Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka

Smer:Inenjerstvo zatite ivotne sredine

Ranjivost

Nastavni predmet:
Upravljanje akcidentalnim riticima i
ivotna sredina

student:
Kovaevi Duan 592

Od trenutka kada dospemo na ovaj svet iz dana u dan postajemo sve svesniji stvari koje nas
okruuju, principa kojima nas ue, odnosa dobrog i loeg. Kroz godine, iskustva, genetske
predispozicije formiramo svoju linost i na jedinstveni pogled na svet. Neosporiva je injenica
da je svaki ovek individua i poseduje jedinstvene karakteristike, ono to nam je svima
zajedniko je da kada se sve injenice i brojke saberu i oduzmu na kraju SVI smo ljudi!
Bez obzira na razlike u shvatanjima, veri, naciji, rasi... SVI ljudi bi TREBALI da imaju JEDNAKA
prava. Iako se ova reenica esto koristi i mnogi je izgovaraju kao najobiniju besmislenu frazu
ili argonski klie, mnogi naalost ni neveruju u ovu tvrdnju ali ta jednakost koju dobijamo kao
pravo onoga trenutka kada udahnemo svoj prvi dah na ovoj planeti nije ni na jednom oveku
da oduzme, niti da odluuje o tome!
Kroz vekove velik broj ljudske populacije je teio ka isticanju razlika meu ljudima. To je naalost
dolo do te mere da su ljudi samo zbog boje svoje koe trpeli veliku patnju i diskriminaciju. Ovo
je samo jedan od bezbroj primera banalnih razloga za razdor meu ljudima. ak su i verske
institucije, koje su meu vodeim zagovaraima mira i oprotanja preesto inicirale
diskriminaciju i nepravdu.
Ono to treba da predsavlja na cilj, i pod tim mislim na SVAKOG pojedinca, je obdacivanje
razlika meu nama i isticanje zajednikih osobina koje svi imamo! Samo ukoliko slono i
zajedno radimo na ouvanju i unapreenju ivota na ovoj planeti moemo uspeti u tome! Tuna
istina je naalost da smo daleko od takvog stanja svesti kod ljudi, mnogi razmiljaju drugaije, i
dok god postoje ljudi koji e raditi na tome da se to vie uvrste mentalne i materijalne barijere
izmeu nas, ovaj svet i naa celokupna populacija bie izloena velikom stepenu RANJIVOSTI!

Uniti in diversity

Jedno od najmonijih sredstava za pravljenje razlike meu ljudima je svakako novac! Po meni
jedna od najveih greaka oveanstva. Smatram da bi ivot bio mnogo laki i bolji kada bi
osmislili drugaiji sistem vrednosti. Problem je to bi pri bilo kakvom pokuaju da se ovakva
ideja sprovede u delo upravo oni koji imaju najvie novca a samim tim raspolau i sa izvesnom
moi, vrlo jednostavno uguili i spreili realizaciju ovakve ideologije. Jer naravno takvim ljudima
to ne idu prilog, u spektru njihovih interesovanja i principa retko se nalazi termin
ravnopravnost.

Money makes the world go around

Od kako je izmiljen i sproveden u delo novac je odreenom sloju ljudi omoguavao da vlada,
donosi odluke, diskriminie i utie na ivote mnogih bez njihove saglasnosti i elje za tim. U isto
vreme dok je jedan sloj oveanstva uivao i koristio sve ove pogodnosti drugi i daleko brojniji
sloj je iveo u vrlo tekim uslovima, razlog je naravno bio taj to oni nisu imali novac i samim tim
osueni su na ivot na ivici opstanka. Situacije je ista i danas, samo su se nijanse promenile. I
dalje imamo gladne, edne, bolesne bez mogunosti za boljitak jer im nedostaje ta presudna
stvar za opstanak na ovoj planeti. U dananje vreme ovek moe biti isto olienje dobrote,
vredan , poten i odgovoran ali da i pored svih tih kvaliteta gladuje i da nema krov nad glavom.
Sa druge strane moete biti prevrtljivi, nepoteni i neodgovorni a da uivate u svim blagodetima
ivota koje vam obilje novca moe obezbediti. Sem gladi, ravnopravnosti itd. Novac je uspeno
potkrepljivao jedno od najveih zla na ovom svetu-ratove. Bezbroj ratova je kroz istoriju voen
upravo zbog novca! Milioni su ginuli zbog materijalne koristi nekolicine. Naalost ni ovaj obiaj
se nije promenio do dananjeg dana, ta vie mogli bi slobodno rei da ratovi zbog novca danas
vie nego ikad postaju nain za otimanje tuih resursa, materijalnih dobara i naravno novca.
Tako da danas imamo ratove koji nastaju sceniranjem odreenih dogaaja koji bi kasnije bili
navedeni kao razlog za ulazak odreene zemlje u rat. Krajnji cilj ovih ratova nema nikakve veze
sa tim ko e iz sukoba izai sa manje rtava, odnosno odneti pobedu, ve je cilj iskljuivo
odravati ove ratove. Jer jedan od najunosnijih ako ne i najunosniji posao na svetu predstavlja

upravo rat. Tako da sve to je bitno jeste njegov rok trajanja kako bi se stekle to vee koliine
novca. Moralnim preprekama ovde jednostavno nije mesto po miljenju odreenih ljudi.
Ova vrsta slobodno mogu da kaem prevare ne bi bila mogua u toj meri da nema jednog
velikog vida podre koji nazivamo medijima. Mediji su ti koji mogu da ubede gotovo celu naciju
da su u opasnosti od zapravo nepostojeih neprijatelja, sa velikom lakoom mogu baciti naciju u
stanje panike i ubediti ih da treba da strahuju za svoje ivote, iako je to daleko od istine. S
obzirom da u dananje vreme ovek preko 90% informacija upija upravo reko medija javnog
informisanja, koja uspeno stvaraju lanu sliku o dogaajima. I sami smo nekoliko puta bili
svedoci neistinitih tvrdnji i izjava na raun nae zemlje.

Neveruj svemu to uje!

Najprostije objanjeno to bi izgledalo ovako: Ljudi koji poseduju enormne koliine novca a
samim tim i moi, i tee ka ovakvim nainima za sticanje jo veeg bogatstva-poseduju
kopanije-koje poseduju sredstva javnog informisanja-pomou kojih plasiraju svoju veziju prie,
dalje-poseduju politike predstavnike-pomou kojih sprovode svoje planove u legalna dela,
poseduju uticaj-koji moe naterati-druge kompanije,medije, politike snage i pojednice koji nisu
u njihovom posedu da deluju prema njihovim zahtevima. I ceo taj zaarani krug ne bi opstajao
da nema glavnog goriva koje ga pokree-naravno novca! Realnost je takva da mnogi nisu
svesni ovih stvari koje se odvijaju pred njihovim oima, slepi su i zaokupljeni svojim kreditima,
poslovima, problemima, internetom, televizijom i raznim drugim stvarima koje su prisutne u
naem okruenju i koje odluno skreu panju sa glavnih prolema. Sve te stvari i odsustvo
mentalne svesti prema ovom vidu zla koje uporno opstaje i utie na na svakodnevni ivot i
budunost na i nae dece, predstavlja jo jedan velik izvor ranjivosti oveanstva! Ipak
pomisao u moru crnih misli koja budi nadu je da jo uvek, barem kod veine ljudi stvari poput
ljubavi i sree nemaju veze sa novcem a ovo su upravo dve najbitnije stvari u ivotu jednog
oveka, bez kojih kao ni bez hrane i vode ne bi mogao da funkcionie! Nadu budi i injenica da
ima mnogo ljudi koji su svesni ovih problema i svakodnevno se bore protiv njih. Ovaj problem
koji izjeda celu planetu bi se mnogo lake reio kada bi ljudi bili sloniji, i zajedno reagovali.

Jednakost

Moje predlog je opet ponavljam, ukidanje novca kao sredstva vrednosti i borba za uvoenje
sistema u kojem e rad, potenje i dobrota biti dovoljni za kvalitetan ivot. Ukidanjem novca
nestali bi problemi poput siromatva, mnotva bolesti, gladi, nestanka mnogobrojnih ivota i
mnogih drugih. Niko ne bi doao u situaciju da nema para za leenja i da mu zbog toga ozbiljno
preti smrt, niko ne bi bio gladan zato to nema da kupi hranu itd. to se tie poslova, ukoliko
elimo da ovakav sistem funkcionie, svi bi morali da rade sve grubo reeno. Podravam
specijalizaciju u odreenoj profesiji naravno ali moramo biti svesni injenice da mnoge poslove
niko ne bi eleo da radi ako u njemu ne vidi nekakvu korist-i zato bih ljudima koje rade ovakve
vrste poslova trebalo obezbediti posebne poasti. Eliminacijom novca iz naih ivota otklonili bi
velik deo stresa, koji je jedan od glavnih uzroka raskida brakova u dananje vreme. Tako da bi
na ovaj nain poboljali borbu protiv bele kuge a sve dok vladaju tolerancija i mir na ovoj planeti
ima mesta za svakoga! Svako dete bi imalo jednako pravo i mogunosti na kolovanje i
zdravstvenu negu, to je osnovni uslov za napredak generacija koje dolaze. ivimo u
savremenom dobu i sjajni umovi nas okruuju, vreme je da ponemo da ih koristimo za
sveopte dobro oveanstva i da otvaramo um za nove, revolucionarne ideje koje nam
zajednikim zalaganjem mogu doneti bolje sutra.

Zajedno
4

Meutim i najoptimistiniji umovi meu nama ipak moraju biti realni, osvrnuti se oko sebe i
sagledati stvari onakvim kakve su. I pored ultra moderne tehnologije i dobre volje mnogih i
dalje imamo velik problem sa gladnim ljudima irom sveta. Glad je jedna od najurgentnijih
problema koje moramo reavati! Ljudi koji ive u zemljama koje su u manjem ili veem
stepenu razvijene i koji imaju prihode koji im omoguavaju koliko toliko normalan ivot, ne
mogu ni da zamisle kako je to kada je svaki zalogaj bitan. Ili kako izgleda ivot bez kupatila,
tua, tople vode ili vode opte. injenica je da milioni ljudi svakodnevno vode bitku za
preivljavanje jer nemaju osnovne uslove za to. U mnogim delovima sveta problem gladi ima
odreene veze sa geografskom pozicijom i klimatskim uslovima koji vladaju na tim
prostorima, meutim mnogo ei problem je zapravo finansijski momenat. Ovde ponovo
imamo pojavu te vie klase koja nemilosrdno kri put ka jo veem bogatstvu dok okolno
stanovnitvo biva sve siromanije
I sam sam svedok dva ovakva primera u svojoj neposrednoj okolini. Naime radi se o mojim
prijateljima koji su tekom mukom uspeli da zaponu dva razliita posla vezana za
proizvodnju hrane. Nakon godina i godina rada, odricanja i svega to je zapravo potrebno da
se pokrene jedan posao, naprosto se pojavi jedan gigant koji do tada nije pokazivao
nikakvo interesovanje za tu granu privrede. Meutim kada monopolisti ovakvog tipa
namiriu dobru ideju za zaradu vrlo lako sprovode svoje zamisli u delo i eliminiu svu
konkurenciju-manje privrednike. Tako u ovom primeru imamo mog prijatelja koji je proizvodio
brano na teritoriji vojvodine sve dok nekome to nije zapalo za oko, odnosno im je njegov
posao malo stao na noge, to se brzo prouje i monopolisti kao leinari navale na plen. U
periodu od svega nekoliko meseci pokupovali su gotovo sve silose i polja u tom regionu i s
obzirom na veliinu svog novoizgraenog posla, bili su u mogunosti da daju daleko nie
cene i kvalitet od manjih privrednika kakav je moj prijatelj, time vrlo efikasno eliminiui svu
postojeu konkurenciju iz te oblasti u koju su ulu pre manje od godinu dana. Dakle
decenijski trud mnogih porodica moe nestati u svega nekoliko meseci jer ivimo u vremenu
kada je veina primorana da obraa panju na cenu a ne na kvalitet kako hrane tako i drugih
potrbtina. Jo jedna stravina injenica kada je re o hrani je i pojava takozvane genetski
modifikovane hrane. Proizvodnja genetski modifikovanih poljoprivrednih kultura i ivotinjskih
vrsta u mnogim delovima sveta je postala prihvaena od strane stanovnitva, do due u
mnogim delovima sveta se deava da ljudi nisu u potpunosti ni svesni kakvog porekla i
kvaliteta je hrana koju konzumiraju.

Prirodno je uvek bolji izbor!

5

Najbizarniji od ovih primera sam skoro uo-radi se o uzgoju pilia na taj nain to im se
odstranjuje jedan deo mozga, sa idejom da na taj nain budu poteeni fizikog muenja u
vidu elektrookova koji im prolaze kroz telo kako im miii ne bi atrofirali jer nemaju
mogunost da hodaju i da se sami hrane kako je priroda to osmislila, ve su zatoeni u
viseim boxovima koji su veliki tek toliko da samo pile u njega moe da stane. Tako se dobija
pile koje je masivnije i koje za krae vreme i sa veom telesnom tenom a manjim
trokovima odgoja i naravno daleko loijim kvalitetom stie na trite. Ovo zvui prilino
surovo po mom miljenju! Naunici svakog dana smiljaju nove naine kako da genetski
unaprede razne poljoprivredne kulture i gotovo uvek krajnji rezultat bude pozitivan samo za
onoga ko ubira zaradu od ovako vetaki stvorenih namirnica, jer nemaju dobar odnos i
sadraj hranljivih materija ali se od daleko bre dopremaju na trite od kultura uzgajanih
prirodnim putem i esto su daleko masivnije od prirodnjih kultura. Kada bi se vei napori
uloili u ouvanje zemljita, prirodan uzgoj ivotinja i poljporivrednih kultura daleko bi se
poboljao kvalitet ishrane stanovnitva. Jednostavno treba dozvoliti prirodi da uradi svoje, jer
priroda poseduje svu harmoniju, procese i materije koji su nam potrebni kad je ishrana u
pitanju! to se tie gladnih ljudi u svetu to je ve problem koji iziskuje angaovanje svih nas,
kako bi svaka zemlja i svaki pojedinac dao svoj doprinos spasavanju mnogobrojnih ivota.
Sjajan primer je Vojvodina u kojoj ivim, ima potencijal da prehrani daleko veu povrinu
nego to je ona sama, potpuno iskorienje ovih potencijala na svim slinim delovima
planete bi drastino promenio broj gladnih u svetu. Takoe pomo od strane razvijenih
zemalja u vidu tehnologije i sredstava za proizvodnju hrane u siromanim i glau
zahvaenim regijama bi predstavljala velik pomak po pitanju ovog problema, jer kako izreka
glasi: Daj gladnome ribu i nahranie ga na jedan dan, naui ga da peca i nahranie ga za
ceo ivot! Iako nekolicina veruje u teoriju fotosinteze, i njenu primenu na oveka veina nas
veruje u mo proteina, masti i ugljenih hidrata u cilju ouvanja zdravog organizma.
Reavanje problema gladnih ljudi u svetu bi lake teklo kada bih recimo svu rasploivu
tehnologiju i sredstva mnogobrojnih multimilijarderskih kompanija umesto u exploataciju
jeftine radne snage zarad sticanje jo jedne milijarde iskoristili za proizvodnju hrane za
milione gladnih irom sveta.

Glad je jedan od najveih problema dananjice

Krajnje je nehumano tretirati radnike na nain na koji to danas rade najuspenije i

najpoznatije svetske kompanije. Oni su prosto razvili strategiju koja im donosi najvei mogui
profit u odnosu na uloena sredstva, tako da za jednu najobiniju majicu kompanije mogu
uzeti recimo 10 eura od kojih je svega 30 centi i manje otilo osobi koja ju je napravila, koja
pritom radi nadljudske smene i u neljudskim uslovima. To je tipian primer pomenute prie o
monopolistima koji nemaju nikakve moralne prepreke kada je zarada u pitanju. Ovo je
ozbiljan problem koji ugroava mnoge i mora se stati na put megalomanskim kompanijama
koji unitavaju ivote!

Stati na put exploataciji radnika

Jo jedan od problema koji potresa stanovnike zemlje je i neadekvatna zdravstvena nega.

Kada govorimo o jednakosti onda svakako jedna od stvari koji ne smemo izostaviti je
jednako pravo svih ljudi na adekvatnu zdravstvenu negu i zatitu! U vreme kada smo svedoci
sve vie vrsta bolesti koje nastaju u laboratorijama odrati imunitet na nivou tokom godine i
ne razboleti se je pravi izazov ak i u razvijenim zemljama a naruitu u siromanim zemljama
i krajevima. Neverovatne su cifre umrlih od AIDS-a na godinjem nivou, nita manje
zastraujue nisu ni cifre umrlih od malarije, karcinoma, bolesti uzrokovanih loim higijenskim
uslovima u kojima su ljudi prinueni da ive i mnogih drugih bolesti. ak i ljudi koji ive u
razvijenim zemljama imaju mnogorojne zdravstvene probleme zbog ivotnog stila. To je taj
disbalans koji razara oveanstvo u mnogim sferama, tako recimo imate situaciju da Amerika
ima neverovatan broj gojaznih osoba, koji se hrane krajnje ne zdravo i koliinski malo je rei
preterano i recimo odraene delove Afrike gde ljudi bukvalno nemaju ta da jedu.

Kontrast

Afrika naalost nije jedini deo sveta gde ljudi nemaju ta da jedu niti je Amerika jedina koja ima
problem sa gojaznim osobama. Savremeni ivotni ritam nosi sa sobom mnoge nezdrave navike,
koji uzrokuju mnoga ozbiljna i smrtonosna oboljenja koja nije mogue izleiti ak i ako imati
uslova za dobru zdravstvenu negu. Uporedite taj stadium ponaanja i razmiljanja sa nekim ko
nema ta da jede, niti mogunosti za osnovnu dnevnu higijenu i uvideete o kakvom disbalansu
govorim. Daleko od toga da nema reanja za zdravstveno ugroene ljude irom sveta, kao i za
prethodne probleme reenje je sloga i jedinstvo u savladavanju bilo kakve prepreke na koje
ljudski rod naie. Oni koji imaju mogunosti i znanja treba to da podele sa onima koji to nemaju!
U mesto toga mi u svetu imamo pojavu farmaceutske mafije i raznih skandala koji potiu odatle.
Naa deca primaju vakcine koje sadre vie tetnih stvari nego korisnih sve pod izgovorom da je
to testirano i odobreno od nadlenih ljudi. Ti nadleni ljudi esto nemaju mnogo dodirnih taaka
sa moralnim principima bilo koje vrste. Ljudi bivaju preputeni sami sebi uz nadu da e bolest
nekako sama od sebe proi jer je to sve to imaju-nada.

Svi zasluuju zdravstvenu negu!

Mnoge stvari koje mue dananju civilizaciju mogu se pripisati odreenom vrhu ljudi koji
upravlja raznim sferama naih ivota bez nae svesnosti o tome. To su ljudi koji pokreu vlade,
bankarske kartele, farmaceutske mafije, kompanije itd. Kada bi se sva njihova sredstva koja
koriste za ispunjavanje svojih enormnih finansijskih apetita usmerila ka reavanju svakodnevnih
problema miliona ljudi irom sveta i kada bi ostatak populacije naao nain da promeni
negativne navike i otvori um sa ravnopravnost i nove ideje, ovaj svet bi sigurno postao bolje
mesto za ivot.

ivi i pusti druge da ive