VISOKA TEHNIKA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC
Studijski program: Upravljanje u drumskom saobraaju
Predmet: Savremena sredstva u drumskom saobraaju

KOMUNALNA VOZILA
- seminarski rad -

Autor: Br.indeksa Aleksi Vlada

Predmetni nastavnik:
Dr Duan Nestorovi
Dr Rade uki

Kragujevac, 2014

SADRAJ
1. UVOD.......................................................................................................................................... 1
2. UPRAVLJANJU VRSTIM OTPADOM U OPTINI TRSTENIK ......................................... 1
2.1 JKSP Komstan ................................................................................................................... 2
2.2 Struktura radnog parka vozila u JKSP Komstan ................................................................ 3
2.3. Organizacija rada i tretiranje otpada komunalnim vozilima ............................................... 5
3. VRSTE I KARAKTERISTIKE KOMUNALNIH VOZILA ...................................................... 6
3.1. Opti prikaz vrsta i tipova komunalnih vozila - otpadara..................................................... 7
3.2. Komunalno vozilo otpadar FAP 1418 B/36 u JKSP Komstan ...................................... 9
3.3. Ostala komunalna vozila u JKSP Komstan .................................................................... 10
4. ORGANIZACIJA RADA SA KOMUNALNIM VOZILIMA ................................................. 11
4.1. Odravanje komunalnih vozila u JKSP Komstan ........................................................... 11
4.2. Rad komunalnih vozila sa posudama i vreama ................................................................. 14
5. ZAKLJUAK............................................................................................................................ 15
LITERATURA .............................................................................................................................. 16

1. UVOD
Adekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najveih izazova u sprovoenju politike
zatite ivotne sredine. Nakon usvajanja Zakona o upravljanju otpadom i velikog broja
podzakonskih akata kao i Strategije upravljanja otpadom, ine se veliki napori da se uspostavi
sistem integralnog upravljanja otpadom. U ovom trenutku implementacija regionalnog koncepta
upravljanja komunalnim otpadom predstavlja vrlo aktuelnu problematiku i od velike je vanosti
da se u nju pored odgovornih subjekata ukljui ira drutvena zajednica i to pre svega strune
institucije i organizacije civilnog drutva. Prioriteti strategije upravljanja otpadom jesu:
zaustaviti nekontrolisano bacanje otpada (poveati organizovano sakupljanje, prei na
kontrolisano odlaganje, obezbediti izgradnju regionalnih sanitarnih deponija, identifikacija i
odreivanje prioriteta, saniranje i rekultivacija zvaninih i divljih deponija), poboljati ponovnu
upotrebu i reciklau (razdvojeno sakupljanje - primarna selekcija, izgraditi postrojenja za
reciklau), unaprediti upravljanje opasnim otpadom (izdvajanje industrijskog, medicinskog,
farmaceutskog i opasnog otpada iz domainstva, izgradnja objekata za preradu i odlaganje),
celovit/strateki pristup (nema univerzalnog, odnosno opte prihvaenog jedinstvenog reenja).
U radu su obraena komunalna vozila koja se koriste u organizovanom skupljanju vrstog otpada
u gradskim urbanim celinama sa posebnim osvrtom na JKSP Komstan. U prvom poglavlju
obraeno je upravljanje vrstim otpadom u optini Trstenik, date su osnovne karakteristike JKSP
Komstan, struktura radnog parka vozila koja se nalaze u RJ Mehanizacija. Drugo poglavlje se
odnosi na tehnika reenja komunalnih vozila sa posebnim osvrtom na vozila RJ Mehanizacija,
date su njihove osnovne karakteristike sa prikazom odravanja. U treem poglavlju kratko je
objanjena tehnologija rada komunalnih vozila. Na kraju su dati zakljuak i literatura.

2. UPRAVLJANJU VRSTIM OTPADOM U OPTINI TRSTENIK

Upravljanje otpadom kao jedan od prioritetnih ciljeva u Nacionalnom programu zatite ivotne
sredine Republike Srbije mora biti usklaen sa osnovnim ciljem pridruivanja Evropskoj Uniji
(EU), odnosno usaglaano sa politikom zatite ivotne sredine, pravnog i organizacionog okvira u
Srbiji sa pravnim tekovinama (acquis communitaire) EU u oblasti zatite ivotne sredine. Optina
Trstenik nalazi se u centralnom delu Srbije i granii se sa optinama Kraljevo, na zapadu, Vrnjaka
Banja na jugozapadu, Aleksandrovac na jugu i jugoistoku, Kruevac na istoku, Rekovac na severu i
Varvarin na severoistoku. Grad Trstenik je privredni, administrativni i kulturni centar optine,
slika 1.
Zakonodavno-pravni i institucionalni okvir za upravljanje otpadom (i ire zatitu ivotne sredine)
ima uporite u Ustavu Republike Srbije kojim se utvruje pravo graana na zdravu ivotnu
sredinu, kao i dunost graana da tite i unapreuju ivotnu sredinu u skladu sa zakonom.
Nadlenosti su podeljene izmeu republike, pokrajine i lokalne vlasti (optina i gradova).
Kljunu odgovornost ima Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a ostale
dravne ustanove su: Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Direkcija za vode,
Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo ekonomije i regionalniog razvoja, Ministarstvo za za
infrastrukturu i energetiku, Agencija za zatitu ivotne sredine, Pokrajinski sekretarijat za zatitu
1

ivotne sredine i odrivi razvoj, Republiki hidrometeoroloki zavod, zavodi za javno zdravlja i
Republika inspekcija za ivotnu sredinu.

Slika 1. Kartografski i administrativni poloaj optine Trstenik

Ostali uesnici u upravljanju otpadom su javna komunalna preduzea, privatni sektor koji se sve
vie javlja kao njihova dopuna, konkurencija i alternativa, nevladine organizacije koje su
znaajne, pre svega, za razvijanje javne svesti i poboljanje komunikacije sa nadlenim dravnim
organima i stanovnitvo (domainstva) kao najvaniji uesnik jer bez njegovog pozitivnog
doprinisa nema dobro organizovanog sakupljanja, kao ni efikasne ponovne upotrebe i reciklae.
U upravljanju otpadom potrebno je primeniti sledea naela (principe): odrivog razvoja
(usklaen sistem tehniko-tehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju,
gde se na principima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem
da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i budue generacije, odrivo
upravljanje otpadom znai efikasnije i racionalnije korienje resursa, smanjenje koliine otpada i
postupanje sa njim tako da to doprinosi odrivom razvoju), ouvanje prirodnih vrednosti,
celovitost (integralnost), zagaiva plaa i korisnik plaa, primena podsticajnih mera,
zajednika odgovornost, decentralizacija odluivanja (supsidijarnost), spreavanje i
predostronost, odgovornost proizvoaa (zagaivaa) i njegovog pravnog sledbenika,
najpraktinija (najbolja) opcija za ivotnu sredinu, zatita prava na zdravu ivotnu sredinu i
pristupa pravosuu, podizanje nivoa svesti o znaaju zatite ivotne sredine, informisanje i
uee javnosti, blizina i regionalni pristup upravljanju otpadom, hijerarhija upravljanja
otpadom, otvoreno i prilagodljivo trite za usluge upravljanja otpadom i korienje ekonomskih
instrumenata pre nego pravnih.
2.1 JKSP Komstan
Javno komunalno stambeno preduzee Komstan Trstenik, u Trsteniku, formirano je odlukom
Skuptine optine Trstenik 12. 05. 1993. godine i to spajanjem Javnog komunalnog preduzea
Komunalac i Javnog preduzea za stambene usluge Trstenik. Preduzee je registrovano i
zvanino poelo sa radom 01. 07. 1993. godine podnazivom Javno komunalno stambeno
preduzee Komstan Trstenik. Skraeni naziv preduzea je JKSP Komstan sa seditem u Ulici
2

ivadina Apostolovia 4 u Trsteniku. Saglasno zakonskim propisima u zakonskom roku izvreno

je prevoenje preduzea u Registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre.
Sistem upravljanja otpadom sastoji se od sledeih procesa: nastajanje otpada (izbegavanje i
smanjenje koliina tj. minimizacija), primarno razvrstavanje na mestu nastajanja (izuzetno
znaajno za ponovnu upotrebu i reciklau, kao i preradu na mestu nastajanja kuno
kompostiranje), primarno sakupljanje i prevoz, sekundarno razvrstavanje (ponovna upotreba i
reciklaa), skladitenje, prerada (reciklaa, iskorienje energije), sekundarni prevoz, i konano
odlaganje (iskorienje energije). Aktom oosnivanju Optine Trstenik, utvrene su sledee
komunalne delatnosti koje preduzee obavlja:
- sakupljanje, odvoenje i deponovanje otpada-ienje,
- pranje ulica i trgova - ureenje i odravanje parkova i zelenih povrina,
- odravnje kanalizacije,
- ogrebne usluge,
- pijane usluge,
- tekue investiciono odravanje stambenih zgrada po ugovoru.
U okviru JKSP Komstan Trstenik, na ijem elu se nalazi direktor preduzea, tu su u
menadmentu jo zamenik direktora i pomonik direkrora za ekonomiju i finansije. Formirano je
i vie radnih jedinica i zajednikih poslova (sluba raunovodstva, sluba optih i pravnih
poslova, sluba finansija...). Ukupan broj zaposlenih u JKSP Komstan Trstenik je 175 lica.
JKP Komstan, prikupljanja, transportuje i vri odlaganje komunalnog otpada u Trsteniku.
Prikuplja kuno otpad iz stambenih zgrada, otpad iz Privrednih drutava (preduzea) i drugih
drutvrnih institucija. Odvoz na deponiju se vri transportnim sredstvima, odnosno specijalnim
vozilima, kamionima i traktorima. Otpaci koje sakuplja komunalno preduzee moe se svrstati na
sledei nain:
- antropogrni otpad (kuni, kuhinjski i ostali),
- optegradski otpad (sa javnih povrina i iz raznih ustanova,
- prirodni otpad (batenski, parkovski i sa ostalih zelenih povrina).
Odlaganje otpada na deponiji se vri povrinski na prethodno pripremljenoj podlozi. Sakupljanje
otpada se vri u tipiziranim, pocinkovanim kantama do 80 litara zapremine, metalnim
poicinkovanim kontejnerima do 1100 litara zapreminai otvorenim kontejnerima od 5 metar
kubnih. Izvoenje ovog otpada vri sespecijalnim vozilima sa dva auto podizaa i dva vozila auto
otpadara. Frekvencija izvoenja otpada iz grada na deponiju je dva puta nedeljno ili 44 prolaska u
oba pravca. Specijalna vozila dovoze otpad na istovarnu rampu na deponiji gde se vri istovar. Tu
se vri i evidentiranje koliine izvezenog otpada i broj istovarenih tura. Istovarna rampa je ravan
betonski plato veliine 8 x 16 metara i nosivosti 16 tona.
2.2 Struktura radnog parka vozila u JKSP Komstan
Strukturu komunalnih vozila ine sva ona vozila koja se koriste u sledeim poslovima koje
obavlja JKSP Komstan, a to su propisani poslovi iz osnovne delatnosti:
3

odvoz otpada - sistem rotirajueg bubnja ili drugi (otpadari),

pranje i polivanje ulica,
odvoz fekalija,
ienje slivnika,
proiavanje kanalizacije,
rad kombinovanih vozila (Canal jet),
rad autoprikolica za ienje kanalizacije,
rad vozila sa izmenjivom nadgradnjom,
autopodiza "Pauk",
transport hlora i dr,
Za neki od poslova iz osnovne delatnosti JKSP Komstan nije osposobljen zbog nedostatka
vozila i mehanzacije.
-

Pored komunalnih vozila, u tabeli 1, da ta su i druga pratea vozila koja slue transportnokomercijalnim poslovima (put.vozilo Zastava, Hyundawi i Lada), vozila kojima se zavravaju
posebni zahtevi vezani za tehnike poslove kao to su: posebne istilice, traktori, buldozer, bageri
oba guseniari za kopanje, ravnanje zemlje i ienje terena kod odravanja vodovodne mree,
vozila za prevoz radnika i materijala (Zastava Pick-up i Fiat Doblo), pogrebno vozilo Zastava,
agregati za pumpanje odpadnih voda i intervencije na liniji, kao i kosaice koje slue po svojoj
nameni za ienje terena. Za sva komunalna vozila definisana je tehnologija odravanja to e
biti datu u narednom delu teksta.
Tabela 1. Prikaz strukture komunalnih vozila
R.br.

Vozilo

Namena

Reg.br.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

FAP 12-13
FAP 26-28
FAP 19-21
FAP 14-18
FAP 13-14
FAP 12-13
TAM T130T-11
FAP 12-13
FAP 13-14
FAP 13-14
TURBO ZETA
RIVAL 40.10

TS 009-H
TS 009-F
TS 006-W
TS 014-OP
TS 007-D
TS 005-VH
TS 004-T
TS 006-AP
TS 008-VR
TS 015-ZU
TS 006-AO
TS 013-E

13.

RIVAL 35.10

14.

FAP 12-13

15.
16.

FAP 16-20
IMT 570

Auto-otpadar
Auto-otpadar
Auto-otpadar
Auto-otpadar
Auto-podiza
Auto-podiza
Auto-podiza
Auto-cisterna
Auto-cisterna
Kiper-prevoz materijala
Kiper-prevoz materijala
Kiper-prevoz materijala
Prevoz radnika i
materijala
Woma-odpuavanje
kanalizacije
Woma-odpuavanje
kanalizacije
Skip-radna maina
4

Godina
proizvodnje
1984
1990
2002.
2010
1986
1989
1996
1987
1986
1979
1988
2002
2002

TS 005-L
1987
TS 010-ZE
1986
TS 014-E
TS AAB-15

1986

17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.

JCB 3CX
IMT 560
IMT 539
Toma Vinkovi
JOHNSTON C-40
TG-160
G-700 RD
HYUNDAI Sonata
HYUNDAI Accent
LADA NIVA
ZASTAVA 101
Zastava PICK-UP
Fiat Doblo
Zastava florida
Agregat deponija
Agregat vodovod
Trimer, kosaice
Trimer, kosaice

Skip-radna maina
Traktor
Traktor
Traktor
istilica
Buldozer-guseniar
Bager-guseniar
Putniko
Putniko
Putniko
Putniko
Prevoz radnika i mater.
Prevoz radnika i mater.
Pogrebno
Prepumpavanje voda
Intervencije na liniji
RJ Zelenilo
RJ Groblje

TS AAB-64
TS AAB-17
TS AAB-16
TS AAA-81
TS AAA-26
Nije reistrovano
Nije registrovano
TS 007-DC
TS 005-FJ
TS 002-ML
TS 006-YU
TS 004-PR
TS 014-MN
TS 005-DN

2009
1991
1991
1980
2004
2011
1986
2005
2000
2005
2002
1998
2010
2002

U tabeli 1, data je struktura vozila u RJ Mehanizacija kojom se vre predhodno navedeni poslovi.
Vozila su svrstana po tipu i nameni vozila, njihovoj registraciji i godini proizvodnje. Moe se
uoiti prilino stara struktura voznog parka izuzev auto otpadara FAP 14-18, TS 014-OP koje je
nabavljeno 2010 godine i sa kojim JKSP Komstan nema problema u radu. Bitno je primetiti da
je radni park vozila prilino homogen to daje znatn eefekte u odravanju voznog parka
komunalnih vozila.
2.3. Organizacija rada i tretiranje otpada komunalnim vozilima
Organizovano iznoenje komunalnog otpada u Trstenik vri se od dana osnivanja JKSP
Komstan. Odlaganje se vri prema dokumentaciji na ureenoj deponiji. Od 2007. godine
pomenuta deponija je u postupku sanacije i rekultivacije prema postojeoj projektno tehnikoj
dokumentaciji. Odlaganje komunalnog otpada sa podruja cele optine vri se bez tretmana na
Regionalnu sanitarnu deponiju komunalnog vrstog otpada za koju postoji upotrebna dozvola
dobijena od Sekretarijata za stambeno, komunalne poslove graevinarstvo i privredu Optinske
uprave Trstenik. Upravljanje otpadom na podruju optine Trstenik vri se prema Programu
kojim je obuhvaen Trstenik, naseljena mesta optine Trstenik, industrija i zdravstvene ustanove.
Program se realizuje kroz nedeljni raspored iznoenja otpada po danima i ulicama. Upotrebna
dozvola dobijena je za prvu fazu realizacije, dok su projektovane etiri faze izgradnje deponije.
Utvrivanje morfolokog sastava otpada izvreno je na nain to je obeleeno nekoliko
kontejnera zapremine 1,1 m, postavljenih u razliitim delovima grada. U zonama kolektivnog
stanovanja otpad se sakuplja u kontejnerima. U zonama individualnog stanovanja svako
domainstvo ima svoju posudu. Posude za sakupljanje kunog komunalnog otpada su tipizirane
kapaciteta 120 i 240 l, slika 2.

Slika 2. Prikaz utovara otpada iz platinih posuda

Kao to je predhodno pomenuto, otpad se iz gradskih i prigradskih naselja prevozi specijalnim
drumskim vozilima otpadarima ili tzv.otpadarima na Trsteniku deponiju. Specijalna vozila
(kamioni - otpadari) dovoze otpad na istovarnu rampu na deponiji radi istovara gde se vri
izdvajanje i reciklaa sekundarnih sirovina, njihovo sortiranje i merenje. Na istovarnoj rampi se
vri i evidentiranje koliine izvezenog otpada i broj istovarenih tura. Otpad se zatim gura i sabija
buldoerom u slojevima do jednog metra, a zatim odmah prekriva slojem zemlje ili drugog
internog materijala u debljini 10 cm do 15 cm koji se nakon toga sabija buldoerom.
Sada je organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada obuhvaeno oko dve treine
stanovnitva direktnim prevozom na postojee zvanine deponije smetlita, uz stalan
nedostatak vozila i kontejnera, njihovu neravnomernu rasporeenost, nedovoljnu uestanost
odnoenja, kao i nereeno sakupljanje vrstog opasnog otpada iz industrije i zdravstvenih
ustanova.

3. VRSTE I KARAKTERISTIKE KOMUNALNIH VOZILA

U pretovarnim stanicama otpad (poeljno sabijen) se tovari u roll on roll off (RORO)
kontejnere zapremine 40 m3. Oni mogu da se prevoze do regionalne sanitarne deponije drumskim
(to je najee), eljeznikim ili renim saobraajem. Najracionalniji vid prevoza se odreuje na
osnovu razmatranja svih raspoloivih saobraajnih, tehnikih, ekonomskih, zdravstvenih i
socijalnih lokalnih uslova i mogunosti prevoza i postupanja sa otpadom. Za Srbiju trenutno
jedino realno reenje je drumski prevoz. Ima nekoliko sistema prevoza otpada koji se koristi u
naoj zemlji. U narednom poglavlju bie prikazani neki od najee korienih tipova drumskih
vozila otpadara a to su:
- prevoz otpada - sistem potisne ploe,
- prevoz otpada - sistem rotirajueg bubnja, i
- prevoz otpada sa rotacionim ili translatornim sistemom sabijanja.

3.1. Opti prikaz vrsta i tipova komunalnih vozila - otpadara

Komunalna vozila za odvoz otpada sa sistemom potisne ploe proizvode se u skladu sa
savremenim svetskim standardima, a po tehniko tehnolokim karakteristikama u rangu su sa
najpoznatijim evropskim proizvoaima. Odlikuju se funkcionalnou, pouzdanim, jednostavnim
i bezbednim radom, slika 3.

Slika 3. Otpadar - potisna ploa PP-15

Namenjena su za sakupljanje, sabijanje i odvoenje otpada iz gradskih i prigradskih naselja.
Pojednako efikasno tretiraju i sitno i kabasto otpad iz stambenih i industrijskih zona. Rad sistema
za sabijanje otpada moe biti sa pojedinanim ili kontinuiranim ciklusima. Stepen sabijanja
otpada je 3:1 - 5:1. Vozila poseduju kombinovan sistem utovara za kontejnere od 1100 litara kao
i za kante zapremine od 80 m3 do 240 litara. U zavisnosti od potreba korisnika zapremine
tovarnog sanduka su od 6 m3 do 22 m3. Ovo komunalno vozilo ima sledee karakteristike:
podvoz je Mercedes Benz- AXOR 1823K/3600/4x2, motor je Euro 3, snaga motora 170 kW
(231KS), kabina 1+2, kapacitet 15 m3, utovarno korito 2 m3, stepen sabijanja 5:1, radni ciklus:
automatski, utovarni ureaj osposobljen za kontejnere 1,1 m3 i plastine kante 80 do 120 litara.

Slika 4. Otpadar roto SM-8

Komunalna vozila za odvoz otpada sa sistemom rotirajueg bubnja namenjena su za sakupljanje,

sabijanje i odvoenje otpada iz gradskih i prigradskih naselja. Posebno su pogodna za
industrijsko i kuno kabasto otpad, jer se sabijanje prikupljenog otpada vri na principu
usitnjavanja pomou rotirajueg bubnja. Rad sistema za sabijanje otpada moe biti sa
pojedinanim ili kontinuiranim ciklusima. Obrtanje rotirajueg bubnja se vri uz pomo
hidromotora, reduktora i zupanika na sabirnom bubnju, slika 4.
Ovaj tip otpadara ima sledee tehnike karakteristike: podvoz je Euro Zeta 85.14 BNS/3000/4x2,
motor je Cummins ISBe150 euro 3, snaga motora 110 kW (150KS), kabina 1+2, kapacitet 8 m3,
stepen sabijanja 3:1, radni ciklus je automatski. Sistem za automatsko ubacivanje otpada
namenjen je standardnim tipovima kontejnera od 1.1m3 i kanti od 80 do 240 litara u skladu sa
standardom DIN 30700 (EN 840 1,2,3). Podizanje se vri preko sklapajuih hvataljki koje se
oslanjaju na bone konzole, a pokreu se pomou hidraulinog cilindra i zupastog prenosa.
Maksimalna nosivost sistema za automatsko ubacivanje otpada je 1000 kg. Vreme podizanja i
sputanja kontejnera je 15 sekundi. Na otvoru poklopca za ulazak kontejnera u bubanj ugraene
su hvataljke za automatsko otvaranje poklopca kontejnera. Upravljanje ureajem za utovar
otpada vri se preko hidraulinih razvodnika, a krajnji poloaj ureaja za podizanje i sputanje
kontejnera regulie se preko prekidnih-nagaznih komandi. Visina punjenja je prilagoena i
mogunostima runog punjena.
Komunalna vozila za transport otpada sa rotacionim ili translatornim sistemom sabijanja (potisna
ploa) plod su poslovno-tehnike saradnje sa poznatom svetskom kompanijom FAUN.

Slika 5. Komunalno vozilo za translatorno sabijanje

Komunalno vozilo za prevoz otpada sa translatornim sabijanjem imaju sledee karakteristike:
zapremina (spremnika) 16,18 i 22 m3, sistem sabijanja otpada translatorno sa stepenom sabijanja
5:1, pogon hidraulini, zadnja vrata se otvaraju pod uglom od 90 stepeni, podizanje, sputanje,
automatsko zabravljivanje i odbravljivanje, ciklus rada je kontinualan, pojedinani i runi za
svaku operaciju sa automatskom regulacijom pritiska sa zapreminom sudova od 80 do 1100
litara, slika 5.

Slika 6. Komunalno vozilo za rotaciono sabijanje

Komunalno vozilo otpadar sa rotacionim sabijanjem ima sledee karakteristike: zapremina
(spremnika) 16,18 i 22 m3, sistem sabijanja otpada rotaciono sa stepenom sabijanja do 7:1, pogon
hidrostatiko zatvoreno kolo, preko zadnjih vrata se vri podizanje, spuptanje, zabravljivanje I
odbravljivanje, zapremina sudova za otpadod 80 do 1100 litara, slika 6.
3.2. Komunalno vozilo otpadar FAP 1418 B/36 u JKSP Komstan
U proizvodnom programu FAP Livnica sa nadgradnjom Prijepolje nalaze se AUTOOTPADARI
SA POTISNOM PLOOM, kapaciteta punjenja 11, 13, 15, 17 i 19 m3. Prednosti FAP-ovog
otpadara, jesu sledee:
-

punjenje sabirnog rezervoara otpadom potpuno je automatizovano preko odgovarajueg

elektro-hidraulinog sistema ventila i cilindara, to omoguuje skoro beuman rad,
hidraulini sistem vri pogon svih funkcija utovara, odlaganje (potiskivanje u sabirni
rezervoar) i istovara otpora,
pogonski agregat hidraulinog sistema - dvostrujna hidraulina pumpa dobija pogon
preko kardanskog vratila od pomonog izvoda na menjau vozila,
sistem punjenja otpadom omoguava da se nezavisno od poloaja do nosaa i potisne
ploe u svakom trenutku moe ubacivati otpad preko sistema za istresanje posuda ili
runo,
svi radni cilindri i ostala elektro-hidraulika i pneumatska instalacija potpuno su zatieni
od dodira sa otpadom,
preko sigurnosnih ventila svi hidrauliki i mehaniki delovi zatieni su od
preoptereenja.

Podizanje spremnika je hidraulino preko dva cilindra. U sputenom stanju spremnik je za

sabirnik zabravljen preko dva pneumatska cilindra, kojim se komanduje elektro-pneumatskim
putem iz kabine vozila. Sistem za istresanje kontejnera od 1,1 m3 je hidrauliki sa komandom na
zadnjem delu vozila. Prikaz FAP-ovog otpadara (u staroj oznaci FAP 14-18 sada prikazan je na
slici 7.

Slika 7. Prikaz autootpadar FAP

Komunalno vozilo - marke FAP 1418 B/36, 4x4 sa motorom MERCEDES OM 904 LA EU 3,
koji se nalazi u radnom parku JKSP Komstan, ima sledee tehnike karakteristike: snaga
motora: 180ks/130kw, radna zapremina motora: 4250cm, menja 6MS-80, kabina je kratka,
ukupna masa: 14000 kg, korisna nosivost je 7550 kg, sopstvena masa 6450 kg, Boja vozila je
narandasta Ral 6011, zemlja porekla je Srbija.
Nadgradnja autootpadara sa potisnom ploom resor ppf v = 12m ima sledee karakteristike:
zapremina sabirnog sanduka iznosi V = 12m, zapremina korita V = 2,2m, stepen sabijanja
otpada 5:1, ureaj za podizanje i pranjenje kontejnera V = 1,1m, ureaj za podizanje i
pranjenje kanti V = 80L do V =240L , utovarna visina 1200mm, osvetljen zadnji radni prostor,
rotaciona svetla na prednjoj i zadnjoj strani vozila, na zadnjoj strani vozila dva gazita za prevoz
posluioca, boja po elji kupca, elektrine komponente na 24V DC (jednosmerna struja), zatita
elektrinih komponenti IP 65.
U radnom parku postoje i druga FAP-va vozila ija bi naliza tehnikih karakteristka zahtevalo
mnogo vie prostora od potrebne duine seminarskog rada. U principu FAP-va vozila imaju
izvesne nedostatke koji se identifikuju kroz: visoka utovarna visina (poeljna 900 mm), nedostaje
ureaj za pranje kontejnera, gazita za prevoz posluioca nisu adekvatno izvedena (nisu bezbedna
za prevoz radnika), postavljena su ispod hidraulikih cilindara za podizanje kontejnera, rezervoar
za vodu i crevo sa mlaznicom za pranje korita (spremnika) za otpad.
3.3. Ostala komunalna vozila u JKSP Komstan
Iz tabele 1., moe se uoiti da se u radnom parku JKSP Komstan nalaze i druga pratea vozila
(bez putnikih vozila) koja ne slue transportu otpada ve se koriste za pranje i ienje ulica
(posebne istilice), traktori, buldozer, bageri oba guseniari za kopanje, ravnanje zemlje i
ienje terena kod odravanja vodovodne mree, agregati za pumpanje odpadnih voda i
intervencije na liniji, kao i kosaice koje slue po svojoj nameni za ienje terena. U daljem
tekstu izabrano je prikazano komunalno vozilo - istilica, slika 8.

10

Slika 8. istilica Johnston C-40

istilica Johnston C-40 je proizvedena 2004 godine, ima zapreminu motora od 3867 cm3,
sopstvena masa je 2700 kg., ukupna masa sa prikljunim ureajima i prikupljenim otpadm iznosi
maksimalno 4000 kg., poseduje dve osovine, ima broj motora 64B72897 i asije 2068569, ima
snagu motora 68,5 kW. Koristi euro dizel kao pogonsko gorivo.
Postoje i druga komunalna vozila ali svaka dalja njihova analiza zahtevala bi dosta prostora i
ime prevaziao bi se potreban obim materijala za seminarski rad.

4. ORGANIZACIJA RADA SA KOMUNALNIM VOZILIMA

Sva vozila u vlasnitvu preduzea pre poetka rada parkirana su na prostoru garae JKSP
Komstana. Svi kljuevi od vozila u vlasnitvu preduzea nalaze se na predvienom mestu na
prostoru garae JKSP Komstana. Bilo koje komunalno vozilo ne sme da izae sa prostora
garae bez potpisanog putnog naloga od strane Poslovoe RJ Mehanizacija ili drugog ovlaenog
lica, kao i lica zaduenog za tehniku ispravnost vozila.
Voza odnosno rukovaoci vozilima i mehanizacijom nakon primanja putnog naloga, pre izlaska
iz kruga garae JKSP Komstan-a, obavezno vre kontrolni pregled vozila.
4.1. Odravanje komunalnih vozila u JKSP Komstan
Velika angaovanost komunalnih vozila zahteva kontinualno i kvalitetno odravanje u smislu
obezbeenja visoke tehnike ispravnosti i spremnosti za rad u svim uslovima. Redovno se prati
11

stanje vozila i donose plan i program dnevnog, mesenog i vanrednog odravanja u sluaju
pojave nekog iznenadnog kvara.vozila u tehniki ispravnom stanju.
Najznaajnije je dnevno odravanje komunalnih vozila. Voza profesionalac i voza
samovonje je u obavezi da nakon dobijanja radnog zadatka i prijema putnog naloga, pre
izlaska iz kruga garae, izvri kontrolni pregled vozila. Pregled vozila podrazumeva:
-

proveru stanja svih ulja u motoru, i u svim hidro instalacijama,

stanje tenosti (antifriz, voda, alkohol, kondenzat u koionom sistemu),
pritisak vazduha u gumama i opte stanje tokova i brezona,
proveru signalizaciju,
stanje pratee opreme za vozilo i line opreme, i
druge kontrole koje poslovoa RJ Mehanizacija proceni da su potrebne u dogovoru
sa licem zaduenim za tehniku ispravnost vozila,
otklanjanje uoenih nedostataka.

Svi navedeni pregledi moraju biti u skladu sa propisima o bezbednosti saobraaja koji je stupio
na snagu 10.12.2009. godine, i fabrikim tehnikim uputstvom za rukovanje i odravanje vozila
i drigim propisima iz ove oblasti. Vozilo koje je potpuno ispravno moe da napusti krug garae
i pristupi dnevnim obavezama po nalogu poslovoe. Ukoliko voza ne prijavi eventualne
nedostatke ili oteenja na vozilu pre izlaska sa garanog prostora, smatrae se da je on
odgovoran za eventualno nastalu tetu na vozilu. Poslovoa mehanizacije e prema ovakvom
vozau podneti prijavu u skladu sa Kolektivnim Ugovorom preduzea.
Nakon zavretka dnevnih obaveza i radnih zadataka na terenu i povratku u garau, voza je u
obavezi da prilikom zakljuivanja putnog naloga i ostalih lista, upie sve uoene nedostatke i
eventualna oteenja nastala na vozilu i usmeno obavesti lice odgovorno za odravanje vozila i
poslovou mehanizacije. Nakon toga voza predaje putni nalog, liste, tahograf i dr. Lice
zadueno za odravanje vozila (mehaniar) u dogovoru sa poslovoom pravi plan i dinamiku za
otklanjanje uoenih nedostataka, uzimajui u obzir sloenost nastalog kvara, i pristupa
pripremnim radnjama i otklanjanju nepravilnosti.
Voza je u obavezi da prisustvuje i pomae mehaniaru dok se odklone nedostaci osim, ako
zbog potrebe organizacije posla, poslovoa ne odlui drugaije. Pre poetka radova otvara se
radni nalog za odravanje vozila, opreme, osnovnih sredstava i dr.radova (radni nalog je
sainjen u tri istovetna primerka od kojih po jedan zadravaju poslovoa-izdava naloga,
servisna radionica i voza-naruioc sredstava koji svoj primerak ostavlja u dosije vozila).
Nakon izvrenih intervencija na vozilu, lice zadueno za odravanje vozila zajedno sa
poslovoom upisuje tehnike detalje popravke, zamenjene delove i dr. u pripadajui knjigu
odravanja vozila sa datumom i potpisom.
Kod mesenog odravanja vozila pravi plan odravanje po radnim nedeljama pratei
periodinost odravanja pojedinih komunalnih vozila, npr.:
PRVA RADNA NEDELJA U MESECU (Autootpadar FAP 26-28, Autopodiza Merc.12-13,
Skip JCB 3CH site master, Autocisterna FAP 13-14, Traktor IMT 539, Rival plavi).
DRUGA RADNA NEDELJA U MESECU (Autootpadar FAP 19-21, Autopodiza FAP 13-14,
12

Autopodiza TAM T130, Rival 40.10 HNK beli, Autocisterna FAP 12-13, Prikljune
maine sve, Zastava PIK AP, FIAT DOBLO).
TREA RADNA NEDELJA U MESECU (Autootpadar FAP 12-13, VOMA FAP 12-13,
Zastava turbo zeta, Traktor IMT 560, Autoistilica za ulice i trotoare, Buldoer TG 160 (na
deponiji), Bager G 700 (na deponiji), Traktor Toma Vinkovi).
ETVRTA RADNA NEDELJA U MESECU (VOMA FAP 16-20, Autootpadar FAP 14-18,
Skip IMT 577, Teretno-kiper FAP 13-14, Pogrebno vozilo Florida, Putniko Hjundai (Acent i
Sonata), Putniko Zastava 101 i Lada Niva.
Vozila koja su privremeno rasporeena na korienje u druge radne jedinice poslovoa
mehanizacije u dogovoru sa rukovodiocima ostalih celina moe odrediti druge termine za
meseno odravanje tih vozila. Poslovoa mehanizacije moe odstupiti od propisanog
rasporeda u sluajevima kada priroda posla to iziskuje, usled vanrednih kvarova i slino, stim
da odredi novi (alternativni) termin za meseni pregled i obavesti nadlene. Poslovoa
mehanizacije odreuje termin za vanredni pregled vozila kada posumnja u ispravnost, ili ima
informaciju o tehnikim problemima na odreenom vozilu i otome obavetava nadlene. U
sluajevima kada je kvar na vozilu takve prirode da vozilo ne zadovoljava zakonom propisane
norme poslovoa nesme postpisati putni nalog, niti takvo vozilo pustiti sa kruga garae.
Pod mesenim odravanjem vozila obavezno je:
-

pranje i ienje vozila spolja i unutar kabine,

podmazivanje vozila (svih sklopova),
provera i dotezanje brezona na tokovima,
zamena ulja i filtera (po potrebi),
kontrola nivoa ulja u koionom sistemu,
kontrola nivoa ulja u hidraulikim sistemima,
provera konica i kompletnog koionog sistema,
provera sistema za upravljanje vozilom,
provera sistema veanja,
provera ispravnosti hidro-mehanikih sistema,
kontrola hidraulikih spojeva (eliminisati curenja ulja),
kontrola filtera za vazduh i gorivo,
provere sistema u iju ispravnost voza izrazi sumnju,
druge provere koje lice za odravanje proceni da su neophodne.

O izvrenju i nainu mesenog pregleda starae se mehaniar - odgovorno lice za odravanje

vozila uz neophodnu pomo pomonog automehaniara i vozaa. Prema potrebi angaovati i
bravare-varioce ili druge zaposlene. Plan za otklanjanja eventualnih nedostataka mehaniar
dogovara sa poslovoom mehanizacije i vodi evedinciju i brine o sprovoenju tog plana. Za
vozila koja su privremeno rasporeena u druge radne jedinice brinue se neposredni
rukovodilac te radne celine. Za nedostatke koje on sa vozaem nije u mogunosti sam da
otkloni, blagovremeno mora prijaviti poslovoi mehanizacije.

13

Pre poetka radova otvara se radni nalog za odravanje vozila, opreme, osnovnih sredstava i
dr.radova (radni nalog je sainjen u tri istovetna primerka od kojih po jedan zadravaju
poslovoa-izdava naloga, servisna radionica i voza-naruioc sredstava koji svoj primerak
ostavlja u dosije vozila). Poslovoa mehanizacije je u obavezi da u saradnji sa licem zaduenim
za odravanje vozila sve intervecije, popravke, zamene, remont delova i sklopova uredno
evidentira. Za kvarove koji se ne mogu otkloniti u RJ Mehanizacija, poslovoa mehanizacije u
dogovoru sa upravnikom, komercijalom i uz saglasnost direktora preduzea ili njegovog
ovlaenog zamenika - pomonika, reava nastali problem kod firmi koje su na javnim
pozivima dobili posao. Ukoliko te firme nisu u mogunosti da udovolje zahtevima, pomou
najmanje tri ponuaa bira se ona firma koja je najpovoljnija (obavezna saglasnost direktora ili
ovlaenog zamenika-pomonika direktora).
Sledea lica po rangu u preduzeu donose odgovarajue odluke vezano za odravanje. To su:
poslovoa mehanizacije koga menja referent mehanizacije, referenta mehanizacije menja lice
zadueno za ispravnost vozila (automehaniar), i u posebnim situacijama, upravnik RJ higijena
i mehanizacija odreuje druga lica za zamenu.
4.2. Rad komunalnih vozila sa posudama i vreama
Komunalni otpad se sakuplja i odvozi po Odluci o istoi predvienih tipiziranih posuda i/ili
vrea, i to.
- tipizirana posuda od plastike ili metala zapremine od 120 litara, projektovana da se
moe lako prazniti i istiti koju koriste korisnici usluga u porodinim stambenim
zgradama,
- tipizirana posuda od metala (mali kontejneri) zapremine 1.000 ili 1.100 litara,
postavljeni su u centralnoj gradskoj zoni I zonama sa kolektivnim stanovanjem,
ukupno 170 komada. Prazne se est (6) puta nedeljno, radnim danima z asve korisnike
a u preduzeima i ustanovama po pozivu. U principu mali konteneri su postavljeni
tako da je maksimalna udaljenost od pojedinanog korisnika 200 metara od
stambenog objekta.
- neprovidnih plastinih vrea zapremine 60 litara, maksimalne mase 10 kg koje
distribuira poverenik komunalne delatnosti korisnicima komunalnih usluga kojima
odredi korienje vrea. Smatrae se da je poverenik komunalne delatnosti odredio da
e se od korisnika komunalne usluge otpad prikupljati i odvoziti u vreama samom
distribucijom vrea korisniku ukoliko korisnik komunalne usluge i odbije korienje
vrea.
Posude koje nisu navedene kao tipizirane posude, JKSP Komstan ne prazni kroz tzv. primaran
prevoz.
Sve posude se odvoze do savremene sanitarne deponije izgraene i voene prema standardima
EU (koji su zasnovani na poznatim naelima odrivog razvoja, blizine i regionalnog pristupa
upravljanju otpadom, hijerarhije upravljanja otpadom i zatite prava na zdravu ivotnu sredinu)
sa postojeim zvaninim deponijama smetlitima u Srbiji imaju zajedniko samo to to se na
njima odlae otpad. Iako je njihova izgradnja skupa (5 do 10 miliona EUR zavisno od veliine i
lokacije) one su tehno-ekonomski najjeftiniji nain odlaganja otpada, ujedno i neizbean, jer
posle svih drugih procesa (ukljuujui i spaljivanje) ostaje deo otpada koji se mora konano
14

odloiti na deponiju. Odlaganje komunalnog otpada sprovodi se na na gradskoj deponijama na

lokacijama Crvena bara i Jasika kosa kat.parcele br. 1568/28 KO airi i 913/2 KO Trstenik.
Povrina deponija iznosi oko 7,5 ha. Deponije su udaljene oko 3.000 m od centra grada.
Deponije, shodno tada vaeoj regulativi, ispunjavaju zahteve u pogledu infrastrukture i putene
su u rad 1991 godine. Obe lokacije je jo uvek u upotrebi a prema projektovanom kapacitetu bie
u upotrebi do 2030 godine. Sanitarna gradska deponija je izgraena prema glavnom projektu
br.N/358 od 28.06.1989. godine.
Osnovni princip kod regionalnog upravljanja komunalnim otpadom je da se izgradnjom manjeg
broja veih sanitarnih deponija mogu ostvariti znatne utede u investicionim i operativnim
trokovima, kao i znaajno unaprediti celovit regionalni sistem upravljanja komunalnim
otpadom, u odnosu na veliki broj malih lokalnih sanitarnih deponija.
Ipak, injenica je da su savremene sanitarne deponije prilino skupe, naroito ako se uporede sa
dosadanjom praksom neodgovarajueg odlaganja na dosadanjim deponijama smetlitima, ili,
naalost estog, direktnog bacanja na hiljadama divljih deponija na obodima naselja (i u najveim
gradovima) pored puteva, pruga, reka, njiva, uma Poto uvek postoji vie mogunosti
prilikom planiranja pojedinih elemenata regionalnog upravljanja komunalnim otpadom, prilikom
izbora optimalne treba uzeti u obzir ekonomske (investicioni i operativni trokovi) i
neekonomske kriterijume (uticaj na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, ouvanje prirodnih resursa,
socijalni uticaj, pogodnost lokacije, pouzdanost i dugoronost reenja, itd).

5. ZAKLJUAK
U Trstenikoj optini (prema statistikim podacima iz 2002.g.) oko 50.000 stanovnika od ega na
sam grad Trstenik otpada oko 16.500 stanovnika. Od tog broja samo je oko 5.000 stanovnika u
oko 600 domainstava obuhvaeno organizovanim prikupljanjem komunalnog otpada (to
predstavlja samo 30% ukupnog broja). Od 51 naseljenog mesta samo u 4 seoske Mesne
zajednice imaju definisan prostor za odlaganje komunalnog i kabastog otpada. Mesena koliina
otpada deponovana na gradskoj deponiji iznosi oko 4500 m3 odnosno oko 1260 tona. Neto vee
koliine odlau se u periodu april-maj (5000 m3 odnosno 1400 tona) i novembar-decembar (5200
m3 odnosno 1456 tona).
Proces prikupljanja ambalanog otpada, kabastog otpada i njegove reciklae tako rei i ne postoji.
Posledice takvog odnosa prema otpadu su divlja smetlita najee pored puteva, u
vodotokovima, pored groblja, u umama, jednostavno otpad se baca gde ko stigne. Razbacan
komunalni otpad direktno ugroava vodotokove i izvorita vode za pie, uzrok jedestrukcije i
erozije zemljita zbog plavljenja bujinih reka i potoka.
U Optini Trstenik ne postoji odvajanje komunalnog i industrijskog, odnosno specijalnog, otpada,
to moe dovesti do znatnog naruavanja kvaliteta ivotne sredine i zdravlja ljudi. Potrebno je pristupiti
izradi plana upravljana otpadom na teritoriji Optine, sa posebnim osvrtom na otpad sa specijalnim
karakteristikama. Medicinski otpad se trenutno tretira na zadovoljavajui nain, barem na teritoriji
urbanog dela Optine. Opasan otpad je uskladiten u krugu generatora otpada i za sada ne postoji plan
15

njegovog uklanjanja. U narednom periodu se oekuju problemi sa koliinom, transportom i deponovanjem

komunalnog otpada.
Ekoloki prioritet optine Trstenik je upravljanje komunalnim otpadom i to poveanjem obuhvata
stanovnitva organizovanim prikupljanjem otpada sa 30% na 80%, saniranjem divljih smetlita i
organizovanjem selektiranja otpada na mestu nastanka. Za realizaciju ovog problema neophodni
su administrativni republiki i lokalni propisi, tehniki preduslovi, razvijena javna svest o
problemu i jake inspekcijske slube u optini. Pored toga, iz analize strukture komunalnih vozila
uoena je neodgovarajua starosna struktura komunalnih vozila to ukazuje na potrebu njegove
obnove. Donoenjem Plana o prikupljanju otpada u seoskim sredinama uz uee javnosti
realizuje se partnerstvo izmeu javnih i privatnih preduzea i lokalne samouprave u cilju
zadovoljenja potreba graana.

LITERATURA
[1]

Lokalni ekoloki akcioni plan optine Trstenik, Regionalni centar za ivotnu sredinu za
centralnu i istonu Evropu (REC), Trstenik, 2010.

[2]

https://sr.scribd.com/.../59219916, 2011.

[3]

Regionalni centri za upravljanje otpadom u Srbiji, Komdel, Beograd, 2007.

[4]

Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019 godine ("Sl. glasnik RS", br. 29/2010).

[5]

Tehnika dokumentacija JKSP Komstan. Trstenik, 2010-2014.

[6]

Zakon o komunalnim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011).

[7]

Zakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS br. 36/09, 88/10),

16