PRIMER OBRADE NASTAVNE TEME

PRIPREMA ZA AS
Naziv predmeta: Raunarstvo i informatika
kola: Gimnazija
Razred III
Tematska celina: Algoritmi i programiranje
Nastavna jedinica: Naredba ciklusa REPEAT
Ciljevi i zadaci nastavne jedinice:
Cilj: Sticanje osnovnih znanja o iteraciji REPEAT...UNTIL kao to su
struktura algoritma, sintaksa i nain upotrebe
Obrazovni zadaci: Osposobiti uenike da primenjuju teorijska
znanja o ciklinim programima i o naredbi REPEAT na konkretnim
zadacima koji e se reavati na asu.
Vaspitni zadaci:
Razvijanje logikog naina miljenja i zakljuivanja;
Razvijanje motorikih sposobnosti, precisnosti i kvalitetnog rada na
raunaru kod uenika;
Sticanje novih znanja i iskustva;
Podsticanje kreativnosti i problemskog naina razmiljanja.
Specijalni zadaci: Razvijanje sposobnosti uenika ka korienju
kibernetskih metoda: apstrahovanja, problemska metoda.
Tip asa: Obrada novog gradiva
Nastavne metode: Verbalno tekstualna, aktivne metode: analoka,
problemska, projektna.
Nastavni oblici: Rad u grupama
Nastavna sredstva:
resursi modela Raunarske uionice,
softver Pascal 36
nastavni listi sa zadatim problemom.
Korelacija sa drugim predmetima: Engleski, matematika
Literatura:
Metodika nastave informatike 109
za nastavnike:
Nikola Klem, Udbenik za nastavu Raunastva i informatike
Stephen O Brien: Turbo Pascal 6.0. Mikro knjiga Beograd, 1991.
Milan abarkapa, Nevenka Spalevi: Metodika zbirka zadataka iz
programiranja sa reenjima u Pascal, u Sova Novi Beograd, 1997.
za uenike:
Udbenik za nastavu Raunarstva i informatike, Nikola Klem.
ARTIKULACIJA NASTAVNOG ASA:
1. Preparativni deo asa 5 min
isticanje cilja asa
priprema timova
2. Operativni deo asa 30 min
postavka problema i reavanje na ivotnom primeru
reavanje problema algoritmom

obrada sintakse naredbe REPEAT

ponuda odgovarajueg reenja u softveru Pascal 36
3. Verifikatorni deo asa 10 min
sistematizacija novo nauenog gradiva
zadavanje problema koje e uenici sami reiti na sledeem asu
REALIZACIJA ASA
1. Preperativni deo asa
Organizacija uenika u timove, u zavisnosti od mogunosti uionice.
Organizacija uionice po modelu Raunarska uionica. Idelan
raspored je po dva uenika za jednim raunarem.
Cilj asa je da nauimo kako da pomou programskog jezika Pascal
reimo odreene probleme koje u sebi nose specifine zahteve.
Specifini zahtevi o kojima se govori jesu zahtevi da se odreene
akcije u zavisnosti od ispunjenja postavljenog uslova ponove vie
puta. Takav problem se u programiranju u Pascal-u reava naredbom
REPEAT.
2. Operativni deo asa
Aktivnost nastavnika
Podeliti nastavni listi sa zadatkom:
Zadatak: Numerii stranice tvoje sveske poevi od prve, zakljuno
sa poslednjom.
Metodika nastave informatike 110
Koje su nae mentalne i fizike operacije dok reavamo ovakav
problem?
Oekivani odgovor (koji uenici verbalno daju ):
1. Uzimam svesku i olovku
2.. Numeriem stranu.
3. Da li smo doli do kraja sveske?
5. Ako je odgovor ne, vraam se na aktivnost 2.
6. Ako je odgovor da, posao je zavren.
Nastavak aktivnosti:
Pitanje: Koliko puta emo odraditi aktivnost 2?
Oekivani odgovor 60.
Prikazaemo ovaj primer algoritmom.
ALGORITAM:
Ciklus ine naredbe ije se izvravanje ponavlja pri jednom
izvravanju programa. Ciklus ine:
Izlazni uslov ili izlani kriterijum
Telo ciklusa
Izlazni kriterijum obezbeuje prestanak izvrenja ciklusa, a telo
naredbe ine naredbe koje se ponavljaju.
Pitanje: U naem primeru, ta je izlazni kriterijum?
Da li se stiglo do kraja sveske.
Aktivnost nastavnika:
Na kuhinjskoj vagi za merenje demonstrirati postupak merenja
2 kilograma pomorandi. Postupak uraditi analogno naredbi

Repeat.
Nastavak aktivnosti:
Brojaki ciklusi kao izlazni kriterijum imaju napred poznati broj
ponavljanja izvravanja ciklusa. Kod ciklusa sa uslovom broj
ponavljanja nije unapred poznat. ve zavisi od ispunjenosti odreenog
uslova. U zavisnosti od toga gde se nalazi izlazni kriterijum da li
ispred ili iza tela petlje, ciklusi se dele na:
Metodika nastave informatike 111
petlje sa izlaskom na dnu (REPEAT)
petlje sa izlaskom na vrhu (WHILE).
Pruiti segment algoritma za naredbu REPEAT.
Dati sintaksu naredbe REPEAT.
REPEAT naredba UNTIL uslov.
Navesti uenike da upotrebom ANALOGIJE tj. poreenjem opteg
oblika algoritma na tabli kako treba da izgleda deo programskog
koda.
Pitanja do ijih odgovora uenici trebaju sami da dou. Odgovore na
pitanja daju predstavnici timova. Vano je da svaki tim bude
ukljuen:
Kako je struktuiran Pascal program?
Pascal programi imaju programsko zaglavlje, sekciju podataka,
programski blok.
ta spada u programsko zaglavlje?
Naziv programa i deklaracija promenljivih.
Kako treba da glasi zaglavlje za ovaj program?
ProgramUcitavanjePozitivnih
Koji je sledei korak?
Deklaracija promenljivih.
Koje promenljive imamo u naem zadatku (na osnovu algoritma
na tabli)?
Imamo samo jednu promenljivu koja se zove broj.
Poto je programski blok u potpunosti predstavljen algoritmom
ostatak programskog koda timovi sainjavaju sami na raunaru.
Ostaviti nekih 5-10 minuta vremena. Pruati pomo timovima koji
zaostaju. Kada svi urade prestavnik nekog tima, ispisuje kod na tabli.
Prelazimo na malo kompleksniji zadatak (podeliti nastavne listiem sa
tekstom zadatka):
Sastaviti program u Pascal-u koji nasumino odabira jedan broj od
1000.Program treba da omogui korisniku da pogaa odabrani broj s
Metodika nastave informatike 112
tim da e dobijati odgovor da li je pronaeno reenja vee ili manje.
Na kraju korisnik treba da dobije informaciju iz kog pokuaja je
pogodio zadati broj.
Pokrenuti aplikaciju Pascal 36, otvoriti adekvatano tematsko polje i
pokrenuti zadatak:
Sledi analiza ponuenog reenja.

Pokrenuti program, analizirati njegovo izvrenje.

3. Verifikativni deo asa:
Ponavljanje najbitnijih pojmova:
Karakteristike REPEAT petlje:
uklanja nedostatak FOR petlje ne mora se unapred tano znati broj
ponavljanja tela petlje
Izvrava se najmanje jednom
prestaje sa radom kad uslov postane taan.
Zadavanje problema koji e se raditi na sledeem asu:
Ispisati sve Pitagorine brojeve koji zadovoljavaju uslov a2+b2=c2 dok vai
1<=a, b<=20. Razmisliti o Pascal programu koji to radi, uz korienje
REPEAT petlje.