOMENI ADAPTACIJE LJUDSKOG ORGANIZMA
NA FIZIKI RAD

Jedan od osnovnih biolokih fenomena utkanih u ljudsku
evoluciju je sposobnost ADAPTACIJE. Ovaj fenomen (zasluuje to
ime) je svojstven svim oblicima ivota na naoj planeti. Onog
momenta kada spoljanja sredina postavi zahtev za adaptacijom koji
prevazilazi mogunosti jedinke, ili pak cele rase, vrsta dolazi u
opasnost da izumre. Mogunosti svake vrste zapisane su u genetskom
kodu i adaptacija se moe odvijati samo u tom rasponu. Ukoliko se
mutacijom ne promeni opseg koji je zapisan dotadanjim genetskim
kodom, adaptacija je nemogua i opasnost po opstanak vrste postaje
stvarna. Naravno, nisu svi zahtevi spoljanje sredine od vitalnog
znaaja za jedinku. I meu njima ima stroge hijerarhije prema
vrednosti, znaaju i energiji koju jedinka mora uloiti u proces
adaptacije. Pri samom vrhu adaptacionih mehanizama, nalazi se
adaptacija na fiziki rad. Nije ova vrsta adaptacije pri samom vrhu
samo zbog toga to je energija za njeno sprovoenje uglavnom velika
i trenutno u opticaju. Ne, ovaj adaptacioni mehanizam je pri vrhu zbog
evolutivnog znaaja koji je samo KRETANJE za oveka u istoriji
njegovog razvoja znailo. A znailo je bukvalno SVE. Stoga se
evolucijom razvio i mehanizam pripreme za ovakvu vrstu adaptacije
koji nazivamo "predstartnim stanjem". Ovaj proces pripreme
pojedinih vitalnih sistema za procese adaptacije na optereenje, zadato
fizikim radom ( i ne samo na njega) omoguava da se u trenutku
izvri poetna inicijalizacija adaptacije, da se organi i tkiva ne zateknu
nespremni na poveane metabolike zahteve i ne doe do pojave
povreda ili poremeaja u funcionisanju.
U "predstartnom stanju", uglavnom su izvrene neuro-endokrine i
biohemijske pripreme za rad. To podrazumeva poveano luenje
adrenalina (u sportu noradrenalina) iz sri nadbubrega i efekte koje
ovo luenje ima na promet materija. To u biti znai poveanje nivoa
eera u krvi i njegovo dopremanje u organske sisteme koji e biti
maksimalno angaovani u radu.

242
U biti adaptacije, sa biolokog pa i fiziolokog stanovita, lei
pretelavanje organizma na novi stepen delovanja unutar sistema
poveanog energetskog bilansa. ta je to sistem poveanog
energetskog bilansa? ta on obuhvata i podrazumeva? Postoji li sistem
normalnog energetskog bilansa?
Upravo u poslednjem pitanju lei odgovor. POSTOJI! Postoji
ukoliko svoj svakodnevni ivot posmatramo pod lupom svakodnevne
adaptacije na bioloko, socioloko i bilo koje drugo okruenje. Ako
postoji TRENUTNO, momentalno adaptiranje na bioloko okruenje,
onda skup tih trenutaka prestavlja SISTEM. Ako sistemom objasnimo
svakodnevnu adaptaciju, onda delom tog sistema moramo proglasiti i
adaptaciju na neke nesvakodnevne pojave, poput adaptacije na fiziko
vebanje. Razlika izmeu ovih sistema ne lei u vrsti i nainu
adaptacije, ve u KOLIINI energije koju organizam mora uloiti da
bi zavrio proces adaptacije. U toj koliini energije koju e organizam
uloiti u proces adaptacije lei mera razlika energetskih nivoa sistema
o kojima smo govorili. Zato se iz sistema normalnog energetskog
bilansa, pojaanjem troenja energije, prelazi u sistem poveanog
energetskog bilansa uz manje ili vee neekonomino raspanje
(toplota). Sam proces adaptacije je skladno sadejstvo adaptacije vie
organskih sistema, ali iz edukativnih razloga moramo ove procese
odvojeno prikazati.

8.3.1. ADAPTACIJA NEURO-ENDOKRINOG SISTEMA

U sri adaptacije stoji STRES ili zahtev okoline za promenom
reakcionog odgovora radi balansiranja energetskog odnosa sa njom.
Stres ne podrazumeva samo iznenadno delovanje skupa drai iz
spoljanje sredine (sistema poveanog energetskog bilansa) ve i
kompleksno dejstvo samog centralnog nervnog sistema na sopstveno
telo u cilju njegovog preusmeravanja na vii energetski nivo rada
potreban da se prilagodi nametnutom ili nenematnutom-voljnom
reagovanju.Pokuaemo da na najjednostavniji nain opiemo sled
dogaaja od trenutka kada organizam doe u situaciju da namerno,

243
svesno, pokrene svoje telo i postavi ga u nov sistem promenjenih
energetskih vrednosti. Napominjemo svesno, jer u tom trenutku
opisanom sledu dogaaja prethodi "pretstartno stanje" o kome smo
govorili u prethodnom poglavlju. Kod nesvesnih operacija, gde je
reakcija odbrambenog karaktera, predstartnog stanja, naravno, nema.
Sled dogaaja se unekoliko razlikuje u situacijama kada je telo
PRINUENO da munjevito reaguje adaptacijom na energetski sistem
koji ga ugroava. Ta razlika se ponajpre ogleda u "predoziranju"
reakcije (adrenalinski efekat), koju neretko, prate i rudimenti nekih
adaptacionih mehanizama koji su odavno izgubili svoj bioloki znaaj.
Tu mislimo na pojavu najeenosti koe koja je moda u dalekom
evolutivnom trenutku ljudske istorije doprinosila "stranijem" izgledu
pred neprijateljem i sline odgovore.
Da je dolo do predoziranja, govore nam i fizioloke reakcije
posle prolaska opasnosti, emotivna uzbuenost, drhtavica i tremor
finih miinih grupa, bledilo, znojenje i ponekad oseaj straha. To sve
govori u prilog nepotrbno visokom nivou adrenalina u krvi u tom
trenutku. Takav stres koji izazove ovakav neadekvatan odgovor i u
svakom pogledu predozira reakciju svih organskih sistema, nazivamo
DISTRES. Stoga je sinonim za stres na koji nastaje normalan sled
adaptacionih reakcija EUSTRES.
Ako prihvatimo ovu napomenu, sled adaptacionih dogaaja se
odvija uglavnom po sledeoj emi koju zbog zakonitosti koja je
karakterie moemo nazvati algoritam.

7. 3. 1. 1. BI OLOKI ALGORI TAM ADAPTACI J E NA
FI ZI KI RAD

Sled dogaaja je sledei:

1. Odgovarajui receptor reaguje na dra koja predstavlja stres
oko kad je u pitanju vizuelna dra
uho kad je u pitanju sluna dra
vestibularni aparat kada je u pitanju bitnija promena
poloaja

244
mehanoreceptori kad je u pitanju mehanika dra
temperature (pokret)
termoreceptori kad je u pitanju poveanje
baroreceptori kad je u pitanju poveanje TA
masa drugih specifinih receptora koje, zbog namene
teksta ne navodimo

Bez obzira na mesto prijema, signal se ushodnim putevima
(aferentnim nervnim vlaknima) alje ka viim nervnim centrima,
preko releja, do kore CNS-a.

2. Reaguje analitiki centar velikog mozga koji postavlja
organizam u fazu pripreme (predstartno stanje). U fizikoj kulturi
takve stresne situacije su velika takmienja, trening sa posebnom
motivacijom, testiranje itd. Naravno, pored gore nabrojanih, u
procesu adaptacije uestvuje jo veliki broj receptora i svi imaju isti
zadatak da reaguju na dra slanjem informacije u CNS u koru velikog
mozga. Naravno na svom putu od receptora do mozga, informacija
prolazi nekoliko relejnih punktova gde se testira njena snaga, po
potrebi poveava i u sluaju da se u istom momentu na istom releju
(recimo talamusu) nalaze dve razliite informacije, proputa ona koja
je bitnija ili pak ona koja je prva stigla. Tu veliku ulogu ima i put
kojim putuje informacija-kojim tipom nervnih vlakana putuje, brim
ili sporim. Naprimer, kada se dete opee, informacija je primljena od
receprora (termoreceptori u koi i receptori za bol) koji su sa CNS
povezani sa relativno sporim nervnim vlaknima pa ukoliko, u istom
trenutku i pomazite povreeno dete, ono nee plakati jer ne osea
bol!. Tajna lei u prostoj injenici da receptori za dodir koriste bre
nervne puteve, pa gomila informacija o dodiru stigne u relejne centre
CNS pre informacija o opeenosti, zauzme ih i onemogui prodor
informacije koja bi izazvala senzaciju bola. Otuda konstatacija strogih
oeva da dete ne treba maziti kada se udari, jednostavno ne stoji. Da
nastavimo sa sledom dogaaja u adaptaciji na stres.


245
3. Kora velikog mozga analizira informaciju i odluuje da li je
na nju potrebno i u kom intenzitetu reagovati. Ukoliko je doneta
odluka da se reaguje, pored komande koja silaznim (eferentnim)
nervnim putevima odlazi direktno na efektorne organe, alje se
odreen broj impulsa koji idu u

4. hipotalamus koji brzim luenjem oslobaajuih faktora
nadrauje
5. hipofizu-njen prednji deo-adenohipofizu gde se lue hormoni
koji su glavni u procesu adaptacije na stres- adenokortikotropni
hormon (ACTH) i u manjoj meri tireotropni hormon (TH). Sa ovog
nivoa ve moemo smatrati da naputamo delokrug CNS i prelazimo u
Endokrini sistem. Mesto delovanja gore pomenuta dva hormona su
ciljane lezde=titna i nadbubrena zlezda.

6. U titnoj lezdi se, pod dejstvom tireotropnog hormona, lui
hormon tiroksin koji podie metaboliki nivo rada u elijama,
naroito miinim, u koje spadaju i miici srca, (podpaljuje
metaboliku pe) pripremajui se za prelazak na vii energetski nivo
delovanja. U isto vreme, mobilie ugljene hidrate koji predstavljaju
najbre dostupne energetske materije za sagorevanje u uslovima rada.

7. I na kraju, najbitniji korak u adaptaciji je dejstvo nervnih
impulsa na sr nadbubrene lezde da lui adrenalin (i
noradrenalin). Ovde, radi pojanjenja, moramo naglasiti da
adaptacioni odgovor na stres ne mora ii ovim "svesnim" putem.
Daleko bre (ali neadekvatnije-otrije), organizam e reagovati
nadraivanjem simpatikusa i njegovim podsticajem luenja sopstvenih
koliina adrenalina i noradrenalina proizvedenog u sri nadbubrega.
Oni e svojim selektivnim dejstvom na pojedine organske sisteme,
dovesti u biti do nekoliko osnovnih adaptacionih odgovora:

selektivnim suavanjem krvnih sudova u digestivnom i
urogenitalnom traktu a irenjem u miiima, srcu i
respiratornom sistemu, izvrie se preraspodela cirkuliue

246
krvi u organske sisteme koji e poneti najvei teret
adaptacije.
poveae se inotropnim efektom adrenalina na srani mii
(inos-snaga) snaga kontrakcije miia leve komore, to e
dovesti do poveanja udarnog volumena i poveanja
arterijskog pritiska
hronotropnim dejstvom (hronos-vreme) adrenalina na
srane predvodnike (sinoatrijalni vor u desnoj pretkomori)
poveae se broj udara u jednom minutu (frekvenca) srca
to e, u zajednici sa poveanjem udarnog volumena,
proizvesti poveanje minutnog volumena krvi koje srce,
kao nuni odgovor, prua na zahteve koje pred njega
postavlja rad.
proirenjem krvnih sudova plua i kapilarne mree alveola,
poveae se promet kiseonika kroz plua i njegova
poboljana apsorpicaja i odavanje ugljen dioksida (CO
2
).
Svaka adaptacija se zavrava postizanjem stabilonog stanja
u kome svi fizioloki mehanizmi funkcioniu
uravnoteeno. Zavisno od visine energetske potronje na
odreenom nivou stabilnog stanja, budui da energetske
rezerve ljudskog tela nisu neiscrpne, duina trajanja
stabilnog stanja je razliita. Nakon izvesnog vremena,
stabilno stanje mora biti narueno, i ukoliko se radilo o
radu visokog intenziteta, sa velikom potronjom energije,
koja nije u stanju da se blagovremeno obnovi, dolazi do
potrebe za prekidom rada i pojave znakova akutnog
zamora. To je, naravno, odbrambeni mehanizam, koji titi
organizam od naputanja sigurnosne zone i prelaska u zonu
rizika ou kojoj akutno prenaprezanje preti da narui
dotadanju homeostazu.
Do fizioloke adaptacije dolazi uvek kada je broj impulsa
(intenzitet stresa) u zoni mogueg odgovora CNS-a (EUSTRES)..
Onog momenta kada intenzitet stresa pree kritini momenat
adaptacije (DISTRES) i postane prevelik za CNS javljaju se
odbrambeni mehanizmi koji spreavaju pojavu ozbiljnih poremeaja u

247
veem delu organskih sistema titei CNS. Tako, na nivou talamusa
se, u normalnim uslovima, broj i intenzitet pristiglih informacija
stalno prilagoava mogunostima rada kore mozga. Kada se taj broj
povea iznad nivoa tolerancije, funkcionisanje kore je ugroeno i
najee se manifestuje odsustvom kontrole intenziteta poslatih
impulsa podreenim sistemima. Kada se broj proputenih informacija
priblii nivou koji bi ugrozio kompletno funkcionisanje kore, alje se
poslednja komanda koja znai BLOKIRANJE daljeg proputanja
impulsa da se nivo nervnih transmitera ne bi spustio ispod
dozvoljenog koji omoguuje neometano bazalno funkcionisanje
mozga.
Posledice su razliitog razornog dejstva i zavise od sluaja do
sluaja. Ako se esto ponavljaju stanja prenaprezanja CNS, on
jednostavno bei u bolest, na poetku najlaki mogui oblik-neurozu.
Na ovom stepenu nema morfolokih promena na elijama kore
velikog mozga, ali su promene u njegovom funkcionisanju primetne.
Nestaje fine regulacije endokrinog i vegetativnog sistema i nastaje
veliki broj promena, koje emo kroz neuroze i poremeaje u radu
endokrinog sistema, istai u poglavlju posveenom prenaprezanjima.
Naravno, poslednji korak adaptacije je REAKCIJA organizma
koja je predstavljena:

8. reakcijom efektornog tkiva, u sportu je to lokomotorni aparat-
mii, to ima za proizvod-POKRET. Ma koliko se trudili da linearno
prikaemo sled dogaaja organske adaptacije na fiziki rad, moramo
naglasiti veoma bitan momenat koji do sada nismo izdvajali. A to je
momenat SAMOREGULACIJE SISTEMA. Svaki od delova sistema
ima mogunost da u odreenom momentu izvri korekciju adaptacije i
normira veliinu energetskog odgovora. Najee to ini mozak ali i
drugi sistemi mogu uzeti uea u svemu tome, istovremeno titei
svoje limitirane mogunosti od iscrpljenja. Jo jedna bitna karika
doziranja i regulisanja sistema nije do sada pominjana, a veoma je
bitna, naroito u zavrnoj fazi adaptacije, kad je potrebno odrediti do
kog e momenta adaptacioni odgovor ii i koliko procenata vlastitih
sposobnosti je telo reeno da prui adaptaciju. Tu je i uticaj
nusprodukata energetskog odgovora, po organizam manje ili vie

248
tetnih metabolita, koji neminovno nastaju kao produkti razgradnje u
toku procesa poveanog energetskog funkcionisanja-rada. Na prvom
mestu je to mlena kiselina kao produkt koji se stvara u toku
anaerobnog razlaganja ugljenih hidrata, zatim urea i ketonska tela
(aceton) koji se javljaju kao produkti aerobnog razlaganja masnih
kiselina u procesu oksidativne fosforilacije.

8.3.2. ADAPTACIJA RADNIH SISTEMA

8.3.2.1. KARDI OVASKULARNI SI STEM

Kao to smo ve napomenuli u prethodnom izlaganju, sr
nadbubrene lezde lui adrenalin i noradrenalin koji selektivno
deluju na zidove krvnih sudova tela-iri krvne sudove u srcu i
pluima, a suavaju krvne sudove na periferiji i nekim organima
trbune duplje koji ne uestvuju u radu. Poveanjem udarnog
volumena i frekvence otkucaja, poveava se minutni volumen krvi.
Ovo selektivno dejstvo adrenalina dovodi do preraspodele krvi u
organizmu u partije koje su najbitnije za rad, budui da je koliina
krvi u organizmu limitirajui inilac pri intenzivnom radu.
Poveanjem udarnog volumena, poveava se radna efikasnost sranog
miia i omoguuje adaptacioni odgovor. Mora se odmah naglasiti da
je adaptacioni odgovor kardiovaskularnog sistema (KVS) u odnosu na
sve ostale sisteme ukljuene u adaptaciju ujedno i najslabija karika
adaptacije. Odgovor lei u prostoj injenici da je srana rezerva
izuzetno mala. Ako pogledamo odnos maksimalne frekvence srca i
frekvence u miru, kao jednog od merila srane rezerve, videemo da
se radi o odnosu 1 : 3 (70 : 210). To znai da je stvarna srana
rezerva, u zoni frekvencije, negde oko 200% od normalnog
energetskog nivoa. Ako pretpostavimo da se reakcija adaptacije kod
netreniranih zdravih osoba sme raditi na najvie 80% od adaptacione
rezerve (da bi se izbegla zona poveanog rizika od negativnog dejstva
vebanja na organizam), onda se jo vie smanjuje spremnost ovog
sistema da se adaptira na izuzetan rad. Otuda i potie injenica da je
srce i KVS jedan od glavnih limitirajuih faktora u adaptacionim

249
procesima na fiziki rad, iako, dakako, postoji itav niz drugih faktora
koje bi smo samo nabrojali:
koliina kiseonika u udahnutom vazduhu (aero
zagaenja, radni uslovi, vlanost, temperatura)
pluna ventilacija (opstrukcija ili restrikcija)
koliina eritrocita i Hemoglobina u krvi
efikasnost enzima u mitohondrijama (broj, raspored)
veliina energetskog depoa

Selektivnim suavanjem krvnih sudova u odreenim organskim
sistemima, dolazi do PRERASPODELE krvi u radne miie. Tako
smo doli do saznanja da u biti dva osnovna mehanizma na nivou
KVS-a imaju odluujuu ulogu u adaptaciji:

1. Povean minutni volumen srca kao pumpe koje postie
sledeim pomonim mehanizmima:
poveanjem srane frekvence
poveanjem udarnog volumena

2. Preraspodela krvi u organizmu
Skupom svih ovih adaptacionih mehanizama KVS-a, postie
se maksimalno efikasna adaptacija na zahteve od strane spoljanje
sredine (sistema poveane energetske vrednosti).

8.3.2.2. RESPI RATORNI SI STEM

Adaptacioni mehanizmi na nivou respiratornog sistema (RS) u
biti su, kao i kod kardiovaskularnog sistema, izazvani selektivnim
dejstvom adrenalina na krvne sudove u grudnom kou i plunom
tkivu, uz odreenu primesu uticaja produkata poetne faze rada-
poveane koncetracije CO
2
u krvi i poveanja mlene kiseline zbog
anaerobnosti prvih faza rada. Ovde se izdvajaju dva momenta:

1. Povean protok kroz krvne sudove plua zbog njihovog
selektivnog irenja

250
2. Poveana difuzija kiseonika u alveolama izazvana zbog tri
adaptaaciona mehanizma

proirenja kapilarne mree (adrenalin)
poveane frekvence disanja (CO2 i mlena kiselina)
poveanog respiratornog volumena

Za razliku od KVS-a, RS gotovo nikad ne predstavlja
limitirajui faktor u fizikom radu. Naravno, odmah ete se dosetiti da
je re o znaajno veoj funkcionalnoj rezervi nego to to adaptacioni
mehanizmi zahtevaju. Stoga nije redak sluaj da i u vrhunskom sportu
sretnemo ponekog plunog bolesnika kome je, zbog bolesti, van
funkcije i itav segment plunog krila a sportski rezultati vrhunski.
Naravno, ovakvih situacija nema mnogo, jer je previe elemenata koji
moraju da se uklope da bi ceo sistem funkcionisao na najviem nivou.

8.3.2.3. LOKOMOTORNI SI STEM

Adaptacija lokomotornog sistema na fiziki rad ni izdaleka
nije manje bitna karika adaptacija ma koliko ona od svih elemenata se
moe najlake pratiti i na nju direktno uticati. Upravo ovaj segment
adaptacije je mesto na kome se najvie moe primetiti sposobnost
strunjaka da pre svega spozna, razume i na kraju utie na fenomen
adaptacije .
Zato je to tako? Odgovor je veoma jasan. Zato to na adaptaciju
lokomotornog sistema i treneri i strunjaci u oblasti fizike kulture, a
naalost esto i sami sportisti, obraaju najmanje panje, i kao to
emo videti iz daljeg teksta, rizikuju KRAH adaptacionog odgovora.
U adaptacionom odgovoru lokomotornog aparata stoji nekoliko
neophodnih stepenika. Mi bismo ih posebno izdvojili:

1. Zagrevanje organizma i miia na telesnu temperaturu od 38
stepeni C ukoliko se organizam priprema za dugotrejan rad srednjeg
inteziteta (trke na srednje i duge pruge, aerobni kontinuirani trening),
ili na 39 stepeni ukoliko se organizam priprema za intenzivan a

251
kratkotrajan rad, (trka na 100-200-400-800 m, anaerobni trening-
deonice) .
Poveanjem telesne temperature, enzimski procesi u miinim
elijama se ubrzavaju, oksidativni enzimi imaju nejveu efikasnost, a
prokrvljenost tkiva je viestruko poveana zbog dilatacije kapilarne
mree izazvane poveanjem temperature tkiva.

2. Regulacija osmotskog pritiska u miiima je takoe veoma
bitan momenat koji se postie zagrevanjem. Naime, u procesu
vebanja, u cilju razgibavanja i zagrevanja,koliina laktata u krvi se
promeni sa 1 mmol-a na blizu 2 mmola, to automatski promeni
osmotski pritisak u tkivu miia, i ono blago nabubri ulaskom
odreene koliine vode iz ekstracelularnog prostora u samo miino
vlakno. Na taj nain se, popreni presek miia povea, to je jedan
od preduslova za poveanje sile kontrakcije (Starlingov zakon). Ovo
poveanje laktata u krvi, praeno poveanjem osmotskog pritiska u
miinom vlaknu,samo do odreene granice nosi u sebi pozitivan
predznak. Ve na kritinim granicama od 15 mmola laktata u krvi,
incidencija povreivanja miia se bitno povea. Ovo se deava
naroito kod sportista koji su prinueni da esto praktikuju takozvani
anaerobni trening, gde se ponekad koncetracija laktata u krvi moe
popeti i na fantastine vrednosti 30-36 mmola.

8.3.3. ADAPTACIJA SISTEMA U SENCI

8.3.3.1. ADAPTACI J A DI GESTI VNOG TRAKTA

Adaptacija ovog sistema se svodi na jednostavno viestruko
smanjenje svih funkcija na nivo koji je potreban da se sistem odri bez
oteenja u toku perioda fizikog rada.
Smanjenje funkcionisanja je prouzrokovano drastinim
smanjenjem protoka krvi kroz organe digestivnog trakta ukljuujui i
eludac zbog njihovog selektivnog suavanja pod uticajem adrenalina.
Otuda su i veoma este patoloke pojave i simptomi od strane ovog
sistema, ukoliko se prenebregne ova injenica i konzumira hrana ili
vee koliine tenosti neposredno, pre , ili u toku samog rada. A

252
simptomi su: podrigivanje, munina u toku rada i vema esto,
povraanje za vreme takmienja. Do skora su i maratonci, koji su
konzumirali u toku same trke izvesne energetske napitke, bili izloeni
ovakvim simptomima i komplikacijama, to je, novim pravilima, na
sreu, izbegnuto. Zato se i preporuuje da se u organizam najmanje tri
sata pre nastupa ne unosi hrana (da bi se proces varenja doveo do
tankog creva), niti bilo koji napitci izuzev VODE. Voda je, zbog svoje
hemijske neutralnosti, supstanca koju eludac ne zadrava u sebi,
ve odmah proputa dalje, pa se i komplikacije o kojima smo napred
govorili ne javljaju.

8.3.3.2. ADAPTACI J A UROGENI TALNOG TRAKTA

Reakcija urogenitalnog trakta, zbog selektivnog suenja krvnih
sudova, je veoma slina reakciji digestivnog trakta u toku rada. Nivo
funkcionisanja se svodi na najmanju moguu meru. Meutim, ukoliko
doe do izuzetno intenzivnog naprezanja organizma, koji e za
rezultat imati poveanu pojavu krupnih molekula belanevina u krvi
usled razgradnje miinih vlakana u toku rada, moe doi do pojave
odreenih simptoma koje smo obradili u poglavlju akutna i hronina
prenaprezanja urogenitalnog trakta pa itaoca upuujemo na ta
poglavlja knjige.


253

9. OSNOVI SPORTSKE ERGOMETRI J E

9.1. OSNOVI FIZIOLOGIJE FIZIKOG RADA

Nemamo nameru da se na podruju sportske fiziologije
zadravamo vie nego je to nuno, iz prostog razloga to se u
predmetu "Fiziologija" nalazi obuhvaen najvei deo ove materije.
Na cilj je da u jednom skraenom i krajnje redukovanom obliku,
skrenemo panju na najbitnije momente sportske ERGOMETRIJE
kao naune oblasti izuzetno zastupljene u sportskoj medicini i , to je
najbitnije, ukaemo na njeno mesto i ulogu u okviru sportske
medicine.
Fiziologija je pronala izuzetno utoite u sportu. Prvo,to su
se normalni fizioloki procesi mogli pratiti u izmenjenim uslovima
koje je donosio fiziki rad i drugo, to su se ti uslovi mogli menjati po
volji fiziologa i ispitanika i standardizovati. To znai, da se
odreivanjem uslova pod kojima se vri merenje (testiranje),a koji su
uvek obuhvatali i doziranje nivoa optereenja prema mogunostima
testiranog sportiste, mogao pratiti adaptacioni odgovor i na osnovu
njega donositi zakljuak o nivou fizikih sposobnosti.
Sam fiziki rad koji se u sportskoj fiziologiji koristi (dakako i
u sportskoj medicini) za testiranje moe biti:

1. Anaeroban
2. Aeroban

Pod anaerobnim radom podrazumevamo onaj fiziki rad gde se
metaboliki procesi u elijama koji su zadueni za stvaranje

254
energije,odvijaju bez prisustva kiseonika. Naravno, svaki organizam
poseduje energetsku "valutu" sa kojom moe da, po potrebi i trenutno,
zadovolji potrebe elije i omogui vrenje rada. To su visoko
energetske materije adenozin trifosfat (ATP), adenozindifosfat (ADP)
i kreatinfosfat (CP).
Ove energetske valute nema dovoljno i u toku najintenzivnijeg
anaerobnog rada(trka na 100 metara) kompletne koliine se mogu
iscrpsti za nekoliko sekundi (7-10 sec). Da do toga nebi dolo,
organizam odmah po poetku rada poinje sa pojaanom sintezom
energetske valute (ATP) i to prvo kreatinkinaznim procesom stvaranja
ATP-a iz kreatin fosfata (CP) to je veoma kratkog daha (5-10 sec.),
a zatim mehanizmom glikolize koji moe i za deset puta da premai
kapacitet kreatinkinaznog naina stvaranja ATP i da vremenski potraje
i do kraja tree minute rada (Vidi grafikon 20).
NAINI STVARANJA ATP-a
tri bitna sistema
(-procenat uea u toku rada- u sec)
Ukoliko se anaerobni uslovi prekinu dolazi do aerobnog
stvaranja ATP, najee iz mehanizmima oksidativne fosforilacije
masti, koji se odvijaju uz prisustvo kiseonika i najizdaniji su to se
tie krajnje koliine proizvedenih visoko energetskih materija. Budui
0
50
100
150
200
kr.kinaz.
glikoliza
aerobno
1
10
100
kr.kinaz.
glikoliza
aerobno
Grafikon 20

255
da je glikoliza proces razlaganja ugljenih hidrata iz miia kao
metaboliki proces nedovoljno efikasna (proizvodi se na jedinicu
utroenog supstrata samo 2-3 ATP-a), organizam brzo prelazi na
aerobno stvaranje energije iz ostalih biolokih supstrata. Jo rei i
najmanje efikasan anaeroban put resinteze ATP-a je miokinazni put
resinteze iz ADP, gde se iz 2 ADP-a dobije 1 mol ATP-a i jedan P.
Zbog svoje neefikasnosti, organizam ga samo izuzetno (nedostatak
drugih supstrata) koristi.
Ako se fiziki rad odvija pod uslovima aerobnog stvaranja
energije (iz bilo kog biolokog supstrata bio on mast, ugljeni hidrat ili
belanevina) u procesu oksidacije se stvara jedan meuproizvod-acetil
Koenzim A, koji predstavlja izuzetnu makroenergetsku supstancu
spremnu da se ukljui i CIKLUS TRIKARBONSKIH KISELINA-
(KREBSOV CIKLUS) i tamo se, kroz niz meureakcija, razloi na
nekoliko molekula ATP-a, CO
2
i vodu. U radu niskog i srednjeg
intenziteta koji se po pravilu odvija u aerobnim uslovima (to je
sluaj za srednje i duge pruge i rad niskog intenziteta poput
uobiajenog sedenja i etanja), sagorevaju se masti kojih u organizmu,
u vidu depoa, ima najvie i ija je potronja, shodno tome,
najekonominija. Ovaj rad se moe daleko due odvijati od
anaerobnog (i nekoliko sati) i shodno tome, produkti toga rada
(ketonska tela, urea ) se nalaze u poveanim koliinama u krvi i mogu
izazvati este poremeaje u samoj cirkulaciji ili pak radu CNS-a (to
smo obradili u poglavlju hronina prenaprezanja).
Naravno, u sportu je malo sportskih disciplina za koje moemo
rei da se odvijaju striktno aerobno ili anaerobno.
U praksi su najee one sportske aktivnosti gde u pojedinim
fazama preovladavaju ili anaerobni ili aerobni metaboliki procesi pa,
shodno tome, moemo rei da se odvija meoviti rad. Recimo, u trci
na 1500 metara, u prvoj fazi trke odvija se anaerobni rad uz prisustvo
velikog kiseonikog deficita i stvaranje kiseonikog duga koji se, to
se trka odmie, postepeno vraa. U sredinjici trke, metaboloki
procesi se odvijaju uz relativno mali kisoniki deficit pribliavajui se
stabilnom stanju. Naravno, u poslednjem krugu, usled finiiranja, opet
se prelazi na anaerobni rad i stvara kiseoniki dug koji se vraa
nakon prolaska kroz cilj. Meoviti, anaerobno-aerobni rad, je u gotovo

256
svim ekipnim sportovima, gde, zavisno od uloge u timu, neki igrai
potroe daleko veu energiju u toku utakmice upravo zbog toga to im
je rad dominantno aeroban (vezni igrai u fudbalu).
Prema tome, u zavisnosti kakve rezultate elimo da dobijemo i
koje funkcionalne sposobnosti elimo da testiramo, testove moemo
podeliti na:

testove anaerobne radne sposobnosti
testove aerobne radne sposobnosti

Vie o opisu testova bie rei u drugom delu ovog poglavlja, a
zainteresovane upuujemo i na dopunsku literaturu.

9.2. TESTIRANJA U SPORTSKOJ MEDICINI

Oblast testiranja u sportskoj medicini predstavljaju
ekskluzivnu oblast sportske medicine (ergometrije) kojoj emo, u
narednim redovima, pokloniti vie panje.
Sva testiranja moemo, u odnosu na mesto testiranja,
sprovesti u laboratoriji, pa ih shodno tome nazivamo laboratorijskim
testovima ili na terenu pa ih tada nazivamo terenskim testovima. I
jedni i drugi imaju i dobre i loe osobine i najee se u njihovom
kombinovanju dobija potreban kvalitet. ini se da nigde nije
tako oigledno i uporno postojala dilema strunjaka na koji nain
sprovoditi funkcionalna testiranja kao u oblasti sportske medicine. Da
li to uiniti u laboratorijskim uslovima ili na terenu, u specifinoj
situaciji koja sportovima odgovara. Produkt te borbe i dileme je veliki
broj specijalizovanih ergometara za testiranja u laboratoriji (za svaki
sport posebno), kao pokuaj zagovornika laboratorijskih testiranja da
odnesu prevagu. Svejedno, autoru ovih redova jo uvek nije dovoljno
dokaza koji bi ili u prilog prednosti laboratorijskih testova nad
terenskim. Miljenja smo da prednosti laboratorijskih testova poput:

preciznosti

257
mogunosti korienja velikog broja analiza odjednom

usluge veeg broja kompjuterizovanih aparata
standardnosti biolokih uslova testiranja
standardnosti protokola

gube bitku kada se nabroje najvaniji razlozi testiranja u specifinim
uslovima poput:

objektivnosti
specifinosti
primenljivost rezultata u trenanom procesu
psiholoka primamljivost (sportisti ih daleko vie cene
i motivisanost je vea to je od najvee koristi za
preciznost merenja).
komfornosti za sportiste

Moda e situacija o izboru strategije testiranja biti jo jasnija
kada izdvojimo ciljeve koje pred sebe postavlja kompleksno
funkcionalno testiranje.
To su:
Praenje adaptacionog odgovora kardiovaskularnog
sistema (KVS) na zadati, (standardizovan!) napor
pomou merenja pulsa.
Praenje adaptacije sranog miia praenjem i
analizom elektrokardiograma (EKG).
Odreivanje potronje kiseonika (VO
2
) u toku rada.
Praenje adaptacije respiratornog sistema u toku rada,
(razmena gasova i produkcija CO
2
, disajni volumeni)
Praenje biohemijskih promena u krvi (odreivanje
acidobaznog statusa, baznog ekscesa i nivoa laktata u
krvi).
Analiza energetske cene rada.

258
U najbolje opremljenim laboratorijama i praenje nivoa
hormona u krvi u toku odreene vrste rada (
adaptacioni odgovor endokrinog sistema).

Moemo pouzdano utvrditi da je ispunjenje velike veine ovih
ciljeva na terenu mogue organizovati i u tehnikom i u strunom
pogledu i time obezbediti prisustvo tri najvanija faktora u testiranju:
objektivnosti, specifinosti i standardnosti, potpomognute
motivisanou.
Sledea dilema koju treba razreiti je: na koji nain opteretiti
sportistu u toku testiranja a da se pri tome dobije najvie preciznih
podataka o trenutnim funkcionalnim sposobnostima, njihovoj rezervi i
to je za trenere najbitnije:

kako trenutni trenani proces utie na razvoj sportske
forme i
na koji nain postojeu rezervu funkcionalnih sposobnosti
pretvoriti u stvarnu radnu sposobnost.
I ovde je dugo godina voena ravnopravna borba izmeu
standardizovanih laboratorijskih testova maksimalnog intenziteta (do
otkaza-tipa VITE MAXIME) i terenskih ponavljajuih testova sve
veeg intenziteta do otkaza. Naravno, veliina intenziteta stepenastih
optereenja u toku testa proizlazi iz dogovora sa trenerom i uvida u
trenutni trenani ciklus svakog sportiste posebno. Sa trenerskog
stanovita, (koje je ipak najmeritornije) i ovde su terenski testovi
pobedili jer su uvek pruali kvalitetne i oigledne podatke o trenutnoj
formi i moguim nainima da se ona pobolja ili zadri.
Jedini momenat gde su terenski testovi gubili bitku nad
laboratorijskim je funkcionalno testiranje indikovano nekim od
sportsko medicinskih razloga poput poremeaja u radu adaptacionih
mehanizama KVS-a (aritmije ili lupanja srca), endokrinog sistema
(znaci slini simptomima hipertireoze-pretreniranost), prisustvom
nekog prikrivenog infektivnog agensa (miokarditis u toku i nakon
obine influence) i sl. Sva suspektna patoloka stanja zahtevaju
"sterilne", ali strogo standardizovane i individualno dozirane testove

259
to prua jedino laboratorija. Posebno mesto u terenskim testovima
zuzima testiranje za vreme kontrolnih kompeticija (takmienja).
Posebno jer ovde je motivisanost i uticaj ostalih spoljanjih faktora,
(prisustvo protivnika, neizvesnost, elja za dokazivanjem i uspehom),
izuzetno potencirano i rezultati testiranja su najobjektivniji.

9.2.1 OSNOVNI PRINCIPI TESTIRANJA

Da bi se pristupilo bezbednom i preciznom testiranju potrebno
je da budu kvalitetno izvrene odreene predradnje i ispunjeno
nekoliko veoma bitnih uslova. U predradnje koje prethode testiranju,
pored zdravstvenog pregleda, pripreme protokola testiranja, potrebno
je izvriti pravilan odabir testa optereenja kojim emo testirati
ispitanika. Izbor testa najvie zavisi od postavljenog cilja testiranja
koji u biti mogu biti:

otkrivanje medicinskih podataka na osnovu kojih je
mogue doneti preciznu dijagnozu zdravstvenog stanja
merenje parametara pomou kojih je mogue precizno
proceniti nivo funkcionalnih sposobnosti KVS-a.
praenje biohemijskih parametara u toku testa kao
pomone metode praenja kvaliteta odaptacionog
odgovora na zadati rad.

Naravno da su ove grupe podataka pristupane u skoro svakom
protokolu testiranja sa jednom bitnom razlikom. Rizik njihovog
dobijanja nije podjednak-mogue ekscesne situacije su u nekim
protokolima daleko ee.
Idealan protokol ne postoji. To je istina koju moramo priznati.
Sa druge strane, postoje karakteristike koje bi idealan protokol
testiranja trebao da sadri:
1. Intenzivnost (prema pretpostavljenim ili oekivanim
sposobnostima) koja obezbeuje podizanje nivoa
adaptacionih odgovora na nivo koji je dovoljno
informativan za ispitivaa.

260
2. Standardnost (procenjen i unapred proraunat
energetski bilans spoljanjeg i unutranjeg rada i
mogunost poreenja sa rezultatima testiranja drugih).
3. Bezbednost izvoenja koja se postie pomenutim
predradnjama, kvalitetnom opremom i potovanjem
svih pravila predostronosti u toku testiranja.
4. Primenljivost rezultata u praktinom radu u sportu.
5. Specifinost-test bi trebalo da se izvodi sa onom
vrstom rada na koji je u, dotinom sportu, sportista
stvorio stereotip.
6. Pouzdanost-karakteristika koja omoguava kvalitenu
analizu rezultata testa i morfo-funkcionalnog prostora
kojeg pomou njega pokuavamo analizirati.
Svaki test, bio on direktan ili indirektan, ima tri faze sprovoenja:
I FAZA ili faza pripreme, sastoji se od dva vremenska intervala

period mirovanja
period uvoenja u testiranje
Period mirovanja treba da traje 5 - 10 minuta da bi se pacijent i
njegov bazalni metabolizam sveli na poetno stanje gde je potronja
kiseonika (VO
2
) oko 3.5 ml/kg/min.
Period uvoenja u testiranje, zavisno od protokola, obuhvata kod
kontinuiranih testova (testova koji se odvijaju bez pauza izmeu
pojedinih stepena optereenja), teoretsku pripremu za testiranje
(objanjenje postupka testiranja i kakva se saradnja oekuje od
ispitanika) dok se kod diskontinuiranih testova u ovaj period ubraja i
poetno optereenje.
Ova razlika postoji zbog injenice da veina diskontinuiranih
testova (karakteriu ih male pauze u toku testiranja), su sa stanovita
intenziteta zahtevniji i tei od kontinuiranih i dovode do veeg
optereenja KVS-a u toku rada.
II FAZA ili faza samog testiranja karakterie se izborom protokola i
sprovoenjem testa. Traje razliito dugo u zavisnosti za koji protokol
smo se opredelili.
III FAZA ili faza oporavka koji minimalno treba da traje 5 minuta
ukoliko se funkcionalni parametri pri testiranju smiruju normalnim

261
tempom, a 15 minuta i vie ukoliko postoje znaci odreenog
poremeaja u smirivanju. Parametri koji se u ovoj fazi prate su puls,
TA i EKG. Pod njihovim smirivanjem podrazumevamo smanjenje
njihovih "radnih veliina" na one koje su registrovane u miru, pre
testa.
Budui da u sportu egzistira veliki broj sportskih disciplina u
kojima se razlikuje nain stvaranja energije za vrenje rada, (zavisno
od samog rada koji se u toku takmienja vri) i gde pojam visoke
sportske sposobnosti podrazumeva sposobnost za izdano stvaranje
energije jednim od dva bioloka procesa (anaerobnim ili aerobnim), to
smo i testove koji manje ili vie precizno procenjuju ove sposobnosti
podelili na testove anaerobnih i testove aerobnih sposobnosti. S druge
strane, radna sposobnost nije tako jednostavan pojam kako se na prvi
mah ini. Ona podrazumeva nekoliko veoma dobro razluenih
karakteristika koje moramo pomenuti. Na primer, pojmom aerobna
sposobnost obuhvatamo i pojmove aerobne efikasnosti, aerobnog
kapaciteta i aerobnog intenziteta.
Za kvantifikaciju procesa aerobnog i anaerobnog prometa energije
pri miinoj aktivnosti koriste se tri osnovna kriterijuma (po
R.Brdariu):
1. kiterijum intenziteta, kojim se procenjuje sposobnost brzine
pretvaranja energije u datom procesu (radu),
2. Kriterijum kapaciteta, kojim se procenjuju nivo optih
rezervi energetskih materijala ili odnos koliine osloboene
energije i izvrenog rada i
3. Kriterijum efikasnosti koji pokazuje odnos izmeu energije
utroene na resintezu ATP-a i ukupne koliine energije
izdvojene tokom datog procesa.
Evidentno je da se po gore navedenim kriterijumima anaerobni
i aerobni procesi jako razlikuju. Dok anaerobni procesi imaju prednost
kod kratkotrajnog intenzivnog rada, dotle aerobni procesi svoje
primustvo iskazuju na drugoj strani, kod dugotrajnog rada srednjeg
ili malog intenziteta. U produetku dajemo tabelarni prikaz gore
pomenutih kriterijuma preuzet od R. Brdaria:

BIOENERGETSKI KRITERIJUMI FIZIKE RADNE

262

SPOSOBNOSTI SPORTISTA

KRITERIJUMI

alaktatni
anaerobni
laktatni
anaerob
ni
aerobni

INTENZITET

max.
brzina razlag.-
CP
Brzina
akumulacije
laktata
Max. potronja
O
2
-Vo
2
max

KAPACITET

Opti sadraj
CP .Vel. al-
aktat. O
2
duga
Max. akumul.
mlene kis.
Max O2 dug
VO
2
potronja
za vreme
vebanja

EFEKTIVNOS
T

Brzina otplate
alaktatnog O
2

duga
Mehaniki
ekvivalent
mlene kisel.
maxVO
2

na ANP
(%VO2 max) .
Tabela 15 Preuzeto od R. Brdaria

9.2.2. TESTOVI ANAEROBNIH RADNIH SPOSOBNOSTI

9.2.2.1. ODREI VANJ E ALAKTATNE KOMPONENTE

Ne moemo, s obzirom na namenu ovog teksta sveobuhvatno
objasniti i opisati ove testove pa zainteresovane upuujemo na
dopunsku literaturu (Sportska medicina od R. Medveda ili
Ergometrija od Vesne urevi ili pak Biohemija od R. Brdaria).
Ovde emo izdvojiti teoretskie postulate i opisati za nas najbitnije i
najee upotrebljavane testove.
Ve smo rekli da u poetku rada energiju za rad daju visoko
energetske materije-ATP i CP (makroenergetski fosfati) i glukoza.
Makroenergetski fosfati se mogu mobilisati trenutno dok glikolitiki
procesi zahtevaju vreme i njihov zadatak je, da sa jedne strane,

263
obezbede energiju za rad, a sa druge, da obnove depoe energetskih
fosfata. Nakon prvog, "rasipnikog" perioda troenja deponovanih
tekuih rezervi ATP-a, u miiima otpoinju procesi glikolize u
anaerobnim uslovima (jer se u tom trenutku vri rad bez prisustva
dovoljnih koliina kiseonika to nazivamo-kiseonikim deficitom).
Procesi intenzivne glikolize i stvaranja ATP-a se odvijaju ve
od 10-15 sec nakon poetka rada do kraja treeg minuta kada rad,
zbog stvorenog velikog kiseoninog duga, ili se mora smanjiti po
intenzitetu ili pak prestati sa radom da bi se O
2
dug vratio. Kao
nusprodukt glikolize, stvara se velika koliina mlene kiseline u krvi.
Nakon 2-4 minute kada se kardiovaskularni sistem adaptira na rad i
proces transporta kiseonika do elije postane dobar, zapoinju
oksidativni procesi o kojima emo u sledeem poglavlju neto vie
rei. Iz ovoga sledi, da u I fazi anaerobnog (do 30 sec.) rada nema
poveanja nivoa laktata u krvi.
Budui da smo ve rekli da rezerve ATP i CP mogu da obezbede
energiju za maksimalni rad do 10 sec, to bi se testovi koji ispituju
fosfatnu komponentu anaerobnog rada morali konstruisati tako da
angauju najvee miine sisteme za rad maksimalnog intenziteta u
veoma kratkom vremenskom intervalu. To je u laboratoriji teko
izvodljivo (ne i nemogue jer postoje takvi testovi) pa se zato fosfatna
komponenta anaerobnog rada moe izmeriti indirektno, preko
kiseoninog alaktatnog duga koji ini 1/5 ukupnog kiseoninog duga.
Prampero (iz Medveda) je odredio relativno prostu jednainu
za odreivanje alaktatne komponente kiseininog duga

Neto O
2
alaktatni dug= VO
2
x 0.4

Meutim, najee se u praksi ova komponenta meri pomou
testa u kome ispitanik vri maksimalni iscrpljujui napor 60-90
sekundi sa poznatin ukupnim energetskim utrokom (E tot),, gde se za
vreme rada meri poronja kiseonika (EnO
2
) i koliina mlene kiseline
u krvi (EnLa), pa se bruto kiseoniki dug izrauna prema formuli

Bruto O
2
dug=En tot - (EnO
2
+ EnLa)


264
Takoe, za nae potrebe, naveemo jo nekoliko testova o
kojima e vie rei biti u Praktikumu. To su:

Margaria step test koji se izvodi na klupici najveom moguom
brzinom gde ispitanik treba da izvede do 14 step penjanja, a meri se
vreme koje protekne izmeu 3-eg i 9-og uspona. Ako se poznaju
podaci kao to je TM ispitanika i visina klupice, lako se izrauna
mehaniki rad po formuli:

meh. rad= (TM x visina klupe x (vreme -1))

Cuming-ov test je test na ergobiciklu u stojeem poloaju koji
se vozi maksimalnom brzinom 30 sec. Optereenje se odreuje prema
TM isptanika. Analaktatna mo se procenjuje kroz podatak najveeg
broja obrtaja koji se izmerio u toku najbrih 5 sec.

Bosko ergo damp test - test skokova u vis u toku 15 sec. na
platformi koja se automatski iskljuuje i ukljuuje predstavlja u
poslednje vreme laboratorijski test izbora.

9.2.2.2. ANAEROBNI PROCESI RESI NTEZE ATP-a

U skeletnim miiima oveka otkrivena su do sada tri
anaerobna procesa resinteze ATP-a.

1. Reakcija kreatinfofokinaze (alaktatni anaerobni proces) kada
se resinteza ATP-a vri na raun prefosforilacije izmeu
kreatin fosfata (CP) i adenozin difosfata (ADP).
2. Miokinazna reakcija kada se resinteza ATP-a vri iz ADP-a
na raun njegove defosforilacije i stvaranja iz 2 ADP-a jedan
ATP-1 i jedan AMP (adenozin monofosfata)
3. glikoliza (laktatni anaerobni proces) kada se resinteza ATP-a
vri tokom anaerobnog razlaganja ugljenih hidrata uz stvaranje
mlene kiseline.

ODREIVANJE LAKTATNE KOMPONENTE

265

Kao to smo ve naglasili, laktatni anaerobni mehanizmi
ukljuuju se nakon onih ve spomenutih 10 sekundi ako se radi o radu
maksimalnog intenziteta, a 30-40 sec. ako je rad slabijeg intenziteta.
Dostiu svoj maksimum u drugoj ili poetkom tree minute. Nakon
ovog vremena poinje ukljuivanje aerobnih procesa stvaranja
energije da bi se posle tri minute rad iskljuivo vrio pomou
oksidativnog stvaranja energije.
Nema pouzdanih testova za odreivanje laktatne komponente
radnog kapaciteta ali se zato moe pomou koncetracije mlene
kiseline u krvi i laktatnog dela kiseonikovog duga, proceniti
glikolitika frakcija anaerobnog kapaciteta.
Odreivanja nivoa mlene kiseline se radi pre poetka rada, u toku
rada, na kraju rada i u oporavku.
Za odreivanja nivoa anaerobnog radnog kapaciteta, najee je
upotrebljivan WI NEGEI T test koji koji je pokazao da ima sve
karkteristike dobrog testa (izvedivost, pouzdanost, osetljivost,
specifinost).

Radi se na biciklergometru i to u tri faze:

zagrevanje (10 minuta gde se svakih 30 sec. menja faza rada sa
fazom mirovanja (postie se i odrava frekvenca od 160/min)
testiranje-vrtenje pedala neoptereenog bicikla maksimalnom
brzinom, nakon 3-4 sec. se dozira optereenje i test traje tano
30 sec.
aktivan oporavak uz vonju bicikla 2-3 min

Ovaj test sadri u sebi i odreene rizike i sprovodi se u
potpuno opremljenim laboratorijama.
Sve vie se u testiranju laktatne komponente anaerobnog rada
u laboratorijskim uslovim postavljaju odreeni kriterijumi koji
ispunjavaju strogo specifine zahteve svakog pojedinanog sporta.
Tako se za testove u laboratorijskim uslovima zahteva i specifina
oprema (ergometri), a protokoli testa se zasnivaju na imitiranju

266
optereenja na samom treningu. Cilj je oigledan. Postie se
preciznost u merenju a podaci koji se serviraju treneru su krajnje
upotrebljivi za programiranje sledeeg ciklusa treninga. Ovako
koncipirani "specifini laboratorijski testovi" koriste i sve prednosti
laboratorije (dostupnost opreme, standardizovanje uslova testiranja)
pa je njihova upotreba u budunosti oigledno u prednosti i nad
testovima na terenu.

8.2.3. TESTOVI AEROBNIH RADNIH SPOSOBNOSTI

Testovi odreivanja maksimalnih aerobnih radnih sposobnosti,
prema nainu odreivanja VO
2
max, mogu biti:

direktni i
indirektni

u zavisnosti na koji nain se prate respiratorne funkcije u toku testa.
Ako se to radi pomou aparata koji mere razliku koncetracije
kiseonika izmeu spoljanje sredine i izdahnutog vazduha onda je to
direktna metoda i to je najprecizniji nain merenja. Izdahnuti vazduh
se moe skupiti u specijalne vree (Duglasove vree) pa naknadno
odrediti razlika u koncetraciji kiseonika i izraunati potronja to
takoe spada u direktno odreivanje potronje kiseonika. Ukoliko je
rad pri kome se uzima uzorak za merenje kiseonikog gradijenta
maksimalan, dobiemo maksimalnu potronju (VO
2
max.) kiseonika
koja je pouzdan pokazatelj aerobnih radnih sposobnosti. Izlazi iz toga
da se direktni testovi za odreivanje VO
2
max. moraju koncipirati
tako da budu maksimalnog intenziteta da bi se dobila pouzdano
izmerena kiseonika potronja.
Najee upotrebljivan test je test tipa VITE MAKSIME (vita
maxima) koji je koncipiran tako da sukcesivnim poveanjem
optereenja, ispitanika postepeno dovodimo u reim maksimalnog
rada da bi u poslednjem minutu takvog optereenja koji se karakterie
radom "do otkaza" sakupili izdahnuti vazduh u vreu i analizirali
potronju kiseonika. Ovaj test se moe sprovoditi samo kod potpuno
zdravih i vrhunskih sportista jer su u protivnom, komplikacije u toku

267
testa veoma este i neprijatne. Obavezno je prisustvo lekara u toku
testiranja.
Budui da su direktni testovi skupi, izvodivi u veoma dobro
opremljenim laboratorijama i koncipirani na maksimalno angaovanje
od strane sportiste, teko se sprovode i uglavnom na strogo
selektiranim populacijama (vrhunski sportisti-reprezantivci).
I sami sportisti ne vole ovakve testove jer su veoma naporni i
zahtevaju izuzetno psiho-fiziko naprezanje da bi se sproveli do kraja.
Na sreu, postoje i indirektni testovi koji se baziraju na injenici da se
frekvenca srca u opsegu od 120-170 u minutu jako dobro moe
upotrebiti za predvianje maksimalne potronje kiseonika jer je u tom
opsegu porast pulsa linearan, pa se aproksimacijom moe, na temelju
pulsa submaksimalnog intenziteta, proceniti puls koji bi ispitanik
postigao da je radio rad maksimalnog intenziteta. Druga injenica je
da postoji korelacija izmeu frekvence i potronje kiseonika i to ba u
ovom opsegu. Ove testove,budui da su submaksimalnog intenziteta i
ne zamaraju previe, sportisti mnogo vie vole i rado sarauju. Mana
ovih testova je da su esto neprecizni i mogu imati greku u proceni i
do 10%. Najpoznatiji test iz ove skupine submaksimalnih indirektnih
testova je ASTRANDOV estominutni test, u kome se, na osnovu
zadatog optereenja (u proseku 2 Watta na kg TM), na bicikl
ergometru obru pedale brzinom 50-60 obrtaja u minutu u toku est
minuta i belei puls u svakoj minuti. Poslednja tri minuta su pulsevi
aerobnog rada i rezultat su stabilizovanja funkcija kardio-vaskularnog
sistema na rad i zavrene adaptacije. Budui da su najee potpuno
jednaki, ovi pulsevi se nazivaju pulsevi ergostaze (stady state). Na
osnovu pulsa ergostaze i optereenja u Wattima iz tabela ili
nomograma se odreuje apsolutna potronja kiseonika u litrima.
Testovi koji e se u toku redovne nastave vriti (Astrandov, PWC170
i Balkeov) nalaze se do detalja opisani u PRAKTIKUMU.

9.2.3.1. ODREI VANJ E ANAEROBNOG PRAGA

U poglavlju o patolokom dejstvu fizikog napora na
organizam naveli smo jedan od hroninih problema pedagoga i lekara-
DOZIRANJE fizikog vebanja. Ovaj problem je kod zdravih

268
sportista donekle reen odreivanjem anaerobnog praga dok se u
ostalim segmentima (rekreacija, vebanje u zoni rizika) najbolje
reenje tek trai. Za praenje i programiranje nivoa aerobnih
sposobnosti, uvedeno je i testiranje tzv. aerobne efikasnosti, jedne od
najbitnijih komponenti fizikih sposobnosti. Za kvalitetno merenje
aerobne efikasnosti koristi se odreivanje potronje kiseonika na
anaerobnom pragu (vidi grafikon 21). Pod aerobnom efikasnou
podrazumevamo precizno odreen nivo na kom %VO
2
max. se rad
odvija na anerobnom pragu. Poznato je da anaerobni prag kod ljudi
iznosi (ARBITRANO) 4 mmola/l. Ako se testiranjem u laboratoriji,
ili, to je daleko bolje u terenskim uslovima specifinog treninga,
odredi "laktatna krivulja" koja predstavlja kretanje laktata u krvi u
toku napora do otkaza,moe se dosta pouzdano utvrditi na kom nivou
optereenja predstavljenog % od VO
2
max. ili sranom
frekvencijom,treba programirati trenano optereenje. Ovo je veoma
bitno jer je potrebno dozirati optereenje upravo tako da izazove
adaptaciju organizma i izazove eljeni" efekat treninga". Poznato je
da se anaerobna efikasnost, u zavisnosti od genetskih informacija a i
treninga, moe kretati u opsegu od 50-90% dostignute VO
2
max. Kod
sposobnijih ili bolje utreniranih, aerobna efikasnost je vea i oni na
veem dostignutom procentu VO
2
max. postiu anaerobni prag. Tada
kaemo da je aerobna efikasnost vea to je vea sposobnost da se
koristi na anerobnom pragu to vei procenat od VO
2
max. U
protivnom, bilo da je optereenje slabije ili mnogo vee od
neophodnog, adaptacioni mehanizmi ne samo da nee imati pozitivan
predznak i postii "efekat treninga", ve mogu biti u zoni patologije o
emu govorimo u narednim poglavljima. Arbitrano je prihvaeno da
anaerobni prag bude opredeljen na 4 mmola laktata u kapilarnoj krvi.
To je momenat kada se, usled biohemijskih promena u toku
intenzivnog rada kome je ispitanik podvrgnut, nivo laktata u krvi
naglo povea, i iz do tada linearnog, postepenog toka, poprimi oblik
eksplozivnog rasta (eksponencijalni oblik krive). Ovaj nagli skok
koncentracije laktata u krvi otkriva trenutak "pretelavanja" organizma
iz do tada aerobnog u anaerobni rad, zbog ega se i naziva "pragom
anaerobnog rada". U tom momentu, procesi glikolize nadvladaju
procese aerobnog stvaranja energije za rad. Sa ranijim dospevanjem

269
na nivo anaerobnog praga (znai na niim vrednostima VO
2
max)
smanjuje se aerobna efikasnost. U praksi, to znai da nije dovoljno
testiranjem opredeliti kolike su maksimalne aerobne sposobnosti
nekog sportiste ve je potrebno odrediti i koliko od svojih
maksimalnih mogunosti je dotini sportista sposoban da iskoristi.
KRETANJE FREKVENCIJE SRCA I KONCETRACIJE
LAKTATA U NETRENIRANE (A) SLABO TRENIRANE (B) I
OSOBE U VRHUNSKOJ FORMI (C) u toku Testa optereenja na
Biciklergometru po tipu Vite Maxime.

laktati
mmol/ml
20
10
4
2
VO2 max/lit puls
60
120
160
200
0 1 2 3 4 5 6
Watt
25 50 100 150 200 250 300
-i

Grafikon 21. Preuzeto od Medveda (uz dopune od strane autora)

Iz laktatnih krivulja prikazanih na grafikonu koje se odnose na tri
razliite osobe optereene istim protokolom testiranja (A fiziki
neaktivna, B je sportista trenutno slabe fizike spremnosti a C
sportista u punom treningu), moe se uoiti da se osobe znaajno
razlikuju u nainu adaptacije na optereenje prozrokovano testom. Iz
podataka datih na apscisi moe se uoiti da se radi o optereenjima
koja se postepeno poveavaju do otkaza (Vita Maxima) i sprovode

270
bilo na tredmilu ili na ergobiciklu. Na grafikonu se istovremeno mogu
pratiti etri parametra:

1. % VO
2
max. na aerobnom pa i aerobnom pragu,
2. srana frekvenca,
3. nivo mlene kiseline i
4. nivo optereenja

U trenutku kada nivo mlene kiseline dostigne nivo od 4
mmola potrebno je ustanoviti njihove vrednosti.
Iz grafikona se vidi da se kod osobe A nivo laktata veoma brzo
i na manjem optereenju podigao na 4 mmola dok je istovremeno
pulsna krivulja pokazala vei adaptacioni odgovor (vei broj otkucaja
je bio potreban da se udovolji zahtevima organizma). Zbog toga je i
vrednost dostignutog % potronje kiseonika kod osobe A znaajno
manja. Ovaj podatak o nivou potronje kiseonika na anaerobnom
pragu je krucijalan jer to je on vei to su vee aerobne sposobnosti i
sportista na veem energetskom nivou moe da vri dugotrajan rad.
Upravo odreivanje energetskog nivoa (za to se moe koristiti
vrednosti srane frekvence na anaerobnom pragu) je praktina
vrednost ove metode. S druge strane, granina brzina tranja je takoe
veoma upotrebljiv parametar za programiranje optereenja na treningu
a direktno se dobija ovakvim nainom testiranja. Ve smo naglasili da
pored testova u laboratoriji postoje i testovi na terenu i da je
kombinacija najbolja varijanta testiranja. Razlozi su oigledni. U
Laboratoriji se ne mogu kvalitetno proceniti neke specifine
sposobnosti sportiste koje u dotinom sportu znae postojanje
vrhunskog kvaliteta i odluujui su za uspeh. S druge strane, terenski
testovi se mogu sprovesti i kao situacioni testovi koji e testiranjem
sportiste u "pravim-prirodnim" uslovima u kojima i nastupa doneti
najbolje rezultate. Opet, laboratorijski testovi podrazumevaju
kvalitetnu podrku vrhunske opreme i mogunost preciznijeg merenja
nekih optih modela u sportu (antropometrijski modeli, modeli
aerobnih sposobnosti) dok terenski testovi daju kvalitetnije odgovore
na niz antropomotorikih sposobnosti (brzina, snaga, koordinacija).
Problem i jednih i drugih testova je stalan-MOTIVACIJA. Ne

271
motivisan sportista se testira bez razloga jer rezultati takvog testiranja
ne znae nikom nita. Zato se i u poslednje vreme laboratorije sele na
teren da bi se omoguili uslovi da se sportista neopaeno i neometano
testira u izvornim trenutcima kao to je kompeticija-TAKMIENJE.
Ova tendencija stvaranja sportskh poligona za testiranje koji bi u isto
vreme predstavljali i mesta za takmienje je budnost sportske
fiziologije i autor se nada da e do kraja svoje radne karijere imati
zadovoljstvo da na jednom takvom sportsko-fiziolokom poligonu
predaje vaim naslednicima. Pored anaerobnog praga (odreen je na 4
mmola laktata u krvi) za kojeg je sportistu potrebno dovesti u
submaksimalan reima rada (puls oko 170 /min) u toku testiranja se
moe odrediti i aerobni prag za koji je dogovoreno da se nalazi na 2
mmola laktata u krvi. Aerobni prag, za razliku od anaerobnog se
nalazi na otprilike 50% makimalnih performansi sportiste i nije
previe upotrebljiv u trenanom procesu. S druge strane,ini nam se,
da se nedovoljno vodi rauna o upotrebi aerobnog praga u doziranju
rekreativnih aktivnosti naroito osoba starijih od 40 godina kod kojih
je i samo sprovoenje fizike aktivnosti radnja U ZONI RIZIKA.
Miljenja smo da na ovom problemu treba proiriti istraivaku
delatnost i problem doziranja u rekreaciji na ovaj nain dovesti do
momenta kada je kontrola optereenja kvalitativno uspostavljena
pomou laktatne krivulje u aerobnoj zoni rada.

9.3. Z A M O R

Zamor definiemo kao stanje privremenog snienja sposobnosti
obavljanja rada odreenog intenziteta, prouzrokovanog upravo tim
radom ili nekom drugom aktivnou. (Haimer). Do danas je
promenjeno veliki broj teorija o nastajanju zamora poev od najranijih
koji su zamor objanjavali postojanjem "otrova zamora" (kenotoksina)
do teorija "guenja" koja su zamor tumaile nedostatkom O
2
u toku
rada. Trenutno vaea teorija (moda ne i poslednja) je teorija
iscrpljenja CNS i njegovih transmitera. S druge strane, pristalice
perifernih uzroka zamora (u samom radnom tkivu) smetaju kljuna
zbivanja na neuromiinu sinapsu i lokalne transmitere. Problem je

272
izgleda iri nego to se u prvi mah mislilo pa otuda jo uvek postoji
arolikost u teoretskim pristupima.
Po stepenu zamora razlikujemo:

1. lak zamor
2. znatan zamor
3. premor

Po P. Miloeviu, sledei faktori zamora su pouzdano registrovani:

1. Hipertermija
2. dehidracija
3. demineralizacija
4. iscrpljenje energetskih depoa
5. porast pH
6. dislokacija K
7. dislokacija Ca
8. iscrpljenje depoa neuro-transmitera
9. poremeaj u transportu triptofana u CNS (amino
kiselina)
10. efekat slobodnih radikala (O
2
i H )
11. Insuficijencija krvotoka i <O
2

12. psiholoki faktor
13. iscrpljenje oksidativnih enzimskih sistema

Budui da je ovo ekskluzivna oblast sportske biohemije, na
ovom mestu moramo samo u kratkim crtama da se zaustavima na
najbitnijim faktorima zamora.
Navaniji i u isto vreme najbolje proueni je uticaj hipertermije
na pojavu zamora kod sportista i smanjenje fizikih sposobnosti istih
pri poveanju temperature miia iznad 39 stepeni Celzijusa. Dotada
poeljno poveanje sa 36 na 38-39 stepeni koje je dovelo do
intenziviranja svih enzimskih procesa u slubi stvaranja energije za
rad, sad postaje glavni koniar, jer dalje poveanje temperature
zustavlja ili paralie enzimsku aktivnost u mitohondrijama i gasi "pe
za stvaranje energije". Ne malo je sportista koji navode da su jednom

273
doiveli takvu vrstu zamora (obino je re o dugoprugaima) i da se
nikada vie nisu rezultatski povratili. Nije daleko od istine ni
pretpostavka da se, moda, radi o trajnim molekularnim oteenjima
na nivou mitohondrija,gde se genetski determinisana enzimska
sposobnost nepovratno smanjuje usled akutne enormne hipertermije.
Jedan na poznati maratonac je izjavio posle jedne trke gde je ostvario
izuzetan rezultat u karijeri, da je tada "sagoreo" i nikada vie nije
ponovio ni priblian rezultat.

Dehidracija, pored efekata koje izaziva preko CNS-a, u biti
izaziva i nekoliko patofiziolokih mehanizama koji mogu biti
ukljueni u proces oteenja organa i tkiva prilikom akutnog
preneprezanja. Najbitniji su naravno, hemokoncetracija i poveanje
viskoznosti krvi, smanjenje ukupnog volumena cirkuliue tenosti u
organizmu to predstavlja dodatno optereenje za ionako
preoptereeno srce i moe dovesti do iscrpljenja sranog miia i
njegovog akutnog poputanja. Iscrpljenost energetskih depoa (ATP i
CP) samo po sebi moe izazvati nemogunost daljeg rada jer se radi o
energetskim valutama u organizmu. Jedan od momenata koji mogu
izazvati metaboliku sliku nedostatka energije za rad je
HIPOGLIKEMIJA. Ona nije tako est pratilac poremeaja koji
nastaju u zamoru ali se moe javiti u kombinaciji sa drugim faktorima
zamora kao uzronik akutnog prenaprezanja nekog od radnih
energetskih sistema.

Porast pH prouzrokovan pojavom velikih koliina mlene
kiseline (preko 16 mmola) takoe je jedan od faktora za prekidanje
energetske sinteze i odvijanje rada pod istim intenzitetom.

Dislokacija jona K iz elije u meuelijski prostor dovodi do
nemogunosti odvijanja normalnog membranskog potencijala jer se
koncetracioni gradijenti izmau jona K i Na, bitni za bioelektrine
potencijale, gube. Aktivni transport K natrag kroz membranu, za koji
je potrebna energija u vidu ATP-a je takoe insuficijentan zbog
smanjene koncetracije samog ATP-a i CP-a. Tako nastaje bioloka
blokada na nivou same elijske membrane.

274

Dislokacija jona Ca kao elementa koji regulie prolazak jona
Na i K kroz membranske pore dovodi ovaj mehanizam u pitanje to
znai dalji gubitak elektrolitnog gradijenta koji je preduslov za
nastajanje membranskog potencijala od - 85 mVolti i akcionog
potencijala (oko + 50 mVolti za skeletne miie).

Neuro-transmiteri (acetilholin) imaju svoj odreen nivo,
gradijent kao i tempo stvaranja. Njihova koncetracija nije bezgranina
i smanjenjem dolazi do nemogunosti prenoenja elektrinog impulsa
preko neuromiine sinapse sa nerva na mii, to direktno dovodi do
nemogunosti kontrakcije i shodno tome prestanku rada.

Triptofan je aminokiselina od vitalnog znaaja za rad elija
CNS-a i poremeaj u njenom transportu moe direktno izazvati prekid
daljeg rada.
Slobodni radikali su molekuli O
2
i H koji su iz spoljanjih
elektronskih putanja izgubili po jedan elektron i kao "elektrino
gladni" tee da ovaj nedostatak to pre nadomeste ne birajui
molekule sa kojima e stupiti u reakciju. elije endotela krvnih
sudova su im najblie i prve su na udaru pa se stoga upravo slobodni
radikali optuuju za poetak pojave oteenja na krvnim sudovima na
koje se lako "zakai" proces arterioskleroze ili nakupljanja masnih
holesterolskih naslaga koje vremenom kalcificiraju. Najee
poveanje ovih radikala u krvi, pored hipertermije izaziva nikotin.
Lovac na slobodne radikale u krvi je Selen koga ima najvie u
itaricama. Budui da se itarice sa Selenom snabdevaju iz zemlje, a
nae oranice su poznate po tome ga imaju veoma malo, potrebno je
unositi u ishranu sportista vetake preparate Selena najbolje kao
mineralnu vodu.

Insuficijencija krvotoka i shodno tome najbitniji njen efekat-
HIPOKSIJA izazivaju i potenciraju akutno nastupanje zamora
jednostavnim mehanizmom. Kiseonik je upalja za visokoenergetske
procese i u njegovom odsustvu najpre trpi proizvodnja energetske
monete a, ukoliko se hipoksija i dalje odrava, moe doi i do teih

275
organskih oteenja na tkivima. Naroito su oteenja opasna i prvo se
javljaju na tkivima koja su najosetljivija na smanjen dotok O
2
a to su
CNS i srce. Otuda su i simptomi hipoksije najvie doprineli pojavi
akutnih prenaprezanja CNS i sranog miia. Tek na kraju lanca
hipoksije se javlja mii kao efektor. Stanja hipoksije su dramatina
stanja u sportskoj medicini (i ne samo u njoj) i esto se mogu zavriti
letalnim ishodom.
I na kraju, dobro pripremljeni sportista podrazumeva i dobro
selektiranu psiholoku konstituciju za opredeljeni sport i dobru
psiholoku pripremu za trening i takmienje. Ovde su od znaaja i
naizgled sitnice na koje samo iskusni pedagog moe blagovremeno da
reaguje i predupredi nastanak psiholokog kraha i odustajanja u toku
samog takmienja.


276

10. OSNOVI SPORTSKE PATOLOGI J E

10.1. NEGATIVNO DEJSTVO FIZIKOG VEBANJA NA
ORGANIZAM

Prva asocijacija svih kada se pomene sportska patologija je
sportska traumatologija. Povrede u sportu su zaista veoma este, ali
znaaj koji se ovoj oblasti pridaje ni izbliza nije tako velik i daleko je
od toga da nosi sr sportske medicine. Pa i uvreeno miljenje da su
sportisti "superljudi" sa izuzetno dobrim imunim sistemom nema
nikakvog oslonca ako se izuzmu rekreativna populacija i osobe koje
umereno vebaju. Naprotiv, vrhunski sportisti su toliko optereeni
svakodnevnim intenzivnim vebanjem da su im banalne infekcije
najvei neprijatelji,a sklonost ka zaraznim bolestima poveana. Ve na
nekoliko mesta u ovom tekstu smo dodirnuli oblast koja se bavi
prouavanjem uticaja fizikog vebanja na zdravlje ljudi. Pomenuli
smo sumnje, nepoznanice i odreene rezultate koji govore u prilog
pozitivnog delovanja fizikog vebanja na zdravlje. Nabrojali smo i
faktore od kojih najvie zavisi da li e odnos vebanja prema zdravlju
imati pozitivan predznak ili ne. Sada smo u prilici (ili moda bolje
reeno, neprilici) da govorimo o onoj drugoj strani
medalje,NEGATIVNOM DELOVANJU FIZIKOG VEBANJA
NA ZDRAVLJE LJUDI. Neprilika za autora nisu injenice, naalost
isuvie ih je da bi im se zastraujua mo kojom zrae mogla sakriti,
ve oseaj da e se ovim tekstom ponajvie boriti protiv temelja
fizike kulture koji se zasnivaju na "ljubavi" vebanja i zdravlja. Ako
se to ini preko papira poput ove knjige, bojim se da autor ima vie
moi nego Servantesov Don Kihot i da e se temelji "ljubavi" opasno
poljuljati. Zato bi nam dobronamerna arbitraa svakako dobrodola i

277
ja se nadam da e je biti. Moda, za poetak ovog izlaganja, jedna
miroljubiva premisa da se u odnosu fizikog vebanja i zdravlja
ustvari radi o DOZI. Kada je ona MALA njen uticaj na zdravlje moe,
a ne mora, imati pozitivan predznak. Sa druge strane vage, stajala bi
druga premisa da VELIKE doze vebanja mogu a ne moraju imati
negativan uticaj na zdravlje. Gde je onda zakljuak? Jedini koji nam
se nudi je da se odnos vebanja i zdravlja odvija na
INDIVIDUALNOM planu i da male doze vebanja zasigurno nisu
tetne. Na ovaj nain izlazimo iz irokih okvira fizike kulture i
ulazimo u usko podruje gde je ovakav tip doziranja uobiajen -
SPORT. U modernom, vrhunskom sportu, ne samo da su doze
fizikog vebanja izuzetno velike (i mogunosti samih sportista su
takoe izuzetno velike) ve se ponegde trening zasniva na vebanju do
otkaza ili do bola (ponegde se sree tremin "trening specijalaca").
Ovakav trening, motivisan potrebom za uspehom u sportu koji je
postao veoma materijalizovan, dovodi do akutnih ili hroninih
prenaprezanja svih sistema o emu govorimo u sledeim
poglavljima. Na prvom mestu su naravno prenaprezanja lokomotornog
aparata koje uporedo sa sportskim povredama druge etiologije
obraujemo u posebnom poglavlju nazvanom sportska trauma.
ta podrazumevamo pod pojmom prenaprezanje?U fizikom
smislu bi to bilo stanje u kome se mogunosti i zahtev ne podudaraju.
U biolokom ili sportsko-medicinskom smislu to je stanje u kome je
dostignut KRITINI MOMENAT ADAPTACIJE TKIVA posle koga
nastupaju patoloki ili patofizioloki procesi koji vode u stanje
povreenosti (oteenja) ili bolesti. Pre nego to preemo na ue
razmatranje prenaprezanja tkiva po sistemima, potrebno je da se
podsetimo nekoliko bitnih pojmova iz medicine. Da ponemo sa
terminom patologija. ta je patologija?
Patologija je nauna medicinska oblast i predstavlja nauku o
bolestima. (Pathos=stradanje, bolest; Logos=nauka).
Nasuprot bolesti stoji pojam zdravlja koga je veoma teko
definisati. Svetska zdravstvena organizacija ga je dosta nezgrapno
definisala kao skup psihikog, fizikog i socio-ekonomskog
blagostanja. Najprihvatljivija bi bila ona koja zdravlje karakterie kao
"Ono stanje organizma pri kom je funkcija svih organa i organskih

278
sistema uravnoteena i usklaena sa spoljnjom sredinom uz odsustvo
bilo kakvih bolesnih promena" (Dembo). Osnovne karakteristike
zdravog organizma su:

1. visoka sposobnost ka adaptacijama na uslove sredine
pa shodno tome i adaptacija na fiziki rad i naprezanja.
2. konstantnost homeostaze-postojanost u regulisanju
odreenih unutranjih odnosa kao to su:

a. temperatura tela
b. regulacija prometa hranljivih materija
c. ph krvi
d. regulisanje prometa (stvaranja i troenja)
energije

3. Ouvanost tkivnog integriteta i kontinuiteta
4. Kvalitetna centralna regulacija svih organskih
procesa
5. Postojanost neporemeene atonomne regulacije
funkcionisanja organa.

Ukoliko doe do znaajnijih promena u bilo kom
segmentu,koje nisu rezultat adaptacije, nastaje bolest. Ako do
poremeaja u funkcionisanju doe usled promena u sistemu
adaptacije na maksimalne reime rada, tada govorimo o
prenaprezanju organa ili tkiva. Ako je nemogunost kvalitetne
adaptacije nastala kao posledica predoziranog fizikog vebanja, tada
govorimo o prenaprezanjima u sportu. Slobodno moemo rei da se
radi o posebnom poglavlju sportske traume koje nazivamo sportskim
povredama nastalim usled prenaprezanja, ili kako se to na zapadu
najee kae, OVER JUZ (over use) povredama.
Pod boleu podrazumevamo poremeaj normalnog
funkcionisanja organizma prouzrokovan raznim uzrocima koje
zajednikim imenom nazivamo - etioloki inioci. Mehanizam kojim
etioloki inilac pokrene sled promena koje stanje zdravlja menjaju u
stanje bolesti, nazivamo patogenetskim mehanizmom. Patogenetski

279
mehanizmi mogu delovati na svim nivoima ljudskog tela od
molekularnog, preko elijskog, tkivnog, organskog do, na kraju,
sistemskog nivoa.

Etioloki inioci mogu biti:
spoljanji (egzogeni) i
unutranji (endogeni)

Spoljanji etioloki faktori mogu biti:
1. Fiziki etioloki faktori

mehaniki
temperaturni
svetlosni (ultravioletni zraci)
elektrini
atmosferski (nizak i visok atmosferski pritisak)

2. Hemijski etioloki faktori
organska i neorganska jedinjenja

U organska jedinjenja spadaju alkohol i hloroform, a u neorganska
jedinjenja kiseline, baze soli, hlor, jod brom itd.

3. Bioloki etioloki faktori

Paraziti
Bakterije
virusi

4. Socijalni faktori (ivotni standard, nivo zdravstvene zatite)
5. Nedovoljno kretanje (Hipokinezija)
6. Psihiki faktori (stresovi, strahovi)
7. Prekomerno fiziko vebanje (hiperkinezija)


280
Sasvim je sigurno da, manje ili vie, svi etioloki inioci imaju
udela u sportskoj patologiji ali od svih nas u ovom momentu
interesuje hiperkinezija ili prekomeran fiziki rad. U sledeim
poglavljima emo, pored ostalih, glavno izlaganje posvetiti upravo
ovom faktoru.

Unutranji etioloki faktori su:

1-genetski (nasledne bolesti)

2-konstitucionalni. Ovi faktori su ranije bili dosta zastupljeni u
tumaenju moguih mehanizama oboljevanja ali se postepeno
naputaju i zamenjuju preciznijim tumaenjima.

3-reaktivni (nivo ili sposobnost reagovanja na napad bilo kog
etiolokog faktora su individualna svojstva i od nivoa ove odbrambene
reakcije zavisi sposobnost organizma da se odupre bolesti). Kod
umerenog bavljenja fizikim vebanjem nivo reaktibilnosti moe se
smanjiti i odgovor organizma na etioloki agens na taj nain
poboljati. Kod prekomernog fizikog naprezanja dolazi do suprotnih
efekata.

4-alergijske manifestacije. Alergije spadaju u moderne bolesti
oveanstva jer se uporedo sa industrijalizacijom drastino poveao
broj potencijalnih alergena pa se ve moe govoriti o epidemiji. S
pravom se sluti da e, ukoliko se nastavi ovaj trend, alergijska
patoloka stanja prevazii po uestalosti oboljevanja i oboljenja
koronarnih krvnih sudova i preuzeti primat.

Posmatrajui obimno polje patolokih stanja u sportskoj
medicini, odluili smo se da u ovom poglavlju naglasak stavimo na
ona patoloka stanja koja su izazvana predoziranom upotrebom fizike
aktivnosti bilo to u sportu ili ire, oblasti fizikog vaspitanja.


281
10.2. PRETPATOLOKA I PATOLOKA STANJA NASTALA
PRENAPREZANJEM U TOKU FIZIKOG VEBANJA

10.2.1. OPTE O PRENAPREZANJIMA I DOZIRANJU
FIZIKOG VEBANJA

Kada fiziki napor postaje opasan po ljudski organizam i
etioloki faktor oteenja? Koja je to delotvorna a koja toksina doza
fizikog vebanja? Postoji li mogunost odreivanja letalne doze.
Moemo li odrediti "dnevnu individualnu dozu" vebanja i prepisati je
kao preventivu, leenje ili trening. Ova pitanja je stalno postavljao na
velikan sportske medicine V.Smodlaka sa namerom da nama koji
dolazimo postavi najtei i najbitniji zadatak u karijeri, da nas natera da
shvatimo svoju nezavidnu situaciju kao strunjaka i natera na upornu i
neizvesnu naunu borbu. Na alost, na sva ova pitanja (jo) nema
pouzdanog i preciznog odgovora. Ipak, nivo naeg znanja se svakim
danom sve vie pribliava momentu kada e odgovor biti jasan i
potpun. Do tada, manje precizne a ipak prilino tane metode
praenja i merenja nivoa odgovora organizma na postavljen zahtev
toku fizikog rada su:

praenje adaptacionog odgovora kardiovaskularnog
sistema merenjem pulsa u toku rada
praenje stepena metabolikih promena u toku rada a
naroito raspadnih produkata u toku intenzivnog rada
(nivo laktata u krvi)
praenje hormonskog statusa odreenih hormona u toku
rada
hronometriranje (vidi praktikum)
odreivanje "spoljanje" energetske cene rada
(izrunavanje rada na putu u jedinici vremena) u Kcal,
Julima ili METT-ima
merenjem "unutranje" cene rada (VO
2
) koja ne mora biti
poednaka spoljanjoj ceni usled ega moe doi do
prenaprezanja.

282
Neki od protokola doziranja su pristupani samo visoko
razvijenim laboratorijama pa emo na ovom mestu vie obratiti panju
manje komplikovanim i pristupanim za svakodnevnu terensku
upotrebu.
Praenje i kontrola pulsnih vrednosti u toku rada moe dati
dosta pouzdane podatke o stepenu angaovanja kardiovaskularnog
sistema (KVS) i postojanju srane rezerve u adaptaciji.
Jednostavnom formulom da je:

max Puls = 220 - godine starosti (za odrasle zdrave ljude koji
se ne bave sportom i ne poseduju ni jednu od kontraindikacija za
fiziko optereivanje)

max Puls = 235 - godine starosti (za sportiste)

moe se u toku treninga znati na kom nivou se nalazi adaptacioni
odgovor i da li postoji mogunost dopunskog optereenja. Dobro
poznatim metodolokim uputstvima ve se znaju pribline pulsne
vrednosti koje je potrebno postii u toku nekog programiranog
fizikog optereenja (bilo da se radi o sportskom treningu, asu
fizikog vaspitanja ili rekreaciji) pa je mogue i dosta precizno
DOZIRANJE vebanja. Ovoj problematici je posveeno vie mesta u
poglavlju "Osnovi rekreativne medicine" pa itaoca upuujemo na
njega. S druge strane, u metabolikim testovima se poslednjih godina
dosta odmaklo pa je na osnovu obimnih studija bilo mogue oformiti i
neke metabolike standarde. Tako govorimo o AEROBNOM pragu za
koji je postavljena arbitrana vrednost od 2 mmola laktata u krvi i
ANAEROBNOM pragu za koji je postavljena vrednost od 4 mmola.
Moe se izvriti i teoretsko povezivanje prve dve metode (praenje
pulsa i metabolikih promena), pa bi se za aerobni prag mogle
meritorno uzeti vrednosti pulsa oko 120, a za anaerobni prag vrednosti
pulsa oko 170 u min.
Sve ovo je unelo mnogo vie reda u metodologiju programiranja i
sprovoenja kako trenanih sportskih optereenja tako i programirane
rekreacije. Tako za praenje razvoja aerobnog kapaciteta, sa jedne
strane, i radne efikasnosti s druge, veoma bitnih komponenti fizikih

283
sposobnosti sportista, najbitnije odreivanje potronje kiseonika na
anaerobnom pragu ili neto malo ispod njega. Poznato je da anaerobni
prag kod ljudi iznosi 4 mmola/l. Ako se testiranjem u laboratoriji ili,
to je daleko bolje u terenskim uslovima specifinog treninga, odredi
takozvana "laktatna krivulja" koja predstavlja kretanje koncentracije
laktata u krvi kao odgovor na kontinuirano progresivno opterecivanje
sportista do otkaza, (vidi grafikon na strani 142)moe se, dosta
pouzdano, utvrditi na kom nivou trenanog optereenja
(predstavljenog sranom frekvencijom) treba programirati trening i
pripremati sportistu za takmienja. Mader (iz Medveda) ide dalje i
predlae tri sledee varijante programiranja trenanog procesa u
odnosu na takmiarsku deonicu:

1. za duge staze (5-8 km i vie) treba trati ispod anaerobnog
praga od 4 mmola/l (frekvenca u toku tranja mora biti
manja od one koja se na testiranju pojavljuje na
anaerobnom pragu). Ovo najee odgovara pulsnim
vrednostima do 130 otkucaja u minutu. Ovo znai da se
pulsne vrednosti kreu neto iznad aerobnog praga a ispod
anaerobnog.
2. za srednje staze (intenzivan anaerobno-aerobni rad) 3-
5km na anaerobnom pragu (=4 mmol/l) puls 160- 170
otkucaja. Preciznije, pulsne vrednosti se kreu u zoni blizu
anaerobnog praga
3. za tranja na kratke staze iznad anaerobnog praga to
odgovara pulsu preko 170 u min (i do 220).

I odreivanje laktata na kraju treninga moe dati korisni uvid u stepen
iscrpljenosti sportiste i indirektno o nivou intenziteta treninga pa tako:

koliina od 6-8 mmol/l govori o slabom intenzitetu
treninga koji nije doveo do zamora sportistu (aerobni
sportovi)
koliina od 8-12 mmol-a govori o srednjoj iscrpljenosti
koja je za pojedine sportove pravi nivo (aerobno -
anaerobni sportovi)

284
koliina od 12-16 mmola govori u prilog visoke
iscrpljenosti i izuzetno visokom intenzitetu trenanog
optereenja (anaerobni sportovi)
koliina preko 16 mmola se ree sree (registrovane su
koncentracije i do 32 mmola), predstavlja iscrpljenost
organizma na granici fiziolokih zbivanja i najea je
nepoeljna jer intenzitet fizikog rada koji joj je prethodio
moe biti etioloki momenat za nastajanje akutnih
prenaprezanja svih organskih sistema i shodno tome
oteenja koja su predmet naeg izlaganja. Kod ove vrste
rada dolazi i do enormnog poveanja telesne temperature
(i preko 42 C) to, pored ogromnih osmotskih promena u
tkivu miinih vlakana zbog ega ono bubri i postaje
mesto slabe take na istezanje, predstavlja veliku
opasnost za regulisanje funkcionisanja i elijskog
metabolizna naroito elija CNS-a.
Iako je ovo dosta pouzdana metoda doziranja fizikog
optereenja, jo uvek postoje eminentni naunici poput Astranda koji
je ne zagovaraju. Pored toga, relativno je nedostupna ogromnoj veini
sportista i trenera. Mogue su i greke prilikom njene potpune
primene zbog individualnih karakteristika svakog sportiste to
dopunski komplikuje situaciju u oblasti doziranja u sportskoj
medicini.
Svejedno, ne moe se rei da u oblasti metrologije u fizikoj
kulturi nije nainjen ogroman korak unapred i postavljeni kameni
temeljci za budua doziranja pri fizikom naporu. I pored toga,
svedoci smo i dalje jedne dosta velike i brojne grupe patolokih
poremeaja usled nedostatka preciznog doziranja, ili usled
proizvoljnog pristupanja fizikom optereivanju, to je dosta est
sluaj kad se radi o laicima koji samostalno odlue da treniraju ili
rekreativno upranjavaju fizike aktivnosti.
U zavisnosti od brzine nastajanja patolokog stanja ili oboljenja
razlikujemo:
-akutna
-hronina patoloka stanja prouzrokovana fizikim
prenaprezanjem.

285
Akutna fizika prenaprezanja nastaju na velikim i znaajnim
takmienjima i kod dobro utreniranih sportista a ee kod onih koji iz
raznih objektivnih razloga nisu bili u stanju da se adekvatno pripreme
za nastup (povrede, oboljenja). Nastajanje akutnih prenaprezanja
mogu potencirati uslovi sredine u kojima takmiar nastupa i
eventualna neadaptiranost takmiara na nju (nedovoljna adaptacija na
vremenske razlike izmeu odreenih vrtemenskih zona, sniena
koncetracija kiseonika, enormna vlanost i temperatura vazduha). Ovo
akutno prenaprezanje moe se dogoditi i ukoliko sportista uzme
nedozvoljena stimulativna sredstva ije je jedno od dejstava da
mehanizme za odbranu od ZAMORA iskljui ili pomeri ka viem
stepenu tolerancije za napor. Nasuprot ovome, hronina prenaprezanja
nastaju postepeno i posledica su neusklaenosti trenanog procesa i
mogunosti sportiste, insistiranju na izuzetno visokom intenzitetu
treninga koji primorava sportistu da se esto priblizava svom linom
rekordu, pogrenom reimu ishrane, treninga i oporavka, psihikom
zamoru, povredi ili infektivnom agensu. Oba stanja prenaprezanja
mogu se pojaviti u bilo kom periodu bavljenja sportom (pripremnom,
takmiarskom ili prelaznom). Tako, u poetku trenanog ciklusa, u
pripremnom periodu, zbog nedovoljne pripremljenosti stvaraju se
uslovi za akutno fiziko prenaprezanje. Iako nije ekvivalentan termin
hroninom prenaprezanju bi vrlo lako mogo da se pripie naziv
prekomeran zamor sa jednom veoma bitnom karakteristikom-zamor
koji je IZAZVAO poremeaj u funkcionisanju (ee) ili pak
organskom diskontinuitetu (ree) funkcionalnih sistema koji su
ukljueni u pozitivne adaptacione procese.
Na prvom mestu, poremeaje u funkcionalnoj sferi trpi CNS i
Endokrini sistem, donekle kardiovaskularni, veoma malo respiratorni i
gotovo nimalo lokomotorni. Obrnuto, kada su organski poremeaji u
pitanju, na prvom mestu je lokomotorni aparat gde usled
prenaprezanja prvo pate vezivna tkiva (ligamenti i tetive-ower use
povrede) zatim miino tkivo (tipine distenzije u specifinim
kontrakcijskim elementima poput starta, odraza, potom zglobne
strukture i na kraju, same kosti (mar frakture)).


286
10.2.2. AKUTNA PRENAPREZANJA NEKIH ORGANSKIH
SISTEMA U TOKU FIZIKOG VEBANJA

10.2.2.1. AKUTNA PRENAPREZANJ A CENTRALNOG
NERVNOG SI STEMA

U zavisnosti od veliine i karaktera promena na modanom
tkivu i perifernim nervima oboljenja CNS delimo na funkcionalna i
organska. Organskim nazivamo ona oboljenja kod kojih postoje
morfoloke promene na samom tkivu. Oboljenja CNS mogu biti
izazvana od vie etiolokih inioca:
mehanikih (trauma)
infektivnih
toksinima
poremeajima krvotoka (ovaj mehanizam je najei
kod akutnog prenaprezanja)
degenerativni procesi (bilo na krvnim sudovima ili na
kotanim strukturama kimenog stuba)
poremeaji u prometu materija (kiseonik, glukoza)

Kod funkcionalnih poremeaja ne registrujemo morfoloke
promene na tkivima ve se, kako to samo ime govori, radi o
poremeajima koje karakterie gubitak ili smanjenje funkcija.

Etioloki faktori za ove poremeaje mogu biti:

infektivni
bolesti unutranjih organa
premor (enormni psihiki ili fiziki zamor)-
prenaprezanje
psihike traume (stres)

U sportskoj medicini su mogua i organska (bokserska
enecefalopathia) i funkcionalana oboljenja (sportska bolest). Pored

287
CNS este su promene i na perifernom nervnom sistemu koje se
najee manifestuju sledeim oboljenjima:

neuralgije (ishialgia)
neuritisi
radikulitisi

Ova oboljenja ne spadaju u domen naeg programa i na ovom
mestu se neemo zadravati na detaljnom objanjavanju.
Pomenuemo samo ona koja su najea i koja zbog toga zasluuju
nau panju. Na prvom mestu to je neuralgija nervusa ishiadicusa
(ishialgia) koja je veoma esta i najee se javlja kod gimnastiara
(naroito posle prestanka bavljenja sportom kao posledica
degenerativnih promena na lumbalnom delu kimenog stuba). Takoe
se javlja i kod preponaa i neto je ea kod veslaa, koarkaa,
odbojkaa i tenisera zbog specifinih optereenja koje trpi u ovim
sportovima kimeni stub i paravertebralna muskulatura. Terapija je
esto dugotrajna i ukljuuje pored fizikalnog tretmana blokade sa
preparatima kortikosteroida i kineziterapiju. U kineziterapijskom
postupku, prednost kod ovih oboljenja dajemo Reganovim vebama
koje predstavljaju jednu vrstu istezanja muskulature agonista i
antagonista (u ovom sluaju miia zadnje loe buta) to dovodi do
smanjenja bolova i tegoba. Veoma su esti recidivi i prognoza u
pogledu dalje sportske karijere je neizvesna i nezahvalna.
Neuritis ili upala ovojnice nekog perifernog nerva esto
pogaa facijalni nerv (lako se prepoznaje zbog oduzetosti jedne
strane lica i shodno tome asimetrije u mimici). Iako je prognoza ovog
oboljenja vrlo dobra, potrebno je prekinuti svaku fiziku aktivnost
najmanje mesec dana i preparatima kortikosteroida i kompleksom B
vitamina sanirati proces. Odluku o daljem bavljenju sportom i poetku
procesa sportske rehabilitacije, donosi neurolog koji i ordinira
terapiju.
U daljem tekstu posvetiemo promenama na CNS izazvanim
akutnim sportskim prenaprezanjimau uem smislu.

288
Ova stanja su retka iako su se, u poetnim pokuajima ena na
dugim stazama i maratonskim trkama dosta esto pojavljivala. Razlog
lei u injenici da CNS poseduje niz "alarmnih" mehanizama koji
imaju tano odreenu funkciju - da spree prekomerno zamaranje
organizma i samog NS. Meutim, u pojedinim situacijama mogua su
svesna i podsvesna pomeranja ovih graninih zona alarmnih sistema
to moe prouzrokovati stanje koje nazivamo "sportska bolest' a u biti
je akutno prenaprezanje celog organizma sa klinikom slikom u kojoj
dominiraju simptomi od strane CNS. U lakim sluajevima, simptomi
su nesvestica, muka i povraanje praeno jakom glavoboljom.
Poremeaj koordinacije pokreta je jasno izraen (slino akutnom
pijanstvu) i takmiar je potpuno dezorijentisan prema prostoru,
vremenu i linostima, esto nastoji da nastavi takmienje iako ne zna
na koji nain da to uini (hoda u pogrenom smeru atletske staze).
Patogenetski mehanizmi koji izazivaju ovakva stanja su
hipoglikemija i hipoksemija pa se u ovom pravcu, pored naravno
mirovanja i kree terapija.
U teim, ali daleko reim sluajevima sportske bolesti, moe
doi do iznenadne oduzetosti i slabosti jedne strane tela, gubitkom
fine koordinacije, pojaanih refleksa pa i do nesrazmere u crtama lica.
Iako izgleda dramatino ovaj poremeaj se na sreu, uz
hospitalizaciju, povoljno zavrava. Ve za 3-7 dana registruju se
poboljanja, a pri kraju druge nedelje se registruje potpuna
normalizacija funkcija. Trening se dozvoljava nakon 3 meseca od
gubitka simptoma bolesti. Odluku o daljem bavljenju sportom mora
doneti konzilijum lekara.

10.2.2.2. AKUTNA PRENAPREZANJ A ENDOKRI NOG
SI STEMA

Kao to je vie puta naznaeno, endokrini sistem igra veoma
vanu ulogu u regulisanju nivoa odgovora organizma na promene
u spoljanjoj sredini pa tako i na fiziki rad to nazivamo
ADAPTACIJOM. Najvaniji endokrini luk koji uestvje u
adaptaciji u toku fizikog rada je:


289
1. HIPOTALAMUS
2. ADENOHIPOFIZA
3. TIREOIDEA
4. NADBUBRENA LEZDA

Budui da sve poinje od hipotalamusa koji je sastavni deo
Centralnog nervnog sistema govorimo o NEUROHUMORALNOJ
regulaciji adaptacionih mehanizama. Poremeaji ovog veoma
suptilnog mehanizma u toku akutnog prenaprezanja su esti, mogu ii
i do poslednje granice-iscrpljenja to neminovno dovodi do smrti(smrt
nakon spasavanja dugo zatrpanih smuara, alpinista ili speleologa
usled iscrpljenja sri nadbubrega (adrenalina). Prekomerno luenje
tiroksina ima toksino dejstvo na srani mii, izaziva ubrzan rad to
pre vremena zamara srani mii i moe biti uzrok akutne srane
slabosti. Drugi efekt tiroksina je mobilizacija ugljenih hidrata iz krvi
to nakon dueg rada moe dovesti do akutne hipoglikemije. Sa druge
strane, preveliko luenje adrenalina moe enormno poveati spazam
perifernih krvnih sudova, poveati arterijski pritisak i dovesti do
raznih hipertenzivnih kriza, bilo da se manifestuju od strane srca, bilo
od strane nervnog sistema i naravno, hipoksije. Pretpostavlja se da se
ovaj mehanizam moe optuiti za tzv. endokrinu smrt koja je
registrovana naravno autopsijom, kod iznenadno preminulih fudbalera
u toku utakmica italijanskog ampionata.
Sada, kada ve dovoljno dobro poznajemo etioloke inioce, za
veinu poremeaja akutnog prenaprezanja CNS-a moemo okriviti
upravo ova dva stanja HIPOKSIJU I HIPOGLIKEMIJU. Naravno da
se ne moe biti iskljuiv i da pored ovih u procesu prenaprezanja
uetvuje daleko vei broj stanja (vidi faktore zamora), ali ova dva su
daleko najea.
Neurohumoralna regulacija ili endokrina regulacija uz
vegetativnu regulaciju preko vagusa i simpatikusa je osnov za
prouavanje patogenetskih mehanizama bilo akutnog bilo hroninog
prenaprezanja i u njima se mogu nai odgovori za gotovo sva
predpatoloka ili patoloka stanja. Zamiljenu i strogo individualnu
granicu kod svakog pojedinca, kada procesi adaptacije prelaze kritinu

290
taku nakon koje nastaje patoloki proces, moemo nazvati
KRITINI MOMENAT ADAPTACIJE.
Najei nain spoljanjeg manifestovanja postojanja kritinog
momenta adaptacije je pojava kolapsa.
Postoji vie etiolokih inilaca koji mogu izazvati stanje
kolapsa (vidi etioloke inioce), a na ovom mestu emo izdvojiti samo
jedan, veoma est, smanjenje eera u krvi-hipoglikemija.

HIPOGLIKEMINI KOLAPS je najei kolaps na asovima
fizikog vaspitanja, a nije est kod sportista (iako su se pojedina
kolapsna stanja u maratonaca kvalifikovala kao hipoglikemini
kolaps). Javlja se kod devojaka u pubertetu koje, zbog pubertetske
krize u identifikaciji i prihvatanju sopstvenog izgleda, smanjenom
ishranom pokuavaju da reguliu viak kilograma. Manifestuje se
naglim gubitkom svesti, bledilom vidljivih koa i sluzokoa,
hladnoom ekstremiteta. Po ukazivanju prve pomoi koja se sastoji od
autotransfuzije, prenoenju u prostor gde e se sportista oporaviti,
davanju hladnih zaslaenih napitaka, sve tegobe se uglavnom bez
posledica povuku.

10.2.3. AKUTNA PRENAPREZANJA
KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

10.2.3.1. PROMENE NA SRCU USLED AKUTNOG
PRENAPREZANJ A

Iako se kardiologija razvija neverovatnom brzinom i u svetu i
kod nas, jo uvek ima pojava koje su nedovoljno razjanjene i situacija
za koje se ne moe sa pouzdanou razluiti spadaju li u domen iste
patologije ili su jedan iz neverovatno irokog spektra adaptacionih
mehanizama sa kojima raspolaze ljudski organizam i ije granice tek
pokuavamo da otkrijemo. U svakom sluaju,kao i kod veine
patogenetskih mehanizama i ovi koji su zadueni za poremeaje na
nivou srca, imaju duboke korene u funkcionalnom poremeaju rada
CNS i endokrinog sistema, koji predstavljaju generatore i prenosioce
biolokih impulsa, pa bilo oni u svojoj osnovi i patoloki.

291
Jedan od najeih patogenetskih mehanizama se odvija preko
hipotalamusa i adenohipofize koji su najosetljiviji na prenaprezanje.
Redosled dogaaja je sledei:

1. Hipotalamus reaguje tako to poveava luenje svojih
"oslobaajuih faktora" to dovodi do toga da se u adenohipofizi
povea luenje hormona kao to su ACTH i TSH (adenokortikotropni
i tireotropni hormoni) koji deluju na ciljana tkiva koja su u ovom
sluaju sr nadbubrega i tireoidna lezda. Ovo dovodi do luenja
adrenalina iz sri nadbubrega i poveanjem bazalnog metabolizma u
elijama i mobilizaciji glikogenskih depoa. Ukoliko se prekorai
dozvoljena zona adaptacije, redosled dogaaja se nastavlja dejstvom
novih doza adrenalina na krvne sudove (sada umesto da srane iri a
sistemske suava, deluje suprotno) to enormno poveava otpor
protoku krvi kroz njih i zahteva pojaan napor sranog miia. I sam
tiroksin kad se nae u poveanim koliinama u krvi ima toksino
dejstvo na srani mii, poveava sranu frekvencu i u kombinaciji sa
hipoglikemijom i hipoksijom moe izazvati akutno poputanje
sranog miia koje se moe zavriti i smru na terenu u toku
takmienja. Pored ove akutne srane insuficijencije, razlikujemo jo
tri klinika oblika sranog oboljevanja iji je zajedniki imenitelj
mogunost akutnog poputanja sranog miia pa ih navodimo
zajedno:
distrofija miokarda - (miokardiopatija)
infarkt miokarda
izolovana hemoragija u sranom miiu nekoronarnog
porekla.

Distrofija miokarda, iako u ukupnoj incidenciji relativno retka
bolest, je pojava koja se moe najee sresti kod sportista. Veoma
esto se u poetnim stadijumima i nemoe razluiti od promena koje
susreemo kao pratioce adaptivnih mehanizama a ne tako retko se
dobar deo kardiologa ne slae oko ranih znakova bolesti. Ova
podmukla bolest, koja se u ranoj fazi i ne razlikuje od sportske
dilatacije i hipertrofije srca,se moe naglo manifestovati sa

292
dramatinom slikom koju karakterie akutni umor, malaksalost,
neretko glavobolja, miina slabost praena sa bolovima u miiima i
hipotenzija praena bledilom. Nije redak i bol i teina u predelu srca i
poremeaj ritma i naravno, akutno poputanje sranog miia. Ovo
stanje dovodi pacijenta do lekara kada se dosta lako moe (naalost sa
zakanjenjem) postaviti dijagnoza distrofije miokarda
(cardiomiopathia). Prognoza u odnosu na dalji sportski sta je krajnje
neizvesna a najee nepovoljna. U patogenezi bolesti, stoje izolovane
miine nekroze koje nastaju i pored potpune ouvanosti koronarnih
krvnih sudova. One su dobile naziv "metabolike nekroze",
prouzrokovane akutnim prenaprezanjem sranog miia to podmuklo
dovodi do postepene kardioskleroze koja se iznenada pojavi kao
akutno dramatino poputanje sranog miia sa sranim zastojem i
iznenadnom smru na terenu.
Akutna srana insuficijencija moe biti izazvana slabou leve,
desne ili obe komore istovremeno. Slabost i akutno poputanje leve
komore izaziva zadihanost, kaalj i na RTG snimku i EKG snimku se
registruje njeno enormno poveanje. U teim sluajevima se razvija
"srana astma" sa oteanim piskavim disanjem, zastojem krvi u
pluima zbog neefikasnosti leve komore i njene nemogunosti da
izbaci celokupnu krv iz sebe. Ovo dovodi do prenoenja zastoja preko
plunih vena u pluni krvotok, i dalje, pluni parenhim to oteava
razmenu gasova. Pacijenti se karakteriu promenom boje koe i
sluzokoa koje su modro-plaviaste,oteanim disanjem (dispnea),
ponekad bolom iza grudne kosti i kolapsnim stanjem.
Insuficijencija desne komore se karakterie "nedostatkom
vazduha", pulsacijom vratnih ila koje postaju vidljive i bledilom koa
i sluzokoa. Na EKG i RTG-u karakteristini su znaci uveanja desne
komore. Najee, akutna srana insuficijencija bilo leve ili desne
komore pod terapijom pree u hroninu sranu insuficijenciju sa
uveanjem jetre zbog staze krvi u velikim trbunim venama i venama
jetre i pojavom otoka na nogama i stomaku (ascites). Ova stanja se
naravno ne sreu u sportu i predstavljaju kliniki jasno preciziran
entitet koji nije interesantan za nas. Mnogo ee se sreu u
rekreativnoj medicini kod osoba sa prikrivenim ili slabo izraenim
slabou srca koja bez kontrole lekara, izbegavajui ordiniranu

293
terapiju,samoinicijativno vebaju. Jednom nastala akutna srana
insuficijencija predstavlja apsolutnu indikaciju za prekid sa aktivnim
bavljenjem sportom ali ne i sa programiranim fizikim vebanjem
koje u odreenom stadijumu bolesti moe biti i dopunski terapijski
metod.
Infarkt miokarda je veoma redak kod sportista jer
podrazumeva postojanje promena na koronarnim krvnim sudovima
koje se pre otkriju kod aktivnog bavljenja sportom, nego kada se
osoba ne optereuje, pa je tada mogue blagovremeno reagovati. Za
razliku od sportista, infarktu esto podleu rekreativci ukoliko svoje
rekreativne aktivnosti sprovode neredovno, bez dobro metodoloki
obraenog plana vebanja i bez kontrole lekara. Inae infarkt
miokarda kao vrhunac koronarne bolesti (bolesti civilizacije)
predstavlja prekretnicu u ivotu sportiste koji sportsku mora zameniti
rekreativnom karijerom. U cilju rane dijagnostike oboljenja
koronarnih krvnih sudova koncipirani su testovi optereenja bilo na
ergobiciklu ili tredmilu koji imaju zadatak da provociraju hipoksiju
miokarda pri napornom fizikom radu i da takvo stanje registruju na
EKG-u. Ovi testovi se sprovode u dobro opremljenim klinikim
laboratorijama, a sam metod nazivamo "Stres test
elektrokardiografija".
Ve smo rekli da akutni infarkt miokarda je kraj jedne sportske
karijere, ali poetak rekreativne karijere. Jer, umereno i dobro
programirano vebanje ima povoljan efekat na radnu, psiholoku i
socijalnu rehabilitaciju bolesnika i nezamenjljivo je u tzv.
produenom rehabilitacionom tretmanu. Klasini infarkt je praen
bolom iza grudne kosti (staenocardia) koji ne prolazi davanjem tableta
nitroglicerina. Naglo prenaprezanje koje kompromituje do tada
uravnoteen odnos mogunosti protoka krvi kroz korionarne krvne
sudove i potrebe miokarda za krvlju i kiseonikom, dovodi do
relativnog i apsolutnog hipoksinog stanja miokarda i shodno tome
nekrotinih promena u najugroenijem delu sranog miia u tom
momentu.
Veoma este pojave kod sportista (najee kod atletiara,
plivaa, vaterpolista, neto ree u sportskim igrama) su nepravilnosti
sranog ritma i blokovi pojedinih grana Hisovog snopa. Pojava

294
ventrikularnih (komornih) ekstrasistola (po nekim autorima i do 8%
ukupne sportske populacije) najee govori u prilog:

srane distrofije i postojanju skrivenih nekroza
prouzrokovanih spazmom koronarnih krvnih sudova
usled uestalih ak. prenaprezanja,
postojanju posledica dejstva infektivnog agensa u
miokardu ili njegovim opnama, znai stanja koje
zahteva potpun kliniki i dijagnostiki tretman,
hroninoj pretreniranosti sportiste,
skrivenom stanju posle commotio cordis (vidi povrede
grudnog koa).

Pravilo koje u ovakvim sluajevima vai je da pri optereenju
sportista sa ventrikularnim ekstrasistolama njihov broj se mora
smanjiti (obavezan monitoring) dok je njihova pojava u oporavku
dozvoljena. Ukoliko je testiranjem dijagnostikovan visok nivo
VO
2
max. i smanjenje ili gubitak ventrikularnih ekstrasistola u toku
napora, sportista se moe privremeno osposobiti na 3 meseca za
trening uz ponovni monitoring pri kontrolnom pregledu. Tada se
pojava ventrikularnih ekstrasistola svrstava u red fenomena koje daje
sportska vagotonija i smatra se fiziolokim poremeajem koji ne
ometa takmiarsku karijeru. Ukoliko se broj ventrikularnih
ekstrasistola ne smanji u toku testiranja ili se povea, potrebno je
sportisti zabraniti dalje takmienje i trening, izvriti kompleksnija
klinika (ultrazvuk) i biohemijska istraivanja (otkrivanje antitela na
viruse koji su izazvali miokarditis). Najei virusi koji su opasni po
miokard su Adeno virusi i Coxaki dok su banalne infekcije
rinovirusima manje opasne. Ponekad, i nekoliko nedelja po nazebu, se
mogu otkriti ventrikularne ekstrasistole koje se nakon izvesnog
perioda potpuno izgube i ne ostave nikakvog traga na funkcionalne
sposobnosti srca.
Blokovi AV snopa ili desne grane Hissovog snopa se tumae
adaptacionim mehanizmima srca na povean intenzitet i obim fizikog
rada i osim redovnog sistematskog praenja nemaju neki patoloki

295
predznak. Istina, jedan broj ruskih kliniara se i danas ne slae sa
ovom konstatacijom.
Ono to je veoma vano istai je injenica da je srce kod
sportiste "slaba taka" u sistemu koji je osetljiv na najrazliitije pa
nekad i banalne spoljanje etioloke inioce. Tako, ponekad,
najobinija prehlada preleana na nogama, moe biti poetak
patolokog stanja na sranom miiu jer se virus moe lokalizovati u
njemu. Poznato je da se kod gripa pojave tipine mialgije (bolovi u
miiima) u prvoj fazi bolesti uporedo sa razvojem porasta
temperature. Srce ne moe da boli i nije u stanju da na taj nain
signalizira pojavu virusa u sopstveniom miiu to se, ukoliko se rano
zapone sa treningom moe iskomplikovati akutnom sranom
slabou (insuficijencija) koju smo napred opisali.
Spreavanje nastajanja ovakvih stanja podrazumeva
pridraavanje sledeih pravila:

sportista mora biti redovno sistematski pregledan
sanirana sva fokalna arita (caries, hronini tonsillitis,
hronina upala jajnika, kliconotvo)
dopustiti samo zdravom ili potpuno oporavljenom
sportisti da se takmii
sportista nastupa iskljuivo u svojoj uzrasnoj kategoriji
ili uz specijalan pregled juniora za seniore
sportista se takmii u svojoj kavalitetnoj grupi.

Kada se radi o populaciji kolske dece i omladine, uz opta
zajednika mesta u metodolokom pristupu preventivi oboljevanja,
postoje i specifini momenti rezervisani samo za ovu kategoriju.
Tako, u preventivne postupke ubrajamo:

redovno testiranje svih uenika prema
antropomotorikim sposobnostima i izdvajanje u
posebne grupe vebaa na asu

296
redovno hronometriranje ili na drugi nain precizno
odreivanje intenziteta asa prema formiranim
grupama
poseban izbor vebi i metodolokog pristupa u obuci
izdvojenim kategorijama.
tesnu i kontinuiranu saradnju profesor pedagog-lekar
terapeut u toku procesa nastave.
Kod akutnih prenaprezanja srca generalno je pravilo da samo
postepen i potpun oporavak mogu biti uslov za povratak sportiste
treningu i takmienju. U svakom sluaju, potrebna su ozbiljna
medicinska ispitivanja da bi se u ovakvim stanjima dozvolio povratak
na sportsko borilite.

10.2.4. AKUTNA PRENAPREZANJA RESPIRATORNOG
SISTEMA

Akutna prenaprezanja u toku fizikog vebanja mogu izazvati
oteenja pojedinih delova respiratornog sistema. Najei poremeaj
koji se akutno javlja je emfizem plua koji predstavlja jedan od
preduslova za nastajanje akutnog sranog poputanja. Emfizem je
patoloko stanje plunoga parenhima u kome je osnovna karakteristika
enormno proirenje plunih alveola na raun patolokog irenja pa i
cepanja pregradnih zidova. Naravno, prenaprezanja koja bi izazvala
potencirano cepanje nenog tkiva pregradnih zidova plunih alveola
moraju nai pogodno tlo. A pogodno tlo su akutne ili hronine
infekcije plunog parenhima razliite etiologije (TBC najopasniji)
koje prethode prenaprezanju. Zato takmienja sportista sa oboljenjima
plunog parenhima (prehlade, bronhitisi, upale plua) bilo u akutnoj
ili hroninoj fazi, predstavljaju najvei mogui rizik. Jer, alveole koje
su u toku bolesti izgubile svoju elastinost i odreen broj kapilara koji
su omoguavali pravovremenu razmenu kiseonika i ugljen dioksida,
sada su funkcionalno polumrtvi. Ovo stanje veoma brzo, u situacijama
poveanih funkcionalnih zahteva, moe dovesti do daljeg pogoranja
u morfolokom statusu plunog tkiva, koje se zavrava dramatinim
stanjem akutne respiratorne insuficijencije. Poznato je da svaki organ

297
raspolae sa odreenom funkcionalnom rezervom koja kod plua
moe da bude i itave 4/5 od ukupnog tkiva. To znai da je za rad u
uslovima relativnog mirovanja dovoljna "samo" 1/5 plunog tkiva za
normalnu razmenu gasova. Ovaj podatak nam daje za pravo da
slobodno tvrdimo da kod zdravih osoba plua ni u jednom momentu
ne mogu biti limitirajui faktor u toku rada. Ali, kod stanja koja
pluno tkivo dovode u situaciju da u toku prenaprezanja bude
oteno, gubi se ta poetna prednost. Tada, postojea velika povrina
na kojoj se vri razmena gasova i kapilarni krvotok biva drastino
smanjena, to postaje limitirajui faktor u adaptaciji na fiziko
naprezanje i preduslov nastanka prenaprezanja.
Inae, u optoj patologiji je emfizem krajnje stanje takozvanih
puakih hroninih bronhitisa koji se javljaju u zreloj dobi (od 50
godina pa navie) pa i akutna prenaprezanja respiratornog sistema
uglavnom potpadaju pod ovu uzrasnu kategoriju to znai da
neprecizno dozirano rekreativno vebanje je GLAVNI uzrok ove vrste
prenaprezanja.
Mnogo ree od emfizema, kod akutnog prenaprezanja se moe
pojaviti SPONTANI PNEUMOTORAKS (prskanje parenhima plua
manjeg ili veeg stepena sa izlaskom vazduha iz plua u grudni ko
(najee izmeu pleura i pod potkono tkivo). Zavisno od toga da li
je pneumotoraks komplikovan sa prskanjem i nekog veeg krvnog
suda u pluima ili je bez propratnih komplikacija, klinika slika
ovakvog stanja moe bitio manje ili vie dramatina i u svakom
sluaju podrazumaeva hospitalizaciju. Ova akutna prenaprezanja
sreu se najee kod:

podizanja prekomernih tereta - ben pres (Bench press)
koje prati nepravilna tehnika disanja (to je kod
poetnika i u situacijama enormnog zamora veoma
esto).
forsirane produene apnea (ronjenje na dah)

Prognoza i kod emfizema i kod pneumotoraksa u smislu daljeg
bavljenja sportom je izuzetno kompleksna i zahteva konzilijarni

298
pregled i miljenje.

10.2.5. AKUTNA PRENAPREZANJA UROGENITALNOG
TRAKTA

10.2.5.1. POREMEAJ I U FUNKCI ONI SANJ U BUBREGA
U AKUTNOM PRENAPREZANJ U

Ve smo naveli da je odgovor organizma, pa shodno tome i
svakog pojedinog organa na napor - adaptacija. Rekli smo da postoji
kritian momenat adaptacije svakog organizma, svakog organa pa i
bubrega. Ovaj kritini momenat adaptacije je genetski determinisan
(ukoliko nije bilo nekih prethodnih oteenja) i shodno tome odreen
nivo i intenzitet rada za nekog e biti na nivou kritinog momenta
adaptacije, a za nekog normalan stepen aktivnosti.
Veoma se esto kod sportista ve nakon otrijeg treninga
(ponekad je dovoljno da se promeni trener) pojave odreene promene
u mokrai koje se i golim okom mogu otkriti. Ove promene su
naravno daleko izrazitije kod akutnog prenaprezanja i karakteriu se
promenom boje mokrae (tamna ili svee crvena), pojavom
zamuenosti i pene pri mokrenju. Mikroskopski se najee otkrivaju
ova stanja:
proteinurija
cilindrurija
hematurija
hemoglobinurija
mioglobinurija

Sva ova stanja mogu se pojaviti i zajedno, to je znak
kompleksnog i ozbiljnijeg procesa u bubrezima. Do odreenog
stepena, ove promene u mokrai sportista se mogu tolerisati i
predstavljaju fizioloko stanje. Meutim, ukoliko se nakon 24-48 sati
odmora sve promene ne povuku,onda se radi o oteenju bubrenog
parenhima manjeg ili veeg stepena i potrebna su dopunska
ispitivanja.

299
Proteinurija (uglavnom albuminurija jer se radi o nalaenju
velikih molekula albumina u mokrai) je najea pojava i
najbenignija. Ve pri prvom mokrenju se kod sportiste registruje
zamuena mokraa koja vie peni nego obino. Sportista ne osea
nikakve tegobe i ve nakon desetak sati odmora sve promene u
mokrai se povuku. Mehanizam nastajanja proteinurije je sledei.
Poznato je da za vreme fizikog rada dva osnovna mehanizma
uestvuju u adaptacionom odgovoru organizma na rad.
To su:
1. poveanje udarnog volumena srca i
2. preraspodela krvi u organizmu.

Ovaj drugi mehanizam pogaa najvie bubrege jer su oni
upravo ti koji u toku rada imaju samo onaj minimalan protok krvi koji
je neophodan da se odre vitalne funkcije bubrenog tkiva. Ako se
period treninga produi, pa samiim tim i bubreni parenhim due
ostane bez protoka, ili se napor koji organizam vri granii sa
KRITINIM MOMENTOM ADAPTACIJE organizma, dolazi do
manjih ili veih oteenja tkiva tubula i glomerula u kojima se vri
filtracija krvi i elementi, koji zbog veliine svojih molekula do tada
nisu prolazili kroz membranu u mokrau, sada to mogu. Na taj nain
dobijamo pojavu proteina,eritrocita i cilindara sastavljenih od
odlubljenog unutranjeg sloja tubula u mokrai.

Proteinurija je najea kod mladih (ne treba je meati sa
ortostatskom proteinurijom) i slabije utreniranih sportista. Ukoliko
doe do poboljanja funkcionalnih sposobnosti organizma (adaptacija
na fiziki rad se pobolja) gube se i promene u mokrai.
Hematurija (pojava crvenih krvnih zrnaca u mokrai) obino
ukazuje na povredu bubrenog tkiva ili obolenje prouzrokovano
infektivnim agensom. Otuda, pojava hematurije kod sportista nakon
akutnog prenaprezanja po nekim autorima (Kleiman) se naziva
"sportski pseudonefritis" ili u prevodu lana upala bubrega. Ono se
javlja kod boksera, fudbalera, trkaa, za razliku od cilindrurije koja se
najee javlja kod koarkaa, odbojkaa i hokejaa, a retko se javlja

300
kod prvo pomenutih. Procentualno, najee se javlja u sportovima
brzine i izdrljivosti (16.1%) po amisu.
Hemoglobinurija se pojavlja kao posledica poveanog
razaranja eritrocita u organizmu (hemoliza) i pojave vee koncetracije
rastvorenog hemoglobina u plazmi. Kad se ova koliina povea preko
odreene veliine (koncetracijski gradijent) dolazi do proputanja
molekula hemoglobina u mokrau. Naravno, ovo stanje dovodi do
smanjenja koliine hemoglobina (shodno tome i gvoa) u serumu
sportista. Budui da je hemoglobin zaduen za vezivanje kiseonika i
transport kiseonika do tkiva, na ovaj nain se jedna od karika
adaptacionih mehanizama na rad labavi i smanjuju se funkcionalne
sposobnosti sportista. Ukoliko se ova stanja ee ponavljaju,moe
vrlo brzo doi do specijalnog tipa anemije kod sportista-anemije usled
nedostatka gvoa (hipohromne anemije). Ovo je situacija kada se
mora ragovati davanjem preparata gvoa i smanjenjem intenziteta i
obima treninga.
Mioglobinurija je dosta retka pojava i javlja se u stanjima
traumatske upale miia pri velikim fizikim naprezanjima. Mokraa
je u ovim situacijama tamno mrka (kao tamno pivo). Naravno, zbog
osnovnog oboljenja moe se pojaviti temperatura. Ukoliko se fizika
prenaprezanja nastave i pored poetnih simptoma upale miia, moe
doi do pojave nekrotikih miozitisa (razaranja pojedinih miinih
vlakana) i komplikacija od strane bubrega tipa mioglobinurijske
nefroze.
Cilindrurija ili pojava cilindara u mokrai koji nastaju ljutenjem
unutranjeg epitela zidova tubula,prethodno propalih i zahvaenih
procesom degeneracije, je takoe esta. Ve smo naveli u kojim
sportovima se najee javlja i predstavlja prateu pojavu zajedno sa
ostalim promenama mokrae u toku akutnog prenaprezanja.

10.2.6. AKUTNA PRENAPREZANJA KRVOTVORNIH
ORGANA

10.2.6.1. POREMEAJ I U STVARANJ U KRVNI H
ELEMENATA


301
Kao i kod ostalih organskih sistema, i sistem za stvaranje
krvnih elija moe usled, hronino ponavljanih akutnih prenaprezanja
biti, u funkcionalnom smislu, "ratelovan", i pokazati manje ili vee
poremeaje u radu.
U poremeaje stvaranja krvnih elemenata nastale usled
akutnog prenaprezanja, moemo uvrstiti enormno poveanje broja
leukocita u krvi (i preko 30000). U odreenom broju se poveanje
leukocita javlja kod svakog umerenog, pa i jaeg napora, to pogoduje
poveanju odbrambenih sposobnosti sportista. Ovo enormno
poveanje leukocia praeno je i pojavom skretanja leukocitarne
formule "u levo", pa se tako enormno poveava samo jedan klon
leukocita-neutrofili dok se broj limfocita jako smanjuje a eozinofili u
potpunosti gube iz formule. Ovo se, po miljenju mnogih autora, moe
smatrati graninim stanjem izmeu fiziologije i patologije i odraava
visoki stepen prenaprezanja krvotvornih organa u toku akutnog
prenaprezanja. Ne retko se kod ovakvih stanja pojavi i povean broj
nezrelih formi leukocita u krvi to moe dovesti do pogrene
dijagnoze leukemije. Nophodno je do detalja preispitati trenani
proces i dopustiti sportisti da se u potpunosti odmori od naprezanja
koja su bila u zoni kritinog momenta adaptacije.

10.2.7. AKUTNI POREMEAJI CIRKULACIJE-
KOLAPSNA STANJA

10.2.7.1. ORTOSTATSKI KOLAPS

Ne tako retka pojava na sportskim borilitima je kolaps
sportiste neposredno posle zavretka trke. Stanje vie dramatinog
izgleda nego to je opasan patogenetski mehanizam koji ga je izazvao.
Naravno, ukoliko se zna protiv mera i ukoliko se blagovremeno ukae
pomo, nema nikakvih posledica po zdravlje sportiste. Ovaj kolaps se
naziva ORTOSTATSKI KOLAPS i posledica je akutne hipoksije
mozga nastale usled pregrupisavanja krvi u radne ekstremitete-noge i
delom ruke. Dok sportista tri, krv potrebna za rad se nalazi u donjim
parijama tela i potpomognuta sranom i miinom pumpom doprema
hranljive materije i kiseonik neophodan za rad. Onog momenta kada

302
se rad zavri prestaje miina pumpa da funkcionie i budui da se krv
nalazi u niim partijama tela, vie partije, pa i mozak nemaju dovoljno
kiseonika i dolazi do nesvestice. Malo ko ovu nesvesticu tumai
odbrambenim mehanizmom a ona to u sutini jeste. Odbrana se sastoji
u injenici da je zbog nesvestice organizam prinuen da promeni
poloaj iz uspravnog u sedei, ili to je daleko ee, leei i na taj
nain pomogne sam sebi jer automatski dolazi do ponovne
preraspodele krvi, ovog puta daleko ravnomernije, to se manifestuje
povratkom svesti. Dokaz da mnogi ne shvataju da je padanje u nesvest
odbrambeni mehanizam CNS na hipoksiju, je da onesveenom
pomau tako to ga podiu i smetaju u stolicu ili ga teraju da hoda.
Potpuno pogrean pristup, jer sve to treba onesveenom je ponovna
preraspodela krvi u organizmu i to u korist viih partija tela-glave.
Zato je prva pomo-autotransfuzija; jedan krajnje jednostavan i
veoma delotvoran zahvat koji podrazumeva BLAGO podizanje donjih
ekstremiteta onesveenog da bi se potpomogao povratak krvi iz nogu
u sistemsku cirkulaciju i shodno tome, u glavu i mozak. Napominjemo
blago, jer podizanje nogu i do 90 stepeni moe ak da pogora stanje
jer prevelika navala krvi na srce moe kompromitovati srani rad i
iskomplikovati trenutno stanje.
Sledee kolapsno stanje koje se esto sree u sportu je

10.2.7.2. KOLAPS USLED NAPI NJ ANJ A

Sree se kod sportista koji diu prevelike terete i pri tom, usled
poetnitva ili zamora, diu nepravilno. Naime,poznato je da se
prilkom dizanja tereta treba oslobaati vazduha u pluima jer je to, u
smislu fiziolokih mehanizama, potpuno logian postupak. Naime, pri
napinjanju, sistem miia trbune prese igra znaajnu ulogu u radu, a u
ovaj sistem spada i dijafragma koja omoguava pluima da prilikom
kontrakcije lake izbaci vazduh. Ukoliko se ovo ne dogodi, sportista
rizikuje da zbog poveanog pritiska u pluima doe do prskanja
plunog tkiva (vidi pneumotoraks) ili zbog poveanja pritiska u
samom grudnom kou do kompromitovanja priticanja krvi u srce,
snienja krvnog pritiska, smanjenja saturacije krvi kiseonikom u
pluima i hipoksije mozga sa nesvesticom.

303
Poslednji vid hipoksinog kolapsa (kolaps usled smanjenja
koncetracije kiseonika u krvi koja dolazi u mozak) je

10.2.7.3. KOLAPS USLED PRODUENE APNEE.

Pod apneom podrazumevamo zadravanje disanja koje
najee sreemo kod ronjenja na dah, ree autonomnih ronilaca.
Ne tako retko, grei se u pretpostavci da se ovo stanje javlja
kod ronilaca. To je terminoloka greka jer pod roniocem
podrazumevamo onu osobu koja roni SA OPREMOM, bilo za
autonoman boravak u vodi,bilo uz odreen kontakt sa spoljanjom
sredinom (nargile). Osobe koje se bave ronjenjem na dah nazivamo
gnjurcima i kod njih je ovaj kolaps daleko ei. Moramo odmah
naglasiti da se kod poetnika u ronjenju sa autonomnom opremom
moe javiti gubitak svesti zbog straha ili neiskustva u toku ronjenja,
to nema veze sa dejstvom produene forsirane apnee. Iskusni ronioci
prilikom ronjenja vrlo esto, takoe bez potrebe, zadravaju dah da bi
koliina vazduha u boci trajala to due.
Naravno da je od svih kolapsnih stanja ovo stanje
najdramatinije jer se smatra da se 99% gubitka svesti, u i pod
vodom, zavrava davljenjem. Ukoliko se potuju pravila ronjenja pa
se roni u paru, ovakvo stanje se moe sreno zavriti blagovremenim
ukazivanjem pomoi od strane para u ronjenju. Forsirana produena
apnea moe voljom da se produi i nekoliko minuta (radovi
J.Jakopina) to izaziva, usled kumuliranja efekta hiperkapnije
(>koncentracije CO
2
u krvi) i hipoksije radnih tkiva (<parcijalnog
pritiska O
2
u krvi i miiima) do znakova odumiranja sranog miia
(to je ovaj autor veoma upeatljivo snimio na nekoliko dobrovoljaca i
samom sebi). Reanimacija kod ovih stanja se izvodi po svim pravilima
kardio-respiratorne reanimacije i ukoliko doe do povoljnog ishoda
prognoza je dobra jer se, ustvari, radi o takozvanom "suvom
davljenju", kod koga nije dolo do prodora vode i prlajvtine u disajne
puteve pa i izostanka sekundarnuh upala plua koje se, veoma esto,
letalno zavravaju. Prodor vode je onemoguen refleksnim spazmom
glotisa koji na taj nain hermetiki odvoji ulaz u disajne puteve od
usne duplje.

304
Poslednje kolapsno stanje koje smo u prethodnom tekstu ve
obradili je

10.2.7.4. KOLAPS KOD SPORTSKE BOLESTI

Za razliku od prethodnih kolapsnih stanja, u ovom kolapsu se
nalaze dva patogenetska mehanizma koja udruuju dejstvo. To su
hipoksija i hipoglikemija.
Mislimo da je o ovom stanju podrobnije bilo rei u
prethodnom poglavlju kada smo govorili o akutnim prenaprezanjima
CNS-a.
Veoma je vano naglasiti da se gore pomenuta kolapsna stanja
koja imaju uglavnom dobru prognozu moraju odmah ma licu mesta
razlikovati od akutne srane insuficijencije koja se karakterie
najee stezanjem i bolom u grudima, poremeajem ritma srca koji se
esto i ne pipa, oteanim disanjem i pomodrelu (kolapsna stanja
karakterie bledilo).
O ovom stanju smo ve govorili kod akutnih poremeaja
kardiovaskularnog sistema.
I pruanje prve pomoi kod akutne srane insuficijencije je
drugacije od one kod kolapsa. Ovde je nain pruanja pomoi
kmpleksniji, jer zahteva pomnu kontrolu rada vitalnih organa (plua,
srca i mozga) i pravovremeno reagovanje na prekid rada
reanimacionim postupcima o kojim e vie rei biti u
PRAKTIKUMU.

10.3. PRETPATOLOKA I PATOLOKA STANJA IZAZVANA
HRONINIM PRENAPREZANJEM

10.3.1. CENTRALNI NERVNI SISTEM

Nepobitna je injenica da savremeni trenani proces zahteva
izuzetno naprezanje CNS-a. Stoga, nisu retke promene u
funkcionisanju samog CNS-a pod uticajem hroninog prenaprezanja i

305
pojave poremeaja u regulisanju funkcionisanja pojedinih organa, pa
i organskih sistema. Kada se poremeti fina neuralna regulcija krvotoka
tada govorimo o

10.3.1.1. NEURO-CI RKULATORNOJ DI STONI J I

Ovo stanje je, u poslednje vreme, dosta kritikovano od strane
zapadnih autora kao poremeaj za koji je teko opredeliti jedinstven
patogenetski mehanizam. Mnogi su skloni da ga potpuno negiraju kao
entitet i zamenjuju ga bolje definisanim fiziolokim ili patolokim
stanjima. Svejedno, nama se ini da, zbog edukacije, treba navesti i
ovaj poremeaj u radu CNS-a.
Otac neurocirkulatorne distonije G.F.Lang (1947) je pod ovim
stanjem podrazumevao poremeaj tonusa CNS u regulisanju krvotoka.
Tako su nastala tri tipa distonije:

1. hipertonika (poveanje tonusa zidova krvnih sudova,
>TA)
2. hipotonina (smanjenje tonusa, <TA)
3. srana (pojava aritmija, lupanja i iganja)

U biti predloenog patogenetskog mehanizma nalazi se
poremeaj regulacije od strane centralnih partija vegetativnog nervnog
sistema, to pogaa mlae ljude i organizme u razvoju koje
karakterie neurotska komponenta linosti. Ovi sportisti se ale na
neodreene tegobe od strane srca (preskakanja, iganja) este
glavobolje, nesanicu ili estu pospanost, nervozu i lako zamaranje.
Objektivni znaci ovog stanja su registrovanje uestalih promena
tenzije od hipertonih do hipotonih vrednosti, obilno znojenje, esto
tahikardija i u miru, akrocijanoza (pomodrelost prstiju na nogamna i
rukama).
Sve ovo navodi na logian zakljuak da ovo stanje moe izazvati
ozbiljna patoloka rastrojstva kod sportista ukoliko se nastavi sa
intenzivnim trenanim procesom. Kod sranog oblika distonije veoma
esto je potrebno diferencijalno dijagnostiki razluiti stvarno
organsko oboljenje koronarnih krvnih sudova od poremeaja

306
regulacije njihovog tonusa. U svakom sluaju, bilo koji oblik neuro-
cirkulatorne distonije po dijagnostikovanju treba sa najveom
panjom leiti jer posle prve, labilne faze distonije iz koje je relativno
lako povratiti organizam u normalno stanje, sledi stabilna faza
distonije gde su se promene u disregulaciji tonusa krvnih sudova
"pretelovale" na patoloki nivo i bolest dobila ozbiljni manifestni
oblik i nepoeljan tok.

10.3.1.2. NEUROZE

Nervni sistem, izloen stresu, ima dve mogunosti: da se
prilagodi stresu (adaptacija) - ili da na stres odgovori odbrambenim
mehanizmom koji u sebi nema kompletne mehanizme adaptacije-
bekstvom u bolest. Jedan od najee korienih odbrambenih
mehanizama nervnog sistema je upravo bekstvo u bolest. Ovaj
mehanizam nije tako redak ni kod sportista i ne sme se potcenjivati.
Najlaki oblik beanja u bolest od strane nervnog sistema je neurotski
oblik reagovanja sistema na stres. Javlja se kod psiholabilnijih linosti
u procesu intenzivnog treninga i priprema za takmienje i u biti je
kombinacija odbrambenih mehanizama na preveliki broj nadraaja
(preveliki stres pri intenzivnim treninzima) i bekstva od odgovornosti
za eventualan neuspeh.

U sportskoj praksi se najee sreu sledee forme neuroza:

1. Neurastenije
2. Fobije
3. kardioneuroze

Razliiti su kliniki oblici neurastenije, ali u biti postoje dva
osnovna, dijametralno suprotna stanja. Neurastenija sa povienim
tonusom reagovanja CNS na stres i neurastenija sa snienim tonusom
reagovanja na stres.
Prvu karakterie uzbuenost, razdraljivost, svadljivost, esti
ispadi gneva, nesanica, "teki" snovi. Opta radna sposobnost se

307
smanjuje, uz pratnju drugih organskih smetnji (este dijareje,
problemi sa varenjem).
Sa druge strane, hipotonusnu neurasteniju karkterie apatija,
loe raspoloenje, pospanost danju, nesanica nou. Sportisti se ale na
straan zamor, ne ele trenirati i rasejani su. Oba stanja mogu u
odreenim sluajevima predstavljati jedno veoma esto stanje kod
sportista-PRETRENIRANOST pa emo se, zbog vanosti problema,
jo jednom vratiti na njega.
Fobije nisu tako retka pojava ni kod normalnih ljudi koji se ne
bave sportom. Najee su klaustrofobija (strah od zatvorenih prostora
kao lift na pr.), agorofobija (strah od otvorenog prostora), strah od
visine, strah od malignih bolesti (kancerofobija). Najee se sportisti
obraaju lekaru sa subjektivnim tegobama od strane srca
(kardiofobija). Ako se pri pregledu ne ustanove bilo kakve
funkcionalne, a jo manje organske promene na srcu, dijagnoza je
jasna-radi se o neurotskom reagovanju.
Kardioneuroza se moe podvesti pod srani oblik
neurocirkulatorne distonije.
Terapije svih gore navedenih stanja su kompleksne (od
davanja sedativa, vitamina, do stimulatora CNS) ili pak modifikovanja
trenanog procesa. Ono to je za nas najbitnije je da se sportisti mora
sniziti intezitet i obim treninga, promeniti stereotip zamenom treninga
rekreativnim vebanjem nekog drugog sporta u trajanju 7-10 dana
najmanje. Preporuuje se promena sredine (planina, more) i promena
higijensko dijetetskog reima kako vebanja i odmora tako i ishrane.

10.3.2. ENDOKRINA OBOLJENJA I FIZIKO VEBANJE

Oboljenja endokrinog sistema prouzrokovana bavljenjem
sportom, su bila relativno retka pojava do pojave dopinga sa
anabolicima. S druge strane, postoje endokrina oboljenja koja ne
iskljuuju mogunost bavljenja vrhunskim sportom (diabetes mellitus,
hipergonadizam, gigantizam) ak mogu biti odluujui faktor uspeha
u pojedinim sportovima.
Postoje i stanja koja ne moemo nazvati patolokim stanjima a
koja su u biti endokrini poremeaji u polnoj sferi prouzrokovani

308
negativnim efektima trenanog procesa na endokrini sistem.
Naprimer, amenorea (izostanak redovne menstruacije i po nekoliko
meseci) je tipian primer disfunkcije endokrinog sistema i sree se, po
podacima ogovadzea, u 36% sportistkinja. U isto vreme, kod
praenih sportistkinja je utvrena smanjena produkcija gonadotropina
i estrogena. S druge strane, oligoastenospermia (smanjen broj i
smanjena pokretljivost spermatozoida) se sve ee sree kod
sportista, pa se postavlja pitanje ta je pravi uzrok tome; da li
prekomerna upotreba anabolika ili hronino prenaprezanje polnih
lezda zbog rada u neregularnim uslovima (hipertermija,
dehidratacija, iscrpljenja hormonske podrke, hipoksija,
hipoglikemija).
Ipak, veina endokrinih oboljenja smanjuje fizike sposobnosti
i kontraindikacija su za bavljenje sportom. Tako Kuing-ov sindrom
(hiperprodukcija hormona kore nadbubrega) izaziva rastrojstvo nivoa
veoma bitnih minerala u krvi (Ca) i promene koje su nespojive sa
vebanjem. Izrazit pad fizikih sposobnosti prati i Adissonovu bolest
(hipofunkcija kore nadbubrega).
Umeren i dobro regulisan diabetes mellitus, nije
kontraindikacija za bavljenje sportom pa su se ak pojavljivali i
svetski i Olimpijski pobednici koji su bolovali od ove bolesti.
Po podacima Genesa (1963) oboleli od dijabeta su u toku 5
meseci vebanja popravili svoje fizike sposobnosti za 12% i smanjili
nivo insulina koji im je pre vebanja bio potreban u terapiji. Ipak
moramo naglasiti da kod diabetesa nije mali broj onih koji zagovaraju
krajnji oprez upravo zbog svojstva fizikog napora da u adaptacionom
odgovoru povea nivo adrenalina u krvi i shodno tome,
hiperglikemiju. Moe se teoretski pretpostaviti da ova hiperglikemija
u pojedinim, nedovoljno dobro regulisanim diabetesima, moe imati
patoloki efekat i pogorati osnovnu bolest.

10.3.2.1. PRENAPREZANJ A ENDOKRI NOG
SI STEMA


309
Stanja akutnog i hroninog prenaprezanja mogu i to veoma
esto izazvati poremeaj u endokrinoj sferi. Naprimer, samo stanje
pretreniranosti moemo ebraditi endokrinoloki i tada se jasno
izdiferenciraju dve kliniki veoma jasne slike (Israel, 1976):

Prva forma pretreniranosti odlikuje se stanjem
hiperfunkcije tireoidee (oblik pretreniranosti sa
simpomima Bazedovljeve bolesti)
Druga forma pretreniranosti odlikuje se smanjenjem
funkcije nadbubrega (oblik pretreniranosti sa
simptomima Adissonove bolesti).

Lako je iz ovoga zakljuiti, s obzirom na ono to smo govorili
o neurozama, kod kog tipa neuroza se javlja odreen tip endokrine
reakcije.
Kod dobro utreniranih sportista se, scintigrafijom titne lezde,
otkriva normalna ili ak smanjena brzina vezivanja radioaktivnog
joda, dok se kod prve forme pretreniranih sportista nalazi povienje
vezivanja joda za tkivo titnjae.
Homjakova je, ispitujui endokrinoloki sistem pretreniranog
sportiste, nalazila da se kod onih koji su pokazivali simptome
prenaprezanja sranog miia u krvi nalazi poveana koncetracija
vezanog joda za belanevine a smanjenje nivoa kateholamina.
Endokrinom smru moemo nazvati smrt usled prenaprezanja sri
nadbubrene lezde i iscrpljenja adrenalina (kod spasenih od snenih
zatrpavanja posle nekoliko dana provedenih pod lavinom). Opisane su
i akutne endokrine smrti na terenu, kod kojih je obdukcijom
ustanovljeno krvarenje u nadbubrenoj lezdi o emu smo govorili
kod akutnih prenaprezanja endokrinog sistema.

10.3.3. PRETRENIRANOST

Iz svega do sada reenog moe se pouzdano zakljuiti da se o
pretreniranosti mora raspravljati veoma globalno jer se sam poremeaj
kompleksno ispoljava disfunkcijom vie organskih sistema sa
predominacijom simptoma nervnog i edokrinog podruja.

310
U osnovi, etioloki inilac koji izaziva pretreniranost je
hronino prenaprezanje celog organizma loe ili preambiciozno
programiranim trenanim procesom koje izaziva poremeaj u radu
najbitnijeg ovekovog sistema, nervnog sistema. Poremeaj u radu
nervnog sistema dovodi do poremeaja u radu podreenih sistema od
kojih je endokrini na prvom mestu o emu smo ve govorili.
Kod pretreniranosti moemo izdvojiti tri dosta dobro
izdiferencirana stadijuma:

1. stadijum u kome se sportista ne ali ni na kakve tegobe.
Jednostavno, pojavljuju se povremene nesanice ili povrno spavanje
sa estim buenjima posle kojih je sportista nedovoljno odmoren od
prethodnih napora. Kod mlaih uzrasta moe se primetiti smanjenje
tempa rastenja i pojava slabijih rezultata. Mogua je i promena tipa
tenzivne reakcije, od doskoranje normotenzivne prelazak u
hipotenzivnu ili hipertenzivnu reakciju. Gubitak apetita koga prati
smanjenje TM su najuoljiviji simptomi ovog stadijuma
pretreniranosti i svaki trener, a i sportista, su duni da ih prate.
2. stadijum koji karakterie veliki broj albi od strane sportiste
i objektivno smanjenje fizikih sposobnosti. Mogu se pojaviti dve
varijante reagovanja u zavisnosti koji se tip reakcije (vidi endokrini
status) manifestuje. Od apatije do razdraljivosti, smanjenja apetita i
gubitka teine (veoma pogodno za praenje u toku trenanog procesa),
do neodreenih rakcija od strane srca (vidi neurocirkulatornu
distoniju) i promena na EKG-u. Fizike sposobnosti se smanjuju
(snaga miia, brzina, izdrljivost, a naroito koordinacija pokreta).
Ovo predstavlja izraziti kritini momenat za povreivanje sportiste i to
se najee i deava. Ne moemo pouzdano tvrditi, ali uopte nije
daleko od logike da se sa povredom moe prekinuti zloslutni lanac
pretreniranosti i da je povreda "dirigovana" od strane CNS (naruena).
Naravno, ova spekulacija nije nauno dokazana, ali nam se ini
loginom. Uglavnom,veliki broj stanja pretreniranosti se zavri
povreivanjem koje iziskuje prekid aktivnosti i oporavak to je i inae
neophodno radi spreavanja ulaska u
3. stadijum koji karakterie razvoj neurasteninih reakcija
hiper ili hipotoninog karaktera i izrazito smanjenje fizikih

311
sposobnosti sportiste. Israel ovde pravi dva oblika:Bazedov oblik
pretreniranosti (hiperfunkcija titne zlezde) i Adissonov tip
pretreniranosti (hipofunkcija nadbubrega). Vegetativni nervni sistem
je bez dobre kontrole od strane CNS i predominira simpatikus. Teinu
stanja najbolje moemo videti iz terapije i mera koje moraju preduzeti
lekar i trener zajedno.
Kod pretreniranosti prvog stadijuma, dovoljno je zabraniti
takmienja i izmeniti reim treninga 2-4 nedelje sa umanjenjem obima
i intenziteta. Osnovnu panju posvetiti opte fizikoj pripremi sa
umerenim optereenjima.
Kod pretreniranosti u drugom stadijumu trening se prekida 1-2
nedelje i zamenjuje aktivnim odmorom. Nakon ovoga, 1-2 meseca
traje uvoenje u trenani postupak i podizanje nivoa opte fizike
pripremljenosti uz zabranu nastupa na takmienjima.
Kod pretreniranosti poslednjeg, treeg stadijuma, potrebno je
kliniko leenje najmanje dve nedelje, zatim sledi aktivni odmor 2-4
nedelje posle kojeg, u periodu od 2-3 meseca, se sportista postepeno
uvodi u trening. Vitaminizacija i promena higijensko dijetetskog
reima je neophodna. Potrebno je davati pored vitamina C i velike
koliine vitamina B kompleksa i E vitamin.
U leenju pretreniranosti, a jo ee u prevenciji njenog
nastajanja, veoma esto se upotrebljavaju nedozvoljena sredstva-
najee anabolici. I dok bi upotreba anabolika u leenju
pretreniranosti mogla da proe etiku barijeru, pod uslovom da se
leenje prijavi i za vreme leenja i najmanje 6 meseci nakon toga
zabrani uee na takmienjima, preventivno uzimanje anabolika
nema etikog opravdanja a i medicinski razlozi mogu seriozno biti
prodiskutovani.
Posledice kod pretreniranosti prvog stadijuma ne postoje, dok
kod drugog a naroito treeg stadijuma, definitivno se smanjuju
sportski rezultati i fizike sposobnosti sportista.


312

11. OSNOVI SPORTSKE TRAUME

11.1. PODELA SPORTSKE TRAUME PO LOKALIZACIJI,
UESTALOSTI, TEINI I UZROCIMA POVREIVANJA

Budui da se osnovni pojmovi iz opte traumatologije nalaze u
PRAKTIKUMU u naem izlaganju emo se zadrati na osnovnim
momentima sportske traumatologije kao to su:

uzroci i uestalost povreivanja,
klasifikacije sportskih povreda,
regionalna sportska trauma
specifinost povreivanja po sportovima,
opti simptomi sportske traume i
osnovni principi prve pomoi i rehabilitacije.

Za one koji su posebno zainteresovani za ovu problematiku
toplo preporuujemo dve izvanredne publikacije iz ove oblasti,
"Sportska traumatologija" od C.Rakia i "Sportske povrede" od V.
Smodlake.
Naravno, odmah na poetku moramo naglasiti da su u sportsku
traumu uvrena dva potpuno razliita entiteta:

sportska povreda
sportsko oteenje

i mi emo ih, koliko to bude mogue, posebno razmatrati.

313
Definiciju portske povrede preuzimamo od doajena sportske
medicine kod nas V.Smodlake koja glasi - "Sve povrede koje se
deavaju tokom vebanja, treninga i takmienja u sportu, fizikom
vebanju ili rekreaciji nazivamo sportskim povredama". Za razliku od
ove definicije, sportska oteenja bi definisali kao one patoloke
promene nastale usled dejstva akutnog ili hroninog prenaprezanja
lokomotornog aparata u toku bavljenja sportskim aktivnostima.
Sportskih povreda, a naroito sportskih oteenja, ima sve
vie. Prema podacima Franka 3.5-10% povreda tretiranih u bolnicama
su sportske povrede. Iako su statistike od autora do autora razliite,
zdrav razum namee polaznu hipotezu da je povreda i ozleda sve vie
zato to su obim i intezitet treninga sve vei, brzina kontrakcije, snaga
i ukupna brzina kretanja takoe i po pravilu na granici zone
maksimalne adaptacije, pa je naravno, i incidencija povreivanja i
oteenja u "eksplozivnoj fazi". U prilog ove hipoteze govore i
rezultati nae studije kojom smo pratili uestalost i teinu povreivnja
u zimskim sportovima u zavisnosti od sportskog majstorstva. Nae
istraivanje otkriva da se teina povreivanja moe pozitivno vezati sa
stepenom masjstorstva, dok se uestalost povreivanja smanjuje.
Rezultati ove studije prikazani su na grafikonu 21. Meutim, sportske
povrede moemo podeliti i po specifinosti pa tako dobijamo podelu
(M.Stojanovi):

obine povrede (svojstvene svim nainima povreivanja a
ne sama fizikoj aktivnosti)
sportske (svojstvene samo sportskim aktivnostima poput
teniskog lakta)
sportska oteenja rezervisana za mehanizme
prenaprezanja u toku fizikog vebanja

SKIJAKE POVREDE STUDENATA FFK-a
U ZAVISNOSTI OD STEPENA OBUENOSTI


314
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
pocet. srednji napredni
neznatne
lake
sred.te{ .
te{ ke

Grafikon 21

TA se najee povreuje?
Analiza povreda na Olimpijadi u Minhenu pokazuje sledee:

Najvie se povreuju:

miii
tetive, i na kraju
zglobovi i
kosti.

Od najeih obolenja, dolaze oboljenja i infekcije usta i grla
(respiratorni sistem), pa onda oboljenja digestivnog trakta.
Analiza povreivanja prema polu pokazuje da se ene srazmerno
vie povreuju od mukaraca (i po broju povreda i po teini
(Medved)).
Najpogodnija klasifikacija sportskih povreda je po nama ona po
dijagnozi:


315
1. Rane (vulnera)
2. Kontuzije (contusio)
3. Potresi (commotio)
4. Ozlede miia (tri stepena - vidi praktikum)
5. Izvinua (distorsio)
6. Iaenja (luxacio)
7. prelomi (frakture)
8. Ostalo

Po Smodlaki, uzroke povreivanja treba traiti u sledeih pet
kategorija
Usled poetnitva
1. Usled loe i nedovoljne opreme
2. Klimatski i terenski uslovi
3. Usled zamora i slabe kondicije
4. Usled ravih sudija i nastavnika

Podela sportskih povreda po teini po Vahmutu i Volku sa naim
podacima u %.

Vahmut i Volk FFK*
Neznatne povrede 11. 5 17. 7
Lake povrede 63. 5 19. 5
Srednje te. povrede 2. 0 53. 65
Teke povrede 3. 0 9. 7
Tabela 21
Oigledna je razlika u teini povreivanja (na tetu studenata
FFK) koji su, i pored daleko povoljnije situacije u pogledu opreme,
daleko nadmaili podatke Mahmuta i Volka.
I na posletku, prema lokalizaciji povrede dajemo uporednu
tabelu Vahmuta i Volka i naih podataka u smuanju:

Vahmut FFK*

316
glava 6. 1% 8. 9
trup 10. 9 7. 1
ruke 23. 1 16. 2
noge 59. 9 67. 8
Tabela 22
*Podaci uzeti iz radova Ugarkovia i sar.

Mora se na kraju ovog uvodnog izlaganja naglasiti da pod
sportskim povredama u uem smislu smatramo one povrede koje se
tipino javljaju u odreenim sportovima (rvako uho, bokserski nos,
skakako koleno, teniski lakat, plivako rame, fudbalsko stopalo itd).
O ovim povredama emo govoriti kada bude govora o specifinoj
sporskoj traumi.

11.2. SPORTSKA TRAUMA PO LOKALIZACIJI

11.2.1. POVREDE GLAVE

Povrede glave u sportu nisu tako este (vidi prethodno
poglavlje) ali su,ukoliko je dolo do povreivanja modanih struktura,
veoma teke i opasne po ivot. Povrede mekih tkiva glave,
koe,delova lica poglavine i uiju su, u biti, najee povrede glave.
Istakli bi smo, za nae potrebe, tipino sportske povrede:

povrede nosa-bokserski nos
povrede uha-rvako uho
barotrauma uha
povrede arkade
povrede oka
povrede kostiju lica (donja vilica, kosti lica i zuba)

BOKSERSKI NOS nastaje estim i ponavljanim udarcima u
predeo nosa to anatomski izmeni grau nosa (poremeaj kako

317
hrskaviavog tako i kotanog dela arhitekture nosa). Anatomska
poremeenost strukture nosa dovodi do poremeaja same funkcije
nosa (usled pojave opstrukcije nosnih kanala) i onemoguivanja
kvalitetne ventilacije. Ovo,u sluajevima kada se u toku same borbe
udrui sa pojavom edema usled izliva krvi izmeu rskavice i
perihondrijuma,moe znaajno da onemogui disanje pa, usled
smanjene propusne moi otvora za vazduh na gumenim zatitnicima,
bokser veoma brzo dolazi u situaciju da zatitnik ispljune i na taj nain
stvori preduslov za povreivanje usne duplje i zuba (prelom vilice ili
zuba). Veoma esto,usled prisustva devijacije nosne pregrade, i
delimine ili potpune opstrukcije jedne nosne upljine, sinus sa te
strane reaguje zapaljenjem. Nije tano poznat patogenetski
mehanizam nastanka ovih"sekundarnih sinusitisa" ali se pretpostavlja
da se,zbog gubljenja kontakta sinusa sa spoljanjom sredinom i
prestanka njihove ventilacije,stvaraju pogodni uslovi za nastajanje
infektivnog arita. Ove sekundarne sinusitise je veoma kompleksno
leiti i najee i nemogue bez prethodnog operativnog odstranjenja
devijacije. Borba protiv ovog stanja je preventivno hirurko leenje
koje podrazumeva odstranjivanje hrskaviavog dela nosa to dovodi
do pojave tipinog izgleda -bokserskog nosa sa jedne strane, a sa
druge, onemoguuje pojavu obilnijeg krvarenja i izliva u toku borbe.
Po prestanku bavljenja boksom, plastini hirurzi mogu kvalitetno
reiti estetiku i povratiti normalan izgled nosu.
Za razliku od nosa, gde je uzrok povreivanja udarac ili
ponovljeni udarci,kod RVAKOG UHA uzrok su ponovljeni pritisci
i jaka trenja koje una koljka u pojedinim rvakim zahvatima trpi.
Najpre se pojavi otok une koljke usled izliva krvi u prostor izmeu
koe i hrskavice koji je sklon prskanju , sem ukoliko se
blagovremeno, pod sterilnim uzusima, ne odstrani punkcijom. Ukoliko
doe do spontanog prskanja, stvaraju se uslovi za unoenje infekcije u
povredu to moe dovesti do gnojenja hrskavice i shodno tome,
njenog skvravanja. Ovo skvravanje daje tipian bizaran izgled
rvakom uhu. Pored infekcije, ponovljene povrede i pored
blagovremene punkcije mogu otetiti vrlo osetljivo tkivo rskavice i
dovesti do njene delimine resorpcije (svaka povreda tkiva ima i fazu
u kojoj se, u cilju ozdravljenja vri resorpcija izliva i koju nazivamo

318
resorptivna faza) to direktno menja arhitekturu une koljke dajui
joj ponekad i bizaran izgled. I ovde je, po zavretku karijere, potrebno
uraditi plastiku une kolje i to , kao i kod nosa, ne samo iz estetskih
razloga ,ve i zbog povratka funkcije une koljke.
Pored navedenih tipinih povreda u borilakim sportovima
kojih, zbog velike popularnosti ovih sportova ima veliki broj, ovde
emo opisati i jednu tipinu povredu srednjeg uha koja se, do pojave
zatitne opreme, dosta esto javljala u vaterpolu i plivanju, a sada je
rezervisana prvenstveno za podvodne sportove. Re je o
BAROTRAUMI uha. Ova povreda nastaje u sluajevima kada ne
doe do blagovremenog izjednaavanja pritiska u upljini srednjeg
uha pri zaronjavanju, pa dolazi do prskanja bubne opne, krvarenja i
ulaska hladne vode u upljinu srednjeg uha. Usled kontakta labirinta
sa hladnom vodom, dolazi do poremeaja ravnotee, muke i gubitka
orijentacije u prostoru to za ronioca moe biti pogubno. Nije redak ni
gubitak svesti a naalost , smatra se da je 99% gubitka svesti u vodi
fatalno. Uzrok lei u edemu Eustahijeve tube koji moe nastati usled
infekcije drela ili ostalih mekih tkiva usta ukljuujui naravno i
sinuse. Ovaj edem onemoguuje kvalitetnu komunikaciju srednjeg uha
sa usnom dupljom to, pri poveanju pritiska u spoljanjoj sredini ,
dovodi do uvijanja bubne opne ka unutra, u upljinu srednjeg uha i
do njenog prskanja. Pojavom kapica sa titnicima za ui (koji
imaju rupice za neometan prolazak vazduha i vode ) rupture bubne
opne u vaterpolu su svedene na neznatan broj. Kapica titi bubnu opnu
od "vodenog udara" koji bi, kod snanog udarca akom po uhu
mogao da izazove prskanje bubne opne. S druge strane, odreen broj
plivaa koristi specijalne epove za ui ( kod hroninih upalnih
procesa na unom kanalu usled stalne iritacije sluzokoe uha sa
hlorisanom vodom). Obzirom da se i vaterpolisti i plivai najee
nalaze u vodama koje su hiperhlorisane i preko dozvoljenih normi,
ova pojava hroninog upalnog procesa nije retka. Da sportista ne bi
prekidao trening, prinuen je da nosi zatitne tampone. Njihova
upotreba krije opasnost od povreivanja bubne opne, ali ovog puta u
obrnutom smeru. Naime, kod skokova u vodu ili starta u plivanju,
povean pritisak se sada iz usne duplje (Tampon spreava pojavu
poveanog pritiska preko unog kanala) , iri ka unutranjem uhu, i

319
budui da u takvim uslovima dolazi do ispupenja bubne opne ka
spolja, neretko se mogu desiti i rupture to u literaturi (S. Goovi)
sreemo pod nazivom "obrnuto uho" .

11.2.2. OTVORENE POVREDE

11.2.2.1. GLAVE

Otvorene povrede mekih tkiva glave imaju jednu specifinost,
mnogo i dugo krvare ukoliko se ne prui blagovremeno kvalitetna
prva pomo. Ona se sastoji u tamponadi, kompresivnom zavoju i
transportu kod lekara koji hirurki mora da zbrine ranu. este su
povrede kosmatog dela glave (usled sudara u kontaktnim sportovima
i sportskim igrama) i povrede lica od kojih bi naglasili povredu
arkade.
U poslednje vreme, u boksu koji je bio generator ove povrede,
preduzete su preventivne mere pa se u amaterskom boksu moraju
koristiti zatitne kacige sa mekim obodima koji sudare glava ublauju
i tite arkade od povreivanja.

11.2.2.2. POVREDE MOZGA

Najtee povrede glave su povrede koje usled jake mehanike
sile mogu izazvati povratna ili nepovratna oteenja mozga. Povrede
mogu biti otvorene, kada je kotana struktura lobanje prekinuta, i
zatvorene. U zavisnosti od snage mehanike sile i stepena oteenja
modanih struktura kao i evolucije povrede razlikujemo nekoliko
klinikih sindroma :

Potres mozga (Commotio cerebri)
Kontuzija mozga (Contusio cerebri)
Kompresija mozga (Compresio cerebri)
Edem mozga


320
Poto sve povrede mozga prati i krai ili dui, plii ili dublji
poremeaj svesti moramo ih ovde navesti i opisati. Poremeaje svesti
klasifikujemo kao:

a) Konfuzno stanje. Najlaki stepen poremeaja svesti. Povreeni je
aktivan, budan, pokretan, sa njim je mogue uspostaviti verbalan
kontakt. Meutim, postoji poremeaj orijentacije prema vremenu,
miljenje i shvatanje je usporeno i oteano. Postoji nekritinost u
smislu svojih trenutnih sposobnosti. Ovo stanje se pojavljuje i kod
"sportske bolesti" usled akutne hipoksije i hipoglikemije mozga.

b) Somnolencija (pospanost) Sama re govori o oteanom
uspostavljanju kontakta sa povreenim koji je ipak mogu. Povreeni
lei ili sedi, postoji poremeaj orijentacije prema vremenu i prostoru,
esto postoji psihomotorni nemir, javlja se amnezija u vremenu pre i
posle povrede.
c) Sopor. (duboka pospanost). U ovom stanju se veoma teko moe
uspostaviti verbalni kontakt i to na kratko vreme. Postoji
dezorijentisanost prema vremenu,prostoru i linostima. Postoji totalna
amnezija (nieg se ne sea). Kontrola sfinktera ne postoji.

d) Subkoma. Karakterie je nepokretnost povreenog sa kojim je
verbalni konrtakt nemogu. Postoji reakcija na grube drai. Nema
kontrole sfinktera, puls je najee usporen. Odran je refleks zenice.
e) Koma. Najtei oblik poremeaja svesti koje karakteriu sledei
simptomi:
potpuna nepokretnost povreenog
verbalni kontakt nemogu
nema reakcije na bolne nadraaje
refleksi zenice su, kao i ostali refleksi, ugaeni

11.2.3. POTRES MOZGA

Posle povrede mekih tkiva potres mozga je najea povreda
glave. Praen je gubitkom svesti (osnovni simptom) koji traje jedan do

321
dva minuta, glavoboljom,mukom i povraanjem, amnezijom za
dogaaje neposredno pre i posle povreivanja. Povreeni ne zna da
opie kako se povredio.
U zavisnosti od trajanja amnezije potrese delimo na etri
stepena (V. Smodlaka) :

1. stepen-lak potres (amnezija do jednog sata)
1. " -umeren potres (amnezija od 1-24h)
2. " -jak potres (amnezja od 1-7 dana)
3. " -vrlo jak potres (amnezija vie od 7 dana)

Prva pomo kod potresa mozga je kontrolisanje respiracije i
spreavanje da u toku trajanja nesvesnog stanja doe do zapadanja
jezika i guenja. Obavezan je transport u "koma poloaju" u kome
povreeni lei na boku sa podmetnutim jastukom pod glavom tako da
ne moe doi do guenja zbog zapadanja jezika ili povraanja.
Potresi mozga su najei u boksu (nokaut) i ostalim
borilakim sportovima gde je dozvoljen udarac u glavu. Kod potresa
mozga nema morfolokih promena na tkivu mozga ali svaki udarac u
glavu nosi sa sobom vee ili manje poremeaje u funkcionisanju. I
pored toga, posle prvog nokauta u boksu, prema pravilima AIBA,
zabranjeno je treniranje i nastup mesec dana, posle drugog tri, a posle
treeg i godinu dana. Miljenja smo da je ovo jedini put da se sprei
teko OTEENJE mozga o kome emo govoriti u nastavku-
BOKSERSKE ENCEFALOPATIJE. Sva ostala stanja poremeaja
svesti, kao i tei stepeni povreivanja mozga, sem sa pozicije
pruanja prve pomoi i transporta koji su isti za sve zatvorene povrede
mozga, nisu predmet naeg prouavanja.

11.2.4. ENCEPHALOPATHIA TRAUMATICA

Jedno od dosta estih sportskih oteenja boksera (oko 5% svih
boksera ) je i ovo podmuklo i opasno oteenje mozga, zbog kojeg
je, u vie navrata, (a naroito zbog sve eih smrtnih sluajeva na
ringu) pokretan postupak brisanja boksa sa liste sportova i njegove
zabrane u smislu takmienja. Javlja se kod boksera prosene tehnike

322
koji su u toku svoje karijere primili vie udaraca u glavu. Nemci su
uveli specijalan naziv koji se i danas esto upotrebljava (staklena
brada) za one boksere koji, na lagane udarce, pokazuju prve
simptome poremeaja pokretljivosti, tromost i sklonost nokautu.
Bokserska encefalopatija je dosta dobro proueno sportsko oteenje
mozga nastalo akumulacijom mikrotrauma mozga usled ponavljanog
mehanikog dejstva na njegove strukture i danas se opisuju tri
stadijuma prema La Cavi (iz Medveda)

- Prvi stadijum ili poetna faza je faza u kojoj sportista nita ne
primeuje i moe se dijagnostikovati tek naknadnom analizom. U
anamnezi se dolazi do nekog tekog mea sa mnogo izmenjenih i
primljenih udaraca ili nokdauna. Eventualno,u ovoj fazi jedino
iskusni trener moe primetiti gubitak do tada fine tehnike,pad
koordinacije i interesovanja za trening i este promene raspoloenja.
Pojavljuje se sklonost ka socijalnim ekscesima (tue u kafanama,
poremeaj odnosa u porodici, promena odnosa prema treneru) i
naputanje dotadanjeg sportskog ivota. Uspenost u sportu jo uvek
ne mora biti ugroena. Javljuju se povremene glavobolje,ponekad
praene povraanjem. Euforinost i nedostatak autokritinosti dovode
boksera u teke situacije jer prihvata borbe i sa objektivno jaim i
spremnijim protivnikom to moe biti uzrok novog povreivanja i
napredovanja bolesti.
Prelaz u drugi stadijum je postepen, ponekad i neprimetan.

- Drugi stadijum se karakterie daljim opadanjem sportskog
umea, gubitkom do tada dobrih refleksa, slabim podnoenjem
udaraca (staklena brada). U ovom stadijumu bokseri obino, posle
nekoliko neuspeha i tekih nokauta napuste boks, mada je tada esto
ve kasno jer nastupa

-Trei stadijum koji se karakterie jakom i uestalom
glavoboljom, nagluvou i estim vrtoglavicama. Socijalni status
prati sve tee stanje boksera. Oni su obino naputeni od strane
porodice zbog svoje asocijalnosti, u drutvu se ponaaju
nepredvidljivo. Posebno ih karakterie refleksno ponovljanje

323
udaraca iz boksa koji podseaju na oponaanje borbe sa zamiljenim
protivnikom. Psihiki i intelektualni status su takoe poremeeni,
oteano je miljenje i shvatanje.

Jedina pomo u ovakvim stanjima je zabrana boksa (ukoliko
se nije reagovalo u drugom stadijumu) i redovna zdravstvena
kontrola.


324

11.3. P O V R E D E T R U P A

11.3.1. POVREDE GRUDNOG KOA

Grudni ko sportiste je veoma izloen traumi naroito u
sportovima gde se koriste sredstva za kretanje i u kontaktnim
sportovima. Znaaj organa koje grudni ko titi,ove povrede dovodi u
red tekih povreda koje su esto opasne po ivot i od spretnosti osobe
koja ukazuje prvu pomo moe zavisiti i ishod ovakve traume.
Povrede mogu u odnosu na kontinuitet zida grudnog koa biti
:

otvorene
zatvorene

Otvorene povrede grudnog koa su neto ree (ubod sabljom u
maevanju ili pod dejstvom izrazito jakog tupog udara i nastanka
viestrukih preloma grudne kosti i rebara kod sudara u automobilskim
trkama). Ove povrede su izuzetno teke. Praene su manjim ili veim
oteenjem parenhima plua i srca i esto se zavravaju letalno ( bilo
neposredno ili u toku prvih 24 asa po povreivanju) zbog
komplikacija koje ugroavaju vitalne funkcije organizma. Za razliku
od otvorenih,zatvorene povrede su daleko ee i veoma opasne jer
imaju po pravilu dramatinu kliniku sliku i zahtevaju veoma brzu i
strunu hirurku pomo.
Najea patoloka stanja koja sreemo kod zatvorenih
povreda grudnog koa, kad je re o mekim tkivima i organima su:

a) pneumotoraks
b) hematotoraks
c) kontuzija srca
d) ruptura dijafragme
e) ruptura aorte


325
Od povreda vrstih tkiva kod povrede grudnog koa
razlikujemo:

prelom rebara
prelom grudne kosti
povrede kimenih prljenova

PNEUMOTHORAX nastaje uspostavljanjem privremene ili
stalne komunikacije izmeu pleuralne upljine i spoljanje sredine. U
prvom sluaju govorimo o zatvorenom, a u drugom sluaju o
otvorenom pneumotoraksu. Klasini simptom ovakve povrede je
dispnea (oteano disanje) koja pokazuje tendenciju pogoravanja sa
odmicanjem vremena i vodi ka respiratornoj insuficijenciji. Najbitnije
u prvoj pomoi je otvoreni pneumotoraks pretvoriti u zatvoreni
(previjanjem) i u sedeem poloaju transportovati povreenog u
hirurku ustanovu gde e se izvriti dalje zbrinjavanje.

HAEMATOTHORAX je stanje nakupljanja krvi u pleuralnoj
upljini zbog povrede plunog tkiva, meurebarnih krvnih sudova, ili
velikih krvnih sudova u grudima. Klinika slika je veoma dramatina,
sa izraenom dispneom i nastupanjem cirkulatornog (hemoraginog)
oka zbog iskrvavljenja. Potrebna je urgentna hirurka intervencija, sa
drenaom i eventualnom intervencijom na povreenim krvnim
sudovima. Od brzine ukazivanja hirurke pomoi zavisi prognoza i
oporavak.

11.3.1.1. KONTUZI J A SRCA

Moe nastati pri svakom jaem udarcu u sternum koji prenese
sile kompresije ka kimenom stubu i stoga treba biti veoma oprezan
jer se, ovakve povrede provuku neopaeno, a sportista se u duem
vremenskom periodu ali na nepravilan rad srca za koji naoko ne
moemo otkriti uzrok. Ponekad se dijagnoza moe postaviti samo
putem "bioloke slike povrede" u krvi , otkrivanjem visokih vrednosti

326
sranih enzima. ee, kompresija srca daje trenutne simptome koji
mogu varirati od sluaja do sluaja i po teini biti lakeg stepena kada
se samo registruje prolazni poremeaj ritma do tekog stepena kada
imamo maligne aritmije koje prete da izazovu akutno poputanje
sranog miia (akutnu kardijalnu insuficijenciju) pa i srani zastoj
(cardiac arrest). Prva pomo se satoji u praenju klinikih znakova
kontuzije srca i trenutnom reagovanju ukoliko se ustanovi srana
insuficijencija ili srani zastoj. Ovi sluajevi nisu tako retki u
sportskoj praksi, najei su u kontaktnim sportovima (boks, karate)
a nedavno je opisan i sluaj na fudbalskom terenu .

RUPTURA DIJAFRAGME kao retka povreda, u poetku
protie nedramatino. Meutim, postepenim ubacivanjem trbunih
organa u grudni ko, dolazi do kompromitovanja funkcije plua i
sranog rada, ee do plune insuficijencije, to predstavlja
dramatino stanje i zahteva urgentnu hiruruku pomo. Ove
povrede nastaju najee u saobraajnom traumatizmu i mogu se
ponekad sresti kod dizaa tegova. Upotreba pojasa je gotovo ovu
povredu izbrisala sa spiska povreda. ee, dijafragma puca iznad
eludca (leva polovina) jer se smatra da jetra svojom konzistentnou
spreava prenos mehanike sile udarca u predelu abdomena dok
eludac, kao cevast organ , to nije u stanju da uini.

RUPTURA AORTE je povreda koja se najee sree u
saobraajnom traumatizmu,udarom grudnog koa o volan i prenoenja
sile udara na unutranje organe i aortu. ee puca aorta na kojoj
postoje sklerotine promene ali, u zavisnosti od siline udarca, mogua
su pucanja i potpuno intaktne aorte bez vidljivih degenerativnih
promena u njenom zidu. Klinika slika je izuzetno dramatina, sa
znacima kompresije srca i cirkulatornog oka i potrebna je neodlona
hirurka intervencija.
FRAKTURA REBARA predstavlja zatvorenu povredu
grudnog koa koja se, veoma esto, i ne vidi na RTG snimku, pa se
dijagnoza postavlja klinikim nalazom. Prelom rebara moe otetiti
interkostalne krvne sudove, pleuru i pluno tkivo pa se klinika slika
komplikuje pneumotoraksom ili hematotoraksom. Kod obinog

327
preloma rebara, bol treba okupirati nekom od interkostalnih blokada
ili lokalnim anestetikom. Za dve do tri nedelje dolazi do potpunog
oporavka. Kod povrede unutranjih organa, prvo se saniraju simptomi
pneumo i hematotoraksa pa tek onda pristupa reavanju problema
preloma rebara. Klasine imobilizacije specijalnim zavojnim
tehnikama (cingulum i sl. ) su naputene.

11.3.2. POVREDE ABDOMENA

Poput povreda grudnog koa i povrede abdomena najee
nastaju dejstvom tupe mehanike sile u sportovima gde se koriste
sredstva za kretanje (usled sudara) ili u kontaktnim sportovima gde je
mogue plasirati udarac u trbuh bilo rukom ili nogom. Penetrantne
povrede abdomena su retke u sportu (maevanje, skijanje).

Povrede abdomena moemo podeliti na:

povrede zida abdomena
povrede organa abdomena

a) POVREDE ZI DA ABDOMENA

Od povreda zida abdomena izdvojili bi smo KONTUZIJU
REKTUSA ABDOMINISA praenu izlivom krvi u miinu opnu.
Ova povreda moe nastati i indirektnom silom (enormno naprezanje
trbune prese). Hematom (vidljiv) je u 90% lokalizovan u blizini
pupka, ee ispod i sa desne strane. Budui da u ovoj lokalizaciji
nepostoji zadnji zid vagine rektusa, to usled izlivanja krvi, dolazi do
nadraaja peritoneuma, to izaziva jak bol u trbuhu, parezu creva sa
mukom i povraanjem. U poreenju sa, ponekad i zanemarljivom
klinikom slikom, u trenutku povreivanja, docnije se razvija burna
klinika slika koja, u pojedinim sluajevima, zahteva hirurku
sanaciju. Ipak, po pravilu, povreda se spontano sanira nakon 3-4
nedelje.


328
b) POVREDE ORGANA ABDOMI NALNE DUPLJ E

Povreda bilo kog organa trbune duplje dovodi ili do oka ili do
peritonitisa, a ponekad i do kombinacije ovih dramatinih stanja.

c) POVREDE J ETRE

Fiksiranost jetre i njena veliina su osnovi uzroci njenog
estog povreivanja. Najee strada u saobraajnim sudarima i pri
padovima. Kao i svi inkapsulirani organi, ruptura moe biti:

ruptura i kapsule i parenhima
ruptura sa ouvanom kapsulom

Kod kompletne rupture i kapsule i parenhima, klinika slika
veoma brzo ide ka razvoju hemoraginog oka, dok kod ouvane
kapsule imamo tipino "krvarenje u dva vremena". Nakon izvesnog
"mirnog perioda",u kome se polako nakuplja krv ispod kapsule i
postepeno zatee njen zid, uz prividno dosta dobro subjektivno stanje
povreenog, dolazi do prskanja i dramatinog razvoja tekog
hemoraginog oka zbog velikog i naglog krvarenja. Stoga sve
kontuzije abdomena moraju biti hospitalizovane i pod stalnom
lekarskom kontrolom prvih 72 h da bi se ovakva iznenaenja izbegla.

d) POVREDE SLEZI NE

Ova povreda je neto ea od povrede jetre i naroito se sree
u borilakim sportovima (karate, boks). Pri tom postoji i laka
povreda slezine u vidu njene kontuzije. Kod 20% povrede slezine
postoji i prelom rebara. Zato je poeljno sve povrede donjih rebara
obavezno hospitalizovati. Karakteristino za ovaj organ je da se
ponovna ruptura (ruptura u dva vremena) moe pojaviti i nakon 30
dana od povrede (kada popusti privremena tamponada od strane
izliva-hematoma). Znaci rupture slezine su ponekad minimalni,retko
dramatini, sa postepenim progrediranjem ka hemoraginom oku
usled iskrvavljenja. Bol u trbuhu je lokalizovan na levi hipohondrijum

329
i estim irenjem u levo rame odaje nadraenost nervusa frenicusa
koji inervie miie dijafragme. Nadraenost nerva nastaje usled
pritiska oteene slezine na dijafragmu, usled ega se ona istee i
iritira nerv. Budui da se nervus frenicus izdvaja iz svog kimenog
pleksusa jo u vratnom delu kimenog stuba, dolazi do irenja bola
ak u rame nadraene strane i moe predstavljati diferencijalno
dijagnostiki problem (povreda ramena napr. ).

11.4. POVREDE UROGENITALNIH ORGANA U SPORTU

11.4.1. POVREDE BUBREGA

Kao uzroke povreivanja bubrega u sportu naveli bi smo
padove sa visine na vrstu podlogu i udarac u predeo bubrega
(zabranjen u svim borilakim sportovima). Od svih urogenitalnih
povreda,na povrede bubrega otpada 20%. Povreda bubrega se moe
dogoditi i i pri jakoj i nagloj kontrakciji trbunih miia. Najei
mehanizam je pritisak poslednjih rebara po bubrezima pri jakom
udaru spreda,to bubrege prignjei o kimeni stub i izazove njihovo
prskanje. Najvulnerabilniji sportovi su boks, hokej,karate, i sportske
igre. Simptomi su, pored jakog hemoraginog oka, jaki bolovi u
predelu povreenog organa, hematurija (pojava krvi u mokrai).
Leenje, zavisno od teine oteenosti bubrega, moe biti i
konzervativno i operativno.

11.4.2. POVREDE MOKRANE BEIKE

Nastaju tupim udarom u predeo stomaka iznad pubinih kostiju i
mogu biti zatvorene i otvorene, udruene sa prelomom karlinih
kostiju ili samostalne. Ukoliko je beika poluprazna ,ruptura
predstavlja posledicu preloma karlinih kostiju (kostiju pubisa), pa se
rascepi beike javljaju na njenoj prednjoj strani. Sasvim drugaiji je
sluaj kod prskanja pune beike koja zbog prenoenja sile udara kroz
mokrau na zadnji zid, izaziva njegovo prskanje i izlivanje mokrae u
peritonealnu upljinu, to izaziva njegovo zapaljenje (urinarni

330
peritonitis) .
Simptomi povrede mokrane beike su ok, bol i osetljivost na
pritisak u povreenom regionu, miini gr trbune muskulature
(defans) , meteorizam, zastoj stolice i vetrova. Leenje je uvek
operativno.

11.4.3. POVREDE PENISA,TESTISA I SKROTUMA

Veoma su este povrede u sportu, iako razliitog stepena i
najee lakeg oblika i bez trajnih posledica. Nastaju dirktnim
udarom bilo spravom ili rekvizitom (lopta) bilo direktnim
kontaktom (noga, sudar). Kod povreda penisa karakteristian je jak
bol koji dovodi do oka. Penis kao izuzetno dobro vaskularizovan
organ brzo zarasta i restituie se ad integrum-u potpunosti.
Povrede testisa i skrotuma su takoe este i lakeg su
kontuzionog stepena, a prolaze bez posledica. Ponekad moe nastati
reaktivno zapalenje epididimisa koje moe izazvati atrofiju tih organa
i muki sterilitet.
Kod teih povreda, poput ruptura testisa ili torzije penisa,
postoji opasnost po ivot povreenog usled iskrvavljenja i oka, pa je
potrebna hitna hirurka pomo.

11.5. POVREDE GORNJIH EKSTREMITETA

11.5.1. P O V R E D E R A M E N A

Po najveem broju modernih analiza u sportskoj
traumatologiji, rame je najugroeniji zglob i najvie se povreuje.
Nikholas i saradnici (po N. Popoviu), su analizirali 63 sportske
discipline i doli do zakljuka da postoji 7 (sedam) osnovnih
kategorija pokreta tela u sportu:

hodanje
tranje
bacanje

331
skakanje
udaranje
plivanje
letenje

Po ovoj analizi, bacanje je bilo najee zastupljena
kategorija pokreta. Iz toga je sasvim oigledno da bogata patologija
traume ramena proistie i iz injenice da je rame zloupotrebljeno u
sportu. Kako drugaije protumaiti jednu frapantnu injenicu da na
primer, jedan vrhunski rukometa (po N. Popoviu) u toku jedne
takmiarske sezone izvede oko 100. 000 bacanja dominantnom rukom
sa prosenom brzinom kretanja lopte od 100-120km/h. Ako prosena
karijera rukometaa iznosi oko 10-15 godina ispada da, u toku tog
perioda, se izvede blizu 2 miliona bacanja.

Kod plivaa je izraunato(Riardson), da sportista u toku svoje
desetogodinje karijere izvede preko 7 miliona zaveslaja. Otuda
sindromi prenaprezanja ramenog pojasa su meu najuestalijim u
sportskoj traumatologiji.


332

Nije samo prenaprezanje i ogroman obim i intenzitet upotrebe
uzrok povrede ramena. Delom je to zasluga izuzetno specifine
anatomske strukture ramenog zgloba i ramenog pojasa koji, zbog
velike pokretljivosti, ponekad i nemaju neke osnovne karakteristike
standardnog zgloba. Standardni zglobovi, u biti, predstavljaju jedan
Slika br.19.Rame ,duboki sloj sa mi{i}im koji se
naj~e{}e povre|uje u slu~aju povrede kliznog puta

333
izuzetan anatomski oslonac i daju podrku i stabilnost pokretu, dok
se za rameni zglob to ne moe uvek rei. U pojedinim fazama nekih
pokreta, anatomski se i ne moe govoriti o tipinom "zglobljavanju",
jer,usled nepostojanja potpune morfoloke saglasnosti aice zgloba i
okrajka humerusa (glave) koji u njega ulazi, dolazi do konstantnog
ispadanja iz aice ime se, zauzvrat, dobija ekstremna pokretljivost
ruke u ramenom pojasu. Ovo bi kod ostalih zglobova protumaili
tipinim isaenjem dok kod ramenog pojasa se to kompenzuje
preuzimanjem funkcije nekog sinerginog zgloba koji se nalazi u
sklopu ramenog pojasa.

etri kosti: scapula, clavicula, humerus i sternum, sainjavaju
pet zglobova sinergijskog delovanja koji ine rameni pojas:

1. glenohumeralni zglob (rameni zglob u uem
smislu)
2. akromioklavikularni
3. subakromijalni
4. skapulotorakalni
5. sternoklavikularni

Stabilizatore ramenog zgloba delimo na pasivne i aktivne.

Pasivni su fibrozno tkivne strukture (zglobna kapsula,
ligamenti) dok aktivne strukture predstavljaju miii koje moemo
podeliti u povrnu i duboku grupu. U povrnu spada 9 miica od kojih
bi nabrojali m. deltoideus, m. pectoralis major, m. trapezius
m. biceps brahi a duboku grupu posebno izdvajamo zbog njihove
osetljivosti na povreivanje.

To su miii rotatorne manetne u koju spadaju:

m. supraspinatus
m. infraspinatus
m. teres major

334
m. subskapularis.

U ramenom zglobu postoje anatomski paradoksi kao ni u
jednom zglobu. Dok je specifinost svakog drugog zgloba da
anatomskim reenjem potpomogne to finije klizanje dve kosti koje
zglobljava (ponegde se posebnim organima poput meniscusa i
amortizuje ovo klizanje), dotle u ramenom zglobu RADI TO VEE
POKRETLJIVOSTI, postoji mogunost povrede ak i tetiva nekih
miia u toku klizanja kostiju to izdvajamo kao poseban entitet:
povrede kliznog puta ramena.

Naime, u meukotanom prolazu izmeu akromiona i glave
humerusa, koji kod normalnih ljudi iznosi izmeu 7-14 mm., nalazi
se , izmeu ostalog i tetiva m. supraspinatusa za koga smo rekli da
pripada miiima rotatorne manetne (sama re govori o funkciji ove
grupe miia). To je prva slaba taka kliznog puta ramena. Druga
slaba taka kliznog puta je klizanje duge glave m. bicepsa brahi pri
ekstremnoj hiperekstenziji i njeno "zapinjanje" o glavu humerusa.
Trenjem prilikom klizanja dolazi do povreivanja tetiva ova dva
miia, reaktivnog zapaljenja njihovih ovojnica to se manifestuje
bolom i onemoguavanjem normalne pokretljivosti u zglobu ramena.
Svaki pokret dovodi do ponovnog trenja ve oteene tetive i stanje se
pogorava to onemoguava trening sportiste.

11.5.2. SPORTSKE POVREDE RAMENA U UEM
SMISLU

11.5.2.1. AKUTNE POVREDE

Povrede ramenog pojasa u sportu mogu biti izazvane kako
direktnim tako i indirektnim mehanizmima. Akutno se povreuju
kapsulo-ligamentarne strukture, miii , nervi i na kraju kotani
delovi.
Ve smo ranije naglasili da se u sportu dobro izdvaja jedan osnovni
pokret-BACANJE. U akutnoj traumi, pri aktu bacanja, moemo
izdvojiti etri razliita momenta ili mehanizma nastanka povrede:

335

1. akt suprostavljanja bacanju (blokada)
2. akutno prenaprezanje izuzetno jakim silama u momentu
bacanja
3. pad
4. kontakt

Od najeih akutnih povreda ramena izdvojili bi smo:

11.5.2.2. I AENJ A

Iaenja ramenog zgloba u sportu su relativno esta i obino
se deavaju pri padu na ispruenu ruku u razliitom stepenu rotacije.
Stoga, mogu biti prednje luksacije, zadnje luksacije i luksacije u vie
pravaca.

Luksacije glenohumeralnog i akromioklavikularnog zgloba su
najee i gotovo po pravilu ostavljaju za sobom relativnu nestabilnost
ramenog zgloba koja se u ekstremnim sluajevima mora i hirurki
reiti.

Prva pomo u iaenju remena se sastoji u pravilnoj
blagovremenoj repoziciji (trakcijom ili Hipokratovim zahvatom),
imobilizaciji i transportu u ortopedsku ustanovu gde e se ukazati
definitivna pomo .

11.5.2.3. AKUTNE POVREDE MI I A RAMENOG
POJ ASA
-povrinska grupa

Poto smo u uvodnom izlaganju izdvojili povrede kliznog
puta (m. supraspinatus i duga glava bicepsa) ovde emo navesti
povrede miia iz povrinske grupe:

m.deltoideu
m.trapezius

336
m.triceps brachi
m.pectoralis major

Smatra se da postojanje udaljene posturalne anomalije moe
biti uzrok povrede miia (ne samo kada je re o miiima ramenog
pojasa) a kod ramena je to izuzetno bitno. Jo u poglavlju o
asimetrijama tela naveli smo da se kod dugotrajnog bavljenja sportom
dominantna strana tela pojaano dodatno razvija i moe u pojedinim
drastinim sluajevima, predstavljati patoloku asimetriju koja moe
poremetiti kotanu stukturu skeleta, naroito kimenog stuba. Tako
se mogu razviti, kod osoba koje treniraju u plastinom periodu
razvoja po principu specijalizovanog treninga, deformiteti kimenog
stuba poput skolioze to, u krajnjem efektu, menja biomehaniku
pokreta veine zglobova tela a naroito zgloba ramena i kuka.

Povreda m. deltoideusa koji daje spoljanji reljef ramenu,
mogu biti, najee, usled bacanja, a ree usled pada.
Simptomatologija povrede se postepeno razvija i najvei intenzitet
bolova i ostalih simptoma povrede se javlja negde oko 10 sati posle
povrede. Osnovni simptomi su otok, bol, nemogunost abdukcije u
prednjoj ravni. Leenje podrazumeva primenu bazinih principa
prve pomoi.

Povrede m. pectoralis majora se najee sreu kod
tenisera, rukometaa, bacaa, vaterpolista, ree rvaa i boksera.
ee su povrede jedne strane (dominantne). Simptomi povrede su bol
pri pokretu ramena nazad (istezanje miia),otok. Leenje kao i kod
ostalih miinih povreda-bazini principi leenja sportskih povreda.

11.5.3. HRONINE POVREDE-OTEENJA

11.5.3.1. SI NDROM PRENAPREZANJ A RAMENA

Ve smo u uvodu naglasili koliki intenzitet i obim upotrebe ima
rame u sportu. Priest i Nogel navode da od 84 vodea svetska
tenisera njih 56 je u toku karijere imalo bolne epizode ramena.

337
Vodei simptom svih sportskih prenaprezanja je BOL koga prati vea
ili manja promena u funkciji.

Sindrom prenaprezanja ramena (a videemo da to vai za
kliniki tok najveeg broja prenaprezanja) u biti prolazi kroz tri
stadijuma kada je u pitanju osnovni simptom:

Prvi stadijum - pojava bolova iskljuivo posle napora
Drugi stadijum- pojava bola ve na poetku treninga
koji se zagrevanjem gubi i nakon treninga ponovo
pojavljuje
Trei stadijum- bol i u miru i pri naporu, u svako doba
dana , esto i u toku spavanja.

Da bi bolje razumeli sindrome prenaprezanja nastale u toku
bacanja moramo prikazati biomehaniku analizu bacanja po Tulosu i
Kingu (N . Popovi) .
Oni su pokret bacanja podelili u etri osnovne faze:

inicijalni polozaj (stav)
pripremna faza bacanja (zamah)
inicijalna akcija ubrzanja (faza akceleracije)
faza posle bacanja (faza deceleracije)

Prenaprezanja su najee vezana za drugu i treu fazu
bacanja i posledica su miinog zamora. Postoje i prenaprezanja
vezana za prvu fazu (bol u prednjem ramenom pojasu) kao i etvrtu
fazu ( prenaprezanje zadnje strane ramena) .
U sindrom prenaprezanja ramenog pojasa moemo ubrojati
sledee povrede:
1. stres frakture (kosi prelom humerusa ili procesusa
korakoideusa kod plivaa)
2. "impinqment" (impindment) sindrom (povreda tetive
supraspinatusa u subakromijalnom zglobu)

338
3. osteohondroza proksimalne epifize humerusa (kod bezbol
igraa)
4. sindrom prenaprezanja prednje strane ramena
5. sindrom prenaprezanja zadnje strane ramena

Kao posledica prenaprezanja ramenog pojasa, sve ee se
sree nestabilnost ramenog pojasa koja, sama po sebi, generie itav
spektar novih mogunosti za povreivanje.
Leenje sindroma prenaprezanja je kompleksna terapiijska
procedura zbog ega se smatra da je PREVENCIJA povreivanja
najdelotvorniji nain borbe. Pod prevencijom podrazumevamo
organizovanje trenerskih tribina za kvalitetnu edukaciju trenera,
sportista i sportskih lekara o pojmovima "over use" sindroma i
preduzimanje mera da se najei mehanizmi povreivanja izbegnu
(smanji obim treninga na potreban nivo, otkriju i otklone posturalne
anomalije, isprave tehniki nedostatci u toku faze izbaaja (irok
zamah) itd.
U uem smislu, sva prenaprezanja se lee otklanjanjem uzroka
povrede koji podrazumeva krai ili dui selektivni odmor,
konzervativnu terapiju i fizikalne procedure, a ponekad operativni
zahvat.
U svakom sluaju, terapija je kompleksan proces i zahteva
dugotrajan i uporan rad sa pravilnim postavljanjem dijagnoze i
strpljivim leenjem.

11.5.4. POVREDE I OTEENJA LAKTA

11.5.4.1. AKUTNE POVREDE

Lakat, kao jedan od relativno dobro stabilizovanih zglobova,
je ee predmet hroninih prenaprezanja u sportu (over use povrede)
nego akutne traume. Ipak, ako govorimo o akutnim povredama lakta
onda na prvo mesto moramo staviti :

11.5.4.2. I AENJ A LAKATNOG ZGLOBA


339
Za razliku od iaenja ostalih zglobova kod kojih ree imamo
i prelome zglobnih delova matinih kostiju, kod iaenja lakatnog
zgloba, zbog anatomske strukture zgloba, prelomi olekranona su dosta
esti. Stoga su i iaenja lakatnog zgloba, po prognozi, a i sa
terapijskog stanovita, izuzetno sloene povrede i esto zahtevaju
due odsustvo sa sportskih terena. Mahanizam iaenja je najee
pad na ispruenu ruku ili dejstvo tupe sile (saobraajni
traumatizam). Prva pomo se sastoji u imobilizaciji, i bazinim
principima prve pomoi.
Pored iaenja, lakat kao izuzetno stabilan zglob, veoma
esto biva povreen silama koje dovode do maksimalnih naprezanja
njegovih struktura, prilikom spreavanja nedozvoljenih obima
pokreta,pa tako govorimo o:

11.5.4.3. HI PEREKSTENZI ONI M POVREDAMA LAKTA

Ove povrede nastaju usled jakog udarca u predeo ispruene
podlaktice (lopta kod rukometnih golmana) ili usled poluge (judo,
rvanje) pri bacanju protivnika. Bolna osetljivost pri pokretu i na
palpaciju, naroito medijalne strane lakta, su glavni simptomi. Do
povrede dolazi zbog angaovanja muskulature i ligamenata u
spreavanju iaenja. Vrlo je tipina za rukometne golmane
(naroito ene zbog anatomskih i biomehanikih karakteristika lakta )
i budui da postoji velika sklonost ka recidivima potrebno je preduzeti
preventivne mere u vidu"kolan bandae". Ova bandaa ima za cilj da
ogranii ekstenzione pokrete podlaktice do priblino 130-140 stepeni i
tako onemogui ponovno povreivanje.

11.5.4.4. HRONI NE POVREDE I OTEENJ A LAKTA

U hronine povrede spada jedna tipina sportska povreda
(naroito golmana) BURSITIS BURSAE olekranona. Radi se o
posttraumatskom reaktivnom zapaljenu burse zbog estih padova na
sam lakat i prenoenja sila udara preko olekranona na masno jastue
ispod njega. Zapaljenje je praeno bolom, smanjenom pokretljivou
lakta i otokom usled reaktivnog izliva u bursu. Otok moe biti i dosta

340
veliki, kada ga je potrebno punktirati. Povreda je sklona recidiviranju
i vrlo je neprijatna za povreenog.
Prva terapija ove povrede je preventivna upotreba mekanih
jastuia-titnika za lakat koji amortizuju udarce.

11.5.4.5. PRENAPREZANJ A MEKI H STRUKTURA
LAKTA

Hronina prenaprezanja lakatnog zgloba i miia koji
uestvuju u ostvarivanju njegove funkcije spadaju u domen specificne
sportske traume i predstavljaju dobro prouene entitete. Na ovom
mestu izdvojiemo dva:

teniski lakat
kopljaki lakat

Iz naziva se moe pretpostaviti da su ove povrede "rezervisane
" za navedene sportove, to nije tano. Kopljaki lakat u medicini
rada sreemo pod nazivom"tesarski lakat", a teniski lakat se esto
sree i u igraa bezbola-najpopularnije igre u Americi.

11.5.4.6. TENI SKI LAKAT

Jo u poglavlju o povredama ramenog pojasa govorili smo o
"zloupotrebi" ramena u sportovima gde su zastupljena bacanja. I ovde
se, zbog izuzetne popularnosti tenisa i njegove profesionalizacije,
sreemo sa sindromom hroninog prenaprezanja jednog zgloba bilo
po obimu ili po intenzitetu vebanja.
Razvojem tenisa kao igre i poboljanjem morfolokih i
motorikih karakteristika samih igraa, pojavila se situacija pogodna
za prenaprezanja mekih tkiva zasnovana na injenici da se svaki
ofanzivni udarac u tenisu mora izvesti maksimalnom snagom i
najveom moguom brzinom. Neki udarci ne spadaju u "uobiajen "
radius kretanja lakatnog zgloba i sami miii koji ga podravaju
svojom snagom nisu uvek u stanju da se kvalitetno adaptiraju na
dejstvo sila a da im se neke od najostljivijih struktura ne otete.

341
Posebno, kada je re o bekhend udarcima kod kojih, u uslovima
supinacije i ekstenzije podlaktice, dolazi do prenaprezanja pripoja
miia na spoljanjem epikondilu humerusa. Postoji bezbroj teorija o
etiologiji ove povrede, no mi smo miljenja, da za sada najvie
argumenata za prihvatanje ima teorija o entezitisima tetivnih pripoja
na kotanu strukturu. Svaki vretenasti mii (sem kratkih glava
bicepsa) se, pomou svojih tetiva,pripaja na kost inei posebnu
organsku strukturu. Reaktivnim zapaljenskim procesom tetivnog
pripoja dolazi do stanja koje nazivamo entezitisom i koji se
karakterie bolom na specifian pokret koji vrlo brzo onemogui
sportistu da trenira i da se takmii. Direktno, kada je teniski lakat u
pitanju smatra se da se radi o entezitisu tetive m. ekstensora carpi
radialis brevisa i m. ekstensor digitorum communisa.
Klinika slika se razvija kao kod svih prenaprezanja u tri
stadijuma (vidi prenaprezanja ramena) i terapija je, uostalom, kao i
kod svih over use povreda, kompleksna i podrazumeva
PREVENTIVNI pristup kao najsigurniji metod leenja. U preventivi
teniskog lakta postoje neka praktina pravila:

zlatno pravilo u radu sa mlaim uzrasnim kategorijama-"mala
lopta za malu ruku" ovde dobija svoju pravu dimenziju. To
znai da je za svaki uzrast i nivo bioloke i tehnike
spremnosti, potrebno odrediti pravilnu veliinu reketa,
debljinu drke i nategnutost ica (pan)
da se bekhend udarci , ukoliko se eli uzvratiti ofanzivno,
izvode sa dve ruke, gde su miii dominantne ruke
potpomognuti miiima pomone ruke.
preporuuje se preventivno bandairanje podlaktice
(proksimalne etvrtine) neelastinim bandaem koji
prenoenje sila du angaovanih miia deli na jo jedan
oslonac i na taj nain umanjuje njegovo krajnje dejstvo na
pripoju.
Potrebno je preventivno jaanje muskulature podlaktice
specifinim vebama
Poboljanje fleksije ake vebanjem sa i bez reketa.

342
Izbor podloge na kojoj se trenira (brze podloge poput betona i
vetakih brzih podloga pogoduju nastanku teniskog lakta jer
se forsiraju ofanzivni udarci pa je sila kojom mrea reketa
udara o lopticu vea i predstavlja mogunost za
prenaprezanje).

U fizikalnom tretmanu, upotreba lasera i elektromagnetne
impulsne terapije dobila je prednost nad lokalnom upotrebom
kortikosteroida, iako se, jo uvek, ova povreda esto uporno odrava
i jako dugo predstavlja i sportski i medicinski problem. Pravilo je,
da kod povreda nastalih prenaprezanjem terapija traje onoliko koliko
je trajalo vreme prenaprezanja. Ponekad, to vreme traje i vie godina,
to zani da se radi o trajnom oteenju usled prekomernog bavljenja
odreenim sportskim aktivnostima i moglo bi se tretirati kao
"profesionalna povreda".
Etioloki slina povreda prenaprezanja, lokalizovana na
unutranjem epikondilusu humerusa, nazvana je"kopljaki lakat". Ova
povreda nastaje prilikom maksimalne kontrakcije fleksora i supinatora
podlaktice prilikom faze akceleracije u toku bacanja koplja. U
biomehanici je bitan i momenat maksimalne fleksije ake pri izbaaju
koplja. Javlja se i kod bezbol igraa (bacaa). Klinika slika je slina
klinikoj slici teniskog lakta ako se izuzme lokalizacija bola sa
unutrasnje strane lakta. I terapija , najee konzervativna, je slina
terapiji teniskog lakta budui da se radi o entesitisu tetivnih pripoja
ovog puta fleksora i supinatora podlaktice.

11.5.5. POVREDE AKE

10.5.5.1. POVREDE MEKI H TKI VA

Povrede ake, kao najfinijeg dela lokomotornog aparata, su
ubedljivo najbrojnije povrede u sportu. Njihova teina varira od
najlakih,(koje su na sreu i najbrojnije), do najteih (amputacije)
koje su veoma retke.

343
U povrede mekih tkiva ake, ubrajamo povrede ligamenata i
zglobne aure kostiju ruja i prstiju, kao i povrede miia thenara i
hipothenara.
Kontuzije ake su daleko najee povrede ake,ali je
upotreba zatitnih rukavica i druge zatitne opreme u mnogim
sportovima ova povreivanja svela na minimum.
Distorzije (izvinua) prstiju, bilo parcijalne ili kompletne,
su izuzetno este i veoma bolne sportske povrede. Nastaju
hiperekstenzionim mehanizmom i ukoliko se u kratkom vremenskom
intervalu reaguje mogua je laka repozicija kostiju u zglobnu upljinu
i minimiziranje ostalih znakova povrede. Zbog slabe vrstine
zglobova prstiju potrebna je preventivna imobilizacija (najbolje
leukoplastom u posebno traumatogenim sportovima kao to su boks,
odbojka, rukomet, koarka). Neto ree je iaenje cele ake pri
padu bilo na dlan ili na flektiranu aku. Prva pomo se sastoji u
imobilizaciji i bazinim principima pruanja prve pomoi.
Tea povreda od izvinua je iaenje zglobova ruja i prstiju
koje zahteva strunu ortopedsku repoziciju i duu gipsanu
imobilizaciju.
Iako povrede mekih tkiva ruja i podlaktice nisu specifine za
odreenu sportsku disciplinu , kao to su to povrede nekih tvrdih
struktura (kostiju ruja i podlaktice) ,zbog svoje uestalosti
predstavljaju izuzetno bitno poglavlje u sportskoj traumi.
Tako su prelomi prve,druge,tree,etvrte i pete metakarpalne
kosti, proglaeni za tipine "bokserske prelome" nastale direktnim
udarcem zatvorene ake .
Prelom prve metakarpalne kosti nastale luksacijom palca
(udarac dorzalnom povrinom stisnutog palca) naziva se Benett-ov
prelom .
Prelom navikularne, kosti kao jedan od najeih preloma
kostiju ruja sa sportskomedicinskog stanovita, ima poseban znaaj
zbog izuzetne funkcije ove kosti u zglobu ruja , teke i dugotrajne
terapije i neizvesnog ishoda leenja. Prelom nastaje padom na
otvorenu aku i manifestuje se bolom pri pritisku na drugi i trei
oprueni prst i pritiskom u fosi radialis. esto su radiografski nalazi

344
negativni pri prvom pregledu pa se preporuuje ponovno snimanje za
2-3 nedelje kada se pojavi zona zarastanja koja je vidljiva na snimku.

Od kostiju ruja, izdvojili bi smo jedino jo prelom kukaste
kosti (os hamatum),koji nastaje prilikom udara ispruenim bridom
ake (hipotenarom). Ovakvi udarci se upotrebljavaju kod karatista.
Kao i kod ostalih preloma kostiju ruja i ovaj prelom sporo zarasta i
prognoza u sportskom smislu je neizvesna.
PRELOM RADIUSA (prelom radiusa na tipinom mestu) je
najei prelom kostiju podlaktice, a spada u najee prelome uopte.
Naroito se javlja kod sportista koji se nalaze u pubertetu (pojaan
tempo rasta kostiju) ali se moe javiti i kod odraslih prilikom pada na
ispruenu ruku. Zbog tipine lokalizacije na 2. 5cm iznad zgloba
ruja, dobio je i ime. Imobilizacija sa preciznom repozicijom je
obavezna i traje oko 3 nedelje. Mogui su ponovljeni prelomi kod
osoba koje su i inae sklone prelomima, naroito u fazi rasta.

11.6. POVREDE I OTEENJA KARLINOG POJASA I
DONJIH EKSTREMITETA

11.6.1. POVREDE I OTEENJA KARLINOG POJASA

11.6.1.1. TRAUMATOLOGI J A MEKI H TKI VA

Iz izuzetno bogate sportske traume ovog regiona izdvojiemo samo
nekoliko, za nas najznaajnijih, entiteta. Znaaj ovog regiona u
sportstkoj traumi je izuzetan najvie zbog anatomskog znaaja karlice
u stvaranju oslonca za kontrakciju,kako miia donjih ekstremiteta
zaduenih za funkciju kretanja,tako i miia trupa (trbune prese sa
prednje strane i ekstenzora kimenog stuba sa zadnje strane). Nigde
kao u predelu karlinog pojasa ne dolazi do silovitih sinerginih
dejstava gore navedenih miinih grupacija koje su po biolokim a i
motorikim karakteristikama razliite snage. Ukoliko sam trenani
proces jo povea tu razliku (kao kod sportova gde donji ekstremiteti
pored funkcije tranja imaju i dominantnu tehniku funkciju), mogu se

345
pojaviti tipini sindromi prenaprezanja koje emo, kao izuzetno
interesantne, izdvojiti. I ovde, naravno, vae sve do sada navedene
teoretske postavke o prenaprezanjima u sportu pa ih neemo
ponavljati.

11.6.1.2. SI NDROM BOLA U PREPONI

Povreda koja na najneprijatniji nain moe da udalji sportistu
od sporta je povreda prepona koju u literaturi nalazimo pod grupnim
nazivom SINDROM PREPONSKE BOLI. U biti, ovde egzistiraju
dve kliniki dobro izdvojene vrste povrede koje se i sa terapijskog
stanovita razlikuju:

1. SINDROM PREPONSKE BOLI (u uem smislu)
"Sindroma simfize"
2. ADDUKTOR SINDROM
1. Sindroma simphisae je oteenje pripoja m. rectus
abdominisa na simfizu karline kosti (na bazi entezitisa) i karakterie
se progrediranjem simptoma boli (vidi klasifikaciju u tri faze datu
kod prenaprezanja ramena) koja, naposletku, onemoguava sportistu
da trenira. Postoji znaajna razlika u snazi miia natkolenice i miia
trbunog zida koja vremenom progredira i moe dovesti do klinikih
simptoma pretee trbune kile (otvoren gornji otvor ingvinalnog
kanala je znak izrazite slabosti trbune muskulature a naroito kosih
trbunih miia). Kod ove povrede preponske regije indikovan je
operativni tretman koji je u svetu afirmisao nas poznati ortoped
B.Neovi i kojim se vri plastika i restauracija miia trbunog zida i
ojaavanje njihovih pripoja na karlicu. Nakon operacije potreban je
dui vremenski period rehabilitacije koji ukljuuje i specifian nain
vebanja i jaanja trbune muskulature radi spreavanja ponovne
pojave disbalansa i recidiva povrede. Ova povreda je najea kod
fudbalera i pored klinikih znakova mogu se, kod starijih povreda, na
RTG snimku otkriti osteoporotine promene na kostima simfize.
2. Adduktor sindrom je povreda pripoja veine adductora od
kojih izdvajamo povredu m. iliopsoasa. Karakterie se bolom sa
unutranje strane natkolenice i u pripojima adduktora na karlici. Svi

346
pokreti primicanja i odmicanja noge, a naroito pod optereenjem,
izazivaju poveanje bola. Kod fudbalera ova se povreda javlja
najee kod nepravilnih klizeih startova ili tranja na raskvaenim i
mekim podlogama. Veoma je esta kod rukometnih golmana zbog
izuzetno velike potrebe za odnoenjem prilikom odbrana. esto se
javlja kod vaterpolista naroito u periodu intenzivnih priprema kada se
radi na suvom sa vebama za poveanje snage. Ovde se ne konstatuje
razlika u snazi trbunih miia i miia natkolenice, nema slabosti
kosih trbunih miia pa je i operativni zahvat kontraindikovan.
Leenje fizikalnim procedurama je kao i kod svih entezitisa
dugotrajno, a oporavak i povratak sportiste postepen i
baziran na principu selektivnog treninga.

11.6.2. POVREDE I OTEENJA NATKOLENICE

11.6.2.1. POVREDE MEKIH TKIVA

Miie natkolenice, inae veoma sklone povreivanju,
moemo anatomski podeliti na :

miie prednje loe
miie zadnje loe
miie unutranje loe

Povrede miia prednje loe (m. qvadriceps femoris)
mogu biti akutne, usled direktnog dejstva grube mehanike sile
(sudar) i najee su po tipu kontuzije i hronine kada govorimo o
povredama prenaprezanja.

Kontuzije kvadricepsa su, zbog njegove veliine i funkcije,
po pravilu onesposobljavajue i praene manjim ili veim otokom na
mestu udarca. Jak bol moe biti pratei simptom. Ukoliko se spoljni
znaci povrede, zbog velike reljefnosti etvoroglavog miia, ne
uoavaju kvalitetno, potrebno je uraditi funkcionalni test po Hirati
koji otkriva postojanje izliva krvi u miiu i stanje akutne povrede.

347
Test je jednostavan i izvodi se u leeem poloaju na stomaku
postepenim savijenjem potkolenice (fleksija). Ukoliko se bol u miiu
pojavi pre zavretka kompletnog savijanja, onda je test pozitivan.

Prenaprezanja miia prednje loe deavaju se najee na
njihovim pripojima na aici (pateli) u sklopu Sinding-Larsenovog
sindroma (skakako koleno) i bie obraeni u poglavlju povreda
kolena.

Povrede miia zadnje loe koju sainjavaju miii fleksori
potkolenice, su izrazito sportske povrede i daleko ee nastaju usled
(akutnog) prenaprezanja. Iz klinike slike povrede koju sportisti
popularno nazivaju"povreda zadnje loe"izdvojili bi povredu kratke
glave m.biceps femorisa. Etioloki,pored akutnog prenaprezanja, u
povredi uestvuje i specifini anatomski supstrat koji lei u injenici
da kratka glava biceps femorisa nema svoje polazite, poput drugih
dugih miia na karlici, ve na sredini samog femura.
Biomehaniki,ovo automatski skrauje polugu i u prenaprezanjima
(start, pretravanje, uklizavanje) predstavlja"slabu taku"sistema
koja poputa. Simptom povrede je bol u sredini zadnje strane butine
koji trenutno onemogui sportistu i primora na prekid aktivnosti.
Palpacijom na mestu pripoja, moe se izazvati pojaan bol kod
povreenog. Bazini principi prve pomoi i terapije sportskih povreda
su jedini izbor. Sama povreda je neugodna za rehabilitaciju(zahteva
strogo doziran selektivan pristup u treningu) i esti su recidivi. Javlja
se najee kod sprintera,preponaa,u sportskim igrama kod igraa
koji se odlikuju brzinom i startnou Preventivno bandairanje nema
nikakvog efekta jer sile naprezanja uveliko prevazilaze ogranienja
miinog steznika i moe imati samo psiholoki smisao.
Povredu unutranje loe miia natkolenice (adduktori) ,
obradili smo u poglavlju preponske boli .

11.6.3. POVREDE I OTEENJA KOLENA

11.6.3.1. UVOD


348
Iako koleno predstavlja, po svojoj anatomskoj strukturi i po
statikim i biomehanikim reenjima, ingeniozno sastavljen deo
lokomotornog aparata, njegova povreivanja su izuzetno brojna i,
naalost, veoma esto, nespojiva sa daljnim nastavkom uspene
vrhunske sportske karijere.
Kotane delove zgloba kolena predstavljaju:

femur
tibia
patella koja je urasla u tetivu m. qvadricepsa

Stabilizacija kolenog zgloba postie se pasivnim i aktivnim
stabilizatorima.
Pasivni stabilizatori su ligamenti kojih ima pet (vidi dalje
tekst) . Svi ligamenti sinergino deluju pomaui u stabilizaciji jedni
drugima to se najvie ogleda u krajnjoj ekstenziji kolena kada su SVI
ligamenti zategnuti. U pojedinim fazama pokreta kolenog zgloba,
jedni ligamenti se delimino oputaju da bi drugi preuzeli njihovu
funkciju. Zbog embrionalnog razvoja kolenog zgloba (postojanja
spoljanjeg i unutranjeg zgloba), kolateralni unutranji ligamenti
istovremeno deluju sa prednjim ukrtenim, koji su, u embrionalnom
stadijumu razvoja kolena, bili ono to su sada kolateralni ligamenti. Iz
istog razloga kolateralni spoljanji ligamenti su povezani sa zadnjim
ukrtenim ligamentima. Ovo,u sluaju povreivanja, objanjava
njihovu najee objedinjenu povredu.
Nabrojaemo ligamente kolena:

Kolateralni unutranji
Kolateralni spoljanji
Ukrteni prednji
Ukrteni zadnji
Zadnji ligamenti


349
Najveu stabilnost kolenom zglobu daju aktivni stabilizatori.
Aktivni stabilizatori kolena su miii: spreda m. kvadriceps a pozadi
m. popliteus. Tri snopa etvoroglavog miia

vastus medialis, vastus lateralis i vastus intermedius su
zadueni za "zakljuavanje" kolena i od njihove snage
zavisi kvalitet stabilizacije kolena. esto se ova injenica
koristi kod povrede nekih pasivnih stabilizatora, pa se
vebama za jaanje vastusa, dodatno izvri kvalitetnija
stabilizacija i omogui dalji nastavak sportske karijere.


350

Slika 20 .Koleno i mi{i}i donjih ekstremiteta

351
11.6.3.2. POVREDE MEKI H TKI VA

KONTUZIJE kolenog zgloba su izuzetno este povrede, a u
nekim sportovima je bilo neophodno u zatitnu opremu uvrstiti
zatitne kolenice radi spreavanja pojave prevelikog broja povrede
pod nazivom PREPATELARNI BURSITIS. Ova neugodna povreda,
se karekterie bolom u kolenom zglobu, balonirajuim izlivom koji
je, u sluaju da je veeg obima, potrebno aspirirati. Nekad se pojave i
znaci upale (temperetura kolena) pa je potrebna kompleksnija
terapija pored bazinih principa terapije.

11.6.3.3. PRENAPREZANJ A KOLENA

SKAKAKO KOLENO

Povrede pripoja miia ekstenzora na nivou patelarnih pripoja
poznate su pod nazivom "skakako koleno" (Sinding-Larsenov
sindrom). Povreda se bazira na entezitinim promenama na pripojima
tetive m.kvdricepsa na gornjem i donjem polu aice. Mnogo je ea
u adolescenata, znai osoba u fazi intenzivnog rasta i razvoja
kotanog sistema koji, gotovo po pravilu, ne prati istovetan tempo
rasta i razvoja miinog sistema. Usled nastalog disbalansa dolazi do
prenaprezanja manje naprednog sistema na mestima koja su najvie
optereena prenaprezanjem i oznaena kao "slabe take". To su, u
svakom sluaju upravo pripoji qvadricepsa na polovima aice.
Istovetna prenaprezanja po tipu "over use" povreda, javljaju se i kod
odraslih sportista usled prekomernog prenaprezanja uestalim i
ponavljanim maksimalnim optereenjima pripoja. Ovakva optereenja
se sreu bilo usled izuzetno jakih ekstenzija kolena nasuprot
prevelikoj masi, (skokovi visokih igraa optereenih poveanom TM)
ili pri odrazu u atletskim disciplinama kada se u faktor prenaprezanja
mora uzeti i brzina kretanja (ubrzanje) tela u trenutku odraza. Sile
koje se u tom trenutku pojavljuju na pripojima patele kreu se i do
600 Nt, to se smatra izuzetnom veliinom.
Povreda se odvija u ve poznatim fazama za povrede
prenaprezanja i dovodi do nesposobnosti za trening i takmienje. Bol

352
u kolenu u toku skoka moe biti dopunjen i nizom simptoma u miru
(nesigurnost i nestabilnost kolena) to moe dovesti do zabune i
sumnje na povredu meniskusa. Terapija se sastoji u selektivnom
mirovanju, fizikalnim tretmanima, i opreznom dovoenju u sportsku
formu. Kod mlaih uzrasta preporuuje se prekid treninga od 6-12
meseci da bi se izbeglo poveanje disbalansa u fizikom razvoju
kotanog i miinog sistema. U najteim sluajevima, povreda kod
sportista sa dugotrajnim skakakim staom, moe doi do najtee
komplikacije-rupture ligamenta patele to podrazumeva operativnu
sanaciju povrede i dug, naporan i neizvestan sportsko-takmiarski
oporavak.

MORBUS PELLEGRI NT

Gotovo identino patoanatomskom nalazu kod sportske povrede
koju smo obradili pod nazivom kopljaki lakat, na medijalnom
epikondilusu femura sreemo entezitine promene donjih pripoja
miia adduktora natkolenice koje ponekad mogu dovesti i do pojave
kalcifikacija vidljivih na RTG snimku. Diferencijalno
diojagnostiki,ova povreda se esto zamenjuje sa povredom
unutranjih kolateralnih veza. Sreom, za razliku od povrede
ligamenata, ova povreda reko dovodi do takmiarske nesposobnosti.

POVREDE LI GAMENATA KOLENA

Ove povrede predstavljaju najznaajnije povrede u traumi
kolenog zgloba.
Po uestalosti razlikujemo sledei redosled povreivanja:

povreda kolateralnih unutranjih ligamenata.
povreda " spoljanjih "
povreda ukrtenih prednjih "
povreda " zadnjih "


353
POVREDE KOLATERALNI H LI GAMENATA

Kolateralni ligamenti spreavaju nastajanje povreivanja
kolena pod dejstvom jakih mehanikih sila koje tee da otvore koleni
zglob dejstvujui sa bonih strana (sile rotacije potkolenice i stopala i
sile pritiska na potkolenicu u njenim fiksiranim delovima) . Najee
se povreuju u momentu FIKSACIJE stopala za podlogu kada se
smanji mogunost amortizacije dodatnom rotacijom u zglobu stopala.
Na ovom principu povreivanja baziraju se i povrede u fudbalu
(mehanizam fiksacije stopala zbog krampona na kopakama) i u
smuanju, zbog fiksacije moderne duboke skijake cipele vezovima
za skiju. Povrede, po opte prihvaenoj klasifikaciji pri distorzijama
zglobova mogu biti trostepene

1. Elongacione povrede (prvi stepen) ligamenata koje su
praene oskudnom simptomatologijom od strane zgloba, sem
ogranienog bola na pokrete uvrtanja (kada se imitira pokret
povreivanja). Otok je obino mali,i osim bolne osetljivosti na
palpaciju pripoja ligamenata, nema drugih, veih simptoma. Ovaj tip
povrede sreemo u sluaju povreivanja poetnika u skijanju koji,
usled loe tehnike (plug) i male brzine kretanja, povrede pripoj
unutranjih kolateralnih ligamenatana na kondilu femura to se
manifestuje bolnom osetljivou na pritisak (" smuarska taka " ) .

2. Laceracione povrede (drugi stepen) . Ovde dolazi do
manje, parcijalne rupture ligamenata i manjeg otvaranja i
nestabilnosti zgloba. I klinika slika je kompleksnija, obiluje izlivom
i bolom do blokade kolena, esto znacima upale kolena (poviena
temperatura kolena) .

3. Rupturaciona povreda (trei stepen) se odlikuje
potpunim prekidom ligamenata, klinikom slikom velikog otoka i
reaktivnog zapaljenja, nestabilnou kolena,koja se na RTG snimku
moe verifikovati postojanjem velikog zglobnog meuprostora i do 2
cm (0. 5cm u intaktnom stanju) . Bol u ovom stadijumu moe biti i
manji (nema sila trakcija na mestu povrede) ali je zato terapija, po

354
pravilu, operativna i to u prvim satima nakon povreivanja, kada su
anse za oporavak dobre , iako je period oporavka dugaak (6-12
meseci).

POVREDE UKRTENI H LI GAMENATA

Budui da se slobodno moe rei da se kod povrede ukrtenih
ligamenata radi o povredi "druge linije odbrane" kolena , moramo
naglasiti da se oni najee povreuju simultano sa kolateralnim
ligamentima. Tako se, prednje ukrtene veze povreuju zajedno sa
unutranjim kolateralnim ligamentom. Kada se na ovaj spoj nesree
nadovee i povreda unutranjeg meniskusa (to nije udo jer se on
nalazi u anatomskoj vezi sa koleteralnim unutranjim ligamentom)
onda govorimo o vrlo tekoj povredi"nesrena trijada"koja se
operativnim putem mora tretirati .
Ukrteni ligamenti predstavljalju pasivnu stabilizaciju kolena od
mehanikih sila koje deluju spreda i od pozadi. Budui da su zadnji
ukrteni ligamenti daleko snaniji od prednjih, a i mehanizam
povreivanja od straga je u sportu izuzetno redak, to se prednji
mnogo ee povreuju.
Zahvaljujui artroskopskim tehnikama u dijagnostici i
operativnom tretmanu kolenog zgloba, veina povreda kolena i pored
ozbiljne operativne intervencije, su spojive sa daljim bavljenjem
vrhunskim sportom, iako je kod plastika ukrtenih veza oporavak dug
i mukotrpan.

POVREDE MENI SKUSA

Iako anatomski izuzetno skromne grae (rsakvica), meniskusi
su zbog svoje funkcije u ouvanju kongruentnosti kolenog zgloba,
dobili status organa. Njihova funkcija je da omogue to prisnije i
skladnije zglobljavanje zglobnih kostiju u toku svih biomehanikih
ekskurzija, dovela ih je u situaciju da se vrlo esto, i bez vidljivog
prenaprezanja (dubok turski sed napr. ) povrede. Anatomski
razlikujemo dva meniskusa:


355
Unutranji meniskus u obliku slova C
Spoljanji meniskus u obliku slova O

Mnogo ee su povrede unutranjeg meniskusa zbog njegove
fiksiranosti za unutranje kolateralne ligamente i nemogunosti da
pokae "neposlunost" i pobegne neprijatnim ukljetenjima ( to je
sluaj kod spoljanjeg). Spoljnja rotacija potkolenice sa fiksiranim
stopalom je najei mehanizam povreivanja unutranjeg, a
unutranja rotacija potkolenice sa fiksiranim stopalom (turski sed ili
dubok uanj) je najei mehanizam povreivanja spoljanjeg
meniskusa.
Povreda meniskusa se ponajpre moe postaviti anamnestikim
ispitivanjem, jer klinika slika moe biti i izuzetno oskudna i nejasna
i praviti diferencijalno dijagnostike smetnje. U anamnezi je najbitniji
MEHANIZAM POVREIVANJA iz koga se moe postaviti radna
dijagnoza ili sumnja, pacijent uputiti na artroskopiju. Kada doe do
dobro poznatih simptoma blokiranja kolena ili povremene
neposlunosti i ujnog preskakanja u toku manuelnog pregleda, onda
je dijagnoza daleko laka ali, ponekad sa sportskog stanovita, kasna.
Kasna, iz prostog razloga to povreda meniskusa neblagovremeno
dijagnostikovana (artroskopijom) postepeno, dovodi do ireverzibilnih
promena, kako na samom meniskusu, tako i na dodirnim povrinama
femura i tibije. Tada je operativni tretman radikalniji (potrebno je
uraditi odstranjivanje celog meniskusa umesto njegovog lepljenja ili
odstranjivanja samo jednog dela) i potrebna je plastika sada
ogoljenih a nepripremljenih povrina za zglobljavanje.

C. Raki sindrome uzrokovane povredom meniskusa deli u
dve grupe:
one u kojima su blokade i dijagnoza evidentni
one u kojima blokade izostaju, a pridodat je irok
spektar dodatnih simptoma koji oteavaju dijagnozu.

U pregledu povreenog kolena mora se obratiti panja na
stanje "kljua kolena"- m. vastus medialisa, koji je kod lezije

356
meniskusa, po pravilu, hipotrofian. Pored ovoga, povreda
meniskusa podrazumeva izliv u kolenom zglobu, nekad praen i
reaktivnim zapaljenjem. Povreda se, u inicijalnoj fazi, mora tretirati
po svim principima bazine terapije sportskih povreda do definitivne
dijagnoze i danas, u vrhunskom sportu, neizbene operacije.

11.6.4. POVREDE POTKOLENICE

KONTUZIJE potkolenice pogaaju prednju, esto
nezatienu stranu i mogu biti veoma bolne. Ukoliko su jaeg
intenziteta mogu povrediti krvne sudove pokosnice i izazvati
krvarenje izmeu nje i kosti(subperiostalni hematom). Ovaj izliv je
bolan i sklon komplikacijama (ponekad u sluaju postojanja nekog
infektivnog fokusa poput kariesa i sklon gnojenju) pa je indikovana,
pored uobiajene terapije i upotreba antibiotika.
Povrede miia prednje loe potkolenice (m. tibialis anterior)
nastaju u poetku pripremnog perioda, posle pauze i odlikuju se
zatezanjem , ponekad i oticanjem miia praenim bolom i oteanim
tranjem, ponekad i oteanim hodom. Uzrok je nagli poetak sa
intenzivnim treningom tranja a nekad i podloga na kojoj se trenira
(tvrde podloge). Ukoliko se ne pristupi leenju ve nastavi sa
intenzivnim treningom, moe doi do tipinih simptoma entezitisa
miinih pripoja, a u krajnjem sluaju i do pojave osifikacije pojedinih
pripoja.
Povrede miia zadnje loe potkolenice nastaju usled
prenaprezanja, uglavnom mehanizmom istezanja. Na prvom mestu je
tu m. gastrocnemius. Njegovim povreivanjem pojavljuje se otean
ili nemogu hod na prstima, a postoji i sklonost ka osifikacijama
hematoma.
Poput kratke glave biceps femorisa u natkolenici (caput brevis
biceps femoris) , tako u regionu potkolenice, m. soleus ima miini
pripoj za kost ispod zgloba za koji daje funkciju i istovetnu sklonost
ka povreivanju. Postoje svi znaci da se radi o povredi prenaprezanja
(javlja se u punoj takmiarskoj formi) sa tendencijom ka estim
recidivima i potrebna je kompelksna fizikalna procedura da bi se
povreeni sportista oporavio.

357
Ruptura tetive m. plantarisa, miia dubokog sloja zadnje loe
potkolenice, do koje dolazi pri izuzetno jakoj kontrakciji
(sprinteri,teniseri), spada u tipine sportske povrede. Pri rupturi
miia, povreeni ima utisak kao da ga je neko udario po listu, nekad
se uje i prasak. Nakon nekoliko dana,usled gravitacije,dolazi do
sputanja hematoma ka Ahilovoj tetivi i pojave ekhimoza.
Povreda moe sporo da se restituie i da traje nedeljama (teniska
noga) iako sam mii nema neku izrazito znaajnu ulogu u
dorzifleksiji potkolenice.

Ruptura Ahilove tetive spada, po nama, u "profesionalnu
sportsku povredu" iako takve kvalifikacije jo nema u sportskoj
literaturi. Javlja se kod sportista na kraju karijere , posle mnogih
godina hroninog prenaprezanja. Ponekad, moe doi do rupture
usled naglog zapoinjanja sa rekreativnim aktivnostima kod osoba
koje su se morfoloki promenile, dobile na telesnoj masi, a fizikim
vebanjem hoe da povrate vitki stas. Po pravilu, rupturira morfoloki
ve oteena tetiva. Pri samoj rupturi osea se intenzivan bol uz ujan
prasak. Terapija , ukoliko se radi o sportisti, je iskljuivo operativna i
to ve u prvim satima nakon povreivanja. Konzervativna terapija
(ukoliko se radi samo o parcijalnoj rupturi), podrazumeva
dugotrajnu gipsanu imobilizaciju i izuzetno spor fizikalni oporavak pa
je rezervisana samo za rekreativce i starije osobe.

POVREDE TVRDI H TKI VA POTKOLENI CE

U nekim sportovima prelomi kostiju potkolenice su veoma
esti. I pored sve veeg usavravanja zatitne sportske opreme
(skijanje, fudbal, pravila igre) i dalje ima dosta preloma koji su
samo promenili kliniku sliku. Ranije esti spiralni prelomi tibije na
spoju srednje i donje teine potkolenice, sada su pojavom izrazito
dubokih cipela , gotovo iezli. Meutim, traumatogenost skijanja
time nije razreena. Naprotiv, dolo je do pojave"epidemije" povreda
kolenog zgloba koji je sledei u biomehanikom nizu.
Kosi prelomi tibije, esto sa simultanim prelomom fibule,
veoma su esta pojava u fudbalu i pored kostobrana. Ovde

358
neusavrenost kopaki doprinosi poveanju sila torzije (uvrtanja) pri
fiksaciji stopala to, ukoliko ne dovede do preloma kostiju
potkolenice, daljim prenoenjem sila pogaa pasivne stabilizatore
kolena o emu smo ve govorili.

10.6.5. POVREDE SKONOG ZGLOBA

Skoni zglob je posle lakta i kolena najugroeniji zglob i
sastoji se od dva zgloba
gornji skoni zglob koga grade tibia., fibula i talus
donji " " " talus, kalkaneus i navikularna
kost.

Za donji skoni zglob govorimo da je skoni zglob u pravom
smislu.
Gornji skoni zglob, pomou maleolusa, gradi zglobnu viljuku koja
pored ligamenata ini osnov pasivne stabilnosti zgloba. Ligamente
delimo na:

1. spoljne kolateralne ligamente
2. Unutranje kolateralne ligamente
3. prednje i zadnje tibiofibularne ligamente

Najvei broj povreda skonog zgloba je na principu uvrtanja ili
"iskretanja" zgloba.
Povrede spoljnjeg kolateralnog ligamenta su najee povrede
skonog zgloba (90%). Postoje, po prihvaenoj klasifikaciji, tri
stepena povrede ligamenata (vidi povrede ligamenata kolena).
Terapija povrede skonog zgloba je kompleksna, ali su bazini
principi prve pomoi sa imobilizacijom, kompresijom pomou koluta
od sunera ili gume i hlaenjem, nezamenljiv poetak.
Oporavak kod povreda prvog stepena je brz (nekoliiko dana) ,
kod drugog stepena 7-14 dana, a kod treeg stepena je potreban
operativni zahvat.
Prvo povreivanje ovih ligamenata, zbog njihove ranije
intaktnosti treba obavezno snimiti radiografski jer postoji opasnost od

359
avulzionog preloma maleolusa fibule to predstavlja veliku
komplikaciju i zahteva drugaiji terapijski koncept.

10.6.6. POVREDE STOPALA

Ve na nekoliko mesta smo naglasili da posturalne anomalije
mogu biti onaj odluujui momenat povreivanja udaljenih zglobova.
Najea pojava posturalnih anomalija sree se kod stopala.
Stopalo sainjava 26 kostiju spojenih u zglobove. Svod
stopala (taban) ima tri luka (dva uzduna i jedan poprean) koje
podupiru tri oslonca, petna kvrga, i glave prve i pete metatarzalne
kosti. Uzduni lukovi se dele na medijali (pokretni) i lateralni koji je
fiksira i slui kao stalni oslonac.
Svodovi stopala imaju tipinu funkciju amortizera, a u sluaju
gubitka ove funkcije traumetogene sile od podloge imaju"otvorena
vrata" za irenje svog dejstva na bliske pa i udaljene zglobove.

PRENAPREZANJ A STOPALA

Pojava bola u stopalu, bez obzira da li je nastala na bazi
hroninog prenaprezanja ili kao rezultat deformiteta (ravna stopala-
pedes plana) je uvek onesposobljavajue stanje za trening i
takmienje. Razvojem novijih podloga poput tartana (uglavnom radi
postizanja vee brzine kretanja) dolo je do pojave specifinih
oteenja poput spazma i upale plantarne fascije (uzduni unutranji
svod) koji nazivamo Fascitis plantaris. Ova povreda je vrlo neugodna
za leenje (potrebna je poteda od hodanja) i sklona je hroniciranju to
esto znai kraj karijere.
Dugotrajna naprezanja fleksora stopala i plantarne fascije
mogu izazvati bolnu oseljivost na osloncu petne kosti (Calcar
calcanei) to se sree u sportista sa duim sportskim staom. Leenje
ove povrede je kompleksno,uglavnom konzervativno i sa loom
prognozom.

PRENAPREZANJ A TVRDI H TKI VA STOPALA


360
Prenaprezanja kotanih delova stopala, poznata pod imenom
MAR FRAKTURE, sreu se u literaturi jo iz prvih sportsko-
medicinskih radova prolog veka. Tipian prelom kod dugotrajnih
peaenja (mariranja) vojnika pod punom ratnom opremom , je
prelom druge metatarzalne kosti, koja je inae najvie fiksirana
tvrdim svodom izme. RTG snimak ne mora u poetku pokazati stanje
preloma pa ga je potrebno ponoviti za 7 dana.

11.7. TRAUMATOLOGIJA SPORTSKIH DISCIPLINA

11.7.1. ATLETIKA

TRKAKE DI SCI PLI NE

Hodanje i tranje predstavljaju prirodan nain kretanja, pa su
povrede pri ovakvim kretanjima obino lake prirode i lokalizovane
na meka tkiva -miie i tetive.
Povrede miia su najee prvog i drugog stepena i
lokalizovane su na onim miiima koji imaju udaljen pripoj od
zgloba sa kojim uestvuju u funkciji. Tako izdvajamo povrede"zadnje
loe" (kratka glava biceps femorisa) i "tenisku nogu" (povreda m.
plantarisa) .
Najvie sklonosti ka ovim povredama imaju sprinteri i
preponai.
Od povreda tetiva izdvajamo bursitis Ahilove tetive.
Prenaprezanja kod atletiara sreemo u vidu pojave preponske
boli (sindroma simfize) i vrlo estom pojavom Fascitisa plantarisa.

SKAKAKE DISCI PLINE

U atletici postoje dve vrste skokova:


361
u dalj
u vis (sa ili bez motke)

Moemo razlikovati povrede u zavisnosti od faze skoka:
U fazi ubrzanja imamo tipine sprinterske povrede (vidi gore) .
U fazi skoka (odraza) prenaprezanja su na ligamentumu
patele i pripojima kvadricepsa na polovima patele (skakako koleno).
U fazi doskoka se povreuje skoni zglob (iaenja) i
oteuje petna kost (petna bodlja-kalkar kalkanei)

BACAKE DI SCI PLI NE

Za bacanje smo rekli da je jedan od najee upotrebljavanih
pokreta u sportu (posle tranja). U funkciji bacanja najvie uestvuju
dva zgloba, rameni i lakatni. Otuda i njihove povrede su najbrojnije.
KOPLJAKI LAKAT je tipina povreda u bacakim
disciplinama (vidi povrede lakta) .
IMPINQMENT SINDROM (povreda kliznog puta ramena-
tetiva m. supraspinatusa)
Pored ovih ve opisanih povreda, pri bacanju postoje povrede
nastale od same sprave i mehanizma bacanja (iaenja
metakarpofalangealnih zglobova kod kugle, povreda bicepsa brachi
kod diskusa, povrede jagodica kod kladiva) .

11.7.2. KONTAKTNI SPORTOVI

F U D B A L

Budui da, u savremenom fudbalu, vie ne preovlauju
statike koncepcije igre ve se taktiki zadaci svih igraa, osim
golmana, odlikuju izuzetnom koliinom kretanja (tranja) sa manje ili
vie zastupljenom duel igrom, traumatologiju emo obraditi po
mestima u timu.

Povrede golmana:
Povrede golmana su direktne (sudar sa igraima, pad na podlogu

362
ili udarac o stativu) ili indirektne (prenaprezanja) .
Direktne povrede golmana su izuzetno este. Tu spadaju
kontuzije miia raznog stepena i na razliitim lokaltetima, iaenja
ramenog zgloba ili zglobova prstiju.
Tipine povrede golmana, pre upotrebe zatitnih jastueta i
zabrane igranja na ljaci, su bile prepatelarni bursitis i bursitis bursae
olekranoni. Sada se te povrede sreu na niim rangovima takmienja
gde se fudbal igra na tvrdim podlogama (ljaka) a materijalna
sredstva ne dozvoljavaju nabavku kvalitetne zatitne opreme.

Povrede bekova:
Bekovi se, u modernom fudbalu, odlikuju izuzetnom brzinom i
sposobnou za veliki radijus kretanja. Zbog duel-igre u kojoj imaju
aktivnu ulogu, este su povrede prepona, kontuzije potkolenice i
povrede glave pri sudarima. Bekovi se esto nalaze u ulozi krila, kada
u duel-igri imaju pasivnu ulogu i mogu biti povreeni (vidi krila)

Povrede centrahalfa i halfova:
Igru ovih igraa odlikuje duel-igra i igra glavom (odlikuju se
srazmerno veom TV) pa se zbog toga i deavaju najee povrede
glave, bilo kontuzione sa potresom mozga, ili naprsnua poglavine i
arkade u sudaru sa glavom protivnikog igraa. Zbog duel-igre na
zemlji, este su povrede prepona, skonog zgloba i potkolenice.

Povrede polutki:
Polutke se odlikuju relativno niom graom i velikim aerobnim
sposobnostima. Mnogo tre i meta su protivnikih odbrambenih
igraa. Na njima se najvie pravi prekida igre, jer se kod njih najdue
zadrava lopta. Vrlo esto (u defanzivnoj taktici) ovi igraci od rtve
prelaze u aktivan stav i povreuju protivnika. U kontaktu este su
povrede potkolenice (prelomi), povrede meniskusa, i naroito
povrede prepona.

Povrede krila:
Krilni igrai se odlikuju sprinterskim sposobnostima i esto pate
od sprinterskih povreda (vidi povrede u atletici). esta su meta

363
protivnikih bekova i njihovih otrih startova (i sami se brzo kreu pa
i start odbrambenog igraa mora biti silovit) pa nisu retki prelomi
potkolenice.

Povrede modernog centarfora;
Centarfor, u modernom fudbalu, obavlja zadatke i klasinog i
savremenog centarfora. Radijus kretanja mu je znatno vei od veine
igraa u timu (jedino vezni igrai se vie kreu) i odlikuje se kako
igrom glavom tako i kvalitetnom tehnikom i jakim udarcem. Potrebno
je da ima i sprinterska svojstva (kratak beg) pa je sklon sprinterskim
povredama. Meta je svih igraa odbrane i povrede su raznovrsne.
Moe se rei da je on najugroenija osoba na terenu. Povrede glave,
kontuzije skonog zgloba, laceracije potkolenice su najee.
Na kraju,moramo da naglasimo dve podjednako zastupljene
specifine povrede fudbalera; povredu unutranjeg meniskusa sa ili
bez povreivanja ligamenata i"fudbalsko stopalo" (vidi oteenja
stopala). Povrede unutranjeg meniskusa su plod jo uvek neusavrene
fudbalske cipele (kopake) . Naime, kramponi su u stanju da u bilo
kojem stepenu rotacije potkolenice istu FIKSIRAJU ZA TLO i na taj
nain povrede meke strukture kolena (ligamente i meniskuse). Bilo je
predloga da se u izradi kopake povea centralni krampon na koji
nain bi se omoguila rotacija potkolenice i smanjilo naprezanje u
kolenom zglobu, ali za sada, nema veeg razumevanja od strane
fudbalskih saveza i ova ideja nije realizovana.

R U K O M E T

Po mnogo emu rukomet predstavlja najvulnerabilniji sport
meu sportskim igrama. Brzina kretanja i sila sa kojom u pojedinim
fazama kretanja dolazi do kontakta ili sudara je daleko vea u odnosu
na fudbal i koarku (jedino bi hokej po brzini i silini mogao da
konkurie ). S druge strane, u rukometnim kretnjama, pored tranja i
skokova, postoje i bacanja kao i neprekidna kontakt igra. Sve ovo
dovodi rukomet na prvo mesto po vulnerabilnosti meu sportskim
igrama, iako same povrede ne moraju biti i teke.
Najtipinije i najee povrede rukometaa su povrede prstiju

364
poput distorzija, luksacija pa i preloma. Zbog izuzetnog broja
uteva,veoma esto se u rukometu pojavljuju dva tipina sindroma
prenaprezanja.

1. epikondilitis medijalis lakta (kopljaki lakat)
2. povreda kliznog puta ramena (impinqment sindrom)

Pored ovih povreda prenaprezanja, nisu retke pojave
skakakog kolena , a od akutnih povreda-distorzija skonog zgloba.

K O A R K A

Po popularnosti to je druga sportska igra kod nas, odmah posle
fudbala i broj sportista koji se njome bave je veliki. Otuda i relativno
velik spisak optih i specifinih povreda u koarci.
Najtipinije povrede su interfalangealne distorzije zglobova
prstiju. Povrede meniskusa su neznatne u ovom sportu, ali je jedna
povreda izuzetno tipina: skakako koleno. Pored ovoga,od povreda
prenaprezanja naveemo i bolne spazme trbune i lene muskulature.
Hronine lumbalgije mogu biti posledica skraenja lumbalne fascije,
pa su vebe istezanja kompletne ekstenzorne muskulature tela vrlo
pogodne i esto daju pozitivan efekat. Pored navedenih esti su i:

plantarni fascitisi
hronine promene na Ahilovoj tetivi
distorzije skonog zgloba

Iako je i ovde zastupljeno bacanje, kao jedna specifina vrsta
pokreta, relativno su retke povrede ramenog pojasa.

11.7.3. BAZINI PRINCIPI PRVE POMOI U
SPORTSKOJ TRAUMATOLOGIJI

Slobodno moemo rei da rehabilitacija sportske povrede
mora da nastupi onog momenta kada se dogodila povreda. A to je

365
mogue samo ukoliko osoba koja ukazuje prvu pomo povreenom
poznaje bazine principe pruanja prve pomoi kod povreda i
oteenja. Pod bazinim principima prve pomoi podrazumevamo
sledee procedure:
1. HLAENJ E - podrazumeva neposrednu upotrebu hladnoe na
mestu povrede. Pod ovim podrazumevamo hladne obloge (vodene ili
pak alkoholne), led i razna rasprskavajua sredstva u vidu sprejeva za
rashlaivanje .
Kod primene leda potrebno je izvriti zatitu koe od smrzavanja
na taj nain to se led upakuje najpre u najlon kesu a potom obavije
tankim platnom. Nakon 30 minuta od poetka stavljanja ledenih
obloga, potrebno je proveriti stanje koe i ukoliko se rashlaivanje
eli nastaviti, napraviti pauzu od 5 minuta pre ponovnog stavljanja
ledenog paketa. Ukoliko se aplikuje ledena kocka na golu kou (to
se praktikuje samo u sluaju leenja hroninih povreda kada govorimo
o krioterapiji) vreme aplikovanja ne sme biti due od 5 minuta i sa
kockom se lagano krui po predelu povrede tako da se spreavaju
pojave lokalnog oteenja koe.
Primena hlaenja u smislu bazine terapije sportske traume
podrazumeva primenu u toku prvih 48 -72 asova i to 3 puta po 30-45
minuta dnevno.
Po odreenom broju autora rasprskavajua sredstva imaju
prednost nad aplikacijom leda zbog analgetskog dejstva, meutim,
naa iskustva govore suprotno. Hiperemija koju sprej izaziva, vrlo
brzo dovodi do poveanja otoka povreenog tkiva to je neeljeni
neprijatelj i oteava oporavak. S druge strane, i hladnoa sama po
sebi, ima analgetsko dejstvo pa smo miljenja da apsolutnu prednost
treba pruiti ledenim pakovanjima, tim pre to se i na domaem tritu
mogu nabaviti suva pakovanja koja su izuzetno pogodna za transport i
mogu se nalaziti kao redovna oprema u obinoj lekarskoj torbi.
Aplikovanjem leda odmah po povreivanju, presecaju se ili se
umanjuju neki patofizioloki mehanizmi povrede poput krvarenja i
izlivanja ostalih tenosti (limfe, meuelijske tenosti). Ovo direktno
dovodi do manjeg stvaranja otoka i sticanja preduslova za kasnije
ubrzano resorbovanje. Pored smanjenja otoka (edema) smanjuje se i

366
bol zbog dejstva hladnoe na senzitivne zavretke nerava i time
olakava vreme oporavka.
2. KOMPRESIJA je procedura kojom potpomaemo i poboljavamo
dejstvo hlaenja na taj nain to pritiskom na mesto povreivanja
poveamo otpor krvarenju i izlivu tkivnih tenosti, zaustavljamo
proces stvaranja bolnog otoka i na taj nain skraujemo vreme koje e
biti potrebno za resorpciju. Kompresiju radimo uporedo sa hlaenjem
i to tako to ledeno pakovanje privrstimo elastinim zavojem.
Ukoliko ne raspolaemo elastinim zavojem moe se upotrebiti
standardni iri zavoj, a ukoliko ni on nije pri ruci, kompresija se moe
vriti i manuelo, blagim pritiskom sopstvenim rukama preko
komprese sa ledom. Nakon skidanja komprese sa ledom ponovo se
postavlja elastini zavoj vodei rauna da se omotavanje vri u pravcu
srca tako da ne doe do lokalizovanja i blokiranja odreenih delova
otoka zbog nepravilne kompresije. Zavoj mora biti propisno
postavljen da ne bi kompromitovao oticanje izlivene tenosti i ne sme
biti previe pritegnut ( jer moe doi do prekida protoka krvi kroz
venske krvne sudove i limfotok) to je jedini nain da se tenost iz
oteenog predela odvede u sistemsku cirkulaciju i preradi.
3.ELEVACIJA je podizanje povreenog ekstremiteta ili dela trupa u
poloaj u kome e se omoguiti olakano oticanje tenosti sa
povreenog mesta, vodei rauna da se pri tom ne dogodi ponovno
povreivanje i da sama manipulacija ne bude bolna. U sluaju
povreenog kolena ili stopala, elevaciju je najpogodnije postii
podmetanjem nekog mekog predmeta ispod zgloba (jastuk ili pekir
ili sl.). Elevacija je na taj nain fiksirana na due vreme (24-48h),
zapravo za sve vreme za koje u patogenezi povrede govorimo o
eksudativnoj fazi (fazi izliva i stvaranja otoka). Tek kad ustanovimo
da se otok vie ne poveava i da vie nije elastian i mekan ve da
menja konzistenciju i daje otpora pritisku, moemo smatrati da nije
vie potrebna elevacija. Tada se gube inicijalni znaci povrede kao to
su rubor (crvenilo), kalor (toplota), dolor (bol). Ova eksudativna
faza moe trajati razliito, u zavisnosti od teine povrede i vrste
povreenog tkiva, ali se uglavnom deava u rasponu od 24-72 sata.
4.IMOBILIZACIJA je postupak koji je u poslednje vreme u
sportskoj medicini poprimio sasvim drugaije znaenje od

367
standardnog. Zaista,relativnost rei imobilizacija je velika i pod njom
se moe podrazumevati i sama zabrana nastupa sportiste na
takmienju. Ipak pod imobilizacijom podrazumevamo stavljanje
povreenog dela tela u poloaj u kome mu je obezbeeno
mirovanje,nemogunost ponovnog, sluajnog povreivanja.
Imobilizacija moe biti pasivna i potpuna, kada govorimo o upotrebi
odreenih sredstava za imobilizaciju (ine, klinovi, gips, longete,
zavoji) i aktivna i parcijalna kada se povreenom dozvole
svakodnevne aktivnosti s tim da se zabrani upotreba povreenog
ekstremiteta, iako nije definitivno imobilisan. Prednosti aktivnog
pristupa u imobilizaciji su primeene jo iz perioda kada su iskusni
ortopedi registrovali da im se neposluni pacijenti, koji su se protiv
volje lekara iskradali iz svojih kreveta, bre oporavljaju i uspenije
lee. Tada je nastupio preokret u tretmanu i povreenima je pored
obine imobilizacije savetovano da se uz pomagala to vie kreu.
Danas smo svedoci da je imobilizacija doivela potpunu
transformaciju. I u najteim frakturama postoje konstruisani aparati
koji imobiliu samo povreenu kost dok se pacijent sasvim normalno
ponaa i ak obavlja svoju radnu obavezu. Prednosti ovakve
imobilizacije su oigledne. Ne dolazi do atrofije muskulature
imobilisanog ekstremiteta to je u sluaju povrede kod sportista
izuzetno vano, jer su kod njih atrofini procesi daleko bri i
posledice po ponovno osposobljavanje za sport, ponekad, veoma
teke. S druge strane, dugotrajna imobilizacija je skopana i sa
dodatnim komplikacijama (Sudekova bolest napr. ) to se aktivnim
pristupom izbegava.
U sluaju imobilizacije je i otkriveno pravilo da fiziko
vebanje jednog dela tela ima pozitivno dejstvo i na deo tela koji ne
veba to je predstavljalo veliko i znaajno otkrie i postalo jedan od
krunskih dokaza pozitivnog dejstva fizikog vebanja na celokupan
organizam.
5.MI TELA (mirovanje) , predstavlja postupak potede povreenog
sportiste od treninga i takmienja i u biti u sebi sadri i elemente
imobilizacije. Meutim, s druge strane, mitela ili poteda ima sasvim
dobro definisane sopstvene kritrerijume i moemo je podeliti u
nekoliko faza

368
1. Prva faza mitele- koja se podudara sa eksudativnom ili
akutnom fazom povrede obuhvata vreme primene bazinih principa
terapije i traje od momenta povreivanja pa do 48-72h u zavisnosti od
teine povrede i vrste povreenog tkiva. Ova faza mitele je najstroa i
predstavlja fazu apsolutne potede gde, osim kretanja zbog linih
potreba i statikih vebi nepovreenih delova tela, nikakvo drugo
kretanje nije dozvoljeno.
2. Druga faza mitele se poklapa sa resorptivnom fazom
povrede i u njoj se zapoinje sa nekom od fizikalnih procedura, gde
se pacijent pored leenja slobodno kree, a u lakim povredama i
zapoinje sa optim fizikim vebanjem. U ovoj fazi pored
aparaturnog fizikalnog tretmana,dolaze u obzir plivanje,
kineziterapijske seanse, masaa i hidromasaa kao i standardni oblici
kretanja (etnje, gimnastika). Ova faza takoe razliito traje, od 72
asa do 14 dana i, ukoliko se radi o lakoj povredi, unutar ove faze se i
zavri oporavak. Kod teih i tekih povreda, prelazi se u sledeu fazu
koja se samo u relativnom smislu tumai kao mitela, u fazu
selektivnog vebanja.
3. Trea faza (faza selektivnog vebanja) u kojoj povreeni
sportista zapoinje fiziko vebanje koje ima obeleje trenanog
procesa sa selektivnim pristupom, tedei povreeni ekstremitet od
maksimalnih trenanih optereenja (selektivna mitela). Ova faza
moe trajati od 14 dana do 6 meseci (kod izuzetno tekih povreda) i
vrlo je osetljiva. I najmanja nestrplljivost moe dovesti do ponovnog
povreivanja,to bi znailo pretvaranje povrede u hroninu koja uvek
ima obeleje oteenja, koje je teko , ili daleko tee, sanirati.


410

12. FI ZI KALNA MEDI CI NA

12. 1. DELOVANJE RAZLIITIH OBLIKA FIZIKE
ENERGIJE NA LJUDSKI ORGANIZAM

U veini udbenika fizikalne medicine, najee iz didaktikih, a i
edukativnih razloga , fizikalna medicina je podeljena na tri velike
oblasti:

1. FIZIKALNA PREVENTIVA

Ima za cilj ouvanje zdravlja, podizanje otpornosti,
spreavanje povreda i obolenja.
Ukljuuje niz postupaka (sistematski pregledi, praenje
razvoja, otkrivanje deformiteta) i mera (korektivne vebe,
rekreacija, sport) koji pomau pravilnom razvoju.

2. FIZIKALNA REHABILITACIJA
puno funkcionalno osposobljavanje posle povreda i
bolesti.
moe biti rana i definitivna rehabilitacija
esto se nastavlja medicinskom rekreacijom, koja ima
za cilj poboljanje kvaliteta zivota.
Fizikalna medicina i rehabilitacija, kao izuzetno dobro
definisane medicinske grane, nale su svoje punopravno mesto i u
okviru sportske medicine. Ne samo zbog toga to je sa poveanjem
uesnika u fizikoj kulturi u poslednjim decenijama naglo povean
traumatizam, niti zbog toga to se u odreenom broju sluajeva zaista
moe govoriti o specifinoj traumi, rezervisanoj samo za sport , ve i

411
zbog toga to se u sportskoj rehabiltaciji oduvek postavljalo mnogo
vie zahteva nego u klasinim sluajevima traume. Ne mislimo pri
tom na one zahteve tipa"to pre osposobiti takmiara za nastup" jer
takvim stavovima nije mesto u literaturi ovakvog profila, ve na
notornu injenicu da se ciljevi rehabilitacije u sportu drastino
razlikuju od ciljeva rehabilitacije uopte. Jednostavno,krajnji cilj
rehabilitacije povreenog sportiste sa frakturom potkolenice nije
osposobiti sportistu da hoda, ve osposobiti sportistu da normalno
nastavi svoju sportsku karijeru, to znai -maksimalni reim rada za
oporavljeni ekstremitet. Ovo je kompeksniji i tee ostvarljivi
cilj,zbog ega sportska rehabilitacija oduvek predstavlja avangardnu
disciplinu u okviru klasine rehabiltacije.

3. FIZIKALNA TERAPIJA

12.2. OSNOVI FIZIKALNE TERAPIJE U SPORTSKOJ
TRAUMI

FIZIKALNA TERAPIJA koristi razliite oblike fizike energije u
leenju.
Fizikalna terapija moe biti : -aktivna i pasivna

aparaturna i bezaparaturna
ili koristi klimatske faktore.

Za ovaj prikaz , sve fizikalne procedure moemo grubo podeliti na
dve
odvojene skupine:

1. Aparaturne procedure
2. Bezaparaturne procedure

Pored ove , sve vie se namee podela fizikalnih tretmana u
odnosu na vreme njihovog zapoinjanja od momenta povreivanja.

412
Tako govorimo o:

ranom fizikalnom tretmanu
standardnom fizikalnom tretmanu

U APARATURNE fizikalne procedure ubrajamo one
procedure za koje je potrebna primena aparata u terapiji, od kojih bi
nabrojali najee koriene u sportskoj traumi:

1.elektroforeza lekova

KLASINA TERAPIJA
2.dijadinamike struje
3.ultrazvuk
4.termoterapija
5.elektrostimulacija
6.galvanske struje
7.vakum terapija
MODERNA TERAPIJA 8.elektromagnetna terapija
9.laser terapija
10.radar

Prvih est aparaturnih procedura spadaju u klasiku fizikalne
terapije ,iako i danas veoma esto upotrebljavanu i ubrajaju se u
standardni fizikalni tretman. Zbog njihove osobine da zagrevaju tkivo
kroz koje prolaze, ne mogu se upotrebiti u prvoj, akutnoj fazi
povreivanja jer bi pogorali stanje povrede. To ne vai za vakum
terapiju, elektromagnetnu visokofrekventnu terapiju, laser i radar,
koji (sem poslednjeg), u svojim portabl verzijama predstavljaju
standardnu opremu sportskog lekara. Veina ovih aparata je
napravljena u verzijama sa sopstvenim energetskim napajanjem, pa je
aplikacija terapije mogua i u toku transporta. Svi spadaju u aparate
koji otpoinju rani fizikalni tretman i na taj nain drastino skrauju
vreme oporavka. Po podacima D.Jovi-a, rani fizikalni tretman moe
za treinu da skrati ukupno vreme oporavka. Princip je vrlo
jednostavan. Potenciranjem dejstva bazinih principa terapije (jer se
rani fizikalni tretman nadovezuje na njih) minimiziraju se posledice

413
povreivanja i reakcija tkiva na povredu smanjuje. Na taj nain se,uz
ubrzanje resorpcije vrlo brzo zavrava najopasnija,eksudativna faza
povrede i prelazi u resorptivnu koja omoguuje selektivnu mitelu o
emu smo prethodno govorili.
Skraivanje vremena rehabilitacije za skoro treinu uinilo je
opravdanim i neophodnim prisustvo ekipa za rehabilitaciju u svim
reprezentativnim selekcijama na veim sportskim takmienjima
(Univerzijada, Mediteranske igre, Evropska, Svetska prvenstva i
Olimpijada).
U BEZAPARATURNE fizikalne procedure ubrajamo:
masau
samomasau
kineziterapiju
peloidoterapiju (topla lekovita blata)
krioterapiju
kriomasau
terapeutsko fiziko vebanje (sportske aktivnosti u
cilju leenja)

Daleko veu popularnost meu sportistima zauzimaju bezaparaturne
fizikalne metode leenja jer, uz potrebno znanje, zahtevaju samo
malo dobre volje a uzvraaju viestrukom koriu. Na spada u domen
ovog tiva da podrobnije govorimo o gore navedenim metodama
(terapeutsko fiziko vezbanje smo izdvojili u posebno poglavlje) jer o
masai i kineziterapiji postoji veoma kvalitetna literatura dostupna
svakom studentu a koju smo naveli na kraju naeg udbenika.
Miljenja smo da jedino jo nekoliko rei treba rei o aplikacijama
leda u terepiji.

KRIOTERAPIJI I KRIOMASAI

Krioterapija predstavlja specijalnu terapijsku proceduru koja
podrazumeva rashlaivanje povreenog mesta (postoje i aparati) sa
pakovanjima leda. Krioterapija je najee indikovana u akutnoj fazi

414
bolesti to smo naveli kod bazinih principa terapije sportskih
povreda, ali i kod leenja hroninih ili hroniciranju sklonih oteenja
(teniski lakat, skakako koleno, povreda kliznog puta ramena,
bursitisa). Komprese sa ledom su indikovane i u sluaju akutnih
abdominalnih zapalenja (appendicitis, adneksitis i u nizu ginekolokih
infektivnih stanja u maloj karlici) i nezamenljiva su dopunska terapija
u spreavanju irenja infekcije. Nasuprot krioterapiji, koja
podrazumeva kontinuirano aplikovanje leda ili niskih temperatura u
odreenom vremenskom intervalu, kriomasaa je procedura u kojoj
se blagim , laganim krunim pokretima masira povreeno mesto sa
slobodnim ledom. Pored jednostavnosti u primeni i malom broju
kontraindikacija, ova terapija prua veoma dobre rezultate i veoma
esto predstavlja poslednji adut lekara. Poneka hronina sportska
oteenja poput starog "skakakog kolena" i pored svih modernih
fizikalnih procedura zavre na redovnoj dugogodinjoj kriomasai
nakon treninga. Kriomasaa se moe raditi najvie tri puta po 5 minuta
blagog krunog masiranja i to do 10 dana. Ukoliko se u ovom periodu
ne regfistruje poboljanje tipa smanjenja tegoba i povraaja funkcije,
terapija se mora prekinuti i potreiti bolje reenje.

Fizikalna medicina u leenju koristi razliite vrste fizike
energije;
1. SVETLOST
HELIOTERAPIJA - SUNEVA
SVETLOST
Hromoterapija - okom vidljivi
svetlosni zraci
Ultraljubiasti zraci
Infracrveni zraci
2.ZVUK:
Infra zvuk
ujni zvuk
3.MAGNETIZAM:
Magnetna polja velike snage
Eektromagnetna polja
4.ELEKTRICITET: Jednosmerne i naizmenicne struje

415
Visoko i nisko frekventne struje
5.TOPLOTNA ENERGIJA:
TERMOTERAPIJA
Indiferentna i visoka temperatura:
Niske temperature: KRIOTERAPIJA
6.MEHANIKA
ENERGIJA:
AKTIVNA - Kineziterapija
- Ergoterapija
PASIVNA - Pasivni pokret
- razni oblici masae
7.VODA:
Hidrotemalne procedure
Hidrokinetike procedure
8.PRITISAK:
Snien - Hipobarina terapija
Povien - Hiperbarina terapija

13. ZDRAVSTVENA KONTROLA U FI ZI KOJ KULTURI

13.1. ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE SLUBE

U SR Jugoslaviji organizacija zdravstvene slube u fizikoj
kulturi je zadrala regionalni karakter koji je imala i pre
reorganizacije, s tim to je najvii nivo struno-medicinskog
organizovanja sa Saveznog sputen na Republiki nivo. Strukturna
ema organizacije bi izgledala ovako:
A)
kolske ambulante (Domovi zdravlja)
ambulante po klubovima i sportskim drutvima

416
kolski dispanzeri

B)
ambulante sportske medicine po Domovima Zdravlja
Gradska poliklinika za zdravstvenu zatitu studenata
Gradski dispanzer sportske medicine

C)
Regionalni zavodi za sportsku medicinu

D)
Republiki zavod za sportsku medicinu

I profil zdravstvenih radnika koji uestvuju u ostvarivanju
zdravstvene zatite nije jedinstven i u zavisnosti je od nivoa na kom se
zdravstvena zatita ostvaruje. Na najniem nivou organizovanja, u
kolskim ambulantama i klubskim ambulantama, rade lekari opte
prakse ili specijalizanti iz pedijatrije i sportske medicine, a nije redak
sluaj da u njima rade lekari opte prakse sa zavrenim kursom za
sportskog lekara. Ne tako retko,kad je sport u pitanju, u ovim
ambulantama rade lekari svih specijalnosti medicine,esto i onih koji
nemaju mnogo blisku vezu sa sportom.
Na drugom nivou, u kolskim dispanzerima , najee rade
specijalisti pedijatri, a u sportskim dispanzerima -specijalisti sportske
medicine. U ovim ustanovama je kvalitet zdravstvenih usluga na
viem nivou, budui da su sportistima-pacijentima na raspolaganju
kabineti ostalih specijalistikih slubi,laboratorija i Rentgen. Na
alost, broj specijalistikih ambulanata iz sportske medicine u SR
Jugoslaviji je izuzetno mali i daleko ispod potrebnog broja.
Najvei broj ambulanti su ambulante u regionalnim Zavodima
za sportsku medicinu ili regionalnim Domovima zdravlja. I ovde
rade specijalisti sportske medicine u uslovima koji su jo povoljniji
jer se nalaze u mogunosti da koriste usluge gotovo svih specijalnosti
medicine od strane Regionalnih bolnica ili Klinikih centara.
to se tie organizacije zdravstvene slube za kolski uzrast,

417
kolski dispanzeri su trijano mesto odakle, prema potrebi, pacijenti
imaju mogunost da budu upueni u bilo koji kliniki Centar u
republici. Za sportiste postoje jo Reginalni zavodi za sportsku
medicinu u kojim, pored zdravstvenih radnika, svoje usluge pruaju i
kvalifikovani pedagozi fizike kulture. Profil kadrova je na najviem
nivou jer se radi o multi-disciplinarnim timovima sa visokim
akademskim zvanjima koji su osposobljeni da , pored klasinih
zdravstvenih usluga, prue i usluge iz oblasti sportske fiziolgije,
antropomotorike, metodike sportskog treninga itd.
I na kraju, na vrhu piramide stoji Republiki Zavod za fiziku
kulturu i medicinu sporta, vrhunska ustanova u kojoj sportisti mogu da
dobiju najvii stepen strune i pedagoke pomoi. Ova ustanova je
opremljena najmodernijom opremom za preglede i testiranja sportista
bilo pojedinaca ili ekipa, kako u laboratorijskim uslovima tako i na
terenu. Tim strunjaka je sastavljen od najiskusnijih specijalista
sportske medicine i pedagoga fizike kulture i osposobljen da testira
vrhunske sportiste. Ovaj Zavod tesno sarauje kako sa drugim
bliskim zdravstvenim ustanovama tako i sa Republikim i regionalnim
organizacijama fizike kulture (SOFK-a i JOK). Ova ustanova je
registrovana i za edukaciju kadrova iz oblasti sportske medicine
(specijalizacija iz sportske medicine) i u poslednjih 15 godina iz nje je
izalo preko 40 novih mladih specijalista .
U ovu emu organizacije eli da ue i Fakultet za fiziku
kulturu i Beograda, budui da je struno, materijalno i metodoloki
osposobljen za pruanje odreenih, kako zdravstvenih, tako i
pedagokih usluga na najviem nivou. U tu svrhu, na Fakultetu je
osnovana Metodoloko- istrazivaka laboratorija (MIL) u ijem
okrilju se stvara i Laboratorija za funkcionalnu dijagnostiku u fizikoj
kulturi i sportu. Budui da je predvieno da, pored osoblja sa
Bioloke katedre, u radu ove laboratorije punopravno uee uzmu i
strunjaci sa svih ostalih katedri Fakulteta, stvoreni su preduslovi za
nastajanje "kritine mase" znanja, sposobnosti, opreme i prostora koja
bi u najskorijoj budunosti trebalo da rezultira kvalitetnim nastupom u
svim oblastima fizike kulture. Naravno, osnovno opredeljenje
Fakulteta je i dalje edukacija visoko obrazovanih strunjaka iz oblasti
fizike kulture ali e se, uporednim istrazivakim radom kao i

418
pruanjem rutinskih strunih usluga, poboljati kvalitet kako samih
predavaa tako i svrenih studenata.

13.2. METODOLOGIJA ZDRAVSTVENE ZATITE U
FIZIKOJ KULTURI

Da fiziko vebanje, pored pozitivnog ima i evidentna
negativna dejstva na zdravlje, najbolje svedoi podatak da je u
oblasti fizike kulture sve vie lekara koji su ukljueni u direktno
pruanje zdravstvene zatite sudionicima u njoj. I potrebno navedena
ema svedoi o potrebi da se omogui dobro organizovana, struna i
kvalitetna zdravstvena zatita kako bi se predupredile negativne
pojave i posledice bavljenja sportom ili rekreacijom.
Budui da se sportom, u najveem broju, bavi kolska i
studentska omladina, dakle osobe u plastinom periodu svog
biolokog razvoja,to je PREVENCIJA patolokih pojava na prvom
mestu i glavni zadatak celokupne zdravstvene mree u fizikoj kulturi,
jer se radi o najosetljivijem periodu ljudskog razvoja u kome ak i
fiziko vebanje, poznato po blagotvornom dejstvu, pod odreenim
uslovima moe postati veoma opasan neprijatelj zdravlja i fizikog
razvoja. Da bi se preventivno delovalo, oformljen je sistem
zdravstvenih pregleda koji je zasnovan na strogo odreenim nainima
sprovoenja lekarskog pregleda, to nazivamo

13.2.1. METODOLOGIJA ZRRAVSTVENOG PREGLEDA.

Osnova karika sistema prevencije je redovni SISTEMATSKI
PREGLED SPORTISTE.
Pod sistematskim pregledom podrazumevamo strogo definisan
skup postupaka i merenja pomou kojih lekar ustanovljava sledee
injenice:

zdravstveni status pacijenta u celini pregledom svih
predvienih organskih sistema ponaosob,
metodologijom predvienom za ovaj nivo pregleda

419
bioloku starost pacijenta na osnovu procene
hronoloke starosti i stepena razvoja antropometrijskih
i sekundarnih polnih karakteristika.
stanje fizikog razvitka i eventualno prisustvo pojave
deformiteta u razvoju
nivo funkcionalnih sposobnosti kardiovaskularnog
sistema
nivo razvoja osnovnih motorikih karakteristika
(snaga, brzina, fleksibilnost, koordinacija) .

Sve podatke o pregledu lekar unosi u ZDRAVSTVENI
KARTON.
Podaci iz zdravstvenog kartona su tajni i mogu se saoptavati
treim licima samo uz saglasnost pacijenta. Budui da je to tree lice u
fizikoj kulturi ili profesor fizikog vaspitanja u koli ili trener
ukoliko se radi o sportisti, smatra se da se ne radi o krenju principa
tajnosti, jer se radi o osobama koje treba tesno da sarauju. S druge
strane, pozitivno korienje podataka iz Zdravstvenog kartona
podrazumeva njihovo korienje radi blagovremenog ispravljanja
patolokih tendencija u toku biolokog razvoja kao i radi usmeravanja
dejstva fizikog vebanja radi otklanjanja poetnih simptoma
deformacija i poremeaja u biolokom razvoju. Ovde saradnja lekar-
pedagog u fizikoj kulturi dolazi do punog izraaja i od kvaliteta te
saradnje zavisi uspenost celog sistema zdravstvenog preventivnog
delovanja i pozitivnog dejstva fizikog vebanja na zdravlje dece i
omladine.
Zdravstveni karton obavezno sadri sledea poglavlja:

1. Zaglavlje ili deo za GENERALIJE u kome se unose
opti podaci o pacijentu bitni za njegovu identifikaciju,
ime i prezime, matini broj graana, registarski broj
zdravstvenog osiguranja i broj zdravstvene knjiice,
starost , pol, i adresa stanovanja

420
2. Deo za ANAMNESTIKE PODATKE u kome se u
najkraim crtama unose podaci iz line, porodine i
sportske anamneze pacijenta.
3. Deo za STATUS PRAESENS,(trenutno stanje)u koji
lekar unosi , u najkraim crtama ili esto samo
pozitivan nalaz, ili podatke sopstvenog pregleda po
sledeem redosledu:

a. Glava i vrat sa koom i vidljivim sluzokoama

Pregled se radi u sedeem poloaju i podrazumeva
somatoskopiju konfiguracije glave, pregled otvora unih i nosnih
kanala, palpaciju limfnih lezda i osetljivih taaka frontalnih i
maksilarnih sinusa. Dalje, pregled grla i usta (stomatoloki status).
Ukoliko postoji karies, zabelei se taan broj obolelih zuba i saopti
pacijentu da je obavezan da ih popravi u odreenom roku.

b. Pregled grudnog koa, plua i srca.

U pregled grudnog koa ubraja se somatoskopija grudnog
koa i kimenog stuba,pregled plua i srca auskultacijom plunih
umova i srane radnje. Tom prilikom se meri puls i arterijska tenzija
ukoliko se poseduje aparat za merenje pritiska sa prilagoenom
manetnom za uzrast pacijenta. I ovaj deo pregleda se sprovodi u
sedeem poloaju.

c. Pregled abdomena

Podrazumeva pregled pacijenta u leeem stavu sa savijenim
nogama u kolenima gde lekar proverava mekou trbunog zida, zatim
da li se jetra i slezina mogu palpirati i ukoliko mogu kolike su
veliine i da li se radi o njihovom poveanju. Zatim se u sedeem
poloaju radi gruba veterinarska perkusija lumbalnog dela radi
provere osetljivosti bubrenih loa na potrese.


421
d. Pregled lokomotornog aparata se vri u stojeem stavu gde
se ispitaniku naloi da prvo iz profila a zatim okrenut leima stoji
na dva metra od lekara da bi ovaj uoio poloaj i stepen
iskrivljenosti kimenog stuba, opti stav pacijenta, poloaj
ekstremiteta prema trupu kao i krivinu Ahilove tetive. Zatim mu
se naloi da hoda, pri emu se proverava pravilnost hoda i stav
potkolenice i stopala pri hodu radi otkrivanja ravnih stopala i
valgus poloaja potkolenice. Ovaj poloaj potkolenice je najee
posledica dugogodinjeg zanemarivanja sputenog svoda stopala
to zbog promenjene statike u toku rasta kostiju doprinosi njenom
krivljenju i nepopravljivom deformitetu.

4 deo za antropometrijska merenja u koji se unose podaci o
osnovnim antropometrijskim podacima. Ovaj deo sadri najmanje 5
kolona da bi se u njih redovno upisivala nova merenja i odreivao
tempo razvoja.

5 OPTI DEO u kome je predvieno mesto za kontrolne i
prevremene preglede do kojih dolazi ukoliko se sportista povredio ili
na prethodnom pregledu nije bio osposobljen za redovno treniranje.

U sistematski pregled ,po metodolokom uputstvu
Republikog zavoda za fiziku kulturu i medicinu sporta, predvieno
je i snimanje EKG u miru i naporu RTG plua i uzimanje krvi i
mokrae na analizu jednom godinje.

Nalaz lekara nakon sistematskog pregleda moe biti:

sposoban
ogranieno sposoban
privremeno nesposoban (naznaiti dokle)
stalno nesposoban

Pravilnikom zdravstvene Komisije bive SFKJ, svi
registrovani sportisti do 18 godina starosti su bili duni da se tri puta

422
sistematski pregledaju u toku kalendarske godine, u odreenim
regionalnim ambulantama, a sportisti stariji od 18 godina samo dva
puta u toku jedne godine za vreme bavljenja sportom.

13.3. SELEKCIJA U SPORTU - LABORATORIJSKI MODEL

Verovatno da nema puno nacija u svetu koja sa tako volje i
ara svakodnevno uestvuje u sportu i sportskim tokovima. Bezbroj
asopisa , sportskih emisija , TV sati sportskog programa, jedan su od
dokaza zainteresovanosti ljudi sa ovih prostora sportskim temama i
sportskim tokovima. Jedan od najinteresantnijih sportskih problema sa
kojima se na prosean ovek redovno bavi je selekcija u sportu.
Nema ni jedne nae sportske selekcije koja nije, zbog izuzetnog
interesovanja prosenog oveka , trpela takozvani -pritisak javnosti i
nije bila manje ili vie kritikovana. Poneki zvanini selektori su bili ,
pod ovim pritiskom , znaajno ometani u vrenju svojih dunosti. S
druge strane, ne moe se izbei injenica da je proces masovnog
uestvovanja u sportskoj selekciji neizbena pa i poeljna pojava koja
nabolje govori o vrstini veze sporta kao bitne karike sociolokog
prostora i oveka kao pojedinca-individue. to je veza vra , i sam
sport je snaniji i kvalitetniji. I obratno, naravno. Postoje dosta jaka
nauna objanjenja samog procesa individualnog selekcionisanja
preko pojave koja se u informatici esto naziva ekspetni sistem.
Naime, svaki ovek je u stanju da snimanjem odreenih situacija (pa i
sportskih motorikih zbivanja) stvori sopstveni sistem vrednosti i na
osnovu njega kategorie pojavu i stvara redosled vrednosti. Ova
injenica lei u sri objanjenja otkud toliko selektora u naem sportu.
Meutim, do ekspertnog sistema stoji samo jedan mali stepenik koji
99. 9 % selektora deli od vrha. Taj stepenik je neprelazan jer se
sastoji od osobina koje samo pojedinci mogu da poseduju. Te osobine
su imaginacija , sposobnost predvianja i znanje zasnovano na
ogromnom iskustvu i snimljenim podacima o velikom broju sportista,
njihovom razvojnom putu preprekama koje ih na tom putu ekaju.
Otuda u jugoslovenskom sportu pravih selektora ima svega desetak ali
su zato svetskog ranga. Ali, da se vratimo na osnovnu temu-selekcija

423
u sportu. ta pod ovim pojmom se podrazumeva? Selekcija u sportu
je proces odabiranja sportista prema njihovim individualnim
biolokim kvalitetima i izraenim specifinim karakteristikama sa
ciljem da se kroz proces razvoja dovedu u poziciju postizanja
sportski vrednih rezultata.

Iz definicije proizilazi da bi osnovni zadaci selekcije
trebali biti

A) otkrivanje velikih biolokih potencijala pojedinaca
B) usmeravanje ovih potencijala u segment sportskog
prostora u kome e doI do najveeg izraaja
C) Periodina kontrola razvoja

Ve na samom poetku postoji jedna velika nepoznanica.
Kako definisati proces otkrivanja talenata i u kom sluaju o ovom
procesu moemo govoriti kao o sistemu. Po nekim vaeim svetskim
standardima samo ako bi se pod kontrolom sistema koji oformi drava
nalazilo vie od 10% raspoloive baze za selekciju moemo govoriti o
organizovanoj selekciji. U tom sluaju kod nas su samo poneki
sportovi (fudbal i koarka) u poloaju da ispune ovaj otar preduslov.
Svi ostali sportovi ukljuujui i one najtrofejnije (vaterpolo, odbojka
,rukomet) ne ispunjavaju ovaj preduslov i moemo smatrati da nema
sistemske selekcije.
Ni druge dve bitne osobine sportske selekcije-usmeravanje i
kontrola procesa razvoja, nisu bez znaajnih oteavajuih okolnosti jer
proces selekcije u sportu je samo delimino kontrolisan proces u
kome sportski radnici (treneri, sportski savezi, klubska rukovodstva)
imaju udela. Velikim delom , proces selekcije u sportu se odigrava i
prema prirodnim zakonima eliminacije i prirodne selekcije kao i
prema sociolokim zakonima ponaanja ue grupe. Ovo sam proces
selekcije postavlja na vieslojan nivo i zahteva da o svakom od njih
kaemo poneto.
Proces prirodne selekcije je najlake opisati jer u biti sadri
ve odavno poznate zakonitosti da bioloka svojstva pojedinca
predstavljaju grupisani kvalitet koji u poreenju sa drugim

424
pojedincima imaju odreen odnos. Snanije jedinke , sa biolokim
potencijalom veim od ostalih u grupi, predstavljaju vodia-
predvodnika i vrlo brzo se nameu grupi. Od njegovog stava veoma
esto zavisi odnos grupe prema nekom manje vrednom lanu. Tako
se ve u pionirskim selekcijama moe govoriti o ureenom odnosu
pojedinaca i trener je zaduen da ga otkrije , kanalie i spreii
incidentne situacije. Pojedini treneri zato imaju potrebu da ONI
predstavljaju vodia grupe eliminiui prirodnom selekcijom
odabranog vodia to u mlaim uzrasnim kategorijama jo i moe da
zaivi, ali u starijim ima kontraproduktivne efekte. Proizvod ovakvog
pristupa je sputavanje najboljeg a to nikad nije donosilo kvalitet.
Meusobnim uklapanjem prirodnih tokova selekcije u sportu i
selektivnog rada strunjaka, dolazi se do kvaliteta u seniorskom
sportu. Sada se opravdano postavlja pitanje emu onda laboratorijska
selekcija i ta ona zapravo predstavlja? Odgovor je kompleksan i zbog
njega je postavljen ovako obiman uvod. Naime , dobro organizovane
drutvene zajednice stepen svoje dobre organizovanosti refektuju,
izmeu ostalog, sposobnou da stvore sopstveni sistem regulisanja
tokova u pojedinim socijalnim delovima prostora. Prevedeno na jezik
sporta, dobro organizovane drutvene zajednice putem organizovanog
sistema i modela utiu da na prostoru sporta kontinuirano se odigrava
kvalitetan proces sportske selekcije. Kao merilo ovog procesa moe
posluiti mesto te drutvene zajednice meu ostalim meunarodnim
subjektima na nekom velikom svetskom takmienju poput Olimpijade.
Pri tom, veliina drutvene zajednice nije i preduslov njene uspenosti
to organizaciju stavlja u prvi plan (Pirogov). Najbolji dokaz je
status Bugarske na pretposlednjim olimpijskim igrama kada je zauzela
etvrto mesto ispred barem deset daleko monijih (u ekonomskom
smislu) i mnogoljudnijih nacija.
Svaki sistem selekcije zavisi od najmanje dve komponente:

baze selektivnog modela
modela selekcionisanja u uem smislu (program
selekcije)


425
Vee nacije se mogu bezbrino oseati barem kada je u pitanju
prva komponenta , baza za selekciju -broj deaka i devojica koji se
svake godine opredele da zaponu sa sportskim treningom. Male
nacije ve na prvom koraku imaju problem. Baza za selekciju je
mala. Otuda , u jako generalizovanom smislu, postoje u biti dva
svetska modela selekcije u sportu
I ntenzivni - dirgovan jakim uplivom organizovane
drutvene zajednice i
Ekstenzivni koji se u najveoj meri odigrava spontano
zbog prirodno bogatih resursa nacije.
Koji je model u Jugoslaviji? I ovo predstavlja teko pitanje jer
se naa zemlja ve skoro deceniju nalazi u tranziciji i vei delovi
socijalnog prostora nisu u stacionarnom stanju ve doivljavaju
konstantne promene. Moe se rei da , barem u ovom trenutku,
istovremeno deluju oba modela i oba su sa velikim nedostatcima.
Kod ekstenzivnog modela nema dovoljne baze za veinu sportova
(naroito za individualne sportove), dok intenzivni metod nije ni
institucionalizovan ni povezan u celinu. Tako, u sporadinim
sluajevima, nekoliko grupa strunjaka pokuava da osmisli
intenzivniji i organizovaniji nastup u sportskoj selekciji u kome bi
nauka imala vie udela i omoguila efikasniji i ekonominiji rad.
Jedan, ne mali problem,oznaio je prekretnicu u razmiljanju da li je
laboratorija potrebna ili ne. Taj problem je iziao iz procesa iniciranog
od osnovne socijalne elije porodice koja se u jednom trenutku
pojavila kao osnovni pokreta baze sportske selekcije. Roditelji su
odjednom postali i inicijatori sportskog usmeravanja i moderatori tog
procesa. Ponegde je proces doveden do apsurda. Nestruni ili
poluobueni roditelji su svoju decu uvodili u sport za koji su sami , po
svojim kriterijumima , odredili da je dete talentovano i rukovodili
trenanim procesom!. Pri tome , ponekad i nesvesno, odluke su
donosili iz razliitih motiva (trenutna aktuelnost sporta, materijalna
egzistencija, modni trend) koji , sami za sebe ne predstavljaju
kvalitetan motivacioni prostor i , to je najbitnije, ne potiu od deteta,
centra celog procesa. Zato se potreba za strunom pomoi , naroito u
momentu pojave tata-mama selekcije. iskazala kao imperativ i jedina
mogunost kakvog takvog kanalisanja ovog procesa u ekspanziji.

426
Jedan od modela emo predstaviti u sledeim redovima pod uslovnim
nazivom

13.4. BEOGRADSKI MODEL LABORATORIJSKE
SELEKCIJE U SPORTU.

Svaki model selekcije poiva na osnovnim principima na
kojima je utemeljio polazine take i oslonce za nadgradnju. Na
model se zasniva na sledeim principima:

svaki sportista je integralna bioloka celina
svaka bioloka celina se sastoji od dobro
izdiferenciranih delova-komponenti koje i same za
sebe mogu predstavljati kvalitet .
testiranjem pojedinih segmenata biolokih
svojstava sportiste mogue je ostvariti uvid u
pojedinane njegove kvalitete i proceniti moguu
efikasnost u vrenju odreenih sportskih radnji
Vrednost biolokih svojstava je mogue pretvoriti u
sitem numerikih vrednosti -OCENU

Iz principa je proizala i strategija koja se bazirala na
sledeem:

1. Stvoriti Multidisciplinarni tim u procesu testiranja
2. Nabaviti Multikomponentnu opremu
3. Usmeriti se na Ekspertno tumaenje rezultata (svaki
prostor ima svog strunjaka koji , zajednikim usklaivanjem
sa ostalim miljenjima , stvara procenu talentovanosti za
odreen sport) .Ovaj deo u sadanjem trenutku rade odabrani
strunjaci iz samih sportskih klubova u kojima se vri
selekcija.

Za ekspertizno miljenje potrebno je izuiti kvalitete sledeih prostora
pojedinca usmerenog u selektivni model:

427

zdravstveno stanje
morfoloke karakteristike ( telesna kompozicija,
morfotip, prognoza razvoja)
funkcionalne sposobnosti ( respiratornog i
kariovaskularnog sistema)
psiholoke karakteristike ( konativni i kognitivni
status)
opte motorike sposobnosti (brzina, snaga , sila,
agilnost, koordinacija, fleksibilnost, okretnost)
specifine motorike sposobnosti ( motorika u
specifinim uslovima odreenog sporta)

Ovakav pristup Laboratorija za Metodiko-istraivaki rad pri
Fakultetu fizike kulture u Beogradu neguje ve 6 godina.
Laboratorija je koncipirana na sledei nain:
a) biohemijski odsek
b) medicinski odsek
c) odsek za morfo- funkcionalna testiranja
d) odsek za motorika testiranja
e) odsek za psiholoka testiranja
f) raunski centar
Svaki odsek poseduje svoje ljude, opremu , prostor i metodologiju
testiranja. Veza izmeu odseka je putem zajednikog informacionog
sistema baziranog na specijalno programiranom Radnom
individualnom kartonu. Kako se pojedinac testira , tako se unose
podaci u karton i kompjuter , prema stabdardima koji su mu zadati,
procenjuje individualna svojstva svakog pojedinca i sumira ocenu.
Odreene prognostike funkcije (prognoza razvoja TV i VO
2
date su
prema poznatim matematikim modelima ) dok su pojedine funkcije
poput morfotipizacije i procene motorikih sposobnosti, autorizovane
od strane Laboratorije.


428
Zdravstveni status ispitanika je proveren sistematskim pregledom,
EKG-om u miru , testom optereenja i osnovnom biohemijom
krvne slike, eera u krvi i pregleda urina.
Morfoloki prostor je analiziran izdvajanjem komponenti telesnog
sastava metodom po Mateigki modifikovanom od Jovia i sar.
Prognoza def TV je uraena odreivanjem bioloke starosti na
osnovu sekundarnih polnih karakteristika ispitanika metodom po
Taneru a onde je ova vrednost uneta u Beylijeve tablice dostignute
TV i izraunata definitivna TV. Na ovu vrednost dodata je 0.9cm
za mukarce i 0.7cm za ene kao broj kojim se koriguje
akceleracija (ekskluzivni podaci ove laboratorije). Morfoloki
prostor se ocenjuje na osnovu MFR-a (miIno masni indeks) i
broj poena tako osvojen sluI za proces dalje selekcije.
Funkcionalne sposobnosti KVS-a procenjene su ergotestom
odreivanjem :
a) VO
2
max/lit i ml/kg/TM= procena aerobne moI
b) Laktatne krivulje (tip metabolikog odgovora)
c) anaerobnog praga ( aerobna efikasnost)
d) maksimalnog zakieljenja (anaerobni kapacitet)
Prognostiku razvoja VO
2
max relativno je lako uraditi ako se pogleda
krivulja biolokog razvoja VO
2
/lit (apsolutne vrednosti) i uoi
postojanje matematikoog objanjenja njenog toka parabole.

Psiholoki status je opredeljen testovima
inteligencije, testovima motivacije i testovima
linosti.
Motoriki status je opredeljen sledeim testovima:

a) za agilnost i brzinu 10 x 5 m (fotoelije)
b) za miInu silu dinmamometrija
c) za koordinaciju taping test za ruke i noge
d) za eksplozivnost skok u vis i skok u dalj ( ergojump)
e) za energetski anaerobni potencijal 15 sec ergo jump
f) za procenat brzih vlakana (%FT) isti test
g) repetitivna miIna sila testovima za rameni i trbuni pojas

429
Pri koncepciji testova Laboratorija je prihvatila sve preporuke
EUROFITA i sve testove ugradila u svoj program.
Specifina motorika se opredeljuje baterijom razliitih testova
koji se razlikuju od sporta do sporta. U sportovima gde je potrebno
opredeliti preciznost i jainu uta koristi se MAC refleks
kompjuterizovana infracrvena kamera .
Na kraju testiranja dolazi najodgovorniji posao. Gomilu
podataka sastaviti u celinu, formirati zajedniku ocenu koja e svakom
pojedincu opredeliti mesto u prostoru sporta u kome je testiran, i
podatke saoptiti na nain koji e biti razumljiv i korektan. Ponekad,
ocena selekcije nije dobra i znai potrebu da se izae iz prostora
sporta u kome je pojedinac testiran i opredeli neki drugi sport u kome
je mogunost postizanja boljeg rezultata vea. Meutim , nije problem
iz prostora postignua izvriti izmetanje. Problem je objasniti detetu
da mu sport kojim se trenutno bavi oteuje zdravlje i da iz njega, iz
preventivnih razloga, mora izai. Najbolji primer je pojava dilatacije
leve komore kod deaka u pubertetu kod kojih je otkriveno i
poveanje masne komponente na vie od 20%. Ovu dilataciju, kada se
radi o sportovima na suvom , nije lako tretirati kao pred fazu
hipertrofije i razvoja sportskog srca iz prostog razloga to je prisustvo
balasta (velika koliina masnog tkiva) no sa dve otrice i
potencijalna opasnost od prenaprezanja srca i KVS-a. Zato takvoj deci
savetujemo barem privremeno (dok je akutna faza puberteta u toku)
promenu sportske aktivnosti za neki vodeni sport. Tek po zavretku
puberteta ovakva deca mogu da se eventualno vrate u prethodni sport.
Davanje ekspertiznog miljenja radi konzilijum eksperata i takvo
miljenje se koriguje i proverava za est meseci. Najvea mogua
ocena je zbir poena koji se ostvari ocenjivanjem svih testiranih
prostora i od 1.1.1998 nije ogranien. Naravno da procenat krajnjeg
uspeha laboratorijske selekcije nije lako izraunati, pogotovo ako se
radi svega 6 godina. Meutim, postoje ve prvi rezultati i nekolicina
vrsnih jugoslovenskih ampiona registrovana je u naoj Laboratoriji i
njihovi podaci slue za modelno struktuiranje ekspertnog miljenja
svih koji su u dosadanjem procesu selekcije uestvovali.
Jasno je da se sistem sportske selekcije ne moe bazirati na
laboratorijskoj selekciji u jednom centru. Takoe je jasno da bi

430
formiranje vie jako dobro opremljenih centara bio prevelik finansijski
zalogaj za nau dravu , barem u ovom trenutku. Ostaje da se iznae
polovino reenje koje bi zadovoljilo potrebe razvoja nae velike i
dobroopremljene laboratorije a u isto vreme vodilo rauna o razvoju
procesa strune selekcije i u manjim sportskim celinama (regioni,
manji gradovi). Nae miljenje je da bi za ostvarenje ovakvog cilja
bilo potrebno prvenstveno reiti dva problema
1. Opredeliti minimum metodolokog pristupa u
laboratorijskoj selekciji koji bi bio dostupan i manjim sportskim
ambulantama i drutvima
2. Maksimalno ojaati dve ili tri vrhunske laboratorije sa
zajednikom metodologijom
Nae miljenje je da bi za reenje oba zadatka trebalo
formirati tim eksperata koji bi na odreenom mestu (savetovanje)
opredelio ovakvu metodologiju i strateki opredelilo centre razvoja i
potrebna materijalna sredstva za njega. Ovo bi trebalo da bude jedan
od prioritetnih zadataka, kako JOK-a, tako i strukovnih sportskih
saveza u najskorijem vremenskom periodu.


431

14.DOPI NG U SPORTU

14.1 UVOD

Pria o dopingu u sportu verovatno poinje onog trenutka kad
se ,pod punim svojim znaenjem,pominje i pojam sportsko
takmienje,nadmetanje.I to je daleko mlaa pria od one koja o
stimulisanju ljudskih sposobnosti razliitim sredstvima moe biti
ispriana pod istim osnovnim zajednikim pojmom- poveanjem
sposobnosti.
Re doping potie iz jezika Afrikog naroga Kaffirs koji su
odreenu "tenost" za stimulaciju nazivali
"dop"(Puffer,1986).Vraajui se u trei vek , pre nae ere,iz pisanih
dokumenata se moe uoiti da su grke atlete koristile razliita
sredstva da bi podigli nivo svojih fizikih sposobnosti
(Burks,1981).Meutim ,moderna pria o dopingu uobiajeno se
smeta u 1960-tu godinu ,za vreme letnjih Olimpijskih igara u
Rimu.Povod za priu je smrt bicikliste Kurt Enemar Jensen zbog
prevelike doze amfetamina.I moderna istorija borbe protiv dopinga je
tada zapoela.
ta bi bila definicija dopinga u sportu.MOK je dao iscrpnu i
nadasve komplikovanu definiciju koju emo u prevodu neznatno
skratiti" Pod dopingom u sportu se smatra uzimanje od strane
takmiara bilo koje supstance ili primena bilo kog postupka,bilo
stranih ljudskom telu ili pak poreklom od njega, unete u
enormnim koliinama koje imaju za cilj nepoteno poveanje
sportskih (takmiarskih) sposobnosti. Jednostavnija definicija
dopinga je poveanje funkcionalnih ,motorikih i psihikih
karakteristika oveka nedozvoljenim sredstvima i metodama.Zato

432
nedozvoljenim?Zato to se poveanje gore pomenutih svojstava u
sportskom ivotu moe postii i dozvoljenim sredstvima.Da
razjasnimo pre nastavka prie o dopingu;Koja su to dozvoljena
sredstva ili metode?.Pa sam sportski trening ,kao ciklino progresivno
doziranje obima i inteziteta vebanja je metoda koju pominjemo na
prvom mestu.I osnovni cilj treninga je upravo sadran u prvom delu
definicije dopinga-kvalitativno i kvantitativno menjanje veine
antropolokih svojstava sportiste.Na drugom mestu dolazi specifina
i najee obogaena ishrana,esto usmerena ka poveanju odredjenih
energetskih resursa (energetski napici) ili usmerena ka kreativnom
delu metabolizma -anabolizmu i produkciji (sintezi) gradivnih
materija u miiima(proteinski napici).Zatim sledi jedna izuzetno
velika grupa preparata pod zajednikim nazivom Vitamini koje
sportski organizam izuzetno zahvalno troi u enormnim
koliinama,ponekad i preterano velikim. Na etvrtom mestu,u
najirem smislu i psiholoka priprema predstavlja "dopingovanje"
sportiste za postizanje to boljeg rezultata,naravno dozvoljenim
metodama .Pria o dozvoljenim sredstvima podizanja
antropomotorikih sposobnosti na ovaj nain ispriana i sa gore
potenciranim subjektima ni izbliza se ne zavrava.Sportska nauka i u
tom prostoru,prostoru dozvoljenih sredstava, intenzivno napreduje i
daje sve vei doprinos razvoju sporta.
Da se vratimo na osnovnu priu- doping kao nedozvoljena
upotreba SREDSTAVA ili POSUPAKA u cilju podizanja fizikih
svojstava sportiste.Pored nemoralne komponente koju sadri doping i
koja ni jednog trenutka nije pod sumnjom,postoje jo neki aspekti
dopinga o kojima se ree govori a mislimo da je na ovom mestu
potrebno ih izdvojiti.Na prvom mestu masovnost.Jo daleke 1984
godine ,anonimnom anketom meu amerikim sportistima
kandidatima za Olimpijske igre u Los Anelesu dolo se do
poraavajueg saznanja da je ak 74,2% sportista spremno da se
dopinguje ukoliko bi to znailo da bi postali olimpijski pobednici- bez
obzira na smrtonosne posledice takvog ina.Poraz morala ali i
oigledna glupost u rezonovanju.Jer ,na pobednikom postolju postoje
samo tri mesta za najbolje a dopinguje se barem hiljadu puta vie

433
kandidata.Gde je tu logika.Svi su naprasno zaboravili da u dobitnoj
kombinaciji koja se zove pobeda uestvuje nekolio bitnih faktora:

1. Prvobitno stanje fizikih sposobnosti i genski opseg
njihovog razvoja
2. Kvalitetan trenani proces
3. Dugotrajan uporan i teak proces postepenog
uspinjanja(viegodinji )
4. Srea
5. Doping sredstvo- na poslednjem mestu(pravilan
odabir,dobro doziranje i kvalitetno ienje)

Tek iz dobrog sadejstva najmanje etri faktora( i jo nekih koje ovde
ne navodimo) izvlai se dobitna kombinacija.Ukartko, 99.9 %
dopingovanih sportista se UZALUDNO dopinguje jer poetna
svojstva onih koji se popnu na postolje su i pre dopinga bila bolja i
ubedljivija od poetnih svojstava ogromne veine dopingovanih.Ovo
najbolje koriste PROIZVOAI doping sredstava jer samo kroz
masovnu proizvodnju imaju visok profit.I sada smo na pravom mestu
prie o dopingu.Profit,poetna i zavrna kombinacija kruga koji se
zove INDIVIDUALNI USPEH U SPORTU.Profesionalni sport(a on
je to u najveem prostoru modernog sporta) ima kao osnovnu premisu
profit i stoga je jasno inkorporirana osnovna poluga - masovna
upotreba dopinga kao mamca za uspeh i zaradu.Umesto da se borimo
ubeivanjem sportista o tetnom dejstvu dopinga na njihovo
zdravlje,treba im predoiti injenice- doping za ogromnu veinu
sportista predstavlja UZALUDAN KORAK, OBMANU !!!I poslednju
karakteristiku dopinga koju bi izdvojili je njegovo
SAMOGENERISANJE.Naime,opravdana sumnja da se u poslednjih
dvadeset godina i ne moe pronai iole vredan sportski rezultat u
INDIVIDUALNIM SPORTOVIMA a da nije pod (neotkrivenim)
dopingom postignut,nagoni dananje sportiste da uu u zaaran krug
vetakog podizanja prirodnih resursa i dostizanja zadatih limita.Na
taj nain je krug nemorala ,uspeha,smrti i PROFITA,zatvoren.
Iako bi na temu dopinga ,pretresajui neke njegove manje koriene
aspekte autor mogao da prekorai dozvoljenu granicu zadatu temom i

434
osnovnom ulogom teksta-edukacijom,smatram da su ovi redovi
jednom morali da budu napisani ma kako bili primljeni od strune i
naune javnosti.

STRUNI ASPEKTI DOPINGA

PODELA DOPING SREDSTAVA

Doping sredstva i doping procedure Meunarodni Olimpijski Komitet
(MOK) je podelio na sledei nain:

I. Doping sredstva prema KLASAMA na:

A) STIMULATIVNA SREDSTVA
B) NARKOTIKE
C) ANABOLIKE AGENSE
D) DIURETIKE
E) PEPTIDNE I GLIKOPROTEINSKE HORMONE

II. Doping metode koje delimo samo na dve grupe;

1. KRVNI DOPING
2. FARMAKOLOKA HEMIJSKA I FIZIKA
MANIPULACIJA

III. VRSTE LEKOVA KOJI POTPADAJU POD ODREENE
RESTRIKCIJE

a. ALKOHOL
b. MARIHUANA
c. LOKALNI ANESTETICI
d. KORTIKOSTEROIDI

435
e. BETA- BLOKATORI

DOPING SREDSTVA

STIMULANSI

Za detaljne opise doping supstanci,njihovo delovanje i
posledice upotrebe zainteresovane upuujemo na dopunsku strunu
literaturu a na ovom mestu obraujemo samo osnovne ospekte
pojedinih znaajnih predstavnika po navedenim klasama.Klasa
stimulusi,kako se i vidi iz ranijeg izlaganja,spada zasigurno u
najstariju i doskora najraireniju klasu doping supstanci.Najpoznatije
supstance iz ove klase su amfetamini,kofein i
kokain.Kliniki,stimulansi otklanjaju oseaj zamora,podstiu
agresivnost i elju za takmienjem.Problem je to mogu da poremete
oseaj za sopstvenu zatitu od prevelikog naprezanja i na taj nain
izazovu nesreu.Najrasprostranjeniji su u sportovima kao to je
automobilizam,biciklizam, atletika (discipline izdrljivosti i
brzine),ragbi ,rvi,dokeji.Maskiraju delimino i bol i omoguavaju
nastup i pored prisutne povrede.U isto vreme ,razliite istraivake
studije su prikazivale potpuno suprotstavljene rezultate -od primetnog
poboljanja odredjenih sportskih performansi(Cooper 1972) do
potpunog odsustva bilo kakvog dejstva ( Chandler
1980).Sporedna,neeljena dejstva stimulansa se kreu od
iregularanog sranog ritma do sranog zastoja,pa i do paranoidnih
psihoza.Sklonost ka dehidraciji za vreme letnjih takmienja je pod
stimulansima poveana pa otuda i este dehidracije do iscrpljenja i
cirkulatorni klapsi.
Ipak,najpoznatija svetska droga je kofein.Ima ga u
kafi,aju,kakaou , pilulama za dijetu ili pak analgeticima.Uobiajena
koncetracija kofeina u oljici kafe je 100-150 mg dok je u aju skoro
duplo manje 30-75mg.Efekti dve popijene oljice kafe nastupaju za
15-30 minuta i ogledaju se u poveanju bazalnog metabolizma,lakom
poveanju temperature i poveanju arterijskog pritiska.Takodje

436
,proizvodnja urina i povienje eera u krvi su takoe
registrovani.Izuzetno velike doze izazivaju muninu i povraanje
,tremor ruku i izrazitu nervozu-prenadraenost CNS-a.Izuzetno je
popularan kod trkaa i biciklista.Costill i sar. 1978 godine su
nedvosmisleno potvrdili pozitivan efekat na fizike sposobnosti ve
od doze dve i po olje kafe.Medicinska komisija Meunarodnog
Olimpijskog Komiteta je od 1986 godine pootrila kontrolu i najvea
dozvoljena doza je 12 mikrograma/ml u urinu.
Kokain ,stimulus CNS-a je ,uporedo sa ostalim stimulansima
sticao popularnost u atletici.Efekti uzimanja se pokazuju ve za
nekoliko minuta a najvee dejstvo je izmedju 15-20 minuta dejstva i
moe se produiti i do jednog sata.Ubrizgan u krv ,kokain deluje za 15
secundi dok KREK (preko dima) dospeva za 7 sekundi u mozak
(Cooper 1986).Obino se kokain uzima radi maskiranja bola kod
povrede.Dejstvo kokaina na srce moe biti veoma opasno i izazvati
niz iregularnosti u radu,opteretiti ga u toku rada skoro duplo u odnosu
na normalan proces adaptacije i izazvati i srani zastoj.Kokain ,posle
due upotrebe menja linost i ponaanje sportiste koji postaje
asocijalna i konfliktna linost.
U poslednje vreme ,esto i zbog neusaglaenosti doping lista
medju razliitim sportskim asocijacijama,na tapetu su preparati
efedrina (obine kapi protiv kijavice)i pesudoefedrina.Poslednja
afera,verovatno iz tog razloga, se desila sa rumunskim
gimnastiarkama na Olimpijadi u Sidneju.

NARKOTICI

Kao i kod stimulansa,narkotici imaju dva najea uzroka
uzimanja- uklanjanje bola i stvaranja oseaja euforije.Od klinikih
znakova koji bitno mogu da ugroze sportistu ,na prvom mestu je
depresija centra za disanje.Zbog relativno retke upotrebe,ima malo
podataka o ovoj vrsti dopinga.Pozitivno delovanje na atletiare opisali
su Bell i Doege 1986 godine.Budui da upotreba ovih sredstava u
kontinuitetu je opasna po zdravlje IOK ih je stavio na listu zabranjenih
sredstava.


437
ANABOLIKI STEROIDI

Moderna pria o savremenom dopingu poinje sa ovim
supstancama.Pozitivno -anabolno dejstvo mukog polnog hormona-
testosterona ,poznato je vie od 100 godina ali se na vrste
,laboratorijski verifikovane dokaze ekalo izuzetno dugo.Najvre
dokaze su dali Grigss (1990) i Rogozkin, a i nai autori su istraivali
u ovom prostoru (Ugarkovi 1991)."Doruak ampiona" ,kako se ova
sredstva popularno meu sportistima zovu ukazuje i na opasnu stranu
pojave, slabu ili nikakva edukovanost i trenera i sportista i
nepoznavanje opasnosti od uzimanja.Jer ,teko da dorukom moemo
nazvati srestva koja ,uzimana u kontinuitetu nekoliko godina -
zasigurno ubijaju.Pre bi mu ime "mao ubica sa smekom"
odgovaralo.Sve tipove ubica ,moderan ,obrazovan ovek izbegava ili
zaobilazi.Sportisti ,koji i inae u crtama linosti imaju odreenu dozu
agresivnosti i sklonost ka olakom prelaenju preko opasnosti,izgleda
da imaju oslabljeni odbrambeni refleks.Motiv postignua je ,kod
odreenog broja sportista izgleda jai od nagona za odranjem.Moda
je to i neki od buduih pravaca adaptacije ljudskog organizma?Ova
odsutnost odbrambenih mehanizama je najuoljivija kada se, u
trenutcima uspona forme i rezultata,blii trenutak slave.
Prvi izolovani steroidni preparat (1930 godine) pokazivao je
anabolno dejstvo i upotrebljavan je u II svetskom ratu (Bergman &
Leach,1984) za pojaanje muskulature i oporavak izgladnelih rtava
koncetracionih logora.Svi dananji poznati steroidi su derivati mukog
polnog hormona-testosterona sa jednom bitnom razlikom- nemaju
veliko androgeno dejstvo.Hemijska raznolikost od testosterona
umanjuje androgenu komponentu delovanja (sekundarne polne
karakteristike) a potencira anabolno delovanje (sinteza proteina).Prvi
poznati preparat Dianabol (Zeigler) je na zabranjenu listu doping
supstanci dospeo tek 1976 god.I dok se otkrivanje anabolika u urinu
odvijalo (iako sa odreenim kanjenjem) zadovoljavajuim
tempom,otkrivanje zloupotrebe samog testosterona i njegovih
hemijskih dvojnika (Andriol) nije ilo tako lako i na listu zabranjenih
supstanci je dospeo tek 1984 kada je i definitivno opredeljena
laboratorijski kriterijum (testosteron -epitestosteron = 1:8).U samom

438
poetku tumaenja delovanja anabolika na tkiva je bilo lutanja
.Harvey je ak tvrdio da o anabolizmu nema ni govora (1975 ,BJSM)
ve da se miii uveavaju uglavnom zbog nakupljanja ekstra i
intracelularne tenosti u tkivima.Rogozgin je ,markiranjem molekula
anabolika radioaktivnim izotopima joda ,na pacovima pratio njihov
metaboliki put i nedvosmisleno zakljuio upravo prisustvo izrazitog
anbolizma.U jednom trenutku,(Bergman & Leach -1984 ) su tvrdili da
se anabolici na zabranjenoj listi nalaze uglavnom zbog velike tetnosti
po zdravlje a ne toliko zbog njihovog delovanja na miie.A zdravlje
sportista je bilo napadano na svim organskim nivoima.Na prvom
mestu ,tu su sam hormonski sistem koji je ,unoenjem visokih doza
hormona bivao isprovociran -prvo na poveanje a potom na vlastito
smanjenje produkcije.Tako su testisi sportista bili prvo stimulisani a
potom nagonjeni na prestanak rada i atrofiju.esta pojava karcinoma
testisa je najdramatinije oznaavala krah teorije SUPERMENA i
dovodila u sumnju optu logiku matricu celog procesa
dopingovanja.Ali,to naalost nije zaustavilo ni sportiste ,ni trenere ,a
naravno ,ni najodgovornije -naunike da nastave bioloki ekspirament
pravei sve istije anabolike sa osobinama koje je teko bilo otkriti i
koji su navodno sve manje bili toksini. Najee komplikacije ,pored
tumora testisa su ciroza jetre i psihiki poremeaji. Istraivanja
Amerikog Koleda za Sportsku Medicinu nisu potvrdila verovanja da
anabolici,pored poveanja miine sile poveavaju i aerobnu mo
sportista.Tako u sportovima izdrljivosti ,nema opravdanja njihovo
uzimanje.

DIURETICI

Spadaju u supstance koje su meu poslednjima dospele na
doping listu (1988 god.).
Diuretici koji spadaju u veoma ozbiljna terapeutska sredstva
(hipertenzija,retencija vode kod srane insuficijencije) u sportu se
upotrebljavaju iz vie razloga.Meu prvima je to bilo smanjenje
telesne mase i prelazak iz vie u niu sportsku kategoriju.Ovo je bilo
gotovo pravilo u veini borilakih sportova.Poslednji razlog zbog
kojih se ova sredtva uzimaju ne samo u borilakim sportovima je

439
ienje od doping sredstava smanjenjem njihove koncetracije u urinu
i ubrzavanjem njihovog izluivanja iz tela.Nain delovanja je dosta
jednostavan.U bubrezma se stimulie izluivanje Na iz tubula to
direktno vue i molekule vode sa sobom . Naravno,za posledicu ,ovaj
proces ima smanjenje Na u tkivima i u ekstracelularnom
prostoru.Ovo nije ni malo bezopasna situacija o emu govore i smrtni
ishodi ovakvih terapija.Opisana su dva srana udara kod jednog
amerikog i jednog vedskog bodybildera(1984,Goldman) koji su
zavrila naalost smrtnim ishodom.

PEPTIDNI I GLIKOPROTEINSKI HORMONI

Dva najzastupljenija hormona ove klase su Hormon rasta i
Kortikosteroidni hormoni.Dok za hormon rasta vai da je veoma
popularan u atletici ,kortikosteroidi su upotrebljavani u skoro svim
sportovima.
Prva upotreba hormona rasta u terapiji poremeaja u rastenju
kod dece nisu bila ohrabrujua(Spilliots et all ,1984) iako su se
odreeni rezultai ipak mogli tumaiti kao ohrabrujui.Unos hormona
rasta putem injekcija u ljudsko telo ,izaziva pozitivni azotni bilans
(sinteza proteina) (Davidson & Passmore,1986).Obino se ovaj
hormon uzima zajedno sa nabolicima i pojaava i ubrzava njihovo
delovanje(Strauss,1984).Istraivanja delovanja ovog hormona ukazuju
na poveanje rasta skoro svih tkiva ,intrenih organa,kostiju pa i same
koe to se manifestuje akromegalijom .Kortikosteroidi,sa druge
strane imaju mnogo vee terapijsko podruje i na doping listu su
stavljeni zbog dosta kasno.Dugo su spadali u listu sredstava koja su
se ,pod kontrolom doktora i uz svu prateu dokumentaciju, uzimati u
terapijske svreh.Na prvom mestu kod tekih alergijskih
manifestacija.Uzimanje kortikosteroidnih preparata ima
najraznovrsniju paletu od inhalacije (sprej),preko injekcija u
povredjene zglobove,uzimanje tableta ili pak preko masti.Deluju ,u
sklopu sa nekim anestetikom deblokirajue na povreene zglobne
porine i omoguuju takmiarski nastup i kod relativno ozbiljnih
oteenja.Kao sporedno dejstvo ovih preparata navodi se i

440
euforija.Svako uzimanje ovih preparata podrazumeva medicinsku
superviziju.

II . DOPING METODE

KRVNI DOPING

Transfuzija bilo sopstvene(ranije sakupljene) ili tue krvi
smatra se dopingom i zabranjena je od strane MOK-a.Pored izuzetne
moralne komponente,krvni doping u sebi krije i mnoge ,po ivot
sportiste ,opasne aspekte.Na prvom mestu su tu alergijske reakcije kao
i prenoenje transfuzijom nekih bolesti poput virusnog hepatisisa i
AIDS-a.Takoe,transfuzija moe izazvati i akutnu hemolitiku
reakciju (akutno razaranje eritrocita) to za bubrege predstavlja
izuzetno opasno stanje.
Takoe je zabranjeno uzimanje i eritropoetina,hormona koji
stimulie proizvodnju eritrocita .Krvni doping je do zabrane i
definitivno postavljenih ograda u otkrivanju bio veoma popularno
srestvo.Periodi dugotrajnih visinskih priprema su se po pravilu
zavravali davanjem odreenih koliina krvi nauvanje i sakupljanje
radi upotrebe u strogo odreenom trenutku(nekoliko dana pre samog
takmienja).

FARMAKOLOKE ,HEMIJSKE I FIZIKE
MANIPULACIJE

MOK strogo sankcionie sve nepotene radnje koje onemoguavaju
utvrivanje stvarnih injenica u vezi sa doping kontrolom.Tu spadaju
sve mogue manipulacije sa uzorkom -njegova zamena i sl.,zatim
kateterizacija ili pak uzimanje sredstava koji inhibiu rad samih
bubrega enemoguavajui samo uzimanje uzorka (Probenecid napr.).


441
SUSPSTANCE POD RESTRIKCIJOM

ALKOHOL

Alkohol nije zvanino zabranjen kao sredstvo ali vei broj strunih
federacija po odreenim sportovima je zabranio njihovu
upotrebu.(streljatvo).

LOKALNI ANESTETICI

Dozvoljena je upotreba odreenih lokalnih anestetika ali samo nekih i
pod definisanim uslkovima:

a) Procaine,xylocaine i sl. ali ne i KOKAIN
b) Iskljuivo lokalno ili intraartikularno u vidu injekcije
c) jedino uz lekarsku obradu i propratnu dokumentaciju

DOPING KONTROLA

Strogo definisan nain uzimanja urina kod uesnika na svim veim
meunarodnim takmienjima naziva se doping kontrola.Ali to bi bila
uska definicija.Pod najirom definicijom doping kontrole mogli bi da
kaemo da je to organizovana aktivnost Meunarodnog Olimpijskog
Komiteta , sa strogo definisanim pravilima i zadacima sa nekoliko
osnovnih ciljeva u borbi protiv uzimanja doping supstanci.Koji bi to
bili ciljevi:

1. Zatita zdravlja sportista
2. Vraanje vitetva,plemenitosti i potenja u meunarodni sportski
pokret(fer play)
3. Isticanje osnovnih ciljeva sporta kao to su masovnost ,zdravlje
,kvalitet ivota.

Uzimanje uzorka za doping kontrolu sprovodi za to obuena
grupa strunjaka ,po strogo kanonizovanom protokolu na svim veim
meunarodnim takmienjima i uz saradnju svih medicinskih

442
predstavnika iz zemalja uesnica.Protokolom doping kontrole
,predvieno je uzimanjem iskljuivo URINA od takmiara.Analizu
uzorka vre akreditovane Laboratorije koje su prole strogu kontrolu i
postigle najvie standarde u tehnologiji analiza.U ovom
trenutku,akreditovano je 18 (osamnajst ) laboratorija irom sveta koje
su samo u periodu 1986-1990 uradile 32982 analize od kojih je 623
bilo pozitivno.Kod pozitivnih analiza ,ukupno je detektovano 687
razliitih supstanci .Od pomenutih supstanci 63.9% su bili nanabolici.
U toku same doping kontrole ,uzorak urina ,prethodno pravilno
dobijen od odabranog sportiste ,deli se na dve odvojene koliine radi
eventualne ekspertize nezavisne Laboratorije u sluaju da je uzorak
pozitivan na neko doping sredstvo.Sankcije koje MOK propisuje u
sluaju pozitivnog nalaza imaju iroku lepezu.Od privremene
suspenzije na odreeno vreme do potpune diskvalifikacije sa sportskih
terena do kraja ivota.Rezultati postignti pod dopingom se
ponitavajua medalje oduzimaju i dodeljuju sportistima koji su po
redosledu osvojenih poena sledei na listi.

ZAKLJUAK

Na alost,sve analize ukazuju na agresivan i nadasve eksplozivan rast
upotrebe dopinga u sportu.U ovom trenutku,MOK je povukao
najrigoroznije korake u borbi protiv ove poasti,Ozakonio je
iznenadne,nenajavljene doping kontrole i pootrio sankcije u sluaju
pozitivnosti.Da li e to dati rezultate ili ne ,ostaje da vidimo.Moda je
to uspean korak koji e ,napokon,povui traak konopca na stranu
potenja i fer pleja u sportu.U suprotnom,jedini nain da se prevazie
ovaj trend je definitivno razgranienje amaterskog od profesionalnog
sporta u svim njegovim pojavnim oblicima i dozvola upotrebe
dopinga u profesionalnom sportu.Moda bi se na taj nain ,veliki deo
sportista opredelio za amaterizam i imao sasvim drugaije ciljeve u
ivotu.Moda bi se taku smanjio broj onih koji UZALUDNO uzimaju
tetne supstance a da nemaju nikakvih ansi za uspeh.


443
LI TERATURA

1. Blagajac,M. i sar. ;(1984);STRUKTURA ASA SPORTSKE
REKREACIJE;NIP-PARTIZAN,Beograd
2. Blagajac,M. ;(1994);TEORIJA SPORTSKE
REKREACIJE;SIA,Beograd
3. Brdari,R. ;(1979);PRIRUNIK ZA ISHRANU
SPORTISTA;NIPRO Partizan ,Beograd
4. Brdari,R. ;(1994)BIOHEMIJA SPORTA-skripta za studente
Vie trenerske kole;SIA,Beograd
5. Bunak,V. V;(1964);SOVREMENAJA
ANTROPOLOGIA,Univerzitet u Moskvi,Moskva
6. ogovadze,A. ,Butenko,L. ;(1984);SPORTIVNAJA
MEDICINA;Medicina Moskva
7. Caregorcev,G. Lekurin,V. (1970);METODOLOGINI
PROBLEMI NA SAVREMENNATA BIOLOGIJA I
MEDICINA;FIS,Moskva
8. Coni,. (1980);OSNOVI FIZIKALNE MEDICINE I
REHABILITACIJE,
Nauna knjiga,Beograd
9. Dembo,A. G. ;(1970);ZABOLEVANIA I POVREDENIA PRI
ZANJATIAH SPORTOM;Medicina-Lenjingrad
10. Dembo,A. G. ;(1975);SPORTIVNAJA MEDICINA;FIS-
MOSKVA
11. Dembo,A. G. ;(1979):SPORTIVNAJA MEDICINA I
LEEBNAJA FIZIESKAJA KULTURA;FIS,Moskva
12. Dembo,A. G. ;(1980);AKTUALJNIE PROBLEMI
SOVREMENOI SPORTIVNOI MEDICINI,FIS,Moskva
13. Dirix . ,A. ,Knuttgen,H. G,Tittel. ,K. (1988);THE OLYMPIC
BOOK OF SPORTS MEDICINE,Blackwell publ.
14. Dirix,H. ;Knuttgen,H. ;Tittel,K. ;(1988);Internet. Olimp.
Committee,
15. Djurdjevi,V. (1981);SPORTSKO SRCE;Sportska
knjiga,Beograd

444
16. Djurdjevi,V. ;(1968);POVIEN KRVNI PRITISAK I FIZIKI
NAPOR-KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA I FIZIKO
VEBANJE;JZFK,Beograd
17. Djurdjevi,V. ;(1978);ERGOMETRIJA;Medicinska knjiga
Beograd-Zagreb
18. Ebert J.(1970)OSNOVE RAZVOJNE BIOLOGIJE;kolska
knjiga,Beograd
EUROPIAN TEST OF PHYSICAL FITNESS,(1988)Council of
Europe,Rome
19. Filin,V. P. (1962);PROBLEMI JUNOESKOGO SPORTA;FIS-
MOSKVA
20. Gaji,M. (1985);OSNOVI MOTORIKE OVEKA;FFK-Novi
Sad
21. Harrison. G. A. et all. ;(1977);HUMAN BIOLOGY;Oxvord
University Press
22. Jakovljev,N. ;(1979);BIOHEMIJA SPORTA;NIPRO-Partizan
SFKJ,Beograd
23. Jovi,D. ;Markovi,Lj. ;Ugarkovi,D. ;(1986); Gojaznost i drugi
faktori rizika u ena sa preleanim infarktom
miokarda,Sportskomedicinski Galasnik SMG 1:43-51
24. Jovi,D. i sar. ;(1974);STRUNO METODOLOKI
PRIRUNIK-za rad u organizacijama Saveza za sport i rekreaciju
invalida;Sav. za sport i rek. invalida ,Beograd
25. Karpman,V. L. ;(1980);SPORTIVNAJA
MEDICINA;FIS,Moskva
26. Komfort,A. ;(1967);BIOLOGIJA STARENIJA;Mir-Moskva
27. Kukolj,M. ,Jari,S. ,Bokan,B. ,Ugarkovi,D. ,(1995):
Metodiko istraivaka laboratorija Fakukteta fizike kulture u
Beogradu, Godinjak FFK-a br 7 ,51-56
28. Kuper,K. ;(1979);NOVI AEROBIK;Biblioteka sport u slubi
oveka,Beograd
29. Kuper,M. ;Kuper,K. ;(1979);AEROBIK ZA
ENE;SFKJ,Beograd
30. Laron,Z. ;Rogol,A. D. (1989);HORMONES AND
SPORT;Raven Press,New York

445
31. Leskoek,J. 1976);TEORIJA FIZIKE KULTURE;NIPRO-
PARTIZAN SFKJ,Beograd
32. Letunov,S. P. ;(1964);METODI ISLEDOVANIA
SPORTIVNOI MEDICINE;FIS-Moskva
33. Letunov,S. P;Motiljanska,PE. ;(1951);VRAEBNII KONTROL
V FIZIECEKOM VOSPITANII,FIS,Moskva
34. Lipsitt,P. L. ;Spiker,C. ;(1963);ADVENCES IN CHILD
DEVELOPMENT AND BEHAVIOR;Academic press-New York-
London
35. Martisorov,E. G. ;(1982);METODI ISLEDOVANIA V
SPORTIVNOI MEDICINE,FIS,Moskva
36. Matkovi,B. ;(1987);BIOLOKA DOB I AEROBNI
KAPACITET;SMG,1-2;72-79
37. Medved,R. i sar. ;(1987);SPORTSKA MEDICINA;JUMENA
Zagreb
38. Miklaevskoi,N. N;(1973);ROST I RAZVITIE
REBENKA;Univerzitet Moskva
39. Miloevi,P. ;(1986);OSNOVI ISHRANE
SPORTISTA;NIPRO-Partizan,Beograd
40. Milojevi,M. ;Beri B. ;(1983);ENA I SPORT;FFK ,Novi sad
41. Nei,Lj. (1982);100 ASOVA SPORTSKE
REKREACIJE;NIPRO -Partizan,Beograd
42. Nikoli,Z. ;Ili,N. ;(1994);PRAKTIKUM IZ
FIZIOLOGIJE;FFK,Beograd
43. Paranosi,V. ;(1982);PSIHOLOGIJA SPORTA;NIPRO-
PARTIZAN SFKJ,Beograd
44. Paranosi,V. ;Savi,S. (1977);SELEKCIJA U SPORTU;NIPRO
PARTIZAN-SFKJ,Beograd
45. Paranosi,V. ;Savi,S. (1977);SELEKCIJA U
SPORTU;SFKJ,Beograd
46. Pasinkov,E. I. ;(1969);OBAJA FIZIOTERAPIJA;Medicina-
Moskva
47. Peina. ,M. Heimer(1995);PORTSKA MEDICINA,Medicinska
biblioteka,Zagreb

446
49. Popovi,N. ;(1986);SPORTSKE POVREDE U
RUKOMETU;Sportska knjiga,Beograd
50. Raki,C.;(1979);SPORTSKA TRAUMATOLOGIJA;NIPRO-
Partizan SFKJ,Beograd
51. SFKJ ;POVREDE U SPORTU I NJIHOVO LEENJE;( 1988);
Beograd
52. Smodlaka,V. ;(1984);SPORTSKA MASAA I
SAMOMASAA;SPORTSKA KNJIGA,Beograd
53. Smodlaka,V. ;(1985);SPORTSKE POVREDE;SPORTSKA
KNJIGA Beograd
54. Spasojevi,N. ;(1982);MEDICINA SPORTA;ZFK-
Vojvodine,Novi Sad
55. Stanojevi,I. ;Dragievi,M. ;Adamovi,K(1971);UTICAJ
FIZIKOG VEBANJA ADEKVATNOG INTENZITETA NA
SOMATSKI RAZVOJ,MOTORNE SPOSOBNOSTI I
KONATIVNE OSOBINE UENIKA OSNOVNIH
KOLA;JAZKMS,Beograd
56. Stojanovi,M. ;(1979);BIOLOGIJA RAZVOJA OVEKA SA
OSNOVAMA SPORTSKE MEDICINE;FFK,Beograd
57. Stojanovi,M. ;(1979);FIZIKI RAZVITAK I
KARDIORESPIRATORNI TESTOVI I NJIHOVA
POVEZANOST SA IZDRLJIVOU U TRANJU MLADIH
ODRASLIH MUKARACA,Doktorska disertacija,Beograd
58. Stojanovi,M. ;Vuo,J. ;Vlah,R. (1970);OSLOBADJANJE
UENIKA OD NASTAVE FIZIKOG VASPITANJA U
SLUAJEVIMA BOLESTI I POVREDA I STRUNA
INSTRUKCIJA O USLOVIMA I POSTUPKU
OSLOBADJANJA;Rep. Sekretarijat za obrazovanje i
nauku,Beograd
59. Ugarkovi,D. ;(1987);MORFOFUNKCIONALNI
POKAZATELJI SPORTSKE IREKREATIVNE POPULACIJE
OBA POLA;SMG 1-2;36-41

447

Odlukom Nastavnikog vea Vie koarkake kole ova
publikacija je prihvaena kao udbenik za predmet OSNOVI
SPORTSKE MEDICINE

CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

796.323.2(075.8)

Ugarkovi,Duan
Osnovi sportske medicine.Duan L.
Ugarkovi.
Beograd: Via koarkaka kola,2001
(Novi Sad:Print).-314 str.:ilustracija
:24 cm.
Edicija:JUGOSLOVENSKA KOARKAKA KNJIGA
YUGOSLAV BASKET BOOK Sveska-Book: 5

Tira: 600.Bibliografija: str.304-307

ISBN 86-7486-001-X

a)Koarka
ID=80060172

Sportska Medicina1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sportska Medicina1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Osnovi sportske medicine - D.

You might also like