Primena I Unapredjenje Inkluzivnog Obrazovanja Final Web

Dodatak
Prirunik za zaposlene u vrtiima i kolama
Primena i unapreenje
inkluzivnog obrazovanja u Srbiji
Autorke:
Biljana Janji, Nataa Milojevi, Sneana Lazarevi
Septembar 2012. godine
Naslov
Prirunik za zaposlene u vrtiima i kolama:

Primena i unapreenje inkluzivnog obrazovanja
u Srbiji
Autorke
Biljana Janji, Nataa Milojevi, Sneana Lazarevi
Urednik
Bojan Stanojlovi
Izdaje

Lektura
Udruenje studenata sa hendikepom

Vojvode Stepe 33, Beograd, Srbija
www.ush.rs
www.inkluzivno-obrazovanje.rs
Ivana Kamidorac
Dizajn i priprema
za tampu
Julija Jeremi
tampa
Jovi Printing Centar, Beograd
Copyright 2012, Udruenje studenata sa hendikepom

Publikacija je kreirana u okviru projekta Jaanje kapaciteta lokalnih

samouprava i obrazovnih institucija za primenu zakona i praktinih politika
inkluzivnog obrazovanja u lokalnim zajednicama u Srbiji, koji finansira
Evropska unija kroz program Evropski instrument za demokratiju i ljudska
prava. Sadraj publikacije je odgovornost autorki i Udruenja studenata sa
hendikepom i ne odraava zvanine stavove i miljenja Evropske unije.
Beograd 2012.
Sadraj
Uvod ........................................................................................................ 5
(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno

obrazovanje ........................................................................................ 9
Jednako pravo na obrazovanje .............................................................. 10
Dostupno obrazovanje .......................................................................... 11
Svako dete ............................................................................................. 14
Drutvena osetljivost ............................................................................ 14
Diskriminacija ........................................................................................ 15
Obezbeivanje potrebne podrke ......................................................... 17
Roditelji:
vani saradnici i podrka inkluzivnom obrazovanju ............... 21
Informisanje roditelja/staratelja ........................................................... 24

Usmeno informisanje ................................................................ 24
Organizovanje sastanaka sa roditeljima .................................... 25
Poverljivost informacija i zatita privatnosti deteta i porodice ............. 27

Prikupljanje informacija o detetu od roditelja/staratelja ...................... 27
Na kraju ................................................................................................. 29
Pedagoki profil ............................................................................... 33

Za koga i kada piemo pedagoki profil ................................................. 33
Svrha pedagokog profila ...................................................................... 35
ta je pedagoki profil i ta sadri? ....................................................... 35
Prikupljanje informacija za izradu pedagokog profila .......................... 38

Razliiti izvori i naini prikupljanja podataka ............................. 38
Nastavnice i strune saradnice .................................................. 39
Roditelji ..................................................................................... 40
Strunjakinje van obrazovne ustanove koje poznaju dete ........ 41
Deca .......................................................................................... 42
Vrnjaci ...................................................................................... 42
Kriterijumi dobro prikupljenih podataka o detetu ..................... 43
Smernice za prikupljanje podataka ........................................................ 47

Predkolska ustanova ................................................................. 47
kola .......................................................................................... 48
Pedagoki profil prvi dokument u planiranju podrke za dete ............ 49

Prioriteti ..................................................................................... 50
Individualni obrazovni plan .......................................................... 53

Prvi korak individualizacija, odnosno otklanjanje fizikih i
komunikacijskih prepreka ...................................................................... 55
Vrste IOP-a ............................................................................................ 57
Kada se pravi IOP .................................................................................. 58
Zato je i kada neophodno pisati IOP? ................................................... 58
Procedure i uloge ................................................................................... 59

Struni tim za inkluzivno obrazovanje ....................................... 59
Predlog za utvrivanje prava na IOP ......................................... 59
Tim za pruanje dodatne podrke detetu ................................. 62
Obrasci ...................................................................................... 62
Sadraj IOP-a ......................................................................................... 65

Predmet/oblast? .......................................................................... 65
Ciljevi u IOP-u .............................................................................. 66
Planiranje podrke, koraci/akrivnosti .......................................... 69
Realizatori ..................................................................................... 70
Uestalost i trajanje ...................................................................... 70
Vrednovanje i izmena IOP-a ......................................................... 71
Dodatak ............................................................................................. 73
Nekoliko rei o asistenciji ............................................................. 74
Vrste podrki u obrazovanju ........................................................ 76
Uvod
Prirunik za zaposlene u vrtiima i kolama: primena i unapreenje
inkluzivnog obrazovanja u Srbiji nastao je u okviru projekta Jaanje kapaciteta
lokalnih samouprava i obrazovnih institucija za primenu zakona i praktinih
politika inkluzivnog obrazovanja u lokalnim zajednicama u Srbiji, koji je
Udruenje studenata sa hendikepom (USH), u partnerstvu sa Inicijativom za
inkluziju VelikiMali i Inicijativom za prava osoba sa mentalnim invaliditetom
Srbije MDRI-S, i uz finansijsku podrku Delegacije Evropske unije u Republici
Srbiji, sprovelo u periodu decembar 2010 decembar 2012.
Udruenje studenata sa hendikepom, kao organizacija koja okuplja mlade
ljude sa hendikepom, od kojih su neki imali iskustvo specijalnog obrazovanja i
nedostatka podrke, svesno je uticaja segregacije dece sa tekoama u razvoju od
vrnjaka i okoline na njihov dalji ivot i ukljuenost u drutvo. Stoga, USH vrsto
veruje da sva deca, bez obzira na razlike i poreklo, treba da imaju jednak pristup
obrazovnom sistemu u Srbiji i obezbeenu podrku da se koluju ravnopravno sa
vrnjacima u svojim lokalnim zajednicama. Pristupajui obrazovanju kao pitanju
ljudskih prava, USH i partnerske organizacije na projektu, prepoznale su potrebu
da se strunjaci i strunjakinje iz razliitih oblasti, koji su ukljueni u sprovoenje
inkluzivnog obrazovanja, dodatno podre u procesu izgradnje kvalitetnog sistema
obrazovanja u Srbiji, u kome e biti mesta za svako dete.
Prirunik je namenjen praktiarima i praktiarkama koji sprovode inkluzivno
obrazovanje u vrtiima i kolama, ali i svim ostalim zainteresovanim osobama
koje su ukljuene u procese obrazovanja i obezbeivanja (dodatne) podrke
u obrazovanju. Ideja da se postojea literatura iz oblasti primene inkluzivnog
obrazovanja dopuni komplementarnom publikacijom, u kojoj se pruaju odgovori
na pitanja sa kojima su se aktivisti i aktivistkinje partnerskih organizacija susretali
tokom procesa zagovaranja i promovisanja inkluzivnog obrazovanja i pruanja
konkretnih oblika podrke, nastala je jo u vreme pripreme za primenu Zakona
o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pre poetka kolske 2010/2011.
godine. Prirunik takoe pokuava da odgovori na neka od pitanja, nedoumice
ili situacije i probleme iz prakse o kojima surazmenjivali iskustva i diskutovali
roditelji, strune saradnice i saradnici, nastavno osoblje i drugi tokom razliitih
aktivnosti partnerskih organizacija (ukljuujui i tribine u okviru Dana inkluzivnog
obrazovanja u deset kola i akreditovane obuke Inicijative za inkluziju VelikiMali
kojesu odrane u sedam osnovnih kola u Srbiji), kao i putem kontakt formulara
na sajtu www.inkluzivno-obrazovanje.rs, Fejsbuk strane i grupe Inkluzivno
obrazovanje i kroz telefonske i e-mail kontakte i savetovanja.
Projektni tim se zahvaljuje svima koji pitanje obrazovanja tretiraju kao pitanje
ostvarivanja osnovog ljudskog prava i prepoznaju razliitost kao bogatstvo, aktivistkinjama
i aktivistima sve tri partnerske organizacije, nastavnom i drugom strunom osoblju i deci
iz kola koje su uestvovale u projektu i porodicama koje su su podelile svoja iskustva sa
nama.
Udruenje studenata sa hendikepom se zahvaljuje autorkama Prirunika, kao
i Valentini Zavii i Mileni Jerotijevi (autorkama materijala koji su korieni za izradu
ove publikacije), a posebno uiteljici Sonji Paripovi i nastavnici graanskog vaspitanja/
psiholokinji Dragici Mirai-Nemet iz osnovne kole Sonja Marinkovi iz Novog Sada na
ustupljenim primerima.
Bojan Stanojlovi
(Pravo + dostupnost + podrka)

diskriminacija
= inkluzivno obrazovanje
Autorka: Biljana Janji
(Pravo + dostupnost + podrka)

diskriminacija = inkluzivno obrazovanje
Inkluzivno obrazovanje:

Ljudsko pravo: svako dete ima pravo na obrazovanje i mora
mu se pruiti ansa da postigne i odri prihvatljiv nivo uenja koji
obezbeuje drutvenu ukljuenost, napredovanje, osamostaljivanje i
samopotovanje.

Svako dete: svaki deak i svaka devojica ima pravo na
obrazovanje. Odreene grupe dece ili stanovnitva su posebno osetljive
ili ugroene, to je najee posledica iskljuivanja, diskriminacije ili
tekih i nepredvienih ivotnih okolnosti, pa je potrebno obezbediti
dodatnu podrku sistema. Ne postoji prihvatljiv i sveobuhvatan nain
zakonskog definisanja drutveno osetljive grupe, odnosno pravljenje
konane liste zato to je drutvena osetljivost promenljiva kategorija.

Dostupnost: obezbeivanje pristupanog obaveznog osnovnog
obrazovanja i pristupa viim nivoima obrazovanja za svako dete. Ovaj
pojam obuhvata zakonsku dostupnost, dostupnost fizikog okruenja,
ekonomsku i administrativnu dostupnost, kao i informacijsku i socijalnokulturnu dostupnost.

Diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike,
iskljuivanje ili ograniavanje deteta ili osobe zbog odreene
karakteristike (linog svojstva) koje poseduje, kao to su pol, rod,
nacionalna pripadnost, versko opredeljenje, invaliditet ili smetnja u
razvoju, zdravstveno stanje i tako dalje. Diskriminacija je nedozvoljeno
ponaanje.

Obezbeivanje potrebne (dodatne) podrke: preduzimanje svih
potrebnih mera koje obezbeuju deci iz drutveno osetljivih grupa
nesmetano obavljanje svakodnevnih ivotnih aktivnosti vanih za
detetovu ukljuenost, napredovanje, osamostaljivanje i ostvarivanje
prava. zni d je potrebno obezbediti nine z prvzilnj
fizikih i drutvnih prprk, k u nv mri nmguvu
dcu iz stlivih grup d budu ktivni usnici ivt zdnic.
Inkluzivno obrazovanje podrazumeva jednako pravo i dostupnost obrazovnovaspitnog sistema za svako dete bez diskriminacije, a uz obezbeivanje potrebne
podrke u skladu sa potrebama i individualnim nainom funkcionisanja deteta.
Ova definicija se moe odnositi na kvalitet obrazovanja uopte, ali kada govorimo o
inkluzivnom obrazovanju, prvenstveno mislimo na ukljuivanje dece iz drutveno
osetljivih grupa u obrazovni sistem.
U ovom poglavlju emo dati pojanjenja pojmova i principa inkluzivnog obrazovanja.
Jednako pravo na obrazovanje

Pravo na obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i regulisano je mnogim
meunarodnim i domaim zakonima i dokumentima. Konvencija o pravima deteta je
najvaniji meunarodni dokument koji titi prava deteta i daje smernice dravama kako
da ta prava potuju, tite i ostvaruju. Kada je obrazovanje u pitanju, Konvencija kae:
Dete ima pravo na obrazovanje. Drava je obavezna da osigura besplatno
i obavezno osnovno obrazovanje, podstie razliite oblike srednjeg
obrazovanja dostupne svima i omogui pristup viem obrazovanju u
skladu sa sposobnostima deteta. kolska disciplina e se sprovoditi u
skladu sa pravima deteta i uz potovanje njegovog dostojanstva. Drava
e se ukljuiti u meunarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava1.
Meutim, bez obzira na garantovano pravo na obrazovanje i napore drava da to
pravo potuju i tite, veliki broj dece je i dalje van obaveznog osnovnog obrazovanja, a
meu njima su i deca sa smetnjama u razvoju.
Koncept inkluzivnog obrazovanja poeo je da se razvija pre nekoliko decenija, a
meunarodna zajednica je u meuvremenu intenzivno radila na donoenju dokumenata
koji obezbeuju kvalitetno obrazovanje za svu decu. Vaan trenutak u razvoju
obrazovanja desio se na Svetskoj konferenciji o obrazovanju za sve, odranoj 1990.
godine u Domtijenu, na Tajlandu. Pokret Obrazovanje za sve se bavi obezbeivanjem
pristupa osnovnom obrazovanju svoj deci. Tada je doneta i Svetska deklaracija o
obrazovanju za sve, koja daje osnovne komponente ovog pokreta, a jedna od njih je
i obezbeivanje pristupa obrazovanju svoj deci, mladima i odraslima i promovisanje
jednakih obrazovnih uslova za devojice i ene i ostale nezatiene grupe.
Sledei vaan dogaaj i prekretnica u obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju je
Svetska konferencija o obrazovanju dece sa posebnim potrebama2, koja je bila odrana
1994. godine u Salamanki u paniji. Osnovni princip je da kole treba da obrazuju svu
decu, bez obzira na njihove fizike, intelektualne, socijalne, emocionalne i bilo koje
druge karakteristike. Saoptenje iz Salamanke, takoe, navodi da:
1 lan 28. Konvencije o pravima deteta, Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori, br. 15/1990
2 Na ovoj konferenciji su usvojena dva dokumenta Saoptenje iz Salamanke i Okvir za delovanje
10
Svako dete ima osnovno pravo na obrazovanje i mora mu se pruiti ansa da

postigne i odri prihvatljiv nivo uenja.
Svako dete ima jedinstvene osobine i interesovanja, sposobnosti i obrazovne

potrebe.
Obrazovni sistemi treba da budu osmiljeni, a obrazovni programi sprovedeni

tako da vode rauna o razliitosti tih osobina i potreba.
Deca sa posebnim obrazovnim potrebama moraju da imaju pristup redovnim

kolama koje treba da primenjuju pristup pedagogije orijentisane na dete.
Redovne kole sa inkluzivnom orijentacijom predstavljaju najefikasnije sredstvo za eliminisanje diskriminativnih stavova, stvaranje otvorenih zajednica,
izgradnju inkluzivnog drutva i dostizanja obrazovanja za sve. tavie, one
obezbeuju efektivno obrazovanje za veinu dece i unapreuju stepen efikasnosti i ekonominosti celokupnog obrazovnog sistema3.
Prvi nivo razmiljanja o inkluzivnom obrazovanju podrazumeva razmiljanje iz

pozicije garantovanih prava svakog deteta. Dvoumljenja o tome da li neko dete treba
ili ne da ide u vrti ili kolu ne sme da postoji. Naravno, nije dovoljno znati i podravati
koncept ostvarivanja prava deteta, potrebno je imati raspoloive mehanizme i alate
kako bi se sve ovo sprovelo u praksi.
Inkluzivno obrazovanje je definisano i Konvencijom o pravima osoba sa
invaliditetom, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine i time preuzela
meunarodnu obavezu primene i usklaivanja domaeg zakonodavstva sa odredbama
Konvencije.
Dostupno obrazovanje
Pitanje dostupnog obrazovanja se esto ne razmatra, pojanjava ili se svodi samo
na jedan aspekt dostupnosti. Rasprostranjeno je pojednostavljivanje da se o dostupnom
obrazovanju govori samo iz perspektive arhitektonske ili fizike pristupanosti, dok je
dostupnost mnogo iri i sveobuhvatniji princip. Postoji vie nivoa i aspekata dostupnog
obrazovanja:
Zakonska dostupnost znai da je drava obezbedila zakonodavni okvir koji
definie inkluzivno obrazovanje, razvila strateke i akcione planove za primenu
zakonskih reenja i obezbedila finansiranje za sprovoenje zakona u praksi. injenica
3 The Salamanka Statement and Framework for Action on Special Needs Education, Adopted by the World Conference
on Special Education Needs: Acceess and Quality, Salamanca, Spain, 7-10 June 1994, http://www.unesco.org/
education/pdf/SALAMA_E.PDF (pristupljeno 25.09.2012)
(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje
Ovo su bili poeci definisanja inkluzivnog obrazovanja kao prava svakog deteta
na obrazovanje. Danas vie ne govorimo o pokretu ve o novoj fazi u razvoju ljudskih
prava i obavezama drave da obezbede potovanje, zatitu i ostvarivanje prava na
obrazovanje.
11
je da je obezbeivanje finansijskih sredstava esto tekoa za sprovoenje reformi

obrazovanja, ali je takoe i podstrek za bolje planiranje. Ono podrazumeva kontinuiran
proces uenja iz prethodnih aktivnosti i bolje budue planiranje. Nedostatak finansijskih
sredstava ne sme biti izgovor za neadekvatno obrazovanje ili uskraivanje prava na
obrazovanje bilo kom detetu. Zakonski okvir mora da obezbedi i praenje primene
obrazovnih reenja.
Kada je u pitanju zakonski okvir, Republika Srbija je preuzela meunarodnu
odgovornost i obavezu za razvijanje inkluzivnog obrazovanja kroz ratifikaciju
meunarodnih dokumenata i konvencija, ali je i definisala jednako pravo i dostupnost
obrazovanja za svu decu Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i
nizom podzakonskih akata4.
Socijalna inkluzija je drutveni koncept koji podrazumeva stvaranje uslova
i obezbeivanje usluga i politika koja obezbeuju ravnopravno uee svih osoba
u drutvu i ostvarivanje njihovih prava. Osnovni principi socijalne inkluzije su
pristupanost, participacija i ravnopravnost5. Inkluzivno obrazovanje je samo jedan, ali
veoma vaan, aspekt ali i preduslov za uspeno drutveno ukljuivanje.
Vano je znati da ne postoji zakon o inkluziji ili zakon o inkluzivnom
obrazovanju. Svaki zakonski okvir koji definie obrazovanje sadri odredbe koje se
tiu razvijanja i primene inkluzivnog obrazovanja.
Dostupnost fizikog okruenja ili arhitektonska pristupanost je veoma
znaajna za obezbeivanje pristupa i neometanog obrazovanja deci sa smetnjama u
razvoju. Fizika dostupnost podrazumeva blizinu kole ili obezbeen i arhitektonski
prilagoen prevoz do kole, kao i bezbedan put do kole. Takoe, fizika pristupanost
podrazumeva i pristupanu kolsku zgradu (rampe, odgovarajui liftovi, taktilne table
za decu sa oteenjem vida, zvuni signali, prilagoeni toaleti i opta prilagoenost
prostorija u kojima borave deca). Pristupanost se odnosi i na udbenike i nastavna
sredstva koja treba da budu usklaena sa potrebama dece sa smetnjama u razvoju,
kao to su udbenici na Brajevom pismu, zvuni zapisi, kompjuterski itai, knjige ili
nastavni listii sa uveanom veliinom slova, pojednostavljeni tekstovi i tako dalje. Jasno
je da je za ovakvo prilagoavanje kole, okruenja i nastave neophodno obezbediti
finansijska sredstva, ali je jo vanije poznavati standarde i naine prilagoavanja koji
su u skladu sa individualnim potrebama uenika i uenica. Na primer, deava se da
rampa na ulazu u kolu bude izgraena pod visokim uglom, pa korisnici/ce kolica ne
mogu sami/e da je koriste, ili da bude neadekvatno postavljena u odnosu na druge
fizike barijere u okolini. Takoe, esto se deava da zgrade imaju samo prilagoen
ulaz, ali je unutranjost kolske zgrade veoma nepristupana. Kada ne postoji nain da
se neke barijere uklone i obezbedi potpuna fizika dostupnost, potrebno je razmiljati
o drugim nainima podrke i upravljanjem kolom, kao to je odravanje nastave u
prizemlju, promena rasporeda uionica. Naravno, dobro upravljanje podrazumeva da
ovakve mere budu privremene i da se trae naini da kolsko okruenje i put do kole
budu u potpunosti pristupani.
12
4 Listu najvanijih zakona i podzakonskih akata koji se tiu inkluzivnog obrazovanja moete pronai na kraju ovog
poglavlja.
5 Janji Biljana, Beker Kosana, Lokalni servisi podrke: ukljuivanje dece I odraslih sa invaliditetom u redovne
aktivnosti lokalne zajednice, Inicijativa za inkluziju VelikiMali, Panevo, april 2011
Ekonomska dostupnost posebno pogaa porodice i decu iz drutveno osetljivih

grupa ili siromanih kategorija stanovnitva. Ekonomska dostupnost obrazovanja
podrazumeva obezbeivanje besplatnog osnovnog obrazovanja, kao to je zakonom
u Srbiji i definisano, ali i obezbeivanje podrke za skrivene trokove obrazovanja
(nabavka udbenika, uine, plaanje rekreativne nastave, trokovi prevoza do kole).
Nadlene institucije imaju obavezu da obezbede dodatnu finansijsku podrku ugroenim
porodicama, kao i da obezbede podrku posebno ugroenim kolama.
Administrativna dostupnost odnosi se na pojednostavljivanje ili obezbeivanje
potrebne dokumentacije za upis dece u obrazovno-vaspitni sistem. Ukoliko je proces
prikupljanja dokumenata iz opravdanih razloga nekim porodicama nemogu ili preti
da narui pravo na obrazovanje, potrebno je pojednostaviti ovaj proces i uvesti
olakavajue mogunosti za posebno ugroene grupe dece kako ne bi bila iskljuena iz
obrazovnog sistema.
Informacijska dostupnost podrazumeva obezbeivanje informacija na adekvatan

i prilagoen nain svim uesnicima/cama u obrazovnom procesu deteta roditeljima/
starateljima, ustanovama zaduenim za dete, samom detetu. To znai pisanje i
distribucija prirunika, vodia, broura i drugog tampanog materijala koji su napisani
na razumljiv nain, objavljivanje informacija na vebsajtovima i u medijima uz korienje
pristupanih formata. Takoe, vano je znati i uvaiti okolnosti u kojima porodice ive
i na taj nain prilagoditi informacije. Na primer, ukoliko radimo u ruralnoj sredini za
koju znamo da nema mnogo korisnika Interneta, nije od velike koriste objavljivanje
informacija na vebsajtu, potrebno je objaviti vesti i na druge naine (na primer, plakati,
usmeno informisanje roditelja pozivi telefonom, sastanci, plasiranje informacija na
najvanijim i najgledanijim ili najsluanijim lokalnim medijima itd).
Socijalno-kulturna dostupnost se odnosi na obezbeivanje uslova za obrazovanje
dece na maternjem jeziku (to je zakonom i praksom u Srbiji ve razvijeno), kao i
razvijanje atmosfere tolerancije i prihvatanja sve dece i odraslih u okviru kole. Ukoliko
razvijanje prihvatajueg stava prema deci sa smetnjama u razvoju i umanjivanje
predrasuda nije organizovano ili utemeljeno u praksi kole, male su anse da e se dete
oseati sigurno i zadovoljno. Samim tim kvalitet obrazovanja opada.
6 lan 44. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Sl. glasnik RS, br. 72/2009 i 52/11
7 Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Informacija o upisu dece u prvi razred osnovne kole (upueno direktoru/ki
osnovne kole), 09. mart 2012.
Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja regulisane su afirmativne

mere kao podrka posebno ugroenim grupama dece - Ne smatraju se diskriminacijom
posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica,
odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju6. Pre poetka kolske
2010/2011. godine, Ministarstvo prosvete Republike Srbije izdalo je uputstva kolama
o upisu dece u prvi razred osnovne kole7, a koje se odnosilo na dozvolu upisa dece bez
prijave boravita, to je esta situacija kada su romska deca u pitanju, ili na dozvolu upisa
dece ak i kada nisu prethodno pohaala obavezan pripremni predkolski program to
je veoma esto u naem sistemu kada su romska deca ili deca sa smetnjama u razvoju
u pitanju.
13
Drugi vaan aspekt socijalno-kulturne dostupnosti obrazovanja odnosi se na

informisanje roditelja/staratelja o vanosti obrazovanja, dobitima i prednostima
obrazovanja, kao i principima, ciljevima i nainom rada unutar kole. Vano je uvaiti
injenicu da nemaju sve osobe razumevanje ili informacije o obrazovnom procesu ili
vanosti obrazovanja. Stoga je na posao da informacije prenesemo na prilagoen i
jasan nain i da pomognemo i detetu i roditeljima/starateljima da budu aktivni uesnici
u ovom procesu, a ne pasivni primaoci usluga.
Svako dete
Kao to je ve navedeno, svako dete ima pravo na obrazovanje. U radu se
susreemo sa decom koja imaju razliita interesovanja, vetine, talente, sposobnosti i
naine uenja i izraavanja. Svako dete je jedinstveno i drugaije na sebi svojstven nain.
Inkluzivno obrazovanje podstie i unapreuje razvoj i uenje kod sve dece zato to
neguje pristup orijetisanosti na dete, uvodi raznolikost u nainima pripreme i izvoenja
nastave i prua mogunost upoznavanja i suivota meu decom. Svakom detetu je vie
ili manje potrebna podrka da uestvuje u svakodnevnim ivotnim aktivnostima, izrazi
se, komunicira i napreduje. Institucije sistema imaju obavezu da obezbede svakom
detetu uslove kako bi se prava deteta potovala, titila i ostvarivala.
Mi emo se u ovoj publikaciji fokusirati na decu iz drutveno osetljivih
grupa, odnosno na decu kojoj je potrebna dodatna podrka u procesu ukljuivanja i
napredovanja u okviru obrazovnog sistema.
8
Kod nas se esto, pa ak i meu profesionalcima koji rade sa decom, mogu uti komentari
da se previe ili samo govori o pravima deteta, a uopte ili premalo o njihovim obavezama.
Meutim, re je o tome da koncept prava deteta poiva na odgovornosti drave da deci
obezbedi ostvarivanje prava u svim oblastima: obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zatiti,
ouvanju okoline i svim drugim oblastima bitnim za razvoj i ivot deteta.
Tamara Luki-Orlandi, Zamenica Zatitnika graana za prava deteta8
Drutvena osetljivost
Deca su po prirodi osetljiva grupa, jer im je potrebna podrka odraslih i sistema
da uestvuju i realizuju svoja prava. Odreene grupe dece ili stanovnitva su posebno
osetljive ili ugroene to je najee posledica iskljuivanja, diskriminacije ili tekih i
nepredvienih ivotnih okolnosti. Postoje razliiti pristupi i teorije definisanja osetljive
grupe usled promenljivosti drutvenih deavanja koje utiu na osetljivost pojedinaca
ili grupa osoba, ali i usled individualne dinamike i promena linosti. Svako od nas u
8 Izjava Tamare Luki-Orlandi, Zamenice Zatitnika graana za prava deteta preuzeta sa Internet prezentacije
Zatitnika graana - http://www.ombudsman.pravadeteta.com/ (pristupljeno 23.09.2012)
14
Ne postoji nain da se da zakonska definicija ili konana lista drutveno osetljivih

grupa. Moemo rei da su to grupe kojima je potrebna dodatna podrka sistema da bi
realizovala svoja prava, napredovala i bila ukljuena, kao i da je drutvena osetljivost
promenljiva kategorija. Ukoliko podrka sistema izostane, ova deca ostaju iskljuena,
izolovana i njihova osnovna prava su prekrena to im ograniava ivotne mogunosti
i napredovanje.
Diskriminacija
Jedan od osnovnih principa je i obrazovanje koje je dostupno svakom detetu bez
diskriminacije. Diskriminacija je fenomen koji oduvek postoji, ali su savremeni sistemi
poeli da se bave definisanjem pojma diskriminacije, borbi i spreavanju diskriminacije
pre nekoliko decenija. Republika Srbija je usvojila nekoliko vanih antidiskriminacionih
zakona, ali je svakako najvaniji Zakon o zabrani diskriminacije10.
Diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje,
odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva), u odnosu
na lica ili grupe kao i na lanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili
prikriven nain, a koji se zasniva na rasi, boji koe, precima, dravljanstvu, nacionalnoj
pripadnosti ili etnikom poreklu, jeziku, verskim ili politikim ubeenjima, polu, rodnom
identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, roenju, genetskim osobenostima,
9 Larkin, Mary, Introducing Vulnerable Groups, Vulnerable Groups in Health and Social Care, p. 2, SAGE, 1999.
10 Sl. glasnik RS, br.22/2009
odreenom periodu ivotu moe biti manje ili vie osetljiv ili ugroen u neometanom
obavljanju svakodnevnih ivotnih okolnosti. Opisivanje i pokuaj definisanja osetljive
grupe zavisi od pristupa i konteksta u kojem razmatramo neiji poloaj da li je to u
okviru ire drutvene zajednice, obaveza drutva prema deci i odraslima, pojedinog
sistema ili institucija, u kontekstu porodice ili kroz individualnu perspektivu. Mi emo
se ovde baviti pitanjem strukturalne osetljivosti, odnosno razmatranjem pojedinih
drutvenih okolnosti koje ine neku osobu ili grupu osoba osetljivim9. Vano je znati
da je kategorija drutvene osetljivosti promenjiva kroz vreme i prostor i da to to su
deca sa smetnjama u razvoju sada svrstana u drutveno osetljivu grupu ne znai da
e zauvek tako biti. Neka deca tokom svog ivota postanu posebno osetljiva, jer se,
na primer, razbole od neke bolesti pa im je potrebno dugotrajno bolniko ili kuno
leenje, ili steknu invaliditet pa im je potrebna dodatna podrka. To moe biti trajno ili
privremeno stanje. Takoe, neka deca pretrpe nasilje, zanemarivanje ili zlostavljanje,
pa postaju dodatno osetljiva. Iako je to traumatino iskustvo, stanje i oklonosti u kojima
se ova deca nalaze su uz adekvatnu intervenciju prolazni. Neka deca i porodice se nau
u situaciji u kojoj postaju izuzetno osetljivi i prekrena su im osnovna prava, kao to su
deca u ratnim zonama, deca izbeglice ili raseljena deca. To je za njih akutna situacija
koja zahteva adekvatne mehanizme podrke i mere zatite. I ovo stanje je prolaznog
tipa. Neka deca svojim roenjem postaju deo drutveno osetljive grupe ukoliko su,
na primer, roena u siromanim porodicama, u institucijima ili pripadaju grupi koja je
ve diskriminasana ili osetljiva.
15
zdravstvenom stanju, invaliditetu, branom i porodinom statusu, osuivanosti,

starosnom dobu, izgledu, lanstvu u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama i
drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim linim svojstvima11.
Iskljuivanje dece sa smetnjama u razvoju iz obrazovnog sistema samo zato to
imaju smetnje u razvoju je diskriminacija. Ne treba zaboraviti da su deca sa smetnjama
u razvoju u naem drutvu do skoro, tanije do 2009. godine, bila i institucionalno
diskriminisana, jer je postojala odredba po kojoj je deci sa odreenim vrstama smetnji
bilo onemogueno obrazovanje ak i u tzv. specijalnim kolama. Mnoga od njih bila
su upuivana na ustanove socijalne zatite, odnosno dnevne boravke koji, ak i kada
sprovode obrazovne aktivnosti, nisu deo sistema obrazovanja i ne mogu i ne smeju biti
zamena za pohaanje kola.
Pravljenje razlike meu decom i oteavanje obrazovanja detetu samo zato to
ima neki invaliditet ili je drugaije nacionalne pripadnosti od veinske je diskriminacija.
Odbijanje upisa deteta u vrti ili kolu pod izgovorom da obrazovna ustanova
nema kapaciteta ili nije spremna za obrazovanje uenika i uenica sa smetnjama u
razvoju, kao i postavljanje posebnih uslova za upis je diskriminacija.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takoe zabranjuje
diskriminaciju u obrazovno-vaspitnoj ustanovi, a podzakonski akt koji e jasnije definisati
situacije, naine prepoznavanja i reagovanja na diskriminaciju treba da bude usvojen
2012. godine. Ovaj podzakonski akt bi trebalo da umnogome olaka rad kolama na
prevenciji, prepoznavanju i reagovanju na sluajeve diskriminacije prema deci ili
odraslima. Najvanija institucija koja se bavi borbom protiv diskriminacije i primenom
Zakona o zabrani diskriminacije u Srbiji je Poverenik za zatitu ravnopravnosti.12
16
11 Zakon o zabrani diskriminacije RS

12 Redovan godinji izvetaj Poverenika za zatitu ravnopravnosti za 2011. godinu, Beograd, mart 2012. godine, http://
www.ravnopravnost.gov.rs/lat/izvestaji.php?idKat=16 (pristupljeno 23.09.2012)
Obezbeivanje potrebne podrke

Obezbeivanje dodatne adekvatne podrke detetu u obrazovanju je moda
najzahtevniji korak samim tim to je potrebno razumeti ta sve podrazumeva, ali je zato
i jedan od najvanijih aspekata inkluzivnog obrazovanja. Osnovni princip planiranja i
obezbeivanja podrke je orijentisanost i fokusiranost na svako dete pojedinano
i dobro poznavanje deteta. Ovo je proces koji zahteva saradnju izmeu nastavnika/
ca, strune slube obrazovne ustanove, roditelja/staratelja deteta, osoba van kole
koje rade sa detetom ili ga dobro poznaju. Za saradnju i timski rad je potrebno dobro
planiranje, organizacija susreta i razmena informacija, odreivanje naina i tempa
razmene informacija, uvaavanje miljenja svih lanova i lanica tima koji planiraju i
pruaju podrku detetu i koordinacija itavog procesa. Vano je da razumemo razliku
izmeu osnovne i dodatne podrke detetu.
Dodatna podrka podrazumeva preduzimanje svih potrebnih mera koje

obezbeuju deci iz drutveno osetljivih grupa nesmetano obavljanje svakodnevnih
ivotnih aktivnosti vanih za detetovu ukljuenost, napredovanje, osamostaljivanje
i realizaciju prava. zni d biti bzbni nini z prvzilnj fizikih i
drutvnih prprk i brir, k u nv mri nmguvu dcu iz stlivih
grup d budu ktivni usnici ivt zdnic. Ddtn pdrk s bzbu dttu
u prdici, rdvnim vspitn-brzvnim grupm (vrtiim i klm), psbnim
vspitn-brzvnim grupama i ustnvm (psbnim prdklskim grupm ili
klm z brzvnj unik s smtnjm u rzvu), ustnvi sciln ztit,
ustnvi zdrvstvn ztit. Dodatna podrka je dobro definisana Pravilnikom o
dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i ueniku14 i moe biti
posredna ili neposredna. Vano je znati da dodatne podrke izlistane u Pravilniku ne
ine finalnu listu podrke koju moemo planirati ili obezbediti detetu.
Tek kada razumemo sve navedene principe inkluzivnog obrazovanja, moemo
na kvalitetan nain pristupiti obrazovanju deteta iz drutveno osetljivih grupa. Treba
razumeti da eventualno nepostojanje ili neispunjenost nekog od ovih principa od
strane sistema ne sme biti prepreka za ukljuivanje i kvalitetno obrazovanje deteta
sa smetnjama u razvoju. Inkluzivno obrazovanje je proces uenja za sve uesnike i
uesnice, promena i prilagoavanja razliitim okolnostima sigurno je da je situacija
13 Detaljne informacije o vrstama osnovne podrke iz zdravstvenog, obrazovnog i sistema socijalne zatite i porodine
zatite, kao i informacije o kriterijumima i procedurama za ostvarivanje prava moete pronai u publikaciji Vodi kroz
prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji: Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi, aturorke Biljana Janji i
Kosana Beker, za izdavaa Inicijativa za inkluziju VelikiMali, decembar 2011. godine.
14 Slubeni glasnik RS, br. 63/2010
Osnovna podrka podrazumeva obezbeivanje svih zakonom predvienih i

raspoloivih usluga i vrsta podrke detetu i porodici. To, na primer, moe biti obavezan
upis u obrazovno-vaspitnu ustanovu, pohaanje pripremnog predkolskog programa,
izrada individualnog obrazovnog plana, itd. U oblasti zdravstvenog sistema osnovna
podrka znai obavezno zdravstveno osiguranje za svako dete ak i kada roditelji/
staratelji nisu zdravstveno osigurani. U osnovnu podrku spadaju i prava i podrke iz
sistema socijalne zatite, kao to su razliite vrste materijalne pomoi (npr. dodatak za
pomo i negu drugog lica, novana socijalna pomo itd)13.
17
danas mnogo drugaija nego pre 20 godina ili da je situacija u Srbiji drugaija nego u
Pakistanu ili Finskoj po pitanju resursa, mogunosti, socio-kulturnih obrazaca i pristupa
razvoju. Neophodna je kontinuirana praksa i praenje uspenosti kako bi osigurali dalji
razvoj i kako bi on imao smisla.
Relevantna zakonska i podzakonska akta:
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Sl. glasnik RS, br.
72/2009 i 52/11
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i
ueniku, Sl. glasnik RS, br. 63/2010
Zakon o zabrani diskriminacije, Sl. glasnik RS, br. 22/2009
Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Sl. glasnik RS, br.
33/2006
Konvencija o pravima deteta, Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, br.
15/1990
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, Sl. glasnik RS Meunarodni
ugovori, br. 42/2009
Korisna literatura i izvori:
Vodi kroz prava dece sa smetnjama u razvoju, Zakonski okvir i kako realizovati
prava u praksi, Biljana Janji i Kosana Beker, izdava: Inicijativa za inkluziju
VelikiMali, Panevo, decembar 2011;
Prava deteta u meunarodnim dokumentima, urednica prof. dr Nevena
Vukovi ahovi, izdavai Zatitnik graana i Poverenik za zatitu
ravnopravnosti, Beograd, 2011;
Inkluzivno obrazovanje = uspean obrazovni sistem: profesionalne
kompetenicije za inkluzivno obrazovanje, Nataa Milojevi i Valentina Zavii,
izdava Inicijativa za inkluziju VelikiMali, Panevo, 2011;
Vodi za roditelje dece kojoj je potrebna dodatna podrka u oblasti obrazovanja,
socijalne i zdravstvene zatite, Biljana Janji, Kosana Beker, Nataa Milojevi,
izdava Ministarstvo prosvete, Beograd, novembar 2010.
18
Roditelji: vani saradnici i podrka

inkluzivnom obrazovanju
Autorka: Biljana Janji
Roditelji: vani saradnici i podrka

inkluzivnom obrazovanju
15 Termin porodica e se u ovoj publikaciji koristiti da oznai roditelje, staratelje i/ili hranitelje, odnosno one osobe
koje se neposredno brinu o detetu. Takoe, da bi izbegli ponavaljanja i uinili tekst pristupanijim, korienjem
termina roditelji istovremeno ukljuujemo i staratelje i/ili hranitelje deteta.
Roditelji: vani saradnici i podrkainkluzivnom obrazovanju
Participacija podrazumeva aktivno uestvovanje porodice15 u planiranju i

sprovoenju obrazovne podrke detetu u cilju unapreenja obrazovnih ishoda deteta,
osnaivanja i osamostaljivanja.
Ne postoji osoba koja bolje poznaje dete od roditelja.
Aktivno uee roditelja dece sa smetnjama u razvoju i dece iz socijalno
nestimulativnih sredina je definisano Zakonom o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja i prateim podzakonskim aktima, to znai da je
obavezujue i za nas i za roditelje.
Vano je znati da nemaju svi roditelji/staratelji iste mogunosti i prilike da
aktivno uestvuju u obrazovanju svog deteta. Kljuno je da razumemo i dobro
poznajemo situaciju i okolnosti u kojima dete i porodica ive i u skladu sa tim
planiramo saradnju i podrku.
Sastanke sa roditeljima unapred planiramo i organizujemo vodei rauna o
raspoloivom vremenu, mogunostima uea svih koji treba da prisustvuju
sastanku, temama sastanka, trajanju i adekvatnim prostorijama, nainu
komunikacije, kao i o beleenju dogovora sa sastanka i kasnije prosleivanju
svima koji su uestvovali. Postoje razliiti jednostavni alati za planiranje i
organizovanje sastanaka u priruniku je data tabela koja moe biti korisna za
planiranje i praenje ishoda.
Informacija o novim procedurama, zakonskim odredbama i mogunostima za
kvalitetno obrazovanje dece iz drutveno osetljivih grupa, kao i obavezama
roditelja, moraju biti obezbeene u pisanoj formi na jednostavan i dostupan
nain.
Poverljivost informacija i zatita privatnosti deteta i porodice je od izuzetnog
znaaja. Informacije o detetu moemo deliti sa drugim osobama samo ako
imamo pisanu saglasnost roditelja/staratelja ili ako je to u najboljem interesu
deteta. Najbolji interes deteta mora uvek da bude u skladu sa pravima deteta,
odnosno vano je da se pri proceni najboljeg interesa rukovodimo time da ne
naruimo prava deteta.
Vano je dobro znati koje su nam informacije o detetu potrebne, na koji
nain emo doi do njih i koje informacije mogu roditelji/staratelji da nam
obezbede. Obrasci za izradu individualnog obrazovnog plana su nam vodi za
oblasti i pitanja koje elimo da postavimo o detetu.
Roditelj/staratelj deteta je saradnik i partner u procesu planiranja i
obezbeivanja podrke detetu u obrazovnom procesu.
21
Obrazovne ustanove imaju zakonsku obavezu da ukljue roditelje u proces

planiranja i obezbeivanja podrke, a razlozi su mnogobrojni:
Roditelji najbolje poznaju svoje dete. Strunjaci mogu da budu dobro upoznati
sa vrstom smetnje koju dete ima, da poznaju simptome ili nain funkcionisanja
u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u obrazovnoj ustanovi, ali ne mogu
da poznaju svakodnevno funkcionisanje deteta bolje od roditelja. Svako dete
je pria za sebe. Moda roditelji ne umeju uvek da objasne na koji nain dete
napreduje, ui, komunicira. A moda i mi ne postavljamo pitanja na razumljiv
i dostupan nain. Naravno, postoje razlike u tome kako roditelji i nastavnici
vide dete, jer se dete ponaa drugaije u razliitim situacijama, lake ili tee
stupa u komunikaciju sa decom i odraslima, bre ili sporije ui, slobodnije
je ili zatvorenije u zavisnosti od situacije i okolnosti. Upravo zbog razliitih
informacija koje imaju o detetu i razliitih vienja detetovog ukljuivanja i
napredovanja, saradnja izmeu nastavnika/ca i roditelja je kljuna.
Svrha saradnje je bolje planiranje i obezbeivanje podrke detetu tako da
odgovara njegovim/njenim individualnim potrebama i nainom funkcionisanja.
Kroz aktivno uestvovanje, roditelji postaju osnaeniji i bolje informisani
to vodi tome da prelaze iz pasivne uloge primaoca pomoi u aktivnu ulogu
uestvovanja u ostvarivanju prava svog deteta. Na taj nain se oseaju
uvaenim to je osnova za razvijanje poverenja, a samim time i saradnikog
odnosa.
Uee roditelja/staratelja u obrazovnom procesu deteta se menjalo kroz vreme,
kako po pitanju odgovornosti i obaveza, tako i po pitanju zainteresovanosti. injenica
je da nam je saradnja sa roditeljima uvek bila potrebna i vana karika u obrazovanju
deteta, ali je danas uloga roditelja aktivnija kao to je precizno definisano i zakonom.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i pratea podzakonska akta,
odredili su okvir uea roditelja/staratelja. Roditelji/staratelji deteta sa smetnjama u
razvoju:
Donose odluku o koli koju e dete pohaati roditelji biraju vrstu kole
(redovna kola ili kola za obrazovanje deteta sa smetnjama u razvoju) i ne
postoji spoljno telo ili komisija koja odreuje koju kolu e dete pohaati i da
li e uopte biti ukljueno u obrazovni proces.
Pruaju neophodne informacije o detetu za izradu pedagokog profila i
uestvuju u njegovoj izradi.
Daju pisanu saglasnost na otpoinjanje procesa izrade individualnog
obrazovnog plana (IOP)16 - ustanova (vrti ili kola) pisanim putem obavetava
roditelje/staratelje deteta kada je pokrenut predlog za izradu IOP-a. Roditelj/
staratelj potpisuje saglasnost ime potvruje da je upoznat sa razlozima
za pokretanje predloga i da je saglasan da se pristupi izradi individualnog
obrazovnog plana. Obaveza ustanove je da obezbedi sve informacije
roditeljima/starateljima, da im pojasni proces izrade IOP-a i koristi IOP-a za
obrazovanje deteta. Ukoliko roditelj/staratelj ne da saglasnost, ustanova
22
16 Detaljnije informacije u Poglavlju Individualni obrazovni plan
je obavezna da nastavi sa individualizacijom, odnosno individualizovanim

nainom rada sa uenikom/uenicom.
Uestvuju u izradi, primeni i revidiranju individualnog obrazovnog plana
roditelj je obavezan i punopravan lan tima i uestvuje na svim sastancima
tima za izradu individualnog obrazovnog plana koji ine vaspita/nastavnik
razredne nastave, nastavnik predmetne nastave, struni saradnik, saradnik
u predkolskoj ustanovi, roditelj/staratelj deteta, a u skladu sa potrebama
deteta i pedagoki asistent, odnosno strunjak van ustanove, na predlog
roditelja/staratelja. To znai da roditelji mogu da predloe da lan tima bude
osoba van vrtia ili kole koja radi sa detetom ili ga dobro poznaje. To moe
biti osoba iz druge ustanove ili organizacije civilnog drutva ukoliko je dete
ukljueno u neki od lokalnih servisa nevladine organizacije. Vano je da znamo
da je roditelj/staratelj obavezan lan tima za izradu IOP-a. Nakon to je IOP
izraen, roditelj/staratelj daje pisanu saglasnost na sprovoenje.
Daju saglasnost na pokretanje procesa procene potreba za dodatnom
obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu.
Uestvuju u radu Saveta roditelja obrazovne ustanove. Jedan od roditelja koji
predstavlja sve roditelje dece sa smetnjama u razvoju je lan Saveta roditelja.
Dostupnost obrazovanja svakom detetu bez diskriminacije podrazumeva i odnos

prema roditeljima i vano je da ne gradimo unapred odreene slike ili predstave o
roditeljima ili da pretpostavljamo i zakljuujemo da oni nee da se aktivno ukljue u
obrazovni proces deteta ili da su nedovoljno zainteresovani.
Vano je znati da nemaju svi roditelji iste mogunosti i prilike da aktivno uestvuju
u obrazovanju svog deteta. Neki e aktivno uestvovati u svim procesima, a neki se nee
oseati dovoljno osnaenim ili kompetentnim da uestvuju u obrazovnom procesu.
Kljuno je da razumemo i dobro poznajemo situaciju i okolnosti u kojima dete i porodica
ive i u skladu sa tim planiramo saradnju i podrku. Na primer, ako znamo da je porodica
u veoma tekom socijalnom poloaju i roditelji su optereeni mnogim poslovima (npr.
bave se sezonskim radovima) i obezbeivanjem osnovnih ivotnih potreba, jasno nam
je da nee uvek biti u mogunosti da budu na sastancima, budu dostupni ili da e imati
dovoljno vremena da detetu pomognu u radu kod kue. Posebno treba biti obazriv i
uviajan kada se radi o samohranim roditeljima koji su dodatno optereeni obavezama
u svakodnevnom ivotu i esto nemaju svu potrebnu podrku sistema. To sve naravno
ne znai da roditelji nee da uestvuju ve da su onemogueni ivotnim okolnostima.
Na zadatak je da pronaemo nain da sa njima komuniciramo, prosledimo informaciju
i ukljuimo ih u meri u kojoj je to za njih mogue i korisno za dete.
23
Informisanje roditelja/staratelja
Informacije o aktuelnim promenama i novinama u obrazovanju, odredbama
zakona i podzakonskih akata i novim aktivnostima kole moraju biti dostupni u pisanoj
formi kako za zaposlene u obrazovno-vaspitnoj ustanovi tako i za roditelje.
Naa je obaveza i odgovornost da poznajemo obrazovni zakonski okvir tako
to emo zakone i podzakonska akta proitati ili se o njima kosultovati sa upravom
kole ili pravnom slubom. Zakoni su nam osnova za rad na koje nadograujemo
naa pedagoka znanja. Vano je znati da je najvei broj roditelja o promenama u
obrazovanju informisan putem medija ili od poznanika to, moramo priznati, prilino
dovodi u pitanje adekvatnost informisanosti i ostavlja prostora za paualno tumaenje
odreenih zakonskih odredbi. Obaveza je relevantih obrazovnih institucija da obezbede
pisane informacije za roditelje o promenama u obrazovnom sistemu, ali ako odreeni
prirunici ili vodii nisu jo uvek na raspolaganju, to ne treba da nas sprei da u okviru
kole sami napravimo kratak vodi za roditelje. Informacije i literatura dobijeni na
nacionalnoj obuci Inkluzivno obrazovanje i individualni obrazovni planovi, koju su
pohaali svi struni timovi za inkluzivno obrazovanje u Srbiji tokom 2010. godine su
dobra poetna osnova za pripremu pisanog materijala za roditelje17. Takoe, mnoge
organizacije civilnog drutva koje se bave obrazovanjem ili podrkom deci sa smetnjama
u razvoju redovno pripremaju publikacije na temu inkluzivnog obrazovanja to nam
takoe moe biti izvor informacija. Dovoljno je umnoiti postojee materijale, ali i
uputiti roditelje na organizacije civilnog drutva ili vebsajtove (ukoliko koriste internet)
koje imaju raspoloivu literaturu i informacije. Nerealno je i neprofesionalno oekivati
da e roditelji/staratelji deteta sami istraiti sve potrebne zakonske mogunosti ili imati
mogunosti za pristup informacijama. U meuvremenu, treba insistirati kod relevantih
obrazovnih institucija da pripreme adekvatne vodie i prirunike za zaposlene u
obrazovanju i za roditelje.
Usmeno informisanje
Veoma je vano da prvi sastanak sa roditeljima deteta odrimo sami, odnosno
u uem krugu (uitelj/razredni stareina, struni saradnik). To je zato to ne moemo
uvek i sa sigurnou znati kako roditelji komuniciraju o detetovoj smetnji i razvoju, da
li reaguju emotivno po tom pitanju, da li su zatvoreni, da li imaju otpor ili su nesigurni
zbog svih prethodnih sastanaka koje su imali u razliitim ustanovama, da li su se ranije
susretali sa odbacivanjem ili su veoma aktivni i otvoreni u tom procesu. Na prvom
sastanku emo saznati vie o detetu, porodici i okolnostima u kojima ive. Tada i
obavetavamo roditelje o svim promenama koje se deavaju u obrazovnom sistemu,
kao i o predlozima i potrebi za procesom boljeg upoznavanja deteta, izradi pedagokog
profila i moguim potrebama prilagoavanja obrazovnog procesa. Veoma je vano da
17 Ukoliko niste upoznati sa materijalima sa nacionalne obuke za strune timove za inkluzivno obrazovanje,
obratite se strunoj slubi ili upravi vae kole koja je u obavezi da vam taj materijal uini dostupnim. Takoe, na
Internet prezentaciji DILS projekta (Delivery of Improved Local Services), koji sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke
I tehnolokog razvoja moete pronai korisne materijale i izvore - http://www.dils.gov.rs/mp/ Korisne materijale
moete pronai i na Internet prezentaciji projekta u okviru kojeg je nastala ova publikacija - http://www.inkluzivnoobrazovanje.rs/
24
informacije o pedagokom profilu, zakonskim odredbama i promenama prezentujemo

na jednostavan nain i prikaemo koristi i vanost za detetovo obrazovanje. Takoe je
vano da roditelje upoznamo sa njihovom ulogom i dogovorimo dalje korake, susrete
i nain komunikacije. Od izuzetnog je znaaja da roditelji osete sigurnost i poverenje
u itav proces i u osobe koje vode proces, da se oseaju uvaeno i da u nama kao
osobama zaduenim za obrazovni proces deteta vide saradnike i partnere. Ovaj prvi
sastanak je i prilika da roditeljima damo pisane materijale i uputimo ih na jo neke
Internet prezentacije ili organizacije civilnog drutva. Roditeljima e biti potrebno neko
vreme da proitaju informacije, razmisle o njima, konsultuju se sa drugim osobama, kao
i da razgovaraju sa detetom. Nakon dogovorenog roka, koji smo zajedno sa roditeljima
ustanovili na prvom susretu, moemo ih ponovo pozvati i organizovati proireni radni
sastanak. Do tada emo ve znati prve korake nae strategije zajednike saradnje i
napredovanja u obezbeivanju podrke detetu.
Organizovanje sastanaka sa roditeljima
Tabela 1 daje najvanije aktivnosti pri organizovanju sastanaka, kao i mogunost

da proverimo da li smo te korake preuzimali u radu. Cilj tabele je da nam olaka
planiranje buduih sastanaka i da poslui kao vodi ili format za lino praenje.
Koristite je prvo da proverite koje ste aktivnosti realizovali (nikad, ponekad, uvek),
a onda u odnosu na to ponite budue planiranje sastanaka. Tabelu moete proiriti jo
nekim aktivnostima ili koracima koje smatrate vanim.
Kao to je ve navedeno, pri planiranju susreta sa roditeljima, vano je da budemo

upoznati sa okolnostima porodinog ivota, jer e ponekad biti nerealno oekivati da
oba roditelja dou na sastanak u odnosu na obaveze koje imaju. Sastanak planiramo
u vreme koje odgovara svima koji treba da prisustvuju, a roditelje obavetavamo na
pristupaan nain (u pisanoj formi, telefonskim pozivom) o kojem smo se zajedno
sa roditeljima dogovorili na prvom susretu. Vano je da unapred imamo isplanirane
teme o kojima emo razgovarati na sastanku i da o temama upoznamo i roditelje kako
bi bili pripremljeni i mogli kvalitetno da uestvuju i doprinesu ishodima sastanka.
Moda e biti potrebno da donesu neku dodatnu dokumentaciju ili e se setiti neeg
vanog u detetovom napredovanju i ponaanju to ele da podele sa vama. Takoe, pri
zakazivanju sastanka vano je da odredimo i trajanje sastanka i da o tome obavestimo
sve uesnike i uesnice. Svako od nas ima potrebu da planira svoje vreme i organizuje
ga u skladu sa obavezama. To se isto odnosi i na strunjake van ustanove koje elimo
da ukljuimo u proces. Vano je da planiranje sastanka ponemo na vreme kako bi bili
sigurni da emo pronai najbolji mogui nain za nas i sve uesnike i uesnice sastanka.
25
Tabela 1: Organizovanje uspenih sastanaka18

Aktivnost
Nikad
Ponekad
Uvek
Napomene/beleke
Sve osobe su obavetene o sastanku

na adekvatan nain (u pisanoj formi,
telefonski) i poslale su povratnu
informaciju o ueu.
Svima je jasna svrha sastanka, teme
su odreene unapred i roditelji su
informisani o temama sastanka.
Odreeno je tano trajanje sastanka.
Obezbedili smo prijatne uslove za
sastanak (odgovarajuu i posebnu
prostoriju u kojoj nas niko nee
ometati, pristupane prostorije,
osveenje za uesnike, ukoliko je
mogue)
Informisali smo roditelje da je
poeljno da ponesu dodatnu
dokumentaciju ukoliko je potrebna
ili da povedu osobu od poverenja
sa sobom ili pozovu strunjaka van
obrazovne ustanove koji poznaje ili
radi sa detetom.
Pripremili smo procedure, vrste
podrke ili korake u obezbeivanju
podrke u pisanoj formi (na
prilagoenom i jasnom jeziku)
Fokusiramo se na detetove snage i
oblasti u kojima je potrebna dodatna
podrka
Vodimo beleke tokom sastanka
Jasni smo u tome ta e biti dalji
koraci i kojim tempom i metodama
e dalja podrka biti organizovana
(npr. dalji koraci su dogovoreni, svi su
upoznati sa ulogama i tempom).
Potujemo pravila i obaveze zatite
poverljivih informacija o detetu.
Nakon sastanka, svim uesnicima
smo poslali beleke i dogovore sa
sastanka.
26
18 Veba i tabela je preuzeta iz publikacije Working with parents/carers and other professionals: Working in
Partnership, TDA, ali su aktivnosti u tabeli prilagoene i promenjene tako da bolje odgovore na potrebe zaposlenih u
obrazovanju u Srbiji.
Poverljivost informacija i zatita privatnosti

deteta i porodice
Pitanje poverljivosti informacija o detetu i porodici i zatita njihove privatnosti
je od izuzetnog znaaja. Vano je da znamo da su detetove tekoe, smetnje u razvoju,
medicinska dokumentacija i dijagnoza, kao i odreene porodine okolnosti poverljive
informacije i da ih ne delimo sa drugima. Pedagoki profil i individualni obrazovni plan
su deo kolske dokumentacije to znai da se na njih odnose pravila potovanja i zatite
poverljivih informacija. Ukoliko elimo da neki uspean primer iz prakse podelimo
sa kolegama i koleginicama na strunom skupu, neophodno je da dobijemo pisanu
saglasnost roditelja da prikaemo priu njihovog deteta iroj strunoj javnosti. ak
i kada dobijemo saglasnost, korisno je i preporuljivo ne korisiti puno ime i prezime
deteta (inicijali su dovoljni), jer je svakako primarni cilj prikazivanje naina rada i
primenjene metodologije.
Prikupljanje informacija o detetu od roditelja/

staratelja
Vano je da znamo koje su nam informacije potrebne za planiranje i razumevanje
deteta i planiranje podrke. Takoe, pitanja treba postavljati na razumljiv i jednostavan
nain tako da damo priliku roditeljima da nam daju to vie opisa deteta, njegovom
ponaanju i funkcionisanju.
Oblasti koje nas zanimaju:
Nain na koji dete komunicira
Samostalno uenje: da li dete samo ui kod kue ili mu/joj neko pomae? Da
li samo radi domai zadatak?
Kako roditelji vide ciljeve i ishode obrazovanja: ta je to to roditelji misle da
je najvanije za dete po pitanju socijalnih i akademskih postignua, odnosno
ta sve dete treba da naui? Kako oni vide napredovanje deteta? Koje promene
su primetili? Koja nova znanja ima dete? Na koji nain ui?
Postoji nekoliko zlatnih pravila po pitanju deljenja informacija:

Zakonski okvir je uvek najbolja poetna taka: vano je da znamo koje
informacije je dozvoljeno podeliti sa drugima, a koje ne.
Savetovanje sa nekim ko ima vie iskustva ili znanja po ovom pitanju je uvek
korisno.
Obezbeivanje pisane saglasnosti kad god je to potrebno. Takoe, vano je da
potujemo elje onih koji ne ele da daju saglasnost ili ne ele da se odreene
informacije o detetu i porodici podele sa drugima.
27
Ovde je vano istai nekoliko optih predrasuda koje strunjaci i drutvo esto
imaju prema roditeljima dece sa smetnjama u razvoju. Jedna je da roditelji nee da
priznaju ili prihvate da dete ima smetnje u razvoju. Vano je znati da roditelji najbolje
znaju po emu se dete razlikuje od veine dece, ali da postoje mnogi razlozi i uzroci
takvog ponaanja. Prvo, najee su nailazili na barijere i prepreke u drutvu zato to
dete ima tekoe verovatno je bilo veoma teko ili nemogue upisati dete u vrti,
najverovatnije su prolazili sa detetom razliite tretmane koji nisu davali razultate ili nisu
odgovarali potrebama deteta. Neki roditelji su se sa odbijanjem suoili ve po roenju
deteta kada im je savetovano da dete smeste u dom (ustanovu socijalne zatite) ili
su dobijali prognoze da dete nee napredovati ili nee mnogo toga nauiti, a nekima je
reeno i da dete nee ba dugo iveti. Najee im dijagnoze i medicinska dokumentacija
nisu bili jasni (i sami znamo da kada proitamo neki medicinski izvetaj pomislimo
kako nemamo dovoljno korisnih informacija o detetu ili mnogo toga ne razumemo).
Suoavanje sa stalnim odbijanjem i barijerama na svakom koraku detetovog ivota je
traumatino iskustvo za celu porodicu i prirodno je da roditelji stvore otpore prema
redovnom sistemu, kao i da oekuju da e dete imati isti ili slian tretman i u vrtiu ili
koli. Takoe, nekim roditeljima nije dovoljno jasno niti imaju informacije o tome kako
e obrazovanje deteta izgledati, koja su oekivanja od deteta, ta sve treba da postigne
i kako.
Druga rasprostranjena predrasuda je da roditelji imaju preterana i nerealna
oekivanja od deteta. Moemo se sloiti da svaki roditelj ima potrebu da dete bude to
samostalnije u ivotu i da to vie napreduje u uenju kako bi bilo ostvareno i prihvaeno
u drutvu. Ista je situacija sa roditeljama dece sa smetnjama u razvoju. Takoe, vano
je da znamo da ne smemo unapred odreivati neije kapacitete i koliko i ta e nauiti
u ivotu. esto smo svedoci negativnog etiketiranja i sniavanja kriterijuma i oekivanja
od dece sa smetnjama u razvoju (on to nikada nee nauiti, ona to nikada nee
razumeti, svakako se nikada nee zaposliti i slino). Ne postoji nain da pouzdano
znamo koliko e neko dete napredovati ako dobije adekvatnu i kvalitetnu podrku.
Takoe, treba da podstaknemo roditelje da nam kau i opiu zato su uvereni da dete
neto moe iako nam se to moda u tom trenutku ini nerealnim. Roditelji ve znaju ta
dete zna i radi kod kue, kako napreduje, kako ui, a moda i imaju ve neke isprobane
metode kako dete najbolje i najbre ui. Sve to nam moe biti dragocen vodi za bolje
poznavanje deteta i planiranje podrke.
Odnos sa drugom decom i odraslima van kole: da li dete ima prijatelje i
prijateljice van kole? Da li vodi aktivan socijalni ivot? Da li vreme provodi sa
decom ili sa odraslima? Da li je otvoreno ili zatvoreno u prvim kontaktima sa
nepoznatom decom ili odraslima?
Vankolske aktivnosti i slobodno vreme: kako dete provodi vreme kada nije
u koli? Da li ima slobodne aktivnosti (sportske, umetnike) i kako provodi
slobodno vreme? Koje su to aktivnosti i na koji nain ih postie?
Samostalnost deteta: da li se dete sprema samo za kolu, pakuje kolsku
torbu, uzima knjige i pribor za kolu itd?
28
Obrasci za izradu pedagokog profila i individualnog obrazovnog plana, o kojima

e biti rei u narednim poglavljima, su nam koristan vodi za voenje razgovora sa
roditeljima/starateljima i razmiljanje o informacijama koje su nam potrebne.
Na kraju...
Kada smo uzeli u obzir sve navedene oblasti i korake u obezbeivanju saradnje
sa roditeljima/starateljima u cilju podrke detetu, potrebno je da odgovorimo na jo
nekoliko pitanja koja su vana za nae dobro planiranje:
Kako u da zaponem itav ovaj proces?
Koliko mi je vremena za to potrebno i koliko vremena imam na raspolaganju?
Da li je potrebno da ukljuim jo neku osobu? Ako da, ko je to?
Ko e mi pomoi da vidim da li i na koji nain postiem uspeh?
ta sam nauila i koje koristi sam imala od itavog procesa? Kako u to da
iskoristitim da unapredim svoju praksu ubudue?
Inkluzivno obrazovanje je pitanje ljudskih prava, ali je i pitanje dobre organizacije

i upravljanja resursima ljudskim, materijalnim, vremenskim. Inkluzivno obrazovanje
je upravljanje znanjem, kontinuirano napredovanje i profesionalna ostvarenost. Ono
je pitanje timskog rada i potrebni su nam saradnici u ovom procesu, a roditelji su
neophodna karika. Pre svega, oni su ti koji najbolje poznaju dete.
Kao to smo rekli, odgovori na ova pitanja e nam pomoi da imamo bolji
uvid u dalje planiranje i organizovanje sopstvenog vremena i naina rada. Takoe,
pomau nam da procenimo koliko smo uspeni i da razmislimo o neophodnoj podrci,
odnosno ukljuivanju drugih kolega i koleginica, drugih osoba van obrazovne ustanove,
pohaanju dodatnih obuka, pronalaenju literature i korisnih izvora informacija.
Vano je da odgovore i dileme koje imamo podelimo sa strunom slubom ustanove,
kolegama i koleginicama i direktorom/direktorkom kako bi svi zajedno bolje planirali
obrazovni proces deteta.
29
Pedagoki profil
Autorka: Nataa Milojevi
Pedagoki profil
Pre nego to pristupite izradi pedagokog profila za dete, vano je da budete
upoznati sa sledeim dokumentima:

Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni

plan, njegovu primenu i vrednovanje19.
Obrasci za izradu IOP-a (OBRAZAC 2; Predkolska ustanova; Sadraj
individualnog obrazovnog plana (IOP): tabela B - Pedagoki profil deteta
predkolska ustanova; OBRAZAC 3; kola; tabela B - Pedagoki profil uenika/
uenice), koji su sastavni deo Pravilnika20
Prilog 6 - Uputsvo 1: Kako izraditi pedagoki profil21
Za koga i kada piemo pedagoki profil

Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni
plan, njegovu primenu i vrednovanje kae da ako u postupku praenja napredovanja
deteta, odnosno uenika, vaspita, odnosno nastavnik ili struni saradnik, utvrdi da
dete, odnosno uenik ne ostvaruje oekivane ishode obrazovanja i vaspitanja ili su
rezultati koje uenik ostvaruje znaajno iznad nivoa optih i posebnih standarda,
pristupa se prikupljanju podataka, radi formiranja neophodne dokumentacije za
pruanje odgovarajue podrke u obrazovanju i vaspitanju.22
19 Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje,
Sl. glasnik RS, br. 76/2010
20 Ibid.
21 Materijal sa nacionalne obuke Inkluzivno obrazovanje individualni obrazovni planovi, Ministarsvo prosvete,
2010, autorski tim: Raisa Vanaleinen, Milena Jerotijevi, Snjeana Mre
22 lan 3 Pravilnika o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i
vrednovanje, Sl. glasnik RS, br. 76/2010
Pedagoki profil
To znai da, ukoliko u vaoj obrazovnoj praksi procenite da pojedina deca

imaju tekoe da se ukljue u obrazovno-vaspitni rad, uestvuju u njemu i napreduju
ili napreduju iznad oekivanih ishoda, je potrebno da za njih prvo uradite pedagoki
profil. Mi emo se u ovom priruniku baviti pre svega decom koja imaju tekoa u
uenju, smetnje u razvoju ili invaliditet, ive u socijalno nestimulativnim sredinama, kao
i drugom decom za koju procenite da sredina u kojoj se poduavanje odvija, metode
rada i nastavna sredstva koje koristite ne dovode do oekivanih ishoda (rezultata).
Osnovni principi i koraci u planiranju podrke, poevi od izrade pedagokog profila,
odnose se i na decu koja prevazilaze oekivane ishode. Meutim, treba imati na umu
da i pojedina deca, koja imaju smetnje u razvoju, mogu u odreenim oblastima da
ispoljavaju talenat ili da napreduju mnogo bolje nego u drugim. Na primer, deca koja
imaju tekoe iz spektra autizma ili deca sa tekoama u organizaciji panje u odnosu na
zahteve socijalne sredine, mogu da postiu rezultate u uenju koji su iznad oekivanih
standarda, iako to nije uvek lako uoiti tokom uobiajenog nastavnog procesa.
33
Takoe, moete se nai u situaciji da za pojedino dete, u odreenom periodu,

ne moete u toku obrazovno-vaspitnog procesa da procenite koja su tano njegova
trenutna znanja i vetine, tekoe u uenju i ispoljavanju onoga to je nauilo, njegova
interesovanja itd. Ta situacija ne mora da predstavlja problem, ve vam govori da bi
trebalo bolje da ga upoznate. To ne mora da bude samo dete sa kojim ste tek poeli
da radite, pa usled toga nemate dovoljno informacija, ve mogu da budu deca koja
ve pohaaju vae vaspitne grupe/odeljenja, ali u odreenom periodu razvoja i
obrazovanja imaju tekoa u uenju i napredovanju. esto su to u praksi deca koja
imaju vie slabih ocena, ona za koju procenjujemo da ne paze na asu i stalno su u
pokretu, ona koja u nekim predmetima ili oblastima blistaju, a u drugim ispoljavaju
tekoe u razumevanju i uenju, ona koja imaju problem da pokau ono to su nauila
na odreen nain (na primer, u pisanoj formi ili usmenim izraavanjem).
U praksi se sreemo sa nedoumicama da li je za pojedinu decu potrebno raditi
pedagoki profil. Neka deca nemaju intelektualne tekoe, ali imaju odreene smetnje
u razvoju (na primer, tekoe iz spektra autizma ili tekoe u organizaciji panje u
odnosu na zahteve socijalne sredine), tekoe u uenju (na primer disleksiju, ne poznaju
dovoljno jezik na kome se odvija nastava). Tokom nastave, uz izvesna prilagoavanja,
mogu da se u odreenoj meri ukljue u nastavu i stiu odreena znanja i vetine koja se
ue u koli. U tim situacijama uvek treba proceniti da li uz vee prilagoavanje ta deca
mogu da postiu bolje rezultate i da lake ue u koli i kod kue. U mnogim situacijama
uenja i komunikacije sa vrnjacima i odraslima ona imaju tekoe u razumevanju, teko
im je da shvate ta se od njih oekuje i zbog toga nisu u mogunosti da naue ili pokau
sve ono to znaju i umeju da urade. Takoe, postoje deca koja u odreenom periodu
ponu da pokazuju slabija postignua u odnosu na raniji period svog obrazovanja
i primeujemo da su, vremenom, ta postignua jo slabija. To mogu da budu deca
koja ive u nestimulativnim sredinama, imaju pojedine tekoe u uenju (na primer
disleksiju) ili koja iz drugih razloga slabije napreduju. Talentovana deca takoe mogu
da, u odreenom periodu svog obrazovanja, pokazuju tekoe u uestvovanju u nastavi
i napredovanju u odnosu na svoje mogunosti. Planiranjem podrke na vreme, bez
obzira kog nivoa i u kojim oblastima/predmetima, pojedine tekoe mogu da se spree,
a druge sigurno smanje. Osnova svega jeste da se prvo bolje upoznate sa aktuelnom
obrazovnom situacijom deteta kroz pedagoki profil.
Deca se meusobno veoma razlikuju, toliko da bi bilo dobro da se za svako dete
uradi pedagoki profil. Meutim, u praksi, to najee nije mogue. Zbog toga vam
preporuujemo da vam kao polazna osnova procene za koju decu ete pisati pedagoke
profile, pored zakonskih odredbi, bude i procena da li je za to dete potrebno da dodatno
planirate podrku u radu ukoliko redovno planiranje u radu ne dovodi do oekivanih
rezultata kod tog deteta.
34
Svrha pedagokog profila

Dobro poznavanje svakog deteta je osnova i uslov da se odgovori na njegove
razvojne i obrazovne potrebe i da se ostvare maksimalna postignua u njegovom
razvoju i obrazovanju. Pedagoki profil je prvi korak u pronalaenju reenja za obrazovne
situacije dece. Proces dolaenja do reenja polazi i zavisi od kvalitetnog pedagokog
profila. Zbog toga pedagoki profil treba da bude takav da na osnovu njega moete da
procenite u kojim je sve predmetima i oblastima potrebno da se planira podrka, koja
vrsta podrke i kog nivoa. On je polazna osnova za planiranje daljeg obrazovanja za
konkretno dete. Na osnovu pedagokog profila moete da planirate ta treba da radite
u toku obrazovno-vaspitnog procesa sa konkretnim detetom kako biste mu olakali
uenje i napredovanje.
Od pedagokog profila zavise dalji koraci u planiranju podrke kroz
individualizaciju, prilagoen, izmenjen i obogaen individualni obrazovni plan (IOP), o
emu e biti rei u narednom poglavlju. Povezanost se ogleda u tome to, ukoliko niste
sigurni na koji nain moete da planirate podrku na osnovu pedagokog profila koji
ste napisali, treba da prikupljate jo informacija koje e vam pruiti smernice za bolje
planiranje podrke. U tom smislu, pedagoki profil nije zatvoren i konaan dokument.
Takoe, deca rastu, razvijaju se, napreduju i ue, menjaju se i periodino u procesu
praenja i procene napredovanja uenika treba da izraujemo nove pedagoke profile
ili da dopunjujemo prethodno napisane.
ta je pedagoki profil i ta sadri?

Pedagoki profil je opis aktuelnog funkcionisanja deteta i treba da sadri sve
vane informacije o njegovim jakim stranama i interesovanjima i u kojim sve oblastima/
predmetima mu je potrebna podrka.
U obrascima 2 (Predkolska ustanova)23 i 3 (kola)24 koji su sastavni deo
Pravilnika o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan,
njegovu primenu i vrednovanje nalaze se tabele (B. Pedagoki profil) koje sadre oblasti
i objanjenje na koje informacije se te oblasti odnose. Takoe, u Prilogu 6 - Uputsvo 1:
Kako izraditi pedagoki profil25 nalaze se smernice za izradu pedagokog profila, pored
ostalih i dodatno objanjenje o informacijama koje se odnose na odreene oblasti.
Struni tim za inkluzivno obrazovanje u vaoj predkolskoj ustanovi i koli vam moe
obezbediti vie informacija o ovom dokumentu.
Pedagoki profil
23 Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje,
Sl. glasnik RS, br. 76/2010
24 Ibid.
25 Material sa nacionalne obuke Inkluzivno obrazovanje individualni obrazovni planovi, Ministarsvo prosvete, 2010,
autorski tim: Rasio Vanaleinen, Milena Jerotijevo, Snjeana Mre
35
B. Pedagoki profil deteta predkolska ustanova

Jake strane i interesovanja deteta
Potrebe za podrkom
B.1. Saznajni razvoj (izdvojiti vane injenice o dosadanjim postignuima,

interesovanjima, oblastima i specifinim vetinama i kako se one ispoljavaju u
razliitim situacijama)
B.2. Socijalno-emocionalni razvoj (izdvojiti vane injenice o odnosima sa

drugima, vrnjacima i odraslima, o potovanju pravila i reagovanju u socijalnim
situacijama)
B.3. Govor i komunikacija (izdvojiti vane injenice o nainima razmene

informacija sa drugima, ukljuujui i stepen razvoja govora i poznavanja jezika
na kome se komunicira u grupi kao i smetnje u korienju verbalnih, vizuelnih i
simbolikih sredstava komunikacije)
B.4. Samostalnost i briga o sebi (izdvojiti vane injenice o razvoju sposobnosti

da se stara o sebi u skladu sa uzrastom kod kue i u predkolskoj ustanovi)
B.5. Motoriki razvoj (izdvojiti vane injenice o dosadanjem motorikom

razvoju, o nainu funkcionisanja i sl.)
Identifikovane prioritetne oblasti i

potrebe za podrkom u vaspitno-obrazovnom radu:

36
Dodatna podrka (dodatni vidovi rada

sa detetom u okviru vaspitne grupe,
vrtia i porodice) i dodatna podrka za
koju je potrebno odobrenje Komisije:
B. Pedagoki profil uenika/uenice

Jake strane i interesovanja uenika/ce
Potrebe za podrkom
B.1 Uenje i kako ui (izdvojiti vane injenice o dosadanjim obrazovnim

postignuima, stilovima uenja, stavovima prema koli, motivaciji za uenje,
interesovanjima, oblastima i specifinim1 vetinama i kako se ovi aspekti ponaanja
ispoljavaju u razliitim situacijama)
B.2 Socijalne vetine (izdvojiti vane injenice o odnosima sa drugima,

odraslima i vrnjacima, potovanju pravila i i reagovanju u socijalnim situacijama)
B.3 Komunikacijske vetine (izdvojiti vane injenice o nainima razmene

informacija sa drugima, ukljuujui i stepen poznavanja jezika na kome se koluje,
kao i smetnje u korienju verbalnih, vizuelnih i simbolikih sredstava komunikacije)
B.4 Samostalnost i briga o sebi (izdvojiti vane injenice o sposobnosti da se

sam stara o sebi i ispunjava svakodnevne obaveze kod kue i u koli )
B.5 Uticaj spoljanjeg okruenja na uenje (izdvojiti vane injenice o

porodinim i drugim uslovima koji mogu da utiu na uenje i napredovanje uenika)
Identifikovane prioritetne oblasti i potrebe

za podrkom u obrazovanju

a1
1 U zvaninom formularu za Pedagoki profil uenika/uenice, u reenici koja se nalazi polju B.1 tabele nedostaje re
vetine. U Pedagokom profilu deteta za predkolske ustanove, u odgovarajuem polju stoji formulacija izdvojiti
vane injenice o dosadanjim postignuima, interesovanjima, oblastima i specifinim vetinama i kako se one
ispoljavaju u razliitim situacijama, na osnovu ega moemo smatrati da je navedena re isputena (tamparskom)
grekom
Pedagoki profil
Dodatna podrka za koju je

potrebno odobrenje Interresorne
komisije za dodatnom podrkom:
37
U pomenutom uputstvu istie se da ponuena lista kategorija i potrebnih

podataka nije jedina mogua i konana i da se svaka procena radi od sluaja do sluaja
i zasnovana je na individualnoj osnovi26. Takoe, tokom pisanja pedagokog profila
povremeno ete biti u nedoumici da li odreene informacije pripadaju jednoj ili nekoj
drugoj oblasti, i u okviru koje da je zabeleite. To ne treba da vas brine i optereuje
u radu. I sami znate da su oblasti funkcionisanja povezane, da funkcionisanje deteta
u jednoj oblasti utie na funkcionisanje u drugoj. Na primer, ako dete ima tekoe u
komunikaciji, odnosno u govorno-jezikom funkcionisanju, to e sigurno uticati na
to kako e pokazati steeno znanje. Ako ima tekoe u komunikaciji sa vrnjacima, to
moe da utie na ukljuenost u grupne aktivnosti sa vrnjacima. Ako je nedovoljno
samostalno da za as pripremi odgovarajue knjige i materijal, to e uticati na njegovo
aktivno ukljuivanje u nastavni proces i drugo.
Ono to je najvanije jeste da pedagoki profil sadi sve vane informacije koje
se odnose na konkretno dete, u svim oblastima. Informacije o njegovom ponaanju
i komunikaciji sa vrnjacima u razliitim situacijama, ponaanju i komunikaciji sa
odraslima u razliitim situacijama, interesovanjima, sklonostima (ta dete voli da radi i
kako provodi vreme u tome), samostalnosti, kolskim znanjima i postignuima i nainu
na koji dete uestvuje u obrazovnom procesu, sredini u kojoj ivi, odnosno vane
injenice o porodinim i drugim uslovima koji mogu da utiu na uenje i napredovanje
uenika/uenice27.
Kao to se vidi u tabelama za pisanje pedagokog profila, one su podeljene na
dva dela - na levu polovinu, koja se odnosi na jake strane i interesovanja deteta i desnu
polovinu koja se odnosi na potrebe za podrkom.
Prikupljanje informacija za izradu pedagokog

profila
Razliiti izvori i naini prikupljanja podataka
Da bi se zadovoljili kriterijumi dobrog pedagokog profila neophodno je da se
radi timski i da se informacije prikupljaju iz razliitih izvora i na razliite naine.
U Pravilniku o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni
plan, njegovu primenu i vrednovanje pie Vaspita, nastavnik, odnosno struni saradnik
pored ve datih podataka o detetu, odnosno ueniku, prikuplja podatke iz razliitih
izvora (od roditelja, odnosno staratelja deteta ili uenika, strunjaka van obrazovne
ustanove koji dobro poznaje dete, odnosno uenika, od vrnjaka i samog deteta,
odnosno uenika, na nain na koji je to mogue), pri emu se koriste razliite tehnike
26 Material sa nacionalne obuke Inkluzivno obrazovanje individualni obrazovni planovi, Ministarsvo prosvete, 2010,
autorski tim: Rasio Vanaleinen, Milena Jerotijevo, Snjeana Mre
27 Obrazac 3 KOLA, Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu
primenu i vrednovanje, Sl. glasnik RS, br. 76/2010
38
(sistematsko posmatranje aktivnosti deteta, odnosno uenika u razliitim situacijama,

testiranje, kao i intervjuisanje i popunavanje upitnika od strane uenika i drugih
koji poznaju dete, odnosno uenika). Medicinski nalazi su, po potrebi, sastavni deo
dokumentacije. Na osnovu prikupljenih podataka i dokumentacije iz st. 2 i 3. ovog lana
struni saradnik koordinira izradu i u saradnji sa vaspitaem, odnosno nastavnikom
izrauje pedagoki profil deteta, odnosno uenika.28
Kada i na koji nain ete ukljuivati razliite lanove tima u prikupljanje podataka,
ukljuujui i decu i vrnjake, zavisie od situacije. U praksi najee oni koji uestvuju
neposredno u obrazovanju deteta prvo prikupljaju informacije iz obrazovne prakse. To
znai da prvo moete da po oblastima opiete funkcionisanje deteta na osnovu onoga
to znate o njemu u toku svakodnevnog rada. To ukljuuje i proces u toku koga dodatno
pratite i procenjujete funkcionisanje ukoliko je potrebno. Vano je da se tada prikupe
informacije od svih osoba koje rade sa detetom ili sa njim imaju iskustvo u predkolskoj
ustanovi/koli. Nekima od njih e u tome biti potrebna podrka kroz timski rad.
Nastavnice i strune saradnice

Va neposredan rad sa detetom je baza prikupljanja informacija o njemu,
jer ga tokom rada pratite, posmatrate i procenjujete. To ukljuuje, kako aktivnosti u
predkolskoj ustanovi i nastavu u koli, tako i vannastavne aktivnosti, kolske odmore,
izlete, ekskurzije, posete razliitim institucijama i aktivnostima izvan vae ustanove.
Produkti neposrednog rada sa decom su takoe izvor informacija (sveske za kolski
i domai rad, pismeni i kontrolni zadaci, crtei i drugo). O pojedinoj deci ete ve
imati, ili ete prikupiti odreenu dokumentaciju koja govori o njihovom funkcionisanju
u odreenoj oblasti (psiholoki testovi inteligencije, logopedski nalazi o govornojezikim mogunostima, nalazi specijalnih edukatorki i rehabilitatorki o tekoama u
funkcionisanju u odreenim oblastima, ulima, motorici). Bilo bi dobro da vam ti podaci
pruaju informacije o tome kako odreene tekoe ili specifinosti u funkcionisanju
deteta utiu na njegovu ukljuenost uaktivnosti, nastavu, uenje, komunikaciju sa
vrnjacima i odraslima. esto se za neku decu navodi da njihova inteligencija pripada
odreenim kategorijama. Za onoga ko radi u obrazovanju i poduava konkretno dete,
a naroito za roditelja, to je informacija koja nije jasna, jer se deca, ije intelektualno
funkcionisanje pripada istoj kategoriji, veoma razlikuju meu sobom i informacije koje
su potrebne su one koje jasno govore o nainu i stilovima uenja deteta i tekoama u
uenju u pojedinim oblastima.
Na poetku poglavlja o pedagokom profilu rekli smo da se u postupku praenja

deteta utvruje da li ostvaruje oekivane ishode obrazovanja i vaspitanja i u kojoj meri.
U okviru svakodnevnog rada sa decom moete da organizujete situacije i aktivnosti
sa grupom/odeljenjem ili sa konkretnim detetom koje e vam pruiti okvir za bolje
28 lan 3 Pravilnika o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i
vrednovanje, Sl. glasnik RS, br. 76/2010
Pedagoki profil
Zdravstveno stanje i problemi pojedine dece mogu da utiu na njihovo

funkcionisanje u predkolskoj ustanovi/koli i u tim situacijama medicinska
dokumentacija o tome moe da bude sastavni deo dokumentacije o odreenom detetu.
39
prikupljanje informacija o detetu, o njegovim jakim stranama i slabostima, odnosno u

kojim oblastima mu je potrebna podrka. Te informacije e vam za pedagoki profil biti
veoma vane za planiranje podrke (nastavnih metoda, sredstava, aktivnosti, posebnih
uslova i drugo) koje e konkretnom detetu pomoi u uenju i napredovanju, a vama u
radu.
Vi ste veoma vaan izvor informacija o tome ta pomae detetu u uenju, a ta
mu oteava, na koje naine, putem kojih nastavnih i pedagokih metoda bolje ui, a
putem kojih ne napreduje dovoljno ili ima tekoe, ne moe da napreduje. Na primer,
pojedina deca ne mogu da prate frontalno i verbalno izlaganje, ali se uoava da, ukoliko
se uvedu dramski elementi i/ili vizuelna sredstva, ona mnogo bolje mogu da prate
izlaganja. Kod odreene dece se primeuje da ne mogu da prate pravila jednostavnih
igara u grupi i da brzo naputaju igru. Kada se organizuje da, u toku nekoliko igara,
odrasla osoba direktno pomogne detetu da uestvuje u igri moe da se ispita da li na
taj nain moe da naui pravila ili za to jo uvek nije spremno. Ukoliko neko dete nije
uspeno da samostalno, na pismenim zadacima iz srpskog jezika, kroz sled koraka u
pisanju obradi zadatu temu, moe da se proceni da li e mu podpitanja u tome pomoi.
Neka deca ne prepisuju sa table ta se oekuje ili brzo odustaju od toga. Moe da
se proceni da li bi bili uspeniji ukoliko se tekst, koji je neophodno prepisati, nalazi
ispred njega na klupi ili je i to nedovoljno, ve mora i da se skrati. Neka deca imaju
tekoa da samostalno reavaju sloenije tekstualne zadatke iz matematike. Kada se
koraci vizuelno odvoje u reavanju (da budu jedni ispod drugih, na primer) moe da se
proceni da li ne mogu da prate sled koraka ili su neuspeni u postavljanju i reavanju
aritmetikih operacija koje zadaci podrazumevaju.
Roditelji
Roditelji su veoma vaan izvor informacija o detetu za sve oblasti. Veoma je
vano da roditeljima objasnite svrhu pedagokog profila, emu on slui. Na taj nain
ostvariete odnos poverenja, jer kada je roditeljima jasno da je prikupljanje informacija
o njihovom detetu poetak i osnova za planiranje podrke, nastojae da vam prue
sve vane informacije. Pri tome treba voditi rauna da prilagodimo jezik kojim im se
obraamo jer se za nas koji radimo sa decom mnoge stvari podrazumevaju. Veoma
je vano da roditeljima na poetku objasnimo sve korake koji predstoje i ostavimo im
dovoljno vremena i prilike da postavljaju pitanja o svemu to im nije jasno i da ih u
tome ohrabrimo. Roditelji mnoge dece mogu da budu veoma zabrinuti, ili da se uplae
poziva da dou u predkolsku ustanovu/kolu, zato to i sami uoavaju da njihovo dete
ima tekoe u obrazovanju ili su imali neprijatna iskustva. Na primer, esto su bili u
situacijama da su se isticale samo tekoe koje dete ima u uenju i ponaanju. Roditelji
dece sa smetnjama u razvoju su esto bili u situaciji da svoju decu vode u zdravstvene
institucije na razliita medicinska ispitivanja. Za decu je to, u mnogim situacijama, bilo
bolno ili neprijatno iskustvo. Takoe, vodili su svoju decu na psiholoke procene i procene
specijalnih edukatorki i rehabilitatorki tokom kojih je njihov razvoj i funkcionisanje
uporeivan sa uzrasnim normama vrnjaka koji nemaju tekoe u razvoju, to znai
da su procene uglavnom ukazivale na to u emu sve dete ispoljava tekoe, odnosno
slabije je od drugih.
40
Roditelji dece sa smetnjama u razvoju su stalno bili u situacijama pojaane i

stalne brige zbog detetovih zdravstvenih i/ili razvojnih tekoa. To su iskustva koja utiu
na njihove doivljaje i oseanja u vezi sa mnogim situacijama koje se tiu njihove dece
i o tome treba voditi rauna. Zbog toga je vano da ih podrite da vam prvo prenesu
ta njihovo dete ume da radi, koja su mu interesovanja i sklonosti. Moda ete morati
da ih u tome podstaknete navodei neke pozitivne primere na osnovu vaeg rada i
iskustva. Na taj nain otvorie se prostor i za razgovor o tekoama. Takoe, roditelji su
vaan izvor informacija o tome ta detetu pomae u uenju, u kojim situacijama bolje
usvaja znanja i vetine, a koje situacije mu to oteavaju, koja su njegova interesovanja,
u kojim aktivnostima voli da provodi vreme. Ne zaboravite da oni poznaju ponaanje
svog deteta u najrazliitijim situacijama o kojima mi, koji radimo sa decom, ne moemo
da imamo iskustvo.
Strunjakinje van obrazovne ustanove koje poznaju dete

Strunjakinje koje van vaspitno-obrazovnih ustanova rade sa decom mogu
da budu vaan izvor informacija. U zavisnosti od situacije, moete neposredno, u
direktnom kontaktu da ih ukljuite u proces prikupljanja informacija (ukoliko rade u
mestu u kojem dete ivi i obrazuje se) ili da o funkcionisanju deteta poalju informacije
u pisanom obliku, o emu je ve bilo rei. Ovde se, pre svega, misli na psiholokinje
i specijalne edukatorke i rehabilitatorke razliitih usmerenja. Najvanije informacije
koje strunjakinje mogu da prue su one koje nam ukazuju kako izvesne specifinosti
i tekoe u detetovom razvoju i funkcionisanju mogu da utiu na njegovo uenje i
uestvovanje u aktivnostima i nastavi u predkolskoj ustanovi/ koli. Takoe, u procesu
praenja i procene funkcionisanja, strunjakinje razliitog profila mogu da vam budu
podrka u proceni stilova uenja detata, nainima i sredstvima komunikacije u kojima
je najuspenije itd.
Strune procene koje nam daju informacije o smetnjama u uenju i funkcionisanju

treba da budu takve da nam daju znaajne informacije na osnovu kojih moe da se
planira prilagoavanje obrazovanja dece o kojoj je re, to znai da jasno govore o tome
Pedagoki profil
esto se u praksi susreemo sa miljenjem vaspitaica i nastavnica da one

nisu strune za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i da na dobar nain opiu
njihovo funkcionisanje jer ne znaju dijagnozu i da procene na koji nain se tekoe
ispoljavaju. Oekuju da e razliite procene strunjakinja koje rade sa decom sigurno
doneti korisne informacije na osnovu kojih mogu da prilagoavaju rad. S jedne strane,
postoji medicinska dokumentacija koja sadri podatke o zdravstvenom stanju ili nekim
tekoama u funkcionisanju deteta koje mogu da utiu na njegovu ukljuenost u
obrazovanje i uenje, kao to smo ve rekli. Na primer podaci o tekoama u motorici
pojedinog deteta treba da budu korisni za prilagoavanje kretanja u koli, vrtiu,
sedenje u klupi, nastavu fizikog vaspitanja. Na osnovu informacija o dijetetskoj ishrani
zbog zdravstvenih tekoa, pojedinoj deci treba da se prilagodi ishrana u vrtiu, koli,
izletima. Deci koja zbog hroninih bolesti esto ne pohaaju nastavu treba planirati
nain za nadoknaivanje starog i uenje novog gradiva.
41
kako uenik ui, komunicira, kako se ispoljavaju tekoe. Strune procene u kojima
se kroz terminologiju koja samo kategorie odreena ponaanja, poevi od nivoa
inteligencije, do specifinosti u funkcionisanju (stereotipne radnje, smanjena panja,
nezainteresovanost za decu, tekoe u artikulaciji pojedinih grupa glasova), nee nam
biti korisne ukoliko nam nije jasno ta znae, kako se to manifestuje u konkretnom
ponaanju deteta i ukoliko na osnovu njih ne moemo da planiramo prilagoavanje. Ne
treba takoe zaboraviti da su smetnje u razvoju samo jedno od svojstava i karakteristika
pojedine dece.
Deca
Na koji nain emo decu za koju se izrauje pedagoki profil ukljuiti u prikupljanje
informacija zavisi od uzrasta, koliko su u mogunosti i na koji nain komuniciraju o
svojim potrebama, emocijama, doivljajima razliitih situacija uenja, odnosima sa
vrnjacima i odraslima, stavovima, interesovanjima. Neophodno je da ih u komunikaciji
podrimo jer ni za koga, a naroito za decu, nije lako razgovarati o svom ponaanju,
naroito ukoliko je pred njima osoba koja je u ulozi od koje se oekuje da treba da
utie na njihovo ponaanje. Deci, naroito mlaoj, moemo da pomognemo tako to
emo im pokazati i konkretizovati situacije uenja o kojima elimo da saznamo neto
od njih. Na primer, moemo sa njima da analiziramo pismene zadatke ili testove na
kojima su imali tekoe u reavanju, ili one na kojima su bili uspeniji nego inae, da
im pokaemo razliita nastavna sredstva i naine procene i pitamo ih da li bi im uz njih
bilo lake da prate, ue odreene sadraje i da pokau ta su nauili. Moemo sa njima
da razgovaramo o konkretnim situacijama u koli, odreenim asovima na kojima su
bili aktivni ili na kojima nisu mogli da se ukljue u aktivnosti tako to emo im navesti
njihovo konkretno ponaanje u vezi sa kojim emo im preneti naa zapaanja. Takoe
je veoma vano da deci objasnimo zbog ega prikupljamo podatke, korake u procesu
planiranja podrke, njihovu ulogu u tome i ulogu drugih lanova tima. Mnoga deca
mogu da sa nama procene i razmene koji su im predmeti ili oblasti teke da naue,
koja lake ue, ta ih posebno interesuje u koli, na koji nain ue kod kue, ta bi im
olakalo da budu uspeniji u radu kod kue i u koli. U praksi se sreemo sa decom
koja imaju izvesne tekoe u ponaanju, odnosno imaju tekoe da prilagode svoje
ponaanje pravilima ivota i zajednikog rada u odeljenju i koli. Veoma je vano da
u tim situacijama ukljuimo samu decu u analizu situacija u kojima se ta ponaanja
ispoljavaju istiui im da samo ukoliko dobro poznajemo kada i zbog ega do toga dolazi
moemo zajedniki da ih reimo.
Vrnjaci
Vrnjaci su vaan izvor informacija samim tim to poznaju dete u onim situacijama
u kojima odrasli nisu neposredno i uvek ukljueni (veliki i mali odmori, druenje van kole,
roendani, odlazak do kole i kue, razmena u vezi sa domaim zadacima, zajedniko
uenje i drugo). Te informacije emo prikupljati ukoliko procenimo da su znaajne
za pedagoki profil konkretnog deteta. To moe da bude osetljiva situacija jer deca
mogu da budu zateena situacijom da ih odrasla osoba ispituje o njihovom drugu/
42
drugarici. Ova situacija moe da se rei tako to emo od deteta o kome se razgovara
dobiti pristanak, o emu e vrnjaci biti upoznati, moemo da organizujemo zajednike
susrete sa njim i vrnjacima, svoj deci emo objasniti cilj razgovora. Ukoliko se radi o
vrnjacima koji nisu iz vae ustanove (braa, sestre, drugovi i drugarice iz susedstva) u
objanjenju svrhe ovih razgovora mogu da vam pomognu odrasle osobe sa kojima su
u bliskom odnosu. Vrnjaci su veoma vaan izvor informacija o deci koja imaju tekoe
u komunikaciji, na primer deci sa tekoama iz spektra autizma ili deci sa oteenjem
sluha ili vida. U mnogim situacijama, tokom nastave i vannastavnih aktivnosti, ona
zbog svog naina kominaciranja i prepreka u komunikaciji nisu u mogunosti da prime
i prenesu sve informacije koje su vane za razumevanje njihovih potreba za podrkom
ali u tome mogu da pomognu njihovi drugovi i drugarice.
Naravno, i druge osobe koje dobro poznaju dete u razliitim okolnostima i
situacijma mogu da budu ukljuene u proces prikupljanja podataka o detetu. Na primer
to moe da budete trener koji poduava dete sportu u ije treninge je dete ukljueno,
osoba koja brine o detetu dok su roditelji na poslu, nastavnice/nastavnici iz muzike
kole koju dete pohaa.
Tokom razliitih susreta i sastanaka prikuplja se veliki broj informacija. Ponekad
su spontani razgovori dobar nain prikupljanja podataka. Za najvei broj susreta e
vam oblasti pedagokog profila, unapred osmiljena pitanja ili odreeni upitnici biti
smernice i okvir za prikupljanje informacija. U Prilogu 6 - Uputstvo 1: Kako izraditi
pedagoki profil29, preporueni su pojedini postupci i instrumenti iz Zbirke alatki za
planiranje individualizovanog obrazovanja (Britanska Kolumbija, 2009)30 za ta, takoe,
moete da se obratite Strunom timu za inkluzivno obrazovanje u vaoj predkolskoj
ustanovi/koli.
Kriterijumi dobro prikupljenih podataka o detetu

U praksi esto postoji nedoumica u vezi sa tim koje sve podatke o detetu treba
prikupljati i u kom obimu. Naveemo neke kriterijume kojima moete da se rukovodite
tokom prikupljanja podataka.
29 Material sa nacionalne obuke Inkluzivno obrazovanje individualni obrazovni planovi, Ministarsvo prosvete,
2010, autorski tim: Rasio Vanaleinen, Milena Jerotijevi, Snjeana Mre
30 Ibid.
Pedagoki profil
Pruaju celovitu sliku detata, sveobuhvatni su treba prikupiti informacije

o svim oblastima funkcionisanja deteta o kojima smo ranije govorili. Ovo je veoma
vano zato to e samo sveobuhvatni podaci dati dobru osnovu da se u pedagokom
profilu precizno navedu detetove snage i potencijali za dalji razvoj i napredovanje,
odnosno potrebe za podrkom u svim oblastima. Takoe, kao to smo rekli, oblasti
funkcionisanja su meusobno povezane. Podaci o tome kako dete funkcionie u jednoj
oblasti dragocene su nam za bolje upoznavanje i razumevanje snaga i slabosti u drugoj
oblasti. Ukoliko neko dete ima tekoa u savladavanju gradiva veoma je znaajno da
imamo i informacije o tome da li ono razume sloenije verbalne sadraje, da li ima
tekoe u samostalnom uenju, da li kod kue neko moe da mu pomogne u uenju ili
43
ne. Moete u svom odeljenju imati dete koje odbija da pie olovkom, ali da saznate da
ima posebno interesovanje za slova i brojeve i poznaje ih, to u porodinom okruenju
ispoljava kroz igrice na kompjuteru. Da dete ima tekoe da svoju panju prilagodi u
toku aktivnosti i nastave na zadatke, prekida da ih radi posle kraeg vremena i ima
tekoe u samostalnom itanju, ali saznajete da kod kue moe da satima pravi
ivotinje od plastelina i da uz podrku starijeg brata ita stripove od poetka do kraja.
Pojedina deca imaju tekoe u razumevanju duih verbalnih sadraja i/ili u itanju istih,
ali nemaju tekoa u savladavanju lekcija ukoliko im neko ita kod kue. Pojedina deca
u duem periodu ne prihvataju da u svojim vrtikim grupama uestvuju u aktivnostima
u kojima se radi na zadacima u edukativnim knjigama. Meutim, ta ista deca mogu da u
porodinim uslovima, na kompjuteru ili sa pojedinim igrovnim sadrajima savladavaju
sline ili ak i tee zadatke, moda i samostalno.
Konkretni su, pruaju preciznu sliku naina na koji dete funkcionie podaci o
funkcionisanju deteta treba da budu verodostojno oslikavanje situacije bez tumaenja.
Treba da se precizno navede kojim znanjima i vetinama je dete ovladalo. Na primer,
nije dovoljno precizno ako se kae da dete prepoznaje neka slova, treba navesti koja
prepoznaje i da li ih prepoznaje u svim situacijama. Ukoliko kaemo da dete pria
nerazumljivo, nije dovoljno jasno da li ne moemo nita da razumemo kada govori ili
moemo da razumemo ako dete izgovara pojedinane rei, krae reenice ili ga bolje
razumemo kada poznajemo sadraj o kome se govori. Ako samo navedemo da dete
retko odgovara na pitanja, nedostaju nam informacije o tome u kojim situacijama vie
odgovara, a u kojima manje i da li je u okviru nekih predmeta ili oblasti uspenije u
tome. Ako kaemo da dete daje odgovore samo na jednostavna pitanja, nije jasno ta
se podrazumeva pod tim terminom, na koju vrstu pitanja se misli i na ta se ta pitanja
odnose u odreenim aktivnostima, situacijama, oblastima, odnosno predmetima.
Takoe, uoptene formulacije, ili one koje su tumaenja odreenih svojstava deteta,
ne mogu kasnije da daju preciznu sliku deteta u pedagokom profilu. Na primer, ako za
dete kaemo da je nemirno na asu, to moe da znai da periodino ustaje, proeta po
uionici i spontano se vraa na svoje mesto i nastavlja da radi. Moe da znai da uenik,
ne samo da ustaje, ve i prekida nastavnicu u njenim izlaganjima i rukovoenju asom
usmeravajui razgovor na temu koja nije sadraj asa i ne reaguje kada ga zamoli da
saeka sa postavljanjem pitanja. Ako kaemo da je dete nemotivisano za uenje, to
moramo da potkrepimo informacijama koje nam na to ukazuju (u kojim oblastima/
predmetima i u kojim situacijama se najvie ispoljava i na koji nain, da li smo primetili
da u nekim situacijama poinje da ulae dodatan trud u uenju). Ako kaemo da dete
voli da je u centru panje, treba opisati na osnovu kog ponaanja to zakljuujemo. Da
li to radi na nain koji remeti tok asa i/ili aktivnosti u kojima drugi uestvuju ili kroz
ponaanje pokazuje u emu je dobar i oekuje potvrdu od odraslih osoba i vrnjaka?
Podaci pruaju informacije o potencijalima, snagama i interesovanjima deteta
i o slabostima deteta koje utiu na uenje i uestvovanje u nastavi Ovaj kriterijum
se preplie sa kriterijumom da podaci treba da budu sveobuhvatni, o emu smo ve
govorili. Meutim, u praksi se esto sreemo sa situacijom da kad se govori o detetovim
slabostima esto se samo navede ta dete nije savladalo, ta ne moe da uradi ili se
samo navede tekoa u ponaanju. Na primer, ako za dete kaemo da ne ume da ita,
44
to moe da znai da poznaje sva slova ali ih ne povezuje, da je poelo da srie ali da ne
razume rei koje je proitalo i sl. Za dete za koje kaemo da ne zna boje to moe da znai
da ume da klasifikuje predmete po boji ali ne ume da imenuje boju predmeta, da ne
moe da klasifikuje predmete po boji, ili da zna da prepozna boju koju mu imenujemo
i pokae predmet koji je te boje ali ne ume da je imenuje kada ga pitamo o tome.
Ako za dete kaemo da ima slabu panju tokom asa, to moe da znai da uenik ne
prati sadraj na asu sedei mirno u klupi to znamo jer ne moe da uestvuje kada
ga ukljuujemo postavljajui mu pitanja o odreenoj temi. S druge strane, to moe
da bude dete koje se povremeno ukljuuje u sadraj asa sporadinim i iznenadnim
komentarima dok, u meuvremenu, ustaje iz klupe, prilazi drugoj deci i prekida njihove
aktivnosti na asu, pregledajui ta imaju od pribora, a sve to unosi nemir na asu. Ovi
primeri nam govore da samo detaljan opis i snaga i slabosti deteta, kako se tekoe
ispoljavaju u ponaanju i funkcionisanju, ta dete radi uz odreenu vrstu podrke,
mogu da nam budu korisna orijentacija da u pedagokom profilu navedemo u kojim je
oblastima detetu potrebna podrka u cilju daljeg planiranja koraka podrke. Na primer,
ako dete ima tekoe u uenju slova, pisanju, sabiranju u prvoj desetici, uestvovanju
u igri sa drugom decom treba opisati na koji nain se to ispoljava. Koja slova dete ne
moe da napie, kako se ogledaju tekoe u pisanju, kako sabira u prvoj desetici, da li
mu je potrebna podrka konkretnog materijala, uz koje je uspenije, da li brzo naputa
igru, da li odbija da uestvuje i uz vae podsticanje, koje igre ga zainteresuju pa ih
posmatra iako ne uestvuje itd.
Pedagoki profil
Na osnovu podataka moemo da prepoznamo raznovrsnost reagovanja deteta

i koliko ponaanje zavisi od okolnosti Ponaanje dece na svim uzrastima, a to moemo
da potvrdimo i na osnovu naeg linog iskustva odraslih osoba, se razlikuje u odnosu
na okolnosti. To je najizraenije kod dece mlaeg uzrasta, jer na njihovo ponaanje u
velikoj meri utie zadovoljenost osnovnih potreba kao to su glad, ispavanost, da li
ih neto boli, titi, da li im u nekom trenutku neki sadraj okupira panju. Ona esto
nisu u mogunosti da o tome na jasan nain komuniciraju, iskau i takoe, prema
prirodi odrastanja, tek ue da odlau svoje potrebe i prilagoavaju svoje ponaanje u
odnosu na zahteve spoljanje sredine. Sazrevanjem i uenjem ponaanje se menja ali
ipak zavisi od okolnosti i sutuacija u kojima se dete nalazi i prikupljeni podaci treba da
nam daju informacije o tome. Na primer, postoje deca ija je panja dobra na poetku
aktivnosti u vrtiu/koli, u prepodnevnim aktivnostima ili u toku prve polovine dana u
vrtiu/koli, a kasnije imaju tekoe da je usmere na aktivnosti koje se odvijaju. Neka
deca teko uspostavljaju kontakte sa svojim vrnjacima u grupi i odeljenju, odnosno
u veoj grupi dece, ali u okviru porodine sredine lake uspostavljaju igru sa braom i
sestrama ili kada se grupa sastoji od dvoje do troje dece. Ima dece koja ne reaguju na
obraanja svojih vrnjaka ali reaguju na obraanja odraslih osoba koje znaju kako da ih
podre, na primer koriste i neverbalnu komunikaciju. esto se sreemo sa decom koja
ne mogu da se usmere na zadatke u veoj grupi dece u kojoj je amor sastavni deo
grupne dinamike, ali u izdvojenom i tihom okruenju uspevaju da se na njih usmere i
urade ih. Postoje deca kojoj veliku nelagodnost predstavlja usmeno odgovaranje pred
celim odeljenjem, ali e bez tekoa odgovarati na pitanja u pisanom obliku ili kada su
nasamo sa svojom nastavnicom.
45
Daju informacije o jakim stranama i preprekama u okruenju koje utiu na

uenje i uestvovanje u nastavi Treba da se usmerite samo na prikupljanje onih
informacija o porodinom okruenju i okolnostima koje mogu da utiu na uenje deteta
i uestvovanje u nastavi, jer ete tako zadrati fokus na planiranju podrke za dete. Na
primer, ukoliko u porodici deteta njegovi roditelji ne znaju dovoljno jezik koji se koristi u
predkolskoj ustanovi/koli, onda oni ne mogu da pruaju podrku detetu u toj oblasti i
podrka mora da se realizuje u vrtiu/koli. Ukoliko dete ivi u nedovoljno stimulativnoj
sredini (zbog veoma tekih socio-ekonomskih uslova i siromatva porodice ili zbog toga
to dete ivi u domu) to e verovatno uticati na to da dete u tim okolnostima nee
moi da dobije punu podrku u uenju i proirivanju znanja i interesovanja tako da
emo planirati podrku u samoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi u tim oblastima. Postoje
roditelji koji su veoma upoznati sa specifinostima i tekoama u funkcionisanju njihove
dece koja imaju odreene smetnje i tokom razvoja deteta su sami, ili u saradnji sa
drugim osobama, planirali i realizovali podrku. To e sigurno uticati na to da njihovo
dete postie bolje rezultate u uenju i uestvovanju u nastavi. Postoje deca koja ive
u uslovima koji dovode do takvih emocionalnih i psiholokih trpljenja da to sigurno
utie i na njihovo ponaanje i obrazovanje (na primer, deca iz porodica u kojima postoji
porodino nasilje, deca koja su rtve zlostavljanja i zanemarivanja, deca sa smetnjama
i bez smetnji koja ive u ustanovama socijalne zatite).
Prepoznaju se izvori i nain prikupljanja podataka Veoma je vano da znate i
navedete izvore od kojih ste dobili i prikupili odreene podatke i na koji nain.
46
Smernice za prikupljanje podataka

Evo i nekih konkretnih smernica koje, pored oblasti u okviru tabele za pedagoki
profil, mogu da vam pomognu u prikupljanju informacija za pedagoki profil deteta.
Predkolska ustanova
Odnos prema vrtiu - U kakvom raspoloenju dete dolazi u vrti? Kako se ponaa
u situacijama dolaska i odlaska iz vrtia? Da li voli da ide u vrti i kako to pokazuje? Kako
se osea u vrtiu i kako se to ispoljava?
Samostalnost Oblaenje i svlaenje, obuvanje, higijenske navike, hranjenje (ta
dete moe da obavi samo, za ta mu je potrebna podrka i koja); kretanje po vrtiu, u
okruenju vrtia i irem okruenju (koliko je samostalno, da li ume da se uva opasnosti,
ponaanje u saobraaju i sl.); kako koristi materijal, pribor za rad/aktivnosti (koliko je
samostalno, za ta mu je potrebna podrka i koja)?
Igra u spoljanjem prostoru, u prostoru vrtia i kod kue - Da li se igra samo ili
sa drugom decom i na koji nain? Koje su to igre (aktivnosti) u kojima dete uestvuje i
na koji nain? ta je specifino u tim igrama/aktivnostima? Koja su mu interesovanja i
sklonosti?
Uee u programskim aktivnostima - Kako i u kojoj meri uestvuje u razliitim
oblastima/aktivnostima? Koju vrstu aktivnosti moe da zapone da radi, odnosno da
radi samo? Za obavljanje kojih vrsta aktivnosti je potrebna podrka i koja? Za koje
aktivnosti je potrebno prilagoditi instrukciju, nain poduavanja?
Odnos sa drugom decom - Da li inicira kontakte, igre i na koji nain? Da li se
prikljuuje zapoetim igrama, aktivnostima i u kojim? Da li prihvata iniciranje kontakta,
igre od strane druge dece? Kakav je kvalitet odnosa/druenja sa vrnjacima u vrtiu i
izvan vrtia i kako se to ispoljava?
Pedagoki profil
Odnos sa vaspitaicama/vaspitaima - Kakva je komunikacija sa vaspitaicama?

Da li dete inicira kontakt i na koji nain? Da li prihvata i reaguje na iniciranje kontakta od
strane vaspitaica? Da li razume, reaguje na instrukcije koji se odnose na grupu dece?
Kako reaguje na naloge koji se odnose na pravila u grupi, odlaganje ili uskraivanje
odreenog ponaanja? Da li je posebno vezan za neku vaspitaicu ili za neku drugu
osobu iz okruenja vrtia?
47
kola
Odnos prema koli - U kakvom raspoloenju dolazi u kolu i kakvo je raspoloenje
tokom trajanja nastave, kako se to ispoljava? Da li voli da ide u kolu, kakav je odnos
prema koli i kako se to ispoljava? ta najvie voli da radi u koli?
Samostalnost Oblaenje, svlaenje, obuvanje, higijenske navike, hranjenje
(samostalnost, nain obavljanja, za ta mu je potrebna podrka i koja); kretanje po koli,
u kolskom i irem okruenju (koliko je samostalno, da li ume da se uva opasnosti, da li,
na primer, moe bez pratnje odraslih da ode u prodavnicu, ponaanje u saobraaju i sl.);
dolazak i odlazak iz kole (da li dolazi samo ili uz pratnju i podrku i koju); pripremanje i
korienje knjiga i pribora za rad (koliko je samostalno; prilagoavanje pravilima ivota
i rada u odeljenju, koli, nain na koji se to ispoljava).
Slobodno vreme i igra u spoljanjem prostoru i u prostoru kole - Da li se igra
samo ili sa drugom decom i na koji nain? Koje su to igre (aktivnosti) u kojima dete
uestvuje i na koji nain? ta je specifino u tim igrama/aktivnostima? Koja su njegova
interesovanja i sklonosti? U koje je aktivnosti dete ukljueno van kole (na primer da li
trenira neki sport, ima li neki hobi i koji).
Uee u nastavnim aktivnostima - Koja znanja i vetine je dete usvojilo
a u okviru kolskih predmeta? Kako i u kojoj meri uestvuje u razliitim oblastima/
predmetima? Koju vrstu zadataka/aktivnosti moe da zapone da radi, odnosno da radi
sam/a? Za obavljanje kojih vrsta zadataka/aktivnosti mu je potrebna podrka i koja?
Na koji nain, kojom vrstom procene najbolje ispoljava svoja znanja i vetine a koja za
njega predstavljaju tekou? Za koje predmete je potrebno prilagoditi instrukciju, nain
poduavanja?
Odnos sa drugom decom - Da li inicira kontakte, igre i na koji nain? Da li se
prikljuuje zapoetim igrama, aktivnostima i kojim? Kakav je kvalitet odnosa/druenja
sa vrnjacima u koli i van kole i kako se to ispoljava? Da li se drui sa decom iz kole i
izvan kolskog okruenja (roendani i sl.)?
Odnos sa nastavnicama - Kakva je komunikacija sa nastavnicama? Da li inicira
kontakt i na koji nain? Da li prihvata i reaguje na iniciranje kontakta od strane
nastavnica? Da li razume, reaguje na instrukcije koji se odnose na celo odeljenje,
grupu? Kako reaguje na naloge koji se odnose na pravila u odeljenju, koli ili odlaganje
ili uskraivanje odreenog ponaanja? Da li je posebno vezano za neku nastavnicu ili za
neku drugu osobu iz kolskog okruenja?
U obrazovnoj praksi se sreemo i sa decom koja ispoljavaju odreene tekoe
u ponaanju. Da biste dobro planirali podrku neophodno je da procenite i opiete
kada, u kojim se situacijama to ponaanje najee javlja, ta prethodi tom ponaanju
i ta utie da se to ponanje ublai ili zaustavi. Da bismo to uradili nekada e vam
biti potreban period praenja i posmatranja ponaanja deteta kao i upoznavanje sa
njegovim ponaanjem u situacijama u kojima niste prisutni nego ete podatke prikupiti
od drugih osoba.
48
Pedagoki profil prvi dokument u planiranju

podrke za dete
Kada prikupite sve potrebne podatke o detetu treba da pristupite pisanju
pedagokog profila kao prvog dokumenta u planiranju podrke za dete. On treba da bude
precizna, potpuna i sveobuhvatna slika deteta. Pedagoki profil takoe treba da bude
koncizan, to znai da ete iz obimnih podataka koje ste prikupili izdvojiti one podatke
koji na levoj strani pedagokog profila govore o jakim stranama i interesovanjima
deteta, a na desnoj o potrebnoj podrci. Pedagoki profil, s jedne strane, ne treba da
sadri dugake opise funkcionisanja deteta a, sa druge strane, treba da sadri precizne
informacije koje nam daju sliku deteta.

Na levoj strani, u okviru datih oblasti, treba da navedete:

ta je dete nauilo, njegova steena znanja i vetine
njegova interesovanja
na koji nain uspeva da ostvari kontakte sa vrnjacima i odraslima i prilagoava
se i uestvuje u razliitim socijalnim situacijama i sredinama
na koji nain dete komunicira sa drugima kao i o razliitim nainima i sredstvima
komunikacije koje koristi
koliko je samostalan u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i obaveza u
predkolskoj ustanovi/koli i porodinoj sredini, odnosno sredini u kojoj ivi
i boravi
okolnostima u kojima dete ivi a mogu da utiu na njegovo napredovanje i
uenje
Na desnoj polovini treba da navedete, u okviru datih oblasti, sve potrebe za

podrkom deteta. Ne treba da budete obeshrabreni time da li ete odmah na dobar
nain formulisati potrebe za podrkom. Rukovodite se time da budete precizni jer ete
samo na taj nain moi kasnije da planirate konkretne korake podrke.
Pedagoki profil
Na primer, ukoliko za dete u predkolskoj ustanovi napiete da mu je potrebna

direktna podrka da se prikljui i uestvuje u programskim aktivnostima sa edukativnim
knjigama, moi ete da planirate korake podrke (direktna podrka vaspitaice ili
vrnjaka i kada i na koji nain e ta podrka moi da se realizuje u grupi). Ukoliko vae
dete radi domae zadatke samo kada se u koli zapie ta treba da radi, moete da
planirate dalje korake podrke (na primer posebna sveska za zapisivanje, zadatak da
on sam zapie, ukljuivanje vrnjaka u podrku da zapie ili oznai). Nije dovoljno da
napiemo da mu je potrebna podrka da zapamti ta ima za domai zadatak, ve i da
zapie. Ukoliko je dete neuspeno u pisanju reenica po diktatu pisanim slovima (iako
je savladao da pie pojedinana), a uspean je u pisanju reenica po diktatu tampanim
slovima, od preciznog definisanja u emu mu je potrebna podrka zavisi planiranje
narednih koraka podrke. Nije dovoljno da napiemo da mu treba podrka u pisanju po
diktatu ve da mu je potrebna podrka u pisanju po diktatu pisanim slovima, na primer,
kraih rei.
49
Jezik koji se koristi u pedagokom profilu treba da bude jasan svima koji
uestvuju u planiranju i realizaciji podrke za dete a to su svakako i roditelji deteta.
Treba izbegavati strunu terminologiju. Moete da se rukovodite kriterijumom da bude
jasan i razumljiv i za onoga ko ne poznaje to dete. To je najbolji nain da postignete da
i u toku samog prikupljanja informacija sa vae strane i od drugih osoba na razumljiv
nain opisujete dete.
Prioriteti
Kada ste procenili i napisali sve potrebe za podrkom deteta u datim oblastima
treba da procenite koje potrebe za podrkom, u okviru kojih oblasti, su prioritetne.
Najee neete moi da radite, da planirate svu potrebnu podrku za koju ste procenili
da je potrebna i zbog toga je vano da odredite prioritete. U odreivanju prioriteta
moete da se rukovodite procenom u emu prvo treba da posignete promenu (u kojoj
oblasti, predmetu) bez ega dete ne moe dalje da napreduje u uenju i uestvovanju
u nastavi i kolskom ivotu, odnosno aktivnostima u vrtiu, u odreenoj oblasti i/ili
u drugim oblastima. Na kraju tabela za izradu pedagokog profila postoji odreeno
mesto.
I na kraju, da podsetimo, na osnovu pedagokog profila se planira podrka ija
realizacija i uspenost se kasnije prati i procenjuje. Sve to ukazuje da pedagoki profil
mora da bude u pisanom obliku, da bude jasan svima koji uestvuju u podrci detetu
i moraju da imaju sve vane informacije. Jednom napisan pedagoki profil se menja i
dopunjuje novim informacijama. Takoe, vano je da ne zaboravimo da jedan primer
pedagokog profila damo i roditeljima/starateljima deteta.
50
Individualni obrazovni plan

Autorka: Sneana Lazarevi

Sva deca u nekom periodu, za neku oblast ili predmet ili neki nain uenja i
usvajanja novog sadraja i novih vetina, zahtevaju dodatnu podrku i prilagoavanje
u pristupu svih osoba koje sa njima rade, odnosno ive, u komunikaciji i radu sa
njima. Prilagoavanje i strategije koje koristimo da bismo olakali i podrali uenje
i napredovanje jednog deteta, esto su korisni i olakavaju svoj ostaloj deci u grupi/
odeljenju, koja nemaju tekoe u uenju i komunikaciji, da bre ili lake ue ili pokau
ta su nauila i ime su ovladala.
Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu IOP) e kao zvanini pisani dokument
biti potreban za jako mali broj dece, ako smo u odnosu na dobro poznavanje deteta
kome je potrebna dodatna podrka (jasan, sveobuhvatan i detaljan pedagoki profil) i
odeljenja u kojem predajemo, svakodnevno, kroz redovne pripreme za as prilagoavali
i koristili razliite metode, oblike rada, vizuelna pomagala i slina prilagoavanja, koji
olakavaju i otklanjaju prepreke za uenje i uestvovanje na asu.
Sa druge strane, ako ne poznajemo i ne uvaavamo specifinosti naih uenika
i ako ne primenjujemo razliite naine, oblike i sredstva za uenje, onda ni IOP nee
doprineti da se unaprede uslovi za uenje i razvoj. tavie, IOP e kao dokument postati
ono ega se svi najvie plaimo, a to je popunjavanje dodatne dokumentacije, odnosno,
zahtevae poseban, dodatan, individualni rad sa detetom kojim smo optereeni pored
rada sa ostalom decom u odeljenju.
IOP je instrument za planiranje i praenje koji treba da omogui uenje i
napredovanje svakog pojedinanog deteta. Ako dobro poznajemo decu u naem
odeljenju, ukljuujui i decu koja imaju potrebe za dodatnom podrkom u obrazovanju,
IOP e nam omoguiti da svakog dana i na svakom asu podrimo njihovu individualnost
i razliitost. Na taj nain, planirajui asove tako to uzimamo u obzir i IOP za pojedinanu
decu, umesto predavanja i nastavnih jedinica na fokus postaje uenje i napredovanje
svakog deteta to je i cilj obrazovanja.
Podsetiemo se ovde da se veina oblasti u pedagokom profilu odnosi na

neakademske vetine (4 od 5). To je zato to su pedagoki profil31 i oblasti koje se u
njemu opisuju vezani za ostvarivanje optih ishoda obrazovanja i vaspitanja32.
31 Kako izraditi pedagoki profil: Uputstvo 1 sa nacionalne obuke za kole Inkluzivno obrazovanje i individualni
obrazovni planovi, Ministarstvo prosvete Republike Srbije, autorski tim: Raisa Vanlinen, Milena Jerotijevi, Snjeana
Mre, 2010. godina
32 ZOSOV, l. 5
IOP je pisani dokument kojim se planira dodatna podrka u obrazovanju i

vaspitanju deteta. Da bi se ta podrka planirala na pravi nain, neophodno je dobro
poznavati dete, njegove snage i potrebe za podrkom zapravo, neophodno je napisati
precizan i iscrpan pedagoki profil, o emu je bilo rei u prethodnom poglavlju.
53
Opti ishodi su znanja i vetine koje dete treba da usvoji tokom kolovanja, koji
se obezbeuju ukupnim obrazovno-vaspitnim procesom na svim nivoima obrazovanja,
kroz sve oblike rada33. Zakon neakademske vetine prepoznaje kao podjednako vane,
jer one doprinose uenju, tj. usvajanju akademskih znanja. Da bi dete uilo i bilo u
stanju da naueno pokae, moramo kod deteta razvijati samostalnost, socijalne i
komunikacijske vetine, mora da ui da radi u grupi, da usvaja pravila kolskog ivota. Sve
ove vetine su povezane i razvoj jedne utie na razvoj ostalih. Prema tome, prioritetne
oblasti koje se definiu na kraju izrade pedagokog profila vane su za sveukupni razvoj
deteta, ukljuujui i sticanje akademskih znanja. Kod odreivanja prioriteta treba uvek
imati u vidu opte standarde na osnovu kojih su i pravljene oblasti za izradu pedagokog
profila.
Kada su u pitanju deca sa ozbiljnijim problemima u komunikaciji ili socijalnom
razvoju, moe se dogoditi da prioriteti budu upravo razvoj ovih vetina, a ne uenje
pojedinih nastavnih jedinica. To ne treba da vas plai jer e usvajanje ovih znanja
doprineti i uenju pojedinih akademskih znanja nastavnih jedinica.
Cilj obrazovanja nije samo usvajanje gradiva, nastavnih jedinica, ve je priprema
za ivot i rad, ostvarivanje ivotnih uloga svakog pojedinanog deteta i mlade osobe.
Naa uloga je da odgovorimo na njihove potrebe za podrkom u obrazovanju da bi se
ti ciljevi ostvarili.
IOP se pie za jedno dete, za njegovu obrazovnu situaciju i proistie iz njegovog
pedagokog profila. S tim u vezi, mora se naglasiti da ne postoji IOP za odreenu
dijagnozu. Kao to se deca tipinog razvoja veoma razlikuju meu sobom, takav
je sluaj i sa decom koja imaju odreene tekoe, smetnje u razvoju ili invaliditet.
Ukoliko smo upoznati sa dijagnozom deteta to nam moe donekle pomoi u planiranju
strategija podrke34 ali, uvek treba imati na umu da gotov recept za obrazovanje
odreene grupe dece ne postoji.
Otuda re individualni u sintagmi individualni obrazovani plan. Ta re ne
oznaava i individualni rad sa detetom, to je esta zabluda. Zapravo, lanom 9.
Pravilnika o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan,
njegovu primenu i vrednovanje izriito je propisano da se IOP pre svega ostvaruje u
okviru zajednikih aktivnosti u grupi predkolske ustanove, odnosno u odeljenju kole,
tj. da vaspita i nastavnik pri planiranju svog rada u grupi, odnosno odeljenju, ukljuuje
mere i aktivnosti predviene IOP-om. O ovome e biti vie rei u daljem tekstu.
Do sada je vie puta reeno da je veoma vano svakom detetu, a naroito deci sa
smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom pruiti podrku. ta to zapravo znai? Podrka
je bilo koja adaptacija ili modifikacija sa ciljem da se obezbedi to bolja ukljuenost
deteta u obrazovni proces.
33 ZOSOV, l. 5
34 Strategije za poduavanje uenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, priredile Raisa Venalainen, Milena
Jerotijevi, Ministarstvo prosvete Republike Srbije 2010.
54
Ona se odnosi na:

Fiziku sredinu (gde se ui)
Nastavni plan i program (ta se ui)
Nastavna pomagala i materijale (iz ega se ui)
Metode rada (kako se ui)
Raspored aktivnosti (kada se ui)
Strunjake koji realizuju program kole (ko ih ui)
Nain provere znanja (kako se proverava ta je naueno)35
Kada dobro poznajemo dete, kada smo prikupili sve vane podatke o njegovom
funkcionisanju, kada smo napisali dobar, iscrpan i precizan pedagoki profil i utvrdili
prioritetne oblasti u kojima mu je potrebna podrka bie nam mnogo lake da planiramo
potrebnu podrku za konkretno dete.
Prvi korak individualizacija, odnosno

otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka
Kako Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni
plan, njegovu primenu i vrednovanje, u lanu 4. navodi, prvi korak je da detetu pruimo
potrebnu podrku kroz individualizovan pristup (otklanjanje fizikih i komunikacijskih
prepreka).
Otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka (individualizovan nain rada)
ostvaruju se putem:
1) prilagoavanja prostora i uslova u kojima se odvija aktivnost u predkolskoj
ustanovi, odnosno nastava u koli (otklanjanje fizikih barijera, osmiljavanje dodatnih
i posebnih oblika aktivnosti, izrade posebnog rasporeda aktivnosti itd);
Planirane mere za otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka (individualizovan

nain rada) u ustanovi, upisuju se u Obrazac 1 koji je sastavni deo Pravilnika.
To e biti osnova i potvrda za procenu da je za pojedine uenike neophodno
da se obrazuju prema IOP-u, da im je potreban naredni nivo podrke, prilagoen ili
izmenjen IOP, o emu e se kasnije govoriti.
35 Materijal iz akreditovanog programa - Podrka vaspitaima/cama i nastavnicima/ama u pravljenju i primeni
individualnih vaspitno-obrazovnih programa, Inicijativa za inkluziju VelikiMali
36 Pravilnik, l. 4
2) prilagoavanja metoda rada, nastavnih sredstava i pomagala i didaktikog

materijala, a posebno prilikom uvoenja novih sadraja, naina zadavanja zadataka,
praenja brzine i tempa napredovanja, naina usvajanja sadraja, provere znanja,
organizacije uenja, postavljanja pravila ponaanja i komunikacije36.
55
OBRAZAC 1:
PLANIRANE MERE OTKLANJANJA FIZIKIH I KOMUNIKACIJSKIH PREPREKA

(INDIVIDUALIZOVANI NAIN RADA) U PREDKOLSKOJ USTANOVI, ODNOSNO KOLI
Procena potreba za podrkom

Mere/vrste podrke
Prilagoavanje metoda,
materijala i uila (mere
individualizacije)
Prilagoavanje
prostora/uslova u
kojima se aktivnosti,
odnosno uenje odvija
(npr. otklanjanje fizikih
barijera, specifina
organizacija i raspored
aktivnosti i sl.)
Izmena sadraja
aktivnosti i ishoda
u vaspitnoj grupi,
odnosno sadraja
uenja i standarda
postignua obrazovanja
Ostale mere podrke
(ukoliko ih ima, navesti)
56
Potrebne mere/
vrste podrke
(za koje aktivnosti, odnosno predmete/
oblasti)
Kratak opis
mere/vrste
podrke i svrha
tj. cilj pruanja
podrke
Realizuje
i prati (ko,
kada)
Vrste IOP-a
lan 5. Pravilnika kae da IOP moe da se donese za deo ili celokupan predkolski
program, a u koli za deo ili oblast u okviru nastavnog predmeta, jedan nastavni
predmet, grupu nastavnih predmeta ili za sve sadraje, odnosno nastavne predmete za
razred koji uenik pohaa, kao i za vannastavne aktivnosti.
U lanu 7. definiu se tri vrste individualnih obrazovnih planova:
po prilagoenom programu kojim se planira prilagoavanje prostora i uslova,
metoda rada, udbenika i nastavnih sredstava
po izmenjenom programu gde se, osim neophodnih, gore navedenih
prilagoavanja, planira i prilagoavanje optih ishoda obrazovanja i vaspitanja,
prilagoavanje posebnih standarda postignua uenika u odnosu na propisane
standarde
obogaen i proiren program koji se primenjuje za uenike sa izuzetnim
sposobnostima.
Donoenju IOP-a sa izmenjenim programom prethodi donoenje, primena i
vrednovanje IOP-a sa prilagoenim programom, kao i miljenje Interresorne komisije
za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrkom
detetu i ueniku.
Prema tome, izmeni standarda, odnosno smanjivanju sadraja onoga to dete
ui, moraju da prethode svi ve nabrojani koraci. Za vie informacija, pogledajte
Dodatak 1: Vrste podrke u obrazovanju37.
U poetku ete se moda oseati nesigurno, ali najvanije je da primenjujete

pravila planiranja i praenja planirane podrke. Kada kontinuirano procenjujemo
napredovanje uenika, to je sastavni deo obrazovanja uenika po IOP-u, mi u
kontinuitetu prilagoavamo i na rad i menjamo ga u odnosu na potrebe za podrkom
naih uenika.
37 Materijal sa nacionalne obuke Inkluzivno obrazovanje individualni obrazovni planovi, Ministarsvo prosvete,
2010, autorski tim: Raisa Vanaleinen, Milena Jerotijevi, Snjeana Mre
Saradnja i timski rad su osnov dobrog planiranja i adekvatne podrke za decu. To

je vano i zbog meusobne razmene informacija svih ljudi koji dolaze u kontakt i rade
sa detetom. Neki nastavnici e se ree susretati sa uenikom i nee imati prilike da ga
dobro upoznaju. Zato e za njih biti kljune informacije koje mogu da dobiju od kolega
koji su u svakodnevnom kontaktu sa njim, koji su lanovi tima za pruanje dodatne
podrke detetu (tzv. mali IOP tim), odnosno koje mogu proitati iz pedagokog profila
uenika. Moda e biti neophodno koristiti i druge prikupljene podatke koji se ne nalaze
u pedagokom profilu.
57
Kada se pravi IOP38

Vi ve imate iskustva u primenjivanju individualizovanog pristupa uenicima
u svom svakodnevnom radu, kada umesto da diktirate pitanja na kontrolnom vi deci
podelite ta pitanja odtampana, naroito onoj deci koja imaju tekoe sa pisanjem i
diktatom; kada za odreenu grupu dece pripremite test sa pitanjima u kojima se
odgovori daju zaokruivanjem biranjem jednog od vie ponuenih odgovora; kada
pripremate posebne radne listove sa zadacima za decu koja imaju tekoe u praenju
nastave iz bilo kog razloga; kada im prilagoavate domae zadatke; kada omoguavate
detetu da odgovara samo usmeno jer mu je teko da se pisanim putem izraava ili
obrnuto.
Zato je i kada neophodno pisati IOP?

Kako i Pravilnik to definie39, uvek nam je kriterijum uspenost deteta kada i
pored pruene podrke kroz mere individualizacije, dete ne ostvaruje opte i posebne
standarde obrazovanja i vaspitanja, potrebno je preciznije planirati ciljeve, aktivnosti i
vrstu podrke. Tako dolazimo do dokumenta koji se izrauje timski, gde su uloge svih
lanova tima precizno definisane i time se stvaraju uslovi za napredovanje deteta i
uenje.
IOP se moe napisati uvek kada utvrdimo da je detetu potrebna ova vrsta podrke
u obrazovanju, npr:
Inicijalni pred polazak u kolu (u postupku ispitivanja deteta upisanog u kolu,
kola moe da utvrdi potrebu za donoenjem individualnog obrazovnog
plana ili dodatnom podrkom za obrazovanje40. Naime, za odreen broj dece
ve prilikom upisa bie oigledno da e im biti potreban veoma visok nivo
podrke).
Kada se utvrdi potreba za tim (... ako prethodno prilagoavanje i otklanjanje
fizikih i komunikacijskih prepreka nisu dovele do ostvarivanja optih ishoda
obrazovanja i vaspitanja ... 41)
Kada se dete premeta u novo obrazovno ili ivotno okruenje (npr, polazi u
prvi razred, peti razred, prvi razred srednje kole, preseli se u drugu kolu,
promeni se uitelj ili razredni stareina, predmetni nastavnik...)
Nakon izvesnog vremena IOP se procenjuje i revidira (IOP se vrednuje prema
unapred utvrenoj dinamici i prema ukazanoj potrebi, i to, u prvoj godini primene
najmanje tromeseno, a u svim narednim godinama na poetku svakog polugodita,
odnosno radne godine42). Ukoliko tokom procesa vrednovanja utvrdimo da dete nije
58
38 Akreditovan program -Podrka vaspitaima/cama i nastavnicima/ama u pravljenju i primeni individualnih

vaspitno-obrazovnih programa, Inicijativa za inkluziju VelikiMali
39 IOP je pismeni dokument ustanove, kojim se planira dodatna podrka u obrazovanju i vaspitanju deteta, odnosno
uenika ako prethodno prilagoavanje i otklanjanje fizikih i komunikacijskih prepreka nisu dovele do ostvarivanja
optih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno do zadovoljavanja obrazovnih potreba uenika sa izuzetnim
sposobnostima, Pravilnik, l. 5
40 ZOSOV, l. 98, stav 6
41 Pravilnik, l.5, stav 1
42 Pravilnik, l. 11, stav 3
ostvarilo predviene ciljeve potrebno je ozbiljno razmisliti da li su ciljevi bili nerealni za

njega, ili detetu nije pruena odgovarajua podrka da bi te ciljeve dostiglo. IOP je dobar
samo ako aktivnosti i vrste podrke navedeni u njemu vode ka ostvarivanju predvienih
ciljeva. Stoga, kada i pored postojanja IOP-a dete ne napreduje, potrebno ga je izmeniti.
To se moe raditi prema unapred predvienoj dinamici, ali i u svakom trenutku kada
se proceni da je to neophodno. Isto tako, bilo bi pogreno drati se predvienih
ciljeva i vremenskih rokova zapisanih u IOP-u ako vidimo da dete napreduje bre od
oekivanog, pa ekati da proe celo tromeseje ili polugodite da bi se neophodne
izmene napravile.
Procedure i uloge
Struni tim za inkluzivno obrazovanje
U svakoj koli u kojoj ima uenika sa smetnjama u razvoju, direktor obrazuje
struni tim za inkluzivno obrazovanje43. Zakonom nije blie utvren sastav niti broj
lanova ovog tima, ali u praksi, najee su lanovi struni saradnici, u velikom broju
ustanova direktori, kao i nastavno osoblje koje ima najvie iskustva u ovoj oblasti. Struni
tim za inkluzivno obrazovanje koordinira sve aktivnosti u ustanovi koje se odnose na
obrazovanje dece kojima je potrebna dodatna podrka. Izmeu ostalog, ovaj tim:
moe da podnese predlog za utvrivanje prava na IOP44,
predlae lanove tima za pruanje dodatne podrke detetu direktoru
ustanove45
napisan IOP dostavlja Pedagokom kolegijumu na usvajanje46
daje saglasnost na odluku pedagokog kolegijuma o daljoj primeni, izmenama
i dopunama IOP-a ili prestanku potrebe za IOP-om, a na osnovu vrednovanja
IOP-a47.
Ipak, vano je naglasiti da Struni tim za inkluzivno obrazovanje nije neposredno
zaduen za pisanje IOP-a.
Pravo na IOP ima dete i uenik koji ima potrebu za dodatnom podrkom u
obrazovanju i vaspitanju zbog tekoa u pristupanju, ukljuivanju, uestvovanju ili
napredovanju u vaspitno-obrazovnom ili obrazovno-vaspitnom radu, ako te tekoe
utiu na ostvarivanje optih ishoda obrazovanja i vaspitanja, a naroito ako dete,
odnosno uenik:
1. ima tekoe u uenju (zbog specifinih smetnji uenja ili problema u ponaanju
i emocionalnom razvoju);
43 ZOSOV, L. 66
44 Pravilnik, l. 6
45 Pravilnik, l. 8
46 Pravilnik, l. 8
47 Pravilnik, l. 10
Predlog za utvrivanje prava na IOP
59
2.
3.
4.
ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne, motorike, ulne, intelektualne ili
viestruke smetnje ili smetnje iz spektra autizma);
potie, odnosno ivi u socijalno nestimulativnoj sredini (socijalno, ekonomski,
kulturno, jeziki siromanoj sredini ili dugotrajno boravi u zdravstvenoj,
odnosno socijalnoj ustanovi);
iz drugih razloga ostvaruje pravo na podrku u obrazovanju48.
Pravo na prilagoen i obogaen nain obrazovanja po IOP-u ima i uenik sa

izuzetnim sposobnostima koji stie osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje. U ovom
priruniku, neemo se baviti obogaenim IOP-om, ali je vano naglasiti da se svi
principi i koraci koji e biti opisani primenjuju i na tu vrstu individualnog obrazovnog
plana.
Kao to je ve reeno, predlog za utvrivanje prava na IOP podnosi struni tim
za inkluzivno obrazovanje, a na osnovu procene potreba za IOP-om koju moe da daje
vaspita, nastavnik, struni saradnik, ili roditelji/staratelji deteta, odnosno uenika.
Ukoliko roditelji nisu predlagai, ustanova je duna da ih pisanim putem
obavesti o tome49. esto se dogaa da se ova vana obaveza obrazovnih ustanova
ne izvrava. Ovom prilikom treba naglasiti koliko je znaajno razvijati atmosferu
uvaavanja i saradnje izmeu roditelja i kole. Jedan od naina da se to postigne jeste i
obavetavanje roditelja o svim vanim koracima i postupcima vezanim za obrazovanje
njihovog deteta. Kada se roditelji obavetavaju o tome da je izvrena procena potreba
za IOP-om za njihovo dete potrebno je to uraditi jednostavnim razumljivim jezikom,
uz obrazloenje zato je to potrebno, kao i uz navoenje svih prethodnih postupaka i
koraka koje je kola preduzela, a do sada nisu dale dovoljno rezultata:
Izraen pedagoki profil (roditelji su ve obaveteni o tome jer su verovatno
uestvovali u njegovoj izradi, odnosno prikupljanju informacija i ve tada
im je bilo potrebno pojasniti zato se profil pie, odnosno da je to u cilju
prilagoavanja obrazovno-vaspitnog rada, odnosno da bi detetu bila pruena
neophodna dodatna podrka)
Plan prilagoavanja (individualizacije rada)
Evaluaciju plana prilagoavanja i postignua uenika
Svakako, poeljno je nakon toga pozvati roditelje u kolu i dodatno im pojasniti
ta tano znai donoenje IOP-a, zbog ega je potrebno da se njihovo dete obrazuje po
IOP-u i kakve e to efekte imati na njegovo obrazovanje. Roditelj nakon toga potpisuje
saglasnost. Ukoliko roditelj ne potpie saglasnost na izradu IOP-a, kola nastavlja sa
merama individualizacije50. Zato je veoma vano ostvariti dobru saradnju sa njima da
bi dete dobilo adekvatnu podrku. Pri tome treba imati na umu da su roditelji esto
neobaveteni o tome kakve su posledice obrazovanja po IOP-u, boje se da e dete na
neki nain biti obeleeno, da nee moi da nastavi kolovanje, ili da e to imati neke
druge posledice. Stoga treba uloiti dodatni napor da se sa roditeljima razjasne sve
nedoumice.
60
48 Pravilnik, l. 2
49 Pravilnik, l. 6
50 Pravilnik, l. 6, stav 6
SAGLASNOST RODITELJA, ODNOSNO STARATELJA NA IOP

Predlaga za izradu IOP-a:
Ime i prezime deteta/uenika za koga se
predlae IOP:
Vaspitna grupa/razred-odeljenje:
Ime i prezime roditelja/staratelja:
Obrazloenje predloga:
(ako je predkolska ustanova, odnosno
kola, podnosilac predloga, prilae
dokaze o prethodno preduzetim merama
individualizacije obrazovno- vaspitnog rada)
IOP izrauje tim ustanove u sastavu:
Naziv predkolske ustanove, odnosno kole:
Sedite predkolske ustanove, odnosno kole:

Naziv objekta predkolske ustanove, odnosno
izdvojenog odeljenja kole:
IOP se izrauje za radnu/kolsku godinu:
Direktor predkolske ustanove, odnosno kole
potpis, datum i peat:
Saglasan:
Datum:
Nije saglasan:
Saglasnost roditelja, odnosno staratelja za izradu IOP-a:
61
Ukoliko roditelji i dalje ne ele da daju saglasnost na izradu IOP-a, oigledno je da

morate razmisliti o uvoenju dodatnih i novih vrsta podrke kroz mere individualizacije
jer, bez obzira na to to se roditelji nisu sloili sa izradom IOP-a, kola treba da ovim
merama omogui detetu uenje i napredovanje.
Tim za pruanje dodatne podrke detetu

Nakon svih prethodno opisanih koraka i davanja saglasnosti za izradu IOP-a od
strane roditelja/staratelja, direktor kole formirae tim za pruanje dodatne podrke
detetu. lanovi tog tima definisani su lanom 77. Zakona o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja, kao i lanom 8. Pravilnika. Obavezni lanovi tima su:
vaspita (ako je dete u vrtiu), uitelj ili razredni stareina (ako je dete upisano
u kolu)
struni saradnik
roditelji
Sem njih, u tim je mogue ukljuiti, prema potrebi i:
pedagokog asistenta
strunjaka van ustanove koji dobro poznaje dete (na primer, strunjaci koji
su sa detetom radili u zdravstvenim ustanovama ili organizacijama civilnog
drutva koje pruaju razliite servise podrke, strunjaci koji su sa detetom
radili tokom prethodnog nivoa obrazovanja), na predlog roditelja.
Ovaj tim izrauje, odnosno pie IOP za dete.
Roditelj/staratelj nakon izrade IOP-a daje saglasnost za sprovoenje IOP-a.
Uvek je vano da svi lanovi tima imaju svoj primerak napisanog IOP-a, pa tako i
roditelji, kako bi mogli da se podsete i prate ta je sve planirano i dogovoreno, ali i
realizaciju ciljeva.
Primena IOP-a poinje nakon to on bude usvojen od strane Pedagokog
kolegijuma ustanove.
Obrasci
Uz Pravilnik, kao njegov sastavni deo, objavljeni su i obrasci. U obrazac 2A
(Predkolska ustanova) i 3A (kola) unose se lini podaci o detetu, i nije potrebno
dodatno pojanjavati njihov sadraj. Sa obrascima 2B i 3B ve ste se upoznali u poglavlju
koje se bavilo pedagokim profilom deteta/uenika. Sam individualni obrazovni plan
unosi se u obrazac 2C (predkolska ustanova) i 3C (kola).
62
C. Plan aktivnosti predkolska ustanova

Aktivnost/oblast:
Cilj (oekivana promena):

Ukupno trajanje:
Koraci/Aktivnosti:
Realizatori
Uestalost i
trajanje
Ishod/oekivana
promena i kako e se
ona proceniti
1.
2.
3.
Aktivnost/oblast:

Ukupno trajanje:
Koraci/Aktivnosti:
Realizatori
Uestalost i
trajanje
Ishod/oekivana
promena i kako e se
ona proceniti
1.
2.
3.
Aktivnost/oblast:

Ukupno trajanje:
Koraci/Aktivnosti:
Realizatori
Uestalost i
trajanje
Ishod/oekivana
promena i kako e se
ona proceniti
1.
3.
Napomena: plan aktivnosti izrauje se za svaku identifikovanu prioritetnu oblast ili predmet
Datum izrade IOP-a:

Datum sledeeg sastanka za reviziju/evaluaciju IOP-a:
lanovi/ce IOP tima (potpisi): struni saradnik ________________________

roditelj/staratelj ________________________

vaspita
________________________
Koordinator/odgovorna osoba za realizaciju IOP-a (potpis):
____________________________
2.
63
C. Plan aktivnosti - kola

Predmet/oblast:

Ukupno trajanje:
Koraci/Aktivnosti:
Realizatori
Uestalost i
trajanje
Ishod/oekivana
promena i kako e se
ona proceniti
1.
2.
3.
Predmet/oblast:

Ukupno trajanje:
Koraci/Aktivnosti:
Realizatori
Uestalost i
trajanje
Ishod/oekivana
promena i kako e se
ona proceniti
1.
2.
3.
Predmet/oblast:

Ukupno trajanje:
Koraci/Aktivnosti:
Realizatori
Uestalost i
trajanje
Ishod/oekivana
promena i kako e se
ona proceniti
1.
2.
3.
Napomena: plan aktivnosti izrauje se za svaku identifikovanu prioritetnu oblast ili predmet
64
Datum izrade IOP-a:

Datum sledeeg sastanka za reviziju/evaluaciju IOP-a:
lanovi/ce IOP tima (potpisi): struni saradnik ________________________

roditelj/staratelj ________________________

uitelj/nastavnik ________________________
Koordinator/odgovorna osoba za realizaciju IOP-a (potpis):
____________________________
Sadraj IOP-a
Sadraj IOP-a propisan je lanom 77. ZOSOV-a, kao i l. 5. Pravilnika. Njime se
utvruje prilagoen (i obogaen) nain obrazovanja i vaspitanja deteta i uenika, a
posebno:

IOP sadri posebno:

line podatke i kratak opis razvoja i obrazovne situacije deteta, odnosno
uenika
ciljeve obrazovno-vaspitnog rada, odnosno promenu koja dodatnom podrkom
treba da se dostigne u podruju u kojem se planira dodatna podrka,
operacionalizovan opis podrke kroz niz pojedinanih aktivnosti, odnosno
koraka i njihov redosled u vaspitnoj grupi i na asovima u odeljenju, kao i opis
i raspored rada izvan grupe, odnosno odeljenja kada je to potrebno;
posebne standarde postignua i prilagoene standarde za pojedine aktivnosti
u predkolskoj ustanovi, za pojedine ili za sve predmete u koli, odnosno ishode
tih aktivnosti koje kroz postupan proces dovode do cilja dodatne podrke;
osobe koja e pruati podrku tokom realizacije pojedinanih planiranih
aktivnosti;
vremenski raspored, trajanje, odnosno uestalost za svaku meru podrke u
toku planiranih aktivnosti.
Predmet/oblast?
Stoga, predmet/oblast za neko dete moe biti srpski jezik ovladavanje pisanjem
i itanjem jednostavnih rei i reenica; matematika osnovne raunske operacije
sabiranje i oduzimanje brojeva do 10; ali isto tako i osamostavljivanje samostalno
pripremanje udbenika i potrebnih materijala za as, beleenje domaih zadataka;
Prikupljeni podaci o detetu, odnosno pedagoki profil, pomoi e nam u

definisanju predmeta, odnosno oblasti u kojima je detetu potrebna dodatna podrka.
Individualni obrazovni plan pie se i za akademske i za neakademske oblasti. Ve je
reeno da, ukoliko se fokusiramo samo na programske sadraje u kojima dete zaostaje,
ono nee biti u stanju da ostvari neke opte ishode i standarde obrazovanja i vaspitanja.
Ukoliko postoji nedoumica zato dete nedovoljno napreduje iako je organizovana
podrka koja se na primer odnosi na smanjivanje sadraja iz nekog predmeta, odgovor
moe leati u tome da nije organizovana podrka u drugim oblastima kao to je
osamostaljivanje, komunikacijske i socijalne vetine. Takoe moda uenik na drugaiji
nain ui pojedine sadraje tako da u stvari moramo da prilagoavamo metode
poduavanja, da koristimo posebna nastavna, didaktika sredstva, pomagala, asistivna
sredstva i sl. Da podsetimo, u pedagokom profilu navode se sve potrebe za podrkom,
a zatim je potrebno odrediti prioritete za koje emo prvo planirati podrku kroz korake/
aktivnosti u okviru IOP-a.
65
komunikacija vebanje usmenog izraavanja uz korienje potpitanja; vebanje

pisanog izraavanja uz vizuelnu podrku itd, u zavisnosti od prioritetnih oblasti, odnosno
utvrenih potreba za podrkom u pedagokom profilu.
Ciljevi u IOP-u
Nakon to su definisani predmeti/oblasti, za svaki od njih tim za pruanje dodatne
podrke detetu treba da definie ciljeve.

Ciljevi treba da budu:

specifini, a to znai napisani jasnim, konkretnim i nedvosmislenim jezikom;
da se odnose na konkretne promene;
merljivi, odnosno da omoguavaju da postignue uenika bude procenjeno i da
moemo biti sigurni da li je cilj ostvaren ili ne (sadre i kvantitativne pokazatelje
kao to su npr. broj slova koje e nauiti...);
ostvarivi, da se mogu postii/dostii u zadatom vremenskom okviru i sa
raspoloivim/dostupnim resursima;
relevantni i realni znaajni za uenika i njegovo napredovanje, fokusirani
na pozitivne promene koje se mogu postii; treba da budu napisani u smislu
onoga to e uenik realno ostvariti u definisanim prioritetnim oblastima;
vezani za vreme, oroeni, da se mogu postii u okviru odreenog perioda
(meseca, polugodita ili kolske godine); u poetku je poeljno da ti ciljevi
budu kratkoroni kako bi svi uesnici dete, roditelji, tim za pruanje dodatne
podrke i svi koji uestvuju u pruanju dodatne podrke detetu bili sigurni da
se ti ciljevi ostvaruju.
Ciljevi su, dakle, eljene promene kojima teimo. Njima se definie ono to e
uenici postii, a ne ta nee, stoga oni treba da se formuliu pozitivnim renikom. Oni
moraju biti veoma konkretni i precizni u odnosu na aktuelno funkcionisanje deteta51.
Ako smo kao prioritetnu oblast u kojoj je detetu potrebna podrka definisali uee u
obavljanju kolskim obavezama na asovima i kod kue, kao cilj moemo definisati npr.
- uenik e obavljati kolske obaveze na asu i kod kue pripremati knjige i sveske za
kolu i as, prihvatiti da radi kolske i domae zadatke.
Ako je prioritetna oblast uestvovanje u aktivnostima na asu sa celim odeljenjem,
cilj moe biti uenica e se ukljuivati u aktivnosti na asu odgovarajui na najmanje
jedno pitanje nastavnika.
Ako je prioritetna oblast za neko dete ovladavanje pisanjem i itanjem, a iz
opisa deteta se vidi da je ono u prethodnom periodu, recimo polugoditu, nauilo da
prepoznaje pet slova, nerealno je oekivati da e za tri meseca moi da prepoznaje sva
slova i ita. Zato emo kao cilj definisati npr. uenik e nauiti da prepoznaje dodatnih
pet slova (i nabrojaemo koja su to slova).
66
51 Akreditovan program --Podrka vaspitaima/cama i nastavnicima/ama u pravljenju i primeni individualnih

Pri definisanju ciljeva moramo voditi rauna i o tome da uvek prepoznajemo i

polazimo od onoga to dete moe, te da planiramo podrku za ono to ne moe. esto u
praksi insistiramo na nekom cilju, jer mislimo da je usvajanje nekog znanja neophodno
da bi se ilo dalje, ali zaboravimo da dete treba da bude ukljueno u nastavu iako jo
uvek nije postiglo taj cilj. Moda dete jo nije usvojilo sve glasove, ali ako vidimo da
ono moe da ui pesmice napamet bilo bi pogreno insistirati da prvo naui da isto
govori i ne dopustiti mu da uestvuje u recitovanju kada i druga deca. Ne treba ekati
da dete neto savlada u potpunosti, a ne koristiti neto u emu ono moe dalje da
uestvuje i napreduje u obrazovanju, jer emo propustiti da ui i napreduje u drugim
oblastima.
Uenik moda ne zna tablicu mnoenja. Cilj moemo planirati tako da e uenik
u narednom periodu (npr. tri meseca) nauiti napamet tablicu mnoenja do pet. Ali,
ta da radimo u vezi sa drugim oblastima u kojima dete moe da uestvuje i napreduje,
iako jo uvek nije napamet nauilo tablicu mnoenja? Dok njegovi vrnjaci u razredu
budu uveliko vebali zadatke primenjujui tablicu mnoenja, ovaj uenik bie zakoen
i na kraju opet nee biti u stanju da ostvari cilj, a samim tim ni da dalje napreduje u
uenju. Meutim, ako planiramo podrku i detetu omoguimo da na primer koristi
67
digitron, ili tablicu mnoenja napisanu na kartici koju e nositi sa sobom, ono e moda
biti u stanju da reava jednostavnije zadatke, i tada e definisan cilj biti uenik e
reavati jednostavne zadatke primenjujui mnoenje uz korienje pomagala (to moe
biti digitron ili odtampana tablica koju e imati kod sebe).
Za svaki cilj neophodno je planirati i vremenski rok do koga e biti ostvaren, kao i
neophodne, a raspoloive, resurse za njegovo ostvarenje.
68
Planiranje podrke, koraci/akrivnosti

Planiranje podrke je faza koja sadri planiranje niza malih koraka, aktivnosti koje e
doprineti da se promena desi. Treba precizno isplanirati vidove podrke koje emo
koristiti da bismo postigli eljenu promenu, odnosno cilj.
Vrednost IOP-a se pokazala u pravljenju malih koraka. Kada hoemo da menjamo
globalno ponaanje, kada pravimo korake koje ne moemo da savladamo, onda smo
neuspeni.
Kada pravimo korake podrke mora se razmiljati o ishodima tih aktivnosti/
koraka, a onda i o tome da li ishodi vode ka cilju. Ponekad nam preciziranje koraka
i ishoda izgleda banalno, ali jedino na taj nain moemo da procenjujemo da li smo
dobro planirali podrku, a zatim i da pratimo i procenjujemo njene efekte52.
Kada piemo IOP, vano je da budemo to precizniji i razumljiviji. Ono to je
napisano kao plan podrke treba da bude razumljivo i za osobu koja ne poznaje dete i
njegovu obrazovnu situaciju.
Ne smemo zaboraviti da je deci sa tekoama u najveem broju sluajeva podrka
koju im pruamo kljuna za ostvarivanje ciljeva.
Ako je definisan cilj npr. dete e savladati sabiranje i oduzimanje brojeva do

pet, vano je da imamo na umu da podrka za neko dete moe biti i da sabira vagone
ako voli vozove, a ne da mu dajemo zadatke u kojima e sabirati jabuke kao to stoji u
udbeniku, ili isto brojane zadatke.
52 Akreditovan program --Podrka vaspitaima/cama i nastavnicima/ama u pravljenju i primeni individualnih
Takoe je vano, naroito za neakademska znanja i vetine, konsultovati roditelje

o moguim prioritetima za porodicu i za dete, i u skladu sa tim planirati ciljeve, odnosno
aktivnosti. Roditelji isto tako mogu biti vaan izvor informacija o vrsti potrebne podrke,
jer vam mogu dati korisne informacije o tome na koji nain je dete nauilo neke vetine
i steklo odreena znanja.
69
Ve je reeno da je cilj promena za koju planiramo da se desi u budunosti. Da

bi se taj cilj ostvario, potrebno je planirati i sprovoditi odreene aktivnosti. Dakle, ako
kao oekivani cilj posmatramo ve navedeni primer - uenik e samostalno obavljati
kolske obaveze na asu i kod kue pripremati knjige i sveske za kolu i as, prihvatiti
da radi kolske i domae zadatke, mogui koraci, odnosno aktivnosti bi bili:
1) podrka za vaenje pribora i knjiga na asovima (za neko dete, podrka se
moe sastojati u tome da e mu uiteljica dati papir na kome je ispisan naziv predmeta
i popis potrebnog materijala za rad, za neko drugo dete podrka je da mu se uiteljica
samo direktno obrati i kae mu ta je sve potrebno da pripremi);
2) podrka za zapoinjanje i obavljanje kolskog zadatka (moe se sastojati u
tome da uiteljica prie detetu i nakon date instrukcije celom razredu ponovi tu istu
instrukciju pomaui detetu da pronae taj zadatak u knjizi);
3) podrka za obavljanje domaeg zadatka (moe se sastojati u tome da roditelji
kod kue pripreme sveske i knjige iz onih predmeta iz kojih dete treba da uradi zadatke;
takoe, oni mogu da pripreme vremenski raspored samostalnog rada ili rada uz pomo
odraslih i istaknuti ga na vidnom mestu, i sl.).
Svaki od ovih koraka treba da vodi do odreenog ishoda, onoga to je dete
usvojilo kao eljeno ponaanje u ovom sluaju, a svi ti ishodi zajedno ka eljenom cilju.
Realizatori
Realizatori su osobe koje pruaju konkretnu podrku detetu. U koli je to najee
uitelj ili nastavnik, ali mogu biti i vrnjaci, naroito ukoliko je detetu potrebna manja
podrka da npr. zabelei domae zadatke, pripremi materijal za rad i sl. Za odreene
aktivnosti realizatori mogu biti roditelji i svi drugi koji sa detetom ive i pomau mu. U
ovom sluaju vano je dobro proceniti mogunosti drugih osoba, kao i koliko su one
spremne da prue odgovarajuu podrku. Oni svakako moraju unapred biti upoznati sa
svojim obavezama i odgovornostima, ukljuujui i vremenske okvire i konkretne oblike
podrke koju treba da prue.
Jedan od vidova podrke u odeljenjima i kolama u kojima se obrazuju uenici
kojima je potrebna dodatna podrka je i podrka kroz asistenciju. Kao i drugi vidovi
podrke i podrka kroz asistenciju se planira u odnosu na potrebe za podrkom
konkretnog deteta. Ona se planira u okviru IOP-a, te za neke aktivnosti realizatori uz
nastavno osoblje mogu biti i asistenti. Oni treba da rade u timu sa nastavnicima, tj.
ne treba da budu zadueni samo za direktnu pomo jednom ueniku nego za rad i
funkcionisanje celog odeljenja53.
53 Vie o asistenciji vidi na str. 74
70
Uestalost i trajanje
Neke aktivnosti odvijae se svakodnevno kako bi dete usvojilo odreena znanja
ili vetine, druge se mogu planirati i ree, u zavisnosti od potreba za podrkom radi
postizanja ciljeva i imajui u vidu da radimo sa celim odeljenjem. Trajanje se odnosi na
period za koji planiramo da emo dostii planirane ishode.
IOP planiramo tako da moemo da ga realizujemo na asu.
IOP je dokument koji uzimamo u obzir, odnosno koristimo kada se pripremamo
za konkretan as. U odnosu na ono to smo identifikovali kao vrstu podrke detetu da
bi uestvovalo u nastavi i uenju, kao i ono to smo definisali kao eljenu promenu
(ishode i ciljeve za dete), unosimo, tj. planiramo i obezbeujemo kroz pripremu za as.
IOP ne sme da bude takav da njegova realizacija bude potpuno odvojena od
onoga to se radi na asu, tj. da zahteva potpuno odvojen i individualni rad sa detetom.
Ono to je moda potpuno drugaije moe da bude samo manji deo jednog asa i treba
da se odvija onda kada i drugi uenici imaju individualne zadatke.
To znai da emo za neku decu morati da pripremimo posebne zadatke uz
odreena prilagoavanja koja su tom detetu neophodna da bi moglo samostalno da
radi (npr, zadaci sa uvelianim slovima/ciframa, zadaci odtampani na hartiji neke
druge boje a ne bele, zadaci u kojima e biti podvuene, ili na neki drugi nain oznaene
kljune rei koje e ueniku pomoi u njihovom reavanju, zadaci razbijeni na sitnije
korake, pojednostavljeni zadaci, ali, u sluaju dece koja se obrazuju prema tzv. IOP-u po
izmenjenom programu, i zadaci za ije reavanje su potrebna znanja i vetine koje su
drugi uenici ve savladali).
Prema Pravilniku54 izuzetno, prema potrebama deteta, a na osnovu odluke

tima za pruanje dodatne podrke, IOP moe da se ostvaruje i van vaspitne grupe
u predkolskoj ustanovi, odnosno van odeljenja u koli. Ovo se pre svega odnosi na
dopunsku i dodatnu nastavu, ali neke aktivnosti predviene IOP-om mogu se realizovati
i kroz individualni rad sa posebnom osobom. Neke kole, na primer, imaju zaposlene
logopede. Logoped moe individualno da radi sa detetom, ali je neophodno te aktivnosti
planirati u neko drugo vreme, a ne u vreme nastave, da bi se izbeglo izdvajanje deteta
od ostatka grupe/razreda. Sa detetom individualno mogu da rade i uiteljice koje rade
u produenom boravku. To, ipak, moe da bude samo jedan od oblika podrke.
54 Pravilnik, l. 9 stav 2
71
Vrednovanje i izmena IOP-a

Vrednovanje IOP-a vri se radi procene ostvarenosti ciljeva utvrenih IOP-om.
Spoljanje vrednovanje IOP-a vri prosvetni savetnik, odnosno savetnik
spoljni saradnik u toku struno-pedagokog nadzora. Utvruje se ispunjenost uslova u
postupku donoenja IOP-a, vrednuje se sadraj i primena IOP-a.
Vrednovanje IOP-a unutar ustanove vri se kroz samovrednovanje strunog tima
za inkluzivno obrazovanje i Tima za pruanje dodatne podrke detetu, prema unapred
utvrenoj dinamici u IOP-u i prema ukazanoj potrebi:
u prvoj godini upisa tromeseno
a u svim narednim godinama na poetku svakog polugodita, odnosno radne
godine.
Vrednovanje IOP-a radi Tim za pruanje dodatne podrke ueniku, a njemu se
po potrebi mogu pridruiti lanovi/ce strunog tima za inkluzivno obrazovanje. To
podrazumeva, pre svega da li su ishodi planirani u okviru plana aktivnosti ostvareni,
i da li su planirana prilagoavanja, odnosno vrste podrke bile delotvorne. Na osnovu
toga, tim e proceniti da li je za uenika potrebno revidirati postojei IOP (jer neka
prilagoavanja nisu bila adekvatna ili neki ciljevi i ishodi nisu realizovani), ukinuti IOP,
ukoliko su svi ishodi i ciljevi ostvareni, a tim proceni da dete moe dalje da napreduje
i samo uz primenu mera individualizacije, ili se moe pisati potpuno novi IOP, ukoliko
se utvrdi da dete ne ostvaruje ishode i ciljeve, odnosno ukoliko ostvaruje veoma mali
deo njih.
Na kraju, vano je da znamo da je individualni obrazovni plan neophodan
instrument koji daje strukturu i precizne korake za planiranje i kvalitetnije izvoenje
nastave, ali jo vanije za uspeno napredovanje i uenje deteta kome je potrebna
dodatna podrka u obrazovanju. Uvek treba imati na umu i dugorone efekte
prilagoavanja nastave kako za dete sa tekoama u razvoju, tako i za ostalu decu
u grupi/odeljenju i za nastavnika. Ovako isplaniran i dobro voen nastavni rad
doprinosi sveobuhvatnom uenju, sticanju znanja i vetina, drutvenom ukljuivanju
i osamostaljivanju deteta, ali i unapreenju profesionalnih kompetencija svih koji su
ukljueni u rad sa detetom.
Inkluzivno obrazovanje je prvi i neophodan aspekt daljeg drutvenog ukljuivanja
deteta i odrasle osobe sa invaliditetom u sve redovne tokove ivota. Bez razvijanja i
napredovanja prakse inkluzivnog obrazovanja ne moemo govoriti o socijalnoj inkluziji,
a bez drutvenog ukljuivanja nema ni dostojanstvenog i ravnopravnog ivota dece i
odraslih iz drutveno osetljivih grupa. U tome je prednost, ali i odgovornost svih nas
koji se na posredan ili neposredan nain bavimo obrazovanjem.
72
Dodatak
Nekoliko rei o asistenciji

Ovaj Prirunik se ne bavi razliitim vrstama asistencije kao dodatnim podrkama
dece u procesu obrazovanja ili drutvenog ukljuivanja. Meutim, s obzirom na
vanost svih vrsti dodatne podrke, kao i kontinuirano javno i struno insistiranje na
obezbeivanju asistencije za decu iz drutveno osetljivih grupa, dajemo samo kratak
osvrt na najvanije principe asistencije.
Prvo, vano je da znamo da postoji vie vrsta dodatne podrke kroz obezbeivanje
asistencije: pedagoki asistent (asistent u nastavi), personalni asistent, lini pratilac
deteta, vrnjaki asistent.
Pratilac za linu pomo detetu je vrsta neposredne dodatne podrke koja
omoguuje detetu lake funkcionisanje i komunikaciju sa drugima tokom ostvarivanja
vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u koli,
tokom celodnevne nastave ili produenog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvoenja
nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slino55.
Personalna asistencija je nova usluga u sistemu socijalne zatite, uvedena
Zakonom o socijalnoj zatiti56, spada u usluge podrke za samostalan ivot. Ova usluga
prua se odraslim pojedincima da bi se njihove mogunosti za zadovoljenje osnovnih
potreba izjednaile sa mogunostima ostalih lanova drutva, da bi im se poboljao
kvalitet ivota i da bi mogli da vode aktivan i samostalan ivot u drutvu.
Pedagoki asistenti uvedeni su Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja (Sl. glasnik RS, br. 72/2009 i 52/2011), sa ciljem da prue pomo i dodatnu
podrku deci i uenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomo nastavnicima,
vaspitaima i strunim saradnicima u cilju unapreivanja njihovog rada sa decom i
uenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrka. U svom radu ostvaruju
saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarauju
i sa nadlenim ustanovama, organizacijama, udruenjima i jedinicom lokalne
samouprave57. Pedagoki asistent je saradnik zaposlen u predkolskoj ustanovi ili
koli. Prua podrku deci kojoj je potrebna dodatna pomo i podrka u obrazovnovaspitnom radu, a to mogu biti deca iz veoma siromanih i depriviranih sredina, deca
iz marginalizovanih drutvenih grupa, deca koja ne vladaju teno jezikom nastave u
koli, deca sa zaostatkom ili tekoama u razvoju, deca sa emotivnim tekoama, sa
poremeajima u ponaanju, deca iji je ivot ometen bolnim ili traginim okolnostima,
deca koja imaju vie tekoa nego njihovi vrnjaci u okviru jednog ili vie predmeta58.
Svi kandidati za pedagoke asistente moraju da zavre petodnevni modul obuke
pre zapoinjanja rada, a od toga uvodni modul (priprema za zanimanje pedagokog
55 l. 4. st. 1. t. 1. al. 7. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i ueniku (Sl. glasnik
RS, br. 63/2010) kojom je propisano angaovanje pratioca za linu pomo detetu, kao vrsta neposredne dodatne
podrke koja zahteva dodatna finansijska sredstva
56 Sl. glasnik RS, br. 24/2011
57 lan 107. ZOSOV
58 Uloga pedagokog asistenta u pruanju dodatne obrazovne podrke, Prirunik za kole i predkolske ustanove,
Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije
74
asistenta), kao i sledee obavezne module: pruanje podrke aktivnostima uenja,

podrka razvoju dece, pomo u stvaranju bezbednih uslova za decu, pruanje efikasne
podrke kolegama, rad sa porodicama, doprinos stvaranju pozitivnih odnosa sa
spoljanjim institucijama i organizacijama. Nakon toga, kandidati pohaaju dva modula
po izboru od sledeih ponuenih: podrka uenicima u jezikom razvoju i vetinama
za kolu, podrka deci iz manjinskih kultura, podrka deci koja imaju tekoe u uenju,
podrka deci sa invaliditetom u uenju.
Vano je naglasiti da postojanje smetnji u razvoju, tekoa u uenju, invaliditeta
ili bilo kojih drugih tekoa ne znai automatski i potrebu za asistencijom.
Opti cilj asistencije je da deci kojoj je potrebna dodatna podrka omogui potpunu
i kvalitetnu ukljuenost u sve nastavne i vannastavne aktivnosti. Smisao asistencije je
da doprinese osamostaljivanju deteta i prestanku potrebe za asistencijom kada god
je to mogue59.

Planiranje podrke kroz asistenciju podrazumeva odreivanje/definisanje:

oblasti - gde je potrebna ova vrsta podrke (pomo u samostalnom
funkcionisanju - ishrana, svlaenje/oblaenje, toalet, kretanje, boravak u
uionici i koli itd; u komunikaciji - vizuelna podrka, znakovni jezik, Brajevo
pismo, konstruktivno reavanje sukoba, nenasilna komunikacija, drugi
maternji jezik itd; podrka u ostvarivanju posebnih obrazovnih standarda;
podrka u vannastavnim aktivnostima - kolski odmori, izleti, rekreativna
nastava, ekskurzije, razliite sekcije
obima koliko esto i za koje sve situacije i aktivnosti se planira asistencija
naina kako se prua podrka (pomo prilikom uenja novog gradiva, pomo
prilikom reavanja kontrolnih zadataka, dodatna podrka za uvebavanje i
uenje, prikupljanje i izrada nastavnih sredstava itd.)
oekivanih rezultata/ishoda
vremenskog perioda za koji se procenjuje da e ovaj vid podrke biti potreban
naina praenja i procenjivanja ostvarenosti ciljeva za koje je planirana
podrka kroz asistenciju.
Asistent je lan IOP tima i u obavezi je da aktivno uestvuje u procesu planiranja,

realizacije, praenja i ponovnog razmatranja IOP-a.
Planiranjem asistencije spreavamo da asistent i dete postanu odeljenje u

odeljenju.
DODATAK 1
Asistent i nastavnik su partneri u nastavnom procesu, zajedno planiraju nastavne

i vannastavne aktivnosti, dogovaraju nain realizacije, vrstu i obim podrke kao i svoje
uloge u realizaciji dogovorenih aktivnosti.
59 Akreditovan program - Podrka vaspitaima/cama i nastavnicima/ama u pravljenju i primeni individualnih

75
Vrste podrke u obrazovanju60

1. Prilagoavanje metoda, materijala i uila (mere
individualizacije)
76
PREDAVANJE UVOENJE NOVE LEKCIJE:

obezbediti vizuelna pomagala, velika slova, filmove, eme, grafike prikaze
predavati na nain koji angauje vie ula (vizuelno, auditorno, kinestetiko),
uz korienje adekvatnog materijala za uenje (pr. slike, posteri, areni papir,
plastelin, drveni predmeti i sl.)
dozvoliti ueniku da snimi lekcije kako bi ih pregledao kasnije
ponoviti uputstva ueniku poto su data odeljenju, zatim traiti od njega ili nje
da ih ponove i objasne uputstva nastavniku
napisati kljune stavke na tabli i/ili dati adekvatan pregled lekcije sa glavnim
pojmovima
traiti od uenika da pismeno ili usmeno da pregled kljunih stavki
pored usmenih dati i pisana uputstva, kako bi dete moglo da ih ponovo
pogleda kasnije
dati primer kako bi se pomoglo uenicima, postaviti primer tako da mogu
esto da ga pogledaju
koristiti podvlaenje, isticanje za nalaenje glavnih ideja/detalja u tekstu
podeliti dua predavanja na krae delove
dodatna prilagoavanja (pr. podeliti uenike u parove da kontroliu rad,
obezbediti uenika koji pomae u uenju i sl.)
DAVANJE ZADATAKA:
dati dodatno vreme za zavravanje zadataka
pojednostaviti sloena uputstva
smanjiti nivo tiva u zadacima
traiti manje tanih odgovora za zavravanje (kvalitet naspram kvantiteta)
skratiti zadatke, podelom rada na manje delove
dozvoliti kompjuterski odtampane zadatke koje pripremi uenik ili koje je
diktirao uenik, a pripremio neko drugi
koristiti kontrolne liste, eme, kartice za podseanje itd.
smanjiti zadate domae zadatke, posebno zadatke koji zahtevaju puno itanja
dozvoliti tampana umesto pisanih slova u izradi zadataka
60 Preuzeto i modifikovano iz materijala za tzv. Nacionalnu obuku, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
razvoja RS
PROVERA ZNANJA:
dozvoliti kontrolne vebe/testove sa otvorenim knjigama
dati usmene testove
dati testove koji se rade kod kue
koristiti objektivnija pitanja (npr. manje odgovora koji trae dua pisanja)
dozvoliti ueniku da daje odgovore na pitanja iz testa na magnetofonu
praviti este kratke kvizove, ne duge testove
dati dodatno vreme za test
proitati ueniku pitanja iz testa
pisati odgovore na pitanja iz testa umesto uenika
izbegavati pritisak na uenika u smislu vremena ili konkurencije
dodatna prilagoavanja
ORGANIZACIJA UENJA:
obezbediti pomo oko organizacije uenja
odrediti jedan sistem za povezivanje beleki i zadataka
pripremiti unapred raspored uenja/zadataka sa uenikom
omoguiti ueniku da dri knjige u koli i ima dodatni komplet kod kue
napraviti sistem nagraivanja za zavravanje rada u koli i domaih zadataka
slati kui dnevne/nedeljne izvetaje o napredovanju
dodatna prilagoavanja (pr. odrediti jednog druga-dobrovoljca koji e
pomagati oko domaih zadataka)
staviti uenika blizu nastavnika
staviti uenika blizu pozitivnog uzora
stajati blizu uenika prilikom davanja uputstava ili predavanja lekcija
izbegavati stimulacije koje odvlae panju (npr. rashladni sistem, oblasti
gustog saobraaja)
organizovati vie radnih grupa u prostoriji
DODATAK 2
pratiti zadatke kojima uenik sam odredi svoju dinamiku (dnevna, nedeljna,
dvonedeljna)
organizovati da ode kui sa jasnim, konciznim uputstvima za izradu domaih
zadataka
priznati i nagraditi usmeno uee uenika na asu
dodatna prilagoavanja (pr. obezbediti obuku iz vetina uenja/strategija za
uenje
77
PONAANJE:
pojednostaviti pravila u uionici tako da su jasna i dostupna za podseanje
koristiti merae vremena za olakavanje zavravanja zadataka
odrediti prelazna/slobodna vremena (npr. odmori, prelaz sa asa na as,
vreme za ruak)
pohvaliti odreena ponaanja
koristiti strategije za samo-kontrolu
dati posebne privilegije /pozitivne podsticaje; ubrzati njihovu primenu
mudro iskoristiti negativne posledice
dozvoliti kratke odmore izmeu zadataka
podseati uenika da ne prekida rad na zadatku (razliitim neverbalnim
signalima)
oceniti tane odgovore uenika, ne njegove greke
sprovesti sistem upravljanja ponaanjem u uionici
omoguiti dozvoljeno kretanje, vreme kada uenik nije na svom mestu (npr.
poslati ga da izvri neki nalog)
ignorisati neodgovarajue ponaanje koje nije drastino van granica
dozvoljenog u uionici
napraviti ugovor sa uenikom (i po potrebi sa odeljenjem)
sprovesti razumne procedure/pauze
2. Prilagoavanje prostora i uslova u kojima se uenje odvija

78
OTKLANJANJE FIZIKIH BARIJERA I POSTAVLJANJE OZNAKA

postavljanje rampe
postavljanje ili ugradnja dizala i liftova
adaptacija toaleta
adaptacija vrata i ulaza
pristupanost klupe, table i ostale kolske opreme
postavljanje rukohvata na ulazima i po hodnicima
oznaavanje ivica stepenika i hodnika (uta ili reljefna traka)
postavljanje vizuelnih orijentira i oznaka
svetlosna oznaka za kolsko zvono
SPECIFINI ARANMAN I RASPORED AKTIVNOSTI

mogunost dopunske nastave za pojedinane oblasti ili predmete
mogunost dodatne nastave ili korienja produenog boravka (pr. mentorski
rad, konsultacije i sl.)
organizovanje nastave u okviru istog sprata (tj. lako dostupnih uionica)
mogunost uenja kod kue ili putem interneta
mogunost prilagoenog dnevnog, nedeljnog ili mesenog rasporeda
aktivnosti
osmiljavanje asistivne tehnologije u saradnji sa strunjacima i roditeljima (pr.
pravljenje vizuelnog/slikovnog rasporeda asova i aktivnosti,
dodatna prilagoavanja (pr. korienje Brajevog pisma ili laptopa na asu,
upotreba znakovnog jezika i sl.)
3. Izmena sadraja uenja i standarda postignua

proirivanje sadraja za odreeni predmet ili grupe predmeta
uvode se napredniji sadraji u okviru jednog predmeta (pr. matematika,
istorija, muziko, srpski jezik i knjievnost, strani jezik i sl.)
uvode se napredniji sadraji u okviru grupe predmeta (pr. matematika i fizika
ili grupa jezikih predmeta i sl.)

smanjivanje sadraja za odreenu oblast, predmet ili grupe predmeta

smanjuje se sadraj i zahtevi u okviru jedne ili vie oblasti iz jednog predmeta
smanjuje se sadraj i zahtevi u okviru jednog predmeta
smanjuje se sadraj i zahtevi u okviru grupe predmeta
smanjuje se sadraj i zahtevi u okviru veine ili svih predmeta
4. Ostale mere podrke - mere podrke koje obezbeuju drugi

(institucije sistema, lokalna zajednica, donatori, roditelji i sl.) na
zahtev kole
materijalna, zdravstvena pomo
asistivne tenhnologije
druge mere
DODATAK 2
79
CIP -
,
376.1-056.26/.36(035)
, , 1976Primena i unapreenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji : prirunik za
zaposlene u vrtiima i kolama / Biljana Janji, Nataa Milojevi, Sneana
Lazarevi. - Beograd : Udruenje studenata sa hendikepom, 2013 (Beograd :
Jovi Printing Centar). - 79 str. : tabele ; 25 cm
Tira 2.000. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-86417-09-1
1. , [], 19672. , , 1965- []
a) -
COBISS.SR-ID 196913420
Dodatak

Primena I Unapredjenje Inkluzivnog Obrazovanja Final Web

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Primena I Unapredjenje Inkluzivnog Obrazovanja Final Web

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dodatak

Prirunik za zaposlene u vrtiima i kolama

Septembar 2012. godine

Prirunik za zaposlene u vrtiima i kolama:

Biljana Janji, Nataa Milojevi, Sneana Lazarevi

Udruenje studenata sa hendikepom

Jovi Printing Centar, Beograd

Copyright 2012, Udruenje studenata sa hendikepom

Publikacija je kreirana u okviru projekta Jaanje kapaciteta lokalnih

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno

Usmeno informisanje ................................................................ 24

Organizovanje sastanaka sa roditeljima .................................... 25

Poverljivost informacija i zatita privatnosti deteta i porodice ............. 27

Pedagoki profil ............................................................................... 33

Razliiti izvori i naini prikupljanja podataka ............................. 38

Nastavnice i strune saradnice .................................................. 39

Strunjakinje van obrazovne ustanove koje poznaju dete ........ 41

Kriterijumi dobro prikupljenih podataka o detetu ..................... 43

Smernice za prikupljanje podataka ........................................................ 47

Predkolska ustanova ................................................................. 47

Pedagoki profil prvi dokument u planiranju podrke za dete ............ 49

Individualni obrazovni plan .......................................................... 53

Struni tim za inkluzivno obrazovanje ....................................... 59

Predlog za utvrivanje prava na IOP ......................................... 59

Tim za pruanje dodatne podrke detetu ................................. 62

Sadraj IOP-a ......................................................................................... 65

(Pravo + dostupnost + podrka)

(Pravo + dostupnost + podrka)

Jednako pravo na obrazovanje

Svako dete ima osnovno pravo na obrazovanje i mora mu se pruiti ansa da

Svako dete ima jedinstvene osobine i interesovanja, sposobnosti i obrazovne

Obrazovni sistemi treba da budu osmiljeni, a obrazovni programi sprovedeni

Deca sa posebnim obrazovnim potrebama moraju da imaju pristup redovnim

Prvi nivo razmiljanja o inkluzivnom obrazovanju podrazumeva razmiljanje iz

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje

je da je obezbeivanje finansijskih sredstava esto tekoa za sprovoenje reformi

Ekonomska dostupnost posebno pogaa porodice i decu iz drutveno osetljivih

Informacijska dostupnost podrazumeva obezbeivanje informacija na adekvatan

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja regulisane su afirmativne

Drugi vaan aspekt socijalno-kulturne dostupnosti obrazovanja odnosi se na

Ne postoji nain da se da zakonska definicija ili konana lista drutveno osetljivih

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje

zdravstvenom stanju, invaliditetu, branom i porodinom statusu, osuivanosti,

11 Zakon o zabrani diskriminacije RS

Obezbeivanje potrebne podrke

Dodatna podrka podrazumeva preduzimanje svih potrebnih mera koje

(Pravo + dostupnost + podrka) diskriminacija = inkluzivno obrazovanje

Osnovna podrka podrazumeva obezbeivanje svih zakonom predvienih i

Roditelji: vani saradnici i podrka

Roditelji: vani saradnici i podrka

Roditelji: vani saradnici i podrkainkluzivnom obrazovanju

Participacija podrazumeva aktivno uestvovanje porodice15 u planiranju i

Obrazovne ustanove imaju zakonsku obavezu da ukljue roditelje u proces

16 Detaljnije informacije u Poglavlju Individualni obrazovni plan

je obavezna da nastavi sa individualizacijom, odnosno individualizovanim

Dostupnost obrazovanja svakom detetu bez diskriminacije podrazumeva i odnos

Roditelji: vani saradnici i podrkainkluzivnom obrazovanju

informacije o pedagokom profilu, zakonskim odredbama i promenama prezentujemo

Organizovanje sastanaka sa roditeljima

Tabela 1 daje najvanije aktivnosti pri organizovanju sastanaka, kao i mogunost

Roditelji: vani saradnici i podrkainkluzivnom obrazovanju

Kao to je ve navedeno, pri planiranju susreta sa roditeljima, vano je da budemo