OTKRIVAMO: Komunisti saraivali sa Paveliem i Nemcima, ubijali

srpske vojnike (FOTO)

Telegraf ekskluzivno otkriva ponaanje komunista prilikom
okupacije Jugoslavije u kojem su oni pozdravljali naciste,
igrali fudbalske utakmice i dogovarali saradnju sa
ustaama
Povodom deavanja u TV seriji Ravna gora u kojoj je trenutno aktuelan Aprilski rat,
Telegraf.rs i autor brojnih knjiga o etnikom pokretu i Dragoljubu Mihailoviu
Miloslav Samardi iznose vam injenice i istinu o ponaanju komunista u ovom
periodu i da su oni veliali naciste, saraivali sa ustaama i ubijali srpske vojnike.
Ve u prvoj epizodi TV serije pojavili su se komunisti, i to kao pozitivni junaci.
Tokom prve tri epizode nije se videla osnovna informacija: da su oni tada bili u
savezu sa nacistima i da su se upravljali prema tom savezu.
Na primer, kada je prvih dana aprila 1941. raspisana dodatna mobilizacija
Jugoslovenske vojske, KPJ je izdala sledei proglas:
Narodi Jugoslavije su ugroeni od strane besnih britanskih hukaa i velokosrpskih
nacionalistikih ekstremista. Svojim provokativnim dranjem oni nau dravu guraju
u rat. Ne dozvolimo ovim neodgovornim imperijalistikim elementima, naroito
srbijanskim, da svoje planove sprovode u delo.
Najvee koristi od nemako sovjetskog sporazuma iz 1939. godine imali su
jugoslovenski komunisti koje su Nemci zatekli u francuskim zatvorima, prilikom
okupacije ove zemlje. Njih su Nemci oslobodili i odveli u logor Gras, gde su ih
obuavali za oekivani rat.
Sauvana je zbirka fotografija Aleksandra Stojanovia panca, koju je on doneo
kada se vratio u Ni. Meu tim fotografijama je i jedna koja je nastala na prelasku
granice: jugoslovenske komuniste, koje je Gestapo us aradnji sa Kominternom
doveo u Jugoslaviju posle Aprilskog rata, nacisti su srdano doekali, uz pozdrav
ispruenom desnom rukom.
U oduevljenju zbog sloma drave koju su toliko mrzeli, komunisti se nisu
ustruavali da pucaju u lea jugoslovenskim vojnicima.
Tako su u Kragujevcu 11. aprila 1941, dok su nemake trupe nadirale prema gradu, sa
krova kafane umadija pucali u kolonu vojnika koja se povlaila prema Gimnaziji.
Ubili su sina Boe Peia iz oblinjeg sela Cerovac. Kafana umadija je slovila kao
poznato stecite komunista, jer su oba gazdina sina, iva i Mika orevi, bili poznati
partijci. Istog dana, neko je takoe s lea ubio tri vojnika kod gradskog groblja:
Dragoljuba Milutinovia iz sela ivice u Dragaevu, Obrada Dostania iz sela Turice i
Caleta Petakovia iz Uica. Nije dokazano da su i ovaj zloin poinili komunisti,
mada drugih sumnjivih osoba u Kragujevcu nije ni bilo.

U Kragujevcu komunisti organizuju proslavu 1. maja 1941, u znak podrke Nemcima

i njihovoj vojnoj industriji. Na to su reagovali delovi Jugoslovenske vojske koji su
izbegli zarobljavanje posle sloma svih frontova 17. aprila, zahtevajui od radnika da
ne idu na rad u Vojnotehniki zavod i da ne sluaju komuniste, koji da bi se
dodvorili okupatoru, nastoje da za rad mobiliu to vei broj radnika,
poveavajui time ratni potencijal naeg neprijatelja.
I komunisti iz aanskog kraja iskoristili su okupaciju da javno proslave 1. maj, to im
je ranije bilo zabranjeno. Toga dana okupili su se na mestu Ravni, na planini Jelici, a
pre 22. juna odrali su i niz drugih manifestacija. Kod Nemaca su stajali bolje ak i
od profaistike organizacije Zbor. Lokalni lider Zbora, Dragutin Buli, alio
se centrali u Beogradu kako su se komunisti podvukli pod kou Nemcima, kod kojih
se odlino kotiraju. On je ak razmiljao da se skloni iz grada, bojei se fizikog
nasilja.
U aku je odigrana i prijateljska fudbalska utakmica izmeu komunista i
Nemaca. Jedan od aanskih komunista, kasnije poznati filmski reiser, Puria
orevi, pisao je:
Politiki slagali smo se sa Nemcima jer su Staljin i Hitler imali pakt o nenapadanju.
Komunisti u aku su sa veseljem gledali tenkove i nemake topove. Radniki klub
Borac odigrao je sa Nemcima i fudbalsku utakmicu. Pobedili smo ih sa tri prema
jedan. Jer su Nemci igrali u vojnikim cokulama.
Postoji i jedna fotografija partizana Ljubikog odreda sa nemakim vojnikom, koji je
naoruan i nosi nacistike oznake.
Vodei komunisti u Uicu, Ljubodrag uri i Petar Stamboli, provodili su vreme u
drutvu nemakih oficira, kako u njihovim kancelarijama, tako i po gradskim
kafanama. Oni su davali Nemcima informacije o nepredatim delovima Jugoslovenske
vojske, koji su se u to doba okupljali u Zapadnoj Srbiji, na elu sa generaltabnim
pukovnikom Dragoljubom Draom Mihailoviem.
Do napada Nemake na Sovjetski Savez, komunisti nisu tampali letke protiv
Nemaca, ve protiv agenata Londona, u koje su ubrajali razne kapitalistike
klike, etnike i policajce, neke bedne oficire i druge.
Kada je re o ustaama, komunisti su sa njima bili u dobrim odnosima godinama
pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je
doslovce i ovo: Komunistika partija pozdravlja ustaki pokret likih i dalmatinskih
seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu.
Od aprila 1941. Komunistika partija Hrvatske pregovarala je sa Pavelievim
reimom o svom legalizovanju u okviru Nezavisne Drave Hrvatske. Kako je
Kominterna ve legalizovala Komunistiku partiju Slovake u okviru Hitlerovog
Novog poretka, oekivala se dozvola i za legalizaciju Komunistike partije
Hrvatske, ali situacija se menja sa Nemakim napadom na Sovjetski Savez, 22. juna.

U meuvremenu, ugovor o stvaranju Komunistike partije Nezavisne Drave

Hrvatske potpisali su Pavelievi ministri Lorkovi i Budak sa jedne i lideri
Komunistike partije Hrvatske Bakari i Hebrang sa druge strane, 17. aprila 1941.
Potom je Paveli potpisao i dogovor o saradnji sa komunistima, to vidimo iz
dnevnika njegovog zamenika Slavka Kvaternika, za 22. april 1941:
Mile (Budak prim. aut,) bio ponovo kod mene. Traio da se ubrza dogovor o
suradnji sa komunistima. Poglavnik potpisao dogovor. O tome odmah javljeno
Lorkoviu. On je dobio zadatak za suradnju.
(Telegraf.rs M. Samardi)
"5 " -
1718. 1739. - !?

197 .
II (1451-1481),
1453, ( 1459.), 1463, 1481,
1499. . , 1521.
, .

1718. 1739. .

, .
,
(. Militrkommandatur des Knigreichs
Serbien) ( Servien ).

17. ,
( ),
1699.
.
, 1716-1718, ,

- , ,
. , .
(
), ,
, . 1718.

 ( )
.

[ ]
[ ]
[
]
[
]
[ ]
[ ]

:
:
1717-20.
, 1720. (
), .
(
) 2
( + ) . 173336. 1736. (
). ,
.
.
,
.
, 1718.
, ,
. .


15 (, ) 11
(` ),
, .
- ( ) 2-3 ,
. , ,
.

. 1/3 . (
), .
.
: .
/ .

. 3
, , .
(15)
( )
.
( 2 15). ,
, .

. (1739. )
,
, .
, .
- . (1788-1791),
.
-
.
: 1912-1918.
1903. . , ,
, ,

.
1903,
-.
1903.
, .

 , , .
. ;
;
,
, ,
.
.
. ,
,
, .

. ,
,
.
.
1906. .

.
-.
( , , ,
, ,, , , ). 30
, .
1906.
.
- .
, , .

-, .

. .
.
. .

. (1)
1908.

,
.
,
,
.
.
,
. ,

.
,

. (2)

 .
: , ,
,
.
. ,
, :
! (3)
:
,

. ,
, ,
, .
,
, .
, ,

. .

,
,

.
: ! . (4)
. , ,
, .
1908.
.

1908.
. 1909.
,
, . , ,
, .

.
1910. (5)
.
1909.
.

. 1911.
.

1911. 600
.
- , .
. .

 , .
, , .

.
.
1912.
.
. (6) 1911.
-
,
. (7)
.
:
-.
, . , ,
,
-,
, ,
.
,
. , ,
,
. (8)
1902.
. ,
.

.
9 .
,
, ,
. .
, : !
: !(9)
1912. -
. ,
.
. -
. (10)
.


. (11)

, 1914.
4

 ,
. (12)
1914. -
. 28. 1914. 1918. .
-

.
. ,
, .(13)
.
:
!. :
! (14) .

16 . . 10
, ,
. (15) . ,
, ,

- .
3. 1915. 156
. 42 , 114
.
, .
(16)
. ,
. 18 , 14 ,
12 .
. . (17)
1914.

. , 5
. 8 .
4 1918. (18)
,
.
,, .
1914.
: ,, ! .

.
, ,,.
10. 1915. ().
: ,, ! !. (19)

.

 , , 1. 1920.
. .
, , . , . .

. . .
. , , 2 1920.
, .
6. ,
. , ,
, , . .
, , ,

. . (20)
1924. . :
, , .
, , ,
. : ,
,
. , ,
, ,

. (21)
.
:
, , , ,
,
,
, , .
(22)
-
.

.

.

.
. 1914.
- . 28. 1914. 1918.
.
.
. . ,
, ,

- .

 ,
, .

:
1. , , I, 1934, .
136-139; .., , , , 6
1940, . 7, . 114;
2. ,
, , , 1. 1930, . 9, .2;
3. . , ,
, , 31. 1924, . 2, .14;
4. ,
, , , 1. 1930, . 9, .2;
5. ,
, , I, 1934, . 111, 112;
6. 1914 , , .20;
, , 1934, . 105, 106, 107, 110,111,
112;
7. ,
, , , 1. 1930, . 9, .2;
8. . ,
, , , 31. 1924, . 10, .
118, 119, 120
9. , , ,
27. 1931, . 22, . 3; 25.
, , , 1929, .110;
10. , , I, , 1934, .
109;
11. 25-, ,
, , - 1927, .7-8, .230;
12. , , - 1936, . 1-4, . 36;
13. . , , ,
, 4. 1931. . 23, . 1,
14. 14. . ,
, , , 31. 1924, . 2,
.14, 15;
15. , , . 4, , 1920,
.206-208;
16. . ,
, , , 31. 1924, . 10, .
120;
17. ,
, , I, 1934, . 113;

18. , ,
, 15. 1925, . 12-16, . 123, 124; . ,
, , - 1939, . 7-8, . 148, 149; .
, , , , 6 1939, . 6,
. 60;
19. ,
, , 19. 1934, . 262, . 1;
20. , , , 10. 1920,
. 34, . 3; . , VII
.1920., , 1920, . 7, . 326;
21. . ,
, , , 31. 1924, . 10, .
120;
22. 1906-1931,
, , . 7;



, ,
, , ,

, ,
, , , XVIII
XIX
o
. ,
. 1971. ,
1977. 1978. .
,
. 1977.
VIXII . ,
VI VII .
1988,
1997.
.
.
.
,
.
XX , forbidden
archeology ( )
a
.
: , ,

. ?

, .
. ,
. ,
, . ,


. III I
, , ,
, . ,
, ,
. , ,
,
, , , ,
. ,
, .
.
.
,
.
1948, , 2000. .
. ,
, , ;
, ,
, .
- .

. ,
, ,
. ,
, ,
. ,
, .

, .

,
, ,
.
,
.
, .

. ,
, .
.
-
! ?

, () ,
, .
? , ,
.
. ,
, .
, .
, , ,
, ,
, . ,
.
. ,
, .
,
. ,
, . ,
, ,
,
. .
, ,
.
, . , ,
, ,
, , ,
.
,
.

.
,

.
, , ?
,
, .
, ,
.
- ,
. , ,
. , ,
, ,
. , II
.
, ,
. , ,
.
.

 ,
,
, (
).
, , , , .
,
. ,
, , ,

.

,
.
, e
.

, ,
,

1878.
.

IVVII , , ,
.
VIVII , , ,
.
,

. , ,
,
. ,
, ,
,
, , ,
. .
, . ,
,
, ,
, , , .
.
, ,
. -
, .
,
,

: .

 ,
. ,
?
.
,
,
,
. , ,
, , . , ,
, , , ,
,
.
VI , ,
. ,
, 800.
. - ,
.
, ,
. - 12411242.
, ,
, . ,
, .
, 1301. ,
, .

.
XIII , ,
, .
, , ?!
,
.
, .
,
,
: (, 1998.),
.
, , ?
,
. , ,
,
, , .
,
,
. ;
,
, , ,
. , ,
,
.

, , ,
, , , .
1996. .

. ,
, ,
,
,
! ,
,
, ,
.
, . , ,
.
, .

, ,
.
, ,

, ,
,
. ,
. ,
,
, .
.
, ,
, .
, ,
, , ,
,

, . ,
,

?
, ,
, , .
, .
, ,
.
,
.

 .
, ,
.
, ,
1301. ! , ,
.
,
, , .

, ,
.
, ,
, .

?
,
.
. , .
, .
. ,
, , ,
, ,
, , , ,
XVIIIXIX .
, ,

, , .
, II

.


.
, , .,
,

. .
?
, .
, ,
; , ,
, .
, ,
, .
, .

 IVVI ;
, ,
, 2.500m ,
; ;
, ,
,
.


, , ,
. ,
, . , ,
,
,
. , ,
.
, ,
, . , ,
,
.
XI .
,
, .
. !
,
, ( ) VI ,
.
. XXI ,
, , ,
, .
,
, II ,
, .
,
,
,
.
?
, ,
,
.
,
, .
. ,
XII ,
, , . ,

.

.

, .
, , .
, 50 ,
; .
,
, XVI , .
.
,
1019. , ,
. ,
, XI ,
, .

?
. ,
, VI . ,

VIVII .
, , .

IXX . , , ,
. VIVII , ,
, .

IX X .
, .
, Kaljaja e Bodinet, ,

.

,

,

.

?
, ,
. ,

. , ,
,
,
. , II
, ,

 .
.
, .
,
, .
.
, , , , .
XI ,
. , a
.
, ,
XVI . - ,
, aa ,
.
?
. o XI .
, .
.
, ,
XI .
.
.
?
, .
, ,
.
,
.
. ,
. , ,
, ,
.
, ,
, .
, ,
, ; .
,
, .
,
,
.

, ,
,
. ,

VI , -


.
?
,
. ,
.
, . ,
,
.
. ,
, ,
, .

?
, ,
. XIVXV
, XXIII , ;
, .
,
,
, XV , .
, ,
, .
XXII . .
, ,
, .
VII X
, , ,
. ,

. j ?
,
,
. , ,
, .
. ,
, ,
, , , , .
, ,
. ,
. 110
1902. ,
, ,
,
.
,
,
. ,


, ,
, , . 1956
1957, ,
.
.
1997. ,
,
, III ,
866. , ,
, .
,
, .
,
.
;
,
,
,
, ,
. ,
VII , , .
,
,
VII .
. ,
, , ,
, . ,
XV ;
,
.
, ,

.
.
, ,
,
,

.
?

,
. , ,
VIII IX , .
. ,
,

, 800. ,
,
, , .
, ,
, IX ,
, 11. 2006. .
.
?
,

, .
, , ,
.
,
I II ,
. ,
IX .
, .
,
, ,
VII
.
1125. , XVI ,
;
. . ,
.
,
, .
, ,
, ,
, .
,
. ,
.
,
o . ,
.
, ,
.
,
.
, . ,
, , .
.
.
. .
, , , ,
, ,

 , , , .
, ,
. ;
.
, .

,
. ?
.
, .
,
. ,
, .

, 2.000 .
;
, ,
.
,
, .
,
.
. , ,
, ,
.

?
, .
.
, , . ,
, .
, ,
,
.
?
, , .
, , , ,
, . , .
,
,
, .

?
.
, , .
, , ,

 , , . , ,
, . , II ,
, , ,
.
.
,
,
, .

, .
.
,
.
, . ,
, ,
.

. ?
?
, . ,
, ,
, ,
, .
.
,
.
,
, .
A ,
. ,
?

, : X
.
,
, .

,
, , .
.
XIX . , ,
,
. ,
, , .
, .
,
, .
. ,

 ,
, ,
. , ,
,
() .
XIV XV ,
, , , .

, , ,
.
, .
. ,
, .
. ,
,
, . ,
, .
.
,
.
, , .
,
. ,
, , ,
, .
, , ?
,
.
, ,
I .
,
, . ,
.
, , ,
. , ; ,
, . ,
, , ,
, .
.

. ,
.
, .
,
, .

OTKRIVENA SRPSKA METROPOLA IZ DOBA NEMANJIA

Kraj dananje varoice Rudnik iveli su u srednjem veku
Srbi, na do sada nepoznat nain, u dobro ozidanim
kuama, na vie spratova i sa odvojenim poslovnim
prostorom.
Srednjevekovni Srbi, koji su iveli u gradu kraj dananje varoice Rudnik, na
istoimenoj planini, imali su dobro ozidane kue, neke i na vie spratova i sa
odvojenim poslovnim prostorom.
Bogatiji graani ukraavali su svoje stanove ornamentima u fresko-tehnici koje su
radili majstori ravni ivopiscima koji su oslikavali Deane.
Grad je bio grupisan kraj vane saobraajnice kojom su stizali trgovci iz primorja sa
luksuznom robom, zapeaenim olovnim bulama plombama, kao i dananji
leperi. Odavde su Dubrovani, Kotorani i Barani nosili rudu srebra, zlata i olova koja
je bila osnova bogatstva srpske srednjovekovne drave.
Primorska roba je odavde ila u Bora, jednu od vladarskih rezidencija i dalje prema
Beogradu objanjava dr Dejan Radievi, docent na Odeljenju za arheologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu.
On s koleginicom Anom Cicovi, iz Muzeja rudniko-takovskog kraja, upravo sumira
zajedniko istraivanje na Rudniku, koje je otkrilo nepoznatu sliku srpskog grada u
srednjem veku.
- Istorija je ve uveliko iscrpela svoje pisane izvore, istoriari moraju vie da obrate
panju na arheoloka istraivanja jer ona donose nove injenice vane za razumevanje
prolosti smatra dr Radievi.
Arheolozi istiu da njihova otkria pobijaju teze zaostale jo iz jugoslovenske
komunistike istoriografije, da se u srednjovekovnoj Srbiji ivelo u primitivnim
naseobinama, a da je stanovnitvo bilo bez ikakvih administrativnih i tehnikih
znanja.
- Upravo otkria na Rudniku potvruju da su srednjovekovna gradska naselja
podizana po strogim urbanistikim i ekolokim pravilima. Naime, naselje-trg moglo je
da se zida samo na pristojnoj udaljenosti od rudarskih okana i industrijske zone u
kojoj su se nalazili mlinovi za mlevenje rude i topionice naglaava dr Radievi.
Arheoloki nalazi otkrivaju srednjovekovnu Srbiju kao bogatu zemlju, dobro ureenu
zakonima, sa jakom administracijom, ije stanovnitvo je poznavalo tadanje
tehnologije potrebne za dobijanje i obradu metala.
Temelji gradske kue (foto Novosti)
Rudnici su bili izvor bogatstva, ali i prokletstvo Srbije, jer su svi eleli da je osvoje.
Zato je morala da ima brojne radionice koje su pravile alate za radnike i oruje za
vojsku, to potvruju nalazi naih istraivanja kae dr Radievi.

Zapovednici snane srpske vojske, plemii, administrativni radnici i poslovni ljudi

Srbije tog doba morali su da budu poliglote, zbog velikog broja stranih trgovaca i
gastarbajtera, od ratnika-najamnika do rudara. Arheolozi istiu da su otkria varoi
na Rudniku potvrdila neka srednjovekovna dokumenta u kojima su tadanji graani
protestovali kod stareine grada da izmesti topionice i radionice zbog zagaenja i
buke.
Najstariji pisani tragovi o ovom gradskom naselju potiu iz doba kralja Dragutina, a
procvat je doivelo u 14. i 15. veku. Rudnik je naroito vaan u doba despotovine, jer
njegovi rudnici i topionice same stvaraju vei dravni prihod od onog koji je drava
imala u doba Nemanjia. To se objanjava injenicom da je rudarsko-metalurka
tehnologija napredovala, a oigledno je bilo mnogo strune radne snage, iji je ivotni
standard bio visok za to doba kae Radievi.
On objanjava da je dobro zidane prostrane zgrade, kvalitetnu odeu i svakodnevne
predmete, koji se nalaze na Rudniku, moglo da priuti samo prosveeno i imuno
graanstvo. O bogatstvu svedoe i ostaci mnogobrojnih crkava koje je kao zadubine,
sudei po arheolokim nalazima, podizala i sitnija vlastela.
Srebrni dinar kralja Dragutina
- Kraj rudnika i topionica su nicala velika gradska naselja, sa administrativnim,
trgovakim i zanatskim centrima, kolonijama primorskih trgovaca i verskim
objektima. U naoj varoi, iji smo samo mali deo istraili, otkrili smo temelje dve
crkve i velike graevine s administrativnom funkcijom, sudei po brojnim srpskim i
ugarskim noviima iz doba careva Duana i Uroa, odnosno kraljeva Karla Roberta,
Ludovika Prvog i igmunda Luksemburkog navodi dr Radievi.
Posebno vano otkrie za razumevanje gradskog ivota u srednjem veku su ostaci
privatne kue s prizemljem i spratom.
- Prizemlje nije bilo namenjeno stanovanju ve je u njemu najverovatnije bila
trgovina. Stanovalo se na spratu u prostorijama koje su bile ukraene freskama. Re je
o geometrijskim i biljnim motivima veoma lepe izrade, koji su identini ornamentima
iz Visokih Deana. To svedoi da su graani mogli da plate vrhunske majstore
ivopisce objanjava Radievi.
On podsea da je bogatstvo Srbije zlatom i srebrom bilo centralna tema izvetaja
srednjovekovnih putopisaca i obavetajaca velikih sila.
- Da bi se branila, drava je morala da proizvodi kvalitetno oruje, a jedan od centara
srednjovekovne namenske industrije bio je i Rudnik kae dr Radievi.
O specijalizaciji za odreene vrste oruja i opreme svedoe imena dananjih sela i
toponima irom Srbije: Kopljare, titare, Lukare, Brnjaci (brnja verina pancir
koulja)
- To su sve putokazi za budua istraivanja. Naalost, mora se priznati da su
srednjovekovni gradovi i vladarske rezidencije u Srbiji potpuno neistraene, jer je
naa nacionalna arheologija ve due vreme potpuno skrajnuta. Nekad su razlozi za to

bili politiki, kao u sluaju prekidanja istraivanja Novog Brda na Kosovu, najveeg
srpskog srednjovekovnog trga i gradskog naselja. Oekujemo da se to promeni i, to
je jo vanije, da se otkria prezentuju javnosti zakljuuje dr Radievi.
a a aj o Je aaa
a eo, oa jee, oeo e a oeo,
aajo, a ea ajaa o a
aa ao oea aoj aoj, a a eo e
oo.
eo je o ao a ao ooo a oa aa oje
oo aja. O e je a je o o ao aaa ae e,
e je a e oo oa aea. eo oj a
aaa oaje a oa ea ao a T, a a e
o a ao oea. a a o
aaa aa oaja T. O ae, e oa a o oje
eo oj aa a oj ooaja e aa, a
ae je, o oe aoe oaje eea aa
a, ajee aoa. Oaje a oeea, a
a e ooaj eo eo ao ae oo e oao
aa oaa Te oj oeo Aao, Aa, ,
a, , Maa, a ae a aee oje oae
eje.
eo:
o

oa

oje
je
oo
oeo?
a eo: ae aoae eaje aa a
eaae jooeo oo je oao aeo. aoo
eoeoe oe je aao oaa a oj a ea
ae ee o oo oeo oe. Ajaooj o je jo
822. oe o eeo a o e . o oaja oe,
T Oaje e aoe aa oaa o e ee, a e
o
oe
o

ea
oea
aja.
: Oae oa a o oao ao ao oeo ao?
.: Aoaa je oaa a ooe oa oa aj,
a je aj ojea oao. ae Joaj ae a aa
je o a a e oao e a oo oea, jea e
aje
aja.
: aa oe ae e o oaa ao oeo ao?
.: oj J o oo ea a o a e jae
a oo oea a a, ae eooe. ao
1974. oaea je aa aja a e M. To je aoe
oao, je je o a eaja ee aje, o je o eoo. To
je ao ae ee a oeo a oe jeo. oeoj
eej 20. ea o e e a oaaaj oaa.
To e aoj oaa oae oa eaa ao oaaa
ao oea oae aje. To je aa je,
o eaa oea ao, a e oo ao
oa.
: a je oea aaja o ooa? a oao Taa , ao
e e o a oje e oaj oje oa ao, jo
aje,

10.
e?

.: oa aa ojaj e a oao Taa

Oaja. O oe ao oe oe e oo e o e ooe 15.
ea. o ooe 16. ea ajee e aa oje o
eoae e aee. je e ea eaa ao oao aoo ao e
oee ee e ea. e eoa a (eeoa)
oe aaja je oa aoj aae o e ooe 16. a
o
aja
17.ea.
: a oe aaja a oo ae ae?
.: a oo ae ae ae oa, e aa oo aaa,
eoa eeeo aaa aae e oe, aaja je a oo
oja. ea a, ao a e aaja ajee ea ae ae
aa e oj oo 18, a e eoa oj oo 19.
ea jeo-eea oaa, oe, aea oa. o
ajea a aa oj aao oea (Mao), a oj aa
oe
a

oa.
: aa je aa oea eo ooa a oaa aoj
oa?
.: Moo e e a eje ae oe oa o oeeo eo
ae ajee j ee o a aaa ojo
eoo aaj oaao e oe. Oeo je o e
oao oa a ao a e oaao eoeee aao
a o ee eee o. Teo oajaa o
aaea ae e ae. o eaa je oe je,
oaj e, ooe aoe eee. Tao je a o ae.
Oo ae aaeo ao, aeo a, oa je o. Mo
aoa a oa a: oe, o oao.
: a oj a je oe oa ooe a oaa? o
eao
a
a
a
o?
.: Mej e oe aoo o a oaj e o. aa
eeo aa eja, ao ea, e oo o je
ajeo, o aja e a oj aao jeo ao jeoj a.
M ao je, aje oj e oa a ae ee oee. aa
e o ee e. Tea o oje e oje e aoe
oe
oe
aea
ae
eo
ae
oo.
: Meo ao oea ee, aj ae o
oea, eaaj eoa aea aa aa je e o aoj oa.
.: aa a je ea aa a. jea a e ee e aa
oe o e o ooa oj je ojo oo oe.
ao je a oae e a o a e aa.
: ao ae o o ae oo aa oj oa A
eej aaeo oj je oaa a oa?
.: eoa oaa eea je aae oae oe-oe A e.
aaeo . To je ooeo oaee eoaae eje
aoj aoj, je je oo oao a je A eeja oo ao a
aaaj e oo aaa jo e eoa ae oa
. eoj Aaj. To je oe ejae a ea aoj
a.
: ao ae aojaa a e oa ae e e oe
aaje
ao
o
e?
.: e eje a ooje aje ee ojae, a a ea

oeae a o. e oj a aa aa, aa
oaa, a oj e j oj oa ae e oe. To
e oe a ea oaa a ee o oao a o , oeo aajeo
e a e a aa eo o je aa aaj. e, a aa
aoa ao, a oj o. aa e oe oaj ee a
ja ae oa a oa , oeo a ee ea Mae
ea, ao aa eja oa oja a eaa,
oaje jao ao e o oaa. oe oe o a ea ae
ajee j a ee oo aa, a je e je a
ja
Mae
o.
: e a e Ta e e e o oaa aoj
oa.
.: ea je a je Ta oaa eoaa, eooa, oa
oja a a oje oj ATO. e oje eooe o oa oaje
oj o aj. ee ae, eae aae oaaje
oj oajaa e oa aoj oa. o oaa je o
eo a e aooo, a a ao o Te
oaa e aoa aa, oja aoo oea.
ajee ooee, oeo eao ooa, oae ae o
aa. To e o a oaa e o a eoa
aaaa a ae eoje. aoa oeo aa ooa
e o a eaae aaje eoa ee aa. Ta e
ojaje ao a oaa aa a eaa, ao
a eo aa. Oa aa a a o a ao ao oaja o e
a oo eaa ooja a ea oj oojaa.
:
aa
je
oo
oaa

Aaaa?
.: eaa je oaa o oa a oo Meoj, ee e 7-8
oo. aa oo a ea. M a ee a ea 2-3 oo.
Aa oae aa o a o oaj.
Mo oa o oe oe o oaja Aa,
ao
o
e
oaao

a
aoa
a.
: ao eae a o je aoj oa?
.: Teao a e oo ee o je, ao e oa ae,
aj o eo ae e ajaa. oea a
a a je a oj oaa ja ja aa o
a. eo e e jee eee ooaoo oe Jeaja
aaajea oja a: a a a eoaa e a.
: a e ja a ee a a oa?
.: Teo je o ooe a eo ooo, je je eo ae oo je
ja ao aa oea ao a, a eoao eaa
a aa. o o ee, oa eaj ao aoa a
eaooo. ja je aje, a aa, e oeeaa eaoae
oa aa ooa. aoeo o e e ae
eae oao eo ooa e oj, o,
oa, a oa oo. a oa e oe o
a aoaaa oja aa o a aj, ooa,
ooj aaoj j. a je eo. ea oe, e a e o
aoj eoj aoaoj aj.
oa je je

: Moo je oea oo oa a oa je jea

je

e.
.: oe aa oa oa oj ee o a e a
aj oea je. aj ee oe ooe jae, o ooo
oooo a ae a o a a jea aa, a a e o
ae oj e a oo aeo eo aje a oaj aa. Mo
e o aooj oj eo oo e eaa
oaa. a ee ea ae ee oo oa a oa
je je. Ao e ao ea oeo oao/oao jea aj
oj , oa je o eeao, je o je ea a ae
aa eo oao. o je je 10.000 aa,
aa e o o oeo je oo aa ej e.
Aoaa ea a aa oe aj aa
ao ooja j o
Aoaa je oe oaje, 1878, ojo eoo oaao
aoo oo oeaa oaa ee, a e aoae
oo e ooaao aa. e je o a
o e oao oaa, ae a oa oeo
ajo, a e aoae a aaje o e ooj o je.
aa oa e oao ooaa aa je ao eao a
e ao-oa e je e oe oje aoa
oo-oa aaja. Taa oaaa oa je aa
aea. a e o oo eo a aa a oo. a eo
eoaa a oaa a ao oaje oje ejae
eooe eee.
ea eaa aa aa
a oa, aa e o ao, oj o e
eo o oea, e oeo a e oeeo eaa eae eo
ae. ea eaa eo oo o ea a
j je eo ao o aoj oa eaae ooaao
aa. Oaj eo aae je je o eeja aj e je oojaa
ajaja eoa e eoeoe ae. To je a oa,
eaeo o jee, a aje a oaa, aa, aojoe, aa.
To e e oe aoa e e e ea. a je a o T
Oaje ooj oe eee oe aaj jeo ea o
aoa. A, o , ao oaja, o. aa a je
ea ea ooaa ea o e ooaaj oae e
ea ea, je je a a aj o Je aaa.
o je e, ao e ja
oea oea e e o oao aoao oa
aa ee oe eaj o o aoa oje e. To e oeo
oo a j oa. O je oao e ao e ja, a ejaa
e jee ee ajee. eoe e aje oee
e oaja a eaa eoao a ao oee

a oaa. o a oj eo a ao, je e aoo

e aja ao e aoa o oaa, e e a j
aa oe oejao ae oje e oe a o eao
a oo e o oo.
ao jee aa
Jo 19. e jea ao a je o, je o ae, a a
oaa ja, oje je ooeao a oa, a
aoe e a o jjo aaa. To je, aoe, e
oj aa. ja, ajojj e o,
ao o ao jjo. ja ao jea
jee, a a oaa aooa a aoa oja je aaa
a aeeo ajaa. Taoe je oja ea a ja
o e a. Ta e ea o a oaaa
oea e oa oaa. aje e a
ee a eoo e aae o a oae, a
ae aae, ae oaaa a ao jee, a e
a a e.
e e ooe oje e a? eo je
o aa
: a e oj aaa o o oaaa oje o e
e ooe a o ooa oje e a?
.: e a eao a e a ae aee ooe. Me
a je o a ea a ooa aa, aje a-e
aoa, a eo Ae-aa eeo, e jeaa a
oae, a Ae-e aee, ea eaa aea, ao
eo o, oa a-e aee, ee-e oje,
aa ojea, ee-e Mao; Joa-e aoa o
a o ea oe o eo ooa ea Moaa, a-e ae
oae aee e a a ooaa
Branko opi: Jeretika pria
Iako je pripadao narodnooslobodilakom pokretu, kao ovek velikog obrazovanja,
oseaja za pravdu i pravednost, Branko opi je kritiki gledao na stvarnost.Kao
jedno od najpoznatijih takvih dijela bila je Jeretika pria zbog koje je kasnije trpio
velike udare, dravnih organa, pa i samih kolega. Zanimljivo je koliko je "Jeretika
pria" svevremenska. Pria koju pria velikan, odmetnut od vladajueg establimenta.
Establimenta, koji se kao i danas, odmetnuo od ljudi.
Ovea vila, sa svih strana ograena zidom i otvorena samo prema moru, pribila se uz
raspucao strm kamenjar. Jedva je vidim od borova i empresa. Graena je za vrijeme
stare, trule, nenarodne... itd. Jugoslavije.
Ispred vile je mala terasa natkrivena sjenicom od brljana i oiviena mesinganom
ogradom. Ispod nje, desetak stepenica nie, minirjaturna plaa, bazen i plitka baza za
amce.

Udesno od vile, na nekih stotinak metara, poinje luk velike pjeane plae. Tamo iza
nje, kroz bujno zelenilo, proviruju krovovi i blistaju zidovi brojnih odmaralita.
Na hladovitoj terasi vile uti i dosauje se omanje drutvo: ministar tef Jovanovi,
njegova svastika, pomonik ministra sa enom, general Stevo Navala, neka krupna
zvjerka iz krupne ustanove, jo jedna neodreena zvjerka za koju niko posigurno ne
zna ime se bavi (a koja samo mudro i vano uti), nekoliko baba i staraca i, najzad,
jedan naelnik personalnog odjeljenja, koji strogo i sumnjiavo posmatra emprese,
more, amce i oblaak to se nadvija nad vazduni prostor vile.
Ministrova svastika (studentkinja koja na fakultet odlazi automobilom) i pomonikova
ena upravo su se vratile iz grada. Dostojanstveno su proetale ukazujui poast
starom gradu i suncu nad njim i, vijorei kosom, dopraile natrag autom natjerajui u
bijeg tamo neke koji su gmizali pjeke (nosii su im, naravno, bili kako treba
uzdignutd). Sad obje sjede u oku, nedaleko od ministra, i pretresaju svoje jutronje
doivljaje.
A koji ti bjee ono, onaj poruni debeljko, koji te je pozdravio kod esme?
interesuje se svastika, inae stari kandidat za udaju.
Kakav debeljko? nadie obrve pomonikovica. Ta ono je pukovnik taj i taj;
jo je momak.
Aa, fin drug, simpatian - razvlai usta svastika i pita dalje: A onaj mladi,
ljepotan? Sjea li se, mahao ti je s bedema?
Taj? kiselo mrmlja pomonikova ena. Neki student, drug mog brata.
Pih, ba je neki bezobraznik mrti se svastika. Tako drsko gleda i tako se...
Ba ima neutiviih ljudi. Mnogo ti slobode oni sebi daju.
Mnogo, mnogo slae se pomonikovica.
Nedaleko bui, pljeska i vriti velika plaa. General Navala utke silazi niz stepenice,
tobo nemarno pliva iza zida, a onda baca oprezan pogled na vilu i pljuskajui vodom
bjei prema velikoj plai. Tamo ga prepoznavaju jo prije nego je iziao i obasipaju
razdraganim uzvicima:
Aa, evo ga, evo ga!
Gdje si ti, bre? Ovamo!
Ve poslije jednu minutu ovaj vani i mrzovoljni general s terase pretvara se u vedrog
i razgovornog momka. Smije se od srca, mirka na suncu i pita jednog crnpurastog
djeaka, svog biveg kurira:
uje, Milojica, bi l' se kod vas u odmaralitu nalo jedno mjesto? Ne sjedi mi se
tamo prijeko.
Bogami, bie. Sjutra odlaze neki iz naeg preduzea.

Na terasi je i dalje tiina. Svaki razgovor brzo zamre i opet zavlada velianistvena
dosada.
Jeste li svraali do velike kavane? pita pomontik enu.
A, vraga. Natrpalo se tamo neke svjetine, mjesta ne moe dobiti.
Eh, a tamo je divna terasa, izgled na more uzdie svastika.
Tamo bi trebalo dozvoliti ulaz samo sa specijalnim propusnicaima, kao u onom
naem, sjea li se? Onda bi bar bilo mjesta, ne bi svak dolazio.
ta da mu radi! slijee pomonik ramenima.
Drug miinistar zamiljeno uti. S jedne strane, srce ga vue tamo, na veliku plau,
meu narod, a s druge strane, sve mu se ini da e neto izgubiti od vlastite veliine
ako se umijea meu svjetinu. Ovako izdvojen od mase izgleda sam sebi mnogo
vaniii, vredniji i mudrijli, izabran ovjek, ali mu je u dui ipak neto prazno, kao da
ne sjedi na svom pravom mjestu.
Okretno i lagano, malo se ljuljajui u kukovima, prilazi ministru direktor jednog
velikog hotela. On je od neki dan tu u vili, pola kao gost, pola kao glavni snabdjeva i
savjetnik. Poznaje skoro sve ministre, generale i druge "glavne ljude", kako sam kae.
Drue ministre, u jednom odmaralitu ima krasan bilijar, a vi, koliko znam, volite...
poinje on tihim i diskretnim apatom.
Valjda vole i oni drugovi iz toga odmaralita nehotice se otme ministru i, kao da
rastereuje roenu savjest, odluno kae: Ne, ne treba.
Ne treba! kao odjek, povlaujui, ponavlja direktor, pa pipkajui ime bi
odobrovoljio ministra, opet mu se prigne uvu i medi mu: - Ali to vi plivate cmok!
i tu direktor poljubi vrhove svoja tri sastavljena prsta.
Aha, jesi li vidio, sav bljesnu i oivlje ministar a nema ni nedjelju dana kako
sam nauio.
Vi ste prilino i omraviili, skoro i nemate stomaka nastavi direktor.
Jovanovi neuvjerljivo mjeri svoju pokrupnu figuru, a kad mu direktor jo jednom
potvrdi to isto, njemu se i samom ini da vie nema stomaka.
Pa, mravi se, mravi.
Direktor, veoma zadovoljan, plovi natrag u pravcu kuhinje, dok se miinistar
samodopadljivo ogleda i smjeka.
Raspriana svastika za trenutak zaustavlja jezik, istee dug vrat i, kao da se iznenada
probudila, vrti tamo-amo malom vjeverijom glavom.

 A gdje je general, gdje su?

Valjda su tamo prijeko krivi usne debeljuna pomonikovica i palcem, preko
ramena, pokazuje gdje je, po prilici, to "prijeko" koje odvlaa, "guta" i nepopravljivo
kvari do jue fine ljude. E, jesu nali drutvo! Pazi, ak se i rzanje otud uje!
Vrlo vano uljivo uspija djevojka i mrmlja ironino, vie za sebe: Moda
je na ljetovanju moderno udvarati se udarnicima.
Pa vjerovatno. A glumice i balerine ostavljene su za zimsku sezonu zlobno
dodaje pomonikovica, ciljajui bogzna na koga iz njinovog drutva.
Ispod male plae uje se pljuskanje vode i neije snano varvarsko frktanje. Jedna
mokra njuka svijetlih i drskiih oiju, doperjala sigurno s velilko plae, radoznalo
izviruje na osamljeno drutvo, penje se na terasu i, pljeskajui se po jevtanim
gaicama, istee iju put malog bifea pod ballkonom.
Drutvo nelagodno uti i pravi se kao da ne vidi uljeza. Najzad ustaje naelnik i
prilazi nepoznatom.
ta vi, drue, traite.
Ima ii ti ovdje neto 'ladno za popit? dobroduno pita pridolica i zvecka
sitniom po promoenom depu mislei od naelnika da je to gostoljubivi domain
kue.
Ovdje je zabranjeno... uozbiljeno poinje naelnik, ali snalajjiva njuka, i ne
ujui ga, ve ljapa prema bifeu i veselo dovikuje kelneru:
Deder, za burazera jedan pricer, onako pojai.
Ministru odjednom neto bljesne u sjeanju, i on brzo izviri na nepoznatog
postjetioca, koji se ve vraa neljubazno usluen kod bifea.
Jest, ovo je.
Prepoznao je uvenog udarnika i novatora kome je on proljetos lino predao nagradu i
orden, pa kao da je zateen u ravom drutvu, pocrvenje i sagnu glavu da ga udarnik
ne bi prepoznao.
Do avola, ta li e samo ovjek rei ako li je i mene vidio?!
Njegova svastika dotle, u samrtnoj dosadi, okree glavu na stolici za ljuljanje i pita:
Zato ne premjestite kod nas onu muziku iz velitoog hotela u gradu? Meni se
ponekad uvee tako igra.
Ministra obuzima ljutnja:

 Ali, molim te, pa tamo svake veeri dolaze stotine ljudi. Kako e im oteti muziku i
zatvoriti je ovdje u ovu... ovu?...
Svastika zaueno nadie obrve:
Boe moj, pa ovdje su odgovorni drugovi.
Odgovorni drugovi. Pa ta onda? jedi se tef Jovanovi, ali se ni svastika ne da,
ve mu upada u rije:
Jest, ba ste mi osigurali odmor. Svak ti moe upasti ovdje kad god mu se prohtije.
A sjea li se, kad smo prvi put ovdje bili?
Pa jest, sjeam se... Bilo je to prije dvije godine, za vrijeme baukina kursa.
Svastika se ujede za jezik i zlovoljno se okree svojoj prijateljici, koja joj apatom
povlauje:
Ba nije sve zlo ni u toj baukinoj liniji. Valjda mi je bolje ovo: danas te na
konferenciji svaka baba moe izribati zbog ministarskog magacina.
Pa da, socijalistika demokratija ironino zvoca studentkinja. Doe u autu
na fakultet, i ve svi pucaju od zavisti: najbolje je, veli, danas biti ministrova svastika.
Eto ti, vidi.
Iznad betonske ivice plae pomalja se iz vode neije podrugljivo eretsko lice.
Pridolica vie za jednu nijansu isuviie glasno, iznad uobiajenog pristojnog tona ove
terase:
Ehej, ovamo de, ministre, da te brat vidi kako pliva.
Ministar skae na noge, obradovan to e pred nekim imati prilike da pokae svoju
vjetinu. Svastika upitnno gleda pomonikovicu:
Koji je sad ovo?
A ta ga znam, jednom smo se negdje upoznali. To ti je neki umjetnik: vajar ili
knjievaiik, ne sjeam se... ta je onaj? obraa se pomonikovica muu.
Eh, ta je. Mlati honorare, eto ti ta je! s mrzovoljnim prezirom ree ga
pomonik.
- A kako ga cijene nai drugovi? interesuije se svastika i jo uvijek ne skida pogled
s gosta. A taj pogled ispitivaki i neodreen, sve kao da govori: "Priekajte asak dok
vidim ko ste, moda u vam se i nasmijeiti."
tef bunu u vodu i ve mae rukama. Njegov prijatelj se kezi:
Loe, brate, pliva penzionerski.

 Uvijek si bio zakeralo. Drugi mi ba vele da dobro plivam.

Lau, bogami, nita im ne vjeruj, udebljao si se, brate, previe, ne valja ti to.
Eto ti ga sad! udi se ministar, ali je lice njegovog druga tako otvoreno i vedro
da se i sam mora nasmijati.
Plivaju tako neko vrijeme, sve uz obalu, dok ministar najzad iskreno ne pone da se
ali:
Dodijalo mi, drukame, u ovoj gore usidjelikoj sredini. Nema druge nego da svaki
dan idem na optu plau, tamo kod vas, ili da se preselim u neko sindikailno
odmaralite.
A ne boji se, moda, za svoj autoriitet? lukavo i eretski ispipava ga umjetnik.
tef nailazi na pliak, ispravlia se i, s gestom ovjeka koji od sebe konano otresa jo
neodomaena uvjerenja o svojoj vioj vrijednosti, srdito se udara u grudi:
E, vala, nikad nisam zazirao od otvorene narodne kritike, pa neu ni sad! Eto, nek
mi ljudi u oi, onako izbliza, s korak razmaka.
Dok se njih dvojica gube u bunoj guvi velike plae, tamo na maloj terasi vile
pomonik s blagonaklonim izrazom na licu slua neko objanjenje direktora hotela,
koji mu se sad obraa kao momentalno najstarijem na itavoj terasi:
Znate, svi su se razili, a vi ste sad ovdje najstariji, pa kako vi naredite...
Dobro, dobro, u redu.
Najstariji! Pomonik se ogleda po skoro pustoj terasi, dublje se zavali u pletenu
fotelju i utonu u krupne sanje. Najprije mata kako mu je umrla ena, a on se oenio
ministrovom svastikom, zatim ie i sam postao ministar, pa predsjednik vlade, pa...
U sline matarije, izgleda, zapali su, svaki za se, i ona dvojica pored njega, samo s
tom razlikom to je u njhovim sanjama pomonik odavno propao i otaao negdje u
privredu, a oni se, preko njegovog mjesta, kao preko prve stepenice, penju dalje.
Pomalo sanja i ljepukasta svastika, samo, kao za pakost, nikako ne moe da se skrasi
i odlui ko e joj biti mu. Izbor je tako veliki i primaimljiv, a ona, na alost, samo
jedna jedina.
A velika plaa neobuzdano bui, klie, pjeva i, remetei njihove grandomanske
planove, burno izraava zadovoljstva i elje svakom pristupane.
Ivo Andri: Ko je na mene presudno uticao i zato?
26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za knjievnost dobio je jugoslovenski
knjievnik Ivo Andri i postao prvi Jugosloven dobitnik te prestine svjetske nagrade.

Iako se dugo opirao da odgovori na pitanje iz naslova, Andri je, kroz druenja i
neobavezne razgovore sa novinarom Politike Dragoslavom Adamoviem, ipak izrekao
dovoljno autobiografskih detalja za veliku anketu "Ko je na vas presudno uticao i
zato?" u kojoj je Adamovi uspeo da intervjuie skoro dve stotine i pedeset
najpoznatijih jugoslovenskih umetnika. Jedna od najdragocenijih ispovesti upravo je
ova, Andrieva, koja predstavlja, ba kao to je slavni pisac i predoseao - njegov
nezvanini oprotaj od italake publike...
Imo sm privilegiju d mnogo put budem uz Andri: n rznim priredbm,
prilikom njegovih redovnih poset noj redkcji, u etnji, bioskopu, u njegovoj kui.
U dvnim poslertnim dnim, kd su se jedn z drugim pojvljivli njegovi veliki
romni, bio sm prvi put kod njeg, u njegovom ondnjem stnu u Prizrenskoj ulici:
hteo sm d prvim intervju".
Andri je prio ceo st, popili smo kfu, koj je ond bil retk i velik st, li sm
se vrtio bez intervju. Shvtio sm d Andri to ne voli, d on to jednostvno ne
moe, d je rzgovor o njemu smom tem koju ne moe ni d zmisli ko se tome
d krkter posl.
Kd sm u strom NIN-u, pre skoro dve decenije, prvi put trio od nih pozntih
stvrlc d odgovore n pitnje ko je n njih presudno utico, pokuo sm,
nrvno, i Andri d nvedem u te vode. Smejo se i govorio odmhujui rukom:
Sve je, m b sve je n mene uticlo... I mogo bih d izdvojim dv-tri dogj,
mod krkteristin, li vi trite t je bilo presudno! ... Kd to ujem, sv se
njeim: ko bi to mogo d ke i d pouzdno zn d je to b tko kko ke! I kko
bi to ovek moro sebe d meri i premerv p d n krju izrui evo, ovo je bilo
presudno ...
Pre dve zime, b pred Novu godinu, sedeo sm u njegovoj sobi, s kfom i njegovim
tek izredigovnim rukopisom z sveni broj Politike". Kzo sm: beleio sm
detlj po detlj njegovih prinj, i d j odgovor n ono stro" pitnje imm, li d
g neu objviti dok g on ne proit i odobri.
Proitu", reko je, li neu odobriti." Proito je i kzo: Objvite vi ovo kd j
umrem, bie to dobr nekrolog...
Oigledno je video moje zueno lice, jer je s mirnoom, koju je, ini mi se, smo on
imo, reko: t se udite, i nekrolozi se morju pisti... kd ih ve mor biti."
Koju sedmicu potom, n uobijenom ruku kod Vuovih, Aleksndr Vuo g je
pito kd e odgovoriti n Politikinu" nketu. Vuo je dobio isti odgovor: Kd
umrem, eto nekrolog, bie br originlniji od drugih, reko sm im to..."
Ove jeseni, posle borvk u Sokobnji, u jednoj dugoj veernjoj etnji koj je spojil
Tmjdnski i Pionirski prk, Andri mi je, kd sm obnovio rzgovor o tom
fmoznom presudnom uticju, reko:
"Priznjem, uhvtili ste nekoliko zist krkteristinih detlj, li to je, ipk, smo...
pol istine, pol odgovor. Im vremen", reko je, "zbeleiete vi i tu drugu

polovinu."
N lost, drug polovin ostl je nezbeleen.
A on prv, beleen godinm, slgn strpljivo ko mozik kmeni po
kmeni, izgled tno ovko...
Nikko ne verujem u presudne uticje. ovek rste, rzvija se, it, slik, pie,
komponuje, neto g privli vie, neto mnje, neemu se sv pod, neemu se
odupre, svesno ili nesvesno. Ponekd sm n nekom koncertu dobijo neuporedivo
vie nego u susretu s piscem kog sm mnogo voleo, nekd. I obrnuto: doglo mi se
d odem n koncert, sren to u opet uti delo koje mi je u jednom su mnogo
znilo, vrtim se s koncert przn, pust.
Nije to delo bilo drukije, drukiji sm bio j, drukije je bilo moje rspoloenje,
jednom sm bio potpuno ist i otvoren, spremn d primim jedn uticj, drugi put sm
bio ko sklopljen knjig, ztvoren. A mod je z ono to sm tog dn rdio b tj
drugi, z mene prividno neuspeli koncert bio znjniji nego onj prvi koji mi je osto
u drgoj uspomeni...
Kd sm bio dek, okruivl me je oskudic. Svkodnevn oskudic. Nieg u
noj kui nije bilo dovoljno. Nikd nijednu knjigu nismo imli, sem poneku moju,
kolsku... Put od kue do kole uvek je bio isti: prvo nizbrdo do grd, posle uzbrdo
do kue. Zno sm n kom u srjevskom oku kog sresti, zno sm gde u
obvezno zstti: i zimi i leti, i po kii i kd sunce upee, zdrvo sm se obvezno
pred jednim knjirskim izlogom.
Eto, i tj izlog jedne provincijske knjire, pun knjig ije nslove nism ni
rzumevo, utico je n mene. Sigurno je utico, ne dvoumim se, znm t mi je
znio i td i posle, li kd vi pitte d li je presudno utico, t d vm kem?
Mod je b i presudno utico, md j mislim d ovek nije nikd svestn koliko tih
presudnih uticj istrpi u ivotu...
Tj izlog je nroito pred vee privlio moju pnju, kd se osvetli. inilo mi se d
su knjige, td, onko osvetljene, jo lepe, nslovi jo primmljiviji. Snjo sm tj
izlog. Mnogo put docnije, kd sm poneto u ivotu ve bio i ostvrio, hvto sm
sebe... pred tim dvnim, drgim, srjevskim izlogom.
Stjo sm pred udnim i tjnstvenim nslovim, opinjvli su me oni sjjni omoti
knjig, rdoznlo sm piljio u sve to je bilo izloeno. Jedno od bolnih sznnj iz tih
dn, mod i njbolnije, bilo je vezno b z tj mli izlog, osvetljen, nikn
knjigm: nemti.
Nemti mogunosti d se doe do onog to se tko rko eli. Nikd u ivotu nism
siromtvo primo ko neki teret, li sm g td prvi put duboko osetio, i srcem i
glvom. Neki nepremostivi zid delio me je od tih knjig z kojim sm eznuo i
polgno sm poeo shvtti t zni imti, t zni nemti.
Pred tim nevidljivim zidom to mogu d vm kem iskreno i u poverenju
poinjl je d rdi moj mt, i tu sm, mogo bih to kzti, prvi put poinjo d

piem. Ne rukom i ne n ppiru, nego u sebi, u svojim mislim, u svojoj mti: dvo
sm svoj tumenj i svoj znenj tim udnim, nejsnim, tjnstvenim nslovim
koje sm zno npmet, md nism zno t zne; zmiljo sm svoje sdrje,
pokuvo sm, u stvri, d onj ivot koji su te knjige skrivle od mene dorm
nekko sebi.
Tu su nicle moje prve ideje, tu se negde, mod u podsvesti, rl u meni miso d
piem, d budem pisc, tu su nstjle moje nenpisne prie, moji nenpisni
romni. Odu vm jednu tjnu: junk svih tih mojih sdrj bio sm j sm!
Vreme je prolo, odvno tog izlog vie nem, li on ivi u mom senju, vidim g
jsno. Vidim sebe pred njim. Mnogo sm knjig od tog dob proturio kroz svoje ruke,
nd mnogim sm stjo dnim i noim, mnoge su mi postle njbolji prijtelji,
neke sm i npiso, li, eto, tj izlog s knjigm iz mojih dlekih dekih dn ivi
neprekidno u meni. Prtio me je uvek, m gde bio, m t rdio.
Postoji jo jedn trenutk mog ivot sudbonosno vezn z knjigu. Bio je rt, i
jednog dn su me uhpsili. Kd dns kem uhpsili me", to vie, n lost, nem
onu vnost i teinu, ni ono znenje koje je tj in imo ond, u mojoj mldosti.
Do tog vremen hpsili su smo zloince i lopove; znlo se u jednom grdu ko i iz
koje i kkve kue moe biti uhpen, ko ne moe biti uhpen. S tim tlsom
hpenj koja je zpoel Austro-Ugrsk poinje er msovnog deportovnj ljudi,
koj je svoju kulminciju doivel u drugom svetskom rtu.
Hou d vm kem: kd je moj genercij bil ko v, i ml jo, nije bil
nuil n hpenj, nije bil priviknut n hpenj. Ve genercije su n to svikle.
Biti u ztvoru, inilo mi se, td, d je to krj sveg. Krj ivot: vi ekte smo
kd e doi d vs odvedu n strtite, drugo se nije eklo...
Nismo imli iskustv. Kd sm se no u eliji, j sm smo mislio n smrt. Sem
se elije broj 115 i svog neopisivog strh. Sprovodi me strr, meni se ini d
nikd u duem hodniku nism bio, bukvlno nem krj, smo ns dvojic, i on
odjednom pred jednim vrtim vie halt!
I vie tko ko d ns je tu stotin, ko d zustvlj eskdron konjice, ko d tu
nismo smo ns dvojic, on i j. Vrt se otvore, mlo zkripe, tresnu, ujete klju, i
ostnete smi.
Smi, s vm v strh. Ogromn. O emu god ponete misliti, svk miso zvri
se strhom. Ti prvi dni u eliji ostli su u meni veni ko i onj mli knjirski izlog
s knjigm. To su dv ssvim rzliit senj, li trjn. Pred izlogom sm gledo u
knjige, u eliji sm odjednom poeo gledti u ruke. Upozno sm se s njim.
Njpre sm utvrdio s uenjem d nism ni zno kkve ruke imm, kkve su mi
ke, kkvi prsti, nokti. Miso odlut u tom glednju, li pogled opet pdne n ruke,
n prste... Nism td pomiljo n onj izlog s knjigam, li sm oseo kko
neprekidno mislim n sunce. Gde je, im li g?
U tom ivotu oivienom elijom, neizvesnou, strhom, bio je prvi prznik kd

sm se no pred istriteljem. Mld Belija, jedv neto striji od mene, prvnik. U

rzgovoru reko mi je neto u t njpre nism mogo ni poverovti, to je iz osnov
izmenilo ceo moj ivot: reko mi je, sem se tno kko mi je reko, du vm
posluitelj, nek vm od kue polju topliju preobuku, neko ebe i knjige.
I kd je doo ovek koji je moju poruku nosio kui, pito je: koje knjige? Reko sm
u onoj groznivosti koju donosi svk ngl i neoekivn promen stnj u kome se
nlzite pokupite sve knjige s mog stol!
I on je otio, doneo mi ebe, rpe, gzdric mi je posll nekoliko divnih jbuk,
moje novo odelo i smo jednu knjigu. Jednu jedinu! Dn pre hpenj ureivo sm
sobu i sve sm ostvio n svoje mesto", voleo sm red. Zborvio sm n to u
ztvoru! Kd je moj poruk bil prenet, gzdric je pogledl sto i videl jednu
knjigu koju je u meuvremenu potr doneo: on, jedn jedin, prispel je u moje
ruke!
Ali, bil je to knjig. Imo sm knjigu u ruci i odjednom je sv onj neizrecivi strh
nekud iileo, d g vie nigde nem u meni; inilo mi se d nstvljm d ivim...
I kd me pitte ko je n mene presudno utico, kko mogu d vm odgovorim? Onj
izlog s knjigm ije nslove nism rzumevo? Mod b on! Ili on jedn jedin
knjig koj se nl n mom stolu? Mod b on! ...
A sd vidite: n stolu se mogl nlziti, recimo, Kirkegardova knjig ili il Vernov, i
vi sd s tom jednom jedinom knjigom koju je sluj uguro u ve ruke ostjete
ztvoreni godinu dn, dve godine, itte je deset, dvdeset put.
Moe li tj pisc i t njegov knjig d ne utiu n vs? Morju uticti, nije isto
utie li Kirkegrd ili Vern...
Ne, zist mislim d tu ne moe biti preciznog odgovor: kd se upustite u tu
vnturu pisnj, ond sve utie n vs. U mldosti sm, n primer, neobino voleo
Leoprdij.
Orl me njegov poezij; kd sm poinjo d piem, govorio sm sebi: t vredi
pisti kd vie niko ne moe rei to to je reko Leoprdi... I kko je reko. T ljubv
prem Leoprdiju bil je moj tjn...
Mnogo docnije, jedn od njboljih pisc meu nim Mrim, kog k nism ni
poznvo u tom su, npiso je, pre mod etrdesetk godin, jedn esej o meni, i tu
je kzo d ose Leoprdij itjui me... Lsklo mi je to! Studiro sm u Krkovu i
mogo bih mnogo i mnogo d prim koliko dugujem poljskoj knjievnosti; i
poljskim pesnicim i poljskim romnsijerim; to je moj veliki, lini dug zhvlnosti.
Ili: postoji u meni jedn neobino nglen crt veznosti z skndinvske pisce:
Strindberg, Hmsun, Selm Lgerlef, Ibzen. Ili: koliko bih mogo priti t je z
mene znilo upoznvnje s nekim frncuskim piscim, ili s ruskim, nemkim,
engleskim, pnskim? Ko student, ito sm u frncuskim i nemkim prevodim
stre kineske pesnike. Uzbuivli su me, i svojom misonou i svojom toplinom.
Bolje su mi zvuli n nemkom.

Ne znm, nrvno, zbog eg: d li je to bilo pitnje duh jednog ili drugog jezik, ili
mod koji je prevodilc bio bolji, frncuski ili nemki, ili je, mod, td meni
nemki bolje leo", tek ti nemki prevodi su mi priinjvli ogromno
zdovoljstvo. Oni su rodili u meni elju d vidim Kinu i nism propustio priliku kd
mi se ukzl... A eto, vidite, kd sm mnogo godin ksnije bio u Stokholmu,
govorio sm n frncuskom...
Sve to onj mli izlog, knjig u ztvoru, Leoprdi, kineski stihovi, Skndinvci i
Poljci, Frncuzi i Nemci i Rusi, sve je to smo jedn mogui vid prie o uticjim.
Kko iz sveg tog, i iz jo mnogo eg drugog nereenog, izvui neto to bi treblo
nzvti presudnim uticjem? J to, jednostvno, ne znm, nism sigurn ni d
umem d kem.
Rzlog je vrlo obin: kd itte dobre pisce, dogju vm se ponekd neverovtne
stvri odjednom osetite d tj kog itte govori o neemu to tinj zpreteno
negde u vm, i vi n zuujui nin sznte d niste sami, d je jo nekog muilo
to to mui vs; d niste ostvljeni, i d je jednom jo nekog bolelo to to vs sd boli
i zbog eg se vi sd rspinjete.
To vm je u isto vreme i podrk, i nd, i melem, piscu od tlent jedn prilik vie
d neto provereno dobro... utie n njeg.
zabiljeio: Dragoslav Adamovi (Politika, 1975)
, , 1999:
"... ,
. 10-15
, , , .
10 ."
3. www.haaretz.co.il
: ,

,
. .
.

.
, ,
700.000 (1).
, 28 , 1941 (
,
, .).
;
2. 1941.

 ;
650 , ,
. ,
, , ; 4.000
.
.
; ,
(2).
.
1942. , ,
.
( ), .
. 15.000 (3).

. , 1941, 400,
4 14 ,
,
, , .
:
;

(4).
1942.
,
( ).
, ,
: ,
.
,
, , ,
,
(5).
19. 1943. 800
,
: ,
. ,
, 160 ( )
, :
.
, ,
, (6). , ,
,
. 35
. 30
.

 1944-45. :
, .
1945. 15.000
;
. , ,
.

. ,
.
,
.

. 1948, ,
. . , ,
,

.


,
, (
).
:
,
, 1941.
, 4.800 (7), 1941.
(8).
:
. , :
,

. ,
,
, . .
.
.
. , ,
.
.
. .
: !

, .

 , 1943,
,
. ,

,
.
,
, 9. 1948. :
III ,
. 300
, 500, 1.000 , 1.500.
.
, , 3.000.
?
.
; .
.

.
. , .
:
.
, ,
.
, .
.
,
, ,



. 31. 1966,
,
, .
, , ,
: . ,

.
(1) 1986,
.
, 40
, 1986.
.
(2) ,

 . ,
.
29. 1942. 1.300 .
(3)
.
.
(4)
, :
.
. , . .
(5)
, , 6. 1942.
(6) ,
, .
(7) ,
, ,
: ,
! ,

,
.
(8) : ,
,
.
. , ,
.

.
, ,
.
: Alexandar Lambros
: 92
Priznanje Crnom oru
NAPOLEON: Karaore je najvei vojskovoa!
U Aspenu kod Bea 1809. godine francuskog imperatora pitali su da li je on najvei
vojskovoa

Foto: Wikipedia
Poetkom 19. veka cela Evropa je drhtala od snage jednog oveka. Napoleon
Bonaparta je pokorio skoro sve znaajnije evropske drave dominirajui
kontinentalnom Evropom i ratujui sa skoro svim vanijim evropskim silama od
Britanije do daleke Rusije.
Za to vreme, daleko od svetskih dogaaja, jedan mali narod na Balkanu se borio za
slobodu. Turska obest se vie nije mogla trpeti i narodni voa Srba, Karaore
Petrovi je 15. februara, na Sretenje 1804. godine, podigao veliki ustanak.
Gde se ove dve prie susreu? Samo u jednom neobinom dogaaju koji se zbio u
Aspenu kod Bea 1809. godine.
Francuskog imperator pitali su da li je on najvei vojskovoa.
"Lako je meni biti veliki s naom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali
daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovoa, iznikao iz prostog seljakog
naroda, koji je okupivi oko sebe svoje obane, uspeo bez oruja i samo trenjevim
topovima, da potrese temelje svemonog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj
porobljeni narod. To je Crni ore, njemu pripada slava najveeg vojskovoe",
odgovorio je Napoleon.

a ,
, , .

 ,

. .
,
. (
). . ,
, .
, .
.

.
, ( ) . ,
. 20
.

. ( , ,
.) 22 , , .
, , , - ?
,
? ,
- ,
? ,
, , ,
? 22.30
. .
, 22.50 ,
23.30. ,
, 10 .
.

,
. , . 22 ,

. (
,

.) ,
, .
, 10 , .
, . ,
,
. .
.
: ,
, , . .

 , ,
. , ,
, . ,
.
. , ,
.
, ,
.
. ,
, .
? . ,
.
, ,
. , . , .
. , , .
, , .
, ,
. .
, , .
, . ,
-.
. . , ,
, . .
.
,
. ,
, .
. , ,
; .
. , ,
, ,
. . ? ?
, ?
.
, ,
, .
? , ,
. ?
? ?
( ,
,
)? , ,
.
, !
. ,

.
. ?

 :
, ,
, ,
. ,
, ,
.
.
,
.
: , , .
, , .
. , .
, X. : , ,
-
. ,
. , ,
, .
,
.
. , .
. ,
, .
(
,
).

?
, ,
.

, .
, , .


.

, ,
, ,
. ,
, .
/ ,
, (
). , ,
, , ,
. ,
, ,
,

 , .
,
,
. ,
, .
,
.
, ,
. .
, ,
, ,
.
.
,
. , , . ,
.
. ,
, , .
,
,

.
,
.
( ,
)

.
.
, .
,
.
. ( , , 33
, , .)

, 10 ,
. ,
, .
,
, .
.
. , ,
?
50
. , ,
, ,
, ., ,

,
.

 ,
, . ,
22.30 ,
, .
, ,
, ,
. ,
.
, .
, . ,
.
( ).
( ), .
, , .
; ,
.
.

, ,
, ,
.

. (: ) ,
.
, ,
5. 2000,
.


,
. ,
,
.
,
, -
. , , ,

.
,
, , ,
,
. (
),
, ,
. ,
, . ,
, , , ,
.

,
, ,
?
, ?

?
,
.

X , X .
, .
. ,
. ,
. , ,
- .
.
/.


,
, ,
.
, ,
.

, , Nature
Communications.

,
.

,
, .

, . ,
, .

,
, 23 5,3
.


(
) , .
,
, , ,
, .
, .
.
, , ,
.
.
, ,
,
.
(, )
,
.
,
, .

, .
(92)
:

- 3. 1942.
.
.
, ,
.
.
:
, . , . ,
, , .
.
. ,
, .
, , , ,
, .

 3. 1942. 906 .
650 , , 6.
, 1.272 .
, . , ,
. 1942.
3.971 .
3. 1942. 8. 1943. 6.693
, , , .
,
, , ,
, ,
, 30 40 .

, :
, .
: ,
, ,
. . , ,
,
. ,
. ,
. , ,
.
,
.
.
, , .
: ,
, . ,
, .
, ,
.
, , ,
. ,
: , , , .
, , , .
,
. 10. 11.
.
,
, .
, .
, .

 , .
,
. , , ,
.
, :
, .
550
,
. . ( :
, , 179 .)
,
1.200 , 2.200
.
.
.
.
.
1942. 1.630 . ,
1.152 .
1.214
.
2.000 .

.
,
.

.

.
. ,
(),
.
,
, .
5.000-7.000
8. 1943.
1.152 , 1.631 .

.
.
INTERMAGAZIN.RS

Pismo itateljima Blica i gledateljima serije Ravna gora

Boris Deulovi | 04/12/2013
Nepoznata istorija: etnici na splitskoj rivi
Kad sam u intervjuu za Blic, komentirajui ustaki ispad hrvatskog reprezentativnog
stopera Joea imunia, ovla na pola jedne reenice spomenuo srpske stadione,
No, icu, Srebrenicu, Ratka Mladia i Radovana Karadia, to je mogao biti
incident. Kad je Blic iz Slobodne Dalmacije prenio moj tekst na istu temu, u kojemu
sam ovla na pola jedne reenice spomenuo Drau Mihailovia, jo uvijek je
mogla biti tek sluajnost. Kad su, meutim, na Blicovom sajtu ekavicom i naim
reima prilagoen za ovdanje itaoce, naroito mlae objavili moj tekst iz
Jutarnjeg o antifaistikoj povijesti Hajduka, u kojemu sam na kraju ovla, na pola
pretposljednje reenice, spomenuo popa Momila ujia, to je ve bila pojava sa
svim svojim pojavnim zakonitostima.
Ja, eto svaka mi ast i slava jebem majku ustakim zlikovcima, ali nekako sam,
tipino latinski, opsjednut Srbima i rijetko kad, zapravo nikad, ne proputam priliku
ovla spomenuti i Srbe, ravnopravno tako i ravnogorno dijelei meu ustaama i
etnicima odgovornost za nae historijske nesree.
Ili tako barem, prilino irokim konsenzusom, zakljuuju znanstveni stolovi
anonimnih i neanonimnih komentatora, svaki put kad Blic prenese moj tekst o
ustaama i Mladiu, ustaama i eneralu Drai ili ustaama i popu ujiu.
Eno vam pop Momilo uji i njegovi etnici to se istih tih dana 1943. epure po
splitskoj Rivi, jebite se s njima!, poruio sam mladim nacistima iz Splitske Torcide
to diu desnice u zrak i urlaju Za dom spremni!, izazvavi tako pravedan gnjev
srpskih itatelja koji su u tome nepogreivo prepoznali antisrpsku i antietniku
komunistiku propagandu, to uvijek nekako, kako god zna, mora u istu reenicu
potrpati njemake naciste, talijanske faiste, ustae i etnike.
Tu sam, meutim, kod kue: zbog potpuno iste stvari zbog toga to uvijek, piui o
etnicima, ovla spomenem i ustae, optuuju me i hrvatski nacionalovenski
ignoranti. Nije li divno kad se ustae i etnici tako nau da mi zajedniki sude zbog
izjednaavanja ustaa i etnika?
A ja sam uspio ne samo potrpati etnike u istu reenicu s ustaama i nacistima, ve ih
ugurati i usred Nezavisne Drave Hrvatske, da se slobodno epure po splitskoj Rivi
dok ustaki reim istovremeno ubija Srbe u Jasenovcu!
Kako se isti komentari pojavljuju ispod svakog mog teksta na tu temu, bez obzira
prenese li ih Blic ili neki drugi srpski portal, i kako su komentari isti i kad ih piu
dobronamjerni tovatelji mog rada i kad ih piu oni manje dobronamjerni obzirom
dakle da, kako smo vidjeli, nije rije o incidentu, ve o pojavi sa svim pojavnim
zakonitostima stvar valja razjasniti. Zaista, kakve veze imaju srpski etnici s NDH,
kakve veze imaju ia Draa i pop uji s ustaama, faistima, Hajdukom i Splitom u
Drugom svjetskom ratu?
Iznenadit e vas odgovor: tijesne.

Epizoda sa etnicima to se usred Drugog svjetskog rata pod ubarama s kokardama

epure po talijansko-njemako-ustakom Splitu ionako, slutim, nee biti meu deset
epizoda serije Ravna gora. O njoj, najzad, malo znaju i u samom Splitu, a kamoli u
Srbiji, i teta bi je bilo propustiti. Makar i prilagoenu za ovdanje itaoce, naroito
mlae.
etnika u Splitu za cijelo vrijeme Nezavisne Drave Hrvatske ne samo, naime, da je
bilo, ve su bili neobino aktivni. Ve poetkom listopada 1941. godine, svega koji
mjesec nakon utemeljenja NDH i Rimskih ugovora, kojima je Paveli Dalmaciju
prepustio Italiji, na dogovor s Talijanima o zajednikoj ratnoj strategiji u Split je iz
Kolaina stigao etniki vojvoda Ilija Trifunovi-Biranin, bliski suradnik Koste
Peanca. Nakon nekoliko mjeseci, vojvoda Biranin kojega e Draa Mihailovi
ubrzo imenovati komandantom Dalmacije, Hercegovine, zapadne Bosne i
jugozapadne Hrvatske nezadovoljan situacijom u Splitu, 9. svibnja 1942.
telegramom obavjetava enerala Drau kako u Splitu i celoj Dalmaciji, a naroito u
ovom glavnom mestu na primorju, kao da je devedeset odsto komunista!.
Tih dana u hladu bate hotela Park na Bavicama stoluje i etniki vojvoda Dobroslav
Jevevi, koji e tamo tanaiti detalje suradnje s predstavnicima talijanske divizije
Bergamo i organizirati zajednike akcije. Aktivna etnika organizacija u Splitu do
tada ve izdaje list Slobodna Srbija i bilten Krik iz jama, koje pod sponzorstvom
Talijana dijele po kuama, pa ak i po kolama, ali najaktivniji su u marljivom
sastavljanju spiskova za likvidaciju splitskih antifaista, koje uredno dostavljaju
talijanskim vlastima: veina antifaista koje su Talijani likvidirali u Splitu otkrivena je
upravo uz pomo splitske etnike organizacije.
Ipak, najdublji trag etnici su ovdje ostavili poetkom jeseni 1942, kad su Talijani
vlakom iz Knina doveli u Split dvije stotine pripadnika Drvarsko-petrovakog
etnikog odreda pod komandom Mane Rokvia, pa ih kamionima prebacili u
nedaleki Omi, odakle su pod pratnjom dva orunika Ministarstva unutarnjih
poslova NDH krenuli u oblinje Gate, zapalili cijelo selo, brutalno silujui i koljui
sve to im se nalo na putu. Iza etnika u Gatama je ostalo devedeset pet leeva
nedunih civila, uglavnom ena, djece i staraca, nakon ega su krenuli dalje
podmosoroskim selima, zavrivi pokoljem tridesetak ljudi u Dugopolju. Ukupno su
Rokvievi etnici u selima oko Splita poklali vie od dvjesto ljudi.
Nakon tog masakra u Splitu je odrana i konferencija etnikih voa Dalmacije, pod
predsjedanjem popa Momila ujia, utemeljitelja Dinarske etnike divizije, a 14.
sijenja 1944. u hotelu Ambasador na splitskoj Rivi i novi sastanak Talijana i splitskih
etnika, predvoenih popom Sergijem Urukalom, na kojemu se dogovaraju detalji
suradnje u velikoj operaciji koja e kasnije biti poznata kao etvrta ofenziva, ona na
Neretvi.
Istog dana ilegalci su u Splitu ranili dva etnika, pa dva dana kasnije osmi broj biltena
Krik iz jama poruuje Splianima: Split, koji mukim napadom na etnike klike
svojim junacima mraka, moe da se spremi da dugo jaue. Splite, splitska veino,
samo nosi novo drvlje na svoju lomau, na kojoj e izgoriti i sasuti se u prah i pepeo.
etnici poznaju splitske komuniste, kao i sve ono splitsko to se s komunistima plete,
jatai i pljee im. Sve e to bez samilosti i bez izuzetaka biti istrijebljeno iz Splita.
Sve e to biti istrijebljeno danas, sutra, prekosutra!

Tih dana, u Splitu pod talijanskom okupacijom, prilino je uobiajeno na ulici vidjeti
ustae u crnim uniformama i etnike s mrtvakim glavama na ubarama, i jedne i
druge pod talijanskim orujem. Prava etnika parada odrana je, meutim, poetkom
veljae 1943, kad je umro vojvoda Ilija Biranin, glavni Mihailoviev povjerenik za
Split i Dalmaciju, a na sprovod vlakom iz Knina stiglo nekoliko stotina ujievih
etnika, pjevajui po gradu etnike pjesme i kliui srpskom Jadranu.
Svega koji tjedan kasnije u Split e ih vlakom iz Knina stii jo vie: gotovo tri hiljade
etnika, po nekima i cijelih pet, iz Splita e zajedno s ustaama i domobranima krenuti
na put prema Neretvi. Upravo nadrealna, filmska scena mogla se tih dana vidjeti u
splitskoj luci, iz koje je u sklopu velike zajednike ofenzive 6. oujka 1943. isplovio
parobrod za Merkovi: na pramcu etnici, u sredini Talijani, a na krmi ustae, tri
vesele vojske na pijanom brodu pjevaju svaka svoju pjesmu, ak se i meusobno
podbadaju i zajebavaju, pa onda zajedno bodre i pjesmom prijete partizanima.
Tih dana osnovan je u Splitu Centralni etniki odbor, iji e lanovi koncem oujka
avionom otputovati u Crnu Goru, a odatle u Kolain, na dogovor s generalom Draom
Mihailoviem oko daljnjeg rada etnike organizacije u Splitu i Dalmaciji. A ona je u
gradu sad ve dobro uhodana, suradnja s Talijanima cvate nije nezapaeno prola
njihova pojava, rame uz rame s ustaama, na sahrani zloglasnog talijanskog oficira
Giovannija Save, straha i trepeta Splita toga doba, ni pomo u likvidaciji estoro
splitskih omladinaca, optuenih za Savino ubojstvo pa se na redovnim tjednim
sastancima splitskih etnika raspravlja i o preuzimanju vlasti u gradu nakon sve
izvjesnijeg odlaska Talijana.
Tim je poslom uskoro stigao i izaslanik etnike Vrhovne komande potpukovnik
Mladen ujovi, novi Drain komandant Bosne, Like i Dalmacije, koji e u Splitu
formirati Nacionalni komitet za Dalmaciju i s generalom Umbertom Spigom,
komandantom 18. armijskog korpusa, u kolovozu razmatrati mogunost primopredaje
vlasti.
Od primopredaje vlasti, kako znamo, nije bilo nita: nakon kapitulacije Talijani su
otili, otili su za njima i ustae, partizani su uli u Split, a dini splitski etnici
pourili su svoju pomo ponuditi novom gospodaru: 18. rujna 1943. njemaki
porunik Lippert iz Obavjetajnog odjela 114. lovake divizije sastavlja izvjetaj o
posjetu Milana Cvjetianina, oficira Dinarske etnike brigade, kojega je kapitulacija
Italije zatekla na lijeenju u Splitu, nakon ega je pourio Nijemcima. Mi etnici
znamo da se samo uz pomo njemakih trupa moe postii efikasno unitenje bandita,
jer smo mi za to isuvie slabi, kae Cvjetianin poruniku Lippertu.
I odjednom gle uda eto etnika po drugi put meu Splianima, ovaj put s
njemakim propusnicama, usred Nezavisne Drave Hrvatske. Bizarno? Povijest se ne
sjea, ali arhive pamte: kad je koji mjesec kasnije, 9. sijenja 1944, u svai kraj
splitskog buffeta Aeroplan jedan pijani ustaa ubio nekog etnikog vazduhoplovca,
povjerljivog njemakog konfidenta, Feldkomandatura Wehrmachta zaprijetila je
ustaama da e to skupo platiti. Usred ustake NDH!
Kad su, uostalom, u proljee 1944. ustake vlasti u Splitu pohapsile etnike voe
zbog nezapamenog masakra u Sinjskoj krajini iako su vie od hiljadu civila, ena,
djece i staraca u selima pod Kamenicom poubijali pripadnici zloglasne SS divizije

Prinz Eugen zapovjednik puka 264. divizije u Splitu, potpukovnik Mller, naredio je
vlastima NDH da zarobljene etnike saveznike odmah puste na slobodu. to su
ustake vlasti, jasno, odluno posluale. Jednako kao to su odluno posluale i kad je
12. svibnja iz Zagreba stigla zapovijed da se iz Splita deportira dvije hiljade
nepouzdanih osoba, uglavnom Talijana, Srba, etnika, Jugoslavena i komunistikih
simpatizera, a iz njemake komande samo tri dana kasnije, 15. svibnja, stiglo
upozorenje da se etnike u Splitu ne dira.
etnici su Nijemcima u Splitu trebali, izmeu ostalog, za istu stvar kao i Talijanima:
za ubacivanje u redove antifaista i njihovo denunciranje. U tome ih je organizirao
poznati njemaki povjerenik Mihajlo Zaklanovi, koji po nalogu popa ujia toga
svibnja putuje u etniku Vrhovnu komandu, da generalu Drai Mihailoviu podnese
iscrpni izvjetaj o stanju u splitskoj etnikoj organizaciji i suradnji s Nijemcima.
Ve je, uostalom, ljeto 1944. i etnici su sad otvoreni njemaki saveznici. Ministarstvo
oruanih snaga NDH 17. srpnja 1944. obavjetava tako jedinice na terenu kako je
Fhrer zabranio upotrebu naziva partizani, koje u komunikaciji s Nijemcima od
sada valja zvati komunisti ili komunistika banda, a etnike suborce
hrvatskim borbenim skupinama. Tog ljeta opet u Split stie pop Momilo uji, a u
kolovozu Nijemci u Splitu sklanjaju tri stotine njegovih etnika odjevenih u njemake
uniforme, dre ih u svojim kasarnama i preventivno dok su ujievi etnici u gradu
zbog izrazito antisrpskih tekstova zabranjuju splitski dnevni list Novo doba!
Mislite da je to bizarno? Poetkom jeseni, 25. rujna 1944, Nijemci su u Splitu uhapsili
i zatvorili ustakog bojnika Bednjanca, zbog toga to su njegovi ljudi premlatili dva
etnika, zaprijetivi prema izvjetaju Ustake nadzorne slube od 25. rujna 1944.
da e, ako u Splitu bude ubijen koji etnik, za odmazdu strijeljati petoricu ustaa!
Usred NDH!
Za to, meutim, nije bilo vremena: mjesec dana kasnije u Split su uli partizani, i grad
je konano bio slobodan. Epilog epizode? Kad je koji dan nakon ulaska u Split Vojni
sud Osmog korpusa NOVJ obznanio kako je zbog ratnog zloina i suradnje s
neprijateljem izvrena smrtna kazna nad veom grupom graana Splita, meu
dvadeset etvoricom strijeljanih pravilno se rasporedilo osam suradnika njemakog
okupatora, osam ustaa i osam etnika.
Pitaju li se, eto, jo uvijek ovdanji itaoci, naroito mlai, kakve veze imaju etnici
sa Splitom, NDH i ustaama, eto odgovora: prilino tijesne.
Odrastao sam, najzad, na Gripama, tik iznad stepenica prema staroj austrijskoj
tvravi, kraj kojih je 29. travnja 1943, zbog atentata na Giovannija Savu, ubijen
gimnazijalac arko Pejkovi, kojega su Talijanima uzgred, nevinog denuncirali
splitski etnici: tovie, ezdesetih sam nedaleko odatle iao u vrti to je nosio
njegovo ime. Nakon toga iao sam u osnovnu kolu na Lucu, koja je nosila ime
Bruna Ivanovia, mladog Splianina kojega su 1942. u Strmici kraj Knina brutalno
ubili etnici popa ujia, a onda u srednju kolu nazvanu imenom Ante Jonia, prvog
dalmatinskog narodnog heroja, kojega su 1942. kod Livna zajednikim snagama ubili
Talijani i etnici.

Ne znam, moda je u Srbiji bilo drugaije, moda su se podno Ravne gore etnici
herojski borili protiv Talijana, Nijemaca i ustaa, ali u Splitu, kako vidite, ba ih i ne
pamtimo po dobru.
O tome, naravno, iz serije Ravna gora neete doznati nita. A teko da ete o tome
ita doznati i iz suvremene hrvatske kinematografije ili historiografije. To da su se
etnici popa ujia usred Drugog svjetskog rata epurili po ustakom Splitu, iz nekog
razloga, rekoh, ne vole uti ni Hrvati.
Eto vam dakle, potovani gledatelji, talijanskih crnokouljaa i odanih prijatelja iz SS
divizije Prinz Eugen, pa zajedno gledajte Ravnu goru, eto vam Nezavisne Drave
Hrvatske, Fhrerovih hrvatskih borbenih skupina i njihovih najboljih neprijatelja
ustaa, s kojima se tih dana epure po splitskoj Rivi jebite se s njima.
Peanik.net, 04.12.2013.
" ! 50
, 100 "?!
. ...
- . ... .
, .
? . ... . !
. !
, ! . ...
. ,
. ( ,
) . 63, 2013. :
1959. .
Kosovska bitka izmeu legende i stvarnosti: Zato su Srbi izgubili na Kosovu?
OKLOPNICI PROTIV JANJIARA
Za objanjenje srpskog poraza na
Kosovu, nije potrebna izdaja. Na
Kosovu su se sudarila dva oprena
politika organizma: srpski, ve
rastoen unutranjim suprotnostima,
bez jedinstvene dravne misli, i
drugi, turski, mlad i poletan, koji je
u borbu mogao uvesti sve snage
drave
Pie: Petar Tomac
Muratova pogibija, ma koliko je
izvori naglaavali kao sredinji
dogaaj bitke, nije nimalo uticala na
njen tok. Nigde se ne vidi da je

obeshrabrila Turke ili osmelila Srbe. Osmanska snaga nije bila u linosti vladaoca
nego u sistemu. Na Kosovu, prikrivi Muratov udes mudro i veto, kako kae Duka njegova se okolina obezbedila od iznenaenja. Bitka je za Turke uprkos smrti
vladaoca i vrhovnog komandanta tekla po planu.
Jedan od najopirnijih opisa bitke moe se nai u turskoj istoriji Mula Mehmeda
Nerije.
Prema ovom izvoru, glavni strateki savetnik sultana Murata je Evrenos-beg, jedan od
turskih komandanata koji imaju najvee iskustvo iz borbi sa hrianima.
Mula Mehmed opisuje trenutak kad su vojske ve postrojene za bitku i navodi kako
Evrenos-beg daje sledea uputstva, upozoravajui Murata da srpske oklopnike nita
ne moe zaustaviti.
- Oni se nikad ne odvajaju, niti znaju da odstupe. Valja im se skloniti s puta, pa im
doi odastrag i tada, opskakujui oko njih, treba ih udarati neprestano i ubijati, jer su
obueni u oklop od eljeza. Inae ih natrag suzbijati nije mogue!
Turska odbrambena taktika
- Za Turke, koji su reili da tuku odbrambenu bitku, kao prvi problem postavljalo se
pitanje kako da odbiju napad neprijateljskih oklopnika kojima njihovi laki konjanici i
peaci - osim donekle janiara - nisu bili dorasli.
U vekovnoj borbi izmeu oklopnika Zapada i lakih konjanika Istoka prvi su imali
ozbiljna preimustva u borbi prsa u prsa, a drugi u pokretljivosti i manevru. Taktika
koju Evrenos-beg izlae Muratu je najcelishodnija taktika koju laki konjanici mogu
primeniti protiv oklopnika: izbei frontalan udar, pa obleui protivnika udarati po
njemu buzdovanom koji je protivu oklopa pogodniji od sablje i handara.
Konstantin Janiar kae u osnovi isto u svojim savetima hrianima kako da se bore
protiv Turaka: bolje je asno se povui - kae on - nego ostati na mestu i poginuti. I on
preporuuje upotrebu buzdovana. Ovde moramo ponovo naglasiti da srpski oklopnici
na Kosovu nisu bili toliko brojni u odnosu na celinu, niti toliko oklopljeni kao zapadni
vitezovi onog vremena. Neri preteruje i dramatizuje. Posle Kosova Turci su se
sudarili sa zapadnim oklopnicima, poev od Nikopolja 1396. pa se to, moda, ogleda i
u Nerijevom izlaganju o Bici na Kosovu.
Vratimo se na Kosovo polje. Vojske su postavljene jedna naspram druge. Bitku
zapoinje Murat, komandom strelcima:
- Odapnite strele na nevernike!
Razbijanje zbijene srpske konjike falange
Strelci istrae napred da bi doli na domet strela kojima su obasuli srpske konjanike i
to ne samo konjanike krila, nego verovatno i centar, jer kako smo pretpostavili, srpski
centar je natkriljivao turski centar pa je prelazio i prema turskim krilima.
Kad se pljusak strela spustio na srpske oklopnike koji su dotle stajali kao gvozdeni
bregovi - nastavlja Neri - krenu oni napred valjajui se i huei kao more. Navale na

strelce s leve strane, suzbiju ih pa udare na isturene redove centra, probiju se kroz
falange, jednu za drugom, dopree do vojnike arije u pozadinu vojske i razbie je.
No mesto gde je bilo smeteno slagalite meda, masla i pirina ostalo je puno. Mazge,
konji i denjkovi behu se tako izmeali da se nainila kao neka brana. Nisu utekli.
Polomie se, izgiboe za veru. Nevernici bejahu potpuno porazili levo krilo. Poto je
orijentalnom reitou opisao estinu borbe, Neri nastavlja: Posle toga je nevernik,
kad je otud doao, postao jo oduevljeniji, jer toplota na kraju bude.
Ukratko, moemo ponoviti Nerijeve rei da su Srbi potpuno porazili tursko levo
krilo. Samo, ovaj uspeh ne smemo preceniti. Azapi su mogli biti pregaeni, komora
ispreturana, ali su spahije i akindije vie potisnute nego potuene. Setimo se
Evrenosovih rei o elastinoj borbi. U Nerijevom opisu oseamo (brana!) kao da su
Srbi ovde dostigli kulminacionu taku napada u Klauzevicevom smislu.
ta kau o tome drugi izvori
Aik-paa Zade i Dukin prevodilac tvrde izriito da su Srbi otpoeli borbu, slaui se
sa Nerijem. Crijevi i Halkokondil kazuju da su Turci prvi napali ali prvi odmah
dodaje da su Turci, dakle napadai, jedva odolevali srpskom napadu, po emu se mora
zakljuiti da su Srbi ipak poli prvi u napad. Po anonimnom derviu izgleda da su
protivnici poli jedan drugome u susret, mada pisac oigledno ne nastoji da to
naroito utvrdi. Dukin prevodilac tvrdi da je Lazar naredio Vlatku Vlaeniu
(Vukoviu) da otpone borbu. Ostali se izvori ne izjanjavaju o tome. Pogledom na
jasna svedoanstva Nerija, Aika i Dukinog prevodioca, a jo vie s obzirom na
strukturu protivnikih vojski i njihovu taktiku, moramo prihvatiti da su Srbi poli
napred jo u toku turskog napada strelama.
Isto tako moemo prihvatiti i Nerijevo tvrenje da je tursko levo krilo razbijeno. To
izriito potvruje Aik-paa Zade iako se - kae on - Jakub borio uspeno. Konstantin
Filozof svedoi takoe da su Srbi isprva nadvladali, a posle njega to kau mnogi nai
izvori. Ne precizirajui mesto borbenog poretka, Crijevi govori da su jedni (Turci)
malo odstupili, a drugi se spremali da bee. Urud takoe govori da je turska vojska u
prvoj fazi bitke iznemogla oslabivi do krajnosti.
Srbi su isprva nadvladali
U drugoj fazi bitke Neri govori o protivnapadu Turaka. Dok je Jakubovo levo tursko
krilo trpelo poraz, Bajazit - kae Neri - na desnom krilu stajao je nepomino i
dostojanstveno utao. Kada vide da posao ide nekako kako ne treba, malo je jo
trebalo pa da vojska islamska bude pobeena, odjednom bozundije poee da
dovikuju govorei: "O gazije, to stojite? Nevernik je razbijen. Pobee... "
Posle toga odjednom Bajazit han snano stie pred nevernika kao grom... - dakle
krene u protivnapad. Ugledavi se na njega, krenu napred Ali-paa, Evrenos-beg,
Jahi-beg, ahin-beg, Isa-beg, Saruda-paa, Ejne-beg subaa, Kara Mukbil,
Indendik Balaban, Tovuda Balaban i "jaja" (peak po prvom prevodu) ir Merd.
Za Ali-pau znamo, po Neriju, da je bio veliki vezir pa je prema tome morao biti u
centru uz Murata; Evrenos-beg je, takoe po Neriju, bio na krajnjem desnom krilu
borbenog poretka, Ejne-beg i Saruda-paa na levom, a Balabani su bili rasporeeni
desno i levo. Mesta ostalih u borbenom poretku Neri nam nije saoptio, ali i ovoliko
je dovoljno za zakljuak da je sva turska vojska krenula u protivnapad.

Po ijem nareenju? U bici kod Konije Neri nam kazuje da se Bajazit bacio ocu pred
noge da bi izmolio doputenje za protivnapad. Izbor momenta prelaza iz odbrane u
napad je u odbrambenim bitkama bio oduvek vrlo delikatno pitanje, koje naelno
reava vrhovni komandant. Na Kosovu je po Neriju jasno da je odluku doneo Bajazit,
a ne Murat. Po Bajazitovom nareenju su bozundije stale da viu, jer je Murat po
svoj prilici bio mrtav ili na samrti. To nam je upravo dalo pravo na raniji zakljuak da
se i kod Nerija osea da je Murat ubijen u toku bitke pre reenja.
Takve bitke nije bilo od stvaranja sveta
I ona vojska - nastavlja Neri - koja bee odstupila, vide da su muslimani pobedili
nevernike. Ohrabri se, pa se ponovo vrati i poe nevernika da bije sabljama...
poduhvatie nevernika u ruke i tako ga razbie, da takve bitke i takvoga loma nije bilo
od stvaranja sveta. Dan se jo ne bee zavrio, a nevernika vojska bila je malaksala i
dola do poraza.
Ostali izvori ne dopunjuju ovaj sumoran Nerijev opis druge faze bitke. Jedini
konkretni podatak dao nam je Aik-paa Zade zabeleivi da je Jakubova strana sama
razbila nevernike to moe samo da znai da sa centra i desnog krila nije pojaana, a
to je bilo normalno u turskoj taktici.
Dukinom prevodiocu dugujemo jedan originalan podatak: Vlatko Vlaeni (Vukovi),
poto je prvim naletom odbacio Turke, vraao se da prema vojnikom pravilu napadne
drugi put (Et girando per entrar lla secondo Tordine della militia) kad se bojitem
razneo glas da je Despotov (tj. Lazarev) vojvoda Dragoslav Probii (Probiscio)
okrenuo oruje protiv hriana; uvi to Vlatko odmah okrete lea, brzo pobee sa
bojita i vrati se u Bosnu sa svojim odredom (La ljual voce Vlatcko Vlajenico subito
volto le spalle et con grande fuga se disparati tornando verso Bossnia con la sua
compagnia); ovaj glas ubacie - kae Dukin prevodilac - ili Turci, ljudi vrlo mudri, da
bi uplaili nau (hriansku) vojsku ili je tako htela sudbina nenaklonjena sirotim
hrianima zbog njihovih grehova. Lazar ostavljen od svojih vojvoda, bez boja bi iv
uhvaen sa svom svojom vlastelom.
Prema Dukinom prevodiocu moramo biti dosta obazrivi jer on zastupa jednu verziju
bitke koja stavlja Bosance u povoljno svetlo. O uzrocima poraza, upravo o Vlatkovom
odlasku sa bojita i o intenzitetu bitke govoriemo kasnije. Zasad se treba samo
osvrnuti na ono vraanje u borbu prema vojnikom pravilu. U doba Kosovske bitke
nije bilo nikakvog "ordene della militia" po kome se napadalo u vie naleta. Dukin
prevodilac govori oigledno o svom vremenu, o harasiranju ili karakoliranju po kome
su konjanici, postrojeni u vie vrsta, prilazili neprijatelju u kasu, na domet pitolja ili
karabina kojima su bili naoruani, pa su ih po vrstama ispaljivali, vraali se nazad,
punili oruje i ponovo prilazili neprijatelju. Ova se praksa izgradila u drugoj polovini
XV veka. Nema nikakve veze sa kosovskom bitkom.
Otkud u Kosovskoj bici erkezi
Po Novakovievoj narodnoj prii Turci su napali Srbe dok se Lazar nalazio u
samodrekoj crkvi, a tada je Vuk Brankovi pobegao sa 7000 ljudi. Lazar besedom
ohrabri vojsku i krene u boj. Do podne su pobeivali Srbi, a posle podne Turci.

Milojevieva narodna pria deli takoe bitku u dve faze. U prvoj, koja se odigrala
izmeu Samodree i Laba, tursko levo krilo je sasvim satrveno. Bajazit se zatim
povue iza Pritine, gde ih Srbi ponovo napadnu i ponovo ih potisnu posle etiri asa
ljutog boja. Tada Bajazit naredi da stupe u akciju 20.000 erkeza koje zaobiu i
napadnu umorne Srbe. Ovi tada poinju da se polako povlae sa namerom da kod
Samodree ponovo prime borbu, ali za vreme odstupanja Lazaru padne konj pa ga
Turci zarobe, posle ega obustave gonjenje.
U ovim narodnim priama ima, oigledno, realnih i fantastinih elemenata. Zadrau
se samo na erkezima. Znatni delovi ovog kavkaskog naroda emigrirali su 1857-64. u
Tursku pred ruskim nadiranjem, a Turci su ih naselili u Evropi kao graninu miliciju
najvie na Kosovu prema Srbiji, oko 40.000.
Pred Srpsko-turski rat 1876. napadali su srpske granine karaule, upadali u Srbiju,
palili i pljakali srpska naselja. Uestvovali su, razume se, u oba rata na strani Turaka.
Ostavili su dubok otisak na Kosovu kada im je narod pripisao reavajuu ulogu 1389.
ali to je mogao uiniti tek posle njihove pojave na Kosovu poetkom druge polovine
XIX veka, jer inae otkud bi narod znao za erkeze. Verovatno tada su oni i ubaeni u
priu.
Izvore moramo dopuniti obazrivim kombinacijama
Najpre o Lazarevoj besedi vojsci o kojoj govore mnogi izvori, najvie narodna
tradicija. Da je Lazar pred borbu ohrabrio svoju vojsku vie je nego verovatno - to
preporuuje i Janiar hrianskim vladarima - mada se sigurno nije posluio onim
reima koje mu Orbini stavlja u usta pevajui svoju himnu slobodi i hrabrosti. Takve
se stvari uvek stilizuju post festum, kao na primer, Napoleonov govor vojnicima pod
Piramidama na koje je toboe gledalo etrdeset vekova.
Govor ili ne, Srbi su napali prvi na celom frontu manje-vie jednovremeno. Uspeha je
bilo samo prema turskom levom krilu koje je sasvim potisnuto desnim srpskim krilom
Vuka Brankovia i delom Lazarevog centra. Tu se izrazio najvei srpski napor. Na
turskom centru i desnom krilu oito nije bilo uspeha ako su uopte ozbiljno napadnuti.
Lazar je naiao na tvrde janiare koje niko dotle nije pobedio - uspeh na centru znaio
bi bezmalo pobedu - a Vlatko Vukovi se verovatno nije sasvim angaovao, to je
redovna pojava za saveznike kada ratuju daleko od svoje zemlje.
Neuspeh centra i levog srpskog krila izvori preutno potvruju, govorei samo o
uspehu prema turskom levom krilu. Prema Neriju je ovo potpuno razbijeno, no videli
smo da spahije i akindije tog krila nisu bile izbaene iz borbe.
Povlaenje turskog levog krila otkrilo je levi bok centra. Nemamo podataka o tome
kako su Turci doskoili toj opasnosti. Bilo bi sasvim prirodno da je njihov centar
zalomio svoje levo krilo unazad. Tako se uvek radi. Moda je centar svud naokolo bio
zatien preprekom kao to je posvedoeno za bitku kod Filokrene i kako su prema
Konstantinu Janiaru Turci redovno inili. Ako je u tom asu Milo ubio Murata, to
nije bez osnova u izvorima, onda je kriza za Turke dostigla vrhunac.
Rasplet ili prekretnica bitke se u Nerija jasno uoava. Nastupa u trenutku kada
Bajazit uvide da su Osmanlije blizu poraza. Obeleava ga vika bozundija da je
neprijatelj toboe pobegao. Nema nikakve sumnje da intervencija ovih vikaa

predstavlja zapravo nareenje za protivnapad, a to nareenje - moemo slobodno

zakljuiti iz kompozicije i duha Nerijevog dela - izdao je Bajazit koji je ve bio
zamenio svog smrtno ranjenog ili preminulog oca. Ne vidim razloga zato bi Neri u
tom najvanijem trenutku bitke preutao Murata koji je - ponavljam - meu
osmanlijskim vladaocima zauzimao uglednije mesto od svog sina, umrlog posle
tekog poraza u mongolskom zatoenitvu. Ne treba da nas buni to je - po Neriju
-Bajazit u trenutku raspleta bio jo uvek na desnom krilu. Neri ga je preutno ostavio
tamo gde ga je bio postavio pred bitku, jer bi inae morao priznati da je Murat ubijen
za vreme bitke.
Nareenje za protivnapad nije moglo biti izazvano samo opasnou koja je pretila sa
levog krila. Situacija je morala sazreti i na ostalim delovima fronta. Dotle su morali
biti odbijeni i napadi na turski centar i desno krilo sa gubicima po Srbe.
Bajazit i vezir prelaze u protivnapad
Protivnapad su, svakako, otpoeli turski konjanici s desnog krila. Oni su zahvatili
srpsko levo krilo - Bosance - i deo centra. Srpski konjanici su ih morali doekati
protivudarom. Konjica ne moe na mestu doekati protivniki konjiki juri. Ali je u
pitanju da li su to mogli uiniti poto je njihov prvi napad bio odbijen.
Za prvi mah glavni udar primili su Bosanci. Morali su biti odbaeni jer je tursko
desno krilo bilo ne samo apsolutno nego i relativno nadmono. Posle ovog uspeha
tursko desno krilo se oigledno okree protiv srpskog centra, protiv najvanijeg
napadnog objekta, i napada ga bono. U tom trenutku konjanici turskog centra su
morali stupiti takoe u akciju, a za njima i janiari. Neri donekle potvruje tu
pretpostavku time to odmah iza Bajazita pominje Ali-pau kako prelazi u napad, a
ovaj, kao veliki vezir je morao biti u centru.
Ne moe se pretpostaviti da je turski centar poao u protivnapad jednovremeno sa
desnim krilom. Istaknuto je ranije da je bio stoer borbenog poretka, dakle imao je
prvenstveno defanzivnu ulogu, a taj zadatak je morao zadrati sve dotle dok napadom
desnog turskog krila na srpski centar nisu stvoreni izgledi na potpun uspeh. Prerano
angaovanje turskog centra (ija je defanzivna snaga - janiari - bila znatno jaa od
ofanzivne koju je predstavljala malobrojna konjika garda) na jak srpski centar mogao
bi kompromitovati itavu bitku, naroito usled nepovoljne situacije, stvorene na
turskom levom krilu.
Bekstvo Vlatka Vukovia i Ivana Horvata
Vrlo je moguno - kako tvrdi Dukin prevodilac - da je Vlatko Vlaeni (Vukovi)
posle ovog ponovnog neuspeha okrenuo lea i "brzo pobegao" sa bojita, bilo zavaran
da su neki velikai izdali Lazara, bilo to je iz drugih razloga smatrao da je bitka
izgubljena. Veliko je pitanje da li je taktiki bilo mogue da se vrati u borbu u pomo
srpskom centru, jer je, svakako, bio odbaen na Lab. Otuda on je odstupio bez pritiska
najkraim putem u Bosnu. Sigurno je da su Bosanci pretrpeli umerene gubitke.
Znamo da su Turci zarobili neku bosansku vlastelu. Bez obzira na Tvrtkove tvrdnje
Trogiranima o svojim nevelikim gubicima, to moemo zakljuiti iz injenice da je
Tvrtko u avgustu uputio nove snage u Dalmaciju gde je razvio veliku aktivnost a i
Hrvati Ivana Horvata, koji su bili u sastavu bosanskog odreda, postaju posle Kosova

ponovo aktivni u Slavoniji.

Kada su Bosanci odbaeni, srpski centar se naao u borbi protiv turskog desnog krila i
centra, bio je, dakle, obuhvaen sa istoka, na svom levom krilu. Bitka je tu dostigla
najvei intenzitet. Brojno slabiji i taktiki u teem poloaju, srpski centar je morao
podlei. Podlegao je posle vrlo otre i krvave borbe to jednoduno potvruju svi
izvori. Posle poraza ostaci su verovatno odstupili u neredu.
Povlaenje Vuka Brankovia za Drenicu
Crijevi nam pria da je Lazar u toku borbe ostavio umornog konja pa seo na drugog.
To zbuni Srbe. Izgubivi ga s oiju, pomisle da je pao. Tada Turci udare jo ee i
razbiju zaplaene i umorne Srbe. Uvidevi zabludu svojih, Lazar polete kroz redove
njihove trudei se da ih vrati u borbu - Lazar je bio preao ezdesetu godinu ivota ali videi da njegovo pozivanje nita ne pomae, stane i sam da bei.
U toku mnogih bitaka onog vremena i kasnije, vojskovoe su menjale konje, najee
ako su pali pod njima ili ranjeni. Konj je pruao veu metu a manje bio zatien.
Otuda se promena konja javlja i kao konvencionalna funkcija da se podvue aktivnost
i neustraivost komandanta pa se pojavljuje i tamo gde nema istorijskog oslonca.
Neri kae da je i Bajazit u toj bici promenio konja kome se kolan otpasao, da je kao
munja skoio na rezervnog konja koji je bio spreman. Ovu epizodu je Neri verovatno
ubacio da bi jo jednom istakao brzinu Bajazita Munje kome Turci zahvaljuju pobedu.
Moemo poverovati Neriju i Aik-pai Zadeu da je i levo tursko krilo prelo u
protivnapad, samo nee biti - kako to tvrdi inae umereni i ozbiljni Aik - da je ono
tamo razbilo srpsko desno krilo. Nimalo nije verovatno, da su poraeni iz prve faze u
drugoj fazi bez ikakve pomoi tukli pobedioce. Treba vie vere pokloniti Neriju da je
tursko levo krilo stupilo ponovo u akciju im je zapazilo da se stvari na centru i
desnom krilu poinju da razvijaju u povoljnom smislu.
U trenutku kada je otpoeo protivnapad turskog desnog krila, srpsko desno krilo nije
jo uspelo da svoj uspeh prenese i na centar, ako je to i pokuavalo. Uskoro zatim ono
je ponovo angaovano sa Jakubovom konjicom, a moda i sa delom snaga centra, pa
nije bilo u mogunosti da pritekne u pomo Lazaru na centru, bar ne sa velikim
snagama. Kada je srpski centar poraen, Vuk Brankovi je doao u bezizlazan poloaj,
pa se verovatno povukao preko Sitnice u Drenicu, svoju uu postojbinu, bez veih
gubitaka.
Koliko je trajala bitka
O trajanju bitke imamo u izvorima najmanje podataka. Crijevi tvrdi da je poela pri
izlasku sunca i trajala gotovo do 8 asova, to znai da je trajala oko 3 asa. Slino
kae i Aik-paa Zade: do pola vremena izmeu dva namaza - to je Olesnicki
protumaio da je jamano re o prvom i drugom namazu (sabah i podne), pa je
izraunao da je 15. juna za kosovski meridijan bila sredina izmeu njih u 8 asova i 7
minuta. Aik ne kae kada je boj poeo, ali moramo pretpostaviti da je otpoeo zorom.
Iz kosovskog natpisa . Radoji je utvrdio da se kosovska bitka zavrila u 10 i po ili
11 asova. Neri u drugom Elezovievom prevodu: dan se jo ne bee zavrio, a u

prvom jo sunce ne bee zalo - to bi se moglo prihvatiti kao isto vreme izraeno na
dva razna naina. Kod Bernauera dan jo nije zapadao (es hatte sich der Tag noch
nicht geneigt), to ukazuje na raniji zavretak bitke jer se dan (astronomski) poinje
da naginje ve u podne.
Ostali izvori preutno ostavljaju bitku u okvir jednog dana. Izuzetak ini Konstantin
Janiar za koga je bitka trajala od srede do petka u podne. Konstantin je oigledno
pogreio. Bitka nije mogla poeti u sredu jer se odigrala na Vidovdan, a Vidovdan je
1389. pao u utorak a ne u sredu. Utorak 15. juni 1389. je dan Kosovske bitke, o emu
nema diskusije. To je fiksirao ve Konstantin Filozof. Niti moemo prihvatiti
Janiarevo trodnevno trajanje. Bitke hladnim orujem kao intenzivni sudari izgarali su
za nekoliko asova. Zbog toga sam sklon da pre prihvatim ona svedoanstva za koja
se bitka bre svrila.
Smrt kneza Lazara
Nemamo razloga da posumnjamo u mnogobrojne izvore koji govore da su Turci
preduzeli gonjenje posle bitke.
Da je Lazar zarobljen u toku gonjenja svedoe samo Janiar i Crijevi. Prvi tvrdi da
su ga Turci uhvatili blizu jedne crkve Bogorodiine, po imenu Samodrea, i da je na
tome mestu postavljen visok stub kao znak hvatanja kneza Lazara. Uz Lazara, po
Janiaru uhvaen je Krajmir, navodno vojvoda topliki koji inae nije poznat, a
mnogo druge gospode je na tom mestu pobijeno - to se mora protumaiti da se pri
Lazarevom zarobljavanju odigrala otra borba. Crijevi pominje samo da je Lazar
skrenuo s puta i pao s konjem u vuju jamu (pokrivenu pruem), gde su ga gonioci
stigli i ubili.
Ako prihvatimo Janiarev podatak da je Lazar zarobljen kod Samodree moramo
uvideti da nije odstupio kuda ga je vodila odstupnica, preko Kurumlije za Kruevac,
ve prema Vuitrnu i Mitrovici. Ovo se lako objanjava obuhvatnim turskim
manevrom posle povlaenja Bosanaca koji ga je odbacio na zapad, odnosno potvruje
se pretpostavka da su Turci zaista napali levi bok centra, Lazarev bok.
Suprotno Crijeviu, velika veina izvora govori izriito ili se moe naslutiti da je
Lazar uhvaen iv i pogubljen. Meu njima ima samo nijansa. Po Pekom tekstu
Lazar pada u ruke Muratova sina koji mu odsee glavu; po Studenikom i Cetinjskom
tekstu Bajazit mu lino odsee glavu; u mlaim letopisima ima verzija da je Lazara
ubio Murat, pored onih da su ga ubili Turci i onih da je naao smrt u bici; pohvalna
slova su slona u tome da su Lazaru odsekli glavu, to tvrde Konstantin Filozof i
Dukin prevodilac. Po Orbiniju i Tronokom Lazar je uhvaen u bekstvu i pogubljen.
U tome su sloni i turski izvori. Klaviho je jedini koji tvrdi da je Lazara ubio Bajazit
svojom rukom u boju.
Deo izvora svedoi da je uz Lazara pogubljeno mnotvo vlastele. Vrlo pouzdani
Konstantin Filozof navodi da je zarobljena srpska vlastela izmolila od Bajazita da
bude poseena pre Lazara da ne vide njegovu smrt, a Janiar nam saoptava da je
Bajazit pogubio Lazara i Krajmira, a posle kratkog vremena i sve one nevernike koji
su se nagledali boja i koji su ostali kao izdajnici, s objanjenjem: "Kad ste svome
gospodaru bili tako neverni u njegovoj nevolji to isto biste i meni uinili". Ovo je
nejasno. Mislim da se to odnosi na vlastelu koja se nije odazvala Lazarevom pozivu,

dakle, koja nije uestvovala u bici. Ispalo bi da je kao suveren osvetio Lazara, kolegusuverena. Setimo se da je kasnije Bajazit savetovao svome zetu Stefanu Lazareviu da
svoju vlastelu dri vrsto u ruci.
Zemlja huae, a strele leahu sunce zaklanjajui
Retko se estina bitke opisuje slono i obostrano tolikim superlativima i hiperbolama:
bee toliki zvek i grohot, da se potreslo mesto na kojem se boj bio i tolika se krv
prolila, da se konjima trag poznavao kroz prolivenu krv... bee bahat neki i neiskazani
tutanj, ujae se, strele leahu sunce zaklanjajui... zemlja huae...(pohvalna slova);
Bugarska hronika govori o velikom krvoproliu, Crijevi o estokom boju; po
Ahmediju takve bitke svet nije zapamtio, a po ukrulahu obe vojske zametnu takvu
borbu kakve od postanka sveta nije bilo; a Neri: ... izmeae se jedno s drugim dva
mora.
Sablje su svetlele kao nebeski blistavi plamen, od kopalja ni vetar nije mogao da pue,
a od konjskih nogu ni bujica da je, pa nije mogla proi... od piske rogova... zverinje je
u gori crkavalo... Rei e se, istonjaka retorika, ali u bitkama kod Konije i
Nikopolja o njoj nema traga u Nerijevim opisima.
Takvoj estini odgovarali su i gubici. Nema mnogo bitaka gde ih izvori toliko
naglaavaju i uravnoteeno prikazuju: bezbrojno je mrtvaca bilo; bezbrojna mnoina
obojih pobijenih, to jest Srba i neprijatelja, po Kosovu Polju leala; svuda reka od krvi
i mnogi trupovi; kao klasje na njivi, tako vojnici od otrog oruja na zemlju padahu
(pohvalna slova). Po Urudu vojske nanee jedna drugoj velike gubitke i bezbrojno
pogibe maem; ukrulah: neizmerno mnotvo ljudi izgibe na jednoj i drugoj strani.
Jedini Mezjer navodi cifre: 20.000 palih Turaka a priblino toliko Srba, to je mnogo
po mom shvatanju za jedne i druge. Potpunosti radi naveu i apsurdne cifre koje daju
Novakovieva i Milojevieva pria: po prvoj poginulo je 100.000 Srba i 110.000
Turaka (samo su Milo, Milan i Ivan pobili 10.000 Turaka); po drugoj palo je 42.000
Srba i 160.000 Turaka, a Milo sa pobratimima pobio je 12.000. Nemogue je dati
odreene cifre ali moemo pretpostaviti da su srpski gubici bili vei, apsolutno i
relativno, po optem pravilu koje jedva da zna za izuzetke, da je danak poraenog
krvaviji. Narodna pesma to lepo opisuje:
Od Turaka neto i ostalo,
A od Srba i to je ostalo
Sve ranjeno i iskrvavljeno.
Od jednodunog isticanja obostranih gubitaka odvaja se jedino Tvrtko u svom pismu
Trogiranima gde govori da je iz bitke malo Turaka ivu glavu iznelo uz izvesne svoje,
ali ne velike gubitke. Tvrtko oigledno govori o svom kontingentu za koji ve znamo
da nije mnogo nastradao. Najvee gubitke na srpskoj strani pretrpela je Lazareva
vojska. Ne treba se osvrtati na Dukinog prevodioca koji govori da je Lazar poginuo
bez borbe. (...)
Objanjenja te velike narodne nesree
Uzroci poraza i pobede su oduvek bili od velikog interesa za hroniare i istoriare. Za
Kosovo rani turski izvori od Ahmedija do ukrulaha objanjavaju tursku pobedu

Alahovom pomoi. Aik ne daje uzrok, a Neri je objanjava Bajazitovom estokom

intervencijom. O Bojoj volji govore i prvi srpski izvori. U drugoj svojoj beleci
Mezjer slino Halkokondilu daje uverljivije razloge: Murat i Bajazit - kae on - nisu
olako savladali carstva i kraljevstva kao to bi se moglo misliti, ve efikasnou
oruja (vailance darmes) i vrstom borbenom disciplinom (par regle bien gardee en
leur host).
Srpski narod, za koga je poraz na Kosovu znaio kraj dravne samostalnosti i poetak
vekovnog robovanja Turcima, nije se mogao zadovoljiti iznetim mistinim, ili
racionalnim razlozima za objanjenje te velike narodne nesree. Srbi su traili
oigledniji uzrok porazu. Dok ga Konstantin Filozof jo objanjava Bojom voljom,
kasnije se postupno i stidljivo razvija ideja o izdaji. Svaki dodaje poneto da bi se to
bolje objasnila katastrofa ije su se posledice sve jae oseale.
Peki tekst ne zna da li je Lazar pri kraju bitke pobeen zbog izdaje nekog od
njegovih ili Bojom voljom.
Studeniki i Cetinjski tekst tvrdi ve odreeno da neki pobegoe sa bojita, samo ne
znaju da li iz straha ili neverstva.
U beleci pisanoj u prvoj polovini XIV veka Turci nadvladae zbog bekstva nekih
srpskih eta, ali su te rei ubaene kasnije na izradirana mesta to neposredno
dokazuje da ideja o bekstvu nije postojala u vreme kada je beleka pisana.
Konstantin Janiar precizira da je to bilo ba iz neverstva: da su se gospoda odana
knezu Lazaru borila pored njega verno i junaki, a druga da su gledala kroz prste i da
je zbog nevere, zavisti i nesloge nevernih i nevaljalih ljudi bitka izgubljena.
Dukin prevodilac krajem XIV veka imenuje krivca - Dragoslava Probiia ali dodaje
da su taj glas moda ubacili Turci.
Crijevi zna da je neko od njegovih takmaca optuivao Miloa za izdajstvo ali ne
govori ni o kakvom izdajniku, a Kuripei na licu mesta nije nita saznao ni o
izdajstvu ni o izdajniku.
Posle ovog prekida eskalada se nastavlja. Narodno predanje se nije moglo zadovoljiti
sa nepoznatim Probiiem Dukinog prevodioca i njegovom hipotetinom krivicom.
Za Orbinija krivac je Vuk Brankovi, ali nije sasvim siguran u to. Za Lukaria nema
vie sumnje. Iz tog vremena je i najstariji srpski sauvani letopis koji optuuje Vuka
Brankovia i druge da su izneverili Lazara bekstvom sa bojita.
Narodno predanje je oba motiva, Vukovu izdaju i junatvo i vernost Miloevu, spojilo
u jedinstven dram.
Srpsko naslee

 -


: " - , , ,
", , , 1964.

, .
,
,
.
IX X
, .
.

. , , ;
, .

( ).
. , .
: ,
. , ,
. , , , -
, IX .
- ,
.

, .
-, , .

. I
, ;
I, .
.
,
-
, . , ""
;

. .

,
. ,
,

 . ,
- . ,

. ,
. , ,
, .
,
.
( , "
" , !)
.
, ,
. .
?
,

.
, ,
. .
, . ;
. ,
,
. ,
, ,
. IX
:
, .
.
, , ,
, .
,
,
. , ,
.
.
. , ,
,
, .
, - .
,
.
.
.
,
. . ,
,
. .

 . ,
-*,
, .
[* , ,
, .]

863. . , ,
, - ,
.
.
. ,
; .
. ,
, .
,
(867. .). II ,
.

( ).
. ,
, ?
. !
. .
, ,
. .
(
), .
,
( 873). ;
869. .
,
. ,
, . , VIII,
,
,
. , 885. .,

. ,
, .
?
, ,

, ,
.

 .
, . ,
. -

,

. , ,
.
(,
, , , , , , .).
, . ,
, , ,
.

,
. ,
, ,
() ,
(864. .). 52 ,
.
, ,
.
, 866. . -
- ,
: ! ;
, . 870. - ,
. , , .
,
, ,
.
.

? - .
. , .
. (
). :
, ,
.
, . ,
.
, ,
. ,
.
. .
, ;
,

 .
.

.
.
, , .
.
, .

.
, ,
, , , .
.
.
.
. ,
. ,
,
.
893. . :
, !
,
. , :
,
; , ,
. , .

, , . , ,
( .
XIX , ).

. .
, .
;
. ,
. ,
.
.
- .
, ,

. , ,
; . : ,
.
.

 .

.
,
. ,
, .
, ,
.
,

.
.
MILORAD PANI SUREP
(Glogovac, 27.01.1912 Beograd, 22.04.1968)
Milorad Pani, pesnik i istaknuti kulturni poslenik i pregalac, roen je u mavanskom
selu Glogovcu, 27. januara 1912. godine.
U rodnom selu Milorad je uio i zavrio osnovnu kolu, od 1918. do 1922. godine, a
potom se upisao u abaku gimnaziju. Od tada, pa do kraja kolovanja, stalno se borio
sa nematinom. Obdaren prirodnom bistrinom, uio je dobro i lako. Ve u
gimnazijskim danima pokazivao je veliki interesa za knjievnost. Kao ak viih
razreda, zajedno sa straijim prijateljima knjievnicima, uestvovao je na knjievnim
veerima u apcu i po okolnim mestima. Ve tada, poto je odgojen i vaspitan u
slobodarskim tradicijama, svome imenu dodao je ime svoga pretka Surepa,
Karaorevog ustanika i mavanskog hajduka. Do kraja ivota e s ponosom nositi
ovo ime, koje oznaava starog vuka predvodnika.
abaku gimnaziju Surep je zavrio 1930. godine, da bi naredne, 1931, doao u
Beograd i upisao se prvo na Pravni, a zatim na Filozofski fakultet, grupe opte istorije.
Braa, i sami siromasi, vie ga nisu mogli pomagati. Na sreu, prihvatile su ga neke
stare abacke porodice, a od profesora, posebnu pomo su mu pruili Brana Miljkovi
i Jaa Prodanovi.
Diplomirao je na Filozofskom fakultetu 1936. godine i, ve kao poznati mladi pesnik,
zaposlio se u Redakciji Politike. Posvetio se pisanju reportaa sa socijalnom
problematikom, posebno o siromanom seljatvu, koje mu je veoma dobro bilo
poznato.
Kao novinar Politike radio je do njenog poslednjeg meuratnog broja, do aprila 1941.
godine. Odmah na poetku okupacije naao se u jednoj novinarskoj desetini,
organizovanoj od strane KPJ za borbu protiv okupatora. Zbog svoje aktivnosti,
uhapen je 15. maja 1942. godine i sproveden u zlogasni logor na Banjici. Tu je,
dreci se dostojanstveno, proveo dva i po meseca. Puste ga na intervenciju i pismenu
garanciju nekoliko uglednih graana, meu kojima je bio i princ ore Karaorevi.
U aprilu 1944. godine, povuen je iz okupiranog Beograda na slobodnu teritoriju i

naao se u Pustoj Reci, gde je radio u Kulturnoprosvetnom odboru Leskovakog

sreza, a zatim u Propagandnom odeljenju Glavnog taba Srbije. Po osloboenju
Beograda, Surep je, prema oekivanju, ponovo u novoosnovanoj Redakciji Politike. U
decembru 1944. godine prelazi u Odeljenje za tampu Antifaistike skuptine
Narodnog osloboenja Srbije. Od marta do oktobra 1945 godine bio je urednik
Tanjuga, a potom urednik listova Glas i 20. oktobar.
U prvim posleratnim godinama Surep se i dalje aktivno bavi knjievnou. Stoga i ne
iznenauje podatak da je izabran za prvog sekretara Udruenja knjievnika Srbije.
U leto 1947. godine Surepu je poverena nova odgovorna dunost osnivanje i
organizacija Zavoda za zatitu i nauno prouavanje spomenika kulture Srbije. Postao
je direktor novog Zavoda i za kratko vreme je uspeo da oko sebe okupi ekipu vrsnih
strunjaka - istoriara umetnosti, arhitekata, arheooga, slikara i drugih. Svoje
oduevljenje i entuzijazam umeo je da prenese i na svoje saradnike i ubrzo je slubu
zatite nepokretnih kulturnih dobara u Republici uzdigao na nivo koji ona zasluuje.
Pod njegovim rukovodstvom, sainjeni su prvi popisi naih starih gradova, manastira,
crkava, riznica, ikona, rukopisnih knjiga i drugih znaajnih ostataka nae bogate
kulturne batine. Istovremeno, on organizuje prve sistematske zatitne radove na
oronulim spomenicima kulture, preduzima ispitivanje i zatitu arheolokih lokaliteta i
istorijskih kompleksa. Sa velikim elanom pristupilo se konzervatorskorestauratorskim radovima na urevim stupovima, Deanima, Studenici,
Sopoanima, Mileevi, ii i Arilju. Pod Surepovim neposrednim rukovodstvom,
izvreno je otkrivanje uvenih fresaka u Bogorodici Ljevikoj u Prizrenu i Bogorodici
Studenikoj u Ramai. Naporedo sa ovim brojnim aktivnostima, pravna zatita
spomenika kulture postala je, njegovim zalaganjem, trajna i efikasna. Istovremeno, on
radi na popularisanju slube zatite i spomenika kulture. U listovima i asopisima
objavio je vei broj lanaka o problemima stare umetnosti. Pokrenuo je i povremena
Saoptenja Zavoda, veoma znaajnu publikaciju ija je prva tri broja sam uredio. Uz
pomo brojnih saradnika, 1951. godine pripremio je i uredio poznati vodi Spomenici
kulture NR Srbije, koji i danas predstavlja nezaobilaznu literaturu za strunjake,
turiste i ljubitelje starina. Bio je jedan od inicijatora i organizatora naih izlobi kopija
fresaka u inostranstvu, pre svega one prve koja je postavljena u Parizu 1950. godine.
Neto kasnije, zahvaljujui tome, otvorena je u Beogradu Galerija fresaka.
Posle blizu deset godina provedenih u Zavodu za zatitu spomenika kulture, poto je
ovoj vanoj slubi obezbedio legitimitet i autoritet i odnegovao generaciju vrsnih
strunjaka i konzervatora, u junu 1956. godine Surep je postavljen za prvog sekretara
novoformiranog Saveta za kulturu Srbije. Dananjim jezikom reeno, postavljen je za
republikog ministra kulture i na toj dunosti je proveo tri godine. U ovome intervalu
sproveo je u delo veliki broj zamisi o organizaciji umetnikog, knjievnog i drugog
kulturnog rada u Srbiji. Inicirao je stvaranje fondova za unapreenje pojedinih
segmenata kulturne delatnosti. Bio je jedan od inicijatora osnivanja Moderne galerije
(danas Muzej savremene umetnosti na Uscu). Njegovim stvaranjem raspisan je
konkurs za idejno reenje zgrade i odobren je projekt.
Gde god je, u svetu kulture, trebalo neto novo stvoriti i organizovati tu je bio
Surep. U septembru 1959. godine postavljen je za sekretara tek stvorenog Odbora za
osnivanje Muzeja revolucije naroda Jugoslavije, da bi ubrzo postao i prvi direktor
Muzeja. Kako odgovarajuih prostorija nije bilo, orientisao se uglavnom na

prikupljanje muzejskih eksponata i istraivake radove. U ovo vreme, bio je

predsednik Odbora za obeleavanje stogodinjice Vukove smrti (1964) i
Sedamstogodinjice Sopoana (1965).
Dalji ivotni put ga vodi u Narodnu biblioteku Srbije gde je, 1 februara 1966. godine,
i zvanino postavljen za upravnika, mada je ovu dunost obavljao jo od 1. aprila
1965. Kao dobar poznavalac nae knjievnosti i kulture, uz to i veoma plodan pesnik i
ovek od linog integriteta i autoriteta, bio je kao stvoren za ovaj posao. Poznato je da
je Narodna biblioteka potpuno unitena u poaru priuzrokovanim nemakim
bombardovanjem u aprilu 1941. godine i sada se nalazila u nedovoljnim i nepodesnim
prostorijama biveg malog hotela pored Kalemegdana. Surepovim dolaskom na elo
ove ustanove, aktivirana je ranija odluka SR Srbije o izgradnji nove zgrade Biblioteke,
na emu je on insistirao jo dok je bio sekretar Savet za kulturu. Izgradnju nove
zgrade Biblioteke shvatio je kao svoje ivotno delo i sav se tome posvetio. Svakog
dana je dolazio na gradilite, kod Karaorevog parka, ponaajuci se i kao brini
domain i kao starinski vlastelin koji podie svoju zadubinu. eleo je da
novoizgraena Biblioteka bude hram srpske pismenosti. Imao je veliki broj ideja koje
su se odnosile na unapreenje strunog i naunog rada, ali je bolest, iznenadna i
surova, poremetila njegove planove i zamisli. Javila se krajem 1966. godine, utihnula
posle teke operacije, da bi ponovo buknula u kasnu jesen 1967. Gasio se Surep, stari
vuk, pred oima svojih najbliih i svojih saradnika, ali se nije dao tako lako radio
je do poslednjeg dana.
Ma koji posao da radio u svom ivotnom veku (novinarski, konzervatorski ili
kulturno-istorijski), bilo koji poloaj da je zauzimao (urednik, direktor ili ministar
kulture), Surep se uvek bavio poezijom. Poeo je da peva i objavljuje pesme jo od
petog razreda gimnazije. Najpre u Vencu Jeremije ivanovia, a zatim u svim
jugoslovenskim omladinskim asopisima. Kao maturant, javio se i u Srpskom
knjievnom glasniku, to je za mladog poetu bio veoma znaajan dogaaj, a kao
student objavljuje u asopisu Misao.
Nazvali su ga pesnikom Mave, a svoju vezanost za zaviaj on nikada nije poricao...

MILORAD PANI SUREP KAD SU IVI ZAVIDELI MRTVIMA

POMENIK ZAPISIVAA
Istorije vladara imamo. I letopise dogaaja, i monografije velikih ljudi, i studije
znamenitih pokreta. A da li se moe rei da imamo i istoriju naroda, onog njegovog
dela to ga sainjavaju mali svakidanji ljudi orai i obani, zidari, zanatlije,
gorosee, kiridije, najamni rabotnici, nemoni starci i nedouena mlade? Takvu u
nas, a i drugde na strani, ja ne vidim. Vreme njenog pisanja jo je pred nama, njega
tek valja stii. Doe li taj as, vet pisac nai e podataka, ne uvek dovoljno ali svagda
dobrih i nesumnjivih. Njih su nam ostavili ba takvi mali ljudi siroti nai pisci i
zapisivai, najee bezimeni, beleei ih usput, vrei neki drugi posao.
Ostavie nam ih kao svoj uzdah, esto krik, a sasvim retko kao svoju tihu radost. Ima
ih najraznovrsnijih, o svemu to ini vrednost ljudskog ivota ili to ga ugroava o
gladi i bolestima, elementarnim nesreama, roenju i smrti, etvama i suama, o

ratovima kako ih je video on, taj mali ovek, ne onakvim kakvi se prikazuju u
istoriskom zrcalu. Vreme sve ublaava, zaravnjuje i otslikava kroz treperavu zavesu,
liavajui stvari i dogaaje topline ljudskog daha. eli li neko daleki ivot da oseti, da
ga se dotakne kao hleba ili eravice, valja mu kopati. ar je u dubinama, zapretan. Tu
je, uostalom, i najsadranije zavetanje predaka. Jedan njegov deo su i ovi
mnogobrojni zapisi kratkovremenih prolaznika. Osobenost nae minule istoriske
prolosti izmeu ostalog i u tome je, to su ovakvi ljudi esto bili jedini nosioci nae
drutvene misli; oni su nai i filozofi, i politiari, i knjievnici u pojedinim
vremenskim razdobljima.
Milorad Pani Surep: "Kad su ivi zavideli mrtvima"
*
"Srpski narod u svoj svojoj rasprostranjenosti... kroz mnoga stolea Srednjeg veka
ima jednu vrstu knjievnosti kakvu ne nalazimo u drugih naroda Evrope
knjievnost zapisa i natpisa. Valja odmah rei da to nije nikakav proizvod neke
originalnosti naeg nacionalnog duha, ve da je to posledica sasvim odreene
istorijske nunosti. Dok su ostale zemlje polako ulazile u Renesansu i kroz nju
dosledno razvijale svoje materijalne i duhovne snage, mi smo naglo upali i sve vie
tonuli u mrak jednog ropstva... U takvim okolnostima u nas se retko i malo gde moglo
pojaviti i izrasti knjievnik, ili slikar, ili mislilac sasvim odreenog, individualnog
lika, jer takvom fenomenu ba nita nije pogodovalo, a sve ga je sputavalo... Ali je
zato da iskru sauva, nagonu cvetanja da udovolji, iskustvo da prenese sledeim
pokolenjima pisao takorei ceo narod, mnogi ljudi. Pisali su gde su stigli: na
belinama starih knjiga, zidovima crkava, nadgrobnim spomenicima, limenim
krovovima, pa i na ivim stenama planinskim: i ime su god mogli: barutnim crnilom,
otrim ilom, biljnim sokovima, dletom: i kako su umeli: staroslovenski, govornim
jezikom, u dijalektu, pismeno, polupismeno, nepismeno... Gde sve pisae ovi nai
blagoastivi i okajani preci... A iza njih ostajae zapisi sva dramatinost i poezija
ove zemlje kroz nekoliko vekova. itava jedna knjievnost osobite vrednosti i sasvim
originalna".
M. Pani Surep: "Knjievnost zapisa i natpisa", iz lanka objavljenog u Knjievnim
novinama, 15. januara 1960.godine
NBS 2180/p
odlomak
NO se protezala nad Balkanom jakoe puina morska. Tamna i duboka od Dinare do
Suve Planine, u mestimino propetim debelim valovima; ugasita nad rekama
Panonije; prosvetla nad sasuenim goletima Tesalije. Grebeni are i Prokletija, i
Midora, izranjali su iz njena mastila i kao umorni plivai pogledali na daleke blede
otsjaje Istoka. No na delnici leta i jeseni kad sve to rodi dozreva, a nita nije
doraeno. Rabotnik tad spava razbacanih udova, gospodar oteale glave. Jednome, u
ovim srenim asovima, olakavajui brid isputa vatru iz zateenih dlanova,
drugome izgledi uoeni preko dana razigravaju slike obilata zbiranja, nataloene tamo
negde iza vrsto sklopljenih kapaka. Blaen san svih onih to ga u ovo doba mogu
imati! On svakom daje pravo za gotovo, prema eljama.

A moda ovo i nije bila no na delnici leta i jeseni? Moda su besputnom planinom
kurjaci zavijali, drvee pucalo na mrazu, stoka potmulo mukala po torinama. ovek
tad spava na oprezi, iza zamandaljenih vrata, pripravan da svakog asa jurne na vuka
il hajduka. .. Ili je to bila ona no u kojoj priroda potpaljuje rasko cvetanja i zelenila,
a ambari ve danima metlom meteni ni miu sit dan ne obeavaju. San je tad ljudima
pribeite. Ocevi u nj potapaju svoju dnevnu zlovolju, mati suze; tvrdica svoje
izgovore. Takvome snu niko se ne raduje, ali mu niko i ne eli brz svretak.
I ne traite od mene da vam reem kojeg je doba godinjeg ta tamna no leala nad
Balkanom. Znati se samo moe da je bila nekoga leta gospodnjeg u dubokome
Srednjem veku, Trinaestom ili etrnaestom. Da, ak ni stolee nije pouzdano. Izvesno
je meutim to, da je za nas u njoj jedan jedini ovek bio budan [koliko se da sagledati
sa ovog otstojanja]; i ne zato to sna nije eleo, ili ga nije mogao imati. O, jo kako bi
se on opruio ne birajui postelje! I spavao bi vrsto, snom pravednika koji nikome
nita ne duguje a malo ta od koga oekuje. Takav je to ovek bio. A bdeo je zato to
je durao pod bremenom zaveta. Valjalo mu je u roku, koji nije uvaavao ni dneve ni
noi, ispuniti itav sveanj istih listova zametnim i krasnopisnim slovima dostojnim
svetih tekstova, isrtati ih gujim perom ili zarezanom trskom. I toga radi odmora se
morao liiti. A siroma pisar nije bio ni angel, ni duh sveti, ve samo ovek brene,
umoru podlone ruke, i panje vremene. I dok je ova duboka srednjevekovna no sve
ivo sobom pritiskala, ovek je pisao i pisao. Zemljana zdelica pred njim bila je
ispunjena uljem donesenim odnekud od Bara. Na ulju je vrhunio komadi plute s
okcem na sredini optoenim metalom. Provlak upredena pamuka podizao se s dna
suda i prolazio kroz plutu. Na njegovu vrhu treperio je plamiak, zapaljen u sam
sumrak, kad oi nisu vie mogle ubrati nijedan sunev zrak. Osamljeni u ogromnoj
noi, ovek i plamen iveli su svaki za sebe u istoj stisnutoj izbi, bez tako potrebne
uzajamne panje. Plamen je smireno treperio, ovek odmereno vukao perom i nemo
aputao usnama. Pokatkad samo, u niim odreenim razmacima, srebrni jeziak
ispunjen ogroelim predivom stao bi slabaki da dre, pretei da se svakoga asa
ugasi, kao izbolovana dua. Tad bi se ovek i plamen sagledali. Provlak je valjalo
povui navie noicama ili tolim prstima. I mala izba oblila bi se zaas novom
radosnom svetlou; asak dva samo, jer se brzo sve vraalo na staro ovek
pisanju, plamen sagorevanju. Drugog puta, kozna kojim potsticajem, uznemirila bi se
pluta i zaplovila obali svog mora. Senka pera pola bi u suprotnom pravcu i padala
tamo gde je trebalo nartati slova. ovek bi opet zastao, vratio se sebi i stvarima. I
jednog takvog trenutka, naputajui sveti bezoseajni tekst, ovaj nam je pisar rekao
svoj uzdah. Jednostavno i nehotice, kao to se ivoti zainju. Na mestu gde je mogla
da doe samo krupna osvetana re, ovek je napisao:
"Plovi plove, pii greni pope Petre"1
TA VIDI U TMINU ZAGLEDAN, RECI?
OVEK POD BREMENOM, NAD BELIM LISTOM PAPIRA...
... I NJEGOV SLABAKI SAVEZNIK PODOBAN MISLI U ZAEU.
_______________

Sve brojke ovako oznaene upuuju na izvore, koji se u potpunosti navode na kraju
knjige.
"...Oseanja koja danas nazivamo ljudskim toliko su tad bila utrnula ili izumrla, da ih
nisu mogla izazvati ni zapomaganja na istom maternjem jeziku."
odlomak
"A BOSNA VILAJET jedna je prostrana zemlja. Veina planina njenih obrasla je
umom. Planine su joj visoke. Gradovi su joj tvrdi i teko se mogu osvojiti. To je
zemlja sa srebrnim i zlatnim rudnicima. Zbog krasote njenih voda i vazduha, ta je
zemlja postala vrelo najdraesnije ljudske vrste, tako upravo da se ona uzimala za
primer prilikom svakog uporeivanja kad je re o lepoti. "Kao bosanski mladi"
obino se kae. Njihovi lepi mladii i devojke sa svojim visokim stasom, divnom
spoljanou, belim licem i itavim nizom dopadljivih svojstava na svetu su tako
poznati kao to je ono sunce svetlo!"- izazivao je Turcima pohlepu i poudu Dursunbeg slikajui im Bosnu.
I sultan El Fatih upravi ka njoj svoje pobedonosne dizgine.
"Poklici Alahekber! Alah,alalah, allah, la ilahe il allah! prolamali su nebesa i dvaput
odbijajui se od planina glas se udvostruavao...
Neke su savladjivali dimom,druge opet time to im je presecana voda, a neke su
osvajali jednostavno i prosto na juri.
"U svakom od ovih zbegova bio je iskupljen narod iz itave jedne oblasti.Iz njih
toliko roblja povadie da to ne bi iz ovoga ili onoga razloga kadar bio opisati ni
najvetiji pisar.
"U ovim stranim bojevima mogle su se videti i ovakve zgode: U dnu okomite stene,
pored kakve planine, islamska je vojska zbunjenog nevernika rinula u provaliju. Na
putu useenom u kamen u obliku basamaka, guajui se i tukui se, dolazili su do
drela 'beine' i tu, gde su bili iskupljeni nevernici tu bi gazije dolazile jedan za
drugim. Tu bi se nevernik za dugo drao i odupirao. U ovim stranim bojevima u
drelu zbega, kad pobede gazije, tada bi se udarala sablja na sablju, tu su se protivnici
hvatali za kose, za brade. U toj borbi najzad uhvatio bi se musliman sa nevernikom u
kotac, obgrlili bi se, pa tako zagrljeni poleteli bi donekle zajedno kroz vazduh. Tako
iz vazduha letei, uz oajne krike, padali su dole as glavom as rukama na zemlju i
tako bi svoje delove tela razmrskavali u komade."
"Kad se borba zavravala islamskom pobedom, pre no to bi se otpoelo robljenje i
pljakanje, mnogi su nevernik i nevernica, mladi i devojka, i deca iz straha da ih
Turin ne bi uzeo(silovao) ispustali duu skakui svojevoljno u provaliju...."
"Ova velianstvena i sjajna vojska, uvek pobedonosna, razli se po ovoj prostranoj i
bogatoj zemlji kao morski val i prui ruku da robi i pljaka. I, kao to smo napred

kazali, svaki gazija nije manje ulovio od pet i deset i petnaest robova i robinja-gazela
stasa vitka i visoka kao selvije, a oiju sjajnih kao mesec. Po glasu onog ajeta: Mnogo
je, uzmite! "nagrabise se silnog blaga ivog i mrtvog (stoke i novca i drugih
vrednosti) i plena svakojakog."
Tako se Bosna borila i stradala za svoju nezavisnost. Ne veruj onima to ti priaju da
je lako postala plen turski. To je neistina plod kasnijih domiljanata zaklonjenih iza
raznih politikih kombinacija, ili profesora obnevidelih od obrua datuma i imena
(gde toga nije, kao da nieg za njih nema). Turin nam kae kako mu je bilo Bosnu
osvajati.
Opti narodni ustanak, poto su izginuli vladari, buktao je po svim zemljama. A ja ti
ne govorim o zbitijima pojedinaca, vec naroda. I ovamo oko Morave, i u Ibru,
Ponudavljem; svugde gde je bilo oveka i ojstva pre se umiralo no prikljanjalo.
Karadi je, posle skoro etiri stotine godina, zabeleio ono to se jo pamtilo u
Ovarsko-Kablarskoj klisuri:
"Vie namastira (Preobraenija) ima peina Turinovac, za koju se pripovjeda da je u
njoj bio zbijeg kad su Turci ovom zemljom obladali (jedni vele: kad su Tatari bili
doli); pa kada se prvi Turin popeo na vrata njena, a ena mijesila ljeb, pa potegne
onim tjestom Turina u oi, te ga tako zbuni i otisne niza stijene, te se razbije, i od
tada se zove Turinovac. U peinu se sad tu ne moe ui nikako, nego je ozdo bilo
podizano i nainjeno da se moe peti; pripovjeda se, da je uz peinu bila itava kula
nainjena, pa Turci dovukli topove, te je ispreko Morave s jedne kose oborili, a bjean
ostala u peini, te jedni pomrli od gladi i od ee, a jedni poskakali niza stijene te se
porazbijali. Zid se i sad poznaje i dolje otud je poelo zidati, i gore oko vrata peinski;
a u peini se legu i zimuju orlovi..."
"Njima je (Tatarima) bila omiljena igra da u ali bacaju dete u vis pa da ga onda brzo
maem iseku na komade, ili da mu glavu kocem razbiju; nisu potedeli nijednog
mukarca, pa ni najstarije ene, ve su svakoga zlostavljali bez obzira na uzrast i pol;
device i prikladnije ene, koje im izgledaju privlane sa lepote svoje ili za cvetna
doba, sauvali su za neuveni razvrat svoj; mnoge od njih vezivali su za zemlju i
nemilosrdno silovali, tako da su se one strahovito muile i umirale od bolova; nezrele
devojice i deake na isti, neiskazivo sramotan nain, poubijali bi, pa onda razbacali
po ulicama; pred muevima su silovali ene i terali roditelje da pod biem skrnave
roene erke; kad su sedali da uzmu hranu, oborili bi vezano roblje da im poslui za
klupe i stolove; iskopavali su leeve iz grobova i nad njima inili divljake stvari;
zabava im bila da volovima oderu kou spreda i straga i da ih onda krvave vezuju
zajedno; okovane ene i devojke su u siniru terali pred sobom tukui ih bievima, a
koja vie nije mogla hoditi, svirepo bi je ubijali; male deake i devojice iz roblja,
kada bi umorni od uasa i napora padali na tle, pojili su sa malo kobiljeg mleka, a
kada su umirali od gladi zalagali su ih polukuvanim konjskim mesom; radoznali meu
njima otsecali su trudnim enama utrobu da bi videli poloaj deteta, i napajali su oi
ovim prizorom." Tako oko Subotice, Sombora, Baje, po Slavoniji, oko Beograda,
Poarevca, sve dotle su stizali svojim brzim konjima; doba akinija bilo se povratilo
(ako je ma kad i prolazilo) u daleko bestijalnijem vidu. ..."
NITA IH NE MOGADE ZAUSTAVITI

...Hodie Turci preko naroda, zemalja, planina, voda; i leti i zimi; i nita ih ne moe
zaustaviti ni krv koju ljudi ne tedee, ni molitve kojima verovae, ni besovi
nebeski od kojih strahova i zver i ovek, sve to se kree ili die. Rei valja da je
turski jaha tog vremena bio kazanj mimo svih drugih, dralje svih bieva. I da za
prepreke nije znao.
"Po boijoj volji tad uhvati otra zima. Tako je bilo da ni konjanik putom ne moe da
proe. Snega je tada toliko napadalo, da ga je bilo konju povie uzengija. Dunav se
bee tako zamrzao da se islamska vojska, kad je dola (pod grad Kuli), ulogorila na
samom Dunavu".
"Bist uma mnoga za tri leta. Po mnogo zemlje bist surodica u penice i dra za tri
leta".
A ako negde i gori koji iak, u strahu je treperio, vie da plamen sauva za neke tie
noi no da ga raspali u ovoj. "Pisa siju knjigu mnogogreni Nikola diak v leto 1488,
jeseni. Upisah v dni trikletago cara Pajazita u selu Petnici". Ali e delo ovo uskoro biti
odneseno daleko; lutae sa piscem svojim i njegovim drugovima, nemona vejka u
buri, da bi se jednom, privremeno, zadralo u slovenskim Lepim Vinima, manastiru
kojem priroda u dane njegova raanja dade tako radosno ime a raenje oveanstva
uini ga zbegom mnogih nedaa.

"ZEMLJAMA JUNOSLOVENSKIM zaigra dug i krvav tanac preskaui preko

vatara koje se nisu gasile. Crnilo inspiracije zapadnog umetnika za Danse Macabre Todtentanz bilo je daleko od dubine ovoga, u kojem se, kao na taki mrnjenja, koio
svaki pokret due i pera. Ostajao je samo trzaj raskomadana a jo topla mesa... jer
ovek je uistinu tada bio zverle i najunosnija lovina..."
Zapis diaka Boidara
KRIK PUTEN U BUDUNOST
1492
I ne bea ovek tada na sever i zapad samo od akindija. I druge su ga nemani gonile.
Jedan iz mnoine, ili mnoina jednom rukom, ureza spolja, duboko, u granit deanske
apside:
"Nema leba 1492".
Morao je raditi dugo ilom i noktima, kao onaj to oekujui neto zavarava vreme.
Lutao je planinom samac i u gomili, s porodicom, pa planina ostala bez korenja;
molio se kaluerima oni nisu imali ili nisu dali; dizao ruke svevinjem i provlaio
se ispod ivota Deanskog uzalud (i bog i svetac bili su mrtvo nemi). I onda je, zaista
ne znajui ta eka, pustio ovaj izduen krik to sve do naih dana dopire. Nema leba!
Kamen je valjalo jesti, njega je jedino jo bilo. I nije to, istinu govorim, vapaj samo
jednoga oveka. Pored njegova ureza mnogo je drugih, slabije ugrebenih i teko
vidljivih pritisci dejih ruku, ili starih, ili do umiranja malaksalih. Onaj kao da ih je

sve u se saeo, pa snano zagrizao.

Ostala polja jalova od zle godine, kue isplakane od napasnih prolaznika.
POGINU SLNCE JUNA 16 DAN!
"I ne traite od mene da vam reem kojeg je doba godinjeg ta tamna no leala nad
Balkanom. Znati se samo moe da je bila nekoga leta gospodnjeg u dubokome
Srednjem veku, Trinaestom ili etrnaestom. Izvesno je meutim to, da je za nas u njoj
jedan jedini ovek bio budan... A bdeo je zato to je durao pod bremenom zaveta.
Valjalo mu je u roku, koji nije uvaavao ni dneve ni noi, ispuniti itav sveanj istih
listova zametnim i krasnopisnim slovima dostojnim svetih tekstova, isrtati ih
guijim perom ili zarezanom trskom..."
CENE NAMIRNICA 1690. GODINE
...A za njima se vukla glad. "Leta 1690 bist glad teaji: penica mera (tovar) po aspri
19 hiljada, to je oka 100 aspri; vina oka 40 aspri, rakije oka 140, graha oka 150, luka
oka 130, mesa oka 150, sira oka 160, jabuka oka 150, meda oka 200, masla junga 600,
pirina oka 150, loja 150. I to leto jadoe eloveci meso pasje i loveaskoe i konjsko
i mnoga neista. Tako neka se znade".
"1690 bist glad i teii u Bosni; mera penice: 50 oka 10 iljada aspri... repe oka po 120
aspri, jabuka oka po 120 aspri. Ito leto jadoe loja za sviee oka 120 aspri".
DESET DANA RADA ZA OKU BRANA
ta ove brojke znae, teko je danas rei. Pomozimo se poreenjem. U mirno doba,
oko 167080 godina, u Bosni je zanatlija dobijao dnevnicu za svoj rad 10 aspri,
kosac 13 aspri, ena nadniarka 4 aspre. Uz to je, verovatno, ila i neka zlehuda hrana.
Ako je devedesetih godina ovoga veka odnos bio isti, a mnogo je verovatnije da je rad
bio jo jevtiniji, onda je otac zanatlija za oku brana svojoj deci morao raditi deset
dana, kosac skoro osam dana. U Srbiji, pod istim gospodarom, rad je slino plaan; ali
za vreme rata jedva ga je moglo i biti.
PRVO POMOR, PA MA I POMOR, PA GLAD I POMOR
JEDOE LJUDI SRPSKI MESO PSEE, I MESO LJUDI MRTVIH
O, ZEMLJO, RASPUKNI SE, I SVE NAS IVE PRIMI
NE OSTA NI DESETI DEO LJUDI
RAT RATOVIMA, GLADNIMA I POMORIMA, I SVEMU DOSAD REENOM

"I tako kroz deset godina, od tog ljutog rata, mnogoplodna i izobilna i mnogoljudna
zemlja srpska zapuste sva, i gradovi svi i sela sva zapustee, i manastiri... U sadanje
vreme pustio je gospod na srpsku zemlju: prvo pomor, i potom i opet ma i pomor
zajedno, i plenjenje i glad ljuti, da su jeli ljudi srpski meso psee i meso ljudi mrtvih,
koji su pomrli od gladi. Sve ovo u dane moje bi i oi moje videe. I leahu leevi
pomrlih ljudi srpskih po svima ulicama velikog Beograda, i po svima zemljitima
njegovim, i po svima putevima njegovim leahu mrtvi. I ne bee onih koji
pogrebavaju. A koji ivi hodahu, ne bee u njih izgleda ni krasote ljudske, no behu
pocrneli od gladi, i lica njihova behu kao lica etiopska. I tako skonae i ne osta deseti
deo ljudi. Oni koji su ostali, izbegoe iz svoje zemlje i ostavie je pustu svu" zapisah
ja Atanasije daskal Srbin, koji posle ovoga to preiveh, izbegoh ak u Rusiju i dooh
u Petrograd, ne bih li umilostivio srca cara i naroda rosijskog prema jednokrvnoj brai
i zemlji koja vapije za njihovom pomoi.
KRAJ NAEG PUTOVANJA, STRPLJIVI ITAOE!
Jedan je narod zakoraio s krvavom mukom, ali odluno, ka oblastima u kojima ivi
nee zavideti mrtvima.
Najvii domet i najvei uspeh u oivljavanju naeg pisanog naslea pokazao je Pani
u knjizi "Kad su ivi zavideli mrtvima" (Beograd 1960). Ovim delom eleo je, i to je
postigao, da osvetli prolu istoriju srpskoga naroda, i to "onog njegovog dela to ga
sainjavaju mali svakidanji ljudi orai i obani, zidari, zanatlije, gorosee,
kiridije, najamni rabotnici", koristei se podacima koje su ostavili "ba takvi mali
ljudi siroti nai pisci i zapisivai, najee bezimeni... kao svoj uzdah, esto krik, a
sasvim retko kao svoju tihu radost", a takvi su ljudi, podvlai on, "esto bili jedini
nosioci nae drutvene misli".
ivomir Mladenovi
"Sa stranica ove knjige navire vizija jednog minulog doba, vremena gladi, ropstva,
bolesti i umiranja, vremena patnji, stradanja i boli "kad su ivi zavideli mrtvima". Sa
poutelih zapisa, hronika i beleaka, pisanih nesigurnom rukom na belinama crkvenih
knjiga, sa sluajnih natpisa, ugrebanih u zidove manastira, iz pisma, poruka i
ispovesti, Milorad Pani Surep prepisao je nevolje i uzdahe vekova i stvorio delo
izrazite vrednosti i nesvakidanje drai ... Kroz te zapise se prodire do ljudske due...,
do srca neznanog hroniara, koji su kao svoju patnju obeleili patnju svojih blinjih..."
Predrag Palavestra; "M. Pani Surep "Kad su ivi zavideli mrtvima", iz lanka
objavljenog u asopisu "Savremenik", januar 1961. godine
NBS 3439/p
I ponikla je njegovom rukom, jedna udna knjiga, letopis, hronika davna gde je
Surep skuplja, odabira i njen dobri sagovornik. Sainio je knjigu Kad su ivi
zavideli mrtvima. I tako nam od crnih davnina vratio stih, muklu odrednicu nau, da
smo prolazili vremena kad su ivi, zavideli mrtvima. Ne znam da li je jo koji
jezik, na ovom zemaljskom aru, morao sebe i ovako da iskae.
Listam, proitavam tu knjigu, stranu, pounu, veliku. Gde su, i koje su sve dubine

njene, prepletene, pa naslagane. Koliko puta do dna dovedeni, i ne zna ko te sve

ravni, pa u zapisu stoji: "Bez nogu a goni, bez ruku a hvata, bez noa a kolje".
Pa onda naem zapis-molbu, krik: "O, zemljo, raspukni se, i sve nas ive primi".
Zaklopim knjigu. Ko nam sve postojbinu nije tucao u glavu, i kojim kamenom?
Zemlja ne puca, samo mrtve prima. Mora da opstoji, puteve da pravi, da se ogleda
u sebe, i oko sebe, druge da vidi, da se u kamen uklee, da zagradi reku, da se u
knjigu zapie.
Opet, otklopim Surepov zbornik. I nalazim zapis-naredbu: "Pouri, da te smrt ne bi
pretekla".
Zaklapam knjigu. ivelo se u nas urno, uurbano enilo, raalo, delalo i na pare
zapisivalo. Nikad mira za sistem, sintezu. I zato smo se ponajbolje iskazivali u stihu,
zagonetki, poslovici. I epske pesme su nam kratke.
Jer smrti su u nas razne bivale, esto kolektivne, dolazile su kao pljuskovi. Rupi
meu nas, i ne retko, najbolje nam odnese.
Istorija, a ta ete, naa je, gulila je kou do kostiju. I kost je prevrtana, pa je
spaljivana. Razumeli smo dobro iskustvo velikih naroda, da se i na mrtve valja
osloniti, valja umeti to.
Navikli smo, da nam od oca malo ostaje. Pa znamo: moramo uvek biti orni za
poetak. U svakom kolenu, i svako od nas ovde prisutan, izgovorio je, to u starom
zapisu nalazim: "Jovo, nanovo! I neka ovo bude poslednji put".
I Surep tu udnu knjigu zavrava: "Jedan je narod zakoraio s krvavom mukom, ali
odluno, ka oblastima u kojima ivi nee zavideti mrtvima".
Antonije Isakovi
KNJIEVNO STVARALATVO MILORADA PANIA SUREPA
Za tri i po decenije knjievnog stvaralatva, Surep je objavio vie pesnikih zbirki i
poema i veliki broj proznih romana: monografija, letopisa, lanaka, rasprava, eseja i
polemika iz istorije umetnosti i istorije kulture. Objavio je devet zbirki pesama: Vetar
zvidi (1931), Prosto (1933), Ti dolazi (1937), Prie o selji Mii (pesme za decu,
1946), Svetlost zemaljska (1948), Jesika (1952), Lirika (1953), Od sene i opomene
(1956), Devet triptihona (1962). Tu su i stihovi poeme: Splavovi na Drini (1939), Ada
(1946), Reka (1954) i Mesec i prue (1961).
U predratnim pesnikim zbirkama poeta doarava, ustreptala srca, seosku sredinu u
kojoj jo uvek ive sujeverje i verovanje u sile neastive. Strepeo je nad plodovima u
dozrevanju i lepotom prirode i sela. Ushieno i senzualno, on slika zatalasana ita i
docvetale livade. Naspram idiline slike ivota na selu, u Surepovoj poeziji stoji grad,
sa skuenim ivotom i niskim mranim svodovima. Pesnik je iznenaen tragikom
usamljenosti u urbanoj sredini, duevnim nemirima i krizama. Otuda je, u njegovim
prvim pesnikim zbirkama, mnogo nedoreene ivotne tuge, neisplakanog ljubavnog
bola i nedosnevanih snova mladosti.

U predratnim poemama prisutni su socijalni motivi. Pevao je o oduzimanju zemlje

seljacima, sei i ekspoataciji uma i uopte - o izrabljivanju potlaenih.
Surepova predratna poezija pevana je spontano, nosei duboko u sebi zaviajne
sokove. Znao je da iznae svee rei iz bogate riznice narodnog govora, ime je
postizao autentinost izraza i naznake narodne lirike.
Posleratna Surepova poezija odlikuje se smirenijim tonovima. Pesnik je obuzdao
mladalake slobode i uneo staloenije meditacije. Leksika je postala bogatija,
osveena na vrelima usmenog narodnog stvaralatva i svakodnevnog govora. Samo je
pesniki glas i dalje dolazio iz narodne pesme, vie lirske nego epske.
Surep je autor znaajne monografije o Filipu Vinjiu, bardu Karaorevog ustanka i
narodnom pesniku, kome je odredio mesto u istoriji nae knjievnosti. Poetskoesejistiko ostvarenje Filip Vinji pesnik bune, koje je objavio 1956. godine,
predstavlja specifican spoj poetske rei i naunog metoda, umereni sklad patriotskoromantiarskih treperenja i naune istine.
Ogledao se Surep i u ureivakim i prireivakim poslovima. Godine 1957. objavio je
antologiju Srpske narodne pripovetke, koja je doivela vie izdanja. Delima Stojana
Novakovia, Janka Veselinovia i Milana . Milievia, dao je argumentovane i
prisne komentare. U predgovoru Novakovieve monografije Ustanak na dahije
(1954), Surep podvlai da ovu knjigu tampa bez ikakvih imena i da je ostavio ak i
prigodan pristup oveka koji je pripadao drugom vremenu i drugaijim shvatanjima,
napominjui da "njegov estiti patriotizam i istinoljubivost... ine da ga razumemo i u
onome u emu se razlikujemo".
Za Milieviev Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda (1959), naao je da je
"istinski nacionalni Panteon, graen u potpunosti od domaeg materijala".
U naunim krugovima su izuzetno zapaeni Spomenici kulture NR Srbije (1951), koje
je Surep uradio.
Ovaj neumorni kulturni pregalac se bavio i prevodilakim poslom. Poetski spomenik
iz 12. stolea Slovo o polku Igorovu, preveo je Surep sa staroruskog i objavio 1957.
godine. Sebi je postavio zadatak da prevodu da takvu poetsku formu koja nee biti u
suprotnosti sa originalom. Da je u tome uspeo, svedoe i rei Isidore Sekuli: "To nije
obian prevod, ve neto mnogo vie... domet ravan originalu, njegov brat blizanac".
Godine 1962. objavio je Surep esej o Beogradu Grad sudbine i feniksa, da bi 1963,
usledilo jo jedno znaajno ostvarenje - letopis Kad su ivi zavideli mrtvima. Delo je
nastalo kao rezultat njegove velike zainteresovanosti za srednjevekovne spomenike,
nae i strane, pisane na pergamentu i papiru, uklesane u kamenu i mermeru ili
izvezene na platnu i svili. Za obradu kulturnog naslea bio je potreban viegodinji
mukotrpan rad. Naizgled obian posao sakupljaa zapisa, rasutih u tami vekova,
voen poetskim i filozofskim nadahnuem, Surep je "pretvorio u delo udesne
pesnike lepote."
Najlepi spomenik nasoj kulturi je Surepova ukusno opremljena knjiga irilo i

Metodije, koja je objavljena 1964. godine i sadri itija, slube, kanone i pohvale od
klimenta Ohridskog, Konstantina Preslavskog i nepoznatih pisaca. Koliko je cenio
tvorce slovenske pismenosti, vidi se iz rei koje za njih navodi iz starih itija: oni su
nam vei dar "od svakog zlata i srebra i kamenja dragoga".
Veliki broj dela ostao je u rukopisu. Njegovo bavljenje narodnom knjievnou i
abagarima podstaklo ga je da pristupi pisanju jednog neobinog dela Knjige o
neidu, opojne i uzbudljive knjige o ovekovom bitisanju punom strave, tajni,
vradbina i ukletosti. Surep je jo jednom bio spreman da iskae svoju originalnost u
izboru i obradi tema, ali su ga bolest i smrt u tome spreili.
Surep je dobitnik velikog broja nagrada i priznanja. Meu njima i Oktobarske
nagrade Grada Beograda i Vukove nagrade.
Konano, kao rezime, dajemo pregled njegovih najznaajnijih dela:

Vetar zvidi, pesme, 1931.

Prosto, pesme 1933.
Ti dolazi, pesme, 1937.
ito, poema, 1939.
Ada, poema, 1946.
Prie o selji Mii, pesme za decu, 1946.
Svetlost zemaljska, pesme, 1948.
Jesika, pesme, 1952.
Lirika, pesme, 1953.
Reka, poema, 1954.
Od sene i opomene, pesme, 1956.
Filip Vinji pesnik bune, monografija, 1956.
Srpske narodne pripovetke, antologija, 1957.
Slovo o polku Igorovu, prevod sa staroruskog, 1957.
Mesec i prue, poema, 1961.
Devet triptihona, pesme, 1962.
Grad sudbine i feniksa, esej, 1962.
Kad su ivi zavideli mrtvima, letopis, 1963.
irilo i Metodije, 1964.

Milorad Pani Surep je umro 22. aprila 1968. godine, u Beogradu. Uz dostojan
ispraaj, sahranjen je u Aleji velikana, na Novom groblju.
Milorad Pani Surep rodio se u selu Glogovcu u Mavi, 27. januara 1912. godine.
Kao deak doiveo je strahote okupacije svoje zemlje. Jedna od najranijih stravinih
slika koje je zapamtio bila je ova: na livadi lee mrtvi, jedan kraj drugoga, otac mu
Milan i brat Ilija, streljani od Austrijanaca. Doveli su malog Milorada tu da ih
poslednji put vidi i zapamti. "Njihova pogibija imala je ogromnog uticaja na ceo moj
duevni razvitak, podsticala je u meni kult boraca za slobodu, raspirujui mrnju na
inostrane zavojevae."

U Glogovcu je Milorad Pani zavrio osnovnu kolu, od 1918. do 1922. godine. Tri
starija brata, da bi izbegla deobu malog imanja na jo jedan deo dala su ga u
gimnaziju u apcu. U gimnaziju je poao bos, 1922. godine. Otada, pa do kraja
kolovanja, stalno se borio sa nematinom. Uio je dobro, obdaren uroenom
bistrinom. Jo u gimnaziji pokazivao je znatno interesovanje za knjievnost. Njegovi
stariji prijatelji-pisci priseaju se da je, kao ak viih razreda gimnazije, s njima
ravnopravno uestvovao na knjievnim veerima u apcu i drugim mavanskim
mestima. Ve tada, odgojen u ljubavi prema slobodarskim tradicijama svoga naroda,
uzeo je, kao dodatak svome prezimenu i ime svog pretka Surepa, mavanskog
hajduka, Karaorevog borca. Do kraja ivota bio je ponosan na to ime, koje
oznaava starog vuka, predvodnika.
Gimnaziju je Surep zavrio 1930. godine, a 1931. doao je u Beograd. Upisao se
najpre na Pravni, a zatim na Filozofski fakultet, na grupu opte istorije. Braa, i sami
siromasi, nisu vie mogla da ga pomau. U Beogradu su ga prihvatile neke stare
abake porodice. Naroitu pomo pruali su mu profesori Brana Miljkovi i Jaa
Prodanovi. Tako se, potujui te starije prijatelje, povezao sa republikancima, pod
ijim je uticajem i idejama bio za sve vreme studija.
Godine 1936. Surep je diplomirao, sa odlinim uspehom. Ve poznat kao mladi
pesnik, saradnik mnogih knjievnih asopisa, zaposlio se u redakciji "Politike", u
kojoj se ve nalazio dobar broj napredno orijentisanih darovitih mladih ljudi. Najblii
drugovi u "Politici" bili su mu pripoveda Vasilije Medan i pesnik Duan Jerkovi.
Zajedno sa ostalim svojim prijateljima-reporterima, planski je negovao pisanje
reportaa o socijalnim problemima. Pisao je naroito o siromanom seljatvu koje je
odlino poznavao.
U "Politici" je Surep radio kao novinar sve do njenog poslednjeg broja, do poetka
rata, u aprilu 1941. godine. Odmah u poetku okupacije, naao se u jednoj novinarskoj
desetini, organizovanoj od strane Komunistike partije za borbu protiv okupatora.
Izvravajui partijske zadatke, Surep je uhapen i odveden u zloglasni logor na
Banjici, 15. maja 1942. Tamo je, drei se dostojanstveno i vrsto, proveo dva i po
meseca, do kraja jula. Na veliku intervenciju i pismenu garanciju nekoliko uglednih
beogradskih graana (pored ostalih i princa ora Karaorevia) puten je iz logora.
Ali Surep je i u okupiranom Beogradu nastavio sa izvravanjem partijskih zadataka
dobijanih, preko kurira, od Ratka Pavlovia, komandanta partizanskih odreda Toplice.
Aprila 1943. Surep je povuen iz Beograda, pa je otiao na slobodnu teritoriju u Pustu
Reku. Tu se nalazio na radu u Kulturno-prosvetnem odboru Sreza leskovakog, zatim
u Propagandnom odeljenju Glavnog taba Srbije i Narodnooslobodilakog odbora
Srbije. Po osloboenju Beograda nalazi se ponovo u novoosnovanoj redakciji
"Politike", uestvuje u njenoj obnovi i pokretanju njenog prvog broja od 27. okgobra
1944. U decembru 1944. Surep je otiao u odeljenje za tampu Antifaistike
skuptine Narodnog osloboenja Srbije. Od marta do oktobra 1945. bio je urednik
Tanjuga, a zatim, do juna 1947, urednik listova "Glas" i "20 oktobar".
Tih prvih posleratnih godina, Surep se i dalje aktivno bavio knjievnou, pa je bio
izabran i za prvog sekretara Udruenja knjievnika Srbije.
U leto 1947. godine Surepu je poverena jedna nova dunost: osnivanje i organizacija

Zavoda za zatitu i nauno prouavanje spomenika kulture Srbije. Surep je postao prvi
direktor novog Zavoda. Za kratko vreme uspeo je da oko sebe okupi nekoliko odlnih
istoriara umetnosti, arhitekata, slikara i drugih strunjaka kojima su bili bliski
problemi nae stare kulture. Strasno cenei velika dostignua srpskog naroda u oblasti
neimarstva, slikarstva, knjievnosti i drugih umetnosti, Surep je svoje, oduevljenje
umeo da prenese i na sve svoje saradnike, pa je slubu zatite starih spomenika
kulture u Srbiji uzdigao na znaajnu visinu. Pod njegovim rukovoenjem sainjeni su
prvi popisi naih starih gradova, manastira, crkava, riznica, ikona, rukopisnih knjiga, i
svih ostalih dokumenata nae stvaralake prolosti. Istovremeno, Surep je
organizovao i prve sistematske opravke oronulih spomenika, ispitivanje i zatitu
arheolokih lokaliteta i istorijskih kompleksa. Nije bilo stare, iole znaajnije
graevine u Srbiji, koju Surep nije sa pravom hodoasnikom ljubavlju obiao,
pregledao, zabeleio ta treba da se uradi.
U jednom besprimernom oduevljenju i portvovanju, krenulo se, skoro frontalno,
konzervaciji i restauraciji urevih Stupova, Deana, Studenice, Sopoana, Mileeve,
ie, Arilja. Pod Surepovim neposrednim rukovodstvom izvreno je otkrivanje
uvenih fresaka u Bogorodici Ljevikoj u Prizrenu, u Bogorodici Studenikoj, u
Ramai. Na Surepovo insistiranje, u Zavodu je otvorena radionica za restauraciju
starih rukopisnih knjiga (kasnije preuzeta od Narodne biblioteke). Pravna zatita
spomenika kulture postala je njegovim zalaganjem, efikasna i trajna. Bronzana tabla
na kojoj je bilo zabeleeno da je odreen spomenik pod zatitom drave, postala je
simbol, opomena Surepa-uvara i neukom oveku i esto bezobzirnom i nedovoljno
mudrom politiaru-rukovodiocu da stare spomenike treba potovati.
Uporedo sa zatitom, Surep je radio na prouavanju i popularisanju starih spomenika.
Napisao je vei broj lanaka u asopisima i novinama o problemima stare umetnosti,
objavljivao znaajna otkria i novosti, upuivao na obilazak, posmatranje, uivanju u
lepim starim delima. Pokrenuo je povremena Saoptenja Zavoda, dragocenu
publikaciju, od koje su prva tri broja, koja je on uredio, ostala i najbolja. Spremio je,
jo 1951. godine uz pomo saradnika u Zavodu, onaj poznati vodi Spomenici kulture
NR Srbije, i danas neophodan prirunik svim ljubiteljima i posetiocima starih gradova
i manastira. Bio je i jedan od inicijatora i organizatora naih izlobi kopija fresaka u
inostranstvu, pre svega one prve, u Parizu, odrane 1950. godine, na osnovu koje je,
neto kasnije, stvorena Galerija fresaka. Bavei se uspeno kako dalekom tako i
relativno novijom istorijom, bio je direktni organizator izlobe o prvom srpskom
ustanku, odrane povodom stopedesetogodinjice ustanka, 1954. godine. Ta izloba
je, u celini, preneta u Topider kao osnovni materijal za Muzej prvog srpskog ustanka.
Poto je u Zavodu za zatitu spomenika proveo blizu deset godina, slubi zatite
stvorio autoritet, odnegovao generaciju dobrih konzervatora, uradio na uvanju
spomenika najvie to se moglo uiniti, u junu 1956. Milorad Pani Surep postavljen
je za prvog sekretara novoformiranog Saveta za kulturu Srbije. Tim Savetom Surep je
rukovodio tri godine. Za to vreme sproveo je u delo veliki broj zamisli o organizaciji
umetnikog, knjievnog i drugog kulturnog rada u Srbiji. Inicirao je stvaranje fondova
za unapreenje raznih kulturnih delatnosti, bilo da se radilo o izdavanju knjiga,
snimanju filmova, umetnikim izlobama. U doba dok je on bio sekretar Saveta za
kulturu osnovana je i Moderna galerija (danas Muzej savremene umetnosti na uu
Save). Njegovim staranjem raspisan je konkurs za zgradu i odabran projekat.

Jo jednom je Surep upuen da iz niega stvori novu instituciju. Znalo se: gde god je
trebalo neto ispoetka da se uradi, organizuje, stvori, tu je bio Surep. On se posla
uvek prihvatao i uspevao da ga dobro obavi. Poto je potpuno osamostalio Savet za
kulturu i napravio od njega jednu veoma potrebnu i angaovanu ustanovu, Surep je u
septembru 1959. postavljen za sekretara tek stvorenog Odbora za osnivanje Muzeja
revolucije naroda Jugoslavije. Ubrzo je postao i prvi direktor tog Muzeja. Bez
muzejskih prostorija, Surep je delovanje Muzeja revolucije uputio sakupljakom i
istraivakom smeru. Jedan vidan rezultat tog rada je znaajna izloba "Robija
kola revolucionara". I ta izloba je, poput ranijih na kojima je Surep radio, nala
svoje stalno muzejsko mesto (u Sremskoj Mitrovici).
I za to vreme, nalazei se u Muzeju revolucije, bavei se donekle drukijom
materijom, Surep se nije odvajao od interesovanja i ljubavi za srpsku kulturnu
prolost. Znaajnije njegove akcije iz tog doba su organizovanja Vukove proslave
(1964) i proslave sedamstogodinjice Sopoana (1965). Surep je bio predsednik
odbora za proslavu tih znaajnih datuma.
Jo sasvim agilan i pun velikih planova, mada pomalo umoran od poslova koje je u
toku tri i po decenije obavljao, Surep je 1. februara 1966. godine izabran za upravnika
Narodne biblioteke Srbije u Beogradu (tu dunost obavljao je ve od 1. aprila 1965.
godine). Pesnik, dobar poznavalac nae knjievnosti i kulture, Surep je bio kao
stvoren za taj poloaj. Poznata je, i poslovina bila, njegova ljubav prema knjizi, kao
kompleksnoj vrednosti. Koliko sadrajnu stranu knjige, toliko je cenio i njenu
umetniko-tehniku, grafiku lepotu. Teko se moe nai ovek, u naoj sredini, koji
se vie radovao lepom izgledu nove knjige, ili pak dragocenom slogu i povezu stare
srbulje.
Zla kob koja je Narodnu biblioteku u potpunosti unitila poarom izazvanim
nemakim bombama u aprilu 1941. godine, jo je, i pored upornosti njenih
obnavljaa, bila prisutna u njenim nepodesnim prostorijama biveg malog hotela
pored Kalemegdana. Dolaskom Surepovim za njenog upravnika, aktivirana je ranija
odluka SR Srbije o izgradnji nove zgrade za Biblioteku. Surep je, jo kao sekretar
Saveta za kulturu, radio na uvek aktuelnoj ideji o podizanju nove spomen-zgrade za
Biblioteku. Oseao se kao da je izvojevao pobedu kada je izgradnja Biblioteke
prihvaena u Skuptini Srbije kao zakonska obaveza. Kao upravnik, Surep je uinio
sve to je mogao da se izgradnji Biblioteke i prie. Od prvog razgovora sa
projektantom, preko sagledanog konanog plana, pa preko poetka radova i narastanja
zidova, vizija nove Biblioteke stalno mu je bila pred oima. Njenu izgradnju shvatio
je kao svoje ivotno delo. Svakog dana obilazio je gradilite, ponaao se, pritom,
prisno i iskreno brino, kao da zida svoju kuu, kao starinski vlastelin koji podie
zadubinu. Bio je u stalnom dodiru sa inenjerima i radnicima, razraivao s njima i
najkomplikovanije ideje i najobinije detalje koji su pratili rad. Surep je eleo da ta
Biblioteka bude svetilite srpske pismenosti. Pored uobiajenih potrebnih prostorija za
takvu Biblioteku, bio je predvideo da se u predvorjima zgrade napravi stalna izloba
razvitka srpskog pisma i knjige, od najstarijih rukopisa, epigrafskih spomenika,
natpisa na freskama, do Vukovih i naih vremena. Ve je, sa svojim saradnicima, bio
poeo da radi i na realizovanju jo jedne izvanredne ideje: da se rekonstituie svaka
srpska rukopisna knjiga, za koju se zna da je postojala ili da postoji, bilo da je iezla
u poaru, unitena od neprijatelja, bilo da se nalazi u tuim bibliotekama. Trebalo je
da u novoj Biblioteci svaka takva knjiga nae mesto u svojim koricama, kopirana,

fotografisana ili bar samo opisana. Da bi Biblioteka u novoj zgradi mogla odmah da
radi, u punom obimu, Surep je oiveo rad na srpskoj retrospektivnoj bibliografiji i na
opisu jugoslovenskih irilikih rukopisa; pojaana je nabavka naih i stranih knjiga,
uzeto je u razmatranje osnivanje Centralnog kataloga Srbije.
Bolest, iznenadna i surova, poremetila je Surepove zamisli. Javila se krajem 1966, da
utihne, posle teke operacije, u toku nekoliko meseci u 1967. godini. Buknula je,
ponovo i neumitno, u kasnu jesen 1967. Gasio se Surep, taj stari vuk, pred oima
svojih najbliih i svojih prijatelja. Ali veito mlad duhom, ovek koji je unosio
vedrinu u svaku sredinu u kojoj bi se naao, nije se dao, bolje rei nije priznavao
bolest. Za proslavu dvestogodinjice roenja Filipa Vinjia, spremio je knjigu o
velikom bardu srpskog naroda: kritiko izdanje Vinjievih pesama, a kao uvod za
njih svoju ve ranije izdatu monografiju o Filipu Vinjiu, pesniku bune. U toj knjizi
je, kako je napisao, njegov glavni cilj bio da ukae na Vinjievu linu pesniku
vrednost i da joj nae mesto u istoriji nae knjievnosti. Tu Surepovu knjigu kritika i
kulturna javnost izvanredno su primile. Za tu knjigu, i ne samo za nju, nego za celo
svoje delo na prouavanju i propagiranju srpskog knjievnog naslea, Surep je, u
jesen 1967, dobio visoku Vukovu nagradu.
Ali ta knjiga bila je jedna u nizu onih kojima je Surep zaduio srpsku kulturu. Od
svoje rane mladosti, od prve godine dolaska u Beograd, Surep je bio obuzet
knjievnou i knjigom. Godine 1931. devetnaestogodinji Surep tama prvu zbirku
svojih pesama, Vetar zvidi, a 1965. poslednju, sa naslovom Trideset leta. Izmeu
njih, bilo je jo desetak drugih knjiga lirike. U svima njima pojavljivao se pesnik
nenog slovenskog srca, istinski veran svojoj zemlji, ee alostan zbog sudbine
svoga roda nego miran zbog njegove sree. Njegova socijalna, narodska i buntovna
poetska orijentacija, uslovljena linom i drutvenom situacijom u predratno i ratno
doba, polako je, vremenom, primala i osobine intimne, srdane, prisne lirike, da bi na
kraju sve vie postala misaona, puna pitanja o poslednjim stvarima ovekovog ivota,
esto okrenuta stvaralakoj prolosti, iz koje je crpela bogata i plemenita nadahnua.
Ovde treba pomenuti i jedan njegov izvanredan pesniki poduhvat, prevod Slova o
polku Igorovu, sa staroruskog na srpski, od znalaca ocenjen kao magistralno
ostvarenje prevodilake umetnosti.
Pesnik to je bio osnovni poziv Milorada Pania Surepa. Ma koji posao da je radio:
novinarski, konzervatorski, kulturnoistorijski, ma koji poloaj da je zauzimao:
urednik, direktor ustanove, ministar za kulturu uvek je u njegovom delovanju bio
prisutan poet. Traio je lepotu i tamo gde je nije bilo, a kako je ne bi naao tamo gde
je ona uvek prisutna: u nesebinoj borbi za lepotu ovekovog ivota, u prijateljstvu, u
knjizi, u slici, u staroj graevini.
Veliki pregalac, Surep je do poslednjeg daha bio obuzet planovima za dalji rad. Bio je,
po godinama, u zenitu stvaralatva, pun znanja i iskustva. Da ga bolest nije salomila i
smrt zauvek prekinula njegovu aktivnost, bili bismo, svakako, svedoci jo dosta
njegovih lepih poduhvata. Spremao je novo, dopunjeno izdanje svoje uvene knjige
Kad su ivi zavideli mrtvima, traginog letopisa, sastavljenog od mnotva autentinih
svedoanstava o nevoljama i, esto, tekoj sudbini srpskog naroda. Jo na tri-etiri
dana pred smrt poruivao je prijatelju u Dubrovniku da mu za tu knjigu poalje jedan
irilski zapis, uklesan u kamenu, o tome kako je Dubrovnik kuga pomorila. Imao je, u
rukopisu, i dobar deo knjige o neidu, opojne i uzbudljive knjige o ovekovom

bitisanju, punom strave, tajni, vradbina i ukletosti. Njegovo bavljenje narodnom

knjievnou (poznate su njegove antologije narodnih pripovedaka) i abagarima,
podstaklo ga je da pristupi pisanju jednog takvog neobinog dela. Spremao se, zatim,
da jednog dana, kao rezime svojih interesovanja, napie knjigu ljubavi o svim velikim
ostvarenjima srpskog naroda, od srednjeg veka do novijih vremena. I svakako jo
mnogo ta, o emu nikom nije ni govorio.
Ali, 22, aprila 1968. umro je Surep. Ostavio je iza sebe znamenito delo. Ako je, u
svojim poslednjim danima, pun narodske mudrosti kao starinski domain, ipak
razmiljao o svome kraju, verovatno je, osvrnuvi se unazad, mogao da konstatuje da
je uradio mnogo. Otiao je zauvek taj srdani ovek, koji je prijateljevao sa svima, i
starima i mladima, vrlo iskreno uspevao da sve razume i sve potuje na jednostavan
ljudski nain.
Svetislav MANDI
MALO SE O SEBI MOE REI U PRVOM LICU
Moja biografija ni po emu nije razliita od biografija hiljade mojih vrnjaka i
drugova: roen sam u dosta skromnoj seoskoj porodici. Prilino siromano proveo
sam kolovanje u apcu, sve do velike mature. Jo siromanije studirao u Beogradu.
...Ispriau prvu svoju svesnu predstavu sveta, ono ega se seam kao svoje prve
potresne i zaista realne slike sveta. Bila je to 1917. godina. Otac i brat streljani lee na
jednoj uzviici, a ja, sa ostalom porodicom, gledam ih poslednji put. Dotada, smrt je
za mene bila pojam bez sutine. Imao sam tada pet godina. Brat koji je streljan jedva
ako je imao sedamnaest. To je slika koja ne samo to trajno ivi u meni, ve je
prisutna u pojedinim radnjama mojim i utie na njih.
Razume se, teke i tune slike najdue ostaju u oveku. U prirodi je ovekovoj da lako
zaboravlja lepo i vedro, no ja bih ipak rekao i neto lepo: sprudovi mavanski su neto
to je kao pejza stalno prisutno u meni. I na samo izazivanje njihove slike, osetim
promenu u raspoloenju. Vrlo sam srean kad neko stvori mogunost da dozovem u
seanje Drinu sa njenim navozima, obalama, adama, ljivicima, kolibama i svim onim
to je karakteristino za taj kraj.
...Mogu rei da Srbiju poznajem vrlo dobro, isto toliko koliko i Podrinje za koje me
vee vie sentimentalnost nego neka izdvojena ljubav. Neko je nekad rekao da sve to
se oveku dogodi, dogodi se u njegovom formiranju, negde do sedamnaeste godine. Ja
sam ba te godine proveo u Podrinju i odatle poneo sve to sad literarno eksploatiem,
spontano, esto nesvestan toga...
A da li Podrinje ivi u mojim radovima, na to se ve moe konkretno odgovoriti: ivi.
ivi zato to su to slike koje su u detinjstvu upijene. ini mi se da je to sluaj sa
svakim piscem: kad slika likove i pejzae, onda uvek ispliva ono to se u mladosti
nataloilo...
Poeo sam da piem i objavljujem jo od petog razreda gimnazije. Najpre u Vencu
Jeremije ivanovia, a posle u svim jugoslovenskim omladinskim asopisima. Kao
maturant javio sam se u Srpskom knjievnom glasniku, a to je u ono vreme za jednog
mladog pisca bio krupan dogaaj. Odmah posle mature 1931. godine objavio sam

prvu zbirku pesama Vetar zvidi. Kao studenta prve godine tampao me je asopis
Misao...
...Sam za sebe nikada ne bih mogao rei da sam se na poetku iz neega uio pisanju.
Naime, nikada to nisam inio svesno. Prema temperamentu, prema tematskim
naklonostima, mladi ovek se spontano orijentie. Pa ipak, kad je re o podrinskim
piscima, jedno bi trebalo naglasiti: nai stari bili su veoma osetljivi na jezik i negovali
su ga. I, ako bi se iemu valjalo od njih uiti i nauiti, to je istoti jezika, naroito
frazeologiji, reenici, ritmu koji taj jezik u sebi nosi, leksici... Jedno ogromno leksiko
bogatstvo postoji u Podrinju, a nije nalo mesta u renicima kojih, razume se, imamo
vrlo malo i vrlo skromnih. Ja se kao stariji pisac esto sretnem sa nekom reju koja mi
zazvui kao otkrovenje. esto sam pribegavao i sam internacionalnim izrazima, a
odgovarajua slovenska re postojala je jo u XIX veku. Jezik je, znai, ono na ta bih
mladim piscima skrenuo panju. I danas vrlo esto okrenem i proitam Janka i Lazu i
Milievia, koji nije veliki pisac, ali po bogatstvu rei i blagozvunosti dragocen
je.
...Radim sada na nekome poslu koji e moda trajati godinama: proza vrlo savremena,
za razliku od mojih ranijih knjiga koje nemaju savremenu tematiku. Radim, ali mi
tekui poslovi oduzimaju mnogo vremena. Ono to sam za poslednjih dvadeset godina
napisao, mogu rei, ako ne zazvui neskromno, da je napisano izmeu dva umora, to
jest, negde od devet uvee pa do ponoi. A ustajem u pola est. No, ja nikada nisam
literaturu smatrao nekom profesijom kojom bi ovek trebalo iskljuivo da se bavi, da
joj se posveti sav; drutvenu aktivnost isto sam tako smatrao sadrajem svoje linosti i
istom vrednou. Moda se u tome razlikujem od nekih svojih savremenika, ali ja
mislim da knjievnost i umetnost uopte imaju nekog smisla samo dotle dok ne
postanu profesija od koje se ivi i rad koji se obavlja da bi se ivelo. Onog trenutka
kad bih stao na te pozicije, ini mi se da bih postao vrlo nesrean, a uveren sam da ne
bih vie nita ni napisao...
Iz knjige Vladimira Joviia "Zemljaci", abac, 1965.
(NIN, 28. april 1968. god.)
Obrenovii i njihov rodoslov
U svojoj dugogodinjoj istoriji Srbi su imali vie dinastija:
- Nemanjie, Kotromanie, Lazarevie, Brankovie, Crnojevie, Petrovi - NJegoe,
Karaorevie i Obrenovie.
Nijedna srpska dinastija nije istoriografski obraena, ni u celini, ni u pojedinostima.
Ne moe se rei da veina naih vladara nema uraene biografije, ali se ni jedan
istoriar nije usudio da ih pretoi u dinastijsku istoriju.
Koliko je tek srpska istoriografija udaljena od prouavanja novih pojava koje na razne
naine prate vladare jednog doma - dvor, dvorska pravila, dvorske ustanove,
svakodnevni ivot lanova vladarskog doma, znake vladarskog dostojanstva, in
miropomazanja i krunisanja, vladarevu vlast i zvanja (knez, kralj, car, vod, despot),
vladarevu garderobu i line predmete, presto, nasleivanje prestola,
prestolonaslednika, namesnitvo, porodino imanje, vladarsku ideologiju, politiki

ivot i slino. Osnovna obavetenja o tome ne mogu se nai ni u enciklopedijama, niti

u enciklopediskim prirunicima. Time se niko nije bavio ni u vreme vladavine
kraljeva, niti u doba republike.
Obrenovii su, kao i Karaorevii, dali srpskom rodu pet vladara
kneeve: Miloa (1815 - 1839, 1858 - 1860), Milana (1839) i Mihaila (1839 - 1842,
1860 - 1868)
kraljeve: Milana (1868 - 1889) i Aleksandra (1889 - 1903).
Vladalaki dom Obrenovia, dakle ulazi u red najzaslunijih porodica u celokupnoj
naoj prolosti. Na prestolu Kneevine i Kraljevine Srbije sedeli su 72 godine. Bili su
vladari Srbije u dva perioda (1815 - 1842 i 1858 - 1903), a Karaorevii vladari
Srbije i Jugoslavije u tri (1804 - 1813, 1842 - 1858. i 1903-1945). Vladavina
Obrenovia neposredno je vezana samo za Srbiju, vladavina dinastije Petrovi NJego samo za Crnu Goru, dok su Karaorevii uspeli da budu i vladari Hrvata i
Slovenaca.
Obrenovii su negovali srpstvo i bili su obuzeti srpskom idejom i ujedinjenjem
srpstva, uz blagi izuzetak kneza Mihaila u vreme njegove druge vladavine.
Junoslovenska, a potom i jugoslovenska ideja i drava u neposrednoj su vezi sa
Karaoreviima. Ovakvo opredeljenje upuuje na najveu razliku u politici dveju
dinastija.
Od tri novovekovne srpske dinastije, Obrenovii su poslednji uli u srpsku istoriju, a
prvi izali iz nje. Obrenovii su tri godine due bili na prestolu od Karaorevia, a
kad je re samo o vladavini Srbijom, punih trideset godina. Novovekovna srpska
drava postojala je 115 godina, od toga Obrenoviima pripadaju 72, a
Karaoreviima 42 (Godina 1814. nije uzeta u obzir). Petrovii - Njegoi, kao
crkveni i svetovni poglavari, znatno due su vladali od obe srbijanske dinastije (1683
- 1918).
U prvom periodu vladavine Obrenovia (1815 - 1842) i poetkom drugog (1858 1860) na prestolu su bili kneevi iz Miloevog ogranka, a potom, od 1868. do 1903.
potomci Jevrema Obrenovia. Prvi su nosili samo titulu kneza , drugi su uspeli da
steknu kraljevsko zvanje.
Milo Obrenovi je privremeno prihvatio titulu voda u vreme Drugog ustanka, ali ju
je brzo zamenio kneevskim zvanjem. Narod ga je priznao za naslednog kneza 1817. i
1827, a porta Hatierifom i Beratom iz 1830. godine. Tim javnopravnim aktima
utemeljeni su i srpska drava i dinastija Obrenovia. Kao lini znak kneevske vlasti,
sultan je uz Hat i Berat, poslao knezu Milou hervaniju. Sultan je iskazao svoju milost
i poverenje istim poklonom i 1835. godine, kada ga je knez posetio u Carigradu.
Zahvaljujui sticanju nezavisnosti (1878), tertorijalnom proirenju (1831 - 1833,
1878), potpunijem ukljuivanju Srbije u meunarodne odnose i venoj elji da bude
predvodnik balkanskim narodima, knez Milan je posle jednog neuspelog pokuaja u
vreme srpsko-turskih ratova, uz podrku Austro-ugarske, Srbiju proglasio
Kraljevinom, postavi tako na "prvi kralj posle Kosova" (1882).

Za razliku od Karaorevia, vladari iz kue Obrenovia vladali su relativno dugo.

Ako izuzmemo kneza Milana Obrenovia drugog, koji je vladao 26 dana (1839), oni
su na prestolu sedili u proseku po 24 godine. Knez Milo i knez Mihailo dva puta su
bili srpski vladari. Kratkotrajnije su bile samo prva vladavina kneza Mihaila i druga
vladavina kneza Miloa. Kad se izuzme prinudno abdiciranje kneza Miloa u korist
sina Milana (1839), preostaju dva nasilna obaranja Obrenovia sa vlasti. Oba puta su
ih nasledili Karaorevii koji nisu bili neposredno umeani u bunu 1842. i prevrat
1903. godine (Vuievu bunu organizovali su i izveli ustavobranitelji, a majski prevrat
vojni i civilni zaverenici). Gorke dane izgnanstva dva eks-kneza, Milo od 1839. i
Mihailo od 1842. do poetka 1859. godine, provodili suuglavnom na svojim dobrima
u Vlakoj, Austriji, i Ugarskoj. Izgnaniki period Obrenovia znatno je krai od
prisilnog boravka u inostranstvu suparnike dinastije Karaorevia.
Starina kneza Miloa Teodorovia - Obrenovia ivela je u Gornjoj i Srednjoj
Dobrinji, u Crnogorskom srezu Uike nahije. O precima dinastije malo se zna.
Praded prvog srpskog novovekovnog kneza zvao se Milo i imao je dva sina, Mijajla i
Gavrila. U Dobrinji i danas ive Gavrilovi potomci.
Od Mijajla ide porodina ica dinastije Obrenovi. Njegov sin Teodor otac je kneza
Miloa. Majka kneza Miloa, Vinja, bila je udata za Obrena Martinovia, a potom za
Miloevog oca Teodora Mihajlovia. Iz njenog prvog braka je vojvoda Milan
Obrenovi, od kog je polubrat Milo preuzeo prezime. Tokom prve vladavine on je
neko vreme, koristio dvojno prezime Teodorovi - Obrenovi. Knez se postepeno
odricao prvog dela dvojnog prezimena, pa je tako otpalo pravo, a ostalo usvojeno
prezime, za njega dinastiju i celu porodicu. Dinastije, inae, nose ime po svom
rodonaelniku i osnivau.
Dinastija je ui pojam od vladalake porodice. Nju ini vladar sa suprugom i decom.
Ustavima i zakonima reeno je pitanje nasleivanja prestola, najvanije za dinastiju,
pa se shodno principu primogeniture (prvorodstva), usvojenom kod nas tano znalo
ko ini dinastiju. Posle vladara, najvanija linost jeste prestolonaslednik. Kad vladar
nema prestolonaslednika, siguran je znak da se dinastija gasi. Obrenovii su zapali u
tu bolnu krizu dva puta. Knez Mihailo i kralj Aleksandar nisu imali poroda, poto
keginja Julija i kraljica Draga nisu mogle da raaju. Kriza naslea prestola i za vreme
kneza Mihaila reena je prenoenjem krune na pobonu liniju Obrenovia. U sluaju
kralja Aleksandra takva mogunost nije postojala, jer je on bio poslednji muki
izdanak.
Obrenovii su imali samo dva u punom znaenju ovog pojma prestolonaslednika
Milana, sina kneza Miloa i Aleksandra. Knez Mihailo, pre dolaska na presto nije bio
prestolonaslednik kao ni knez, odnosno kralj Milan. Vaspitanji i obrazovanju
prestolonaslednika ne samo kod Obrenovia, nego i kod Karaorevia, nije
pridavana panja adekvatna buduem vladarskom zvanju. Oni su imali vaspitaa, ali
njihov program vaspitanja nije dobio neophodan nivo. Kad je knez Milan posetio
ruskog cara u Livadiji (1871), organizovan je bal u njegovu ast. Careva ki poelela
je da plee sa srpskim knezom, ali se ispostavilo da on nezna da igra.
Uvoenje u vladarsko dostojanstvo najee se vrilo izborom i proglaenjem, da bi se
potom obavio in miropomazanja i krunisanja. Pre donoenja ustava, u kojem je uvek
jedan odeljak posveen vladaru i nainu stupanja na presto, taj in obavljao se shodno

srednjevekovnim obiajima, ukoliko su bili poznati u postojeim prilikama i

mogunostima. Obrenovii su dolazili na presto izborom (knez Milo, knez Mihailo),
prenoenjem prava nasledstva (knez i kralj Milan) i nasledstvom (knez Milan, kralj
Aleksandar).
Nijedan Obrenovi nije bio krunisan. Samo se kralj Milan zanosio tom idejom u
vreme proglasa Srbije Kraljevinom (1882). U Beu se uvala jedna kruna za koju se
pogreno verovalo da je pripadala kralju Milutinu. NJu je Milan Obrenovi traio od
cara Franje Josipa, i ne dobivi je, odustao je od krunidbenog ina. U naoj
novovekovnoj istoriji samo je jedan vladar krunisan - kralj Petar Prvi Karaorevi
(1904).
Poto nisu uspeli da ostvare krunisanje, Obrenovii su inu miropomazanja pridavali
veliki znaaj. Skoro svi vladari iz obe dinastije bili su miropomazani. Nezna se da li
su sveto miro primili Karaore i knez Milan (1839). Svi ostali su stupanjem na
presto miropomazani - primajui "peat dara Duha Svetoga", tu premudrost, blagodet,
seme Boje i silu Boju.
Na prvi miropomazani vladar novog veka. Sutradan posle itanja Hatierifa i Berata
Obrenovia je u Beogradu miropomazao mitropolit Melentije, prema naroito
pripremljenom ceremonijalu (13.12.1830 god.). inu miropomazanja posvetili su vie
panje i dali mu vei znaaj poslednja dva Obrenovia. Knez Mihailo
(17.03.1840.god.), a knez Milan (5.07.1868.god) primili su sveto miro u sabornoj
crkvi u Beogradu, a kralj Aleksandar u ii 2 jula 1889 godine.
Sve do sticanja nezavisnosti Porta je potvrivala srpske kneeve beratima. Osim
kralja Aleksandra, svi Obrenovii dobili su sultanov berat. Sem ovog pravnog akta
sultani su srpske kneeve obdarivali jo i hervanijom (Manteau de ceremonie),
platom, ogrtaem, osobitim znakom kneevske vlasti. Naalost, nemarni Srbi nisu
sauvali ni jedan berat i ni jednu hervaniju.
Knez Mihailo uveo je vie novina u pogledu dinastijskih prava i pravila. On je znatno
uzdigao ustanovu vladara iznad naroda, ali i diplomatskih predstavnika stranih drava.
im je stupio na presto dao je da se odtampa knjiga dvorskog ceremonijala. Ne samo
da je zaveo dvorska pravila, ve se i na ulici znalo kako treba doekati vladara.
Sveanim formama on je pridavao veliki znaaj. Knez Mihailo je prvi novovekovni
srpski vladar ne samo po volji narodnoj, ve i po "milosti Bojoj", ime se znatno
primakao srednjevekovnim normama. U tome su ga sledila poslednja dva Obrenovia.
Kneev roendan, dravni i crkveni praznici (sv.Andrj Prvozvani, Cveti, Boi..)
sveano su obeleavani prema unapred pripremljenim programima.
Obrenovii su bili veliki tvoritelji i graditelji. Za njihove vladavine Srbija je postigla
velike uspehe - postala je drava, vazalna (1830), nezavisna (1878), kraljevina (1882),
uz ne mala teritorijalna proirenja. Bila je pravna i ustavno ureena drava. Ako
izuzmemo ustavna akta iz prvog ustanka, svi ustavi novovekovne Srbije doneti su za
vladavine Obrenovia (1835, 1838, 1869, 1888 - 1903. vraen sa malim izmenama - i
1901). I u svetskoj istoriji retki su primeri da je za relativno kratko vreme vladavine
jedne dinastije doneto toliko ustava, a da su njeni vladari, svi odreda, bili apsolutisti,
hitri, naalost, i pri njihovim suspendovanjima. Ipak, blagi nagovetaji

parlamentarizma ostali su i pre donoenja jednog od najnaprednijih ustava u Evropi,

onog iz 1888. godine, koji je uveo parlamentarnu vladavinu u Srbiji.
Bez politikih stranaka nezamisliv je parlamentarni sistem. Iako su politike stranke
poele da nastaju jo za druge vladavine kneza Mihaila, one su formalno osnovane tek
1888. godine. (Radikalna, Napredna i Liberalna). Kruna je bila skoro u stalnim
sukobima sa radikalima, povremeno Liberalima, a retko sa Naprednjacima. Saradnja
sa Liberalima bila je izrazita sedamdesetih, a sa Naprednjacima 80-tih. Poslednja
decenija 19. i poetak 20. veka obeleeni su kraljevim linim reimom i neutralnim
vladama, uz male izuzetke. Iako su im Liberali bili digo odani, Obrenovii su radije
saraivali sa Naprednjacima i linostima izvan stranaka. Radikalima su prebacivali da
nemaju izgraen dravni rezon i nerado su im poveravali da sastave vladu.
I sami netrpeljivi i nestalni, Obrenovii su, naroito poslednja dva vladara iz ove kue
bili veliki protivnici stranakih borbi i trvenja, pa su olako zabranjivali rad stranaka.
Kad su stranake euforije i sukobi ugroavali presto, oni su odluno ulazili u obraun
sa njima, kao to je bio sluaj sa Radikalima u vreme Timoke bune (1883). Borba
izmeu Obrenovia i Radikala bila je duga, uporna i burna. Posle neuspelog
Ivanjdanskog atentata na kralja Milana (1899), kad je slomljen Nikola Pai, uinilo
se da je dinastija odnela konanu prevagu. Na razmeu vekova dinastija je ojaala
svoje pozicije, a stranke su bile pocepane i rasturene. Obrenovii su uspeli, mada
privremeno, da stiaju stranaku borbu i obuzdaju stranake strasti, ali su se i oni u toj
borbi istroili i zamorili.
Obrenovii su, kao graditelji, podigli za sebe i za dravne potrebe mnogo vrednih
zdanja. Knez Milo je u tome prednjaio. Vuk je pisao da je Obrenovi "pogradio
dvore po celoj Srbiji, i ivi kao kakav pravi zemaljski bog". Za njegove prve
vladavine sagraeno je ili obnovljeno oko 400 crkava. U Srbiji su podignute najlepe
zgrade krajem 19. veka., za vladavine kralja Milana i Aleksandra. Lik svake varoi i
grada u naoj zemlji po njima je prepoznatljiv. Mnoga zdanja iz njihovog doba i danas
korisno slue rodu i oteestvu: dvorci, crkve, kolska i administrativna nadletva.
IMOVINA
Istorijski izvori kazuju da su Obrenovii poetkom 19. veka iveli u "najveem
siromatvu". Knez Milo je stekao ogromno bogatsvo za vreme svoje prve vladavine.
Do njega je doao sakupljanjem poreza, zakupom skela i trgovinom. Kad je naputao
Srbiju 1839. godine, u njegovoj blagajni bilo je 355 dukata carskih vie nego u
dravnoj kasi. Knez Milo je, od pukog siromaha, postao toliko bogat da je bio
spreman da daje pozajmice turskom sultanu.
I njegova nepokretna imovina bila je velika, a skoncentrisana je na pet podruja Crnua, Kragujevac, Poarevac, Beograd i Topider. U svim ovim mestima podigao je
vie konaka, koji su mu sluili kao dvorovi i crkve, osim u Crnui. NJive, livade,
vodenice, valjavice i ume Obrenovii su posedovali jo u nekoliko mesta u Srbiji.
Nepokretna dobra Obrenovia u inostranstvu bila su neto vea. Godine 1868, kad se
delila imovina blaenopoiveg kneza Mihaila, pronaene su u njegovoj kasi
obligacije sa 22 moije (feudalno dobro) u Rumuniji. Najvei posedi i najvie prihoda
donosile su im moije Pojana, Hereti i Mavrodin, u kojima su Obrenovii imali lepe

dvorove i pridvorne crkve. Moija Jevrema Obrenovia bila je manasija, a kralja

Milana Naratete.
Osim u Bukuretu, Obrenovii su imali vie zgrada u Beu, u kojim je knez Mihailo
imao fabriku cigli. Nezna se tano kolika su dobra imali u Donjoj Austriji, ali se zna
da su u Ugarskoj posedovali veliko dobro Ivanku (1856).
Od 1835. godine vladari ove kue dobijali su izdravanje od drave u vidu civil-liste.
Knez Miloeva civil-lista iznosila je 1.200.000 groa, odnosno 9,8% dravnog
budeta. Iznos civil-liste menjao se, naroito proglasom kraljevine.
Obrenoviima su pripadale i mnoge vredne dragocenosti. Kad je knez Mihailo ubijen,
u njegovoj zaostaviti nalo se ordenja, satova, krstova, sablji, burmutica, nisk bisera,
prstenja, dugmadi, aa, takuma i sl., u vrednosti od 146.682 dukata carska.
Najvredniji predmet u toj kolekciji bila je sablja koju je srpski narod poklonio knezu
Milou 1835. godine, kao uzdarje za darovani Sretenjski ustav i ukidanje feudalizma.
Ona je procenjena na 45.000 dukata carskih. Kad su nestali sa istorijske pozornice,
njihove dragocenosti su rasturene i najveim delom ne nalaze se u Srbiji.
Vladari iz kue Obrenovi bili su milostivi, ak i knez Milo. Svi su inili velike
poklone u novcu crkvi, sirotinji, mnogim kulturnim ustanovama, kao to su Narodno
pozorite i Narodni muzej, ali i pojedincima, meu kojima je Vuk Karadi bio
najpovlaeniji. Knez Mihailo je deo oevog bogatstva potroio u dobrotvorne svrhe.
Knez Milo je poklonio Univerzitetu u Atini veu sumu novca i postao njegov
dobrotvor, a kraljica Natalija podarila je Univerzitetu u Beogradu posle ubistva sina,
kralja Aleksandra, kraljevski domen u Majdampeku, veliine 7.777 hektara. Od svih
Obrenovia, knez Milo je i najvie stekao i najvie sauvao imovine, koju je nekako
uspeo da odri knez Mihailo. Potom je ona podeljena izmeu kneza Milana, Perka
Baji i barona Fedora i Mihaila Nikolia (1868). Prvom je pripala imovina u Srbiji, a
potonjim u inostranstvu. Knez i kralj Milan, iako je nasledio solidnu imovinu, za sve
vreme svoje vladavine i svog ivota kuburio je sa novcem. Znatnu koliinu novca
potroio je u kupovini umetnikih predmeta, ali i na kocki. Dok je knez Milo
potkupljivao svojim novcem turske velikodostojnike, ak i sultana, dotle je kralj
Milan pozajmljivao od padiaha.
Posle 1903. pokretna i nepokretna dobra Obrenovia su rasturena, a njihova dela
zaboravljena. Tama zaborava nadvila se i nad njihovim grobovima.
PRIJATELJI I NEPRIJATELJI
Srbi nisu bili ravnoduni prema dinastiji Obrenovi, za sve vreme njenog postojanja.
Obrenovii su imali i velike prijatelje i velike neprijatelje. Prvi su im bili verni do
samoportvovanja, drugi nepomirljivi do krajnosti. Od srpskih dravnika i politiara
niko im nije bio tako odan i koristan kao Jovan Risti.
Osim toga to je dugo bio predsednik vlade i ministar, on je u dva maha obavljao
namesniku dunost maloletnom Milanu (1868 - 1872) i maloletnom Aleksandru
(1889 - 1893). U to kolo ulazi i itava plejada dostojanstvenih u gospodstvu
naprednjakih politiara, sa Milutinom Garaaninom na elu. Radikali su bili njihovi
zakleti protivnici, Nikola Pai, Barjaktar, a ore Geni fatalan politiar.

OBRENOVII -KARAOREVII
Karaorevie odlikuje ratobornost i smelost velikih pregnua, Obrenovie
dravotvornost i duboka politika pronicljivost. Karaorevii su zatoenici srpske
herojske vertikale, Obrenovii dravotvorne ideje. Strast i umenost vladanja bila je
znatno razraenija i prefinjenija kod Obrenovia nego kod Karaorevia.
Za razliku od Karaorevia, Obrenovii su na presto dolazili mladi - kralj
Aleksandar u 13. knez i kralj Milan u 14, knez Mihailo u 16, knez Milan u 20, a knez
Milo u 33. godini ivota. Nai vladari su mladi i silazili sa prestola. Knez Mihailo je
beao pred Vuiem (1842) kada je imao 19, a ubijen je u 45., kralj Milan se odrekao
prestola u 35., umro u 47., dok je poslednji Obrenovi, Aleksandar, lien ivota u 25.
godini. Ispod srpske krune leprala se mladost, a kada se maladost naih
novovekovnih vladara bitno je uticala na formiranje njihove linosti, vladrske
ideologije i politikog ivota u zemlji.
Bio je to samo blag nagovetaj onog to su Obrenovii uradili za Srbiju i Srbe, a ime
su im se Srbi oduili. Moramo se Boje pravde radi upitati? Nije li mali greh to su se
kosti Milana Obrenovia, rudnikog vojvode, komandanta i savetnika nalazile do
1995. godine u Heretiju (Rumunija) iako jedan grad nosi njegovo ime, a njegovi
graani ponose se to su Milanovani. Zar moe neko danas da ostane ravnoduan pri
pomisli da je spomenik Knjazu serpskom Milou Obrenoviu, bio "uhapen" i dran u
kavezu. A iz straha da se ne povampiri taj strani koda Milo, sablja mu je, ak dva
puta lomljena, sluajno ili namerno, svejedno je. Prvi put je, tada i ovde, Milo Veliki
bio nemoan pred Srbima. A Crnua, Zasavica ... , no i ovo je dovoljno. Nemoemo se
oteti utisku o srpskoj nemarnosti, izuzetno negativnoj narodnoj karakternoj osobini,
koju moramo sistematski suzbijati. Samo zato su ove rei i napisane.
Budui da veina Srba nezna gde sve poivaju kosti Obrenovia, navodimo mesta
grobova srpskih vladara i vladarki, iako smo podatke o tome uneli u rodoslov.
Knez Milo i knez Mihailo poivaju u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Kneginja Ljubica i kralj Milan u manastiru Kruedol
Kneginja Julija u Beu
Knez Milan, kralj Aleksandar i kraljica Draga u crkvi Sv.Marka u Beogradu
Kraljica Natalija u Lardiju (Francuska)
Kosti ostalih lanova ove zaslune porodice rasuta su po raznim mestima Srbije, od
Dobrinje do Novog Sada.
KRUNISANJE SRPSKIH VLADARA, NEBOJA DAMNJANOVI
- POVODOM 800. GODINA MANASTIRA IE -

Najstariji izvorni podaci nedvosmisleno svedoe da je ve u ranom

Srednjem veku, u Srbiji postojao vladarski rod, pod ijim vostvom
su Srbi i doli u oblast nekadanjeg rimskog Ilirika i zasnovali svoje
drave. Srpske vladare, vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit,
autor najstarijih pouzdanih i relativno opirnih "vesti" o Srbima,

oznaava neodreenim terminom - arhonti.[1] U istorijskoj nauci je

prihvaeno da se pomenuta titula prevodi slovenskom reju - knez.
Po njemu, u srpskom vladarskom rodu se primenjivalo naelo
primogeniture, to bi znailo da je bar naelno vrhovnu vlast
nasleivao najstariji vladarev sin.[2] Razume se, da je ovo naelo
bilo esto osporavano.
O nainu ustoliavanja srpskih vladara, u prvim vekovima ivota u
novoj postojbini ne raspolaemo nikakvim saznanjima. Vii,
kraljevski dravni status izvojevan je u primorskim oblastima
srpskih zemalja, u XI veku. Mihailo, sin Stefana Vojislava, vladar
Duklje, Travunije i Zahumlja, titulisan je kao kralj u papskom pismu
iz 1077. godine. Mihailo "kralj Slovena" dobio je od Pape obeanje
da e mu biti poslana zastava Sv. Petra, jedan od poznatih simbola
kraljevske vlasti koji je dodeljivala papska stolica.[3] Upravo u ovo
vreme, papski legat je izvrio investituru hrvatskog kralja Dmitra
Zvonimira, 1075. godine uruujui mu zastavu, ma, skiptar i
krunu.[4] Ne moe se utvrditi da li je i kada, Mihailo dukljanski
doao u posed napred pomenutih kraljevskih insignija. U maloj,
naputenoj crkvi Sv. Mihaila kod Stona, na ktitorskom portretu,
prikazan je sa tamnocrvenom, cilindrinom krunom na glavi i
crvenom obuom.[5]
Kada se teite politike premoi u srpskim dravama u XII veku
premestilo u kontinentalo zalee u Raku, presto rakih velikih
upana u crkvi Sv. Petra i Pavla, kod Rasa, postao je izvor i utoka
najvie vlasti, simbolina i stvarna. [6] Najee pominjani znak
vrhovne vlasti u srpskom Srednjem veku - presto, vezao se rano za
ime i presti rakog velikog upana Stefana Nemanje, rodonaelnika
vladajue loze. Tron u Rasu je postao dravni simbol.[7] Ve Stefan
Nemanja se smatrao samostalnim, "samodravnim" vladarom, koji
je svoju vlast tumaio kao Boiju milost, ne pripisujui je volji
kakvog zemaljskog autoriteta.[8] Ustolienje velikih upana u crkvi
Sv. Petra u Rasu, vreno je uz crkveni obred koji je vodio episkop.
Posebnost ustolienja Stefana, sina Nemanjinog 1196. godine
sastojala se u injenici da je Nemanja, koji je neposredno pre tog
ina dobrovoljno abdicirao - krunisao, tj. "venao" i blagoslovio sina
naslednika, zajedno sa episkopom Kalinikom, polaganjem ruku na
glavu novog vladara.[9] U ovom velikoupanskom krunisanju,
odnosno renikom srednjeg veka kazano "venavanju" upotrebljen
je venac, koji se bitno razlikovao od krune vizantijskih careva steme.[10]
Prelomni trenutak u istoriji vladarskih krunisanja kod Srba,
predstavlja krunisanje Stefana Prvovenanog 1217. godine
kraljevskom krunom pristiglom iz Rima darom rimskoga pape
Honorija III. Bio je to veliki uspeh srpskog vladara. U hijerarhiji

evropskih, hrianskih vladara, on je izjednaen sa ostalim

kraljevima i Srbija je tako stekla pun suverenitet.[11] Istinski,
potpuni suverenitet, potvren je dve godine posle krunidbenog ina,
kada je zadobijena i autokefalna Srpska arhiepiskopija sa Savom
Nemanjiem "vodom otaastva" na elu.[12] Povoljno odreen
poloaj u pravoslavnoj ekumeni, zahtevao je novo krunisanje u
duhu vizantijske tradicije. "Obred kraljevskog krunisanja i
miropomazanja u ii bio je deo celovitog programa sakralnog
utemeljenja
drave
Nemanjia."[13]
Arhiepiskop
Sava
je
novoizgraenu iu, nad ijom izgradnjom je bdeo zajedno sa
bratom Stefanom, pripremio za veliki in krunisanja, starajui se da
ona postane sveta "krinja u koju su pohranjene relikvije istonohrianskog sveta."[14] Najdragocenija i najznaajnija relikvija za
temu kojom se bavimo, bila je desnica Sv. Jovana Pretee, posebno
upotrebljavana u obredu krunisanja vizantijskih careva.[15]
Kada je arhiepiskop Sava, 1221. godine na najsveaniji nain u
manastiru ii, krunisao "bogodarovanim vencem" brata Stefana,
istovremeno
ga
miropomazavi,
stvoren
je
osnov
za
"saprestolnitvo" nosilaca vrhovne svetovne i duhovne vlasti. Uz
vladarski tron, ve posveen "blagoslovenim vencem", stajao je
arhiepiskopski tron, kasnije nazvan "tronom Sv. Save".
Poveljom kralja Stefana Prvovenanog, ispisanom na zidovima ie,
odreeno je da crkva Sv. Spasa u ii, bude mesto u kojem e se
"venavati", odnosno krunisati srpski kraljevi i hirotonisati poglavari
Srpske autokefalne arhiepiskopije. Zavet prvovenanog kralja sledili
su njegovi sinovi Radoslav (1228-1233) i Vladislav (1234-1243),
okrunjeni u majci srpskih crkava, arhiepiskopskom sreditu u ii,
od strane strica, arhiepiskopa Save.[16] Moemo predpostaviti da je
elju oca Stefana Prvovenanog potovao i najmlai sin Uro I
(1243-1276). Ako su nam nepoznate okolnosti vezane za krunisanje
kralja Uroa I, to se ne moe rei za mnoge injenice koje govore o
njegovom vladarskom statusu. Za duge i uspene vladavine
"hrapavoga kralja", Uroa I, Srbija je bila u stalnom usponu drutvenom, kulturnom, privrednom. To se odrazilo i u sferi
vladarske ideologije, u kojoj kraljevski ornat i insignije uopte,
svakako nisu na poslednjem mestu. Dok prvi kraljevi loze
Nemanjia: Stefan Prvovenani, Radoslav i Vladislav nose
jednostavnu krunu, tipa sevastokratorskog stematogiriona[17], Uro
I se javlja na protretima sa novim vladarskim znacima koji ga
pribliavaju izgledu vizantijskih careva. Naslikan je sa oreolom
(nimbom) oko glave i krunom koja lii na steme romejskih
vasileusa, mada je odsustvo vertikalnih lukova i orfanosa, odvaja od
carskog uzora.[18]

Stariji sin i naslednik Uroa I, Dragutin prikazan je na istonom zidu

priprate manastira Sopoana, kao mladi kralj, odeven i okrunjen
poput oca.[19] Dragutin je prvi Nemanji sa slubenom titulom
"mladoga kralja", u emu se ogleda nesumnjivi ugarski uticaj. S
obzirom da je presto kasnije preuzeo u buni, a da je arhiepiskop
Joanikije ostao veran starom kralju, i pratio Uroa u izgnanstvu,
nie niz pitanja u vezi mesta i naina krunisanja Dragutinovog.
Na saboru u Deevu, u oblasti Rasa, 1282. godine, dolo je do
primopredaje vlasti izmeu brae - Dragutina i Milutina. Shvativi
telesnu ozledu kao Boiju kaznu, zasluenu otimanjem vlasti od oca,
Dragutin je predao kraljevske insignije mlaem bratu Milutinu, na
dravnom saboru, kako izgleda bez znatnijeg uea prestavnika
Crkve.[20] Ovim povodom su u izvorima najdetaljnije nabrojani
vladarski znaci; Dragutin je Milutinu predao sledee regalije: krunu,
presto, zlatom protkanu svitu i pojas, konja i oruje.[21]
U vreme, skoro etiri decenije duge vladavine kralja Milutina, Srbija
je u stalnoj ekspanziji. Ovo razdoblje na razmei vekova, XIII i XIV,
po mnogo emu je prekretniko. Stefan Uro II Milutin, oroen sa
vizantijskom carskom porodicom, vladajui uveanom teritorijom
koja je ukljuivala i neka stara vizantijska gradska i crkvena
sredita, preuzima u celosti vizantijsku carsku simboliku - krunu i
ornat. Duboka vizantinizacija Milutinove drave nala je izraz i u
kraljevom odnosu prema vladarskim insignijama. One se
izjednaavaju sa vladarskim znacima vizantijskih vasileusa. Kruna je
od sada tipa carsko-vizantijskog kamelaukiona.[22] To je posebno
vidljivo na portretu Stefana Uroa II Milutina u Bogorodici LJevikoj,
katedralnoj crkvi u Prizrenu, gde je on prikazan na crvenoj pozadini
u crnom sakosu vizantijskih imperatora, sa kupolastom krunom stemom na glavi, ukraenom orfanosom i prependulijama, poput
krune kraljevog tasta, romejskog cara Andronika II Paleologa. Loros
prebaen preko leve ruke u kojoj dri crvenu akakiju u vidu svitka i
skiptar u obliku krsta s draguljima u desnoj ruci, upotpunjavaju
reprezentativni prikaz vladara, ija je vlast "nezavisna i
bogodarovana".[23] Hristos iz segmenta neba blagosilja srpske
vladare: Milutina i njegovog oca Uroa I, dok na suprotnom zidu
osniva dinastije Simeon Nemanja prikazan kao monah, rairenim
rukama titi svoje potomke, arhiepiskopa Savu, Stefana
Prvovenanog i (verovatno) budueg vladara Stefana Deanskog.
[24]
U crkvi Sv. ora u Starom Nagoriinu, na ktitorskom portretu koji
slavi pobede ratnika kralja Milutina, izvojevane protiv Turaka u Maloj
Aziji, Sv. ore zatitnik ratnika, donosi ma srpskom kralju. Tako
se javlja novi motiv u ikonografiji srpskog vladarskog portreta investitura vladara maem.[25] Milutin i kraljica Simonida stoje na

purpurnim jastucima koji su ukraeni zlatnim dvoglavim orlovima,

simbolom vizantijskih careva.[26] Na portretu u svojoj glavnoj
zadubini u Graanici kralj Milutin prima insignije sa neba. Aneli
kao Hristovi glasnici donose krune "novom Konstantinu" - kralju
Milutinu i kraljici Simonidi.[27]
Najstarija sauvana kompozicija Loze Nemanjia, naslikana je u
Graanici da bi proslavila kralja Milutina i potvrdila prava njegovih
naslednika. Sredinja figura Loze, je kralj Milutin dat u sceni
nebeske investiture, dok su kao glavni predstavnici svetorodne
dinastije izdvojeni jo i Nemanja, Stefan Prvovenani i kralj Uro.
NJihovi vladarski znakovi su vieg reda u odnosu na one pripadnike
Nemanjine dinastije koji su prikazani u skromnijem ornatu. Voljom
kralja Milutina, njegov brat Dragutin je svrstan u grupu manje
istaknutih lanova vladarske porodice, a kao mogui naslednik javlja
se Milutinov sin Konstantin, dok lik Stefana, kasnijeg Deanskog
kralja, uopte nije naslikan.[28]
Par meseci posle iznenadne smrti kralja Milutina (29. oktobra 1321.
godine), krunisan je za srpskog kralja, njegov ranije prognani i
oslepljivanjem diskvlifikovani sin Stefan. Sveani in je obavljen na
Bogojavljenje 6. januara 1322. godine u Pei, u crkvi Sv. Apostola.
inodejstvovao je izvanredno obrazovani i obdareni, bivi
hilandarski iguman, arhiepiskop Nikodim, u prisustvu svetenstva,
vlastele i prestolonaslednika Duana.[29] Na promenu krunidbenog
mesta uticalo je razaranje ie, u vreme bugarsko-tatarskog upada,
jo krajem XIII veka. Stolica arhiepiskopa je tada izmetena u
udaljeni i zatieni metoh ie, u crkveni kompleks koji je nicao u
drelu pekom. Ipak, valja pomenuti da se to premetanje smatralo
privremenim i da ia nikada u srednjem veku nije izgubila svoje
prvenstvo i znaaj arhiepiskopskog sredita.[30] Pe, nekadanji
metoh, identifikovala se sa iom i na nju se preneo naziv starijeg
manastira: "Dom Spasov."[31] Arhiepiskopi, Jevstatije II (12921309), Sava III (1309-1316) i Danilo II (1324-1337) stolujui u
Pei, obnavljali su popaljenu i zapustelu iu.
Odbranivi presto u bici protiv brata Konstantina i ostavi uskoro
udovac, Stefan Uro III Deanski se poput oca, oenio od
vizantijskog
carskog
roda
Paleologa,
Marijom,
erkom
dugogodinjeg namesnika Soluna, Jovana Paleologa, sinovca cara
Andronika II.[32] Meu freskama koje uvaju njegov lik, posebno
su znaajni nadgrobni portreti u zadubini Stefana Uroa III - hramu
Pantokratora u Deanima. U dvojnom ktitorskom portretu sa sinom
Duanom, Stefan Deanski je u vizantijskoj carskoj odei, sa
stemom na glavi.[33] Portret govori o nebeskom blagoslovu i
vinjem poreklu njihove vlasti.[34]

Na portretu koji je naslikan posle proglaavanja Stefana Deanskog

za sveca, neposredno uz oltarsku pregradu, kralj ima nimb, visoku
otvorenu krunu, trapezastog oblika i potpun vladarski ornat. Na
zajedniklom portretu Stefana Deanskog i Duana nad portalom
Deana, "ostvareno je likovno poreenje srpskih vladara sa
Davidom i Solomonom", starozavetnim jevrejskim carevima, sa
kojima su srednjovekovni pisci esto i rado poredili nemanjike
samodrce.[35]
Seanje na krunisanje Stefana Uroa III uva pozno svedoanstvo iz
druge polovine XVI veka. Na ikoni zografa Longina iz 1577.,
prikazano je kako arhiepiskop Nikodim krunie Deanskog u Pei,
vizantijskom stemom, dok kralj stoji na crvenom jastuku. U
sredinjem delu ikone, Deanski sedi na prestolu sa svim
insignijama vasileusa, sa visokom trapezastom krunom na glavi.
Hristos blagosilja kralja iz segmenta neba, a aneli mu donose
stemu i loros.[36] injenici da je kult Stefana Deanskog bio ivo
prisutan i u dalekim "turskim" vremenima, svakako je doprinelo
sugestivno kraljevo itije, delo Grigorija Camblaka.[37]
Krunisan za mladoga kralja, zajedno sa ocem Stefanom Uroem III
1322. godine u Pei, Stefan Duan se domogao kraljevskog trona
1331. godine posle uspene pobune, u okolnostima koje su pratile
preku oevu smrt! Na saboru plemstva i svetenstva, u "drugom
dvoru Nemanjia" u Svrinu na jugu Kosova, krunisan je Duan za
kralja.[38] Svrin se nalazio u rezidencijalnom kompleksu, zajedno
sa Paunima i Nerodimljem (ili Porodimljem), blizu jezera u koje se
ulivala Nerodimka, a iz kojeg je isticala Sitnica. Boravei u Skoplju i
Prizrenu, srpski kraljevi su sve vei znaaj davali dvorcima kod
Svrinskog jezera.[39]
Jo kao kralj slikan je sa ukrtenim lorosom (npr. u sopoanskoj
spoljnoj priprati, izmeu 1338-1346), to u kombinaciji sa
naroitom vrstom krune, kakva je naslikana u Lesnovu, posle 1347.
godine, govori (eventualno) o divinizaciji kralja i kasnije cara, koja
je otpoela ve posle pobede na Velbudu i prvih osvajanja 1334.
godine.[40]
U poimanju vlasti i uopte nainu organizovanja drave, otsudnu
prekretnicu predstavlja proglaenje Carstva 1346. godine, odnosno
uzdizanje "od kraljevstva na pravoslavno carstvo".[41] Osvajanje
prostranih vizantijskih teritorija i naroito ovladavanje Svetom
Gorom, oblau od posebnog znaaja za pravoslavni svet, postaju
osnovom carskih pretenzija Stefana Duana. Sam vladar shvata
svoju dravu kao kompozitnu, sastavljenu od "prvog venca" starih
srpskih zemalja i "drugog venca" novodobijenih grkih oblasti.[42]

Osvajanje Sera i Halkidika, presudno su uticali na odluku Duana da

se proglasi carem. "Po svoj prilici na Boi (25. decembra) 1345.
godine Duan je u gradu Seru sveano proglaen carem."[43]
Drevnom tradicijom odreena mesta iz kojih se mogla ishoditi
carska (kao i kraljevska) kruna, Rim i Carigrad nisu mogla odobriti
ovakvo carsko "samoproglaenje". Zbog toga se polo drugaijim
putem. Uz prisustvo poglavara tri autokefalne crkve Srpske,
Ohridske i Trnovske, proglaen je za patrijarha srpski arhiepiskop
Joanikije u prvim mesecima 1346. godine. Sada su stvoreni uslovi
da Stefan Duan, na Uskrs 1346. godine u Skoplju bude krunisan za
cara po vizantijskom ceremonijalu. Carsku krunu su Duanu predali
srpski patrijarh Joanikije i trnovski patrijarh Simeon uz blagoslov
srpskih, bugarskih i dela grkih arhijereja, svetogorskog protata, i
svih igumana i najuglednijih monaha Svete Gore.[44] Nedostajao je
najvredniji blagoslov, vaseljenskog, carigradskog patrijarha.
U srpskim dvorskim i arhijerejskim krugovima, posebno se dralo do
uea Ohridskog arhiepiskopa u Duanovom carskom krunisanju.
[45] Stefan Duan je ipak priznavao suprematiju vizantijskog cara,
pa je tako uoi proglasa sopstvenog carstva, priznao i potvrdio
pravo "svetih otaca" sa Svete Gore da uvek pominju na prvom
mestu cara Romeja, pa tek u drugom redu srpskog vladara.[46]
Poto se u naelu carska kruna ne nasleuje u porodici, Stefan
Duan istie u ispravama, da se njegov prelazak "od kraljevstva na
pravoslavno carstvo" desio Boijom voljom i milou, a carski venac
je primio iz Hristovih ruku.[47] "Srpsku carsku titulu priznali su
odmah Bugarska i mala ali uticajna Sveta Gora, dok su Venecija i
Dubrovnik samo pozdravili odluku srpskog vladara." Za bosanskog
bana i vlastelu, Duan je bio "raki car".[48]
Na Zapadu je naravno legitiman bio samo rimsko-nemaki car, kao
to je na Istoku to bio vizantijski vladar. U Vizantiji je primenjena
formula poznata jo iz vremena posezanja za carskom titulom
bugarskog vladara Simeona. Duan je, vie preutno, priznat samo
za cara Srbije, kako se to izriito i kae u jednoj povelji Jovana V
Paleologa iz jula 1351. godine.[49]
Stefan Duan je u formalnom smislu bio u savladarskom odnosu sa
sinom Uroem, kojem je dodelio titulu kralja, negujui na taj nain
srpsku tradiciju kraljevstva, koja neprekidno traje od vremena
Stefana Prvovenanog. Po reima iz Povelje koja prati njegov
poznati Zakonik, sam Duan se ukljuio u niz "grkih" careva, koji
otpoinje svetim carem Konstantinom. Tako su najreitije izraene
univerzalne, ekumenske pretenzije Stefana Duana, koji je sebe
video kao vladara pravoslavnih naroda.[50]

Sami vladarski znaci, sa prelaskom od kraljevstva na carstvo, nisu

se mnogo izmenili. "Na carskim portretima Nemanjia, akakija se
slika kao beo svitak vezan crvenim koncem, (ranije je bila oznaena
crvenom bojom), dok se loros ukrta na grudima a kalota krune
preseca na dva dela i na preseku ukraava orfanosom."[51] [iroka
traka ukraena dragim kamenjem - loros, kod Srba poznata kao
dijadima, sputala se vertikalno du sakosa, obavijala oko tela, a
jedan kraj je bio prebaen preko leve careve ruke. Carski status je u
Srbiji, kao i u Vizantiji u XIV veku naglaavan ukrtanjem lorosa na
grudima.[52] Stefan Duan, jo uvek kao kralj, prikazan je prvi put
sa ukrtenim lorosom - dijadimom u crkvi Sv. ora u Polokom, u
sceni investiture maem, sa reprezentativnom stemom na glavi.
Slinu krunu nosi i na poznatom portretu u Lesnovu.[53]
Titulisan najpre po predakom obiaju kao mladi kralj, Uro, sin
Duanov, nosi od 1346. godine kraljevsku titulu, od vremena
zajednikog krunisanja u Skoplju. Bar nominalno, ako ne sutinski,
razlikovale su se kraljevske (Uroeve), od carskih (Duanovih)
zemalja, graniei meusobno u skopskoj oblasti.[54] Tako je
uvedena nova ustanova savladarstva.
Neposredno po Duanovoj smrti, a najkasnije do 10. januara 1356.
godine, Uro je krunisan za cara u okolnostima koje nam nisu
detaljno poznate.[55] U svakom sluaju Uro je bio designirani
prestolonaslednik, a njegova prava poznata i neosporna. U vreme
krunisanja imao je oko 19 godina.
Procenivi da je vreme smene na prestolu pogodno za smele akcije
ostvarivanja ranijih pretenzija,vizantijski velikai su uspeli da odvoje
june teritorije Epira i Tesalije, naseljene Grcima, Vlasima,
Slovenima i Arbanasima. Polubrat cara Duana, despot Simeon
(Sinia) proglasio se u Kastoriji (Kosturu) u Makedoniji "carem
Romeja i Srba".[56] Ovladao je kasnije Tesalijom i Epirom, gde je
ostavio dosta traga, posebno u Meteorskim manastirima. Pokuavao
je da spoji vizantijske i srpske tradicije, kao potomak Paleologa i
Nemanjia.[57]
Sredinom sedme decenije XIV veka u vreme slabljenja centralne
vlasti, izdigli su se moni vlastelini Mrnjavevii - Vukain i Ugljea.
U okolnostima kada su naglo iz ivota i istorije nestali knez Vojislav
Vojinovi, despot Dejan i despot Jovan Oliver, car Uro nedorastao
prilikama, nesposoban da nametne sopstveni autoritet, oslonio se
na monu brau - Vukaina i Ugljeu, iji su posedi i sfera uticaja
bili vezani uglavnom za Makedoniju i deo starih srpskih zemalja. U
avgustu, ili septembru 1365. godine, Vukain je uzdignut za
savladara, sa titulom kralja, a nekako istovremeno i Ugljea je
ovenan despotskom titulom, preuzeo vlast u Seru, od carice

Jelene, majke cara Uroa.[58] O samom inu krunisanja Vukaina,

kraljevskom krunom, ne postoje podaci u izvorima. Arhivski i
numizmatiki podaci potvruju da je izmeu cara Uroa i kralja
Vukaina, ustanovljen odnos savladarstva. Sauvan je novac sa
natpisom VROSIUS IMPERATOR (Uro car), na licu i kraljevskom
titulom na naliju.[59] Reptrezentativni portreti cara Uroa i kralja
Vukaina, u priprati crkve Sv. Nikole u Psai, zadubini
sevastokratora Vlatka, svedoe o napred reenom. Car Uro je
predstavljen na desnoj strani, sa bogato ukraenom stemom,
orfanosom i prependulijama, odeven u sveani divitision sa lorosom,
krstom sa tri preke u desnoj i akakijom - svitkom u levoj ruci. Kralj
Vukain je istovetno odeven i sa istim insignijama.[60]
Interesantan je podatak, da je jo za ivota cara Uroa i kralja
Vukaina, sin Vukainov, Marko - Marko Kraljevi naih narodnih
pesama i narodne tradicije uopte, poneo titulu mladoga kralja![61]
U istorijskoj nauci je konstatovano da je ustanova savladarstva bila
neuspena i da Vukainovo prisustvo, ojaano kraljevskom titulom,
nije doprinelo snaenju centralne vlasti. Mrnjavevii su i dalje ostali
u sutini moni oblasni gospodari, s tim to su sada nakon
krunisanja, centri Vukainove oblasti, postali Skoplje i Prizren, a
kasnije moda i Pritina i Novo Brdo.[62] Zahvaljujui razgranatim
porodinim vezama, uticaj Mrnjavevia irio se i dalje.
Posle Marike bitke 26. septembra 1371. godine, u kojoj su Vukain
i Ugljea nali smrt u okraju sa Turcima, Marko, Vukainov sin
nasledio je titulu kralja i jedno vreme, istina kratko bio savladar
cara Uroa. Marko je zadrao titulu kralja i posle Uroeve smrti, u
decembru 1371. godine, ali je sutinski njegov uticaj bio sveden na
usku oblast u Zapadnoj Makedoniji.[63] Uskoro je priznao vrhovnu
vlast turskog sultana, ve ranije lien mogunosti da bude prihvaen
kao nastavlja svetorodne loze, kojoj nije pripadao.[64]
Znaajni portreti kraljeva Vukaina i Marka, nalaze se u hramu Sv.
Arhanela u Prilepu i manastiru Sv.Dimitrija u Suici kod Skoplja poznatijem pod imenom Markovog manastira. Kralj Vukain je na
fresci u hramu Sv. Arhanela u Prilepu, u punom ornatu sa
kupolastom stemom na glavi, dok kralj Marko u beloj odei, koja je
znak alosti za poginulim ocem, nosi visoku, otvorenu krunu, koja
izgleda osmostrana, sa dvostrukim niskama - prependulijama i
neravnom gornjom ivicom. Pretpostavlja se da su ovakvu krunu u
Srbiji u XIV veku nosili mladi kraljevi pre krunisanja stemom.[65]
Te 1964. godine otkriveni su ktitorski portreti Vukaina i Marka u
manastiru Sv. Dimitrija u Suici kod Skoplja. Kralj Vukain je u
divitisionu sa lorosom i kupolastom stemom. U desnoj ruci dri
razvijeni svitak. Kralj Marko u prurpurnom divitisionu sa svitom u

levoj ruci, dri veliki okovani rog u desnoj ruci. Rog je ovde simbol
obreda krunisanja i miropomazanja kralja Srba, kao novog Davida.
Preko ranije postojee iroko otvorene krune, naslikana je
kuposlasta stema sa bisernim prependulijama.[66]
Posle nestanka Mrnjavevia, kralja Vukaina i despota Ugljee,
porazom na Marici i marginalizovanjem poloaja kralja Marka,
turskog vazala, porastao je znaaj gospodara u starim srpskim
zemljama, severno od [ar-planine. Uskoro je meu njima najvei
ugled stekao knez Lazar. Poto je 1373. godine zajedno sa
bosanskim banom Tvrtkom I Kotromaniem, unitio, "rasuo", svog
glavnog suparnika u zapadnim srpskim oblastima, Nikolu
Altomanovia, knez Lazar je poeo nesmetano da iri svoju vlast,
pre svega na irokim prostorima pokraj triju Morava. NJegove
intitulacije i potpisi iz tog vremena svedoe da je smatrao sebe
vrhovnim srpskim vladarem. "Gospodin vsem Srbljem, samodravni
gospodin Srbljem", a naroito upotreba kraljevskog, vladarskog
imena Stefan - "Stefan Lazar, Stefan knez Lazar", govori nam da je
knez Lazar Hrebeljanovi svoju vlast smatrao vladarskim
dostojanstvom, koje je dobio od Boga, na sakralni nain uz uee
crkve.[67] To bi dalje znailo, da je knez Lazar "nekim punovanim
crkvenim obredom posveen i odgovarajuim ritualom postavljen za
vladara."[68]
Naalost mi danas ne znamo, kada i gde je krunisan knez Lazar za
"samodravnog gospodina srpske zemlje", niti kakvom krunom je to
izvedeno. Presudna je bila podrka crkve u izdizanju i uvrivanju
na vlasti kneza Lazara. Knez je uzvraao panju crkvi, neumornim
zadubinarstvom, koje ga stavlja uz bok nemanjikim vladarima.
Poznata je njegova uloga u izmirenju srpske crkvene jerarhije sa
vaseljenskom crkvom u Konstantinopolju.[69] Ipak, o Lazarevoj
suzdranosti i potovanju tradicije mnogo govori okolnost, da se
nikada nije drznuo da prisvoji carsko ili kraljevsko zvanje, ve se
zadovoljio skromnom titulom kneza. Prethodno reeno potvruju i
njegovi portreti u manastirima Ravanici i LJubostinji. U sopstvenoj
zadubini Ravanici, knez Lazar je prikazan u sveanom sakosu,
ukraenim kolastim azdijama (krugovima sa upisanim dvoglavim
orlovima), sa bogatim manijakom (ogrlicom), peribrahionima
(trakama oko miice), narukvicama, sa dijadimom (lorosom) preko
leve ruke. U rukama dri skiptar u obliku veoma izduenog krsta i
belu akakiju koja podsea na svitak. Na glavi mu je iroko otvorena,
neobina kruna bez viseih niski - prependulija. Ne vidi se purpurni
jastuk pod nogama.[70]
Kneginja Milica je u istom odelu kao i knez, sa otvorenom, veoma
irokom krunom sa velom, koji sa krune pada na ramena. Skiptar u
njenoj ruci ne moe se do kraja odrediti, ali izgleda da ima oblik

grane sa bisernim zrnima, kakav obino nose vladarke u XIV veku.

[71]
Analizom ovih portreta moemo zakljuiti da su Lazar i Milica
prikazani kao vladarski par, no ipak nieg ranga od carskog i
kraljevskog. Na takav nain su prikazivani oblasni gospodari, uz
neke nagovetaje kneevih politikih ambicija.[72] Knez Lazar nema
stemu na glavi, a i kruna kneginje Milice samo lii na carske. Nije to
kruna vizantijskih i srpskih carica i kraljica.[73] I na posmrtnom
portretu u LJubostinji, knez Lazar nosi otvorenu, visoku krunu bez
prependulija, no sa svim ostalim znacima vladarskog dostojanstva.
[74]
U vreme dominacije oblasnih gospodara, posle gaenja svetorodne
loze Nemanjia, videvi da srpska zemlja "nema svog pastira",
bosanski ban Tvrtko se krunisao 1377. godine "sugubim" vencem,
najverovatnije u Mileevi, mestu osobitog kulta Sv. Save, smatrajui
se naslednikom srpske vladarske porodice. "Venan je tu darovanim
vencem kraljevstva praroditelja" svojih, budui tako "Bogom
postavljeni Stefan kralj Srbljem i Bosni i Pomorju i Zapadnim
stranama."[75] Izraz "sugubi venac" treba da oznai dve drave
koje su dole pod Tvrtkovu vlast - Srbiju i Bosnu.[76] Izreena je
ipak i pretpostavka da je krunisanje moda obavljeno u ii.[77]
O samom obredu Tvrtkovog krunisanja se ne moe skoro nita rei!
[78] Jedino da je obavljen po pravoslavnom obredu. Tvrtko nije ni
pomiljao da se krunie carskom krunom, pre svega zato to se sa
tim ne bi sloio njegov sizeren, ugarski kralj Lajo - Ludovik, koji
nije inae priznavao carsku titulu, ni Duanu, kao ni Urou.[79]
Karakteristino je preuzimanje srpskog vladarskog imena Stefan.
Nosili su ga kasnije svi bosanski kraljevi. Sam Tvrtko ga je
upotrebljavao u obliku Stefan Tvrtko, pa ak i samo Stefan.[80]
Uporedo su se na Tvrtkovom dvoru javili nazivi zvanja preuzetih iz
srpske sredine, iz vremena Kraljevstva: protovestijar, logotet,
stavilac. Titule i inovi despota, esara i sevastokratora, koje su
dodeljivali srpski carevi - izostavljene su.[81]
Mletaki i dubrovaki dokumenti iz kasnijeg vremena svedoe, da su
ve Tvrtkovi naslednici shvatani kao iskljuivo bosanski vladari,
uprkos imenu Stefan i slubenoj tituli.[82] injenica da je poetkom
XV veka u Bosni uvana, u kraljevom gradu Bobovcu i naroito
potovana, jedna odreena kruna, navodi na razmiljanje da je to
moda upravo ona kruna kojom je Tvrtko svojevremeno krunisan u
Mileevi!?[83] Mnoga pitanja vezana za krunisanje bosanskih
vladara, ostaju u domenu pretpostavki. Sigurno je da u srpskim,
crkvenim krugovima, Tvrtkov pokuaj nastavljanja nemanjikih
tradicija nije mogao dobiti podrku s obzirom na nejasan status

bosanskog vladara u verskom pogledu. Samo srodstvo

Nemanjiima i nesumnjiva pripadnost pravoslavlju, davali
legitimitet pretendentu na kraljevsku ast u Srba.[84]

sa
su

Knez Stefan Lazarevi, sin i naslednik kosovskog muenika kneza

Lazara, poastvovan je vladarskim dostojanstvom "velikog kneza"
na dravnom saboru u vreme svoga punoletstva. Patrijarh je
inodejstvovao i blagoslovio Stefana, koji je nazvan "samodrcem" i
vladarem Srba.[85]
Dugo tavorei u senci tursko-ugarskih meusobica, pritisnut
munim i punim opasnosti obavezama sultanovog vazala, Stefan
Lazarevi se domogao despotskog dostojanstva posle bitke kod
Angore 1402. godine. Vraajui se u oteestvo, posle asno
ispunjenog vazalskog duga, knez Stefan je svratio u Carigrad, gde
ga je despotskim vencem "venao" vizantijski car Jovan VII Paleolog
u avgustu iste 1402. godine. [86] Titula despota, najvia posle
carske, retko je dodeljivana i zadrala je privlanost za pripadnike
vizantijskog kulturnog kruga.[87]
Posedovanje despotskog venca, (krune) "ustvari izvezene, biserima
i dragim kamenjem ukraene tekstilne kape sa metalnim obruem",
nije u Vizantiji bilo vezano za vrenje bilo kakve slube, niti je
despotska titula bila nasledna. Sam vasileus Romeja je dodeljivao
despotsko zvanje na ceremoniji u carskom dvoru. Budui despot je
bio odeven u crvenu ili purpurnu odeu, crvene arape i dvobojne,
crveno-bele cipele sa orlovima izvezenim biserima.[88]
Svakako je despotska titula doprinela jaanju Stefanove pozicije u
samoj Srbiji. Na meunarodnom planu prihvatanje despotskog
"sana" znaio je priznavanje suprematije vizantijskog cara, no uz
zadravanje sopstvenog suvereniteta.[89]
Turski vazal do bitke kod Angore i smrti sultana Bajazita, knezdespot Stefan Lazarevi je od kraja 1403. ili poetka 1404. godine
postao vazal ugarskog kralja igmunda Luksemburkog.[90] Despot
Stefan je od vizantijskog cara Manojla II Paleologa primio (po drugi
put) zvanje despotskog dostojanstva 1410. godine.[91] Viestruki
vazal i uprkos tome samodravni gospodar Srbije, Stefan Lazarevi
je u svojoj najznaajnijoj zadubini manastiru Manasiji, u naosu
crkve Sv. Trojice, na zapadnom zidu, u okviru ktitorske kompozicije
prikazan, kako u sceni investiture prima krunu iz Hristove ruke. "U
desnoj ruci dri krst sa dve preke a stoji na purpurnom jastuku.
Odeven je u sakos sa dvoglavim orlovima i platom... na glavi nosi
visoku, otvorenu estostranu krunu, ukraenu biserima, sa
valovitom gornjom ivicom (prependulije se ne vide jasno)."[92]

Posle kanonizacije kosovskog muenika, kneza Lazara, njegov sin

knez Stefan je nazivan "izdankom novog svetog korena". Poto je
po majci poticao od sporedne grane Nemanjia, teio je da istakne
svoje poreklo od dveju svetorodnih loza, stare i nove. Rado se
nazivao sinom "svetog kneza Lazara" i praunukom Stefana
Nemanje.[93]
Na saboru vlastele u rudnikoj Srebrnici, koji je sazvao zajedno sa
patrijarhom, despot Stefan je obnarodovao odluku o imenovanju
naslednika. NJegov sestri ura postaje naslednik prestola, poto
je sam bio bez potomstva.[94] Kasnije je morao svoj izbor da brani
u svojstvu vazala, pred sizerenom, ugarskim kraljem igmundom.
Posle nagle smrti despota Stefana u julu 1427. godine, ura
Brankovi je iste godine u Beogradu, izuzetno sveanom
ceremonijom stupio u vazalni odnos prema kralju igmundu
Luksemburkom i istovremeno bio od njega priznat za vladara
Srbije.[95] Od 1428. godine on je u vazalnom odnosu i prema
osmanskom sultanu. Dakle opet je uspostavljen odnos dvostrukog
vazalstva. ura Brankovi je prihvaen od obadve velike sile, od
kojih je Srbija zavisila, Ugarske i Turske, uz obavezu da izvrava
mnogostruke vazalske dunosti prema svojim sizerenima.[96] U leto
1429. godine, u vreme kada se dovravala gradnja Smedereva,
poslanik vizantijskog cara Jovana VIII Paleologa, Georgije
Filantropin, donee despotske znake uru Brankoviu. (Na isti
nain e 1447. godine pomenuti Filantropin uvesti u dostojanstvo
despota, urevog najmlaeg sina Lazara).[97] Od tada se srpski
vladar najee nazivao "ura, po milosti Boijoj, Rakog
kraljevstva despot i Albanije gospodar."[98] Na dodeljivanje
despotske titule ura Brankovia, svakako je uticala injenica da je
srpski vladar od 1414. godine, bio oenjen Irinom Kantakuzin,
praunukom poznatog vizantijskog cara Jovana VI Kantakuzina.[99]
Po domaim, srpskim shvatanjima, jednako kao i vizantijskim
"despotska titula se vezivala iskljuivo za vladarevo ime, za njegovu
linost, a ne za teritorije kojima vlada".[100] Po stranim, pre svega
zapadnim shvatanjima, despotsko dostojanstvo vezivano je i za
zemlju -Srbiju.[101]
Na minijaturi sa Esfigmenske povelje, despot ura "ima trapezastu
krunu, gore otvorenu s izdignutim sredinjim delom gornje ivice;
odeven je u sveani divitision s lorosom; nosi plat, crvene cipele, a
u rukama dri akakiju - povelju i krstoliki skiptar".[102]
Kratkotrajne vladavine sinova ura Brankovia, despota Lazara i
Stefana Slepog, posle njegove smrti 24. decembra 1456. godine,
vezane su za period potpune turske prevlasti. urev naslednik
Lazar, nosio je titulu despota jo od 1446. godine, kada se oenio

Jelenom, erkom morejskog despota Tome Paleologa i sinovicom

dvojice poslednjih vizantijskih careva Jovana VIII i Konstantina XI
Paleologa.[103]
Dinastiko, a samim tim i dravno vezivanje za Bosnu, svakako uz
ugarsko posredovanje, dolaskom Stefana Tomaevia, sina
bosanskog kralja Stefana Tomaa i njegovim venanjem sa
udovicom despota Lazara, samo je ojaalo tursku reenost da
posednu ukupnu teritoriju Srbije.[104] Stefanu Tomaeviu je
despotsku titulu dodelio ugarski kralj, po prvi put u srpskoj istoriji.
Kasnije je to postalo uobiajeno.[105] Padom prestonice Smedereva
u julu 1459. godine, srpska dravna nezavisnost se ukida za period
dui od tri ipo veka.
Srpske istorijske tradicije se nastavljaju na izvestan nain, kroz
despotske titule poslednjih Brankovia, a kasnije i drugih velikaa,
koji su privukli panju ugarskih kraljeva i uklopili se u njihova
nastojanja da zaustave tursku provalu u Srednju Evropu. Posebno
sveano je ustolien za srpskog titularnog despota hrvatski plemi
Ivani Berislavi u Budimu 1504. godine. Tada se i oenio, u maju
iste godine, sa udovicom despota Jovana Brankovia, sina
Stefanovog - Jelenom.[106]
U etvrtoj deceniji XVI veka nestaju poslednji srpski titularni despoti
Stefan Berislavi i Pavle Baki.[107]
Pojava samozvanca Jovana Nenada, Crnog oveka, na elu
ustalasanih srpskih masa u Panoniji, neposredno posle Mohake
bitke 1526. godine, svedoilo je koliko o haotinoj situaciji u turskougarskim predelima, toliko i o znaajnijoj ulozi novih socijalnih
snaga, u vremenu koje je posledovalo raspadu nekadanjih dravnih
ustrojstava. "Jovan od Boga poslani car", kako se nazivao
samozvanac, nije se oslanjao na srpsku tradiciju, ve je sebe
shvatao kao optepravoslavnog vou, pre svega u duhu vizantijskog
naslea. Kod dela sledbenika je ipak priman kao potomak srpskih
despota.[108]
U vekovima u kojima je lien sopstvene drave iveo u inovernim
carstvima, Osmanskoj i Habzburkoj monarhiji pre svega, srpski
narod je negovao svest o nekada postojeoj dravi i njenim svetim
vladarima. U vremenu obnove Peke patrijarije, u XVI i na poetku
XVII veka kada su iroko, iznova oslikavani stari i graeni novi
hramovi, na teritoriji znatno veoj od nekadanje Nemanjike
drave, popularnost Sv. Simeona Nemanje i Sv. Save, bila je na
vrhuncu. NJihovi portreti su redovno ukraavali ulazne delove u
naosima crkava.[109] Postojala je i svest o tri krunidbena mesta u
srpskoj zemlji: Sv. Petru i Pavlu u Rasu, ii i Pei.[110]

Na prelazu iz XVI u XVII vek neguje se pod okriljem crkve,

uspomena na sve srpske vladare, bez obzira na injenicu da li su oni
kanonizovani ili ne.[111]
U vreme velikih buna protiv turske vlasti, na irokom prostoru od
Banata do Hercegovine, predvodnici Srba biraju za kraljeve strance:
erdeljskog kneza Sigismunda Batorija i savojskog vojvodu Karla
Emanuela I.[112] U najdramatinijim trenucima Velike seobe, jula
1690. godine, narodno-crkveni sabor u Beogradu je izabrao
habzburkog vladara Leopolda I za srpskog kralja.[113] Traila se
pomo u tekim trenucima i istovremeno uvala nit tradicije, bez
obzira na veliinu kompromisa. Pojava ora Brankovia, sinovca
erdeljskog mitropolita Save, oveka sa znaajnim diplomatskim
iskustvom, u prelomnom vremenu austro-turskog ratovanja krajem
XVII veka, svedoi upravo o ivosti srpskih srednjovekovnih tradicija
i prisustvu volje da se obnovi nekad postojea drava. Na neuspehu
i traginoj sudbini "despota Ilirika ora II" Brankovia, opet se
gradio mit koji je bio u slubi prethodno opisanih ciljeva.[114]
Nakon seoba u XVII i XVIII veku, belei se na tlu Ugarske, u
austrijskom carstvu, novi polet u negovanju tradicija ostvarivan
novim sredstvima, u izmenjenoj situaciji. Likovi svetih srpskih
vladara, u tampanim knjigama i slikanim programima crkava i
manastira imaju vanu ulogu, uporedo sa snanim usmenim
predanjem, u pripremanju obnove davno izgubljene drave.
Voa srpske nacionalne revolucije, Karaore, zadovoljio se titulom
voda, kako smo videli, zabeleenu u tom obliku ve u Srednjem
veku. Izabran je Karaore 1808. godine i za naslednog
predvoditelja Srbije, ali bez obrednih, ceremonijalnih formi, koje
prate ustolienje vladara.[115] Knez Milo, kao i njegovi naslednici
iz doma Obrenovia, zadovoljio se mitropolitskim miropomazanjem.
Potvren od sultana, u zvanju srpskog kneza sa naslednim pravom
po Hatierifu iz 1830. godine, voa Drugog srpskog ustanka je u
decembru iste godine na najsveaniji nain miropomazan od strane
beogradskog mitropolita. "Uz zvuke zvona i pucnjavu topova, praen
usklicima skupljenog naroda, knez se uputio u crkvu gde je prema
naroito spremljenom ceremonijalu, miropomazan kao knez vladar... Znamenita sveanost zavrila se celivanjem osveene
hervanije (ogrtaa, sultanovog dara), kao osobitog znaka kneeve
vlasti".[116] Priznanje naslednosti u domu kneza Miloa bio je
izuzetan uspeh. Ta injenica nije jaala samo poziciju kneza, ve je
doprinosila i stabilnosti srpske autonomije. U celoj Osmanskoj
imperiji ovo pravo su imali, u to vreme samo upravnici Tunisa![117]
Privlai panju injenica da je miropomazanje mladoga kneza
Mihaila, 1840. godine, kao i istovetni in obavljen nad knezom

Aleksandrom Karaoreviem, koji je uspostavljen u kneevskoj

vlasti, Vuievom bunom 1842. godine, izvrio mitropolit Petar
Jovanovi.
Na krunisanje se do proglasa kraljevine 1882. godine nije ni mislilo.
Uostalom do 1878. godine, srpski vladari su bili u vazalnom odnosu
prema osmanskim sultanima. Proglasom kraljevstva 1882. godine,
Milan Obrenovi i tadanji politiki vrh Srbije, hteli su stei politiku
dobit i panju javnosti skrenuti sa aktuelnih pitanja i esto
zakulisnih rabota. "Naslonjen na Austriju, od ije je potpore mnogo
vie oekivao nego od nae vlastite nacionalne energije... ponet
sujetom da iako mali balkanski vladalac, doe do ugleda kod stranih
evropskih dinastija...", knez Milan je prihvatio sugestiju svog
konzervativnog (naprednjakog) kabineta, predvoenog Milanom
Piroancem, Stojanom Novakoviem i Milutinom Garaaninom, da
treba da se proglasi kraljem.[118] U proglasu od 22. februara 1882.
godine, novoproglaeni kralj Milan Prvi, pominje "takovsku zastavu
Obrenovia", poziva se na istaknute pretke: knjaza Miloa i
"muenika" knjaza Mihaila, istovremeno ve u prvoj reenici
naglaavajui da je "vaspostavio Kraljevstvo", zahvaljujui
"jednodunoj volji narodnih predstavnika".[119]
Kraljev proglas od 22. februara 1882. godine doao je "sasvim
iznebuha. Usred opte brige, naprednjaka vlada stvorila je jedan
povod za narodno praznovanje. S grada, grmeli su topovi, varo
(beogradska), se na brzu ruku kitila zastavama... Narodno kolo
igrala je na sred Terazija."[120] Naiavi na nerazumevanje
slubenog Bea, u zahtevu da mu se ustupi kruna iz carske riznice,
za koju se govorilo da je pripadala knezu Lazaru, kralj Milan je
odustao od ina krunisanja. Radilo se ustvari o kruni erdeljskog
kneza sa poetka XVII veka Bokaja, sa sumnjivom balkanskom
tradicijom.[121]
Poslednji Obrenovi, kralj Aleksandar je takoe "ostao bez krune" u
doslovnom smislu, ali je zato njegov in miropomazanja bio
izuzetno svean. Na 500-tu godinjicu Kosovskog boja 1889.
godine, trinaestogodinji kralj Aleksandar je u crkvi manastira ie
miropomazan od znamenitog mitropolita Mihaila, politikog
protivnika njegovog oca, kralja Milana, u prisustvu kraljevskih
namesnika, ministara srpske vlade i ruskog poslanika Persijanija.
Prethodno je kralj prisustvovao bdeniju u "Lazarevoj crkvi" u
Kruevcu, poloio temelj za spomenik kosovskim junacima i na putu
za iu, svratio u LJubostinju, gde je prireen naroiti pomen na
grobu "carice Milice".[122]
Sva pompa i patetino prizivanje prolosti, nije mogla prikriti pravo
stanje stvari. Mitropolit Mihailo se nalazi u sukobu sa radikalima, u

istoj meri u kojoj je to ranije bio sa naprednjacima. "Na izgled tih i

blag bogomoljac koji se jedva dri na nogama, mitropolit Mihailo bio
je jedan od najvlastoljubivijih knezova crkve i s njime su sve vlade
imale muke".[123]
Sa nastojanjem da popravi munu atmosferu, nastalu posle
brutalnog uklanjanja dinastije Obrenovi u Srbiji 1903. godine,
novoizabrani kralj Petar I Karaorevi je povodom stogodinjice
Prvog srpskog ustanka 1904. godine, organizovao sveano
krunisanje. Odan tradiciji, kralj Petar I je krunisanje smatrao
potrebnim i nunim. Video je to kao potrebu "dravnu i dinastiku".
Sve se odvijalo u atmosferi opustoenog Dvora, koji je nosio vidljive
tragove nedavnog prevrata. [krtost i odsustvo uviavnosti
ministara, od kojih su se neki otvoreno protivili samom inu
krunisanja, oteavali su organizaciju ceremonije, do koje je kralju
Petru bilo toliko stalo.
Posle razmiljanja i kolebanja, odustalo se od krunisanja u ii
"mestu starih uspomena" i inovi krunisanja i miropomazanja su
odeljeni. Kralj je odlukom Vlade, krunisan 8. septembra 1904.
godine u beogradskoj Sabornoj crkvi. "Ritual i sluba su koncipirani
prema formi i protokolu ruskog carskog krunisanja".[124] Za osnov
kraljeve krune, posluila je drka (ruka) sa Karaorevog
bronzanog topa. Nacrt za krunidbene insignije uradio je arhitekta
Mihailo Valtrovi. Tokom same ceremonije, predsednik Vlade Gruji,
kralju je podneo krunu, koju je zatim sam Petar I stavio sebi na
glavu. Radomir Putnik je dodao kralju skiptar, a radikalski prvak Aca
Stanojevi ezlo.[125]Ignorisano od evropskih dvorova,
krunisanje je u domaoj sredini ipak uinilo dosta na oivljavanju
tradicija i utemeljivanju obnovljenih prava dinastije Karaorevi.
Najzad, nije izostao oduevljeni odziv crnogorskog dvora. Delegaciju
sa Cetinja predvodio je prestolonaslednik Danilo.[126]
Miropomazanje je obavljeno u najuem krugu (ministri, arhijereji i
svita) 28. septembra iste godine u manastiru ii. inodejstvovao je
mitropolit Inokentije Pavlovi, iz uvene obrenovievske porodice.
Vredi primetiti da je voa radikalne stranke i najvei politiki
autoritet u zemlji, Nikola Pai do kraja ostao kod opredeljenja da
se oba ina - krunisanje i miropomazanje obave u ii.[127]
Poslednji vladari iz dinastije Karaorevia, Aleksandar I i Petar II
nisu, saglasno duhu vremena i naroitim okolnostima ukrtanja
konfesija i tradicija u izvojevanoj dravi Junih Slovena, organizovali
krunidbene ceremonije. "Preuzimali su vladarsko dostojanstvo
ustavnim automatizmom".[128] U vreme smrti kralja Petra I, 16.
avgusta 1921.godine, njegov naslednik regent Aleksandar, leao je
bolestan u Parizu. Vratio se tiho i nezapaeno, tek u novembru iste

godine i poloio zakletvu na Ustav, preuzimajui vlast po 56. lanu,

pomenutog zakonskog akta[129].
Ceremonija uvoenja u vlast kralja Petra II, obavljena je 28. marta
1941. godine, polaganjem zakletve, a povodom njegovog stupanja
na presto u Sabornoj crkvi u Beogradu i svim bogomoljama odrano
je sveano blagodarenje.[130]
Izvor:"KRUNISANJE SRPSKIH VLADARA" katalog povodom
izlobe 8 vekova manastira ie u organizaciji Istorijskog
muzeja Srbije i Narodnog muzeja Kraljevo, 2007 god. Autor
teksta Neboja Damnjanovi.
[1] M. Blagojevi, Nemanjii i Lazarevii i srpska srednjovekovna
dravnost, Beograd 2004. godine, str. 4.
[2] Isto, str. 5.
[3] S. irkovi, Osamostaljivanje i uspon Dukljanske drave, Istorija
srpskog naroda I, Beograd, 1981, str. 189.
[4] Isto, str. 190.
[5] S. Radoji, Portreti srpskih vladara u Srednjem veku, Beograd
1996. godine, str. 11 (prvo izdanje, Skoplje 1934. godine).
[6] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika u
Srbiji od XIII-XV veka, SANU, Posebna izdanja, knj. DC XXIII,
Odeljenje istorijskih nauka knj. 18, Beograd 1994. godine, str. 24. U
daljem tekstu Vladarske insignije i dravna simbolika.
[7] Isto, str. 24.
[8] S. Marjanovi Duani, Vladarska ideologija Nemanjia,
diplomatika studija, Beograd 1997. godine, str. 60-65. U daljem
tekstu: Vladarska ideologija Nemanjia.
[9] Isto, str. 67; S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije, str. 124.
[10] Isto, str, 124.
[11] M. Blagojevi, Nemanjii i Lazarevii, Beograd 2004. godine,
str. 76.
[12] Isto, str. 103.
[13] S. Marjanovi Duani, Istorijsko-politiki kontekst scene
miropomazanja u akonikonu crkve Uspenja Bogorodice u
manastiru Morai, Manastir Moraa Zbornik radova, Beograd 2006.
godine, str. 50.
[14] Isto, str. 52.
[15] D. Popovi, Srpski vladarski grob u Srednjem veku, Beograd
1992. godine, str. 44.
[16] B. Ferjani, Odbrana Nemanjinog naslea - Srbija postaje
kraljevina, Istorija srpskog naroda I, Beograd 1981, str. 308-310.
[17] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika,
str. 45-47.
[18] Isto, str. 48-50; J. Kovaevi, Srednjovekovna nonja
balkanskih Slovena, SAN. Posebna izdanja, knj. CCDV, Istorijski

institut knj. 4, Beograd 1953, str. 242; D. Acovi, Insignije - znaci

vladarske vlasti, Insignije dinastije Karaorevi, Katalog izlobe N.
Sad, 2006. godine, str. 34.
[19] V. J. uri, Sopoani, Beograd 1991, str. 16.
[20] S. Marjanovi Duani, Vladarska ideologija Nemanjia,
Beograd 1997. godine, str. 118.
[21] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika,
str. 23; S. Radoji, Portreti srpskih vladara u srednjem veku,
Beograd 1996, str. 29; S. irkovi, Unutranja politika kranja
Milutina, Istorija srpskog naroda I,Beograd 1981, str. 466-468.
[22] J. Kovaevi, Srednjovekovna nonja balkanskih Slovena,
Beograd 1953, str. 242; S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i
dravna simbolika, str. 163-164.
[23] G. Babi-orevi, Klasicizam doba Paleologa u srpskoj
umetnosti, Istorija srpskog naroda I, Beograd 1981, str. 486; S.
Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika, str. 52.
[24] G. Babi-orevi, isto, str. 487.
[25] S. Marjanovi Duani, isto, str. 54.
[26] Isto, str. 53; G. Babi-orevi, str. 487.
[27] S. Marjanovi Duani, isto, str. 54; G. Babi-orevi, isto, str.
417.
[28] S. Marjanovi Duani, isto, str. 61, 62.
[29] S. irkovi, Vladavina Stefana Uroa III Deanskog, Istorija
srpskog naroda I, Beograd 1981, str. 497; S. Marjanovi Duani,
Vladarske insignije i dravna simbolika, str. 57; B. Todi, Srpsko
slikarstvo u doba kralja Milutina, Beograd, 1998,
[30] V. J. uri, S. irkovi, V. Kora, Peka patrijarija, Beograd
1990. godine, str. 22.
[31] Isto, str. 22.
[32] S. irkovi, Vladavina Stefana Uroa III Deanskog, Istorija
srpskog naroda I, Beograd 1981, str. 501-502.
[33] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika,
str. 55.
[34] Isto, str. 56.
[35] Isto, str. 56.
[36] Isto, str. 56-57.
[37] Isto, str. 56.
[38] S. irkovi, Vladavina Stefana Uroa III Deanskog, Istorija
srpskog naroda I, Beograd, 1981. godine, str. 510.
[39] V. J. uri, S. irkovi, V. Kora, Peka patrijarija, Beograd
1990, str. 74.
[40] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika,
str. 58.
[41] M. Blagojevi, Srbija u doba Nemanjia, Od kneevine do
carstva: 1168-1371, Beograd 1989, str. 162. (u daljem tekstu Srbija
u doba Nemanjia).
[42] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije, str. 27; S.

Marjanovi Duani, Vladarska ideologija Nemanjia, Beograd 1997,

str. 90.
[43] M. Blagojevi, Srbija u doba Nemanjia, Beograd 1989, str.
162.
[44] Isto, str. 162.
[45] S. Marjanovi Duani, Vladarska ideologija Nemanjia,
Beograd 1997, str. 87.
[46] Isto
[47] M. Blagojevi, Srbija u doba Nemanjia, Beograd 1989, str.
162.
[48] Isto, str. 162-163.
[49] Isto, str. 164; S. Marjanovi Duani, Vladarska ideologija, str.
88.
[50] Isto, Vladarska ideologija, str. 92.
[51] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika,
str. 128, 129.
[52] Isto, str. 128.
[53] Isto, str. 58.
[54] M. Blagojevi, Srbija u doba Nemanjia, Beograd, 1989.
godine, str. 166.
[55] Isto, str. 209.
[56] Isto, str. 211.
[57] R. Mihalji, Dva carstva, Istorija srpskog naroda I, Beograd,
1981. str. 574.
[58] Isto, str. 587.
[59] Isto, str. 588.
[60] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika,
str. 64.
[61] R. Mihalji, Dva carstva, Istorija srpskog naroda I, Beograd,
1981, str. 588.
[62] Isto, str. 590.
[63] M. Blagojevi, Srbija u doba Nemanjia, Beograd 1989, str.
219.
[64] R. Mihalji, Istorija srpskog naroda I, Beograd, 1981, str. 62.
[65] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika,
str. 64.
[66] Isto, str. 64, 65.
[67] F. Barii, Vladarski in kneza Lazara. O knezu Lazaru, Beograd,
1975, str. 48-50; D. Bogdanovi, Oivljavanje nemanjikih tradicija,
Istorija srpskog naroda II, str. 10.
[68] F. Barii, Vladarski in kneza Lazara, str. 50; D. Bogdanovi,
Oivljavanje nemanjikih tradicija, Istorija srpskog naroda II, str. 10.
[69] D. Bogdanovi, Oivljavanje nemanjikih tradicija, isto, str. 12,
13.
[70] G. Babi, Vladarske insignije kneza Lazaja, O knezu Lazaru,
Beograd, 1975, str. 65, 66.
[71] Isto, str. 66.

[72] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika,

str. 66.
[73] G. Babi, Vladarske insignije kneza Lazara, str. 68, 69.
[74] Isto, str. 76.
[75] S. irkovi, Sugubi venac (Prilog istoriji kraljevstva u Bosni),
Zbornik Filozofskog fakulteta knj. VIII, Spomenica Mihaila Dinia I,
Beograd, 1964, str. 343.
[76] Isto, str. 343.
[77] Isto, str. 351.
[78] Isto, str. 352.
[79] Isto, str. 353.
[80] Isto, str. 355.
[81] Isto, str. 355.
[82] Isto, str. 356.
[83] Isto, str. 362-363.
[84] N. Radoji, Obred krunisanja bosanskog kralja Tvrtka I, Prilog
istorija krunisanja srpskih vladara u srednjem veku, Beograd, 1948.
godine, SAN, Posebno izdanje knj. CXLIII, Izdava drutvenih nauka,
knj. 56, str. 82.
[85] M. Blagojevi, Vrhovna vlast i dravna uprava, Istorija srpskog
naroda II, str. 111.
[86] M. Blagojevi, Nemanjii i Lazarevii, Beograd, 2004, str. 413.
[87] J. Kali, Veliki preokret, Istorija srpskog naroda II, Beograd
1982, str. 65.
[88] A. Veselinovi, Drava srpskih despota, Beograd, 2006. godine,
str. 28-30.
[89] J. Kali, Veliki preokret, Istorija srpskog naroda II, str. 66; M.
Blagojevi, Nemanjii i Lazarevii, str. 413.
[90] J. Kali, Veliki preokret, Istorija srpskog naroda II, str. 66.
[91] Isto, str. 83.
[92] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna simbolika,
str. 67-68.
[93] M. Blagojevi, Vrhovna vlast i dravna uprava, Istorija srpskog
naroda II, str. 112.
[94] J. Kali, Doba prividnog mira, Istorija srpskog naroda II, str.
214.
[95] M. Spremi, Poetak vladavine ura Brankovia, Istorija
srpskog naroda II, str. 219.
[96] M. Spremi, Protivrenosti balkanske politike, Istorija srpskog
naroda II, str. 230.
[97] A. Veselinovi, Drava srpskih despota, Beograd 2006. godine,
str. 29.
[98] M. Spremi, Poetak vladavine ura Brankovia, Istorija
srpskog naroda II, str. 226.
[99] A. Veselinovi, Drava srpskih despota, Beograd, 2006. str. 29.
[100] Isto, str. 70.
[101] Isto, str. 70.

[102] S. Marjanovi Duani, Vladarske insignije i dravna

simbolika, str. 68.
[103] A. Veselinovi, Drava srpskih despota, str. 85.
[104] M. Spremi, Propast srpske drave, Istorija srpskog naroda II,
str. 310-313.
[105] A. Veselinovi, Drava srpskih despota, str. 92.
[106] S. irkovi, Poslednji Brankovii, Istorija srpskog naroda II,
str. 461.
[107] Isto, Poslednji despoti, Istorija srpskog naroda II, str. 488490.
[108] S. irkovi, Poslednji Despoti, Istorija srpskog naroda II, str.
481-487.
[109] S. Petkovi, Velika obnova. Umetnost prvih decenija po obnovi
Peke patrijarije, Istorija srpskog naroda III2, str. 369.
[110] R. Samardi, Srbi u ratovima Turske, do 1683. godine,
Istorija srpskog naroda III1, str. 324.
[111] S. Petkovi, Velika obnova. Umetnost prvih decenija po obnovi
Peke patrijarije, Istorija srpskog naroda III2, str. 370.
[112] R. Samardi, Srbi u ratovima Turske, do 1683. godine,
Istorija srpskog naroda III1, str. 328-329.
[113] R. L. Veselinovi, Srba u velikom ratu 1683-1699, Istorija
srpskog naroda III1, str. 526.
[114] R. Samardi, Srbi u ratovima protiv Turske do 1683, Istorija
srpskog naroda III1
[115] R. LJui, Vod Karaore, biografija, Beograd 2003, str. 237
[116] R. LJui, Kneevina Srbija (1830-1839), SANU, Posebna
izdanja, knj. DLXX, Odeljenje istorijskih nauka, knj. 12, Beograd
1986, str. 8-13.
[117] Isto, str. 12.
[118] S. Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, knj. III, Beograd 1934,
str. 153.
[119] Videlo, Organ Srpske narodne stranke, br. 36, Beograd 23. 2.
1882. godine.
[120] S. Jovanovi, Vlada Milana Obrenovia, knj. III, Beograd 1934,
str. 42.
[121] J. Kovaevi, Srednjovekovna nonja balkanskih Slovena,
SAN. Posebna izdanja, knj. CCXV, Istorijski institut knj. 4, Beograd
1953, str. 244.[122] Srpske novine br. 97 i br. 132, Beograd 3. 5; i
15. 6. 1889.
[123] S. Jovanovi, Vlada Aleksandra Obrenovia, knj. I, Beograd
1934, str. 63.
[124] D. Acovi, Insignije - znaci vladarske vlasti, Insignije dinastije
Karaorevi, Katalog izlobe N. Sad, 2006. godine, str. 53.
[125] Isto, str.75; D. ivojinovi, Kralj Petar I Karaorevi, knj. 2,
Beograd 1990, str.83
[126] D. ivojinovi, Kralj Petar I Karaorevi, knj. 2, Beograd
1990, str. 82.

[127] D. ivojinovi, Kralj Petar I Karaorevi, knj. 2, Beograd

1990, str. 77.
[128] D. Acovi, Insignije - znaci vladarske vlasti, Insignije dinastije
Karaorevi, Katalog izlobe N. Sad, 2006. godine, str. 54.
[129] B. Gligorijevi, Kralj Aleksandar Karaorevi, knj. 2, Beograd
2002, str. 29, 109-112.
[130] B. Petranovi, Srbija u Drugom svetskom ratu, Beograd 1992,
str. 81.

(30. 1912, 2. 1987,
)
. ,
.

, .
1935. 1950.
. 1946. 1954.
. 1955. ,

1970. 1977. .

.

17. 18. .
III (1949).

(1935). 750
(12191969).
: I (1219
1766) II (17661941).
,
.
17. 18. .
.

.

36 (1987) 223239.

, (. , 303304),
, 1997.

. .
1389.

,

.
15. 1389.
.

.
,
, ,


.
, ,
, Kosova meydan
muharebesi . XV
, ,
. ,
, , ,
,
15. 1389. .

.
. - ,
XV .
-, ,
olu .
, ,
.
1934.
. -
.
- .
- : ''

. '' -. -
-
, .
.

 10000 , 10000 .
20000 . 50-60000
, .
, .
- ()
, , , (
, ,
. , . ,
ngrus.
. . . ).
.

( I (1389-1402) ce y
Yldrm Bayezit sultan , . ).
,
.
, , , .
, .
. -
. , .
. ,
. ,
. .
.
(Allah al-Haq, , ,
. . 99
' , ,
. . . ),
( )
, .
.
. ,
, , .
, ,
. ''
'' . , ,
.
.

.

( ,
- , ,
.
, ,
.

. ,
,
680. -,
.

)
. (,
,
).
-
.
. ,
, . (
.
,
).
, ,
.
15. 1933. .
1389.
.
( )
, ,
.
. ,
. , , ,
, , .

.
, , .
.
.
( . )
. ,
, ,
. ,
, ,
. , ,

 , .
, ,
, .
. ()
.
(
.
100000, ,
.
.
. ,
,
''''
. .

, ,
)
.
XVI .
, 1940.
.
,
,
.
,
.
,
, , :
. ,
. ,
,
: '' , ?
. .''
, ,
'' ! '' ''
'' .
.
.
. .
. .

, ,
. '' ''

.

 () .
. ,
.
( ,
, ) ,
, .
- XV .
,
. ( )
.
:
, ,
. ,
, . . :
'' ,
; , , ''.
. ,
.
-
, .
,

.
. ,
-
. .
.
I 791. ,
1389. ,
. ,
.

. , ,

.
.

, .
,
, (
).
.

 ,
.
, ,
,
. ,
. , ,
,
,
.
,
, .
,
, .
,

, ,
. , ,
,
.
619
15. 7516. .
Istine i zablude o Kosovskom boju
"Novosti" istrauju: Ko su stvarni kosovski junaci i ta se danas ui o boju na
Gazimestanu. Da li se iza Miloa Obilia krije Nikola Gorjanski, a iza Jug Bogdana
Lazarev tast Vratko.
Slika Kosovka devojka od Uroa Predia
NAJVEI broj graana Srbije ne zna koje su stvarne linosti uestvovale u
Kosovskom boju, a koje je opevao narod u epskoj poeziji. Jo manje njih zna na
osnovu kojih su realnih srpskih vitezova opevani poznati junaci.
Svi relevantni podaci o najuvenijoj bici u istoriji mogu se nai u naunim radovima
objavljenim 1889, povodom 500-godinjice Kosovske bitke, tvrdi Boidar Kljajevi,
profesor istorije i geografije, koji se 37 godina bavi poreklom porodica, i objavio je
nekoliko knjiga.
- Prema nekim istoriarima, narod je lik Miloa Obilia, kojeg su Turci zvali Kobili,
najverovatnije opevao na osnovu lika vojvode Nikole Gorjanskog, mavanskog bana,
mada neki vezuju Gorjanskog i za ovarsko-kablarsko podruje - kae Kljajevi.
On tvrdi da izvori pokazuju i da se u linosti starog Jug Bogdana krije lik kneza
Vratka, Lazarevog tasta, odnosno oca kneginje Milice. Vratkov otac je Vratislav, unuk

upana Dimitrija i praunuk Vukana, sina Stefana Nemanje. To pokazuje da ova loza
najdirektnije vodi korene od Nemanjia.
Iza lika Strahinia bana iliti Banovi Strahinje krije se ura Stratimirovi Bali, zet
kneza Lazara, za kojeg je bila udata njegova kerka Jelena. Kosani Ivan i Toplica
Milan su vojvode iz Kosanice i Toplice.
Malo se zna i za dvojicu srpskih junaka - brau Oliverovi, Krajimira i Damira,
vrhunske majstore u maevanju na evropskim turnirima. Krajimir je doekao
odrubljenu glavu kneza Lazara u posudi, zavetujui se Bogu da e i njegova glava
biti svuda gde je kneeva.
- Nedugo zatim, i zaista, njegova glava bie odrubljena i, prema svedoenjima
janiara Mihaila Konstantinovia, iz Ostrovice, nai e se u istoj posudi - pria
Kljajevi.
Takoe pominje i skoro zaboravljene kosovske borce Pavla Orlovia, rudnikog
vojvodu, od ije je brae ostalo iroko potomstvo u Hercegovini, vojvodu Damjana
Tonkovia, Orlovievog ujaka, koji je poginuo sa svojim sestriem na Kosovu,
bosanskog vojvodu Vlatka Vukovia, Stevana i Lazara Musia, sestrie kneza
Lazara...
Kljajevi se osvre i na Nemanjie, i tvrdi da ima dokaza da postoje potomci ove
kraljevske porodice. Re je o plemenu Nikia, koji vode poreklo od Vukanove kerke
Ofinije i grbljanskog bana Vladimira, i slave slavu Svetog Luku. Po vojvodi Niki je
Niki dobio ime.
- Dr Rua uk i dr Ilija Sindik doli su do podataka da su potomci Nemanjia po
mukoj liniji postojali u bratstvu Bogunovia, u Dubrovniku, gde se naselio
Lavrentije Bogunovi, sin Boguna Nemanjia. On je 1350. otiao u pratnji cara
Duana za Dubrovnik, i tu se porodica odrala 252 godine - kae ovaj istoriar, i
dodaje da su kasnije nastavili da traju kroz hercegovake porodice Zurovie i
Zurovce, i islamske Ramovie i Zuhrie, kao i porodice Bogunovia, u ibenskom
podruju. Od njih su nastali ogranci Adamovii, Cvjetiani, Miljui, Kovaevii,
kundrii i Grmue.
A ta deca o Kosovskom boju ue u koli?
U udbeniku za esti razred osnovne kole Radeta Mihaljia stoji da se od srpske
vlastele knezu Lazaru u bici pridruio samo Vuk Brankovi, gospodar Kosova, i da je
jedan odred u pomo poslao bosanski vladar Tvrtko.
Tok i konaan ishod bitke nisu poznati. S bojnog polja vratilo se malo ratnika. U
estokom sudaru i obostranoj velikoj pogibiji, smrt su nala dva vladara, knez Lazar i
sultan Murat. Turskog sultana ubio je srpski ratnik Milo Obili (Kobili)... Moravska
Srbija ostala je bez ratnika i voe. Mada se novi sultan Bajazit posle bitke povukao iz
srpskih zemalja da bi uvrstio svoju vlast u Maloj Aziji, naslednici kneza Lazara
priznali su vrhovnu vlast sultana, kome je jo neko vreme otpor pruao Vuk
Brankovi, koji je preiveo bitku, pie Mihalji.

SAUVANE RELIKVIJE Ogromne zasluge za to to su srpske relikvije sauvane

prilikom paljenja manastira Mileeve, 1688-1689. godine, ima Nikola, otac Ruera
Bokovia. On je, objanjava Kljajevi, otkupio zlatni krst, dar sultanije Mare, kerke
ura Brankovia, i ruku svetog Save u zlatnoj kutiji, koja se selila sa seobama
srpskog naroda od manastira Pakraca, preko Peke patrijarije i manastira Dovolje na
reci Tari, da bi 1912. dospela u vlasnitvo muslimanske porodice engia. Danas je u
manastiru Trojice u Pljevljima. Bokovii su se, inae, prvo prezivali Pokrajiii i
slavili su urevdan, da bi Nikola preao u Dubrovnik i zbog trgovakih veza primio
katolianstvo. Po njegovom ocu Boku su se prozvali Bokovii.
On dodaje i da je kasnije izgraena legenda, na kojoj se bazirala narodna istorijska
svest, kao i da su knez Lazar i kneginja Milica, Vuk Brankovi i ratnik Milo Obili,
bili istorijske linosti. Izmiljeni su Jugovii, Ivan Toplica i Milan Kosani. Legenda
je izmislila i da je Obili bio Lazarov zet (u stvari verenik njegove kerke Olivere), i
da je Jug Bogdan bio kneev tast, kae Mihalji.
Od 19. veka istoriari, praktino, vode polemiku da li je Obili zaista postojao i nisu
se sloili do dananjeg dana. Ni nai, ni strani. Zanimljivo je da je, prema turskim
izvorima, Murat ubijen nakon bitke, kada je srpski vojnik koji se pravio da je mrtav,
probo sultana koji mu se pribliio. Italijanska autorka Ana di Lelio tvrdi da je Murata,
u stvari, ubio albanski vitez - Milos Kopilik, i da je taj ep rasprostranjen meu
albanskim ivljem.
ANTI: O BOJU SE MALO ZNA
Pokojni akademik Sima irkovi je svojevremeno zakljuio da se o Kosovskoj bici do
danas u potpunosti pouzdano znaju dva podatka - da se dogodila i da su oba vladara
tokom njenog trajanja poginula, objanjava istoriar edomir Anti.
- Zna se da je sultana Murata ubio neko od srpskih ratnika, nije izvesno o kome je re,
a prema nekim verzijama to je moglo biti prilikom Muratovog obilaska bojnog polja
ili prilikom predaje nekog vlastelina - kae Anti.
Ime Miloa Obilia prvi put se u pisanim izvorima pominje poetkom 15. veka, i to u
prilino drugaijoj verziji tog imena. Poistoveivanje Nikole Gorjanskog sa Miloem
Obiliem predstavlja slobodnu interpretaciju, vie oslonjenu na povest razvoja
knjievnog nego istorijskog lika, za koju nema dovoljno dokaza, dodaje ovaj istoriar.
- Mnogo je legendi, nedokazivih tvrdnji i netanosti vezanih za Kosovsku bitku.
Recimo, u osmanskoj tradiciji valjalo je objasniti kako je u jednoj bici sa malim
narodom zaboravljene dravnosti, prvi i poslednji put u istoriji dolo do pogibije
sultana. Odatle tvrdnje da se u bici na Kosovu sa Osmanlijama sudario savez vojski iz
sedam ili devet drava, meu kojima su bili i Srbi, Bugari, Arbanasi, Ugari, Nemci,
Franci... Istorijska istina je, a o tome je 1989. jedan znaajan rad napisao i akademik
irkovi, da su u ovoj bici uestvovale samo vojska Kneevine Srbije i vojska iz
Bosne koju je poslao Tvrtko Prvi - objanjava Anti.
Kososvska bitka nije imala znaaj koji joj je pridavala narodno predanje. Re je o
jednoj od velikih i sudbonosnih bitaka evropskog srednjeg veka, ali daleko je
znaajnija bila Marika bitka iz 1371. Godine, posle koje su balkanske zemalje

(Vizantija, Bugarska, srpske i vizantijske dravice...) veinom postale turski vazali.

Srpske zemlje su se odrale sedamdesetak godina posle Kosovske bitke, ali je zbog
kolektivne uspomene i naslea poslednjih srpskih vladara (potomaka kneza Lazara),
Kosovski boj ostao u istoriji zabeleen kao presudna i kobna bitka za kasniju srpsku
istoriju, zakljuuje Anti.
KARAOREVII POTOMCI VOJNOVIA
Etnolog Mile Nedeljkovi istraio je poreklo Karaorevia i doao do toga da su oni
potomci plemike porodice Vojnovia iz Hercegovine. Slava im je Sveti Kliment,
jedinstvena slava u srpskom narodu. Roake imaju u umadiji, ali i u sjenikim
Koritima.
- Postoji pismo Vlatka Maeka knezu Pavlu, u kojem Maek objanjava da su Jelaii
(familija bana Jelaia) u srodstvu sa Karaoreviima, jer su i jedni i drugi poreklom
iz Hercegovine, potomci plemike loze Vojnovia - zakljuuje Kljajevi.
Iznosim albansku priu
Ana di Lelio, potpisnica knjige "Boj na Kosovu, albanski ep", govori za "Novosti" o
"novom itanju" starog mita. Nigde ne tvrdim da je Milo Obili bio Albanac - kae
ova italijanska novinarka i sociolog
NIJE mi bila namera da maem bilo ijom zastavom, da menjam istoriju, niti da
tvrdim da je Milo Obili zaista bio Albanac. Ne svrstavam se ni na iju stranu. Samo
sam sakupila pesme koje pevaju kosovski Albanci i prevela ih na engleski, kako bih
svetu pokazala drugaije vienje jednog mita koji i danas utie na drave Balkana.
Tako za "Novosti" o svojoj knjizi "Boj na Kosovu 1389: albanski ep", koja e izai u
Londonu 7. jula, govori autorka Ana di Lelio. Kao novinarka i sociolog - kae nam u
telefonskom razgovoru iz Pritine, gde je bila na "pretpromociji" knjige - uvek eli da
saslua i istrai obe strane prie.
- Ovu "drugu", za koju se vrlo malo zna, nala sam u narodnom predanju Albanaca na
Kosovu i muslimana u Sandaku - objanjava Di Lelio. - U knjizi se nalazi osam lepih
pesama, sa mojim uvodom i komentarima. Strunim i objektivnim, nadam se.
Pokuala sam da proniknem u srce mita o Kosovu, pitajui se zato je Albancima
toliko vano da je Milo Obili bio, u stvari, njihov heroj Kopilik.
A onda je, veli, shvatila: Albanci veruju da su na Balkanu bili davno pre Turaka. Da je
u njihovoj "krvi" da se uvek bore protiv "osvajaa". I da su, na kraju krajeva, ba oni a ne Srbi, kao to nam govori istorija - bili na braniku hrianstva u srednjem veku.
- Time ele da pokau da su uvek bili deo Evrope. Da je to njihov identitet. Da je u
kosovskom boju uestvovala velika hrianska vojska, iju su okosnicu inili ba
Albanci. A ja, ponavljam, samo izlaem njihovu stranu prie, utkanu, ini mi se, u duh
ovog naroda - kao da se, dok to govori, oteo osmeh ovoj Italijanki sa amerikim
pasoem. - Pretpostavljam ta ljudi u Srbiji sada misle o meni. No, ne moe niko da
me optui nizata ako se zna da sam u velikoj meri koristila srpske izvore! Najduu
pesmu u knjizi, tako, zapisao je u Vuitrnu Glia Elezovi i objavio 1923. godine, pod
imenom "Jedna arnautska varijanta o boju na Kosovu".
Iako svesna pipavosti teme za koju se uhvatila, Ana di Lelio, toboe, ne veruje da je
njena knjiga pretenciozna.
Niti da e biti (zlo)upotrebljena u politike svrhe, i to u jeku albanskog prisvajanja

srpske kulturne batine!?

- I da bude tako, ne bih se oseala odgovornom. Meni je savest mirna, jer nisam
uopte ulazila u politiku, iako jesam elela da pokrenem debatu u javnosti. A knjiga se
vrlo lako ita i sigurna sam da bi bila zanimljiva i mnogima u Srbiji - ubeuje Di
Lelio, pomalo nas, pomalo sebe. - Ne znam kako bi ona mogla da koristi kosovskim
Albancima, kada oni u to ve veruju. Zato sam se i odluila za londonskog izdavaa, i
za engleski jezik, kojim govori ceo svet. Jer, ubeena sam da stranci znaju sve o
srpskom mitu. Evo im i druga verzija, pa neka odlue sami.
NISAM ALBANKA
ZNAM da e sada mnogi u Beogradu tvrditi da sam Albanka. Nisam i nemam nikakve
veze sa Albanijom. Roena sam u Italiji, udata za Amerikanca, imam i ameriko
dravljanstvo. Na Kosovo sam prvi put dola 1999. godine, sa misijom Ujedinjenih
nacija. Ba kao to srpski naunici prouavaju istoriju i kulturu drugih naroda, tako i
mene interesuje istorija i kultura Kosova - dodaje Ana di Lelio.
UDBENICI RAZLIITO
GOSPOA Di Lelio kae da se nije bavila istorijom, ali je ipak, pripremajui se za
svoje delo, "proitala mnogo knjiga o tome".
- Zanimljivo je, eto, da se u albanskim udbenicima iz istorije takoe tvrdi da je Milo
bio Kopilik. Ali, samo na Kosovu. Deca u Albaniji ue to samo kao jednu od varijanti
u narodnom predanju, a zvanino je, prema istoriarima iz Tirane, Milo ipak bio
Srbin - navodi autorka.
MILO POBEGAO!
U JEDNOJ od pesama, veliki albanski heroj Milo Kopilik ubija Murata i uspeva da
pobegne od razjarenih Turaka. Sklonite mu prua njegov prijatelj, koji e ga kasnije
u strahu izdati. Turci u prijateljevim brkovima pronalaze kljueve, a potom i begunca.
Poto Milou odseku glavu, on je stavlja ispod mike i trijumfalno - iako ve mrtav koraa prema svojoj vojsci. Car Lazar se ne pominje ni u jednom epu.

, ,
. ?
:
, , , .
. , ,
, . .
, ,
, ,
.
, . ,
, . :
, , , .
.

, , ,
, .
, ,

. ,
, . .
. , ,
, . , ,
, .

, .
, , .
.
.
. .
? , - ,
.
, , ,
, . ,
, . . ,
,
, .
. .
.
, .
, ,
. , ,
. , , .
. .
,
, ,
. , ,
: , , ,
, , , .
, . ,
, , .
.
, , , .
?! , ,
. ,
. , ,
. 16 , ,
,

, ,
.
,
. 16 ,
. 16 , ,
. 16
, .
, .
, ,
, , .
, ,
, ,
, , ,
, . ,
, , ,
,
, ,
. , ,
, , !
,
, ,
, . , ,
, , ,
, , ,
!
, ,
.
. ,
,
. ,
, ,
. ,
.
,
. , .
.
, ,
, .
, ,
.
, , , :
. , ,
.
,
,
. 1329.
, ,

 .
.
, .

()
,
. .
. , , ,
.
,
. , ,
, .
,
.
, , .
,
.
.
,
,
, , , ,
. , ,
,
.
, .
, , ,

. ,
,
.
. ,
.
: 1
.
.
.
,
1963 .
.
1975 . .
, . . .
, .
( )
(??'?)

!!!
.

 (),
. ,
. -


( )
!



. 1997
, ,
.
. ,
, -. ,
.
- .
- !
, ,
.
, , ,

. , ,
,
.
! 2008 , ,
.
1724
.
.
2009 .
,
.
.
?
.
100 .
, ,

. , ,
. ,

:http://www.youtube.com/watch?v=Yfec4YFSQ20&feature=related
otkrice u vinci : Slavic Epic After the Battle of Grunwald 11th
June 2005, Source: IndependentLondon London,, Independent cover fits over the
entirepublished article about the discovery of the oldest civilization in
Europe.According to the newspaper, that civilization is 2,000 years older than
Stonehenge in the UK. It was found that under the fields andcities in Germany,
Austria, the Czech Republic and Slovakia has a network of more than 150 huge
temples, built 7,000 years agoor 300 years before similar temples in Mesopotamia, the

BBC reported.The newspaper says that this discovery will fundamentally change the
existing perceptions of the Stone Age in Europe, since up to now considered to be
monumental architecture developed in Europe before Mesopotamia and Egypt, the
newspaper said. It is not hard to guess that the oldest civilization Slavs or Serbs
Lusatian,who are still the closest genetic relatives of the Balkan Serbs. The truth that
slowly comes out, and they,, civilized Europeans at any price they want to hide it
that the whole of Europe was created in the ruins an ancient Slavic (Serbian)
civilization. Dresden in Germany, were excavated prehistoric Slavic settlement in
downtown, excavated the site 7-8000 years old, who of course belonged to the Slavs
(Serbs Lusatian) Dresden 8000 an archaeological journey through time Dresden
celebrates its birthday in 2006. 800 years ago, on this day, the capital of Saxony, was
first mentioned in medieval documents. However, its history began long before the
first written because people were living in Dresden, in the valley of the river Elbe
(Labe) thousands of years. We invite you to discover many unknown details of the
past, outside of official documents and familiar images! The exhibition contains more
than 1,000 m to 1,000 artifacts from the earliest traces of human activity in the
Neanderthal period, the first Neolithic villages to baroque. Visitors can expect an
exciting journey towards new discoveries. The early settlers nearly 7,000 years ago,
they left behind traces that were found with the Frauenkirche, a ridge along the
western valley of the River Elbe (Labe). Here, the district Nickern, archaeologists
found in 2003 large circular tomb of Neolithic settlements. At least one of the oldest
pottery from Dresden in Saxony-Mockritz dates from 5500 years BC (before more
than 7,500 g.) Particular attention will cause the results of archaeological excavations
in the inner city. Since Dresden after severe war damage and the radical urban
planning almost completely changed his appearance, tangible evidence of the old
urban areas can only be found underground. So, archaeologists have found the
foundation walls in the basement of the old building in the heart of the city. The old
market, new markets, and on Wall Street and Weber Street, suddenly human buildings
from past centuries were visible again. Here youll find stuff from all areas of daily
life, from old centuries and 20 centuries, ceramic tile and childrens toys. Focal point
for archeology in recent years the district Frauenkirche. Redevelopment of the village
of Neumarkt, has led to the need to have become extensive research. The remains of
the former city and houses have been discovered on the Neumarkt. We also found a
cemetery in the Frauenkirche. By the 16th century, the church Sv.Gospe the walls of
the city of Dresden had its own cemetery, but later it became a cemetery. This
cemetery dates back to before the time of the baroque church Baersch time developed
srednjegm century, and even from the time of the Slavs, about 1000 g BC, tombs were
found here. These arh.nalazi are older than the later settlement within walls. The dead
were buried without attachments and simply, it was found in the Baroque period, one
of the unexpected things, they were buried with dieVerstorbenen citizenship. Gold
jewelry, silver crosses and nice clothes adorned the dead. Single women perhaps
even men wore silver-plated filigree crown, embroidered flowers on the cloth. The
strong impression against the outer fortifications of the enemy, leaving a wellpreserved remains of the walls, which were also exhibited at the Neumarkt. The urban
expansion in the 16th century walls were removed to ground level only. The walls of
the bridge market, along with former Frauentor have survived in the soil. Also, prehistoric fort the so-called Barbican was visible again. Unfortunately, it is a city
underground garage. The focus of this exhibition are an ancient people and their lives
in the city. They have left their mark in the underground site: town houses and
Barbican, tombs, and gold jewelry, castles, stone axes, and the crown of the dead are

just some of the others that appear on our show. ,

, . ,
? ,

hvosno.co.rs.
, .

- -.
? ?
? ,

, .
, 500
-
! .
.
.
? , .
,
.
, .
1888. , 1943. .

,
.
.
( )
.
.
,
. .
,
,
.

: (1935),
? (1938), XVI
(1940),
(19411942).

IX 9. 1237.
.
, .
.
,

, , , .

, .
,
, ,
.
.
,
1240. .
. 1240.
: ,
.
19-

:
- .
,
, (
).
, .
.

.
:
.
. ,
, ,
.
. ,
.
,
, 1240.
. ,
.
,
.
, .
, .
, :
, , .

, : ! ,
!
,

 .
. . ,
. , 150 ,
15. .
. ,


.
. .
.
: , ,
, , .
.
, .
.
,
. .
, .

,
. ,
,
.
,
. ,
,
, .
.
.
, .
, .
.
,
. .
.
.
. .
, - ,
. ,
,
:
, , .
, .
,
,
.

 .
, .

, .
.
! , ,
.
.
, , : , ,
, .
, .
,
;
.
. ,
, ,
, . ,
.
, , ,
, . , .
, ,
, .
.
,

. .

. ,
.

, .
,

, , .
,
.
,
,
, .
,
( . , . , . kozacy )
-. 15. ,
.

 . 18.
, .
, .
.
, .
, : , , , ,
, .
.
: () .
:
, : ,
, , .
( )
1320- 1340- . 1240.
,
.
,
1320. .
1340. ,
( ).
, ,
, .
1415.
, 1417.
,
. ,
.

. I
. ,
1576. , ,
,
().


, . ,
, :
.
1598. , .
,

.
( )

, 1654.


I ,
. ,
, .
( ) .
12 13
.
, , .
. ,
,
, ,
.
, , .
,
, .

.
.
,
. , ,
.

.
.
.

. 130 11
. ,
,
.

- ,
.
.

,
,
.

:


, I , , 1772, 40-42 . 50-51 .
, (1929). . : .
, (1939). . : .
Cossackdom.com history of Cossacks XV-XXI cent.


(, , , ).


.

.

.
!
. ,
.
.
.
.
,
.


, ,
.
. ,
.
, 1813.,

,
.


1813. ,
, , ,
.
.
,
,
, 500 .
,
.

- ,
, ,
.
,

.

. 17 .
,
.
, .
, ,
, .
.
, ()
.
.

: , ,
23.12.2003- 18.01.2005.


, , ,
: .
. ,
.
, 1916. ,

.
, ,
90 ,
, , .
,
,
.
, ,
20. , , ,
, ; ,
,
,
, ,
. ,
. ,
,
: ;
. .

,
, 5. 1916. , ,

,
.
1916. ,
. ,
25 .

 . ,
.
.
, ,
,
. ,
, , ,
, ,
. , , ,
.
, .

6. 1916.
. , .
, , ,
. , ,
18 22 ,
.
, , 6. :
.
,
. , ,

. ,
, .
, .
,

, .
.
, , ,
,
, 19. ,
, 1914. .
1915. , ,
, .
1916. .




,
.
, , ,
, , ,
.
. .
, ,
.

, ,
. , ,
, , ,
, , ,
.
, .
,
, ,
, , ,
. , , ,
, .

, ,
,
, ,

.
, ,
, :

.
, , .
, . ,
.
,
,
.

,

.
: ,

; , , ,
, ,
, .
7,62 ,
. ,
. ,
39, . ,
, . 25
, . .
. 200 400 ,
80, 35 .
,
, . ,
, , , .

, , .
, .
, ,
.
: , , , , ,
.
,
.
, ,
.
. ,
.

,
.
,
.
.
: 53.
62. 14.000
.
: 17.
, ;
, ,
; 62.
, . ,
209.
, 800 .
( ),
.
6.500
20.000


,
150 200 ,
.
, 25 8 , ,
, 45
. 6.500
, 20.000 .
,
.
,
,
.
,
.
,
.
, , , ,
,
. ,
,
. ,
: 24
, .
: !
.

 , , , ,
, 6. ,
.

. , ,
,
,
.
, 7 ,
, .
, ,
. ,
. .
, ,
,
.
,
, .
. ,
.
, .
,
, .

6. , : .

.
. , , , .
, , !
, ,
, , : .
, ,
. .
, . .
.
,
,
.
, ,
.

.
,
,
. ,
.

 .
.
, .
, .
. ,
- .
6.
. .
, :
55 101 ,
19 50 .
,
:
, , .
, .
, .
. 16 .
, , ?
, ,
:
.
, .
.
6.
. ,
, , .
,
, .

- ,

. .
,
. , , -
.
,
.
,

. ,
, . , ,

, .
,
,
.
,
, .

 , ,

. , ,
. ,
, .

, , :
, !
, ,
. , ,
.


.
, .
,
.

~ , .
, ,

, , , :
- , -
, ,
, ,

, .
,
.

-

.
-
,
.
-
- ,
.
-
, , ,
.
- , ,
, , , ,
.

-
, .
,
, :
- .
- .
- .
- 17.
.
6. 7. 1.
, .
. .
,
, , ,
.
.
.

.

, 7. 1916. , ,
, .
-,
, 1. , ,
.
,
,
, .
,
, ,
. .
, , ,
, ,
.
, , ,
, . : ,
! ,
, , ,
.
, . ,
, . , ,
, .

. .

 100 200
, ,
. 6.

,
, ,
: , ,
, .
, , , .
: , ,
, .
, .
, .

, , ,
.
, .
, .

.
: , ! ,
.
, ,

.
,
. .
. . 400 70
, 68 .
. .
,
, 1.
2. .
, , ,
7. , .
.

: , ,
, ,

, .
100 200
, ,
. 6. , 7
, .

.

 ,
.

-
. .
, .

.
.
,
, 3.
.
,
205. ,
. ,

.
. ,
, .

. , ,
, .
, ,
, , .

, , .
,
, .

,
, ,
.
.
, .

,
. ,
.
.
,
400 .
30 .
: ,
, , , ,
. ,
,
.



, .
,
.

.
. ,
,
, .
,
.
, ,

. , ,
. . .
, , , ,
.
. ,
. , ,
. . .
.

, 7. ,
, , :
, , , ,
, , ,
,
, , , , , ,
: ! !. ,
! , ,
. .
, , ,
, .
, , .
,
, .
.
- , 6.
7. 150 716
, , . ,
, ,
110 , 47
186

 , ,
. ,
,
.
- ,
, .

,
,
,
.
.
, ,
, -
. : , , ,
,
.
, 250 ,
,
, .
.
, 200 250
, , .
,
.
, ,
. ,

. , ,
, .
.
.
,
: ,
, , , :
, ,
. ,
?
, .
, :
, , .
.
, ,

. , ,
.

, ,
,

 , .
.

, .
.
,
, ,
, ,
30
,
.
,
, ,
, .

,

,
:
, .
: , ,
, , : ` !`
, , .
, , ,
` `. , , , .
,
, ,
.
, ,
, ,
,
,
, , , , , ,
, , ,
, .
,
, , .
, :
.
,

, ,
, ,
. , ,
,
, ,
. , :


, , ,
?! ,
.
,
, , .
,
. , ,
205. , .
,
, .
, , ,
, ,
, . ,
, ,
. , ,

.
, ,
: , ,

,

.
, , , .
, .
.
. ,
.
. ,
, ,
, ,
.
, : ,
, 14
12 , , 18 .

.
, ,
, ,
, .

, , ,
8. : 121
: 198 , 18
. 216 . , 9.
, 52 ,
270.


, , : ,
, .
.
, ,
, !.

7.
.
. ,
, ,
: ,
, ,
.


. , ,

,
. : .
, ,
,
, . ,
, , , ,
,
.
,

,
.
, ,
.
1916. ,
, : ,
. , ,
, ,
, .
, , ,
, ,
, , ,
,
.

.
6. 7. ,
, .

 18.
, .
, 21. ,
:
. 128
, , .
. . ,
16 ,
,
.


,
.

: 22. ,
, , , .
,
! , ,
.
, ,
, ,
, .
,
, , ,
, ,
, , .
, .
:

. ,
.
,
.
,
.
, , ,
. , ,
:
, 18. ,
, 21. . ,
, . :
, ,
,
. ,

.
,

 , 16. , ,
: ,
, , .
, ,
, .
. ,
: ,
.
, ,
: , , , ,

, .

, .
, ,
,
, ,
.
,
, , , .
,
:
, ,
.
,
, , :
- ,
,
.
- ,
,
.
- , , ,
,
,
.
- ,
! !
, .

, ,
, :
,
, ,
.
, ,
, , ,
, ,

 ,
. , , ,

.
, ,
, ,

. -
, :
.
, ,
.

,
.

. ,

, . ,
,
.
, ,
,
,
.
,
, ,
. , .
.
, ,
,
,
. :
, . , !
. ,
. , , .
.
,
, :
. ,
, . ,
, , ,
. ,
, ,
.


:

 , .

18. 1866. ,
4. 1927. ( ).
06.01. 07.01. 1916.

,
,
.
.


.
500 km
.

. ,
.
,
, ,
,
. ,
, ,
, ,
.
:
,

- ,

, ,
,
.
, ,
, ,
1915-16.
. .


.
,
,

. 90
. ,
,
.

.
- . , ,

, 270.
.
,
, , . ,

. , .
, ,
: , ,
, , ,
,
,
.


.
, ,
, ,
.
, ,
. ,
, .


, , ,
.
. ,
, ,
, .
. .
. .
,
. ,
,
, , , ,
, , , ,
, , , ,

 ,
, .
- , ,
,
. ,

, .
. . . .

. ,
, .

, , , ,

.
;
. ,
, ,


: ? , , ,
? ,
, , ,


?
, ,
,

, , , :
. : .
, ,
, -, . , ,
,
, , ,
,
,
,
,

 ,
,
. ,
, .

: , ,
,

, .

, ,
.
, , :
!

. ,

.

.
,
. , ,

.
, ,
. . .
, , .
. ,
,
.
.
.
. ,
:
- , ,
.
, .

,
,
,

 , , , .
,
,
.
. ,
. ,
,


,
.
,
, ,
.
,
. .
,
: , ,
, ,

. , ,
, , .
, , !
. , ,
. ,
, , ,
, , , ,

: , , !
, , ,
. , , ;
.
, , , ,
. , , , ,
, ! , ,
, ,
,
.


:

..
,
:
.
, : ,
, ,
.

.
, 21. ,

.
.
, ,
, . ,
,
.

,
, , ,

. 1927.
,
, .
. .
, 1932. ,
.
.
, .
, , ,

,
952
1833.
: !
,
.
:
, , ,
,


. 31. 1809.
(, ) .
:
,
,
. , ,
.
,
, .
.
,
;
, . .
, , 1804.
: .
. 1804. ,
,

10 .
1981.
1805. 1806. , 1807. .
,
. 1808.
,
.
,
. , ,

, ,
, .
:

1809. . 12.
1809. , 21. .
1000 30.000 .
: ,
,
.
, , ,

 .
16.000 21.
. -.
, 3.000
.
:

. 27.
, ,
. ,
( )
,
,
,
.
.
. ,
20.000 , ,
.
-:
.
,
.
.
,
- . 952
.
1833.
:
!
,
.
,
,
, .

Reference:

 200 , , , , 20.
29. 2009.
31. 3. 1806.
: , , ,
, .
: 7.000 , 2.000 , 5 . :
.

13. 15.
( 31. 3. ) 1806.

.

, , ,
,
. , .

. ,
, ,
.
,
.
,
.
, .

-.
-, .
- 1. 1806.
. -
.
.
, .

.
9. 6.000-7.000 2.000
. .

 , 10.
. .
, 303 ,
285 .
, ,
. 12. 40.000
.

,
.
, . ,
.
,
. .
,
.
.
, .
,
.
,
, . -
. ,
- .
.
. .
,
.
,
. , .
,
,
. ,
.
.

.
.

1.172 .
3.000. - ,
-,

. : , , ,
.

,
. , ,
.
2.000 .
, . 1.000
.
500 , 300 1.000 30
.

, , ,
, .

,
, . ,
, .
. ,
.
,
,
.
,

722.500 .

.
18. 1805.
, ,
18. 1805.
. 15 000 ,
, 6-7000.
1805. .
, -
15000 . .
.

 .
4000-5000
, .

. 2000
. ,

.

, ,
, -
.
, .
.
- 18. ,
,
. ,
- , .
.
, .

.
, .

.
20. .

. : , 1885, 13;
. : 1804
1813, 1893;
. : 18041815. ,
1895. XLVII;
. : II, 1912;
. : , 1928, 5;
: , 1947.
, . : 1988.
Alojzije Stepinac - Nadbiskup genocida
Genocid bez kazne
enovljanin Marko Aurelio Rivelli je, iz neobjanjivih razloga, slabo poznat
ovdanjoj javnosti. Doktorirao je na politikim naukama sa tezom Rasna i vjerska
politika Nezavisne drave Hrvatske 1941-1945".

U Milanu 1999. godine objavljuje knjigu L'arcivescovo del genocidio" (Nadbiskup

genocida), posveenu Alojzu Stepincu koga je papa Jovan Pavle II 1998. godine u
Hrvatskoj beatifikovao (stepenica na putu ka proglaenju za svetitelja). Knjigu je kod
nas iste godine kad je izdata u Italiji, objavila izdavaka kua Jasen" iz Nikia, u
prevodu Lazara Macure.
Marko Aurelio Riveli 2002. godine u Milanu objavljuje i drugu knjigu, Dio e con
noi! La Chiesa di Pio XII complice del nazifascismo", u kojoj se bavi vezama
Vatikana za vreme Drugog svetskog rata sa nacistima i faistima.
Za knjigu Nadbiskup genocida" (koja je izazvala i veliku panju javnosti u Grkoj),
Riveli konsultuje slubene hrvatske, vatikanske, nemake, britanske, amerike i
jugoslovenske izvore, meu kojima su posebno zanimljivi Dnevnik" zagrebakog
nadbiskupa Alojzija Stepinca, hrvatski dnevni listovi i periodini asopisi iz zvanine
katolike oblasti iz perioda 1941-1945, upni bilteni (asopisi sa stotinjak razliitih
zaglavlja), dokumenti ministarstva spoljnih poslova Nemake koji se odnose na
izvetaje barona Dijega fon Bergena, ambasadora pri Vatikanu tokom Drugog
svetskog rata, dokumenta Glavnog taba Italijanske kraljevske vosjke, dokumenta
ministarstva spoljnih poslova Britanije od 1922. do 1945. itd ....
Nadbiskup genocida", iz koje izdvajam neke delove, autor zapoinje Senekinom
reenicom iz Trojanki" - Onaj ko ne prijavi zloin koji mu je poznat, podrava ga"
Prve logore za istrebljenje u Hrvatskoj ustae pripremaju ve od aprila i maja 1941.
Ozakonjeni" su 23. novembra 1941, pod nazivom Logori za interniranje i rad",
jednim posebnim dekretom-zakonom koji su potpisali poglavnik i ministar untranjih
poslova Andrija Artukovi. Poznati kao logori rasuti su po cijeloj teritoriji Nezavisne
drave Hrvatske.
Internaciju u logore nisu odreivali sudovi nego Ustaka nadzorna sluba, ije odluke
su bile konane: to utvruje zakon koji ih osniva. U stvarnosti, svako odjeljenje
poglavnikovog orunitva ima ovlaenje da uhapsi i internira bilo koga u logor. Na
teritoriji hrvatske drave aktivna su 22 logora, ali najvei dio njih ostae aktivan
kratko vrijeme - onoliko koliko je potrebno da se izvri etniko-vjerski genocid. Samo
dva logora - u Jasenovcu i u Staroj Gradici - ostae u funkciji do 1945. Bie
nemogue utvrditi taan broj rtava koje su ubijene ili stradale od muenja ili bolesti u
logorima: sve spiskove i dokumentarni materijal (u nekim logorima nije ak ni voena
nikakva dokumentacija o internircima) unitie ustaki delati u bekstvu.
U poetku je zapovjednik svih logora Mijo Babi, ali njegova vladavina traje vrlo
kratko: juna 1941. Babia ubijaju srpski partizani. Naslijedio ga je Vjeroslav Luburi,
koji e se 9. oktobra 1942, za vrijeme jedne sveanosti, hvaliti da je smakao (u
logoru Jasenovac) vie lica nego otomansko carstvo u dugoj okupaciji evropskih
zemalja" (1). Njegova sestra, Nada Luburi, istie se efikasnou koju pokazuje
prema logoraicama u Staroj Gradici (2). uvanje logora istrebljenja povjereno je
specijalnom korpusu pod nazivom Ustaka nadzorna sluba.
ue se mnoga svedoenja o grozotama koje su vrene u ovim logorima koji su blago
nazivani logorima za internaciju i rad: a u poglavnikovim logorima smrt je
zagarantovana, a zadaje se na najokrutniji nain.

Nain hapenja, priprema za put i internacija u logore opisani su u izvjetaju koji

Jevrejska zajednica iz Mostara podnosi komandantu italijanske divizije Cacciatori
delle Alpi" (Alpski lovci).
Nou su ustae i policijski organi ulazili pod orujem u jevrejske stanove, nareujui
svima da se obuku i da odmah pou s njima, nosei sa sobom samo najnuniji pribor.
Tako su internirane cijele porodice, starci i starice, bolesnici, invalidi, dojenad i
hendikepirani. Trajalo bi to od ponoi do zore, od ulice do ulice, sve dok broj tih
nesrenika ne bi bio dovoljan za formiranje jednog transporta ili dok dnevna svjetlost
ne bi prekinula ovo sramotno djelo. Dovedeni na periferiju grada u blizinu eljeznike
stanice, ostajali su satima na otvorenom, po kii i hladnoi, gladni i edni, da bi
kasnije bili utovareni u teretne vagone, 60-70 na svaki vagon, u kojima bi bili
zatvoreni bez grijanja , bez svjetla i bez klozeta. Tokom itavog puta ovaj svijet nije
dobijao ni hrane ni vode, iako su putovali nekoliko dana. Prvi takav transport za
takozvani koncentracioni logor bio je uvod u stalni i sistematski progon Jevreja.
Sastojao se od oko 1.000 osoba oba pola koje su sprovedene u koncentracioni logor
Kruica kod Travnika.
U Kruici su smjeteni u stare drvene barake s rupama na krovu i zidovima, koje nisu
imale ni podova ni pei ni prostorija za higijenu. U tim barakama su bdjeli i spavali
danonono na vlanoj zemlji, kako starci tako i majke s djeicom, tako da su se
poslije samo nedjelju dana javile zarazne bolesti od kojih je nekolicina umrla i vie
stotina oboljelo.
Poslije ovog prvog transporta uslijedili su novi u razmaku od jedne ili dvije nedjelje,
praeni istim neljudskim postupcima i istim nemoralnim aktima u hrvatskim
koncentracionim logorima. Ponavljalo se to svakodnevno i trajalo do kraja prole
godine (1941.). Tako se dogodilo da je grad Sarajevo - da se ne pominju drugi gradovi
u Bosni - koji je prije ovih progona imao oko 8.500 jevrejskog stanovnitva, bio
gotovo sasvim oien" od Jevreja.
Kada su doprli prvi krici ovih nesrenika u koncentracionim logorima, kompletno
jevrejsko stanovnitvo u Sarajevu zahvatila je panika. Takva panika uzrokovana je
monstruoznou nasilja, muenja i terora koji su se odvijali u koncentracionim
logorima, a koje su ustaki straari vrili nezamislivom pedantnou i okrutnou. Biti
deportovan u neki hrvatski koncentracioni logor znailo je, i jo uvijek znai, biti
osuen na smrt, ali na smrt dugu i postepenu zbog ogromnih bolova i patnji; smrt koja
se oekuje danima i besanim noima kao osloboenje i kao milost Boija."
Prvi logor istrebljenja ustae su smjestile u Danicu kod Koprivnice, a otvoren je
posljednjih dana aprila 1941, kada su zatvori u hrvatskoj dravi gotovo prepuni. Prvi
konvoj od oko 300 interniraca stie u ovaj logor 29. aprila; polovinom maja u Danici
ima ve 3.000 logoraa. Dovoze ih zatvorene u teretnim vagonima na kojima pie
pokvareno voe". Ovaj logor slui bilo kao centar za razvrstavanje za druge logore
bilo kao mjesto za likvidaciju. U julu mjesecu broj logoraa u Danici dostie 9.000;
dobijaju pola kilograma hljeba po grupi od 14 logoraa. Krajem tog istog jula logor je
zatvoren: mnogi logorai su prebaeni u druge logore, a ostali su likvidirani.
Logor Jadovno, smjeten na padinama planine Velebit, prvi je ustaki logor koji je
iskljuivo formiran za istrebljenje. Aktivan je od 22. maja 1941. kada su doli prvi

logorai koji su uestvovali u njegovom podizanju: to je otvoren prostor ograen

ogradom od bodljikave ice u visini od etiri metra. Dvije barake, jedna za
zapovjednitvo a druga za strau, smjetene su van ograenog prostora. Unutra nema
niega: logorai spavaju na goloj zemlji. Krajem juna u Jadovno stiu u talasima drugi
hapenici koji bivaju odmah likvidirani: u ritmu od 3 do 4 hiljade dnevno internirce,
uglavnom Srbe i Jevreje, odvode u jednu urvinu udaljenu pet kilometara od logora,
aranovu jamu; tu ih kolju ili ubijaju maljem, a zatim bacaju u ponor. Krajem jula
aranova jama je zajednika grobnica za preko 10.000 leeva. Tokom avgusta broj
onih koji svakodnevno pristiu u Jadovno varira u hiljadama. Na taj nain se
poveava i ritam smaknua koja se sada obavljaju i kod jame Grgin brijeg. Krajem
mjeseca logor je sruen; posljednjih 1.500 logoraa streljano je na rubu ove dvije
jame. Meutim, ostalo ih je jo 150 koji su dobili zadatak da dovre ruenje logora i
da unite sve tragove; kada su zavrili taj posao i oni su pobijeni na dnu provalije.
Prema izvorima procjenjuje se da broj poklanih i poubijanih u Jadnovu varira izmeu
35 i 75 hiljada.
Godine 1941, 18. maja u jednom dvorcu 25km od Zgreba zavrava se logor
Kerestinec u koji se interniraju intelektualci i lica uhapena u glavnom gradu
Hrvatske. Streljanja poinju 8. jula, ali u noi izmeu 13. i 14. jedna grupa
jugoslovenskih partizana prodire u logor i pokuava da oslobodi zarobljenike. Ova
akcija propada: samo 14 interniraca uspijeva da se spasi, svi drugi su pobijeni. Logor
je rasputen 16. jula.
Drugi logor kratkog trajanja je onaj u Slanom na ostrvu Pagu. Prva grupa zarobljenika
tu stie 25. juna 1941. Za manje od dva mjeseca broj poklanih penje se na oko 10.000.
Kada italijanske trupe zauzimaju ovo ostrvo 20. avgusta, nalaze itave gomile leeva
naslagane u jednoj dubokoj jami u predjelu Fornace. Dana 22. septembra 1941.
komandir I sanitetskog voda V korpusa italijanske vojske, Santo Straci (koji je poslan
u Slano s jednim vodom vojnika da izvri kremaciju leeva da ne bi dolo do
epidemije) podnosi efu Saniteta pri komandi Korpusa, sljedei izvetaj:
Kada smo uklonili kamenje, na nekoliko centimetara ispod zemlje na svjetlo dana
izale su brojne ruke, esto vezane kablovima, noge bose ili sa arapama, glave ... Po
poloaju leeva moe se zakljuiti da su zarobljenici, vezani po dvoje ili troje, najprije
iskopali jame i da su zatim streljani nad istim tim jamama ili dokrajeni hladnim
orujem. Jame su zakopane na brzinu dok sve rtve jo nisu bile mrtve, a to pokazuje
tragian izraz lica veine leeva. Na nekim mjestima, leevi, nabacani bez reda jedan
na drugi, formirali su pet ili est slojeva.
Gotovo svi muki leevi imali su vezane i noge i ruke. U blizini jama naene su
mitraljeske aure, ali kod veine leeva bilo je mogue konstatovati smrtne rane
zadate noem u grudi, lea ili vrat. Jednoj mladoj eni sasvim su odrezane dojke. U
dvije jame nali smo samo leeve ena i djece, a u drugima su bili pomeani mukarci,
ene i djeca. Uspeli smo da izvadimo i kremiramo 791 le: 407 mukaraca, 293 ene i
91 dijete izmeu 5 i 15 godina, te jedno novoroene od pet mjeseci. Osoba koja nam
je bila vodi rekla mi je da su u velikoj veini deportovani bacani u more tako to su
bili vezani za veliko kamenje, a da su mnogi izvrili samoubistvo tako to su se sami
bacali u more."
Oko 1.000 srpskih i jevrejskih ena i djece, koji su evakuisani sa Paga prije dolaska

italijanske vojske, deportovani su u logor Kruica u Bosni, koji je upravo pripremljen.

Barake nemaju krov, unutra nema leaja tako da zarobljenici spavaju u blatu. Osim
starica, sve druge ene, ukljuujui i djevojice, seksualno napastvuju ustaki
tamniari. Krajem septembra broj logoraa penje se na 3.000; zatim bivaju
premjeteni u logore Loborgrad i Jasenovac, a Kruica biva rasputena.
U logoru Loborgrad koji je pripremljen u jednom starom dvorcu, zatvoreno je 1.500
ena i stotinjak dece, svi u alosnom stanju posle munog boravka u Kruici.
Internirane ene strpane su u velike prostorije tvrave koje su bile u jezivom
higijenskom stanju; epidemija tifusa kosi mnoge rtve. Logor je zatvoren oktobra
1942, a preivjele logoraice prebaene su u nacistiki logor Auvic, iz kojeg se
nijedna nee vratiti.
Logor alovo zavren je u decembru 1941, a zapovjednik mu je Jozo Matijevi. U
poetku je tu zatoeno 1.830 jevrejskih ena i djece, te pedesetak srpskih devojica.
Dana 24. februara 1942. jedan eljezniki konvoj dovozi u ovaj logor jo 1.200 ena i
nekoliko stotina djece. U prostorijama biveg mlina, koji se nalazi u sredini logora,
nema mjesta za sve, tako da mnoge trpaju u jedno skladite bez prozora i vrata u
kojem zimska temperatura stie do 25 stepeni ispod nule. Epidemija pjegavca odnosi
svakodnevno 5-6 rtava; svakoj od rtava vade se zlatni zubi prije pokopa. Obroci su
minimalni; mnoge ene bivaju ubijane i mlaene, druge bivaju obeaene. Svjedok
Antun Miler, koji je tada imao 10 godina, ispriae o jednom svom vrnjaku koji je
bio zatoen u skladite i kojega je raskomadao pas nahukan od strane ustakih
straara. Jedan drugi preivjeli, Juraj Kezi, priae o muenju kojem je podvrgnuta
jedna ena koja nije htjela da iupa zlatne zube svoje stare tetke koja je umrla od
gladi. U julu 1942. logor alovo je rasputen a oko 2.400 ena i djece prebaeno je u
logor Jasenovac.
Stara Gradika je stara tvrava smjetena na obali Save. Logor istrebljenja - uglavnom
namenjen enama i djeci - pripremljen je u jesen 1941. To je naroit logor: raspolae
grupom tamniarki, asnih sestara, koje pomau ustakim muiteljima (3). Dana 25.
aprila 1945. trupe Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije stii e u ovaj logor koji
je rasputen samo nekoliko sati ranije: osim leeva rtava naie samo est preivjelih
koji su bili skriveni u bunaru, tri mukarca i tri ene: Antu Benikog, Branka Jeliia,
Zijada Midia, Emicu Vagner, Ljubicu Daji i Rajku Pivevi. Bie procenjeno da
je u Staroj Gradici za etiri godine poklano oko 75.000 lica.
Drugi logori aktivni su u Lepoglavi, Virovitici, Vinkovcima, Kostajnici, Hrvatskoj
Dubici, Donjem Miholjcu, Procidama, Zemunu, Gornjoj Rijeci, Jastrebarskom,
Slavonskoj Poegi, Sisku. Sve su to logori u kojima se odvijaju najsvirepija ustaka
nasilja. Ali nijedan od njih ne moe da se mjeri s Jasenovcem, balkanskim Auvicem.
(1) Luburiem se bavi jedan izvjetaj koji je potpisao policijski namjesnik njemake
ambasade u Zagrebu: Luburi je ustaki pukovnik iz Zagreba. Od 1928. do 1941. je u
izgnanstvu. Osniva je i prvi komandant koncentracionih logora u Hrvatskoj. Po
njegovoj naredbi je do sada likvidirano 80.000 u Staroj Gradiki, 120.000 u Jasenovcu
i 20.000 u drugim logorima. Luburi je lino uestvovao u pokoljima: veliki je
sadista, nervni bolesnik, patoloki tip. Veoma je posluan poglavniku i njegovo
pouzdano oruje, spreman na sve. Politiki je aktivan, motorna snaga za krvavo
svoenje rauna u Hrvatskoj".
Poslije rata, sklonivi se u frankistiku paniju, Luburi se starao o objavljivanju

ustakog asopisa Drina".

(2) U Staroj Gradiki bio je svakodnevni prizor vidjeti gomile zaklanog i unakaenog
svijeta. Meu najkrvolonijim koljaima sjeam se Nade Luburi. Nou se zabavljala
bodui noem zatoenice ili ih davei vlastitim rukama. Danonono su birali nove
rtve. Dolazili su satnik Stjepan Boak, ustakinje Nada Luburi, Maja Buon i
Boica Obradovi, vrili su izbor i one koje su odabrali klali su u jednoj eliji". (Iz
svjedoenja Pauline Vajs i Roike inko, koje su preivele internaciju u logoru.)
(3) O tome svjedoi, na primjer, Paulina Vajs, engleska Jevrejka koja je ivjela u
Hrvatskoj i bila internirana u Staroj Gradiki od 22. decembra 1942. do 15. jula 1943.
Alexandar Lambros
Papa brani Stepinca

Povodom izjave pape Benedikta XVI da se bivi zagrebaki nadbiskup Alojzije

Stepinac suprotstavljao ustakom reimu branei Srbe, Jevreje i Rome i patei
zajedno sa njima, istoriar Predrag Markovi kae za Alo! da Benedikt samo deli
politiku svoje crkve, koja oduvek ima mlak stav prema Holokaustu.
Markovi napominje i da je logino da papa ne moe sada da napada Stepinca jer
mora da spasava ionako ugroen ugled Katolike crkve.
- Alojzije Stepinac je u poetku pozdravljao ustaki reim, a zatim poeo da ga
kritikuje, ali se nikada nije energino ogradio od njega. Iako je imao neke aluzije,
Stepinac nikada otvoreno nije rekao da osuuje ustaki reim. Meutim, od tih istih
zloina nije se ogradio ni tadanji papa Pije XII, niti ih je ikada osudio. I u sutini cela
Katolika crkva ima mlak stav po tom pitanju - objanjava Markovi.
Osim da je Stepinac patio sa Srbima, papa Benedikt XVI je tokom leta za Zagreb, gde
boravi u viednevnoj poseti, odgovarajui na novinarska pitanja rekao i da je Stepinac
bio veliki pastir i hrianin, a ustaki reim je nazivao lanom autonomijom
instrumentalizovanom od Hitlera.
- Ova izjava se ne moe shvatiti kao zvanini stav Vatikana, ve je Benedikt govorio
na osnovu svojih saznanja. Ove papine rei, meutim, ne treba tek tako ignorisati,
vano je da je Benedikt naglasio da je ustaki reim bio nelegitiman i da je ideologija
koja je vladala bila neljudska. to se tie Stepinca, u vezi sa njim postoje mitovi i
antimitovi. Teko je shvatljivo da dva hrianska naroda Srbi i Hrvati Stepinca jedni
smatraju svetiteljem, a drugi zloincem. Otuda nema realnog pogleda na njegovu
linost, jer nikada, zapravo, nije postojala spremnost izmeu Srba i Hrvata, ni
njihovih crkava ni intelektualaca da se razjasni istorija njihovih odnosa i uloga
pojedinaca u njoj. Otuda je to osetljivo pitanje i za papu, jer Hrvati oekuju jedno, a
Srbi drugo i ne treba ga politizovati - kae za Alo! verski analitiar ivica Tuci.
Ostali analitiari mahom se slau da je Benedikt sa jasnom osudom ustakog reima
udovoljio Srbima, Jevrejima i Romima, a Hrvatima nenapadanjem Stepinca, o
kojem u istoriji ionako nema jasne slike.

Ovo nije bio prvi put da papa Benedikt XVI govori o Stepincu. Tako je prolog
februara u dvorani Pavla VI u Vatikanu u svom pozdravu hrvatskim vernicima
spomenuo Stepinca.
- Uoi spomendana na kardinala Alojzija Stepinca, koji je veran Hristu svedoio istinu
i podneo muenitvo, pozivam vas da u njemu pronalazite uzor hrianskog ivota i
ljubavi za svoju domovinu - poruio je papa, a preneo hrvatski portal Kri ivota.
Papine rei o kardinalu Stepincu, kako navodi ovaj portal, i preporuka hrvatskim
vernicima da u njemu pronalaze uzor hrianskog ivota i ljubav za svoju domovinu
svedoe kako su ivot i muenitvo tog oveka jako uticali i na tada mladog
Racingera, koji je, kako je sam jednom posvedoio, Stepinca uzeo za vlastiti primer
svetosti.
Pismo Paveliu: Svetenicima bolje stoji revolver nego raspee!
U pismu Paveliu posle proglaenja Nezavisne Drave Hrvatske, Stepinac navodi:
Svaka upotreba sile moe doneti katastrofalne posledice ugledu Katolike crkve.
Potrebno je uzeti u obzir sve mogunosti, ak i sluaj da Srbi iz prkosa odlue
masovno prijei na islam. Upravo zbog toga, mislim da je nuno s osobitom pomnjom
birati misionare koji e se poslati meu Srbe, a ne povjeravati taj zadatak sveenicima
ili redovnicima koji nisu razboriti i kojima bi u ruci bolje stajao revolver nego
raspelo.
''Benedikte, kako te nije sramota?''

Ameriko udruenje preivelih holokausta osudilo je papu Benedikta XVI zato to je

za zagrebakog nadbiskupa Alojzija Stepinca, kontroverznog zbog odnosa prema
ustakom reimu u Hrvatskoj, rekao da je bio "branilac Jevreja, pravoslavnih i svih
progonjenih", navodi agencija Frans pres.
Stepinac koga je papa Jovan Pavle Drugi 1998. proglasio blaenim, jedna je od
oboavanih linosti u Hrvatskoj, pie AFP. Papa je tokom obilaska Stepinevog groba
u Zagrebu rekao da je kardinal znao da se odupre svakom totalitarizmu, postavi u
vreme nacistike i faistike diktature braniocem Jevreja,
pravoslavnih i svih progonjenih, a u doba komunizma, advokatom svojih
vernika, mnogih progonjenih i ubijenih svetenika.
Preiveli holokausta ogoreni na Benedikta XVI

Ameriko udruenje preivelih holokausta i njihovih potomaka osudilo je papu zato

to je odao potu Stepincu, podseajui da je zagrebaki kardinal bio "strastven
pristalica ustaa ije su okrutnosti bile toliko ekstremne da su ak okirale neke od
njihovih nacistikih gospodara".

"Papa je bio u pravu u osudi zlog ustakog reima, ali nije bio u pravu u odavanju
pote jednom od njegovih najistaknutijih pristalica", navodi se u saoptenju tog
udruenja.
Papa je rekao da je Alojzije Stepinac postao "branilac Boga na ovoj zemlji, jer je
postojano branio istinu i pravo oveka da ivi s Bogom".
"Njegovo muenitvo oznaava vrhunac nasilja usmerenih protiv Crkve tokom
uasnog razdoblja komunistikoga progona. Hrvatski katolici, a posebno kler, bili su
predmet muenja i sistematskog nasilja, koji su ili za tim da razore Katoliku crkvu,
poevi od najvieg mesnog autoriteta", rekao je papa.
Stepinac je 1946. godine osuen na 16 godina zatvora zbog saradnje sa ustakim
reimom. Nakon pet godina provedenih u zatvoru, Stepincu je odreen kuni pritvor.
Umro je 1960. godine. Veliki deo hrvatske crkve eleo bi da Stepinac bude proglaen
svecem, podsea agencija Frans pres.
Upitan o toj mogunosti na jednoj konferenciji za novinare, portparol Svete Stolice
Federiko Lombardi rekao je da "u poslednje vreme nema nieg novog" u tom
predmetu.
"Veliki broj Hrvata nada se kanonizaciji, ali predmet ide svojim ritmom", kazao je
portparol Lombardi.
Papa Benedikt na grobu faistikog kardinala!

Poseta pape Benedikta XVI grobu Alojzija Stepinca, tokom posete Hrvatskoj
proteklog vikenda, pokrenula je danas u stranim medijima polemiku oko uloge
nekadanjeg hrvatskog kardinala u ustakom reimu.
Amerika agencija AP navodi da je Stepinac podravao ustae ija je okrutnost bila
tako ekstremna da su uspeli da okiraju i nacistike gazde".
"Papa je u pravu kada proklinje zloinake ustake vojne snage, ali nije u pravu kada
odaje priznanje jednom od njihovih zagovaraa", citira AP Elana Steniberga iz
Amerikog udruenja rtava holokausta, koji je ujedno i poasni direktor Svetskog
jevrejskog kongresa.
Steniberg je kritikovao to je papa posetio grobnicu Alojzija Stepinca, gde je odrao
molitvu, ukazujui da je proglaavanje Stepinca blaenim bilo kontroverzno jer su
ostale optube Srba i Jevreja da je simpatizirao ustaki reim.
Austrijska novinska agencija APA i vajcarski mediji podsetili su, povodom posete
pape, na masovna ubistva ustakog reima tokom Drugog svetskog rata, posebno
navodei ulogu zapovednika Ante Pavelia, koji je vladao, kako istiu mediji, uz
asistenciju Vatikana.

Tako APA podsea da je Paveli, nakon Drugog svetskog rata, pobegao zahvaljujui
pomoi Vatikana.
vajcarski sajt 20min. istie da su zloini ustaa bili jedni od najgorih od vazalnih
drava nacistike Nemake, a da je tadanja Nezavisna drava Hrvatska imala
podrku katolikog klera.
APA ukazuje da je Stepinac u pismu od 28. aprila 1941. pozvao vernike da podre
novu dravu, jer ona zastupa svetu crkvu, a da je "kardinal naredio katolicima da
sluaju poglavnika Pavelia i da se mole za 'njegovo veliko delo', u 'kojem se moe
spoznati boja ruka'".
APA naglaava da se dokazi o sumnjivoj ulozi Stepinca mogu nai u dokumentaciji iz
Drugog svetskog rata - i to ne iz arhive kasnijih komunistikih vlasti, ve iz nemakih
i italijanskih arhiva - i dodaje da je bilo i franjevaca u ustakim uniformama koji su
zapovedali logorima srmti, kao u sluaju Miroslava Filipovia iz Jasenovca, koji je
svojeruno ubijao.
Glavnokomandujui italijanskom vojskom Mario Roata, kao i austrijski oficiri
Aleksander Ler i Edmund Glez-Horstenau bili su okirani neopisivim sadistikim
metodama koje su ustae koristile protiv Srba, Jevreja i Roma.
APA podsea da Enciklopedija Britanika navodi da je stravinost masakra nad
Srbima nadmailo samo masovno unitenje poljskih Jevreja u nacistikoj Nemakoj.
Vatikan je, kako istie APA, bio detaljno informisan o dogaanjima u Hrvatskoj, a
tokom vladavine ustaa uniteno je oko 300 pravoslavnih crkava, a 128 svetenika
zlostavljano i ubijeno.
Izvetaji o brutalnosti ustakih zloinaca protiv zatvorenika, uz direktno uee
katolikih svetenika, do detalja su dokumentovani da bi mogli biti dovedeni u
pitanje, podvlai agencija.
I britanski javni servis BBC naveo je u svom izvetaju iz Zagreba da je papa posetio
grob kontroverznog kardinala iz Drugog svetskog rata.
8 hiljada fotografija kao dokument ustakih zvjerstava nas srpskim narodom stiglo je
u Rim. Stepinac pie papi : "Osjeam se dunim da upozorim vau visost da materijal
koji je Svetoj Stolici poslala srpska propaganda, slui samo da u oima Svete Stolice
umanji ugled sadanjeg reima u Hrvatskoj." Iz filma Bog i Hrvati.
Utorak, 7. Lipanj 2011- HRT1 20:00
Film je pria o dr. Esther Gitman, povjesniarki idovskog podrijetla koja je
poetkom oujka 2011. u Americi objavila knjigu "Kad hrabrost prevlada" (When
Courage Prevailed). Knjiga obrauje temu spaavanja i preivljavanja idova u NDH
te ulozi zagrebakog nadbiskupa Alojzija Stepinca u tom razdoblju.
U filmu se govori o tome kako je i zato dr. Gitman od brojnih ponuenih tema za
doktorsku disertaciju na sveuilitu u New Yorku prije desetak godina odluila svoj
znanstveni rad posvetiti iskljuivo hrabrim Hrvatima koji su spaavali idove u NDH
i Stepincu za kojeg nikada prije nije ula do trenutka kad u Hrvatskom dravnom

arhivu u Zagrebu otkriva zametnute kutije s desecima tisua neobraenih dokumenata

u kojima se spominje nadbiskupovo asno djelovanje u ratu.
Esther Gitman je roena u idovskoj obitelji u Sarajevu iz kojeg je s majkom pobjegla
ratne 1941. godine. Od 1972. godine ivi u New Yorku, a od 1999. godine posvetila se
znanstvenom prouavanju sudbine idovskog naroda u Pavelievoj dravi te je
privukla panju hrvatske i svjetske javnosti dosada nepoznatim povijesnim
dokumentima. Gitman znanstvenim argumentima progovara o hrabrim i estitim
pripadnicima hrvatskog naroda koji su stavljali svoj ivot na kocku da bi pomogli
idovima.
Sniman u New Yorku, Zagrebu i Sarajevu film rekonstruira osobni i znanstveni put
kojim je prolazila Esther Gitman spoznajui istinu o spaenim pripadnicima njezinog
naroda u NDH te e pokazati kako je branila teze o Hrvatima i Stepincu postavljene u
doktorskoj disertaciji i knjizi.
Poruka dr. Gitman glavni je motiv filma. Ona glasi da je spaavanje idova u NDH i
uloga nadbiskupa Stepinca tema koja je zasluila internacionalizaciju da bi se u
svijetu ula potpuna istina o hrvatskom narodu iji su se hrabri predstavnici jedini u
Europi tijekom Drugog svjetskog rata otvoreno suprostavili Hitlerovim rasnim
zakonima. Dr. Gitman u svojoj knjizi i znanstvenim radovima ne umanjuje strahote i
zloine koje su poinili ustae tijekom NDH vladavine, ona naglaava da uvijek ima
nade da se zlo pobijedi ako ima dobrih i odlunih ljudi koji vole ovjeka kao ovjeka
a ne zbog njegove rasne ili vjerske pripadnosti.
(
. ),
, ,
.
.

+++

, ,
(
) , ,
.
,
, .

,
.
, ,

. .
, ,

 1999.
.
, ,
,
,
XII.
(L Arcivescovo del genocidio), :
, 1941-1945.
, ? ,
. : ; ;
... , ;
, ... :
?
, ,

.
.
43-
,
(),
. 150
, . .

...
.
,
. , , ,
, .
. .
.
XII. .

- .
: , .
, . :
() , , . ,
. ,
( ) j ( )
, , ,
, o .

.

. , (

 ) , ,
.
, :
,
.
+
:
1921. ,
:

,
, ,
.
.
:

,
, , .

.
,
: ,, , , .
!. .
,,,
, : ,, 1. 1918 .

, .
. 11. 1921.
.
, .
.
, .
, ,
, , .
. 8 ,
. ,
, ,
, . ,
. .
. .
, .
. ,,

 : ,, .
,
, ,
, , .(1)
1907.,
.
. :
. .
2. 1847.
, .
.
.
, ,
. 1871.
.
1872. .
, 1893. .
.
, .
.
.
.
, XIII
18. 1894.
.
, 1894., 12. 1895.
.
1907. ,
.
.
. ,
1910, , .
1910.
.
, ,
:
,, .

.
( ) 1916.

 .
:
.
1919
.
, ,
: ,,
.
.
( ) 1916.
.

:
. 1919.
, 1923. V , 1934.
I .
, 1933.
, ,
.
1935. Polonia Restituta.
.
.
,
, .
89
,
: ! (2).
.
8.1.1933.
. :
,
. , . ,
, .
8 ,
, ,
4.6.1933. . :
,, , , , ,
, ,

 . .
, .
, , ,
,
. .
,,
1937.
,
. (3)
18. 1934.
.
I . : ,,
. (4)
a: ,, 40
,
. , .
. .
: .
1934. ,
.
:
,, .
. .
.
. .
,
.
: ,, 40
,
.
, . .
.(5)
.
18. 1934., : ,,
,
(Uccellini).
. -
.
.
. ,
. , ,
, .(6)

 a: ,
. ?"
: . , XV-XVI .
90-
: ,
. ?
?.
1. 1937.
5.000 , , ,
.
,

. : ,
, ,
, , ,
, , ,
.
,
, .
,
,
.
. .
:
,
, ,
, ... .
, ,
.
.
, ,
.
.
.
. .
.
.
.

:

.
.


. .
.
, , ,
, , , .
- .
:
,
. (7)
, : , ,
, .
:
.
.
,
,
- :
,
.
, ,
,
, .


40 18.5.1934. 90
. :
;
, .
: ,
, . ! (8).
. ,
, ,
, ,
,
, . (9)

. 8. 9. 1937. ,
,
. . (10)


.(11)
,
,
- :

 ,

, ,
,
, .
, ,
. ,
, . , ,
? (12)
, , 1937.
:
,
.
. :
, .
, , 1937.
:
,
.
. (13)
40 ,
, : ,,
, . (14)

. .
.
,
- .
,, .
,
.
. -
.

 : " 40
, ..." :
- . , Biblitotheca Marciana, .
, XV .

:
_________
1. , ,,, , ,,
1937 ,
, . 83; ,, , ,,, ,
16 1939, . 50, .2; . ,, ( ), ,,
, , 28. 1921, . 52, . 2;
2. . - , .2, .19, ,
8.6.1937, ; , , . 216;
, , . 219, ,
1937, .6, ; . , , .169, .7,
, 19, 21, 22 1937, ; -,
.297, ,.7, 1937, ; ,
, II/2, 2010, .185, 209, 313;
, ,,, , ,,
1937 ,
, . 83;
3. , , .93, 1991; , .9,
1928, ; , .111, 2. 1935, , ;
, .19, , 8.6.1937, , . 1, 2 ; ,
,,, , ,, 1937 ,
, . 84;
4. , ,, . -, ,,, . 5, 1934, ,
. 124, 125;
5. , ,,, , ,,
1937 ,
, . 85; , ,, . -
, ,,, . 5, 1934, , . 125;
6. I ,
, . , 18
1934, . 5-13; 7. , , . 5-6,
, - 1937, .37; , .2, .19, , 8.6.1937,
;

8. , .19, , 8.6.1937, , . 1, 2, 3,4, ;

. , .220,
, 1937, .6, ;
9. , Dr Frano Uccellini Tice, , . 8,
, 1994, , .27; , .19, ,
8.6.1937, , . 5 ;
10. , , .16, , 22 1937, .3;
11. , , . 15, , 15 1937,
.3;
12. , , , . 18, , 5
1937, .4;
13. . , , II/2,
2010, . 208, 213;
14. , ,,, , ,, ,
1937 ,
, . 82

70
. ,
, ,
, ,
.
.
, , . - . .
.
,

.

. .

500 .

.
.
4. 1943.
.


, . :
, ! ,
, 1944.
, ,
, ?
, .
- ,
, 22. 1943.
.
. ,
, 1. .

, 7.
. 5. , 50.000
.
:
,
.
: ,
, .
.
, :

.
.
: .
, .
3. :
.
1943.
.
, ,
,
, .
. ,

. ,
20.000 (
).
7. 1943.
, . . 6.
.

, , , ,
: ,
.
:
, . 20.000 ,

, . .
, :
.

.

.
,
6. ,
:
, ,
,
.
, 5. 12. 2013.

1943. .
. .
(1912. - 15.
1944, , ),
,
.
.

. ,
a.

.

.
1941.

.

.

,
21. 1941.
-
.

1941.
1941,



.
,
,
1.
1942.
,
.
1942,


. ,
,
.
1943.
.

. ,

.

,
1944.
.
-
,
-.
,

,
,
.


.

.

10.000 , 50.000 ,
20.000 100
.


,

 .

.

1944, .

.

(
)

.
,
. 6. 1944.
,
,

,
.
-, ,
- .




.
1944, ..
15. 1944. ,



.
. ,
,
.


.
.
,
.
. .
. ,
. , ,
.
. . 12.
.

 , .

. ,
.
. , .
,
. ,
.
. , .
.
,
'' .
,
!''
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.

https://www.facebook.com/pages/ETIKA-GOLOG-OTOKA/274467582611043
http://forum.krstarica.com/showthread.php/377528-Fascinacija-srpstvomSrbija-kao-ve%C4%8Dna-inspiracija/page6
Crkva I magija junaci kajmakalana glas holmije
oko miraevi
ta je holmija Odmetnika zvjerstva i pustoenja u Nezavisnoj
DraviHrvatskoj u prvim mjesecima Hrvatske narodne drave PUKOVNIK
VOJIN JAUKOVI (1913-), Upravnik logora 1949. panta draki memoari