Ekonomski razvoj VS ivotna sredina

Savremeni svet i pojedinci neprekidno se suoavaju sa brojnim problemima, protivurenostima, opasnostima i neizvesnostima u pogledu svog opstanka i daljeg razvoja. Nevieno brzi razvoj nauke, tehnologije, proizvodnje, ekonomije i informatikih sistema donosi velike blagodeti oveanstvu. Istovremeno, brojna nauno-tehnoloka dostignua koriste se i za postizanje ciljeva koji nisu uvek usmereni ka humanizaciji sveta i poboljanju ovekovog ivota. Ekoloki pokreti i naunici veoma ubedljivo upozoravaju da se prirodna ravnotea naruava, da se prirodni resursi nekontro lisano koriste, da je ugroena prirodna ovekova okolina, njegovo zdravlje, opstanak i razvoj. Nuklearni otpad, neplanska izgradnja industrijskih postrojenja, uvoenje "prljavih" tehnologija, unitavanje uma, zagaivanje reka i voda, smanjivanje plodnog zemljita i zelenila, krenje elementarnih ekoloki h normi i nepotovanje propisa zatite ovekove sredine uzimaju takve globalne, regionalne i lokalne razmere da se ovek - pojedinac osea ne samo ugroeno, ve i bespomono. Profiterskoekonomski kriterijumi sve vie potiskuju etiko-ekoloke kriterijume i vrednosti. Ako se delatnost korienja prirodnih bogatstava i zagaivanje prirodne sredine nastavi bez kontrole i ekolokih kriterijuma svetu preti ekoloka katastrofa.

Protokol iz Kjota 1997 godine sainjen je tako da drave pristupnice Protokola moraju da smanjuju emisiju tetnih gasova na planeti do 2012 godine za pet procenata u odnosu na 1990 godinu. Svega pet procenata! Toliko treba svaka razvijena drava da se odrekne svog konfora k ako bi se spreilo dalje torovanje oveanstva. Toliko treba da se smanji potroaka pohlepa da bi oveanstvo dobilo priliku da preivi. Prva faza smanjen ja tetnih gasova u atmosferi trebalo je da se ostvari u periodu 2008 2012, poto je dokazano da se dramatino poveava temperatura na zemlji i dolazi do znaajnih promena Jednostavno re eno, naa planeta postaje sve klime. toplija, aa va seoska furuna, zbog samo toga to najsavrenije se k ao

zagreva bie

u prirodi

nemilosrdno unitava sve pred sobom da bi zadovolji o svoj lini komfor. Tako je ovek postao rtva svoje vlastite pohlepe. oveku preti velika opasnost da se u toj uarenoj furuni sam ispe e za neku demonsku gozbu. Sve vea pohlepa ga primorava, radi zadovoljenja vlastite sujete i narcizma malih diferencija, da

bezduno i sistematski istrebljuje sopstvenu vrstu.

Zakljuak

Razvijene zemlje i dalje, kao to su to vekovima ra dile, pljakaju siromane zemlje i truju nau planetu unitavaju i prirodu, samo zbog toga da bi one bile i dalje razvijene i da bi imale dobre stope ekonomskog rasta. Seku se ume Amazona koje su plu a sveta i unitava se mogu nost samoozdravljenja zbog toga da bi mali ovek u Imperiji mogao svojim kolima da ode do prodavnice koja se nalazi nekoliko koraka niz ulicu.

Mali ovek pripada Imperiji i ponosan je to onaj divljak iz Amazona nema kola i to nema samoposluivanje. Administraci ja brani taj stvoreni svet iluzija i ne dozvoljava malom oveku da bude mimo sistema kontrole. Uspeh i profit povezuje sve ljude. Ekonomija destrukcvije unitava prirodu i smisao. Globalna glad za profitom truje itavo oveanstvo.

Nije problem u fabrikama. Problem je u nama. U nae m nainu ivota. Prihvatili smo trku za profitom. Uspeh nam je oduzeo pamet. Profit zarobio duu! Prirodna katastrofa se moe spre iti samo promenom naina ivota. ovek mora da se menja.

Mora da se vrati sebi i svojoj prirodi. Ekonomski pokazatelji ne mogu spasiti duu okovanog oveanstva. Mnoge ekonomske istine su statistiki brojevi koji prikrivaju bolest oveanstva. Moemo se le iti samo ako promenimo nain ivota. Moemo spasiti prirodu samo ako spasimo sebe od dosadanjih zabluda.

Ekonomska nauka e morati da promeni svoje dosadanje postulate. Ovako dalje vie ne moe. Ili e izbiti svetska revolucija siromanih, obaspravljenih, zatrovanih i izmanipulisanih protiv male skupine koja vodi svet u ponor ili emo nestati u sopstvenom otpadu. Ostvareni profiti ne donose uspeh ivotu koji odumire. Svi profiti mogu da nestanu ka da vie ne bude kupaca. Ko e da pravi profit kada oveka vie ne bude bilo?

Ako hoemo da sauvamo oveanstvo, moramo sluati glas prirode. Prirodni zakoni su jai od nae samovolje. Ako ho emo da sauvemo ivot na planeti, moramo da se menjamo. Protokol o spasu du e oveanstva treba to pre potpisati. To je prvi korak. Kakav-takav, ali je korak. Bitno je da krenemo.Tek tada emo poeti disati punim pluima.