Logika

LOGIKA
POSTANAK I RAZVOJ
2
1. ta je logika?
Logika je nauka o zakonima saznavanja istine. Ona
tei da utvrdi opta i nuna pravila po kojima
moramo misliti da bismo saznali istinu.
Logika pravila i zakoni psiholoki zakoni miljenja
Psiholoki zakoni su pravilnosti koje se ispoljavaju u
ljudskom miljenju u toku dugih perioda vremena bez
obzira na to da li je krajnji rezultat miljenja istina ili
zabluda
Primer: Opta tendencija da u svojim razmiljanjima idemo iz krajnosti u krajnost i
da iz vrlo ogranienog broja injenica izvlaimo opte zakljuke takoe mogu da
predstavljaju pravila, iako je njihov rezultat najee zabluda van podruja logikog
prouavanja
3
2. Postanak logike
Logikim se mogu nazvati samo ona pravila koja uvek od
istinitih polaznih uverenja (premisa) vode istinitim
zakljucima
Pre nego to je postala nauka, logika je dugo postojala u
praksi ljudskog miljenja, kao skup pravila kojima su se
ljudi spontano sluili iako ih nisu bili svesni i nisu bili u
stanju da ih izloe u eksplicitnom, teorijskom vidu.
Primer: slinost sa gramatikim pravilima (Uei jezik kao deca mi nesvesno
usvajamo i upotrebljavamo ova pravila. Kasnije u koli uimo gramatiku kao nauku i
tada saznajemo ta je u naim dotadanjim navikama govora bilo pravilno a ta ne i
kakvi sve izuzeci od pravila postoje.)
4
3. Aristotel, utemeljiva logike
Logiku kao nauku prvi je sistematski izloio
antiki grki filozof Aristotel (384-322 g. p. n. e)
u delu Organon.
Znaajne doprinose logici dali su pojedini kineski i indijski
filozofi, kao i neposredni Aristotelovi prethodnici u Grkoj
filozofiji: Sokrat i Platon.
Meutim, tek je Aristotel stvorio logiku kao celovitu nauku
obuhvativi sve elementarne oblike miljenja: poimanje,
suenje i zakljuivanje.
Sem toga, ve je Aristotel uoio razliku izmeu
prouavanja oblika miljenja koje polazi od utvrenih,
pouzdanih znanja (njih je izloio u svojim Analitikama) i
oblika miljenja u sloenim situacijama gde su nae
premise nepotpuna, verovatna znanja (o kojima je
raspravljao u Topikama)
5
4. Razvoj formalne logike
Neposredni sledbenici Aristotela uglavnom su se zadovoljavali
komentarisanjem njegove logike.
U srednjem veku Aristotelova logika je nala svoju upotrebu u
analizi i dokazivanju hrianskog uenja, iako su uvedene i
neke znaajne formalne inovacije (logike relacije koje
Aristotel nije uzimao u obzir)
Nastanak moderne prirodne nauke, poev od Galileja, i
veliki polet eksperimentalnih istraivanja uslovili su razvoj
uenja o metodi naunog istraivanja
Tradicionalna Aristotelova logika se i dalje razvijala kao
formalna logika nauka, jer se uglavnom bavila formalnom
korektnou zakljuivanja i dokazivanja.
Uporedo sa logikom razvijala se metodologija naunog
istraivanja, iji je glavni problem bio: kako doi do
naunih zakona i teorija polazei od utvrenih
iskustvenih injenica.
6
5. Matematika logika 1/2
U 19. veku je formalna logika (o kojoj je Kant mislio da je
konana, zavrena nauka) doivela veliki zaokret i vrlo brzi
razvoj.
Nedovoljno jasni, viesmisleni izrazi obinog jezika kojima
se dotle logika sluila zamenjeni su u potpunosti simbolima
vrlo precizno utvrenog jedinstvenog znaenja.
Operisanje simbolima obavljano je po vrlo egzaktnim
matematikim pravilima.
Podruje formi miljenja je veoma proireno u odnosu na
tradicionalnu logiku.
7
5. Matematika logika 2/2
Na ovom novom tipu logike (koja je okarakterisana kao
simbolika ili matematika logika) prvi je poeo da radi ve
Lajbnic
Prvi uspean sistem (algebre logike) sredina 19. veka -
Dord Bul
Krajem 19. veka Gotlib Frege prvi deduktivno izvodi celu
matematiku iz logike
Fregeov sistem je dalje usavren u kapitalnom delu
moderne logike Principi matematike Bertranda Rasla i
Alfreda Vajtheda
8
6. Metodologija kao neformalna logika
U 20. veku je formalna logika doivela burni razvoj i mnoge
inovacije
Paralelno se, pogotovo u poslednjim decenijama, razvijala i
neformalna logika, naroito kao metodologija naunog
istraivanja.
Mnogi logiari danas smatraju da su to dve razliite nauke i
da je logika u uem smislu rei samo matematika ili
simbolika logika
Istina je jedinstvena, pa se utvrivanje uslova saznanja
istine mora shvatiti kao celovit nauni zadatak za ije
reavanje su potrebne razliite discipline jedinstvene
logike nauke
LOGIKA
FILOZOFIJA
I
NAUKA
10
1. Logika i filozofija
Logika je deo filozofije
Istraivanje uslova saznanja istine jeste jedan od bitnih odnosa
oveka prema svetu: znati istinu znai imati adekvatne informacije
o stvarnosti onakvoj kakva je, nezavisno od naih elja i interesa.
Razne filozofske discipline bave se problemima oveka i sveta
Ontologija nauka o bivstvovanju, istrauje osnovnu strukturu
sveta u celini; ona se pita: ta jeste, na koje naine bivstvuje, kako
je povezano, ta je specifino za ljudsku egzistenciju u odnosu na
prirodu, itd.
Epistemologija nauka o saznanju, istrauje koje su mogunosti
naeg saznanja, da li zaista moemo doi do pouzdanog znanja o
onom to objektivno bivstvuje, koji su bitni oblici saznanja. Logika
je oigledno tesno povezana s teorijom saznanja.
Aksiologija nauka o vrednostima, istrauje ono to treba da bude,
dakle osnovne ljudske projekte i ideale, kao to su: moralno dobro,
koje je predmet posebne discipline etike, lepota koja je predmet
estetike, pravednost koja je osnovna vrednost filozofije prava, itd.
Niz filozofskih disciplina u kojima se prouavaju osnovni pojmovi i
naela posebnih nauka (kao to su politika filozofija, socijalna
filozofija, filozofija prirodnih nauka)
Filozofska antropologija koja se bavi prouavanjem optih
karakteristika ljudske prirode
11
2. Filozofija i nauka 1/2
U onoj meri u kojoj je filozofija nauka, ona se slui
metodama racionalnog sistematskog miljenja, a kao
injeniki materijal koristi ve utvrene rezultate posebnih
nauka.
Filozofska razmiljanja ne moraju imati nauni karakter
(dela Artura openhauera, Fridriha Niea, Ralfa Valda Emersona,
Anrija Bergsona i Martina Hajdegera nisu nauna dela ni po stilu
ni po metodi, ali su filozofska po svom celovitom pristupu oveku
i svetu, po svom zahvatanju najdubljih problema ovekove
egzistencije, koja prevazilaze uske granice bilo koje specijalne
nauke)
Ipak i ovakva filozofija koja moe imati mnogo kvaliteta
vrsne literature razlikuje se od filozofske poezije po svom
racionalnom, pojmovnom izlaganju i obraanju umu,
a ne preteno emocijama.
12
2. Filozofija i nauka 2/2
Kao to vidimo filozofija i nauka se delimino ukrtaju.
Jedan deo filozofije nije nauka ve je blii literaturi, dok se,
s druge strane, daleko najvei deo nauke razlikuje od
filozofije po tome to se bavi posebnim problemima na vrlo
specijalizovan i nuno jednostavan nain.
Primer: atomska fizika prouava iskljuivo pojave i procese u kojima uestvuju
najsiunije (subatomske) estice materijalne stvarnosti, hemija se bavi meusobnim
reakcijama atoma i molekula raznih prirodnih elemenata, biologija prouava pojave
ivota, predmet sociologije su drutvene pojave, procesi, ustanove, a psihologije
psihiki procesi pojedinanih osoba ili drutvenih grupa.
Filozofija do svojih celovitih uvida i teorije o oveku i svetu
dolazi sintezom ili kritikom analizom sabranih,
sistematizovanih, posebno naunih znanja.
13
3. Posebne nauke i logika
Primer: U antiko doba je meu astronomima preovladalo uverenje da je Zemlja centar
sveta. Aristotel je ovu tezu pokuao da dokae ovako:
A) Priroda tekih tela je da tee centru sveta.
B) Iskustva dokazuju da teka tela tee centru Zemlje.
C) Prema tome, centar Zemlje je istovremeno i centar sveta.
Predmet koji zanima posebnog naunika, astronoma jeste problem: da li je Zemlja zaista
centar sveta?
Reenje koje je ponudio Aristotel bilo je usvojeno u nauci sve do 16. veka.
Onda ga je najpre doveo u pitanje Kopernik a zatim opovrgao Kepler.
Meutim, predmet logikog ispitivanja navedenog Aristotelovog teksta bio bi:
- Da li je dokaz tano izveden?
- Da li iz navedene dve tvrdnje zaista sledi Aristotelov zakljuak?
- Da li su polazne pretpostavke prethodno dokazane ili iskustveno potvrene?
Ovo logiko zakljuivanje je formalno korektno, ali je prva premisa
pogrena. Nikakve iskustvene injenice ne govore njoj u prilog,
nikakvog osnova nema da se uopte govori o centru sveta. U pitanju
je zdravorazumska pretpostavka koju nauka ne prihvata.
14
4. Nauno i zdravorazumsko saznanje
Zdravorazumsko znanje se zasniva na ulnom iskustvu i
spontanom razumskom zakljuivanju u kome je
elementarna logika prisutna ali nije dovedena do svesti,
nije nauena iz knjiga.
Zdravorazumsko znanje se razlikuje od mita, magije i
religije po tome to ne prihvata nita na veru ve samo ono
to se moe uti, videti, doznati od stvarnih svedoka nekog
dogaaja. Otklon od praznoverja i sujeverja i iskorak ka
nauci
Nauno znanje: vea kritinost i sistematinost
Primer: ulno iskustvo nas moe varati. Posmatrajui Sunce i zvezde mi ulima
doivljavamo privid da se one okreu oko Zemlje dok se u stvari Zemlja okree oko
njih. Sluei se razliitim instrumentima otkrivamo da su nebeska tela, naroito
planete i meseci, znatno drukiji nego to golom oku izgledaju. Potrebno je
nagomilano iskustvo mnogih generacija, potrebna je itava jedna tehnologija
posmatranja i eksperimentisanja da bismo prevazili poetne zablude
zdravorazumskog znanja i doli do naunih znanja. To je prirodan put kojim se nauka
razvija.
LOGIKA
ZNAAJ I PODELA
16
1. Znaaj logike
Znaaj logike je u tome to njeno poznavanje u velikoj
meri poveava nau sposobnost kritikog miljenja i
osetno poboljava izglede da nai zakljuci budu
istiniti.
Primer: Ipak, istinu o jednom pitanju mogu otkriti i oni koji nikad nisu uili logiku i ne znaju
nita o logikim pravilima.
Prethodna ivotna iskustva i specifina znanja o datoj oblasti pojava
usmeravaju nas a da toga nismo ni svesni kako treba misliti u
datom sluaju, kao to deca, sluajui govor odraslih i putem
sopstvenog govora koji odrasli ispravljaju, naue da do izvesne
mere govore gramatiki pravilno pre nego to se u koli sretnu s
gramatikim pravilima.
Izuavanje logike je, ipak, od velikog znaaja. Pojedinac u svom
linom ivotu nikad ne moe postii tako veliko iskustvo, s
jedne strane o logikim grekama, s druge strane o oblicima
ispravnoga miljenja, da bi mu ono moglo potpuno zameniti
poznavanje kritike teorije o miljenju, odnosno logike.
17
2. Logika pravila
Logika pravila izraavaju koncentrisano iskustvo
miljenja mnogih generacija ljudi.
Uei se na grekama oveanstvo je usvojilo:
da se jedna re mora definisati pomou rei ije je znaenje ve
jasno a ne pomou rei koje su jo nejasnije od one koju
pokuavamo da definiemo
da se prilikom klasifikovanja predmeta oni moraju deliti s
obzirom na jedno isto opte svojstvo (princip podele) a ne s
obzirom na nekoliko principa podele u isti mah
da ono to vai uopte vai i za pojedinane sluajeve, dok ono
to ne vai uopte ne moe vaiti ni za pojedinane sluajeve
ponaosob uzete
Poznavanjem ovih pravila mogu se izbei vekovne greke
18
3. Logika pravilnost i istina
Neko logiki pravilno miljenje nije samim tim i istinito,
ali svako miljenje koje pretenduje na to da je dovelo
do istinitog rezultata mora biti i logiki pravilno
Ukoliko su ostali uslovi priblino jednaki (inteligencija, ivotno
iskustvo, opta kultura) poznavanje logike prua velike
prednosti:
ispravnu orijentaciju
omoguava izbegavanje tipinih greaka
obezbeuje veu tanost miljenja
19
4. Podele logike
Ve kod Aristotela postoji podela na formalnu i neformalnu
(sadrinsku) logiku.
U formalnoj logici razlikujemo tradicionalnu (Aristotelovsku)
logiku i moderne oblike simbolike, matematike logike.
Po filozofskoj orijentaciji razlikujemo:
logicizam Fregea i Rasla (koji su uspeli da deduktivno
izvedu matematiku iz logike)
formalizam Hilberta (koji je u logiku uveo maksimalnu
slobodu, tretirajui je kao igru simbolima koja je
proizvoljna i nezavisna od veze s matematikom i naukama)
intuicionizam Brouvera i Hajtinga (koji su suzili polje
dozvoljenih logikih simbola na one za ija znaenja su
relevantne odreene intuitivne misaone operacije)
20
5. Matematika logika
U XX veku razvile su se brojne nove discipline formalne
logike: modalna logika, polivalentna logika itd.
Primer: polivalentna logika polazi od filozofske pretpostavke da se podruje istine ne
mora podeliti samo na dve vrednosti (istinito lano), nego da esto moramo
govoriti o stepenu istinitosti i lanosti.
Posebno je znaajna trolana podela logike na:
logiku sintaksu: logiku strukturu znakova koje u logici
upotrebljavamo
semantiku: odnos logikih znakova prema objektima
stvarnosti
pragmatiku: odnos znakova prema praksi
21
6. Neformalna logika
Neformalna logika se razvila u metodologiji naunog
istraivanja.
Kao i u formalnoj logici razlike u filozofskim uverenjima su
uslovile razvoj u razliitim pravcima:
U okviru analitike filozofije bitna je panja posveena
naunom objanjavanju pojava pomou objektivnih naunih
zakona
Hermeneutika i fenomenoloka filozofija je centralni znaaj
pridala tumaenju tekstova i ljudskih postupaka,
razumevanju subjektivnih motiva tvoraca tekstova i aktera
dogaaja
Dijalektika filozofija je posebno naglasila ulogu kritike u
istraivanju, ulogu otkria onog to je negativno u
postojeem da bi praktiki bilo prevazieno
PROBLEMI
SAZNANJA
23
1. Kriterijumi saznanja
Saznati neku pojavu stvarnosti znai: postati svestan
njenih bitnih svojstava i odnosa prema drugim
pojavama.
Primer: Mi moemo biti subjektivno uvereni da neto znamo, i u tome moemo biti u pravu
ili se varati.
Da bi se moglo utvrditi da li je nae znanje zaista objektivno i
prihvatljivo i drugim ljudima, moraju biti zadovoljeni odreeni
kriterijumi.
Primer: Kad neko tvrdi da je otkrio jedan novi hemijski element, drutvo e usvojiti da je on
zaista doao do jednog novog saznanja:
ako ume da da drutveno razumljiv opis tog novog elementa
ako pokae pod kojim iskustvenim uslovima se on moe identifikovati
ako obrazloi zato smatra da je materija koju je otkrio novi element, a ne neko
nepoznato jedinjenje ili legura
ako uspe da utvrdi kakvim radnjama se taj novi element moe praktino proizvesti
i menjati
24
1
JASNO JEZIKO FORMULISANJE ONOG TO
PRETENDUJEMO DA ZNAMO
Primer: Ako neko tvrdi da zna jedan predmet zato to ima jasnu predstavu (ideju) o
njemu, ali nije u stanju da ga reima opie na nain koji i drugi mogu razumeti
(makar i samo specijalisti za dato podruje) zakljuiemo da je u pitanju samo
privid znanja
Nekome se samo ini da neto zna, ali o stvarnom znanju
ne moe biti rei im nedostaje sposobnost da ono
komunicira sa drugima
Opaanje i miljenje je prisno vezano s jezikom:
nedostatak rei siguran je znak nejasnosti misli
25
2
SPOSOBNOST UTVRIVANJA ISKUSTVENIH USLOVA
U KOJIMA JE MOGUE IDENTIFIKOVATI PREDMET
KOJI SMO PO NAEM UVERENJU SAZNALI.
Primeri:
Neki fiziari su pre nekoliko godina objavili da su otkrili hladnu nuklearnu fuziju
(proces spajanja vodoninih atoma u atom helijuma, za koji se dotle mislilo da se
moe obaviti samo pod vrlo visokim temperaturama (10
7
Celzijusovih). Drugi
istraivai nisu uspeli da identifikuju hladnu nuklearnu fuziju pod opisanim
uslovima. Dakle, u pitanju je bio privid znanja a ne stvarno objektivno znanje.
Obratno, kod istinskih otkria, recimo novih nuklearnih estica ili novih nebeskih
tela, ovaj kriterijum je redovno bio zadovoljen. Pod navedenim eksperimentalnim
uslovima i drugi istraivai bi identifikovali novootkrivenu esticu ili bi se
usmeravanjem teleskopa na odreenu taku neba uverili da na tom mestu u vasioni
zaista postoji dotle nepoznato nebesko telo.
26
3
SPOSOBNOST DA SE SAZNATI PREDMET OBJASNI
Moramo biti u stanju da odgovorimo na pitanja kao to su:
ta je taj predmet?
U koju klasu ili kategoriju predmeta on spada?
(Da li je u pitanju nova planeta, mesec, zvezda, zvezdana maglina,
itd.)
Zato taj predmet ima osobine koje opaamo, na osnovu
kojih zakona ili strukturnih osobenosti? itd.
Kad neko tvrdi da zna neki predmet i pokae se da ume
reima da ga opie ali nije u stanju da objasni i obrazloi
ono to je rekao, smatraemo da je njegovo znanje isto
verbalno.
27
4
SPOSOBNOST DA SE NAZNAI KOJIM PRAKTINIM
RADNJAMA SE ONO TO JE SAZNATO MOE
PROIZVESTI I OPAZITI
Primer: Galilej je pokazao da sva tela zaista padaju s istim ubrzanjem, nezavisno od
veliine mase, putajui predmete razliite teine da slobodno padnu s krive kule u
Pizi. Bez ovog eksperimenta, koji svako moe da ponovi, Galilejevi zakoni
slobodnog pada bi bile samo pretpostavake, ne i znanje
Ovaj kreterijum je naroito znaajan za onaj deo sveta
koji moemo praksom da menjamo, dakle za bioloku,
drutvenu, tehniku stvarnost.
Primer: Mi zaista znamo ta su antibiotici tek otkako je na primeru penicilina u praksi
otkriveno da njegovo prisustvo onemoguava razmnoavanje bakterija.
28
Znanje je, dakle, svest o predmetu koja zadovoljava
navedene kriterijume
Primer: To je potrebno istai zbog toga to je u principu mogue konstruisati
automat (raunar-robota) koji je u stanju da se slui odreenim jezikom i
da formulie tvrenja, koji bi, ako je snabdeven adekvatnom memorijom,
bio u stanju da daje tane opise i objanjenja i da izvodi praktine
operacije proizvoenja odreenih predmeta.
Iako postoji moda da se savremeni raunari uporeuju s ljudskim
mozgom i da se govori o njihovoj inteligenciji i sposobnosti miljenja,
maine ne mogu da znaju, striktno govorei.
One obavljaju operacije automatski u skladu s programom koji je u njih
ukljuen i koji je ovek stvorio. Prema tome, znanje poseduje tvorac
programa a ne automat.
Saznanje nekog predmeta je takva svest o njenim
svojstvima koje ukljuuje u sebe sposobnost
jezikog opisivanja, objanjavanja i praktikog
primenjivanja saznatog predmeta.
29
2. ULNO ISKUSTVOkao izvor saznanja
1) Podaci koje dobijamo putem ula predstavljaju elementarnu
sirovu grau saznanja, ime esto poinje proces saznanja
Primer: Prva astronomska znanja stiu se nesumnjivo posmatranjem svetlih taaka na nebu
razliite veliine, sjaja i meusobnih odnosa
2) Te poetne informacije, dovedene u vezu s ranije steenim
znanjem, omoguavaju otkrivanje unutranjih strukturalnih
svojstava predmeta
3) Sva ta dublja znanja zahtevaju dalje proveravanje u ulnom
iskustvu
Primer: Bolje poznavanje strukture Sunevog sistema omoguilo je pretpostavku da se na
odreenim mestima nalaze dotle nepoznate planete. Detaljno posmatranje oznaenih
delova neba omoguilo je da se otkriju planete Neptun, Uran i Pluton.
Na taj nain ulno iskustvo se nalazi i na poetku i na
kraju saznajnog procesa
Neki filozofi (empiristi) tvrde da je ulno iskustvo najvaniji ili ak jedini izvor
saznanja. Don Lok i Dejvid Hjum
30
3. RAZUMkao izvor saznanja
Ne moe se odvojiti od ulnog iskustva (isto ulno iskustvo)
1) U asu dok opaamo u naoj svesti su prisutna prethodna znanja.
Na osnovu njih mi razmiljamo ve dok opaamo
2) Neke osobine predmeta koji posmatramo ne zapaamo, na druge
obraamo panju i registrujemo ih
3) Ova selekcija znaajnih podataka ve je elementarni akt miljenja
4) Jo vie se to moe rei o tumaenju onog to vidimo i ujemo
Primer: U raznim danima mi na nebu zapaamo svetlu povrinu razliitih oblika. Na
osnovu onog to smo od ranije znali, mi to to vidimo tumaimo kao mesec.
S takvim odabranim i protumaenim podacima obavljaju se sloene
misaone operacije:
a) poreenja b) ralanjivanja c) spajanja u celine
d) apstrahovanja e) uoptavanja
Razumom otkrivamo mnoga skrivena i opta svojstva
predmeta koja nisu pristupana ulnom iskustvu
Neki filozofi (racionalisti) su smatrali da je razum najvaniji ili jedini izvor
saznanja Platon, Dekart
31
4. INTUICIJA kao izvor saznanja
MO NEPOSREDNOG SAZNANJA SUTINE PREDMETA
omoguuje uvid u strukture, u matematike odnose,
(a ulno iskustvo dopire samo do spoljanjih kvalitativnih osobina)
omoguuje trenutan, neposredan uvid u celinu stvari,
(a razum napreduje korak po korak)
Neki filozofi (intuicionisti) smatraju da je intuicija najvii i najznaajniji
izvor saznanja Anri Bergson.
Sama intuicija ne prua pouzdano znanje
Pouzdanost zavisi od prethodnog praktinog iskustva
Primeri:
Veoma iskusan ahovski majstor esto intuitivno zna ta je najbolji potez u jednoj
poziciji i bez dugih proraunavanja varijanti.
Iskusan lekar vrlo brzo putem intuicije dolazi do prave dijagnoze bolesti.
U naunom istraivanju, kad su izvesne iskustvene injenice prikupljene i kad treba
doi do dubljeg, optijeg zakljuka o strukturi posmatranog predmeta (kad treba
utvrditi zakone, izgraditi teoriju) u moru moguih pretpostavki intuicija (ako je
imamo u dovoljnoj meri) treba da nam pomogne da formuliemo jednu ili vie
hipoteza. Ali ove hipoteze treba racionalno analizirati i iskustveno proveriti.
32
5. Mogunosti saznanja
Do koje mere smo u stanju da adekvatno upoznamo
stvarnost onakvu kakva objektivno postoji, nezavisno od
nas, nae svesti i naih htenja?
Pre sticanja nekih dubljih naunih i filozofskih znanja
uvereni smo da su stvari objektivno upravo onakve kakve
nama izgledaju.
Primer: Verujemo da je zemlja ravna ploa i kad prvi put ujemo da je ona zapravo
slina kugli teko nam je da shvatimo kako je mogue da na strani suprotnoj od nae
ljudi ive i kreu se na glavu okrenuti.
To je zdravorazumski dogmatizam koji polazi od
pretpostavke da nas ula potpuno verno obavetavaju o
stvarnosti i da ono to vidimo tako i jeste
33
6. Zdravorazumsko stanovite
Kritinost prema pojedinim izvorima naeg saznanja razvija
se u onoj meri u kojoj otkrivamo iluzije ulnog iskustva,
greke u miljenju, promaaje u intuitivnim uvidima,
greke u opaanju
Primeri:
Prut zamoen u vodu izgleda prelomljen iako je on realno i dalje prav.
Predmeti koji se udaljavaju izgleda da se smanjuju iako im se u realnosti dimenzije
ne smanjuju.
Voz u kome se nalazimo i koji je stajao u stanici izgleda da je krenuo onda kad je voz
na susednom koloseku krenuo u suprotnom pravcu.
S vremenom nam uzroci ovakvih deformacija ulnog
iskustva postanu jasni i tako se oslobaamo dogmatske
zdravorazumske svesti.
Ranije naivno verovanje da su stvari identine s naim
predstavama o njima sad zamenjuje mudrije i kritinije
stanovite da izmeu naih informacija i stvarnosti moe
postojati manji ili vei jaz i da je to uvek otvoren problem
da li stvari zaista jesu onakve kakve izgledaju.
34
7. Skepticizam
Filozofska kritika zdravorazumskog saznanja: da li mi
uopte moemo biti sigurni da bilo ta znamo skepticizam
Krajnji vid sumnje je solipsizam, po kome ovek ne moe
biti siguran da bilo ta na svetu sem njega samog uopte
postoji
Primer: Argument skeptika je da me moja ula u svemu mogu varati. Bertrand
Rasl: Kad na putu ispred sebe vidim kamen moe izgledati da sam sebi dokazao da
taj kamen zaista postoji onda kad sam taj kamen udario nogom i pri tom osetio bol.
Ustvari, time ne samo to nisam dokazao objektivno postojanje kamena, ve na
osnovu toga ne mogu biti siguran ni da objektivno postoji moja roena noga u kojoj
sam osetio bol. Jer bol se moe doiveti i bez ikakvog spoljnjeg uzroka i kao to
dobro znaju ljudi koji su doiveli amputaciju noge, bol se moe doiveti u delu tela
koga ve davno vie nema.
35
8. Argumenti protiv skepticizma
Veliki stepen saglasnosti izmeu naunih znanja i
praktinih rezultata dobijenih njihovom primenom
Kad bi naa znanja bila iluzorna, odnosno kad ona ne bi
odgovarala objektivnoj stvarnosti nezavisnoj od nas, onda
bi praktine radnje usmerene tim znanjima stalno
doivljavale neuspeh: redovno bismo dobijali rezultate
suprotne oekivanjima.
Primeri:
Srednjevekovni alhemiari su verovali da meanjem razliitih elemenata mogu dobiti
zlato. Na tome se radilo u toku nekoliko vekova bez uspeha.
Nasuprot tome, praksa usmerena istinitom teorijom daje oekivane rezultate. Na
osnovu stvarnog znanja da sagorevanje gasova moe da stvori veliku potisnu silu
konstruisan je motor na mlazni pogon. Uspeno funkcionisanje takvog motora
dokazuje da je adekvatno realnosti znanje na kome on poiva.
Slino tome, injenica da je ovek uspeo da raketnim brodom stigne na mesec i da se
s njega vrati dokazuje tanost mnogih naih znanja o Zemlji, Mesecu, njihovim
kretanjima, gravitacionim silama koje na njima deluju, koliini energije koju razvijaju
razna goriva, otpornosti raznih materijala, itd.
36
9. Odnos miljenja i jezika 1/2
Objektivni drutveni karakter i opaanja i miljenja
poiva u njihovoj vezi sa jezikom
Iskustveni podaci od kojih naunik polazi da bi utvrdio stav
opteg karaktera ne mogu biti sami opaaji kao takvi, jer
su ovi subjektivnog karaktera
ta je neko opazio ostali ljudi mogu znati tek kad je on
svom ulnom doivljaju dao jeziku formu, kad je drugima
pomou rei izrazio sadraj procesa koji se u njegovoj
svesti obavio
Ono to se posmatranjima i eksperimentima drugih
proverava nisu isti opaaji ve jeziki iskazi pomou
kojih su ti opaaji izraeni
Primer: za reenje nekog naunog problema nije od znaaja jedna misaona radnja kao
psihiki proces u glavi nekog pojedinca. Za nauku su od znaaja formulisane misli,
misli izraene jezikom.
37
9. Odnos miljenja i jezika 2/2
Jezik je spoljanja, materijalna forma iskustva i miljenja
Miljenje i jezik jedno bez drugog ne postoje.
(Ne radi se o tome da mi najpre u sebi mislimo nezavisno od jezika pa
onda svoje misli izraavamo reima.)
Rei unose odreenost, konstantnost, i optost u miljenje
Primeri:
Svako ima druge roditelje, a ipak re otac i majka zajedniki imenuju sve.
Postoje razni gradovi, koje, uz to, ljudi doivljavaju na razliite naine, pa ipak
postoji zajedniki imenitelj u rei grad
Vezujui odreeni iskustveni i misaoni sadraj za jednu re, pojedinac
uspeva da taj sadraj izdvoji, fiksira i da ga obnovi u svom seanju kad
god se kasnije sa tom reju ponovo sretne
Da nije jezika, ovekov svesni ivot bi se sveo na nizanje najraznovrsnijih
utisaka bez reda, bez strukture, bez misli opteg karaktera, a ni vlastite
misli se ne bi mogle preneti drugima
Miljenje i iskustvo pojedinaca se oigledno ne moe svesti na njegove
jezike iskaze, ali svi oni elementi miljenja koji se jezikom ne mogu
formulisati ostaju neodreeni i subjektivni
38
10. Znak i simbol 1/4
U znakove se mogu ubrojati: rei, cifre, fotografije,
dijagrami, skice, saobraajne oznake, umetnike slike,
muziki tonovi i razni drugi slini predmeti, zvuci i pokreti.
Znakovi su materijalni objekti koji osobe koje ih
razumeju upuuju (skreu im panju) na neto drugo,
razliito od sebe.
Primeri:
Crveno svetlo na raskrsnici je znak da se ulica ne sme prei.
Klimanje glavom je znak da se dotina osoba sa neim slae.
Zvuk zvona na vratima je znak da se pred vratima nalazi neko ko eli da ue ili
razgovara sa nekim iz kue.
39
Jezik je sastavljen od reenica, a reenice od rei.
Rei su naroita vrsta znakova.
Jeziki izrazi su takoe znaci utoliko to su to
materijalni objekti (izgovoreni zvuci, mrlje mastila ili
tamparske boje, osvetljene grupe piksela na ekranu) koji
uslovljavaju da svako ko ih razume zamisli jedan drugi
materijalni objekat koji je njima oznaen.
Primer: Kad u novinama proitamo sutra mraz, ove rei samo po sebi nisu nita drugo do
skup ara crne boje. Meutim, za itaoce koji razumeju srpski jezik ovo su znaci koji
skreu panju na to da e sledeeg dana zahladneti i da treba preduzeti potrebne
praktine mere.
40
Postoje dve osnovne vrste znakova: signali i simboli.
Signali su prirodne pojave, dok su simboli vetake
ljudske tvorevine.
Primeri: Munja je znak da treba oekivati zvuk groma; stopala u snegu su znak da je
tuda neko proao; dim je znak da u blizini gori vatra. Munja, otisak u snegu i dim su
prirodne pojave i one se, stoga, nalaze u nekom konstantnom prirodnom odnosu,
nezavisnom od ljudi, prema nekoj drugoj pojavi koju oznaavaju gromu, ivom
biu koje je svojom teinom prouzrokovalo tragove u snegu, vatri koja je uzrok dima.
Ovakve prirodne znake nazivamo signali.
U simbole moemo da ubrojimo: izgovorene ili napisane rei,
slike, grafikone, muzike melodije i tome sl.
Znaenje simbola ne zavisi od prirodnih odnosa u kojima stoje
prema drugim predmetima ve od ljudskog dogovora i ljudskih
potreba. Znaenje rei se moe izmeniti, mogu biti uvedena nova
imena za iste stvari; dakle, odnos izmeu jezikog znaka i
oznaenog predmeta nije prirodno nuan ve zavisi od volje ljudi.
41
Prirodni znaci, signali, oznaavaju konkretne,
pojedinane predmete.
Primer: Munja je vezana za jedan konkretan udar groma, a ne za grmljavinu uopte.
Simboli se odnose na ono to je konstantno i opte u
nizu pojedinanih sluajeva.
Primeri:
Re grom oznaava ono to je zajedniko u svim konkretnim pojavama grmljavine.
I lina imena su simboli u tom smislu: re Beograd ne oznaava glavni grad
Jugoslavije onakav kakav je u jednom datom momentu kad o njemu govorimo, ve
ono to je konstantno i zajedniko u svim njegovim trenutnim stanjima.
Kad opazimo jednu pojavu koja igra ulogu signala, ukoliko razumemo njeno znaenje,
u stanju smo da predstavimo sebi drugu pojavu koju ona oznaava. Na doivljaj ima
karakter ulne predstave ba zato to je ta oznaena pojava pojedinana i konkretna.
Razumeti simbol znai zamisliti vrstu (strukturu) predmeta
na koju se on odnosi.
Simboli ne izraavaju ulne predstave ve pojmove.
42
11. Vrste saznanja 1/3
Razliiti izvori saznanja odreuju i njegove osnovne
vrste:
preko ulnog iskustva dobijamo svedoanstva o iskustvenim
injenicama
putem miljenja dobijamo zakljuke o optim, strukturalnim
svojstvima opaenih injenica
na osnovu intuicije dolazimo do neposrednih uvida o prirodi
sloenih celovitih situacija
Nijedan od ovih izvora ne vodi sigurno i u svim sluajevima
istinskom znanju, jer su uvek mogue ulne iluzije i jednostrano
izabrani i protumaeni podaci o posmatranju, greke u
eksperimentisanju i merenju.
Miljenje nije imuno od logikih greaka, sem toga ono se esto
sasvim odvoji od stvarnosti i zaluta u sfere logiki mogueg ali
realno sasvim neverovatnog, a sami intuitivni uvidi nose jo vei
rizik greke jer nisu racionalno kontrolisani.
43
U svim ovim sluajevima, ipak, re je o vrstama saznanja:
ona jedna drugu proveravaju, pa se
primenom odreenih metodskih pravila i procedura
uvek moe utvrditi do koje mere moemo biti sigurni da li je zaista
re o znanju.
Postoje razliiti stepeni te sigurnosti.
Kad mislimo da smo utvrdili neke nesumnjive injenice koje su relevantne
za neki istraivani problem okarakterisaemo takvo verodostojno
iskustveno znanje kao svedoanstvo (evidencija). Ona predstavlja
neophodan uslov prihvatanja jednog opteg suda ili teorije.
Visok stepen verodostojnosti iskustvenih podataka imenuje se kao
oiglednost.
Ponekad deava da ono to je oigledno ipak nije istinito.
Primer: Takozvana zvezda veernjaa odnosno zvezda zornjaa (to je isto) oigledno
je vea i sjajnija od bilo koje druge zvezde na nebu. Ustvari, ta najsjajnija taka na
nonom nebu nije uopte zvezda ve planeta Venera ije su dimenzije u stvarnosti
siune u odnosu na najmanju vidljivu zvezdu.
S druge strane, bez oiglednosti ne bi moglo biti saznanja. Prihvatanje
mnogih sloenih i znaajnih naunih teorija zavisi od toga da li je
oigledan neki kljuni podatak.
Primer: podeok na skali na kome se nalazi ili na ekranu, i taj podatak mora biti
oigledan.
44
Mnjenje, nasuprot tome, ne igra bitnu ulogu u naunom
istraivanju mada je neophodna faza kroz koju prolazi proces
saznanja.
Mnjenje je sirov materijal miljenja.
Zdravorazumskim razmiljanjem dolazi se do izvesnih rezultata Koji mogu
biti iroko prihvaeni u jednoj zajednici (javno mnjenje) ali nisu bili
podvrgnuti stroijoj kritikoj analizi i proveravanju, i stoga se ne mogu
smatrati znanjem.
Verovanja su jo manje pouzdana nego mnjenja.
Kad je re o racionalnim verovanjima njihova saznajna vrednost se moe
poveavati otkrivanjem valjanih razloga koji ih potkrepljuju tako da se
mogu najzad pretvoriti u uverenja.
Uverenja su ona verovanja odreenog pojedinca za koja on
smatra da ima dovoljne razloge da ih prihvati i smatra
istinitim.
Samo po sebi jedno uverenje je subjektivno, ali se suprotstavljanjem
raznih linih uverenja u procesu jednog dijaloga moe doi do objektivne
istine.
Verovanja koja nemaju racionalnu osnovu ve su samo izraz emocija i
interesa nisu oblik saznanja i u stvari se mogu okarakterisati kao jedna od
najveih prepreka na putu ka istinitom saznanju.
45
12. ta je istina? 1/4
Postoje razliita shvatanja o istini.
U toku cele istorije filozofije o tome se vode sporovi, iji glavni uzrok lei u
jednostranom naglaavanju pojedinih karakteristika istinitog saznanja.
Ve je Aristotel uoio ono to je u pojmu istine najbitnije, naime da je
istinito saznanje uvek ono koje je adekvatno stvarnosti, odnosno koje
korespondira stvarnosti.
Drugi filozofi su pokuavali da u samom saznanju nau neku odliku koja
ga ini istinitim: oiglednost, unutranji sklad miljenja
(koherentnost), proverenost iskustvenim podacima ili praktinu
efikasnost.
Posle svih tih istraivanja i sporova mogue je sintetiko reenje koje sve
ove jednostrane predloge spaja u celinu tako to se istina mora pre svega
odrediti kao:
odreeni odnos adekvatnosti saznanja prema objektivnoj stvarnosti
a zatim se moraju odrediti uslovi koji moraju biti zadovoljeni da bismo
o jednom ljudskom tvrenju mogli rei da je zaista adekvatno stvarnosti
Istina je takvo saznanje koje odgovara stvarnosti.
46
Jedan od glavnih uslova istinitosti neke tvrdnje je njena
razumljivost.
Primer:
Tvrenje Kopaonik je vii od Rudnika je istinito zato to se vrh planine Kopaonik
zaista nalazi na veoj udaljenosti od nivoa mora nego vrh planine Rudnik
Da bismo uopte mogli diskutovati o istinitosti tvrenja Kopaonik je vii od Rudnika
mora se tano znati:
na ta se odnose imena Kopaonik i Rudnik i
ta znae rei je i vii i od
Katkad dve razliite planine imaju isto ime; jedna od njih moe biti via, a druga nia
od neke druge planine. Ista reenica izgledala bi istinita onim ljudima koji
podrazumevaju jedno znaenje, a neistinita onim koji podrazumevaju drugo. Re
vii takoe moe imati razna znaenja. Nekom jedna planina moe izgledati via od
druge zato to je kod nje razlika izmeu podnoja i vrha vea. Meutim u naem
sluaju u nauci je opte prihvaeno da se visina planine meri u odnosu na povrinu
mora, kojoj se pridaje visina - 0.
Da bismo za jedno tvrenje mogli rei da je istinito, rei
kojima je ono izraeno moraju imati jasno, drutveno
razumljivo znaenje.
47
Svako tvrenje moe biti kritikovano i osporeno.
Ako neko dovede u sumnju reenicu Kopaonik je vii od Rudnika moramo
biti u stanju da mu dokaemo da je ona istinita. U ovom sluaju dokaz bi
bio jednostavan: Kopaonik je visok 2017 metara a Rudnik svega 1132
metara. Prema tome, Kopaonik je vii. Taj zakljuak sledi iz premisa o
prethodno izmerenoj visini jedne i druge planine i iz naeg racionalnog
uvianja da je broj 2017 vei od broja 1132.
Nije dovoljno da zakljuak bude samo formalno pravilan,
ve na osnovu toga to je broj koji je pripisan visini jedne planine vei od
broja koji je pripisan visini druge. Meutim, ako neko osporava merenja
nisu bila valjano obavljena i ako pripisani brojevi ne odgovaraju stvarnoj
visini tih dveju planina, taj formalno pravilni zakljuak se moe pokazati
kao laan.
Dokazati jedno tvrenje znai pokazati da ono nuno sledi
iz drugih tvrenja ija je istina prethodno utvrena.
Meutim, ako neko osporava tanost i tih drugih tvrenja na koje se
pozivamo, nama nee mnogo vredeti da se stalno pozivamo na sve novije i
novije razloge, jer saznajna vrednost svakog od njih zavisi opet od nekih
drugih razloga.
Odluujuu ulogu u utvrivanju istine jednog tvrenja igra
njegova primena u praksi
48
Primer: Kad elimo da gradimo put do vrha jedne planine ili uspinjau za zimske
sportove, ili ako nam je cilj da na vrhu planine postavimo relejnu televizijsku stanicu
od koje oekujemo da pokrije odreeni okolni teren u svakom od ovih sluajeva mi
pretpostavljamo odreenu visinu planine.
Ako su nae praktine radnje dovele do potpuno oekivanih rezultata onda
moemo govoriti da je jedno tvrenje praktiki provereno.
Praksa proizvoenja, merenja, prerade predmeta ima svoju svesnu i
materijalnu stranu:
shvatanja i uverenja kojima se rukovodi ovek
fiziki rad kojim ovekovo telo dolazi u neposredan kontakt s predmetima
na koje deluje i menja ih, ime se na najpouzdaniji nain proverava sklad
polaznih shvatanja i stvarnog stanja stvari
Kad su shvatanja istinita, mi u toku rada doivljavamo iskustva koja smo
ve unapred mogli predvideti. Obratno, kad su neistinita, doivljavamo
iskustva potpuno razliita od predvienih.
Primer: Stivenson je poetkom 19. veka imao ideju da bi snaga vodene pare mogla da
pokree elezniku lokomotivu. Kad je konstruisao lokomotivu, u njenom kazanu
proizveo dovoljno vodene pare i kad je voz zaista krenuo njegova poetna
pretpostavka je bila praktiki proverena.
Da bi se jedno tvrenje moglo okarakterisati kao istinito, ono
mora biti:
jasno formulisano, dokazano i praktiki provereno.
49
13. Teorije istine
Iscrpna objanjenja i najjai mogui razlozi na osnovu kojih
su se tokom istorije kod razliitih filozofa utvrivala razliita
shvatanja istine smatraju se teorijama istine.
Najpoznatije teorije istine su:
Teorija korespondentnosti
Teorija evidentnosti
Teorija koherentnosti
Teorija verifikacije
Dijalektika teorija istine
50
13.1. Teorija korespondentnosti
Teorija korespondentnosti je najstarija i najznaajnija teorija istine.
Filozofi su od nje poli, jer je ona najblia zahtevima zdravog razuma, i
uvek su se njoj vraali kad su otkrivene slabosti u drugim teorijama.
Prvi je ovu teoriju formulisao Aristotel u svojoj Metafizici na
najjednostavniji mogui nain:
Istina je: rei o onom to jeste da jeste, a o onom to nije da nije.
Neistina je rei o onome to jeste da nije, a o onome to nije da jeste.
Optija i saetija formulacija, ovog, intuitivno najprihvatljivijeg, shvatanja:
Istina je odgovaranje (korespondentnost, adekvatnost) jednog
tvrenja stvarnosti (predmetu na koji se odnosi).
Primeri:
Tvrenje Avala je 16 kilometara daleko od Beograda istinito je ako zaista
udaljenost grada koji se zove Beograd i planine koja se zove Avala iznosi 16
kilometara.
Tvrenje Mocart je iveo do 1791. godine je istinito ako je u stvarnosti veliki
kompozitor koji se zvao Mocart umro 1791. godine.
51
13.1. Teorija korespondentnosti
1. Koliko god ona izgledala vrlo ubedljiva u jednostavnim sluajevima,
komplikacije nastaju kada govorimo o predmetima koje nismo u stanju da
ulno opaamo, o ijem postojanju zakljuujemo na osnovu sloenih
naunih istraivanja.
Primer:
Tvrdnja da se atom vodonika sastoji iz jednog protona i jednog elektrona ne moe se vidom niti na
bilo koji drugi nain neposredno ulno utvrditi. Dakle, istinu reenice Atom vodonika sastoji se iz
jednog protona i jednog elektrona ne moemo utvrditi uporeujui tu reenicu sa ulno opaljivom
stvarnou, kao to to moemo ako se pitamo da li je tano da je u jednom trenutku u sali
Skuptine Srbije prisutno 126 poslanika, to moemo jednostavno utvrditi brojanjem. Da atomi i
subatomske estice postoje i da se u atomima vodonika nalaze po jedan proton i jedan elektron
znamo na osnovu toga to smo utvrdili istinitost izvesnih iskaza o pojavama koje prouava fizika.
U ovakvim sluajevima sreemo se s problemom da o nekim predmetima nita ne
znamo nezavisno od utvrivanja istine nekih iskaza o njima. Bila bi to logina greka
lani krug kad bismo istinu definisali pomou pojmova korespondentnosti nekom
predmetu a taj predmet obratno definisali pozivajui se na istinu nekih reenica.
Mora postojati neki nain da utvrdimo istinitost jednog tvrenja nezavisno od njenog
odnosa prema stvarnosti.
2. Teorija korespondentnosti u najboljem sluaju kae ta je istina ali nam
ne kae kako da utvrdimo da li je jedno tvrenje istinito. Drugim reima,
ona nas obavetava o tome ta je sutina istine ali ne i ta su
kriterijumi utvrivanja istine.
Osnovni razlozi zbog kojih su filozofi poeli da tragaju za drugaijim
definicijama pojma istine leali su u nastojanju da se odgovori na pitanje:
Pod kojim uslovima je jedno tvrenje istinito.
52
13.2. Teorija evidentnosti
Istinitima se smatraju oni iskazi koji su praeni naim
oseanjem neposredne oevidnosti, (izvesnosti,
evidentnosti).
Navodno je oevidno:
da je dva vee nego jedan
da jedan predmet ne moe istovremeno imati odreenu odliku i potpuno suprotnu odliku
da se dve paralelne prave nigde ne mogu presei
da je nebo plavo a uma zelena itd.
Izvesna verodostojnost ove teorije poiva na injenicama:
da tvrenja koja izraavaju naa neposredna ulna opaanja zaista
poivaju na oevidnosti
da su do nedavno filozofi i matematiari smatrali da u egzaktnim
naukama postoje oevidni i nesumnjivi prvi principi (aksiomi),
pomou kojih se sve ostalo dokazuje,
ali koji sami ne mogu biti izvedeni iz jo optijih i temeljnijih
principa jer takvi ne postoje (neki logiki i matematiki principi).
53
13.2. Teorija evidentnosti
Oiglednost je neto subjektivno.
Ono to je oigledno jednoj osobi ne mora biti drugoj,
naroito ako pripadaju razliitim kulturama i jezicima kao i
razliitim sistemima miljenja i tumaenja.
Primeri:
Sa stanovita statike Aristotelove logike predmet (koji miruje) ne moe istovremeno
imati suprotne odlike.
U Hegelovoj dinamikoj logici predmet (koji se menja i pretvara se u neki drugi
predmet) moe jo uvek imati jedno svojstvo ali ve dobijati i neko njemu suprotno
svojstvo. (Na primer osoba u pubertetu jo uvek ima neke osobine deteta ali ih ve i
nema vie jer postaje odrasla osoba).
U geometrijskom sistemu Euklida dve paralelne prave se nikada ne sreu to izgleda
oigledno. Meutim u geometrijskom sistemu Rimljana dve paralelne prave se u
ogromnoj daljini presecaju (prostor je zakrivljen).
54
13.3. Teorija koherentnosti
Jedno tvrenje je istinito kad se slae sa svim ranije
prihvaenim tvrenjima, dakle, kad pripada skladnom
sistemu u kome nigde nema unutranje protivrenosti.
Ova teorija reava problem subjektivnosti jer je koherentnost, unutranji
logiki sklad miljenja neto potpuno objektivno
Tekoe:
Koherentnost celine kojoj pripada dati iskaz zaista je neophodni uslov
istinitosti ali to nije dovoljni uslov istine.
Mogue je da jedan celovit sistem iskaza bude koherentan, da odsustvo
bilo kakvih protivrenosti u njemu bude dokazano, ali da on u celini bude
potpuno pogrean.
Primer: Miljenje paranoidnih osoba (onih koji pate od manije gonjenja) moe biti
dosledno i logiki povezano, ali ako je bar jedna poetna premisa pogrena (na
primer da datoj osobi neka grupa ljudi ili organizacija radi o glavi) sve e u toj
naizgled impresivnoj logikoj zgradi, biti pogreno.
Bar neki uslovi sistema moraju biti istiniti po nekom drugom osnovu a ne
po osnovu sklada i logike doslednosti (konzistentnosti).
Kriterijum koherentnosti pretpostavlja vaenje jo nekog drugog
kriterijuma.
55
13.4. Teorija verifikacije
Da bi se jedno tvrenje moglo smatrati istinitim ono mora
biti iskustveno provereno.
Dve razliite znaajne kole u savremenoj filozofiji su insistirale na
proverenosti (verifikaciji) kao bitnoj odlici istine.
Logiki empirizam (Rasel, Karnal, Rajhenbah) smatra istinitim one
iskaze iz kojih se mogu logiki izvesti iskazi koji su provereni u
neposrednom ulnom iskustvu. Konkretni izvedeni iskazi potpuno
odgovaraju pouzdanim ulnim podacima.
Primer: Rei da je istinit iskaz Nikotin je kancerogena materija znai da e ispitivanje
bolesnika od raka plua pokazati da je meu njima broj onih koji su puili duvan
neuporedivo vei od broja onih koji nisu bili aktivni puai niti su bili u znatnoj meri
izloeni duvanskom dimu.
Pragmatizam (Dems, Djui) ne shvata verifikaciju kao postupak
ogranien na ulno iskustvo, na (uspeno) uporeivanje iskaza sa ulnim
podacima ve kao proveravanje u praktinoj delatnosti: istinita su ona
uverenja, i tvrenja, teorije koje u praksi dobro rade koje su
efikasne, koje uspeno usmeravaju nau praksu.
Primer: posle dugih sporova izmeu onih koji su verovali da je Zemlja ravna ploa i
onih koji su tvrdili da je ona okrugla utvreno je da je drugo shvatanje ispravno, na
osnovu praktinog iskustva. Ako je Zemlja okrugla moglo se oekivati da se
kretanjem u odreenom pravcu na kraju stigne na polazno mesto. Moreplovac
Magelan i drugi ljudi koji su prvi putovali oko sveta bili su u praksi uspeni 1522. g.
56
13.4. Teorija verifikacije
U svakodnevnom ivotu veza izmeu nekog uverenja i praktike
delatnosti koja je njim podstaknuta najee je neposredna
Primer: Ako verujem da valjano ubrenje zemljita poveava njegov doprinos istina toga
uverenja se moe utvrditi injenicom da sam na naubrenom zemljitu dobio znatno
vie proizvoda nego na istom takvom zemljitu koje nije bilo naubreno
U naunom istraivanju veza uverenja i praktine uspenosti
najee nije direktna ve posredovana izvoenjem sve posebnijih
i konkretnijih posledica iz optih stavova
Glavna slabost pragmatike teorije je u tome to praktina
uspenost nije jedini kriterijum istine
Istina se ne moe svesti na verifikaciju u praksi
Nije istina sve to uspeva u praksi
Uspeh u praksi ne mora biti posledica nekog uverenja (koje bi se
na osnovu toga moglo proglasiti istinom) ve nekog sasvim
drugog uzroka
Jedno tvrenje moe prihvatiti kao istinito samo onda ako se
moe potkrepiti i teorijskim i praktinim razlozima
57
13.5. Dijalektika teorija istine
Valjana teorija istine mora ukljuiti u sebe odgovore na oba
bitna pitanja:
ta je istina?
Kako se moe utvrditi istinitost jednog tvrenja?
Ako se na pitanje o sutini istine pokua odgovoriti
nezavisno od pitanja o metodima i uslovima saznavanja
istine, odgovor e zvuati dogmatski
Primer: U sluaju teorije korespondentnosti istina jeste u saglasnosti naeg miljenja sa
stvarnou: Ali postavlja se pitanje: otkud to znamo? Odnosno, koji uslovi moraju biti
zadovoljeni da bismo mogli rei da jedan iskaz odgovara stvarnosti.
58
13.6. Uslovi korespondentnosti iskaza i stvarnosti
1. Smisaonost
Mora se znati znaenje datog tvrenja. Moramo znati na kakve predmete se
ono odnosi pre nego to bismo mogli utvrditi da li je tano to to se o tim
predmetima tvrdi.
Primer: U iskazu Jupiter ima etiri satelita moramo znati ta je to Jupiter, ta su
sateliti i pod kojim uslovima se moe utvrditi da li Jupiter ima i koliko ima satelita.
2. Koherentnost
Tvrenje o ijoj istini je re pripada celini drugih stavova i teorija. Treba da
postoje valjani razlozi za ono to se tvrdi. Taj stav mora biti teorijski
potkrepljen.
Primer: Sve to moemo znati o Jupiteru i njegovim satelitima povezano je s drugim
znanjima o planetama i Sunevom sistemu. Mora biti mogue da se stav o Jupiteru i
njegovim satelitima moe potkrepiti drugim znanjima o planetama, satelitima, o
gravitacionim i magnetnim silama.
3. Proverenost (verifikacija)
Da bi taj stav bio prihvaen kao istinit moraju se dobiti upravo oni
iskustveni podaci koji potvruju polaznu pretpostavku.
Primer: Iz stava Jupiter ima etiri meseca sledi da su mogua odreena opaanja. Da
bi taj stav bio prihvaen kao istinit moraju se dobiti iskustveni podaci koji potvruju
pretpostavku da Jupiter ima satelite i da ih ima upravo etiri. Zbog ogromne
udaljenosti Jupitera ne moemo s njim ostvariti nikakav neposredan praktiki odnos,
pa e se naa tvrdnja zasnivati na mogunosti da izgradimo ureaj za kosmike
letove koji e dospeti u blizinu Jupitera i poslati nam dopunske podatke o njemu koji
se slau s teorijskim pretpostavkama i ranije utvrenim podacima.
59
13.7. Integralna teorija istine
Kad su sve tri navedene grupe uslova ispunjene, kad je jedan
smisaon stav i dovoljno teorijski dovoljno potkrepljen i
iskustveno proveren onda imamo valjane razloge da kaemo da
je on istinit stav i da tano odgovara samoj stvarnosti.
Ono to je teorija korespondentnosti davala kao prethodnu
definiciju istine ovde je objanjenje.
injenica da se jedan iskaz:
slae sa prethodnim znanjima
slae sa novim iskustvenim podacima
da na osnovu njega moemo da uspeno praktino
delujemo
da redovno dobijemo oekivane rezultate
moe se jedino objasniti naom pretpostavkom da
struktura rei u naem iskazu tano odgovara strukturi
samog predmeta na koji se odnosi
LOGIKA
UENJE O ELEMENTIMA MILJENJA
61
Uenje o elementima miljenja 1/2
Da bi mogla da utvrdi izvesne zakone saznanja, logika, pre
svega, mora da proui osnovne elemente miljenja,
odnosno osnovne misaone oblike i misaone radnje.
Tri osnovna misaona oblika logike forme jesu:
pojam
sud
zakljuak
Zakljuivanje je svako povezano i obrazloeno miljenje,
kojim se neto tvrdi.
Ono to se dobije kao rezultat radnje zakljuivanja
predstavlja jedan odreeni misaoni oblik i zove se
zakljuak.
Zakljuak se moe ralaniti na sudove, a sudovi na
pojmove.
62
Uenje o elementima miljenja 2/2
Misaoni oblici (pojam, sud i zakljuak) obrazuju se i
meusobno povezuju razliitim misaonim radnjama:
uporeivanjem
identifikovanjem i razlikovanjem
analizom i sintezom
apstrakcijom i generalizacijom
definicijom i klasifikacijom
indukcijom i dedukcijom
Navedeni misaoni oblici i radnje predstavljaju elemente
od kojih se miljenje sastoji, a onaj deo logike koji se
bavi njihovim prouavanjem zove se elementarna
logika.
1.
POJAM
1. OPTE KARAKTERISTIKE
64
1. ta je pojam? 1/6
O predmetima s kojima u procesu svoje praktine
delatnosti dolazimo u dodir imamo najrazliitija iskustva.
Primer: Dok itamo jednu knjigu doivljavamo razliite misli i oseanja.
- osobenost njenog formata, njenih korica, vrste hartije i slova
- ukupnost njenih prostornih odnosa prema drugim predmetima
- menjanje tih odnosa u toku vremena
- zavisnost od take posmatranja (desno ili levo od prozora)
- zavisnost od razliitim vremenskih odnosa prema drugim predmetima (njen nastanak
ili kupovina u odnosu na izvestan dogaaj)
- efekat izvesne koliine hartije, tamparske boje, umnog i fizikog rada
- jedan od uzroka poveanja mog znanja
- uzrok izvesnog pritiska koji oseam u mojim rukama dok je drim
Sveukupnost razliitih iskustva o svojstvima i odnosima predmeta
koje imenujemo reju knjiga.
65
1. ta je pojam? 2/6
Ta iskustva su utoliko raznolikija ukoliko je vie pojedinanih
knjiga koje uzimamo u obzir, due vreme u kome ih posmatramo i
vie pojedinih ljudi o ijim iskustvima je re.
Meutim, kada upotrebimo re knjiga mi ne vezujemo za nju
sva ova iskustva. Najvei njihov deo se menja od pojedinca do
pojedinca, od trenutka do trenutka i odnosi se samo na
spoljanju, povrinsku stranu predmeta, na odlike koje su nebitne
i privremene. Pod reju knjiga podrazumevamo ono to je
istovetno u iskustvima razliitih ljudi: da je to predmet nainjen
od veeg broja povezanih listova hartije na kojima su tampanim
znacima izraeni izvesni sadraji ljudske svesti u cilju njihovog
prenoenja drugim ljudima
Istovetni elementi iskustva raznih ljudi pod razliitim
uslovima koje konstantno vezujemo za jednu re ine
odgovarajui pojam.
Primer: bez obzira na to to je svako od nas u svom ivotu video najrazliitije vrste kua,
pojam koji je vezan za re kua" ukljuuje u sebi da je to graevina koju su ljudi
napravili da bi u njoj stanovali.
66
1. ta je pojam? 3/6
Uzajamno razumevanje ljudi pri govoru i pisanju
mogue je tek onda kad i onaj koji govori (ili pie) i
onaj koji ga slua (ita) pridaju reima isto znaenje,
odnosno vezuju za njih iste pojmove.
Samo najelementarniji pojmovi koji se odnose na predmete
nae neposredne okoline, kao to su: kua, sto, drvo, zid, hleb,
sadre u sebi iskljuivo iskustvene elemente.
U obinom ivotu, pogotovo u nauci, sreemo se i s pojmovima
koji sadre zamiljene oblike predmeta koje nikad nismo iskusili.
Primeri: pojam Zemlje ukljuuje u sebe svojstvo rotiranja oko Sunca. Meutim, mi nikad
nismo videli da se Zemlja okree oko Sunca, mi smo u stvari do ovog saznanja doli
razmiljanjem, na osnovu nekih drugih pojava koje smo direktno iskusili.
67
1. ta je pojam? 4/6
Nae miljenje se jo vie udaljuje od iskustva uvoenjem
pojmova za koje smatramo da se i ne odnose na ma kakve
realne objekte o kojima bi se moglo imati neko neposredno
iskustvo
Primeri: veliina bez dimenzija, vakuum: apsolutno prazan prostor, imaginarni broj,
Hamlet, kentaur i sl.
Ovakvi pojmovi su, u stvari, saete pretpostavke o
predmetima koji realno ne postoje i koje smo zamislili na
osnovu onog to znamo o drugim predmetima
Ovi pojmovi, ipak, imaju neke zajednike osobine sa svim
ostalim pojmovima
68
1. ta je pojam? 5/6
1. Svi pojmovi se zasnivaju na izvesnim iskustvenim
elementima koji imaju drutveni a ne isto
subjektivni karakter.
Primeri:
Da bismo doli do pojma take, morali smo poi od obinih predmeta, koje svi
doivljavamo kao trodimenzionalne, pa zamisliti ono to bismo dobili kad bismo sve
dimenzije predmeta smanjivali u beskonanost.
Mitoloki pojam kentaura izgradili su stari Grci polazei od predstave oveka i
predstave konja, koje su kod svih ljudi sline.
69
1. ta je pojam? 6/6
1. Svaki pojam, kad je jednom stvoren i drutveno
prihvaen, slui oveku, makar i vrlo posredno kao
sredstvo za ostvarivanje izvesnih praktikih ciljeva.
2. Svaki pojam predstavlja merilo za selekciju i
klasifikaciju ogromne mase iskustvenih podataka s
kojima se svakodnevno sreemo.
Primeri:
Nijansa boja ima bezbroj; zahvaljujui pojmovima crveno, plavo i zeleno u
stanju smo da svaki predmet koji opazimo razvrstamo po boji u jednu od relativno
malog broja grupa.
Kad se jednom oboljenju ve u poetnoj fazi da tana dijagnoza, to jest, kad uspemo
da ga podvedemo pod pojam jedne odreene bolesti, stiemo mogunost da
predvidimo njegov dalji tok i da primenimo terapiju za koju ve unapred znamo da
ima najvie izgleda da dovede do izleenja.
Mnogi pojmovi svojim sadrajem predstavljaju plan za akciju, na primer, ujedinjena
Evropa, solidarnost, nacionalna ravnopravnost.
ak i najapstraktniji pojmovi, kao, na primer, pojam imaginarnog broja, nalaze
primenu u nauci i obezbeuju lake reavanje nekih praktikih problema.
70
2. Obrazovanje pojmova 1/3
Polazei od iskustvenih sadraja, obrazujemo pojmove nizom
misaonih operacija, kao to su: uporeivanje, identifikovanje i
razlikovanje, analiza i sinteza, apstrakcija i generalizacija.
1. Uporeivanjem predmeta uoavamo ono to je u svima
slino.
2. Analizom ralanjavamo konkretne predmete na njihove
proste sastavne elemente: svojstva i odnose (plavetnilo,
teina, toplota, inteligencija i tako dalje.)
3. Sintezom ovako rastavljene karakteristike spajamo u
nove celine.
Primer: gradimo pojam o dravi blagostanja iako blagostanje za sve graane jo nigde
nije ostvareno. Zasad u stvarnosti opaamo samo tendenciju ka veoj socijalnoj
sigurnosti, besplatnoj zdravstvenoj zatiti, besplatnom kolovanju dece i veoj
drutvenoj brizi za stare i hendikepirane pojedince. Sintezom oblika koje u buduem
drutvu mogu nastati delovanjem ovih tendencija dobijamo pojam drave
blagostanja.
71
4. Identifikovanje je uoavanje istovetnih odlika.
Primeri:
Identifikujemo jednu linost utvrujui da ona ima isti rast, isti oblik i
izraz lica, istu boju kose i oiju, isti glas kao neka osoba s kojom smo se u
prolosti sreli
Ili, identifikujemo sve biljke izvesne vrste kao cvetnice po tome to sve
imaju istovetnu odliku da se razmnoavaju pomou cvetova.
5. Diferenciranje je uoavanje izvesnih razlika, naroito u
onim osobinama koje na prvi pogled izgledaju identine.
Primeri:
Kod iste osobe vremenom opaamo razliit uzrast, razliit stupanj obrazovanosti,
razliku u karakteru i drugom.
Meu cvetnicama razlikujemo monokotiledone i dikotiledone biljke. Jednom rei, u
samoj identinosti uoavamo i razlike. Apsolutne identinosti nema.
72
6. Generalizacija ili uoptavanje je misaona radnja kojom se
one odlike koje su apstrahovane na temelju prouavanja
jednog ogranienog broja pojedinanih sluajeva proiruju i
na sve ostale pojedinane sluajeve iste vrste.
Primer: Generalizacija pri obrazovanju pojma ovek" sastoji se u proirivanju odlika
dvorukosti, uspravnog hoda, racionalnosti i stvaralake delatnosti s onog malog
broja ljudi koji smo imali prilike da posmatramo na sve prole, sadanje i budue
ljude.
73
3. Pojam i termin 1/3
Jezik igra odluujuu ulogu u procesu obrazovanja jednog
pojma
Rei slue da bi se misli i oseanja izrazili, ali i da bi bili
formirani.
Jezik pomae da u reci ulnih utisaka bitne elemente usvojimo
i da ih kasnije, u promenjenoj situaciji, prepoznamo
Pamenje istog je nemogue bez odabiranja i fiksiranja, koje
obavlja jezik
Rei vre dvostruko povezivanje iskustvenih
elemenata:
u razliitim vremenskim trenucima
izmeu razliitih pojedinaca
74
Pojmovi ne postoje kao iste misli, nezavisno od termina kojim su
izraeni.
Jedan pojam se ispoljava kao spremnost ljudi da pri pojavi
izvesnog termina doivljavaju odgovarajue misaone
procese.
Primer: kad itamo ili sluamo neiji govor, mi shvatamo znaenje rei koje su
upotrebljene. Kad i sami govorimo ili piemo mi, zahvaljujui znanju pojmova,
pravilno upotrebljavamo odgovarajue rei.
Imati jedan pojam znai znati kako da u raznim situacijama
prikladno upotrebimo odreeni termin.
Primer: onaj kome je poznat pojam pravougaonik" rei e za novinu, svesku, sto,
fudbalsko igralite da imaju oblik pravougaonika, a nikad to nee rei za toak, drvo
ili klju.
Sve ono znanje koje nam u jednim sluajevima dozvoljava a u
drugim zabranjuje, da dati termin upotrebimo postepeno se
oformljava u vidu izvesnih korisnih navika.
Ovladati jednim pojmom u stvari znai, pre svega, izgraditi
ovakve navike, a zatim postati ih svestan, moi ih izraziti u vidu
izvesnih optih pravila za upotrebu jednog termina.
75
Pojam je odreen karakterom predmeta na koji se
odnosi
Primer: Pojam o Suncu mora odgovarati odlikama Sunca kao realnog objekta ako
hoemo da nam misli budu istinite i da nas valjano orijentiu u praksi
Sadraj pojmova, ipak, ne moe se proizvoljno menjati,
ve promene nastaju jedino pod uticajem novih uslova i novih
praktikih potreba
Pojam mora biti vezan s nekim terminom
Jedan isti pojam povezan je s razliitim terminima
(na raznim jezicima, u raznim epohama, u okvirima raznih
ideologija)
Primer: pojam oca izraava se u engleskom jeziku reju the father", u francuskom le
pere", u ruskom otec", itd.
esto jedan isti termin slui za izraavanje najrazliitijih
pojmova (na primer, materijalizam", demokratija").
Treba razlikovati pojam i termin, i kad doe do neslaganja meu
ljudima utvrditi da li je ono stvarno, uzrokovano razilaenjem u
mislima, ili prividno, uslovljeno terminolokim razlikama
76
4. Razvoj pojma 1/2
Nae saznanje se razvija i uporedo s tim menjaju se i
razvijaju nai pojmovi:
neke njihove karakteristike bivaju iskljuene (ukoliko se
doe do zakljuka da ne odgovaraju i nunim osobinama
date vrste predmeta)
pojmovi bivaju proireni i usavreni ukljuivanjem ranije
nepoznatih karakteristika (za koje se na datom stupnju
razvoja nauka smatra da su sutinske)
Primer: Prvobitno je pojam kiselina oznaavao sve one materije koje imaju jako izraen
kiseli ukus, kao na primer siretna, limunska, sona kiselina itd. Kasnije, kad je
hemija kao nauka ve bila izgraena, ukljuene su i nove karakteristike: bojenje
lakmusove hartije u crveno, posedovanje kiseonika u svom sastavu i svojstvo da
spajanjem sa bazama daje soli.
Pokazalo se, meutim, da to nisu nune osobine kiselina. Sona kiselina ne sadri
kiseonik, a neke druge kiseline niti imaju kiseli ukus niti lakmusovu hartiju boje u
crveno, pa ipak su zbog ostalih svojih osobina ukljuene i kiseline. Onda je pojam
kiseline" uopten i dolo se do zakljuka da je to u stvari svako ono jedinjenje koje
sadri vodonik koji se moe zameniti elektro-pozitivnim materijama, u prvom redu
metalima.
Najzad, u najnovije vreme, poto je uinjen znatan napredak u prouavanju
strukture atoma i poto se utvrdilo da je pozitivno naelektrisan atom (jon) vodonika
koji se izdvaja iz kiseline prilikom elektrolitike disocijacije u stvari proton, dolo se
do sadanje definicije kiselina kao jedinjenja koja vodi, u doticaju s njom, mogu
predati jedan ili vie protona.
77
4. Razvoj pojma 2/2
Katkad se pojmovi tako brzo menjaju da u roku od nekoliko
godina dobijaju drukije sadraje
Primer: U vreme pred drugi svetski rat pojam ljudska prava oznaavao je samo politika
prava graana (pravo na slobodno izraavanje miljenja, na politiko organizovanje,
na slobodne izbore, na zatitu od politike diskriminacije). Povelja Organizacije
Ujedinjenih naroda od 1948. godine bitno je proirila pojam ljudskih prava i ukljuila
u njega i socijalno-ekonomska prava (pravo na rad, na pristojnu zaradu, na uee u
odluivanju u preduzeu itd).
Usavravanje jednog pojma u velikoj meri poveava nae
mogunosti uspenog praktinog delovanja, jer pojam
podrazumeva sutinske karakteristike predmeta
Primer: Ako se u praksi zanemare politika prava drutvo nee biti dovoljno
demokratsko; ako se pak zanemare socijalno-ekonomska prava ono e ostati
nepravedno. Samo pojam koji obuhvata i politika i socijalno-ekonomska prava
omoguuje stvaranje drutva koje e biti i slobodno i humano.
78
5. Obim pojma
Obim pojma je skup pojedinanih sluajeva na koje
se jedan pojam odnosi.
Primeri: alkalni metali (litijum, natrijum, kalijum, rubidijum, cezijum i francijum)
etvorougaonik" (kvadrat, pravougaonik, romb, romboid, trapez, trapezoid i deltoid)
Ima pojmova koji svojim obimom ne obuhvataju ni jedan realni
predmet, pa je njihov obim
- fantastini pojmovi mitolokog i religioznog oveka (kentaur,
sirena, bog, pakao...)
- a zatim i neki matematiki i nauni pojmovi (diferencijal,
imaginarni broj...)
Kod nekih pojmova pojedinani pojmovi obim ini jedan
pojedinani predmet ili bie npr, Julije Cezar, Beograd, itd.
Kod najoptijih pojmova (filozofskih kategorija) obim je svekolika
ljudska stvarnost, to znai da oni izraavaju takve odnose i
karakteristike ije je podruje primene neogranieno
79
6. Sadraj pojma
Sadraj pojma ini celokupnost karakteristika koje
odgovaraju sutinskim odnosima samih predmeta.
Primer: Kiseonik: gas bez boje, ukusa i mirisa, slabo rastvorljiv u vodi, kritina
temperatura iznosi 118,8 S, spaja se sa svim elementima, osim sa plemenitim
gasovima, radijumom i hlorom, atomska teina 16, molekularna teina 32, redni broj
u periodinom sistemu 8.
Kad se jedan pojam ne odnosi samo na jednu pojedinanu stvar
ve na grupu stvari, u njegov sadraj ulaze ne samo zajednike
odlike cele grupe ve i specifian nain ispoljavanja tih zajednikih
odlika u raznim pojedinanim sluajevima.
Primer: Ukoliko neko o planetama zna samo da su one nebeska tela koja se kreu oko
Sunca, onda on ima tur i apstraktan pojam o njima, dok sadrajno konkretan,
bogat pojam o planetama ima tek onaj koji zna najvanije podatke o nainu na koji
se pojedine planete Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Neptun, Uran i
Pluton kreu oko Sunca.
80
7. Denotacija i konotacija
Pojmovi kao oblici miljenja vezani su za njihove jezike
izraze, termine.
Obimu i sadraju pojma odgovara denotacija i konotacija
termina.
Denotacija je podruje predmeta oznaenih datim
terminom.
Primer: U denotaciju termina trougao" spadaju ravnostrani, ravnokraki i raznostrani
trougao.
Konotacija je skup karakteristika oznaenih
predmeta koji ini znaenje datog termina.
Primer: Konotaciju termina trougao" ini zamisao geometrijske slike koja ima tri strane i
tri ugla.
81
8. Odnosi meu pojmovima
S obzirom na razlike u obimu i sadraju pojmovi se nalaze
u odreenim odnosima od kojih su naroito znaajna
sledea etiri:
ekvivalentnost
ukrtanje
ukljuenost
disparatnost
Pretpostavimo da imamo dva pojma od kojih emo jedan
oznaiti sa A, a drugi sa B.
A B
82
8.1. Ekvivalentnost
Pojmovi e biti ekvivalentni ako im je obim istovetan
ali je sadraj razliit.
Primer:
Uporedimo nauni pojam Planeta Venera" i zdravorazumski pojam
Zvezda Veernjaa". Oni se sadrinski razlikuju ali se odnose na isti
predmet. Nisu dakle istovetni, ali su ekvivalentni.
A
B
83
8.2. Ukrtanje
Ukrtanje je odnos dva pojma koji se delimino
razlikuju i po obimu i po sadraju ali im je jedan deo
obima i sadraja zajedniki.
Primeri:
Grka i filozofija: Ima mnogo Grka koji nisu ni u kakvoj bitnoj vezi s filozofijom, i
filozofa koji nisu Grci niti e moda ikad u ivotu biti u Grkoj. Meutim, Grka je
imala svoju filozofiju i prvi evropski filozofi su bili Grci. Postoje delovi ova dva pojma
koji se nesumnjivo poklapaju (oni ine pojam grka filozofija).
hemija i biologija: Neorganska hemija, na primer, se ne bavi pojmovima ivog
sveta, a botanika i zoologija kao delovi biologije ne istrauju hemijsku osnovu
biolokih pojmova.
Postoje, meutim pojave, na primer genetske koje pripadaju i biologiji i hemiji: njih
prouava bio-hemija.
A B
84
Ukljuivanje je odnos pojmova kod koga jedan celim
svojim obimom pripada drugom.
Po obimu B je ui, A je iri.
Po sadraju B je poseban, A je optiji pojam.
Primeri: odnos vrste i roda
Svaka maka je sisar (ali razume se, ima sisara koji nisu make).
Svaki Francuz pripada romanskoj grupi naroda ali je biti Roman optije nego biti
Francuz. Romani su i Italijani i panci.
8.3. Ukljuivanje
B A
85
8.4. Disparatnost
Disparatnost je odnos pojmova koji nemaju nieg
zajednikog ni po obimu ni po sadraju.
Primer: pojmovi renesansna muzika" i kvadrat"
A B
1.
POJAM
2. VRSTE POJMOVA
pojedinani, posebni i opti
jasni i nejasni
konkretni i apstraktni
87
1. OPTOST
pojedinani, posebni i opti pojmovi
Pojedinani pojmovi su oni koji izraavaju sutinu
jednog pojedinanog predmeta.
Primer: Ako pod imenom Marko Junije Brut" podrazumevamo rimskog patricija koji je
iveo od 86. do 42. godine p.n.e., koji se odlikovao vanredno vrstim karakterom i
principijelnou, koji je radi odbrane rimske demokratije uestvovao kao jedna od
rukovodeih linosti u zaveri protiv Cezara (koga je inae lino voleo i divio mu se),
koji je zatim vodio graanski rat protiv Marka Antonija i Oktavijana i posle izgubljene
bitke kod Filipa izvrio samoubistvo, moe se rei da imamo priblino taan pojam o
Brutu.
Opti pojmovi su svi oni koji odraavaju sutinska
svojstva veih ili manjih grupa predmeta.
Postoji itava hijerarhija optih pojmova, ve prema
stupnju optosti.
Primer: opti pojam u odnosu na pojedinani pojam Brut bi bio rimski patricije iz I veka
pre nae ere. Od ovoga bi jo optiji pojam bio rimski patricije, od ovoga Rimljanin,
zatim redom Evropljanin ovek sisar kimenjak ivo bie bie.
88
1. Optost
Ako se u ovakvom jednom nizu zaustavimo na ma kojem
odreenom pojmu, sve one koji su manje opti od njega,
smatraemo posebnim, dok e svi oni koji su vieg
stupnja optosti biti smatrani optim.
Odredbe opte i posebno su relativne.
Klasina logika (na primer, Aristotelova) obino je upotrebljavala
pojmove vrsta i rod da bi napravila razliku posebnog i opteg.
Vii pojam u odnosu prema niem pojmu jeste rod (genus),
a nii u odnosu prema viem vrsta (species).
Primer: pojam paralelograma je rod u odnosu prema kvadratu, a ovaj prema
paralelogramu je vrsta.
89
2. Kategorije
Kategorije su najoptiji pojmovi na podruju jedne
odreene nauke.
Primeri:
u matematici broj, geometrijska slika
u fizici: atom, masa, energija, inercija, gravitacija
u hemiji: hemijski element, valencija, afinitet
u biologiji gen, elija, organizam, vrsta
u sociologiji: klasa, nacija, drava
u politikoj ekonomiji: vrednost, roba, novac
u psihologiji: svest, linost itd.
Jo optije od ovih kategorija su filozofske kategorije, koje
po svom obimu obuhvataju svekoliku objektivnu stvarnost
do koje je ovek svojim umom i praksom dopro.
90
2. Kategorije
Aristotelova lista kategorija:
1. supstancija (ovek, konj) 6. mesto (na trgu)
2. kvantitet (dva ili tri lakta duine) 7. poloaj (lezi, sedi)
3. kvalitet (belo) 8. posedovanje (obuven, naoruan)
4. odnos (dvostruko, polovina, vee) 9. delanje (see, spaljuje)
5. vreme (jue, lane) 10. strpljenje (biva seen ili spaljivan)
Kasnije su drugi filozofi pravili drukije tablice kategorija. Naroito je
poznata Kantova lista od dvanaest kategorija.
Pogreno je smatrati da se broj kategorija moe iscrpsti jednom listom
koja treba da ima veito vaenje. U uenju o kategorijama zapaa se
razvoj kao i u svim ostalim naunim disciplinama.
Primeri:
Kategorija supstance, koja treba da oznaava osnovnu grau predmeta, koja
postoji nezavisno od svojstva i odnosa predmeta, u dananjoj se nauci vie ne
upotrebljava, pa su je filozofi uglavnom napustili.
Danas kategorije razvoj" i struktura" dobijaju sve vei znaaj u nauci i bez njih se
vie ne bi mogla ni zamisliti jedna objektivna lista kategorija. A njih nije bilo ni kod
Aristotela ni kod Kanta.
Sve kategorije su meusobno povezane i meusobno se
odreuju i to putem najoptijih logikih zakona ...
91
3. Jasni i nejasni pojmovi
Jasni pojmovi su oni kod kojih smo u stanju da tano odredimo sve
one pojedinane predmete koji su obuhvaeni njihovim obimom.
Primer: halogeni elementi je jasan pojam kad znamo da u njega ulaze fluor, hlor, brom i jod i kad smo za svaki hemijski
elemenat u stanju da ocenimo da li spada u halogene elemente ili ne spada.
Nejasni pojmovi bi bili oni iji nam je obim nedovoljno odreen,
tako da nismo uvek u stanju da odluimo da li on obuhvata ili ne
obuhvata neki predmet.
Primer: kad se planeta Venera ubraja u zvezde (zvezda Danica, Veernjaa, Zornjaa) pokazuje se odsustvo jasnog pojma i
o zvezdama i o planeti Veneri.
Relativnost ove razlike izmeu jasnih i nejasnih pojmova sastoji se u tome
to postoji mnotvo prelaznih sluajeva izmeu pojedinih vrsta i rodova
predmeta. Mi smo esto u nedoumici da li jedan predmet spada u jednu ili
drugu grupu, odnosno da li jedno ivo bie spada u jednu ili drugu vrstu.
Primeri:
esto nam je nemogue da odredimo da li je jedan predmet ut ili narandast, plav ili zelen itd., ne zato to nemamo
jasne pojmove o ovim bojama, ve zato to postoje prelazi u talasnim duinama same svetlosti koju nae oko sa datog
predmeta prima.
Virusi imaju osobine i ive i neive materije, oni se nalaze na granici izmeu ivog i neivog sveta. Ako virus ubrojimo
u ivo bie, ostaje nejasno kako jedno ivo bie moe da kristalie i da izvesno vreme ne pokazuje znake izmene
materije, razmnoavanja, niti ikakve druge aktivnosti, za ta je virus sposoban. Ako jasnost jednog pojma merimo
mogunou odsenog razgraniavanja predmeta koji su njegovim obimom obuhvaeni od svih ostalih, morali bismo
rei da u pojmu ivog bia ima elemenata nejasnosti koji su zasnovani prirodom samog ivota. A to je sluaj i sa
mnogim drugim pojmovima.
Treba razlikovati elemente nejasnosti u naim pojmovima koji su uslovljeni
odsustvom odsenih razlika meu vrstama predmeta i onih koje potiu od konfuzije
koju ljudi prave kad obimom jednog pojma obuhvate i one predmete na koje se on
ne odnosi.
Primer: U ribe se grekom znaju ubrojati i kitovi, a u ptice i slepi mievi.
92
4. Apstraktni i konkretni pojmovi
Abstractum (lat.) znai ono to je odvojeno, otrgnuto
Concretum ono to je sastavaljeno, okupljeno.
Svaki pojam uopte nastaje radnjom apstrahovanja, kojom se izvesne osobine realnih predmeta
izdvajaju od drugih, pa se jedne zadravaju u svesti, dok se druge zanemaruju. U emu je, onda
razlika?
Apstraktni pojmovi su oni iji sadraj ine opte karakteristike
izdvojene od svih specifinih i individualnih naina ispoljavanja
ovih optih odlika.
Konkretni pojmovi su, naprotiv, oni iji sadraj ine takve opte
karakteristike koje su obogaene razliitim specifinim obelejima.
Primeri:
Pojam ekoloke drave" je apstraktan jer sadri, samo optu ideju neke budue drave u kojoj e ekoloki problemi
biti reeni. Takva drava jo nigde ne postoji. Prema tome nemamo pred sobom u stvarnosti razliite specifine
sluajeve zemalja u kojima je drava sistematski uklonila sve njegove oblike zagaenja i iscrpljivanja zaliha prirodne
sredine.
Pojam ekoloke opasnosti je u velikoj meri konkretan. Ne samo to su nam poznate opte tendencije koje ine
ekoloku opasnost: zagaivanje vazduha, zemlje i vode, erozija zemljita, iezavanje uma, pretvaranje plodne
zemlje u pustinju, iscrpljivanje prirodnih resursa, naroito energetskih (nafta, ugalj), itd. Poznati su nam specifini
podaci o tome kako se ove opte tendencije ostvaruju u pojedinim zemljama. U onoj meri u kojoj smo upoznati s tim
podacima na pojam ekoloke opasnosti je konkretan. Prema tome kako se bude u praksi ostvarivao pojam ekoloke
drave, on e takoe postajati sve konkretniji.
Nije mogua jedna odsena pedela svih pojmova na apstraktne i konkretne.
Jedan isti pojam u svom razvoju prelazi put od apstraktnog ka konkretnom.
ak i u jednom istom momentu jedan isti pojam moe za neke ljude biti apstraktan,
za neke konkretan
Primer: Student koji na ispitu o knjievnosti renesanse zna da kae samo nekoliko najoptijih fraza, ima u najboljem sluaju
pod pretpostavkom da je rekao zaista najbitnije stvari samo apstraktan pojam o ovom predmetu. Konkretan pojam
ima onaj student koji pored navoenja sutinskih karakteristika knjievnosti renesanse, ume da navede niz injenica, u
prvom redu o specifinostima renesanse u raznim zemljama, u raznim knjievnim rodovima, i kod raznih pisaca.
DEFINICIJA I KLASIFIKACIJA
POJMOVA
94
1. Definicija i klasifikacija
Da bi miljenje bilo logiki ispravno, svi pojmovi koje
upotrebljavamo moraju biti odreeni, a da bi oni bili
odreeni potrebno je da znamo njihov odnos prema
drugim pojmovima.
Neodreeni nejasni i nerazgovetni pojmovi uslovljavaju konfuziju
u miljenju i obino vode pogrenim zakljucima.
Jasnost i razgovetnost pojmova postie se njihovim definisanjem i
klasifikovanjem.
95
2. Pojam definicije 1/2
Definicija je iskaz kojim se odreuje sadraj
jednog pojma.
Primeri:
Trougao je povrina ograniena sa tri prave linije".
Mutacija je promena neke osobine jednog ivog bia koja nije nastala putem
ukrtanja naslednih jedinica, ali se dalje prenosi na potomstvo putem naslea".
Filantropija je ovekoljublje".
Hidraulina presa je maina koja je osnovana na principu ravnomernog prenoenja
spoljanjeg pritiska kroz tenosti pomou koje se malom snagom moe izvriti veliki
pritisak na izvesno telo."
Jedini nain koji nam stoji na raspolaganju da bismo
objasnili sadraj jednog pojma i da bismo neto rekli o
samim stvarima jeste dovoenje u vezu jednih rei s
drugim reima datog jezika.
Primeri: termine trougao", mutacija", filantropija", hidraulina presa" povezani su s
grupama rei koje objanjavaju njihova znaenja. U tom smislu bi se moglo rei da je
svaka definicija nominalna i da predstavlja objanjenje znaenja jednog termina.
96
2. Pojam definicije 2/2
Pojmovi se uvek odnose na izvesne objektivne predmete, bilo da
oni ve realno postoje ili su samo zamiljeni i tek treba da budu
stvoreni ljudskom delatnou.
Definicije ne govore samo o pojmovima i vezama rei
ve i o bitnim svojstvima i odnosima objektivnih
predmeta.
Bitne (sutinske) odlike su one koje su za jednu stvar
stalne i nune, bez kojih bi data stvar prestala da bude to
to je.
Primer: za mutaciju je bitno to da se izvesna promena, kad je ve jednom nastala, dalje
prenosi nasleem na potomstvo. Bez ove odlike data promena ne bi bila mutacija,
ve obina modifikacija organizma.
Nebitne odlike su one koje mogu ali ne moraju obavezno
biti date u odreenom pojmu, odnosno predmetu.
Izmeu ove dve vrste odlika ne postoji odsena granica; tako da
bi jedne bile apsolutno bitne, a druge apsolutno nebitne.
Bitne karakteristike posebnih pojmova obino su nebitne u odnosu
na optije pojmove.
Primer: Kljun je bitna osobina za kljunare, a nebitna za pojam sisara.
97
3. Vrste i metodi definisanja 1/7
Veina definicija predstavlja pokuaje da se to jasnije i
saetije izrazi sadraj jednog pojma koji je ve prihvaen u
praksi, na stihijski nain, u jednoj drutvenoj zajednici.
Da bi se do njih dolo treba prikupiti i srediti iskustvene injenice o tome
kako se termin koji elimo da definiemo faktiki upotrebljava u raznim
situacijama u govoru i pisanju.
Definicije koje nalazimo u renicima i leksikonima imaju ovakav karakter i
zato ih zovemo empirijskim ili leksikim definicijama.
Primer: demokratija - pobroje se sva osnovna znaenja koja su toj rei pridavali i
pridaju razni politiki pokreti u raznim zemljama
Vrlo esto ove definicije ne mogu dati samo jedno znaenje datog
termina one moraju pobrojati sva ona znaenja koja se u drutvenoj
upotrebi koriste.
Neki autor, nezadovoljan postojeom zbrkom, moe dati takvu definiciju
termina kojom sa svoje strane precizira samo jedno od mnotva znaenja,
ono kojim e se on dalje sluiti i koje on eventualno predlae i drugima da
ga odsad stalno usvoje. Poto se ovakvim definicijama ne konstatuje ono
to jeste ve ono to treba da bude (znaenje koje treba usvojiti),
moemo ih smatrati normativnim.
Primer: predlog da se pod demokratijom podrazumeva samo ono drutveno ureenje u
kome je ostvarena sloboda pojedinca u okviru prihvatanja odluka koje donese
veina.
98
Empirijske definicije se mogu osporavati pozivanjem na injeniko stanje i
utvrivanjem da li ljudi zaista upotrebljavaju jedan termin u onom
znaenju koje je definicijom izraeno.
Normativne definicije moemo osporavati ako nema valjanih razloga za
njihovo uvoenje, to jest ako ne doprinose veoj jasnoi jezika, ako ne
obezbeuju bolje razumevanje ili ako nema novih iskustava koja bi
zahtevala menjanje ustaljenih znaenja termina kojima se sluimo.
U savremenoj logici poznati su mnogi metodi definisanja.
Najvaniji su:
1. metod sinonima
2. analitiki metod
3. sintetiki metod
4. genetiki metod
5. operacionalni metod
99
1. Metod sinonima se sastoji u izjednaavanju
definisane rei s reima ije znaenje je istovetno, a
koje je ve prethodno poznato.
Primeri:
filozofija - ljubav prema mudrosti
gnoseologija - nauka o saznanju
homme ovek (franc)
Ozbiljan nedostatak ove definicije je u tome to njom samo
dovodimo u vezu jedne rei s drugima; pri tom vrlo malo ili
nimalo saznajemo o stvarima na koje se rei odnose. Ipak ovim
metodom se bar toliko moe nauiti znaenje jedne rei da se
mogu razumeti makar elementarni sluajevi njene upotrebe.
100
2. Analitiki metod se ogleda u tome to se termin
kojim oznaavamo jedan predmet objanjava
dovoenjem u vezu s reima koje oznaavaju bitne
odlike tog predmeta.
Primeri:
ovek je dvoruko, uspravno, svesno ivo bie koje se u borbi sa prirodom slui
specijalno napravljenim oruima.
Vodonik je gas bez boje, ukusa i mirisa, lako zapaljiv, 14,44 puta laki od vazduha,
kritina temperatura iznosi 241S na vazduhu i kiseoniku sagori u vodu, atomska
teina mu je 1, molekularna teina 2.
Posebnu vrstu analitike definicije predstavlja takozvana
karakteristina definicija, koja se vri naznaavanjem najblieg
vieg roda i specifine razlike, to jest svojstva kojim se data vrsta
predmeta razlikuje od svih drugih slinih vrsta.
Primeri:
ovek je sisar koji sebi pravi orua za rad.
Vodonik je hemijski elemenat atomske teine 1.
Karakteristina definicija je veoma podesna usled svoje saetosti, ali se ona, ne
moe uvek primeniti.
Primer: Kategorije nemaju vii rod.
101
3. Sintetiki metod se sastoji u utvrivanju neke
konstantne i nune relacije izmeu objekta
oznaenog definisanim terminom i nekog drugog
poznatog objekta.
Primeri:
ovek je bie koje je sebi potinilo sav ostali ivi svet na zemlji",
Vodonik je elemenat koji sjedinjen sa kiseonikom daje vodu".
Velika vrednost ovog metoda jeste u tome to je on uvek mogu.
Primer: Materija je objektivna stvarnost koja postoji u prostoru i vremenu nezavisno od
ljudske svesti".
Odreivanje znaenja ne vri se navoenjem unutranjih optih
odlika ve spoljanjih odnosa prema drugim predmetima, to je
izvestan nedostatak ovog metoda, jer u nedostatku znanja o
bitnim svojstvima objekta na koji se termin odnosi moe se desiti
da mi jo ne budemo sigurni koji je to objekat.
102
4. Genetiki metod se sastoji u objanjavanju naina
postanka predmeta oznaenog definisanim
simbolom.
Primeri:
ovek je sisar koji se razvio iz viih oblika antropoida uspravljanjem na zadnje
udove i upotrebom orua za rad".
Vodonik je lako zapaljiv gas koji se dobija elektrolizom vode".
Glavna prednost genetike definicije nad ostalima je u tome to
se njom objanjava poreklo stvari, tako da na osnovu nje znamo
pod kojim uslovima data stvar moe nastati.
103
5. Operacionalni metod karakterie dovoenje u vezu
definisanog termina s jednim skupom rei kojim se opisuju
praktine operacije potrebne za proizvoenje, merenje ili
identifikovanje oznaenog predmeta.
Primeri:
Vreme je ono to se meri satom.
Hlorovodonik je gas koji se dobija zagrevanjem epruvete u kojoj se nalazi kuhinjska
so ovlaena koncentrovanom sumpornom kiselinom.
Operacionalne definicije su veoma znaajne, jer, zahvaljujui
njima, uspevamo da poveemo teorijske pojmove sa
praksom. Na osnovu operacionalnih definicija znamo ta treba
uraditi da bismo i sami stvorili ili iskustveno odredili objekat
oznaen definisanim terminom. U nauci poslednjih decenija sve
vie prodire zahtev da za svaki nauni pojam treba da bude
mogue da se definie operacionalnim metodom.
Razliite metode definisanja treba kombinovati i
upotrebljavati u zavisnosti od nae svrhe. Svaki od njih
istie neku razliitu stranu znaenja jednog termina.
104
4. Pravila definisanja 1/2
Definicija moe postii svoj cilj i precizno odrediti sadraj jednog
pojma jedino ako zadovolji ove uslove:
A. Pojam treba definisati pojmovima koji su ve prethodno
jasni (eventualno: koji su ve prethodno definisani)
U protivnom, definicija je besciljna.
U nekim sluajevima njom se jo vie zamagljuje pravi sadraj pojma; to je tzv.
definicija obscurum per obscurius. Takve definicije se katkad sreu ak i u nauci.
Primer: Do pre nekoliko decenija svetlost je definisana kao elektromagnetsko talasanje
etra. Meutim, etar je jo nejasniji pojam nego sama svetlost.
B. Definicija ne sme biti ni preiroka ni preuska
Jedna definicija je preiroka ako ne ukljuuje u sebe neku od bliih karakteristika
pojma, tako da postaje neodreena i odnosi se na iri obim predmeta nego to je
obim datog pojma.
Primer: Preiroka bi bila definicija Kvadrat je etvorougao ije su sve strane jednake".
Isputena je karakteristika da sve strane stoje meu sobom pod uglom od 90. Na
taj nain kvadrat nije razgranien od romba.
Suvie uska definicija sadri i neke jako specifine karakteristike, koje odraavaju
svojstva pojedinih predmeta ili podgrupa, a ne i grupe kao celine.
Primer: Ako bismo moderno drutvo definisali kao industrijsko demokratsko drutvo
koje je nastalo antifeudalnom revolucijom, onda bismo bili u pravu s obzirom na
Englesku, SAD, Holandiju i Francusku, ali i s obzirom na najavei deo Evrope,
Amerike i Australije.
105
4. Pravila definisanja 2/2
C. Definicija ne sme da se kree u krugu
Kretanje u krugu prilikom definisanja ima se onda kad se jedan pojam definie
drugim, a ovaj je toliko nejasan da se moe objasniti samo pomou prvog.
Primeri:
Veliina je sve ono to moe da se povea i smanjuje.
Centralno kretanje je ono koje proizvodi neka centralna sila.
D. Definicija treba da bude precizna i saeta i da sadri samo
sutinske karakteristike bez ieg opisnog i pojavnog
Primeri:
Kad kaemo da su zvezde ogromna vasionska tela, esto vea od Sunca, koja usled
velike razdaljine izgledaju kao siune treperave takice, jasno je da u definiciji opis
kako zvezde izgledaju sa Zemlje nije potreban.
Kad kaemo da je Mars planeta najblia Zemlji, a etvrta po udaljenosti od Sunca,
pa navodei njene ostale karakteristike, dodamo i to da se po njegovoj povrini
primeuju izvesne are za koje su ljudi dugo mislili da predstavljaju kanale izgraene
od strane svesnih bia, ovaj poslednji podatak bi mogao i da izostane ako
pretendujemo da damo naunu definiciju, a ne neko popularno obavetenje.
E. Definicija po pravilu ne treba da sadri negativne odredbe
Negativnim odredbama se istie koje karakteristike pojam ne sadri a ne koje sadri,
a to je nedovoljno da bi se pojam tano odredio.
Primer: Definicija: Socijalizam je drutvo u kome nema eksploatacije oveka od strane
drugog oveka", nije zadovoljavajua, jer se njom premalo saznaje o pozitivnim
karakteristikama socijalistikog drutvenog ureenja.
106
5. Deoba i klasifikacija
Klasifikacija je odreivanje mesta jednog pojma u sistemu
pojmova.
Pomou nje mi uviamo da svaki pojam svojim obimom obuhvata izvesne
posebnije pojmove, dok, s druge strane predstavlja samo jedan deo obima
optijih pojmova.
Ova povezanost pojmova odgovara objektivnoj povezanosti samih
materijalnih predmeta i njihovih svojstava i odnosa.
Obino se klasifikacija vri radnjom deobe.
Deoba je podela obima optijih pojmova (rodova) na
posebnije pojmove (vrste).
Vrste na koje se jedan opti pojam deli zovu se lanovi deobe. Kad ih ima
dva (jedan pozitivan pojam i njegova negacija), deoba se zove dihotomija.
Kad ih je tri, zove se trihotomija, etiri tetratomija i tako dalje.
Primeri:
Nauna sistematizacije ivotinja ili biljaka: ivotinje se obino dele na kimenjake i beskimenjake
(dihotomija). Kimenjaci se dele na sisare, ptice, vodozemce, gmizavce i ribe i tako dalje.
Klasifikacija nauka: pojam nauka deli se prema stupnju optosti predmeta pojedinih nauka na
filozofiju (najoptiji problemi sveta u celini) i na posebne nauke (razliiti specijalni problemi izvesnih
i ogranienih podruja stvarnosti). Tu spadaju matematika (isto kvantitativni odnosi) i empirijske
nauke (konkretni pojmovi objektivne stvarnosti). One se dalje dele prema tome kojom se od tri
velike oblasti stvarnosti bave: prirodne nauke (priroda), drutvene nauke(ljudsko drutvo),
psiholoke nauke (psihike pojave). Svaka od ovih grupa nauka se moe dalje deliti. Prirodne
nauke se dele na one koje izuavaju neorganski svet (astronomija, mehanika, fizika, hemija,
geologija), i one koje ispituju ivot u svim njegovim oblicima i manifestacijama (bioloke nauke).
107
6. Pravila klasifikacije 1/4
A. Svaka deoba mora imati precizno odreen princip
deobe.
(Deoba obima jednog pojma ne moe vriti proizvoljno, nego se
za osnovu podele mora uzeti jedno opte svojstvo.)
Primeri:
Atomska teina prilikom klasifikacije hemijskih elemenata u Periodinom sistemu
Prisustvo ili odsustvo kimenog stuba kod podele ivotinja
Kada se jedno opte svojstvo izabere za princip podele, sama
deoba se vri prema tome:
da li pojedine vrste datog roda imaju ili nemaju dato svojstvo
ako ga imaju, do koje mere i na koji nain njim raspolau.
Primeri:
Nepotovanje ovog pravila predstavlja poznata deoba drutvenih sistema na tri
osnovna tipa: demokratiju, faizam i komunizam. Ovde nema jedinstvenog principa
podele, nego se meaju oblici dravnog i drutvenog ureenja.
Ako se slike klasifikuju na akvarele, kompozicije, pejzae i mrtve prirode, onda se
princip podele po sredstvima i tehnikom postupku mea s principom podele po
tematici.
108
B. Klasifikacija mora da bude iscrpna i adekvatna
zbir lanova deobe mora se poklapati sa obimom
podeljenog pojma.
Rod treba da bude podeljen na vrste bez ostatka
Zbir vrsta svojim obimom ne sme biti iri od obima roda
Ukoliko rod nije podeljen na vrste bez ostatka, deoba je preuska.
Primer: Deoba trouglova na ravnostrane i raznostrane (bez ravnokrakih)
Ukoliko lanovi svojim obimom premauju obim pojma koji se
deli, deoba je preiroka.
Primer: Deoba paralelograma na kvadrat, pravougaonik, romb, romboid i trapezoid
(trapezoidi tu ne spadaju)
109
C. Vrste dobijene klasifikacijom moraju biti jasno
razgraniene jedna od druge.
Ne sme se desiti da su vrste tako odreene da se delimino
ukrtaju, to jest da neke jedinke spadaju i u jednu i u drugu.
(Kad je re o prelaznim sluajevima, treba odluiti da li emo ih
prikljuiti nekoj vrsti ili emo obrazovati samostalnu meuvrstu).
Primer: Lou deobu bi nainio neko ko bi rekao da su osnovne klase u jednoj
kapitalistikoj zemlji: veleposednici, kapitalisti, sitna buroazija, seljaci i radnici. Neki
seljaci spadaju u radnike, neki u sitnu buroaziju, a najbogatiji u male kapitaliste.
U sluaju da u samoj prirodi naiemo na prelazne sluajeve
(nijanse boja, virusi, varijeteti na granici meu vrstama i sl.),
treba odluiti da li emo ih prikljuiti nekoj vrsti ili obrazovati
samostalnu meuvrstu.
110
D. Jedan rodovski pojam treba tako deliti da u odnosu
na lanove deobe predstavlja optu karakteristiku
njihovog sadraja.
Deoba se razlikuje od particije, koja je ralanjavanje pojma
jedne celine na pojmove delova te celine.
Primer: Ralanjavanje pojma drvo na pojmove koren, stablo i grane sa liem ne bi
bila klasifikaciona deoba. Koren je deo svakog drveta, a ne neka posebna vrsta
drveta. Drvo nije opte svojstvo korena, ve celina iji je on sastavni deo. Istinska
klasifikacija bi bila kad bismo pojam drveta podelili na pojmove listopadnog i
etinarskog drveta.
LOGIKA
Uenje o elementima
miljenja
2.
SUD
1. LOGIKE OSOBINE SUDA
113
1. ta je sud?
Miljenje se ne sastoji iz prostog nabrajanja pojmova, ve iz njihovih veza
i odnosa.
Misaona radnja kojom se tvrdi izvesna veza dva ili
vie pojmova zove se suenje, a misaoni oblik koji se
dobija kao rezultat radnje suenja jeste sud.
Primeri: Trava je zelena", Azot je gas, Novi Sad se nalazi severno od Beograda".
Jedan pojam sam po sebi nije ni istinit ni laan, ba kao ni nabrajanje
pojmova.
Samo tvrenje jedne odreene veze meu pojmovima moe biti istinito ili
lano (pogreno).
Istinit sud je onaj ija veza pojmova odgovara
povezanosti samih objektivnih stvari i svojstava na
koje se dati pojmovi odnose.
Sudovi ne postoje nezavisno od ljudskog miljenja. (Van ljudske svesti postoje samo
materijal ni predmeti i njihovi odnosi, koji sudovima mogu biti manje ili vie tano
izraeni.)
Ali sud se ne moe svesti na psihiki akt pojedinca, mada je on preduslov da bi se o
postojanju suda moglo uopte govoriti. Kad je izvesna konkretna radnja suenja
obavljena u glavi nekog pojedinca i kao rezultat dobijen izvestan sud, ovaj rezultat
dobija svoju objektivnu drutvenu egzistenciju tek kad je formulisan, tj. izraen
jezikim znacima koji su ljudima razumljivi.
114
2. Reenica i iskaz, stav i sud 1/2
Kao to je termin jeziki izraz pojma, tako je iskaz
jeziki izraz suda.
Isti sud na raznim jezicima moe biti izraen razliitim
reenicama: obinim jezikom u formi iskaza, ali i putem
simbola (matematika).
Primer: Pitagorina teorema je sud koji se moe izraziti formulom A
2
+ B
2
= C
2
.
Iskaz treba razlikovati od bilo koje reenice.
Mogue je napraviti mnotvo gramatiki ispravnih reenica, koje,
meutim, nemaju nikakvog logikog smisla, budui da su sastavljene od
pojmova koji se na taj nain ne mogu spajati.
Primer: Kvadrat je ukusan, Mesec je deo nametaja itd.
115
2. Reenica i iskaz, stav i sud 2/2
Meutim, ak i meu kombinacijama pojmova koji imaju smisla ima ih
dosta koje ne predstavljaju sudove.
Primeri: Sumnjam da sam dobro uradio pismeni zadatak, Sutra treba rano ustati,
Nadam se da ste zadovoljni mojim radom, Ko danas nije u koli?, Budite uvek
utivi i ljubazni, naroito prema osobama koje su od vas starije.
Nijedna od ovih reenica nije po svom sadraju sud, mada sve imaju smisla, jer nain
na koji su u njima pojmovi vezani odgovara sadraju pojmova.
U ovim reenicama se nita ne tvrdi, pa se prema tome ne postavlja pitanje istinitosti
ili lanosti, nego se njima se izraavaju sumnje, nade, potrebe, pitanja, saveti i
drugo.
Stav je svaka veza pojmova koja ima smisla.
Sud je stav kojim se neto tvrdi i koji zato mora biti
istinit ili laan.
Reenice su bilo koje veze rei koje zadovoljavaju
odreena gramatika pravila i izraavaju neke misli
ili oseanja.
Iskazi su one reenice koje izraavaju tvrdnje koje
mogu biti istinite ili lane.
116
3. Sastav (struktura) suda 1/3
Dugo je u logici bila tradicija da se prouavaju iskljuivo takvi sudovi u kojima se
tvrdi da neki predmet ima neko odreeno svojstvo. Takvi su sudovi na primer:
Tabla je crna", Krin je cvet", Nijedan ovek nije savren", Plua su organ disanja".
Kod svih sudova ove vrste uoavamo tri sastavna elementa:
predmet o kome se govori subjekt
ono to se o tom predmetu govori njegovo svojstvo ili vrsta
kojoj pripada predikat
samu vezu izmeu subjekta i predikata kopulu (je, nije)
Struktura ovakvih sudova moe se izraziti formulom S je R".
Aktom suenja se istovremeno obim pojma subjekta ukljuuje pod obim
pojma predikata (predikat je optiji i zato ireg obima), a sadraj pojma
predikata se ukljuuje u sadraj pojma subjekta kao jedna od njegovih
karakteristika.
Kada je sud istinit, mi njim samo konstatujemo jedan
odnos koji objektivno postoji, a to je odnos pojedinanog
(ili posebnog) i opteg.
Ovakvim sudovima mi utvrujemo da
jedan pojedini predmet (ili vrsta predmeta)
poseduje izvesno opte svojstvo.
117
Relacioni sudovi izraavaju drugaije odnose meu
pojmovima, nego to je odnos pojedinanog i opteg,
odnosno subjekta i predikata.
To mogu biti:
prostorni odnosi (biti istono, zapadno, levo, desno, iznad, ispod)
vremenski odnosi (pre, posle, istovremeno)
odnosi uslovljavanja i uzrokovanja, jednakosti i nejednakosti,
upravne i obrnute srazmere, rodbinski odnosi i sl.
Primeri:
Kraljevo je zapadno od aka
Car Duan je vladao posle Stefana Deanskog
Jaina struje upravo je srazmerna elektromotornoj sili a obrnuto srazmerna
ukupnom otporu kola
Prvi svetski rat je prouzrokovan sukobom velikih sila oko nove raspodele kolonija.
118
U irem smislu ovog pojma, svi sudovi, ukljuujui i
predikativne, su relacioni, jer se svima njima izraavaju odnosi
meu pojmovima.
Specifinost predikativnih sudova u tome je to se njima
izraava odnos pojedinanog i opteg (predmeta i njegovog
svojstva).
Opti sastav svih sudova moe se izraziti shemom
"Pojmovi A, V,... nalaze se u odnosu R".
Ako odnos R vezuje samo dva pojma (kao kod predikativnih
sudova), on je dijadika relacija.
Ako odnos R vezuje tri pojma, onda je on trijadika relacija.
Primer: Zagreb se nalazi izmeu Beograda i Ljubljane.
Relacije s etiri termina su tetradike, sa pet pentadike, a one sa
preko pet termina poliadike.
SUD
2. VRSTE I KLASIFIKACIJA
120
Podela sudova
1. Svaki sud je ili tvrenje ili poricanje.
2. Svaki sud je pojedinaan, poseban ili opti, s obzirom
na stupanj optosti svog predmeta.
3. Svaki sud ima odreeni sastav (strukturu) koji moe
biti prostiji ili sloeniji.
4. Svaki sud ima odreeni modalitet (nain vaenja)
prema tome da li izraava samo mogunost ili
konstatuje injenino stanje ili tvrdi postojanje jedne
nune veze.
5. Svaki sud ima izvesnu saznajnu vrednost, polazei od
sudova kojima se konstatuju podaci ulnog opaanja
do sudova kojima se saznaje sutini, utvruju
osnovne vrednosti istina, dobro, lepo.
121
1. Vrste sudova po kvalitetu
S obzirom na to da li izraavaju tvrenje ili poricanje,
svi sudovi se dele na afirmativne i negativne.
Primeri: sva tela su deljiva" i neka tela nisu vrsta".
Ova podela je relativna, jer svako tvrenje podrazumeva
poricanje svih drugih suprotnih tvrenja.
Primer: Sud Kit je sisar" sam sobom znai i Kit nije riba".
Svaki negativan sud donosi sobom i izvesno pozitivno znanje, jer
u ispitivanju neke pojave on znai eliminaciju jednog od
ogranienog broja moguih reenja, i time nas za jedan korak
pribliava stvarnom reenju.
Primeri:
Negativni sud Brzina svetlosti se ne menja bez obzira na to da li se Zemlja pribliava
Suncu ili se od njega udaljuje", napravio je pravu revoluciju u modernoj fizici.
Isto takvu ulogu u biologiji i medicini odigrao je negativan sud Mikroorganizmi ne
nastaju samozaeem".
122
2. Vrste sudova po kvantitetu
S obzirom na stupanj optosti predmeta (tj. kvantitet suda), svi sudovi se
dele na: pojedinane (singularne), posebne (partikularne) i opte
(univerzalne ili generalne).
A. Pojedinani sudovi su oni iji se subjekat odnosi na neki
pojedinani pojam ili bie
Primeri: Romen Rolan je bio veliki humanista, Ova knjiga je moja.
B. Posebni (partikularni) sudovi tvrde ili poriu neto to se samo
delimino odnosi na izvestan odreen predmet
Primer: Neka tela su gasovita, Neki ljudi su samoivi.. (neki).
C. Opti sudovi izraavaju neki odnos opteg karaktera bez
ogranienja obima subjekta,
Primer: Sva tela su deljiva.
Opti sudovi mogu biti:
generalni, kad se prosto odnose na jednu optu pojavu ili osobinu
Primer: Uenici nae kole postigli su ove godine vrlo dobar uspeh.
univerzalni, kad naglaavaju vaenje u svakom pojedinanom sluaju
Primer: Svi uenici nae kole postigli su ove godine vrlo dobar uspeh.
123
3. Vrste sudova po sastavu (strukturi)
A. Prosti sudovi su oni koji se ne mogu podeliti u dva ili vie
sastavnih delova, tako da se dobiju veze pojmova koje
imaju smisla i koje predstavljaju istinitu ili lanu tvrdnju.
B. Sloeni sudovi su oni koji se sastoje bar iz dva prosta suda
vezana nekim odnosom.
124
3.1. Vrste prostih sudova
a)Bezlini sudovi se sastoje samo iz jednog pojma, pri
emu se drugi pojmovi podrazumevaju.
Primeri: Najee se sastoje samo od samo predikata (Grmi!, Pade!), ili subjekta
(Vatra!, Grad!).
b)Egzistencijalni sudovi potvruju postojanje (egzistenciju)
samog predmeta (pojave, osobine odnosa).
Primer: Materija postoji, Zakoni objektivno postoje u stvarnosti, U Milanu se nalazi
najbolja opera na svetu, Kod Svrljiga ima jedna divna klisura.
c) Sudovi imenovanja su oni kod kojih za jednu konkretnu
pojavu koju trenutno opaamo (oznaujui je reju to")
utvrujemo da je trenutno stanje ili vid ili aspekt jednog
odreenog predmeta ili linosti.
Primeri: To je Narodna biblioteka, To je Stefan Milenkovi (prilikom predstavljanja),
Ovo je Hristieva Ohridska legenda.
d)Predikativni sudovi su oni koji imaju zajedniki sadraj.
Pojedinano (ili posebno) je opte.
e)Relacioni sudovi izraavaju najrazliitije odnose meu
izvesnim brojem pojmova.
125
3.2. Vrste sloenih sudova
A. Kod konjunktivnih sudova dva prosta suda stoje u
konjunktivnom odnosu koji se izraava svezom i.
Primer: On je marljiv uenik i sigurno e uspeno svriti razred.
U sluaju da je subjekt u oba suda istovetan, on se preutno
podrazumeva i bez pominjanja.
Primer: Mendeljejev je otkrio periodni sistem i (Mendeljejev je) na osnovu njega
predvideo hemijska svojstva dotle nepoznatih elemenata.
B. Hipotetiki (ili kondicionalni) sud izraava odnos izvesnog
uslova i odgovarajue posledice. Zato se najee izraava
vezom ako... onda ili kad bi... onda.
Primeri:
Ako se prekine trka u naoruanju, otvorie se epoha ogromnog tehnikog napretka.
Ako svetlost prelazi iz jedne sredine u drugu, obino dolazi do pojave prelamanja.
C. Disjunktivni sud izraava odnos meusobnog
iskljuivanja dveju ili vie suprotnosti i izraava se svezom
ili.
Primer: Ili e se vodee sile u svetu odluiti za mir, ili e oveanstvo propasti.
Sveza ili, meutim, ne oznaava uvek meusobno iskljuivanje,
nego ponekad i odnos dopunjavanja (komplementarnosti).
Primer: ivotinje su jednoelijske ili vieelijske.
126
4. Vrste sudova po modalitetu
A. Problematiki sudovi izraavaju samo neku
mogunost.
Primer: Moda postoje jo sitnije estice materije od svih dosad poznatih.
B. Asertoriki sud izraava prostu konstataciju nekog
injeninog stanja.
Primer: Sve dosad poznate materijalne estice za koje se u poetku mislilo da su
savreno proste vremenom su se pokazivale deljivim.
C. Apodiktiki sud izraava izvesnu nunost.
Primer: Materija mora biti deljiva u beskrajnost.
Apodiktiki sudovi imaju najveu vrednost kad su istiniti, jer
omoguavaju predvianja buduih dogaaja, ali za njihovo
izricanje retko imamo dovoljno osnova.
Relativnost podele: svaki sud je i pomalo problematian jer su u
pojedinim sluajevima mogua odstupanja od zakona, pomalo
asertorian jer polazi od izvesnog injeninog stanja, i pomalo
apodiktian jer je to injeniko stanje na odreen nain nuno
uslovljeno.
127
5. Vrste sudova po saznajnoj vrednosti
a) Sudovi neposrednog opaanja, kojima se utvruje
postojanje izvesnog neposrednog, ulno opaljivog
svojstva
Primeri: Uran je srebrnobeo, Uranov oksid boji staklo zeleno.
b) Sudovi uvianja veza i odnosa, kojima se ne ostaje u sferi
neposrednog opaljivog, ve se uoavanjem odnosa prema
drugim stvarima poinje prodiranje u sutinu stvari.
Primeri: Uran oksidie na vazduhu, Uran ulazi u jedinjenja kao etvorovalentan ili
estovalentan, Uranove soli deluju otrovno na bubrege, Uran isputa nevidljive
zrake koji prodiru kroz neprozirne predmete i deluju na fotografsku plou.
c) Sudovi utvrivanja sutine predmeta, tj. onih njegovih
odredaba kojima se on razlikuje od svega drugog.
Primeri: Uran je radioaktivan elemenat atomske teine 238, iji je redni broj u
periodnom sistemu 92.
d) Sudovi utvrivanja vrednosti (logikih, etikih, estetikih).
Primer: Pretpostavka da je uran radioaktivan i da se raspada na radijum, helijum i beta
estice, istinita je.
3.
ZAKLJUIVANJE
129
ta je zakljuivanje? 1/3
Proizvoljno nizanje pojmova jo ne predstavlja miljenje
Kada nizanje pojmova zadovolji izvesne uslove ono daje stavove
kombinacije pojmova koji uopte imaju smisla
Kada stavovi zadovolje stroge uslove, oni se smatraju sudovima
tvrdnjama koje mogu biti istinite ili lane
Kada tvrdnje bivaju povezane logiki ispravnim miljenjem one
daju zakljuke sudove koji predstavljaju izvesno novo saznanje
Primeri:
Vuna je rav provodnik toplote, prema tome, zimi treba nositi vunenu odeu.
Nijedan gmizavac nema toplu krv, prema tome, zmija nema toplu krv.
Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton se kreu oko
Sunca od zapada ka istoku.; Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran,
Neptun i Pluton su planete.; Prema tome, planete se kreu oko Sunca od zapada
prema istoku.
Zakljuivanje je dovoenje u vezu sudova tako da se
iz jednog ili vie prethodnih sudova izvede jedan novi
sud.
130
Pojmovi i sudovi mogu dati besmislene kombinacije, dalje,
smislene ali lane i naposletku zakljuke.
Uslov da se jedna veza sudova smatra zakljuivanjem
jeste da izvedeni sud bude obrazloen,
tj. logiki zasnovan sudovima od kojih se polazi.
Sudovi od kojih se u zakljuivanju polazi i koji slue kao
razlozi zovu se premisama.
Izvedeni sud se naziva zakljukom.
Postoji uzajamna uslovljenost pojma i suda s jedne strane, i
zakljuivanja s druge
Pojmovi i sudovi nisu samo polazna taka, materijal zakljuivanja
ve i njegov rezultat
Svaki zakljuak je jedan novi sud, a ba putem zakljuivanja se
obrazuje, razvija i konkretizuje sadraj pojmova
U prethodnim primerima: zmija, planeta, vunena odea
131
Do zakljuka se nekada moe doi:
neposredno iz jedne jedine premise
Vuna je rav provodnik toplote, prema tome, zimi treba nositi vunenu odeu.
posredno povezivanjem pojmova iz bar dve premise
posredstvom treih pojmova koji u zakljuku iezavaju
Nijedan gmizavac nema toplu krv, prema tome, zmija nema toplu krv. (pojam
gmizavac)
Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton se kreu oko
Sunca od zapada ka istoku.; Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran,
Neptun i Pluton su planete.; Prema tome, planete se kreu oko Sunca od zapada
prema istoku. (skup pojmova Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter,
Saturn, Uran, Neptun i Pluton)
I
NEPOSREDNO ZAKLJUIVANJE
133
1. Intuicija i neposredno logiko zakljuivanje 1/3
Pod neposrednim zakljuivanjem mogu se podrazumevati dve vrlo razliite
vrste zakljuivanja koje se obavljaju:
putem intuicije, tj. naziranje reenja nekog pitanja bez njegovog
logikog ralanjavanja
logikim putem, u skladu s izvesnim pravilima, ali kod koga se
ima samo jedna premisa koja obino ima formu predikativnog
suda
Intuitivno miljenje je u izvesnom pogledu alogino, jer:
se ne obavlja uz svesnu kontrolu logikim pravilima i principima
sve premise nisu formulisane ve se samo podrazumevaju
a ako se radi o nekom sloenijem problemu koji zahteva nekoliko
sukcesivnih misaonih operacija, ove operacije nisu jasno
ralanjene, ve se slivaju u jedno
134
Intuicija moe igrati veliku ulogu u procesu naunog
istraivanja i u obinom ivotu, kad se oslanja na veliko
prethodno iskustvo o nekoj oblasti pojmova
Primeri:
Sposoban i iskusan matematiar je katkad u stanju da odmah sagleda reenje nekog
problema i ne uzimajui pisaljku u ruku.
Darovit vojskovoa je u sluaju potrebe u stanju da na bojnom polju trenutno donese
odluku i bez neke detaljne analize injenica.
Kod ovakve vrste intuicije dobija se u brzini, jer se
preskau mnogi koraci i faze kroz koje bi se moralo proi
pri jednom hladnom, strogo kontrolisanom rezonovanju
135
Intuitivno saznanje je uvek problematino u izvesnoj meri i mora se
proveravati logikim razmiljanjem
Ono ima vrlo nisku ili nikakvu saznajnu vrednost kad nije zasnovano na
bogatom prethodnom praktinom iskustvu ve njim upravljaju emocije,
elje, interesi, temperament, i drugi vanintelektualni faktori
Logika se moe baviti jedino neposrednim razmiljanjem u drugom smislu,
jer se samo kod njega moe imati jasan pregled kakvim operacijama se
ono obavlja, kakvi su odnosi izmeu sudova koji u njemu uestvuju i
kakva pravila se moraju zadovoljiti da bi ono bilo tano
Osnovna razlika izmeu posrednog i neposrednog logikog zakljuivanja
u broju premisa: u premisama posrednog zakljuivanja ima vei broj
pojmova nego to se nalaze u zakljuku, tako da neki meu njima imaju
samo tu funkciju da poveu one koji se i u zakljuku pojavljuju.
Kod neposrednog zakljuivanja se
u zakljuku pojavljuju svi pojmovi iz premisa
samo to im se
menja obim ili raspored ili kvalitet spone.
136
2. Neposredno zakljuivanje po opoziciji 1/8
Meu razliitim moguim oblicima jednog suda postoje odreeni
odnosi i pravila koja reguliu kako se iz jednog oblika moe dobiti
neki drugi iste ili promenjene istinosne vrednosti.
Kod zakljuivanja po opoziciji ova promena oblika se sastoji
iskljuivo u menjanju kvantiteta (stupnja optosti) ili kvaliteta
suda (tvrdnja moe postati negiranje i obratno). Raspored
pojmova u sudu se pri tom ne menja.
Kako se neposredno zakljuivanje po opoziciji vri iskljuivo sa
predikativnim sudovima, imaju se u vidu, pre svega, etiri forme:
Univerzalno-afirmativni sud (A 1. samoglasnik u rei Affirmo)
Primer: Svi ljudi su dobri".
Partikularno-afirmativni (I 2. samoglasnik u pomenutoj rei)
Primer: Neki ljudi su dobri.
Univerzalno-negativni (E 1. samoglasnik u rei Nego)
Primer: Nijedan ovek nije dobar.
Partikularno-negativni (O 2. samoglasnik u navedenoj rei)
Primer: Neki ljudi nisu dobri.
137
Logiki odnosi izmeu ove etiri vrste predikativnih sudova u
tradicionalnoj logici izraavani su pomou tzv. logikog kvadrata
138
2. Logiki kvadrat
etiri osnovne vrste odnosa meu predikativnim sudovima:
Suprotnost (kontrarnost) Sudovi ne mogu biti u isti mah istiniti. Zbog
toga se iz istinitosti jednog moe neposredno zakljuivati neistinitost
drugog. Meutim, ako je jedan sud laan o drugom se ne moe nita rei.
Primer: Svi ljudi su dobri i Nijedan ovek nije dobar (ako nisu svi ljudi dobri, iz toga ne sledi da
nijedan ovek nije dobar; mogue je da neki jesu, a neki nisu).
Protivrenost (kontradiktornost) Razlika je i u kvalitetu i u kvantitetu.
Ovi sudovi se meusobno tako iskljuuju da go istinitosti jednog moemo
neposredno zakljuiti lanost drugog i obratno, iz neistinitosti jednog
moemo zakljuiti istinitost drugog.
Primer: Svi ljudi su dobri" i Neki ljudi nisu dobri"
Poreenje (subalternacija) je odnos izmeu optih i posebnih sudova
istog kvaliteta. Iz istinitosti prvog uvek se moe zakljuiti istinitost drugog
(to vai za sve, vai i za svaki pojedini sluaj).
Primer: Svi ljudi su dobri i Neki ljudi su dobri
Podsuprotnost (subkontrarnost) je odnos posebnih sudova u logikom
kvadratu (pozitivnog i negativnog). Tu se iz istinitosti jednog suda ne
moe nita zakljuiti o istinitosti njemu subkontrarnog, ali zato vai pravilo
da lanost jednog povlai sobom istinitost drugog.
Primer: Iz lanosti suda Neki ljudi su dobri sledi neposredno da je istinit sud Neki ljudi nisu dobri.
139
Ova pravila neposrednog zakljuivanja vae samo u
sluajevima kada je jedan opti sud izraen univerzalnom a
ne generalnom formom i kad je ova opravdana, tj. kad zaista
svaki pojedinani lan jedne vrste bez izuzetka ima izvesno
svojstvo ili stoji u izvesnom odnosu.
Primeri: Moemo biti sigurni da su svi ljudi smrtni ili da su sve ptice kimenjaci.
Iskustvo nas, meutim, ui da smo u veini univerzalnih sudova
vremenom otkrivali izuzetke.
Primer: Dugo je u logici upotrebljavan primer Svi labudovi su beli, ali se kasnije otkrilo
se da postoje i crni labudovi.
S obzirom na mnoga lina iskustva bilo bi mudro smatrati ve unapred da opte, o kome
se radi, ukljuuje u sebi odstupanja u pojedinanim sluajevima.
Opte je osobina vrste kao celine, ali najee ne mora biti obavezna
osobina svakog pojedinanog lana te celine.
Primeri: Za sudove Italijani su muzikalni, Malograani su kolebljivi, Amerikanci su
praktini, Profesori su rasejani neemo smatrati da vae u svim sluajevima i
neemo moi da na osnovu pravila neposrednog zakljuivanja po opoziciji
zakljuimo da su lani sudovi: Neki Italijani nisu muzikalni", Neki malograani nisu
kolebljivi", Neki Amerikanci nisu praktini", Neki profesori nisu rasejani".
Retkost optih sudova koji su istiniti u svojoj univerzalnoj formi uslovljava
ogranienost znaaja pravila neposrednog zakljuivanja po opoziciji.
140
Posrednim zakljuivanjem se smatra svako ono
zakljuivanje kod koga jedan ili vie pojmova slui u svrhu
povezivanja (posredovanja) pojmova koji se pojavljuju u
zakljuku.
Primeri:
1.
Bakar je dobar provodnik elektrine struje.
Gvoe ima niz osobina kao bakar: neprovidno je, metalnog sjaja, sastoji se iz
jednoatomskih molekula, gradi samo pozitivno naelektrisane jone.
Prema tome, i gvoe mora biti dobar provodnik elektrine struje.
2.
Bakar, gvoe, srebro, cink, kalijum, natrijum i drugi, su dobri provodnici elektrine
struje.
Bakar, gvoe, srebro, cink, kalijum, natrijum i drugi su metali.
Metali su dobri provodnici elektrine struje.
3.
Svi metali su dobri provodnici elektrine struje.
Gvoe je metal.
Gvoe je dobar provodnik elektrine struje.
141
1. Primer
Bakar je dobar provodnik elektrine struje.
Gvoe ima niz osobina kao bakar: neprovidno je, metalnog sjaja, sastoji se iz
jednoatomskih molekula, gradi samo pozitivno naelektrisane jone.
Prema tome, i gvoe mora biti dobar provodnik elektrine struje.
U ovom primeru posredniku vezu imaju pojmovi koji
predstavljaju skup osobina jednog tela (neprovidnost, metalni
sjaj, jednoatomski sastav molekula, sposobnost graenja
katjona).
Zakljuivanje po analogiji
142
2. Primer
Bakar, gvoe, srebro, cink, kalijum, natrijum i drugi, su dobri provodnici elektrine
struje.
Bakar, gvoe, srebro, cink, kalijum, natrijum i drugi su metali.
Metali su dobri provodnici elektrine struje.
U ovom primeru polazi se od izvesnih podataka o nizu posebnih
vrsta hemijskih elemenata, da bi se u zakljuku ostvario
skup pojmova koji oznaavaju razliite vrste jednog roda
(bakar, gvoe, srebro, cink, itd), odnosno da bi se postavila
jedna opta tvrdnja o metalima kao rodu hemijskih elemenata.
Hod od posebnog ka optem indukcija
143
3. Primer
Svi metali su dobri provodnici elektrine struje.
Gvoe je metal.
Gvoe je dobar provodnik elektrine struje.
U ovom primeru polazi se od jedne opte zakonite tvrdnje, pa se
zakljuuje da ono to vredi za rod metala kao celinu, vai i
za jednu od njegovih posebnih vrsta.
Hod od opteg ka posebnom dedukcija
144
3. Zakljuivanje po analogiji
Jedan od najeih oblika zakljuivanja u svakodnevnom ivotu,
koji se i u nauci esto primenjuje i daje plodne rezultate.
Analogija znai slinost
Izvesti jedan zakljuak po analogiji znai zakljuiti
na osnovu toga to su neka dva predmeta (ili vrste
predmeta) slina u nekim osobinama da moraju biti
slina i u nekoj drugoj osobini.
Primer: Dete koje je osa ujela boji se i bubamare i leptira i svih insekata. Ono jasno
uvia slinost svih ovih ivotinjica koje lete, i na osnovu toga, po analogiji, zakljuuje
da su one verovatno sline i u tome to ujedaju.
Najee problematine vrednosti, jer je slinost dvaju
predmeta nije dovoljna osnova za egzaktno zakljuivanje
Moe sugerirati izvanredno plodne hipoteze, kao to je to
esto sluaj sa pronalascima.
Primer: Analogijom se dolo do zakljuka da para koja potiskuje poklopac lonca moe
isto tako u veim koliinama da pokree toak jedne parne maine.
145
3. Zakljuivanje po analogiji
Ipak, ono nas suvie esto vodi manjim ili veim zabludama
Primeri:
Filozof Tomas Rid je tvrdio da, s obzirom na slinost planeta u mnogim odlikama
(obrtanje oko Sunca i oko ose, kretanje u istoj ravni i istom pravcu, dobijanje
svetlosti od Sunca itd.) ne bi bilo nerazumno misliti da sve planete Sunevog
sistema, kao i naa Zemlja, mogu biti nastanjene raznim vrstama ivih bia.
Detaljnija ispitivanja su, meutim, pokazala da je ovaj zakljuak ipak neosnovan.
Razna nenauna objanjenja prirode, tipina, na primer, za period skolastike,
prepuna su analogija, esto besmislenih. U XVII veku Franesko Sii napadajui
Galileja tvrdio da iz injenice da glava ima sedam prozora (dve nozdrve, dva oka, dva
uva i usta) zatim, iz mnogih drugih slinih prirodnih pojava kao na primer sedam
metala koje bi bilo dosadno nabrajati, moramo da zakljuimo da je broj planeta
nuno sedam (u planete je uraunavao i Mesec).
Meutim ba analoka zakljuivanja su pripremila temelj na kome
je moglo da se izgradi nauno saznanje.
Kad ne raspolaemo nikakvim drugim znanjima o jednom
predmetu, zakljuivanje po analogiji je jedino to nam ostaje na
raspolaganju.
Naravno, praktiko proveravanje omoguava da izvrimo
razdvajanje valjanih zakljuaka po analogiji od onih koji su
pogreni ili apsurdni.
146
4. Pravila zakljuivanja po analogiji 1/6
U odnosu na indukciju i dedukciju, malo prouavano u logici
Ipak, iskustvo nam i ovde namee izvesna pravila, mada
ona nisu tako precizno formulisana.
Kad je re o slinosti dva predmeta (grupe predmeta) treba
uzimati u obzir ne samo svojstva koja su im zajednika
(pozitivna analogija"), ve i ona po kojima se razlikuju
(negativna analogija").
1. Zakljuak po analogiji ima utoliko veu saznajnu
vrednost ukoliko je vea pozitivna, a manja
negativna analogija.
Primer: Kad je re o mogunosti ivota na Marsu treba uzeti u obzir ne samo zajednike
osobine ve i krupne razlike (na primer, niska temperatura i veoma retka atmosfera).
147
Neophodno je praviti razliku izmeu:
poznate pozitivne analogije (tj. zajednikih svojstava koja smo
do jednog odreenog momenta uspeli da utvrdimo)
totalne pozitivne analogije (tj. celokupnosti pretpostavljenih
zajednikih svojstava, koja pored poznatih obuhvata i jo
neotkrivena zajednika svojstva, ije bi se postojanje moglo
pretpostaviti)
i izmeu:
poznate negativne analogije
totalne negativne analogije
Primer: U vreme kad je Tomas Rid napravio svoju pretpostavku o ivotu na drugim
planetama, one su bile jo relativno slabo istraene, to je jako smanjilo vrednost
njegovog zakljuka.
2. Verovatnoa tanosti jednog zakljuka po analogiji
bie, prema tome, utoliko vea ukoliko smo potpunije
istraili predmete koje dovodimo u vezu.
148
Vaan je kvalitet svojstva koje poznajemo: poznavanje
manjeg broja znaajnih svojstava predstavlja bolju osnovu
za analoko zakljuivanje nego poznavanje veeg broja
beznaajnih, akcidentalnih svojstava.
3. Verovatnoa analokog zakljuivanja je utoliko vea,
ukoliko su zajednika svojstva znaajnija, a razliita
neznaajnija.
Primer: Greka koju je Sii napravio u gornjem primeru, sastoji oevidno u tome to broj
sedam nije nikakva bitna karakteristika predmeta koje on dovodi u vezu (planeta,
metala, otvora na glavi itd.). Prema tome, ovde bi analogija bila potpuno sluajna,
ak i kada bi postojala (ustvari, nema samo sedam metala).
149
Naroito je vano da izmeu poznatih zajednikih svojstava
predmeta A i B i svojstava koja se po analogiji pripisuju predmetu
C, postoji izvesna konstantna i nuna veza uslovljavanja.
4. Verovatnoa tanosti jednog zakljuka po analogiji
utoliko je vea ukoliko postoji vea izvesnost da
svojstva koja su kod oba predmeta zajednika sobom
nuno povlae i ono svojstvo koje se u zakljuku po
analogiji predmetu (C) pripisuje.
Primer: Samo iz injenice da Mars ima atmosferu ne moemo jo zakljuiti da na njemu
ima ivih bia, jer, mada je postojanje vazduha jedan od nunih uslova ivota, to nije
i dovoljan uslov. Meutim, ako obrnemo stvar, lako uviamo da iz injenice
postojanja ivota nuno sleduje postojanje atmosfere. Kad bismo saznali da na Marsu
ima ivih bia (a ne bismo znali nita drugo) mogli bismo odmah po analogiji da
doemo do veoma verodostojnih podataka o nizu Marsovih osobina.
150
5. Predmeti (A i B) treba da pripadaju istom rodu
predmeta, a predmet (A) od koga se polazi treba da
bude tipian predstavnik svoga roda.
Primeri:
Ako kada sluamo muziku na radiju, a ne znamo od koga je autora, pokuamo da
pogodimo kom pravcu i stilu autor pripada, mi emo se posluiti uporeivanjem
muzike koju sluamo sa muzikom nekog drugog poznatog autora koja je s njom
slina. Verovatnoa tanosti zakljuka bie utoliko vea ukoliko smo uporeivanje
izvrili sa nekim tipinim predstavnikom jednog odreenog pravca.
Mnogi ljudi u dananjoj Evropi strahuju od ponovnog naoruavanja Nemake i
zakljuuju da e ono dovesti do nove agresije Nemake na svoje susede. Pri tom, oni
oigledno zakljuuju po analogiji sa dogaajima koji su prethodili drugom svetskom
ratu. Vladajua klasa u Nemakoj nalazila se pre 60 godina u slinom poloaju
(izgubljen rat, pomo zapadnih kapitalistikih sila i naoruavanje za borbu protiv
SSSR-a, snana ekonomska ekspanzija i tako dalje). Iz toga bi po analogiji sledio
zakljuak da bi i ovog puta naoruavanje Nemake dovelo do slinih posledica. Ovaj
zakljuak bi mnogo dobio u svojoj verovatnoi ako bi moglo da se usvoji da je
agresivnost nemakih vladajuih krugova, koja je dovela do rata, tipina za nemaku
buroaziju u datim istorijskim uslovima (usled njenog snanog nacionalizma,
ekspanzionizma i povezanosti sa militaristikim krugovima) a nije bila u znatnoj meri
uveana karakterom reima i same Hitlerove linosti.
151
U ovakvim sluajevima se analoko zakljuivanje pribliuje dedukciji, jer
znanje da je neki predmet tipian predstavnik svoje klase ve u sebi
donekle unapred pretpostavlja poznavanje izvesnih optih odnosa i zakona
to Je, kako smo videli, karakteristino za dedukciju.
Predmet od koga u analokom zakljuku polazimo ne mora
biti tipini predstavnik jedne klase: on moe biti i njen
proseni predstavnik.
Tipino i proseno katkad se poklapaju, ali se najee razlikuju.
Primer: ura Jaki bio je tipian, ali ne i prosean predstavnik romantizma u poeziji.
Najsigurniju osnovu za analoka zakljuivanja predstavljaju tipini
predstavnici, zato to je kod njih najpotpunije izraena veza izmeu
pojedinih bitnih svojstava koja se kod uporeivanja uzimaju u obzir.
Meutim, i proseni predstavnici jedne klase predstavljaju daleko sigurniju
osnovu za analoka zakljuivanja nego sluajno izabrani lanovi klase, koji
mogu biti ba primeri izuzetaka i odstupanja.
Primer: Zakljuci koji se po analogiji prave polazei od pripadnika pojedinih nacija koje
smo sluajno sreli mahom netani, jer se zasnivaju na sluajnim a ne prosenim
predstavnicima te nacije.
II
INDUKTIVNO ZAKLJUIVANJE
153
1. Opte karakteristike indukcije 1/3
Indukcija je zakljuivanje koje polazi od izvesnih
pojedinanih ili posebnih injenica, a u zakljuku
utvruje jedan opti sud.
Na osnovu toga to pojedinani lanovi jedne vrste imaju neka
opta svojstva ili stoje u nekom optem odnosu, zakljuuje se da i
vrsta kao celina ima to svojstvo ili stoji u tom odnosu.
Primeri:
1. Mehanike pojave su pojave mehanikog kretanja vrstih, tenih i gasovitih tela.
2. Akustine i toplotne pojave su pojave kretanja molekula.
3. Svetlost je kretanje fotona.
4. Elektromagnetizam je kretanje elektrona.
Prema tome, sve fizike pojave su pojave kretanja.
154
Razlika izmeu induktivnog i analokog zakljuivanja:
1. Kod indukcije se polazi od nekog skupa predmeta koji
se nabrajaju, dok se kod zakljuivanja po analogiji moe
poi i od jednog jedinog predmeta
2. Kod indukcije posredniku ulogu u cilju povezivanja
pojmova najee vri skup predmeta (pojedinanih ili
posebnih) dok se kod zakljuivanja po analogiji vri
pomou jednog ili vie svojstava
3. Kod indukcije se uvek vri uoptavanje iz podataka o
posebnim injenicama zakljuuje se odgovarajui opti sud,
a kod zakljuivanja po analogiji se, iz poznavanja nekoga
posebnog predmeta, zakljuuje neto o jednom drugom
posebnom predmetu koji mu je slian
155
Induktivno zakljuivanje je od ogromnog znaaja u nauci, naroito
u poetnim stupnjevima istraivanja neke oblasti pojava, dok
se izgrade prvi temelji od kojih se dalje moe delimino ii i strogo
deduktivnim putem
Indukcija omoguava odsudni korak za nauno saznanje:
od znanja pojedinih injenica ka znanju zakona
Problematinost: Uvek je do izvesne mere neizvesno, odnosno
samo je verovatno da je prelaz od posebnih i esto samo
sluajnih injenica ka optem i nunom stavu logiki opravdan
Logika jo nije uspela da iscrpno obuhvati sva mogua pravila
ovog prelaza od pojedinanog i sluajnog ka optem i nunom
To ak i nije mogue, jer je injenica beskrajno mnogo i uvek
od konkretnog sluaja zavisi da li je uoptavanje bilo opravdano
Izvesna pravila postoje, ali ona samo delimino opravdavaju
uoptavanje
156
2. Potpuna i nepotpuna indukcija 1/2
Potpunu indukciju je otkrio ve Aristotel karakteriui je kao
zakljuivanje na osnovu potpunog nabrajanja pojedinih sluajeva, i nju
je smatrao jedino egzaktnom.
Primer:
1. Alkalni metali su litijum, natrijum, kalijum, rubidijum, i cezijum.
2. Litijum, natrijum, kalijum, rubidijum i cezijum su jednovalentni i vrlo postojani u
elementarnom stanju.
3. Dakle, alkalni metali su jednovalentni i vrlo nepostojani u elementarnom stanju.
Kod potpune ili savrene indukcije moraju biti nabrojane sve
pojedinane injenice jedne vrste da bismo mogli da zakljuimo
neto o vrsti kao celini
Poto smo mi to retko u stanju, ova vrsta indukcije je vrlo nepraktina i
neplodna
Primer: Ako smo ispitali veliki broj riba i utvrdili da one diu na krge, nije nam potrebno
da ispitujemo i sve ostale, koje su ivele i koje e iveti, da bismo doli do zakljuka:
Ribe diu na krge.
Zahtev da se svaka indukcija svede na potpunu uinio bi nauku jalovom,
jer bi bilo dozvoljeno zakljuivanje samo u onim sluajevima gde se radi o
grupama sa malim brojem pojedinanih sluajeva, koji su vremenski i
prostorno dostupni naem ispitivanju.
157
2. Potpuna i nepotpuna indukcija 2/2
U nauci i u obinom ivotu vie se upotrebljava nepotpuna indukcija,
koja se sastoji u tome to mi na osnovu ispitivanja ogranienog broja
injenica jedne vrste izvodimo zakljuak koji se odnosi na vrstu
kao celinu to znai i na neistraene i nepoznate sluajeve
Za razliku od potpune indukcije, ovde se vri istinsko uoptavanje,
jer se obim postojanja jednog opteg svojstva protee na celu vrstu ili rod
Svako u svom ivotu neprestano vri ovakve indukcije, koje su nekad
tane, a nekad grubo netane
Primeri neopravdanog uoptavanja:
uvi o nekim svojim poznanicima da su se obogatili u nekoj zemlji, mnogi ljudi su
spremni da prebrzo zakljue da je u toj zemlji, uopte lako obogatiti se
Iz susreta s nekoliko mravih, visokih i neljubaznih Engleza skloni smo da zakljuimo
da su Englezi uopte mahom mravi, visoki i neljubazni
Primer opravdanog uoptavanja:
Sva su tela teka i padaju na Zemlju ako nemaju oslonca.
158
3.1. Indukcija prostim nabrajanjem
Sastoji se u navoenju izvesnog broja sluajeva
neke klase pojava koji imaju opte svojstvo, pa
se na osnovu toga zakljuuje da to svojstvo
imaju svi sluajevi te klase
Primer: Biolozi su u prvoj polovini XIX veka ispitivanjem tkiva raznih vrsta biljaka i
ivotinja, ukljuujui i oveka, utvrdili da su sastavljena od elija i, poto nisu naili
ni na jedan suprotan sluaj, zakljuili su da su svi ivi organizmi sastavljeni od elija
Uoptavanje u zakljuku oslanja se iskljuivo na injenicu
da ga svi opaeni sluajevi potvruju i da nikad u prolosti
nije opaen (ili bar nije poznato da je opaen) nijedan
sluaj koji bi ga negirao indukcija potvrivanjem
Fransis Bekon je smatrao da je ova vrsta indukcije detinjasta i da su njeni zakljuci
nepouzdani, jer se moraju odbaciti im se naie na jedan jedini suprotni pojedinani
sluaj.
Don Stjuart Mil je, meutim, smatrao da je ova vrsta indukcije neophodna na
samom poetku sticanja znanja i da se na njoj zasnivaju opte ideje u obinom
ivotu, ali da je u nauci potreban sigurniji i plodniji metod induktivnog zakljuivanja,
koji je on video u indukciji eliminacijom.
159
3.2. Indukcija eliminacijom 1/2
Sastoji se u postepenom odbacivanju svih moguih
zakljuaka s kojima se opaene injenice ne slau
dok se ne izdvoji ona preotala mogunost koja je u
skladu sa svim opaenim sluajevima
Primer: Indukcija eliminacijom upotrebljava se za postavljanje dijagnoze u medicini: ako
bolesnik ima visoku temperaturu, lekar e odmah iskljuiti mogunost svih bolesti
kod kojih se temperatura osetno ne poveava, ili se ak smanjuje. Njemu e odmah
biti jasno da se radi o nekoj od infektivnih bolesti. Kaalj i oteano disanje bie
simptomi koji e mu omoguiti da eliminie mnoge druge alternative i da pomilja na
to da se radi o nekoj od bolesti organa za disanje. Ako jo uz to prilikom pregleda
stetoskopom lekar uje karakteristine umove koji nastaju usled toga to su plune
alveole ispunjene tenou, on e biti u stanju da eliminie i sve druge mogunosti i
da zakljui da je u pitanju zapaljenje plua. Najzad, preostaje jo da se utvrdi vrsta
zapaljenja. Ako bolesnik povoljno reaguje na injekcije antibiotika, moe se zakuiti
da on boluje od obinog zapaljenja, koje su izvazvale pneumokoke. Meutim, ako
temperatura i dalje ne pada i stanje se ne popravlja, znai da treba i tu mogunost
eliminisati i zakljuiti da je u pitanju virusno zapaljenje plua.
160
3.2. Indukcija eliminacijom 2/2
Ovakvo induktivno zakljuivanje ne mora biti istovremeno i
uoptavanje to moe biti i zakljuak o jednoj celovitoj
pojedinanoj pojavi, na osnovu znanja o pojedinim delovima te
pojave
Re je o selektivnom procesu, iji se krajnji rezultat ne
zasniva toliko na nabrajanju injenica koje bi ga
potvrivale, koliko na okolnosti da su sve druge alternative
u suprotnosti s tim injenicama
Glavna tekoa indukcije eliminacijom ogleda se u tome to
mi vrlo esto ne moemo biti sigurni da smo uzeli u obzir
sve mogunosti i da smo zaista eliminisali sve alternative
sem jedne
Mnogi savremeni logiari vratili su se indukciji prostim nabrajanjem i
nastavili rad na njenom daljem razvijanju, koristei metode statistike i
teorije verovatnoe
161
4. Logiki problem indukcije 1/2
Potpuna indukcija je tana, ali je njome teko stei neko novo znanje
Nepotpuna indukcija je veoma plodna kad je tana, ali na alost najee
ne moemo biti sigurni da je tana, i da odgovara prirodi samih stvari
Opti problem logikog zasnivanja nepotpune indukcije sastoji se u
sledeem: na osnovu ega je logiki mogue i opravdano prilikom
indukovanja vriti prelaz od ogranienoga broja pojedinanih injenica,
koje mogu biti sluajne, izuzetne, ka tvrdnji nekog opteg i nunog
odnosa, koji bi vaio i za one posebne injenice o kojima mi nemamo
nikakvog pojma.
Primeri: Toma Akvinski je meu mnogim srednjovekovnim logiarima koji su se predano
bavili problemom nepotpune indukcije pisao: Ako je neka biljka sto puta izleila
groznicu, moe se tvrditi da e ona to initi uvek i nuno, jer je to njena priroda da
lei groznicu. Stanovite Dunsa Skota je bilo da se konstantno ponavljanje neke
pojave ne moe objasniti sluajnou, dakle, ono mora biti nuno.
Slabost ovih argumenata je u tome to se iz same injenice
viestrukog ponavljanja neke pojave ne moe sa sigurnou tvrditi
da je ona nuna (mada je obratno tano)
Primer: Moe se bezbroj puta desiti da pomraenje Sunca ili neka nebeska pojava
prethodi ratu ili nekoj prirodnoj katastrofi - to nije nita drugo do sluajna
koincidencija, i samo sujeverni ljudi e verovati da tu postoji neka prirodna i nuna
veza
162
4. Logiki problem indukcije 2/2
Logiari nisu imali mnogo uspeha u noenju sa ovim problemom zato to
su posmatrali indukciju i dedukciju odvojeno jednu od druge. Najzad,
dolo se do ubeenja da se jedan odreen akt indukcije ne moe opravdati
drukije nego na osnovu izvesnog opteg znanja, kojim mi ve od ranije
raspolaemo. Meutim, mislilo se da je dovoljno da se ima na umu samo
jedan opti princip koji bi mogao da poslui kao osnova za sve specifine
sluajeve indukcije.
Primer: jedan od najveih teoretiara induktivnog miljenja u modernoj logici, Don Stjuart Mil, smatrao
je da se problem reava postavljanjem jednog opteg principa jednolikosti prirode, koji je
formulisao na sledei nain: U svakom sluaju indukcije pretpostavljen je jedan princip s obzim na
tok prirode i poredak u svetu, naime da u prirodi postoje paralelni sluajevi, da ono to se desi
jednom, desie se opet pri dovoljnom stupnju slinosti okolnosti i ne samo opet, ve tako esto
kako se iste okolnosti ponavljaju.
Meutim, ovakvim apstraktnim i jednostranim postulatom problem se ne moe reiti.
U prirodi zaista postoji relativna postojanost stvari i kvaliteta, ali isto tako i njihova
promena. Moderna statistika nam pokazuje da ukoliko grupa pojava koju
posmatramo ukljuuje u sebe vei broj pojedinanih sluajeva, utoliko je pre mogue
viestruko ponavljanje onoga to predstavlja samo izuzetak sluajnost.
Primer: Jedan nemaki statistiar je utvrdio da se prilikom 200.000 sukcesivnih poroaja u jednom
gradu moe desiti da se 17 puta uzastopno rodi dete istog pola. Prema tome, ako je prilikom
indukcije uzet u obzir ba onaj niz od 17 sluajeva, moglo bi se pogreno zakljuiti da se u tom
gradu iskljuivo raaju deca jednog pola.
Za ocenu prave mere i kvaliteta injenica, koje jedan induktivni
zakljuak ine logiki opravdanim, nije dovoljan samo jedan
formalan i apstraktan princip, nego celokupnost svih naih
prethodno steenih znanja iz te oblasti, ukljuujui i najoptije
principe miljenja
163
5. Uslovi prihvatljivosti induktivnog zakljuka 1/5
Konkretna analiza problema indukcije pokazuje da vaenje
jednog induktivnog zakljuka zavisi od etiri osnovna
uslova.
A. Broj ispitanih injenica
B. Kvalitet injenica njihov reprezentativni karakter za datu
vrstu
C. Zasnovanost drugim, ve ranije utvrenim generalizacijama
date oblasti pojava (zakonima ije je vaenje provereno i
prihvaeno kao nesumnjivo)
D. Slaganje sa najoptijim logikim pravilima i principima
naune metodologije
164
A. Vrednost induktivnog zakljuka raste sa poveanjem
broja prikupljenih injenica.
Poveanje broja ispitanih injenica nesumnjivo poveava
stupanj verovatnoe jednog induktivnog zakljuka, ali ne u
naroito znaajnoj meri iznad izvesne granice.
Primeri:
Mil je s pravom primetio da je neki put jedan jedini sluaj dovoljan da se utvrdi taan
induktivni zakljuak, dok u drugim sluajevima milijarde primera bez ijednog
izuzetka malo doprinose utvrivanju jednog opteg stava. Stotine hiljada belih
labudova koje su ljudi viali po Evropi nisu mogle da opravdaju zakljuak da su svi
labudovi beli.
Jedan jedini primerak kostura praptice arheopterix-a bio je dovoljan da se izvede sud
veoma opteg i nunog karaktera i veoma siguran po svojoj istinitoj vrednosti: Vrsta
arheopterix-a je prelazni lan izmeu gmizavaca i ptica.
165
B. injenice reprezentativne za svoju vrstu imaju vei
znaaj od onih koje su nebitne i sluajne.
Jedan induktivni zakljuak je utoliko verodostojniji ukoliko su
injenice iz kojih je izveden tipinije za datu vrstu koja se ispituje.
Primer: U sluaju tvrdnje o postojanju samo belih labudova bilo je rei o njihovoj boji.
Boja je sama po sebi povrna i nebitna osobina, a pogotovo kad je re o pticama, ona
je esto i promenljiva, tako da ni ogroman broj injenica koje govore o takvoj jednoj
osobini ne povlai za sobom nunost zakljuka o vrsti kao celini. S druge strane,
struktura kostura je sutinska i veoma homogena osobina (to jest osobina koja se ne
menja od jednog do drugog sluaja). Sve individue jedne vrste ili roda imaju
istovetnu strukturu kostura sa vrlo malim izuzecima i nenormalnim sluajevima.
Homogenost ove osobine je razlog usled koga na osnovu jednog jedinog primerka
arheopterix-a sudimo o celoj vrsti. Taj jedan primerak je u ovom sluaju predstavnik
vrste, njen pravi uzorak.
Vetina tanog induktivnog miljenja svodi se u velikoj meri
na vetinu pronalaenja reprezentativnih uzoraka.
Za razliku od indukcije prostim nabrajanjem, ovde ve unapred
imamo predstavu o vrsti koju elimo da ispitujemo, i o nekim
njenim osobinama koje u nju spadaju i koje se meusobno
razlikuju. Ova prethodna znanja nam pomau da odredimo da li
se, prema tome, ono to iz njih sledi moe proiriti na ostale
lanove vrste.
166
C. Slaganje sa ostalim generalizacijama jedne oblasti
poveava verovatnou vrednosti jednog induktivnog
zakljuka.
U svim razvijenijim naukama izuavanju jedne vrste pojava pristupamo
naoruani mnogim optim znanjima koja se odnose na susedne i srodne
vrste pojava. U takvom sluaju veliku ulogu igra analogija injenica koje
smo prikupili sa injenicama iz kojih su ve izvedeni zakoni. Na taj nain,
induktivni zakljuak koji elimo da izvedemo moemo dovesti u logiku
vezu sa ve poznatim zakonima.
Primer: Zakljuak o arheopterix-u kao prelaznom obliku izmeu reptila i ptica dobija
mnogo u svojoj logikoj zasnovanosti s obzirom na analogiju sa drugim prelaznim
oblicima izmeu vodozemaca i reptila. Jo zasnovaniji zakljuak postaje kada ga
dovedemo u vezu s Darvinovom teorijom, po kojoj su se organski vii oblici
kontinuiranim prelazom razvili iz niih.
Jedan induktivni zakljuak dobija status teorijski dokazanog
suda onda kad se kao elemenat moe ukljuiti u jednu
skladnu naunu teoriju (ili sistem) iji su ostali elementi
prethodno utvreni nauni zakoni.
167
D. Slaganje sa optim principima naune metodologije
poveava vrednost induktivnog zakljuka.
Skladna nauna teorija (ili sistem) mora biti izgraena u skladu s
optim principima naune metodologije, odnosno logike.
Primer: Zakljuak o arheopterix-u ima svoju visoku saznajnu vrednost s obzirom na
metodoloki princip po kome svi predmeti, pa i organske vrste, moraju biti
meusobno povezani, prelaziti jedna u drugu, razvijati se jedna iz druge. Ovaj princip
nas unapred orijentie na trajanje za jednim takvim sudom, kao to je sud o
arheopterix-i kao prelaznom lanu. injenica iz koje je taj sud izveden spada u onu
najznaajniju vrstu injenica, za kojima nauka namerno traga da bi ispunila neko od
praznih mesta u jednom optem pogledu na svet. Zato i zakljuak izveden iz nje
jedne jedine ima tako visoku saznajnu vrednost.
Analiza uslova koji treba da budu ostvareni da bi jedan
induktivni zakljuak bio logiki opravdan, jasno ukazuje na
vezu indukcije sa dedukcijom
Bez izvesnih optih znanja i bez izvoenja zakljuaka iz tih
znanja niti se injenice mogu prikupiti kako treba, niti se
moe dospeti do induktivnih zakljuaka ija bi
verodostojnost bila zadovoljavajua.
III
DEDUKTIVNO ZAKLJUIVANJE
169
1. Opte karakteristike dedukcije 1/3
Dedukcija polazi od izvesnih optih stavova i najee se
sastoji u utvrivanju da ono to vai uopte, vai i u
jednom odreenom posebnom sluaju.
Primeri:
1. Odnos opteg i posebnog ono to vai uopte, vai i u jednom posebnom
sluaju koji je tim optim obuhvaen
Svi gasovi su elastini.
Helijum je gas.
Helijum je elastian.
2. Odnos jednakosti kad god je jedan predmet jednak nekom drugom, a
drugi nekom treem, onda je i prvi predmet jednak treem
A = B
B = C
C = D
Prema tome, A = D.
3. Odnos uzronosti kad god je dat uzrok data je i posledica
Ako se privrednim preduzeem upravlja na primitivan nain, dobit je mala a u
mnogim naim preduzeima se upravlja na primitivan nain.
Zato je profit mali.
170
Dedukcija je onaj oblik posrednog zakljuivanja kod
koga se zakljuak izvodi na osnovu optih logikih
svojstava odnosa kojima su pojmovi u premisama
vezani. Ova svojstva su utvrena pravilima sa kojima
svaki akt dedukcije mora da se slae.
Analogija: na osnovu toga to dva predmeta imaju zajedniki
izvesnu osobinu ili grupu osobina, mi zakljuujemo da e im i neka
druga osobina biti zajednika. Tu nismo u stanju da postavimo
jedno opte pravilo koje bi uvek nuno vailo, nego se oslanjamo
na utvrivanje niza uslova ije ostvarenje doprinosi veoj
verovatnoi zakljuka.
Indukcija: Prelaz od pojedinanog i posebnog ka optem ne vri se
po jednom optem i nunom zakonu. Od konkretnih injenica o
kojima se u premisama govori zavisi ta se iz njih moe uoptiti.
171
U deduktivnom zakljuivanju premise i zakljuak se nalaze
u odnosu implikacije: zakljuak sledi iz premisa logiki
nuno, s izvesnou.
Primer: Kad znamo da antibiotici spreavaju razmnoavanje bakterija stafilokoka i kad
znamo da je penicilin antibiotik, onda iz toga s potpunom izvesnou sledi da
penicilin spreava razmnoavanje stafilokoka.
U zakljuivanju po analogiji i induktivnom zakljuivanju
mi moemo znati da su premise istinite i da je zakljuak
izveden na najbolji mogui nain, ali ne moemo biti sigurni
da je on istinit.
Primer: Moemo znati da je u mnogim sluajevima zapaljenja plua penicilin doprineo
izleenju. Na osnovu toga imamo pravo da zakljuimo da e se to deavati i u
buduim sluajevima, ali u to ne moemo biti sigurni, jer ovde zakljuak ne sledi
logiki nuno on se prema premisama nalazi u odnosu verovatnoe.
172
2. Dedukcija, indukcija i zakljuivanje po analogiji
Znaajna razlika nagnala je logiare u prolosti da dedukciju
smatraju apsolutno egzaktnom, a indukciju i zakljuivanje po
analogiji krajnje problematinima
Razlika nije tako odsena, jer saznajna vrednost zakljuka
zavisi ne samo od naina na koji je izveden zakljuak
ve i od kvaliteta premisa.
Kad su premise istinite a zakljuak iz njih logiki nuno sledi, onda
je i on istinit. Ali, ako su premise problematine (ako su samo
hipoteze), onda e i zakljuak u istoj meri biti problematian iako
iz njih sledi s izvesnou.
Primer: Cela srednjevekovna teologija bila je deduktivno izvedena iz osnovnih principa
hrianske vere (koji su nam, navodno, bili poznati na osnovu boanskog
otkrovenja).
173
Dedukcija obezbeuje veu tanost izvoenja zakljuaka ali
ne nuno i veu saznajnu vrednost svakog pojedinog
zakljuka, nezavisno od saznajne vrednosti premisa.
Otuda proizilazi i jedan nedostatak dedukcije: ona je analitika,
to jest ograniava se samo na izvoenje logikih posledica iz
znanja koje ve posedujemo.
Ona je dragocena za dokazivanje onog to smo drugim putevima
saznali, ali nije plodna, to jest ne omoguuje u dovoljnoj meri
sticanje novih znanja.
Do novih znanja dolazimo, pre svega, indukcijom i
zakljuivanjem po analogiji.
Ove tri vrste posrednog zakljuivanja u stanju smo da meusobno
otro razgraniimo i razlikujemo samo u teoriji, a u praksi se one
uzajamno proimaju i dopunjuju i, u stvari, predstavljaju samo
razliite apstrahovane momente procesa miljenja i saznanja.
174
Akt indukcije nosi u sebi analoko zakljuivanje.
Svako uoptavanje ukljuuje u sebe pretpostavku po analogiji da e
svojstva, koja smo uoili kod ispitanih lanova jedne vrste, imati i oni
neispitani lanovi, samim tim to su i oni lanovi iste vrste, tj. imaju
izvesne opte osobine vrste koje su ve ranije utvrene.
Akt indukcije ukljuuje u sebe i dedukciju.
Da bi akt indukcije bio logiki opravdan, treba da se uzimaju u obzir opti
stavovi iz date oblasti pojava i najoptiji logiki principi.
Opti stavovi koji predstavljaju premise dedukcije ne mogu biti proizvoljni,
a ne mogu biti ni neki neposredno jasni i oevidni stavovi, jer su raznim
ljudima raznog znanja, kulture, ideoloke opredeljenosti i tako dalje,
razliite stvari neposredno jasne i oevidne. Ti stavovi najee se dobijaju
iz iskustva putem indukcije.
Primeri: Premise: Svi gasovi su elastini, i Ako se privrednim preduzeima upravlja na
primitivan nain, dobit je mala, Antibiotici spreavaju razmnoavanje bakterija
stafilokoka su sudovi nastali su uoptavanjem iz posebnih injenica iskustva.
I analoko zakljuivanje i indukcija i dedukcija u stanju su da nam daju
samo relativno istinite zakljuke.
Ali mogue greke su kod dedukcije, jer smo u stanju da utvrdimo izvesne
opte i nune zakone (pravila) sa kojima deduktivno zakljuivanje treba
da se saglaava.
175
3.1. Teorija silogizma: O silogizmu uopte
Silogizam je specijalna forma posrednog zakljuivanja
(uglavnom dedukcije).
1) Silogizam se, sastoji iz tri suda - dve premise i zakljuka koji je njima
uslovljen. Jedna premisa je opteg karaktera i ona se zove velika
premisa. Druga je posebnog karaktera i zove se mala premisa.
2) Sudovi koji ulaze u sastav silogizma imaju formu predikativnih sudova,
to jest ogranieni su na problematiku odnosa opteg, posebnog i
pojedinanog.
3) U premisama se nalaze tri i samo tri pojma. Jedan od njih se pojavljuje u
obe premise, a u zakljuku iezava; njegova funkcija je u tome da
povee ostala dva, zato se on zove srednji termin. Predikat zakljuka se
zove veliki termin, a subjekat zakljuka mali termin.
Primer:
Sve ribe su kimenjaci. velika premisa srednji termin
Pastrmke su ribe. mala premisa mali termin
Pastrmke su kimenjaci. zakljuak veliki termin
Znaaj silogizma u tradicionalnoj logici bio je preuvelian, ali je to jedan
od najeih oblika miljenja, i u obinom ivotu i u nauci.
Izvanredni znaaj silogizma jeste u tome to se jednom utvreni zakoni
obino pomou silogizma primenjuju na specijalne sluajeve.
176
3.2. Oblici kategorikog silogizma
S obzirom na podelu sudova na:
kategorike (one kojima se neto bezuslovno tvrdi)
hipotetike (one u kojima je tvrdnja uslovna)
disjunktivne (one u kojima se tvrdi nekoliko mogunosti koje se
meusobno iskljuuju)
silogizmi se dele na kategorike, hipotetike i disjunktivne,
prema tome koja je od tri vrste sudova zastupljena u
premisama.
Najznaajniji su kategoriki silogizmi, iji oblik zavisi od:
1. poloaja srednjeg termina u premisama
2. kvaliteta i kvantiteta premisa
S obzirom na poloaj srednjeg termina, mogue su etiri
razliite kombinacije, tj. etiri figure silogizma.
177
S obzirom na poloaj srednjeg termina, mogue su etiri
razliite kombinacije, odnosno etiri figure silogizma.
S mali termin M srednji termin P veliki termin
I
M P
S M
S P
II
P M
S M
S P
III
M P
M S
S P
IV
P M
M P
S P
178
M P
Nijedan ovek nije nepogreiv.
S M
Papa je ovek. I FIGURA
S P
Nijedan papa nije nepogreiv.
P M
Svi dobri ljudi su spremni da pomognu drugom na raun svog interesa.
S M
Nijedan egocentrian ovek nije spreman da pomogne drugom na raun svog linog interesa.
S P
Nijedan egocentrian ovek nije dobar. II FIGURA
179
M P
Svi uenici su pismeni.
M S
Neki uenici su ljubitelji boksa. III FIGURA
S P
Neki ljubitelji boksa su pismeni.
P M
Nijedna ptica nije insekt.
M P
Svi insekti imaju krila. IV FIGURA
S P
Neke ivotinje koje imaju krila nisu ptice.
180
Oblik silogizma ne zavisi samo od poloaja srednjeg termina ve i
od kvantiteta i kvaliteta suda.
Kvantitet odreuje figuru, kvalitet odreuje modus
(specijalni vid) silogizma.
Poto ima etiri vrste kategorikih sudova (po kvalitetu i
kvantitetu A, I, E, i O), velika premisa moe biti ma koji od njih,
a to isto vai i za malu premisu i za zakljuak. To znai da je
mogue isto formalno napraviti 4x4x4, to jest 64 modusa u
svakoj figuri i 64x4, to jest 256 silogistikih oblika u sve etiri
figure. Veina ovih oblika daju netane ili besmislene zakljuke.
Primeri:
Francuzi su Evropljani, Neki Evropljani su Nemci, Francuzi su Nemci.
(U prvoj premisi najpre se misli na jedan deo Evropljana, pa onda na drugi deo, a
ova dva dela se meusobno ne poklapaju i zato u ovom sluaju srednji termin ne
moe nita povezivati.)
Svi knjievnici su intelektualci, Neki intelektualci su apolitini, Svi knjievnici su
apolitini.
(Termin intelektualci uzet je oba puta u deliminom obimu, tj. nerazdeljen.)
Ova i slina iskustva, do kojih se dolo vekovnom praksom i ispravljanjem greaka,
na saet nain su izraena u vidu pravila silogistikog zakljuivanja.
181
3.3. Formalna pravila kategorikog silogizma
Pravila kategorikog silogizma su veoma opteg i apstraktnog
karaktera i sama po sebi nisu dovoljna da obezbede objektivnu
istinitost zakljuka, ali su nuni uslov objektivne istine. (Ako
mislimo u skladu s njima, ne moemo samo na osnovu toga biti
sigurni da nam je zakljuak istinit. Meutim, ako se o njih
ogreimo, moemo biti sigurni da e nam zakljuak biti netaan.)
1. Srednji termin ne sme biti dvosmislen.
Ovo pravilo proistie iz same definicije silogizma, po kojoj on mora imati
samo tri pojma. Kad bi srednji termin bio dvosmislen, on bi samo prividno
bio jedan pojam: u stvari, iza jednog istovetnog termina krila bi se dva
razliita pojma i bila bi napravljena logika greka poznata pod imenom
quaternio terminorum.
Primer:
Idealisti su filozofi koji smatraju da je duh primaran a materija sekundarna.
Idealisti su plemeniti ljudi koji ceo svoj ivot posveuju nekom uzvienom cilju.
Filozofi koji smatraju da je duh primaran a materija sekundarna jesu plemeniti ljudi
koji itav svoj ivot posveuju uzvienom cilju.
(Termin idealist uzet u dva razliita smisla u prvom on oznaava pripadanje
jednom od dva osnovna tabora filozofa (tu re idealist potie od termina ideja). U
drugom, on oznaava jedan odreeni ivotni stav (tu potie od termina ideal).
182
2. Srednji termin mora biti razdeljen bar u jednoj od
premisa.
Poto srednji termin povezuje oba ostala, od bitne je vanosti da
isti deo njihovog obima izvri tu funkciju. Ako je njegov obim u
obe premise uzet partikularno, mi ostajemo u nedoumici da li je
oba puta uzet isti deo. Moe se sluajno desiti i da je u pitanju isti
deo, ali je verovatnije suprotno.
3. Nijedan termin ne sme biti razdeljen u zakljuku ako
nije razdeljen u premisi.
Ako je u premisama jedan pojam uzet samo u deliminom obimu,
on ne moe biti uzet univerzalno u zakljuku, poto bi to znailo
ii dalje nego to injenice iznete u premisama dozvoljavaju. Jer,
ako se injenice odnose samo na neke lanove jedne vrste, ne
moe se nita zakljuiti o svim lanovima te vrste.
Primer:
Bjeljinski je bio otar kritiar, Bjeljinsje bio revolucionar, Otri kritiari su
revolucionari.
(Iz injenice da je jedan odreeni kritiar bio veoma otar (zbog ega su ga zvali
Besni Visarion) i istovremeno bio revolucionar, genijalan, i sl., ne moe se nita
zakljuiti o otrim kritiarima uopte.)
183
4. Iz dve negativne premise ne sledi nikakav zakljuak.
U sluaju da su obe premise negativne, nema nikakve veze
izmeu srednjeg termina i ostala dva termina i nita se ne moe
zakljuiti.
Primer:
Ljudi ije su ambicije vee nego mogunosti nisu principijelni.
Principijelni ljudi nisu u stanju da izbegnu sukobe s loim ljudima.
5. Ako je jedna premisa negativna, zakljuak mora biti
negativan.
Primer:
Svi istinski umetnici su objektivno, svojim delom humanisti, i
Neki istinski umetnici nisu bili progresivni po svojim linim shvatanjima
Neki umetnici koji su objektivno, svojim delom, humanisti, nisu bili progresivni po
svojim linim shvatanjima".
(Ovde je zakljuak mogu zato to se u premisi koja je potvrdna, utvruje veza
srednjeg termina (istinski umetnici) s jednim od preostala dva (objektivno, svojim
delom, humanisti). Zato poricanje da su svi istinski umetnici progresivni po svojim
linim shvatanjima, povlai za sobom i poricanje da su svi ljudi, koji su objektivno
humanisti, istovremeno i progresivni po svojim linim shvatanjima.)
184
6. Ako je jedna premisa posebna, zakljuak mora biti
poseban.
Ovo pravilo je u tesnoj vezi s pravilom (3). Jedna posebna premisa
uslovljava uzimanje termina S i R samo u deliminom obimu tako da
nemamo osnova da ma ta tvrdimo uopte.
7. Ako su obe premise posebne, nemogue je izvesti ma
kakav zakljuak.
U ovom pravilu svi pojmovi su uzeti nerazdeljeni, tako da se ogreujemo o
pravilo (2), to jest, ne moemo znati da li je onaj deo obima srednjeg
termina koji povezuje subjekat i predikat isti deo.
Primenom ovih pravila od ukupnog broja moguih oblika kategorikog
silogizma (256) preostaje samo 19 pravilnih, i to po 4 modusa u I i II
figuri, 6 u III i 5 u IV figuri.
Nekada se u logici veoma mnogo panje poklanjalo detaljnom izuavanju
ovih modusa. Skolastiari su ak konstruisali vetaka imena za svaki od
njih, da bi ih mnemotehniki to bolje zapamtili (na primer, Barbara, Darii,
Celarent, Ferio itd).
Poto nijedan od ovih pravilnih oblika sam po sebi ne garantuje
istinitost zakljuka, racionalnije je pamtiti samo pravila kojih se
treba drati.
185
3.4. Sadrinska analiza silogizma
Ako se ostane pri tome (kao to smatraju neki logiari) da je nabrajanje pravila i modusa koji na
osnovu njih slede osnovni i dovoljan uslov valjane logike analize, onda se zadovoljava veoma
apstraktnim i formalnim, pa otud i relativno povrnim pristupom problematici silogizma.
Stoga treba postaviti pitanja:
1. ta je objektivni sadraj silogizma?
isto formalno uzev, silogizam se sastoji u tome to srednji termin kao
kakva karika povezuje mali i veliki termin i ostvaruje prelaz od jednog ka
drugom.
Kad god je nae miljenje adekvatno stvarnosti, mi samo
konstatujemo i utvrujemo jednu objektivnu vezu izmeu:
neke pojedinane ili posebne odredbe same stvarnosti (predmeta
ili odnosa)
neke opte odredbe
Zakljuivanje putem silogizma je uopte samo zato mogue to odnos pojedinanog,
posebnog i opteg ima objektivnu odliku tranzitivnosti. (Tranzitivnim se zove svaki
onaj odnos koji, kad postoji izmeu predmeta A i B, i dalje izmeu B i treeg
predmeta C ima osobinu da istovremeno postoji i izmeu A i C.)
Mnogi odnosi su tranzitivni,na primer, identinost, vei nego, biti neiji brat,
sestra, predak, potomak itd) i na sve njih se mogu primeniti forme sline silogizmu.
U sluaju odnosa pojedinanog, posebnog i opteg tranzitivnost se sastoji
u tome to opte svojstvo jedne vrste predmeta (neeg posebnog) vai
istovremeno i za pojedinane lanove vrste (ili svaku podvrstu, tj. grupu
predmeta koja ini deo vrste).
186
3.4. Sadrinska analiza silogizma
2. Kakve uslove treba da zadovoljavaju premise silogizma, da
bi silogizam bio ne samo formalno pravilan ve i istinit?
Primeri:
a) Svi cvetovi su misaona bia Drava je cvet Drava je misaono bie.
b) Pravedno je sve ono to se radi po zakonima. Sokrat je osuen na smrt po
Atinskim zakonima. Osuda na smrt Sokrata je bila pravedna.
Tek analiza smisla upotrebljenih termina i suoavanje s injenicama
ukazuje na greke.
a) Pojmovi su sadrinski disparatni (iz osnova razliiti). Nijedan cvet u principu ne
moe biti misaono bie, a isto tako i biti cvet ne moe biti odlika reke Drave.
Zakljuak je, dakle, besmislen, iako formalno pravilan.
b) Pojmovi nisu potpuno proizvoljno vezani, neke veze su ak i tano konstatovane
(npr, nesumnjivo je tano da je Sokrat osuen na smrt po zakonima antike Atine),
ali je injenina greka u tome to se pravednost ne moe svesti na zakonitost.
Zakoni mogu biti nepravedni. Da bi bili pravedni oni moraju biti u skladu s moralnim
naelima. Zakljuak je formalno pravilan, pa i smislen, ali je ipak neistinit.
Istinitost zakljuka: zavisi od:
formalne strukture premisa (njihovog kvaliteta, kvantiteta,
mesta srednjeg termina)
injenikog sadraja premisa, pa logika mora postaviti izvesna
pravila koja se tiu sadraja silogistikog zakljuivanja.
187
3.5. Nuni uslovi za premise silogizma
Tri najvanija uslova su:
1. Premise zakljuka moraju biti istinite.
2. Velika premisa ne sme da izraava ma koju optost koja bi
vaila i za mnoge druge stvari: ona mora da sadri
specifine principe same stvari o kojoj se zakljuuje, tj.
njen najblii rod.
3. Premise ne smeju izraavati veze koje su samo sluajnog
karaktera, ve moraju biti nune.
188
Kada se formalno pravilni silogizmi oslanjaju na neistinite premise
oni mogu da rezultuju kojekakvim besmislicama i neistinama.
1. Logika koja ne bi vodila rauna o istini premisa mogla bi
biti sredstvo za dokazivanje zabluda u prividno logikoj
formi.
Apsolutno sigurna znanja, ipak, su retka. Istorija nauke nam
pokazuje da gotovo svi njeni rezultati, a naroito opti stavovi,
vremenom bivaju ispravljeni i precizirani.
Primer: To se desilo ak i sa zakonima Njutnove fizike, koji su vekovima smatrani
obrascem egzaktnosti. To ne znai da su oni bili neistiniti. Oni su bili relativno istiniti
u tom smislu to su nam pruili priblino tano znanje o objektivnom svetu. Zakoni
moderne Ajntajnove fizike su jo taniji, ali ni za njih nemamo pravo da
pretpostavljamo da su apsolutne i veite vrednosti.
Premise silogizma moraju biti istinite u tom smislu to bi
odgovarale dananjem nivou naunog saznanja.
189
2. Deava se da nas jedan zakljuak ne moe zadovoljiti, iako
je izveden iz istinitih premisa, zato to je jedan od njih
suvie opteg i apstraktnog karaktera.
Primer: Iz tog razloga, sledei zakljuak zvui ubedljivo:
a) Idui od robovskih revolucija ka modernim demokratskim kasnije vrste revolucija su
sve masovnije i krvavije.
b) Francuska revolucija je bila moderna i demokratska.
c) Zato je Francuska revolucija bila tako masovna i krvava.
Ovaj zakljuak nije netaan, ali je nedovoljno obrazloen. Polo se od jednog principa
koji je, globalno uzev, taan, ali koji je suvie opteg karaktera i nije u stanju da
prui pravo objanjenje za konkretan sluaj u drugoj premisi.
U stvari, trebalo je uzeti konkretnije premise, kao na primer:
a) Moderne revolucije koje okupljaju sve slojeve graanstva iroke su po svojoj
masovnoj osnovi.
b) Moderne revolucije su nailazile na odluan otpor vladajuih snaga starog reima.
c) Ideologija Francuske revolucije, Jakobinizam, preuveliavala je ulogu nasilja u
procesu drutvenih promena.
Opti sudovi u premisama (u prvom redu velika premisa)
treba da budu to konkretnije, to neposrednije vezani s
onim to se eli da zakljui.
190
3. Dogaa se esto da se jedna pojava ponovi vie puta
sukcesivno, tako da se moe postaviti jedan opti sud. Ali
samo ponavljanje ne daje nam za pravo da smatramo da se
ovde radi o nunoj vezi.
Primer: Pretpostavimo da neki student bude toliko sujeveran da rezonuje ovako:
a) Broj 13 je za mene uvek bio uzrok neke nesree.
b) Moj broj u na spisku za polaganje ispita je 13.
c) Prema tome, moj broj na spisku e mi doneti neku nesreu.
Da bi zakljuak silogizma mogao biti smatran istinitim
potrebno je da bar jedna (velika) premisa izraava nuan
odnos.
Nunost bismo trebali da shvatimo elastinije u odnosu na Aristotelovo
shvatanje (ono to ne moe da se deava drukije nego to se deava).
Primer: Zakoni su tipini nuni odnosi. Meutim, oni vae smo pod odreenim uslovima.
Voda kljua na 100S samo na normalnom atmosferskom pritisku. Pri veem pritisku
ona e kljuati moda tek na 110 pri manjem moda ve i na 90. Dakle, ponaae
se drukije nego to se normalno ponaa. A osim toga, postoje izuzeci od zakona.
Jedan nuan stav kao premisa uslovljava sobom jedino vrlo
veliku verovatnou, a ne i apsolutnu izvesnost da e
zakljuak izveden na osnovu njega biti istinit.
191
3.6.Vrednost silogizma
1. Pristalice tradicionalne logike kakvu je Aristotel izgradio, smatrali su da je silogizam
najsavreniji oblik zakljuivanja i da je jedno tvrenje potpuno dokazano kad se
moe predstaviti u formi pravilnog silogizma.
Ta ocena je preterana, jer miljenje u skladu sa silogistikim pravilima ne mora
samim tim biti istinito. ak i sadrinska analiza uslova koje premise silogizma treba
da zadovoljavaju, a koje su logiari veinom zanemarivali, prua nam samo opta
rukovodea uputstva koja ne moraju biti dovoljna da nas u svakom pojedinanom
silogizmu apsolutno sigurno dovedu do istine.
Teoretsko miljenje uopte, i posebno putem silogizma, mora
dopuniti praktikim proveravanjem.
2. Neki reformatori tradicionalne logike, kao Bekon, Dekart, Hegel i Mil, jako su potcenili
znaaj silogizma, tvrdei da mi, u stvari, dolazimo do neeg to je ve u premisi
moralo da bude pretpostavljeno, pa u silogizmu imamo samo jedno jalovo i nekorisno
ponavljanje, obrtanje u krugu.
To, meutim, nije istina, jer su svi nai pojmovi i stavovi apstrakcije i ne ukljuuju u
sebe potpuno poznavanje svega onog na ta se odnose. Nae celokupno saznanje
nesumnjivo postaje sve konkretnije, pa ipak, nai pojmovi i opti sudovi nikad nee
prestajati da budu i apstraktni do izvesne mere.
Svakim aktom silogizma, kao i svakog drugog zakljuivanja, nae
saznanje se razvija: mi s jedne strane saznajemo za nove
specifine sluajeve optih zakona, a s druge strane istovremeno
saznajemo nove zakone koji treba da vae za izvesne posebne
injenice.
Mada je vrednost silogizma ograniena, ona je nesumnjiva,
naroito u sluajevima primene optih znanja.
192
4. Ostali oblici deduktivnog zakljuivanja
Postoje dve osnovne figure implikativnog zakljuka:
1. Modus ponens: iz tvrenja uslova (antecedensa) zakljuuje opravdanost
tvrenja posledice (konsekvensa).
Ako vai A, vai B,
A vai,
Dakle, vai B.
Primer:
a) Ako je jedan narod odluan u borbi za svoju nezavisnost, on e se esto nai pod estokim
spoljanjim pritiscima.
b) Na narod je odluan u borbi za svoju nezavisnost,
c) Zato se na narod esto nalazi pod estokim spoljanjim pritiscima
2. Modus tolens: odrie se posledica, pa iz toga sledi da se mora odrei i
uslov.
Ako vai A vai B,
B ne vai,
Dakle, A ne vai.
Primer:
a) Ako proizvodnja automobila bre raste nego potranja, cene padaju.
b) Cene automobila ne padaju.
c) Dakle, proizvodnja automobila ne raste bre nego potranja.
193
4. Ostali oblici deduktivnog zakljuivanja
3. Zakljuivanje a fortiori ima se u sluajevima raznih drugih tranzitivnih
odnosa.
Primer:
A = B
B = C
Dakle, A = C.
Primer:
a) Betoven se rodio iste godine kad i Hegel,
b) Hegel se rodio iste godine kad i Napoleon,
c) Dakle, Betoven se rodio iste godine kad i Napoleon.
Tradicionalna logika je vrlo esto meala silogizam s ovom vrstom zakljuivanja.
Meutim, ovde se oevidno ne javljaju samo predikativni sudovi s odnosima
pojedinanog, posebnog i opteg, ve i razliiti drugi odnosi (istobojnost,
istovremenost, biti vei nego, biti prethodnik, biti potomak, topliji, biti iznad, itd).
Svaka od ove tri vrste deduktivnog zakljuivanja je da su
ona mogua jedino pod uslovom da odnos koji se u
premisama sadri bude tranzitivan.
Svojstvo tranzitivnosti izvesnih odnosa u stvari omoguuje
prelaenje od jednih pojmova drugima i njihovo povezivanje.
194
5. Sloeno i skraeno deduktivno zakljuivanje
Sloeno zakljuivanje se javlja u dva sluaja:
a) spajanjem nekoliko prostih zakljuaka i
b) kad se u premisama pojavljuju sloeni sudovi konjunktivni, hipotetiki i
disjunktivni.
Najpoznatiji tip sloenog zakljuivanja, koji je postao spajanjem vie prostih
zakljuaka, jeste polisilogizam. To je lanac dva ili vie obina kategorika silogizma,
koji su meusobno tako povezani da zakljuak jednog predstavlja premisu drugog.
Na primer:
Moderna umetnost je apstraktna,
Apstraktna umetnost je teko razumljiva,
Dakle, moderna umetnost je teko razumljiva. Teko razumljiva umetnostje
nepristupana narodu
Prema tome, moderna umetnost je nepristupana narodu.
Umetnost koja je nepristupana narodu nije u stanju da odigra znaajniju ulogu u
kultivisanju irih slojeva graana.
Prema tome, moderna umetnost nije u stanju da odigra znaajniju ulogu u
195
Sloeno zakljuivanje se javlja u dva sluaja:
1. spajanjem nekoliko prostih zakljuaka
2. kad se u premisama pojavljuju sloeni sudovi
konjunktivni, hipotetiki i disjunktivni
1. Najpoznatiji tip sloenog zakljuivanja, koji je postao spajanjem
vie prostih zakljuaka, jeste polisilogizam. To je lanac dva ili
vie obina kategorika silogizma, koji su meusobno tako
povezani da zakljuak jednog predstavlja premisu drugog.
Primer:
Moderna umetnost je apstraktna,
Apstraktna umetnost je teko razumljiva,
Dakle, moderna umetnost je teko razumljiva.
Teko razumljiva umetnostje nepristupana narodu
Prema tome, moderna umetnost je nepristupana narodu.
Umetnost koja je nepristupana narodu nije u stanju da odigra znaajniju ulogu u
Prema tome, moderna umetnost nije u stanju da odigra znaajniju ulogu u
196
Polisilogizam moe biti taan samo ukoliko su pored ostalih optih
pravila zakljuivanja zadovoljena i u sledea dva pravila:
a) Najvie jedna premisa mora biti negativna, i to mora biti
poslednja.
b) Najvie jedna premisa sme biti posebna, i to mora biti prva.
Kada premise polisilogizma bivaju isputene da bi se postigla vea
konciznost zakljuka dobija se forma zakljuivanja sorit.
Primer: Sokrat je na sledei nain dokazivao svojim prijateljima da nisu u pravu kada su
ga savetovali da pobegne iz zatvora: Dobrovoljno sam iveo u ovoj dravi. Ko u
jednoj zemlji dobrovoljno ivi, preutno priznaje njene zakone; ko priznaje zakone
neke drave, mora im se u svakom sluaju pokoravati; ko mora da se pokorava
dravnim zakonima ne sme izbegavati ni njene nepravedne zakone; prema tome, ja
ne smem pobei iz zatvora.
197
U obinom miljenju se zakljuuje na skraen nain.
Poto imamo poverenja u inteligenciju onih kojima se
obraamo, mi isputamo: onaj deo suda ili zakljuka koji se
podrazumeva
Katkad isputamo jednu od premisa
Primer:
On je jako zaljubljen u sebe, zato i nema pravih prijatelja.
Ovde se podrazumeva premisa:
Ljudi koji su jako zaljubljeni u sebe nemaju pravih prijatelja.
a neki put ak i zakljuak (aluzija)
Primer:
Ljudi koji poteno rade ne obogauju se tako brzo kao gospodin X.
Ovde se sam po sebi namee mada nije izgovoren zakljuak:
Prema tome, gospodin X ne radi poteno.
198
U svakodnevnoj praksi zakljuivanja ogromne su prednosti skraenog
zakljuivanja: dobija se u brzini, saetosti izraza, izbegava se navoenje
i onih stvari koje su trivijalne i optepoznate.
Ipak, s teorijske strane, ovakvim saimanjem se oteava kontrola
ispravnosti zakljuka. Zato, ako nam je naroito stalo da jednom ovakvom
zakljuku ispitamo logiku vrednost, mi ga moramo rekonstruisati i
potraiti njegove neizreene premise.
Primer: uvena Dekartova maksima Mislim dakle jesam., postaje logiki potpuna tek kad se ukljui
prethodni tok njegovog razmiljanja. Ne elei da primi nita na veru od postojeeg znanja njegove
epohe, Dekart poinje svoje razmiljanje sa univerzalnim sumnjanjem u sve u postojanje sveta,
mesta gde se nalazi i, na kraju, ak svog sopstvenog tela. Sumnjajui tako u sve, on najzad dolazi
do prvog pozitivnog suda:
a) Nemogue je sumnjati u neto, to jest misliti, a pri tom ne biti neto.
b) Drugu premisu predstavlja konstatacija: Meutim, ja mislim.
c) Zakljuak je: Dakle jesam".
Dekart nije eleo da svoje misli izloi u formi logiki celovitog zakljuka. Meutim, ovako one u
njegovom izlaganju faktiki teku i ovako je nesumnjivo lake oceniti logiku opravdanost zakljuka.
Dekartovoj prvoj premisi moglo bi se primetiti: ako je ljudsko postojanje ogranieno samo na
miljenje, njegov zakljuak je logiki taan, ali ne govori nita novo. Meutim, ako to postojanje
obuhvata i druge naine bivstvovanja, pre svega telesno, onda se iz injenice miljenja ne moe
dokazati nikakvo drugo postojanje.
Prema tome, Dekartova maksima je tvrdnja koja se (kako je uostalom i sam Dekart to hteo) ne
oslanja na logiki opravdanu dedukciju ve na intuiciju.

Logika - Postana I Razvoj

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Logika - Postana I Razvoj

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like