OGLEDI

BOO STOJANOVI, vii nauni saradnik

Institut za evropske studije
Beograd, Trg Nikole Paia 11

EKONOMIJA I TERMODINAMIKA: PRIMENA

MATEMATIKE FENOMENOLOGIJE
U EKONOMSKOJ ANALIZI U SRBIJI
POETKOM 20. VEKA
APSTRAKT: U knjizi Osnovi teorije ekonomskih vrednosti, koju je
objavio 1910. godine, Kosta Stojanovi (18671921) je koristei matematiku fenomenologiju analizirao ekonomske pojave i procese dovodei u
vezu ekonomiju i termodinamiku. Utvrivao je i interpretirao modelske
veze izmeu pojava u termodinamici i ekonomiji. Kljuno mesto u njegovoj analizi zauzima primena dva fundamentalna termodinamika principa (ouvanje energije i zakon entropije) na ekonomski sistem. Re o prvom istraivanju te vrste u Srbiji i meu prvima u svetu.

Uvod
Kada se sistematino istrauje istorija ekonomske misli i analize
lako se uoava da je unapreenje metodologije predstavljao jedan od fundamentalnih i istovremeno najteih zadataka u ekonomskoj nauci. Kupmans smatra da je, bez ikakve sumnje, najvie istraivake energije i diskusija u ekonomskoj nauci bilo upravo usmereno ka unapreenju njene
metodologije (Koopmans, 1983). I umpeter je metodoloki napredak, odnosno unapreenje nivoa ekonomske analize, smatrao najznaajnijim izrazom napretka ekonomske nauke (Schumpeter, 1975). Zanimljivo je da
su ovi doprinosi esto dolazili od ljudi koji nisu po formalnom obrazovanju bili ekonomisti. Meu njima znaajan je udeo matematiara. U ovom
radu emo predstaviti jedan takav analitiki iskorak sa poetka XX veka
koji je doao iz tadanje Srbije i vezan je za ime Koste Stojanovia.1 Obra1 Kosta Stojanovi je roen 1867. godine u Aleksincu gde je zavrio gimnaziju. Zavrio je prirodno-matematiki odsek Velike kole u Beogradu 1889. godine. Studirao je u istoj generaciji sa uvenim Mihailom Petroviem Alasom i bio
je najbolji student generacije (Pei, 1991, str. 167). Jo kao student Velike kole

178

Boo Stojanovi

Istorija 20. veka, 1/2006

zovanje Koste Stojanovia bilo je iroko, kao i njegovi intelektualni interesi. Bavio se matematikom, fizikom, filozofijom, ekonomijom. Pored naunog rada bavio se aktivno i uspeno politikom.2 Stojanovi je svoje najznaajnije ekonomske radove objavio poetkom 20. veka. Oni su ne samo
iz oblasti ekonomske teorije nego i ekonomske politike i ekonomske statistike. Objavio je u Finansijskom pregledu 1902. godine prvu matematikoekonomsku raspravu u Srbiji. Naime, u lanku O uvozu i izvozu Srbije, pitanje tretirano novom metodom matematikom analizirao je ekonomske efekte
izvoza primenjujui metodu koja bi se danas nazvala procenom troka
proputene prilike oportunitetnog troka (Pei, 1991, str. 173). Kosta
Stojanovi je 1909. godine objavio Ekonomsko stanje Srbije od okupacije Bosne
i Hercegovine do aneksije (18781908). Naredne godine objavio je svoje najznaajnije ekonomsko-teorijsko delo Osnovi teorije ekonomskih vrednosti.
Iste godine objavljeni su Govori i rasprave politiko-ekonomske IIII, kao i Tumaenje fizikih i socijalnih fenomena.
Za razliku od njegovih radova iz matematike i teorijske fizike,
ekonomsko delo Koste Stojanovia ostalo je nepoznato i bez ikakvog uticaja, kako u domaoj ekonomskoj nauci tako i u svetu. Rezultati Stojanobavio se sociologijom, ali na karakteristian nain na probleme koji ine predmet istraivanja sociologije primenjivao je aparaturu matematike i teorijske fizike. Naredne godine (1890) poloio je profesorski ispit i zaposlio se kao profesor
gimnazije u Niu. Stojanovi se 1893. godine nalazi na jednogodinjem studijskom boravku u Parizu gde slua predavanja iz matematike, fizike, astronomije,
istorije, knjievnosti, to govori o irini njegovog interesovanja. U tom periodu
Stojanovi proiruje svoja ve ranije formirana shvatanja o jedinstvu prirodnih i
drutvenih pojava. Posle povratka u Beograd zapoljava se kao profesor matematike u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Boravio je kratko u Lajpcigu 1897. godine
(posle iznenadne bolesti morao se vratiti u zemlju). Honorarni nastavnik (docent)
Velike kole postaje 1903. godine. Njegovo pristupno predavanje glasilo je O matematikoj fizici. Kosta Stojanovi je postao prvi profesor matematike fizike u Srbiji. Od kolske 1903/04. do 1906/07. godine predavao je mehaniku i delove matematike fizike. Nije izabran za lana Akademije, iako je bio predloen 1919. godine. Umro je u Beogradu 1921. u 54. godini.
2 Pored iroke naune delatnosti, K. Stojanovi je bio politiki veoma aktivan. Prvo je bio lan Radikalne stranke, a pred kraj ivota preao je u Demokratsku stranku. Politika aktivnost prouzrokovala je i prekid njegovog univerzitetskog rada 1906. godine. Za narodnog poslanika izabran je prvi put 1900. godine. U dva navrata, 19061908. i kasnije 19121913, bio je ministar narodne privrede, dakle i u vreme carinskog rata Srbije i Austro-Ugarske. Kosta Stojanovi je
bio delegat finansijske i ekonomske sekcije Delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Izabran je i za lana meunarodne komisije za nadoknadu ratne tete. Od konkretnih delatnosti pomenimo samo da je Stojanovi raunao (procenjivao) iznos ratne tete, a sainio je i jedan od prvih prorauna nacionalnog bogatstva Srbije za period do 1914. godine. O njegovoj aktivnosti kao
ministra finansija: Boarov (1997). Obren Blagojevi sledeim reima ocenjuje njegov angaman kao praktiara: Osim Mihaila Vujia, takoe ekonomiste-dravnika, niko od srpskih graanskih ekonomista nije imao tako potpunu i jasnu sliku ekonomskog poloaja Srbije u sadanjici i viziju o mogunostima njenog razvoja u budunosti. Blagojevi (1996, str. 467).

Ekonomija i termodinamika: Primena matematike fenomenologije u ekonomskoj analizi... 179

vieve ekonomske analize ostali su neprimeeni u svetskim razmerama

pre svega zbog injenice da njegovo kapitalno ekonomsko delo Osnovi teorije ekonomskih vrednosti, koje je nastalo kao rezultat viegodinjeg rada u
podruju matematike fenomenologije, nije prevedeno ni na jedan od velikih svetskih jezika.3 Zbog visokog matematikog nivoa koji je prisutan u
ovoj studiji, ona je dugo vremena ostala nepristupana ak i najveem delu tadanje srpske ekonomske elite kolovanom na uglednim zapadnim
univerzitetima, a potpuno nepoznata i bez ikakvog uticaja u irim intelektualnim krugovima. Nakon zavretka Drugog svetskog rata, uspostavljanja socijalistikog drutvenog ureenja i dominacije marksistike ideologije, interesovanje za radove buroaskih istraivaa potpuno je zamrlo.
Tek se u poslednjim decenijama prolog veka interes naune javnosti u
Srbiji, mada usporeno i sporadino, vraa na ovaj period, pa tako i na radove Koste Stojanovia.
Cilj ovog rada je da podseti na gotovo zaboravljeno delo velikog
naunika koji je svojim originalnim pristupom ekonomskoj nauci znatno
prerastao svoje vreme i sredinu. Ograniavamo se samo na najznaajniji
deo njegove teorijske ekonomske analize primenu matematike fenomenologije u istraivanjima ekonomskih pojava. Ovaj prilog organizovan je
na sledei nain. U prvom delu emo skrenuti panju na Stojanovievu
polaznu filozofsko-metodoloku poziciju; u drugom emo predstaviti na
koji nain je ostvario povezivanje ekonomije i termodinamike; u treem e
biti predstavljena njegova analiza delovanja dva fundamentalna principa
termodinamike (ouvanja energije i zakona entropije) u ekonomskim procesima, a u etvrtom emo da ukaemo kakve su implikacije takvog pristupa na tip i prirodu ekonomske ravnotee. Potrebno je naglasiti i to da
rad nema pretenziju da izloi tehnike detalje Stojanovieve ekonomske
analize, ve samo njegovu osnovnu ideju. U opsegu ovog priloga nije kritika valorizacija Stojanovieve ekonomske teorije.

Polazna pozicija
Jedinstvo prirodnih i drutvenih pojava
Nakon zavrenih studija matematike i fizike u Beogradu Kosta
Stojanovi se 1893. godine, kao to smo ve rekli, nalazio na jednogodinjem studijskom boravku u Parizu. Ovaj boravak je na njega imao poseban (moda i presudan) uticaj. Da bi se imalo u vidu sa kakvom se intelektualnom klimom u Parizu krajem 19. veka Stojanovi susreo skrenue3 Knjiga se sastoji od dva dela sa ukupno devet poglavlja. Prvi deo nosi
naslov O vrednostima, a drugi Analogije izmeu toplotnih i ekonomskih pojava u primeni principa konzervacije i degradacije energije. Ona predstavlja
ozbiljan intelektualni izazov i za savremenog itaoca.

Boo Stojanovi

180

Istorija 20. veka, 1/2006

mo panju na Hajekovu4 ocenu iz njegovog iscrpnog prikaza razvoja ideja

i unutranje duhovne klime koja se formirala u Parizu krajem 18. i tokom 19. veka. Hajek zapravo objanjava kako se formiralo i razvijalo verovanje u mogunosti zasnivanja jedne drutvene fizike i kakve je konkretne posledice takvo shvatanje imalo na razvoj drutvenih nauka. Naime, briljantan napredak prirodnih nauka podstakao je uverenje u snagu
metoda ovih nauka, kao i u mogunost (i neophodnost) njegovog prenoenja u oblast drutvenih pojava. S druge strane, formiralo se snano (ali
pogreno i po praktinim posledicama pogubno) ubeenje da je ovim pojavama mogue upravljati kao mehanikim sistemom, to jest usmeravati
njihovo funkcionisanje u eljenom pravcu. Taj sintetiki duh koji ne priznaje smisao niemu to nije svesno izgraeno, ta ljubav za organizacijom
koja potie iz dvojnog izvora vojne i inenjerske prakse, estetska sklonost
za sve to je svesno izgraeno a ne samoizraslo, bio je novi snani element dodat i tokom vremena ak je poeo da ga zamenjuje revolucionarnom duhu mladih politehniara.5 Takva klima koja se formirala poetkom 19. veka odravae se i decenijama kasnije.
U takvoj intelektualnoj klimi Kosta Stojanovi je dodatno uvrstio
svoja ve ranije formirana shvatanja o jedinstvu prirodnih i drutvenih
pojava. Tako je samo ojaana jedna od njegovih kljunih ideja da se svi
procesi u prirodi i drutvu deavaju prema odreenim fizikim zakonima.6 Uverenje o jedinstvu prirodnih i drutvenih pojava predstavlja osnovu Stojanovievog pogleda na nauku i svet uopte njegovu filozofiju.
Odatle je sledio i zakljuak da se drutvene pojave mogu prouavati analogijom sa fizikim pojavama. Jo kao student (1888) je u tekstu Sociologija
kao nauka, koji se inae bavio metodolokim pitanjima, napisao: Svaki ovek u drutvu je atom, drutvo je materija, zakoni po kojima se odvijaju
socijalni procesi slini su sa zakonom po kojem se odvijaju procesi izmeu materije i sile u fizikom svetu.7 Stojanovi je za vreme boravka u Parizu bio okupiran idejom da ne samo fizike nego i drutvene pojave i
procese opie preciznim matematikim jezikom. U okruenju vrhunskih
matematiara i fiziara dodatno se zainteresovao za oblast matematike
fenomenologije. Ovo interesovanje zadrao je i posle povratka u Srbiju.
Na beogradskom univerzitetu u to vreme bila je aktivna grupa matematiara, koji su takoe bili pod uticajem slinih ideja iz Pariza.
ta primena matematike fenomenologije praktino znai? Pojednostavljeno, re je o sledeem postupku. Neophodno je najpre grupisati
odreene pojave prema zakonima njihovog ispoljavanja i matematikim
relacijama koje povezuju kljune faktore (varijable i parametre). Nakon
toga, potrebno je da se pronae matematika analogija. Na taj nain se izFridrih fon Hajek, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomske nauke.
Videti: Hajek (1999, str. 110).
6 Smatra se da je ovakav stav u francusku tradiciju uveo DAlambert u
knjizi Discours Prliminare objavljenoj 1754.
7 Citirano prema: Trifunovi (1991, str. 52).
4
5

Ekonomija i termodinamika: Primena matematike fenomenologije u ekonomskoj analizi... 181

meu naizgled potpuno razliitih pojava utvruje vrsta veza. Cilj ove
procedure je da doprinese njihovom boljem razumevanju. Postaje zapravo mogue da se bolje razumeju obe pojave jer je dovoljno u bilo kojoj od
njih utvrditi neke zakonitosti, koje istovremeno zbog analogije predstavljaju zakonitosti i za drugu pojavu. Preciznije, razraena matematika
teorija bilo koje od posmatranih pojava (one koja je iz bilo kojih razloga
pristupanija za analizu) direktno se primenjuje i na drugu pojavu. Ovakav postupak otvara i mogunost proveravanja (testiranja) utvrenih
analogija. Po posledicama analogija moe se prosuivati i o tome koliko
su pretpostavljene analogije bile i realno zasnovane. Ovo je u najkraem
opis postupka koji je primenjivao Kosta Stojanovi.

Kako do ekonomskih zakona i teorije?

Napomenimo najpre da se Kosta Stojanovi u knjizi Osnovi teorije
ekonomskih vrednosti ne poziva na ekonomsku literaturu niti sa njom polemie. Ukazivanje na principe dominirajue ekonomske teorije tog doba inimo s ciljem da itaoci steknu uvid u originalnost njegove analize. Kako
je izgledala dominantna ekonomska teorija kada je Stojanovi objavio
svoje kljune radove? Ako uzmemo, na primer, Prvi svetski rat kao jedan
granini period za posmatranje stanja u ekonomskoj nauci moemo primetiti sledee. Na poetku 20. veka paralelno se razvija ekonomska nauka
u nekoliko velikih univerzitetskih centara: Be, London, Pariz, Lozana,
tokholm. Ekonomska nauka toga doba nije bila organizovana na dananji nain, odnosno nije funkcionisala povezana i integrisana nauna zajednica. U Velikoj Britaniji u tom periodu Maralova Naela ekonomike (objavljena 1897. godine) zapravo pokrivaju sve ono to bi se dananjim renikom moglo nazvati ekonomska teorija. U Beu je delovala austrijska kola, a u Nemakoj istorijska kola. Opti metodoloki postupak marginalistike ekonomske analize (koja je bila dominantna u ekonomskoj teoriji tog vremena) svodi se na sledee: uz definisana i poznata ogranienja
potrebno je izvriti odreenu optimizaciju. Problem je, matematiki posmatrano, trivijalan trai se maksimum ili minimum u odnosa na data
ogranienja.
U tom periodu Leon Valras (18341910) i Vilfredo Pareto (18481923)
ve su definisali svoje ekonomske koncepte. Nije nevano primetiti da su
i Valras i Pareto bili po formalnom obrazovanju inenjeri. Valras je razvio
koncepciju opte ekonomske ravnotee. Podseamo ukratko na metodoloko ishodie njegove analize. Radi se o nastojanjima da se formulie ista ekonomija. Da bi ekonomija mogla da se tretira kao nauka potrebno
je da se razvija primena matematike, jer to predstavlja jedini nain postizanja potrebne preciznosti. Ekonomija je, prema Valrasovim reima, fiziko-matematika nauka, kao to su to mehanika ili hidraulika (Walras,

182

Boo Stojanovi

Istorija 20. veka, 1/2006

1954).8 Polazi se od pojedinca (bilo da je radnik, potroa ili preduzetnik)

kojeg karakterie racionalno ponaanje (ono se opisuje tako to se tvrdi da
svako nastoji da maksimizira ono emu tei). Kao zbirni izraz pojedinanih optimizacija na tritu uspostavlja se opta privredna ravnotea. Ekonomska teorija istrauje meuzavisnost razliitih trita i nastoji da utvrdi uslove koji odreuju stanje ravnotee. Ravnotea predstavlja jedno stabilno stanje koje se ponovo uspostavlja ukoliko bude narueno nekim
eksternim okom. Nije teko primetiti da je ovaj analitiki pristup zapravo preuzet iz fizike mehanika.9 Tako je izgledala dominirajua analitika koncepcija njena slika i opis trinog sistema u vreme kada Kosta
Stojanovi objavljuje u Beogradu svoje kapitalno ekonomsko delo.
Stojanovi nije bio zadovoljen tadanjim stanjem ekonomske nauke. Ekonomska nauka toga doba, prema njegovom miljenju, jo uvek ne
moe da se nazove naukom, budui da se uglavnom zasniva na deskripciji pojava. Stoga je neophodno je da se ekonomska nauka to je mogue
vie priblii stanju koje karakterie prirodne nauke. Da bi se to ostvarilo
potreban je odgovarajui istraivaki postupak i odgovarajua analitika
aparatura. Zato je Stojanovi insistirao na tome da se i ekonomija analizira upotrebom matematike fenomenologije? Njegova osnovna namera bila je da dopre do onog to predstavlja zakonitost u ekonomskim pojavama. Pokuavao je da pronae ta ostaje nepromenjivo uprkos stalnim
promenama, a to to je nepromenjivo zapravo se odvija po fizikim zakonima.10 Stojanovieva analiza nalazi se na liniji pomenutih Valrasovih nastojanja da se formulie ista ekonomika. Njemu je bilo blisko miljenje
po kojem, da bi ekonomika mogla da se tretira kao nauka, potrebno je da
se i u njoj ostvari primena matematike. Kod Stojanovia nalazimo jo jednu slinost sa Valrasom. Iako je bio svestan znaaja institucionalnog okvira za nain funkcionisanja ekonomskog sistema i njegove rezultate, Stojanovi smatra da je korisno da se ekonomske pojave, bar u poetnoj fazi istraivanja, posmatraju tako to se apstrahuje institucionalni okvir. Ovo je
takoe rezultat analogije sa prirodnim naukama gde se u eksperimentima
stvaraju posebni uslovi da bi se utvrdila meuzavisnost izabranih varijabli.
Da bi se utvrdile zakonitosti u ekonomici, potrebno je, tvrdi Stojanovi, da se ostvari odgovarajua sinteza. Postavlja se pitanje ta je to na
8 Slina razmiljanja nalazimo i kod Koste Stojanovia mada je njegov
uzor, kao to emo videti, termodinamika.
9 Veliki britanski ekonomista Stenli Devons (jedan od osnivaa marginalistikog pravca u ekonomskoj teoriji) u uvenoj knjizi objavljenoj 1871. konstatovao je da ekonomija predstavlja mehaniku korisnosti i sebinosti (the mechanics of utility and selfinterest). Videti: Jevons (1879). On je takoe smatrao da ako
ekonomija uopte ima ambiciju da postane nauka, onda mora da se razvija kao
matematika nauka.
10 Svi su procesi u prirodi, deavali se u ma kojoj sredini, kada se uzrocima, koji esto nose tip, zbog nae subjektivne ocene, uzroka nefizikih oduzme
njihov prividni karakter i smeni pravim osobinama njegovim, zbivaju po fizikim zakonima. Videti: Stojanovi (1910a, str. 192).

Ekonomija i termodinamika: Primena matematike fenomenologije u ekonomskoj analizi... 183

osnovu ega bi se ova sinteza obavljala. Pretpostavka sprovoenja sinteze

trebalo bi da budu identifikovani ekonomski zakoni, kao i dovoljno izvedenih analogija izmeu drutvenih i fizikih procesa. Reju, neophodno je
odgovarajuim istraivakim postupcima utvrditi to je mogue vei broj
empirijskih zakona. Na osnovu njih dedukovali bi se opti zakoni. Samo se tako, smatra Stojanovi, moe ostvariti pomak u utvrivanju suptilnih zakonitosti koje su u osnovi sloenih ekonomskih pojava i procesa i
doprineti njihovom boljem razumevanju. Bez takve osnove, primena strogih deduktivnih postupaka (matematike) ne moe da doprinese znaajnijem napretku u analizi. Ovo je vrlo interesantna metodoloka primedba.
Na slian nain e nekoliko decenija kasnije (1944) razmiljati Don fon
Nojman (matematiar i fiziar) i Oskar Morgentern (ekonomista). U
uvodnim stranicama svoje uvene knjige o teoriji igara oni raspravljaju o
stanju tadanje ekonomske nauke i zakljuuju da je njena empirijska
osnova nezadovoljavajua. Postojee znanje o ekonomskim injenicama,
smatraju Fon Nojman i Morgentern, daleko je ispod nivoa znanja koji je
bio u fizici u vreme njene matematizacije.11 Iz toga izveli su zakljuak da
je to i bazino ogranienje koje usporava njen razvoj.
Stojanovi priznaje da pomenuti istraivaki postupak nije jednostavno provesti zbog specifinosti ekonomskih pojava. On ima u vidu injenicu da u ekonomiji nije mogue sprovoditi kontrolisane eksperimente
kao u fizici. Ipak, Stojanovi smatra da je mogue ostvariti neto to je po
rezultatima slino eksperimentima. Da bi se ostvarilo neophodno eksperimentalno stanje u ekonomskim istraivanjima, odnosno eliminisali sporedni uzroci, mogue je pribei raznim pomonim sredstvima. Pre svega, mogue je vriti klasine spekulacije, a onda verifikovati tako dobijene
rezultate na osnovu detaljnog statistikog istraivanja. Na taj nain potkrepljivale bi se hipoteze i eliminisale sve one ija je potkrepljenost mala
ili nikakva. Ovo povezivanje matematikih modela sa rigoroznim statistikim analizama odgovara, prema njegovom miljenju, eksperimentisanju koje se obavlja u fizici. Pored toga, mogue je posmatrati promene
pod uticajem mnotva uzroka, a nakon toga vriti eliminaciju sekundarnih uticaja od primarnih uzroka.
Sasvim je prirodno da je profesionalni matematiar postavio pitanje kakva je uloga i domet matematike u ovom analitikom postupku?
Njegovo odgovor je iznenaujue savremen. Matematika, smatra Stojanovi, moe samo da garantuje jedan rigorozan metod zakljuivanja, ali ne
moe da se bavi pitanjem da li su polazne postavke tane. Ona omoguuje vii nivo apstrakcije i neophodnu preciznost u zakljuivanju. Matematika je samo korisno i, izuzetno precizno, orue. Njena primena u ekonomskim istraivanjima omoguena je injenicom da se kljune ekonomske
veliine mogu meriti. ujmo samog Stojanovia: Uveren sam da u postii izlaganjem u ovoj raspravi da uverim itaoce: da je mogue metodom
11

Videti: Von Neumann & Morgenstern (1954, str. 4).

Boo Stojanovi

184

Istorija 20. veka, 1/2006

matematikom tretirati pitanja ekonomska, da je to jedini put koji dovodi

do pravog saznanja uzroka pojavama ekonomskim, kao i to da je sve ono,
to danas iz ekonomije znamo, deskripcija pojava, potreban samo poetak
da se naunom ispitivanju pristupi, a da se do naunih istina moe doi
samo tako, ako se metod, koji mi unosimo, vee sa statistikim opaanjima, koja u ekonomiji odgovaraju eksperimentisanju fizikih pojava.12
Reju, potrebno je povezati statistika istraivanja i matematike modele.
Tako neto se u ekonomskoj teoriji kasnije i dogodilo.

Ekonomija i termodinamika
Stojanovievi rezultati istraivanja funkcionisanja ekonomskih pojava su u domaoj matematikoj literaturi protumaeni kao matematike
analogije (Petrovi, 1998). ta to konkretno znai? Analogije izmeu nekih
pojava mogu da budu kvantitativne ili kvalitativne. Najsavreniji i najpotpuniji tip fenomenolokih analogija predstavljaju matematike analogije.
Kod matematikih analogija radi se o istovetnosti matematikih relacija
koje reguliu njima obuhvaene pojave. Poimo od toga da imamo dve
pojave: F1 i F2 koje pripadaju istoj analokoj grupi. Neka E1 predstavlja
sve elemente koji figuriraju u jednainama pojave F1, a E2 neka budu elementi koji figuriraju u jednainama pojave F2. Budui da ove dve pojave
ine istu analoku grupu mogue je iz jednaine pojave F1 jednostavno
prei u drugu pojavu. Samo u jednainu prve pojave treba uvrstiti odgovarajue elemente iz skupa E2. Elementi, koji na ovakav nain odgovaraju
jedan drugom, nazivaju se homologni elementi.
Dolazimo da centralnog dela Stojanovieve analize, odnosno povezivanja termodinamike i ekonomije. On je, strukturno gledano, ekonomiju posmatrao na isti nain na koji su to inili i klasici politike ekonomije: kao meusobno vrsto povezane oblasti proizvodnje, prometa i potronje.13 Dakle, kao jedan povezan sistem. S druge strane, ekonomiju je
video i kao vrlo sloen, gotovo haotian, splet meuodnosa velikog broja
pojedinca i njihovih aktivnosti. ta bi, shodno tome, ekonomija trebalo da
istrauje? Prema njegovom miljenju to su sledea pitanja: na koji nain
funkcionie celokupni ekonomski sistem; koje su varijable koje to funkcionisanje odreuju; kakav je njihov meusobni odnos; kakva je priroda
ravnotee koja se kao posledica delovanja kljunih varijabli uspostavlja?
Na kraju, interesovalo ga je i to kakve efekte ima funkcionisanje ekonomskog sistema na okruenje.
Stojanovi je dokazivao da je u odgovoru na ova pitanja korisno
(zapravo neophodno) upotrebiti postojea znanja iz termodinamike. Bio
Videti: Stojanovi (1910a, str. 17).
Uticaj klasika ogleda se i u njegovom stavu da su raspodela i rast stanovnitva dva najvanija ekonomska pitanja.
12
13

Ekonomija i termodinamika: Primena matematike fenomenologije u ekonomskoj analizi... 185

je zadivljen termodinamikom budui da je ona nudila odgovor na jedno

pitanje koje ga je sutinski zanimalo: kako dolazi do spontanog uspostavljanja reda (pravilnosti) u haotinim sistemima. Trebalo je pronai vezu
taku spoja izmeu ekonomije i termodinamike. ta je to to Stojanoviu omoguuje da zakljui da uz veliku verovatnou moe da se tvrdi da
se zakonitosti iz oblasti fizikih nauka poklapaju sa zakonitostima iz ekonomskih nauka? On nije poao od pretpostavke o jedinstvenom analokom jezgru za ove dve pojave. Njegov postupak je kompleksniji. Prvo je
nastojao da objasni uzronost analogije, a tek nakon toga utvrivao je
analoko jezgro.
Stojanovievo obrazloenje je sledee. Sprega ljudskog rada sa kapitalom u ekonomiji slina je sprezi rada sa toplotom u stvaranju toplotno-mehanikih pojava. U ekonomiji se, kada se zanemare institucije, sve
deava pod uticajem rada i kapitala koji stvaraju vrednosti. Rad je u ekonomiji isto to i u fizikoj sredini, to jest pomou njega dobijaju se razni
procesi. Pod kapitalom se u prirodi podrazumevaju svi izvori iz kojih se
moe doi do toplote, elektriciteta, magnetizma i drugih sila u koje se rad
moe transformisati. Kapital se investira u razne ustanove (ekonomske,
kulturne, socijalne), troi se ali i obnavlja. Kapitali zrae kao toplota,
zagrevaju ekonomsku sredinu i utiu na dinamiku procesa koji se u njoj
odvijaju. Povezivanje uloge kapitala u ekonomskim procesima sa ulogom
toplote u termodinamikim, predstavlja polaznu taku uspostavljanja
analogije u ova dva sistema.
Potrebno je bilo utvrditi i analoko jezgro. ta je Stojanovi preuzeo iz termodinamike kao analoko jezgro? Kao matematiar i fiziar dobro je poznavao doprinose u mehanici i termodinamici. Jedna od kljunih
kategorija u termodinamici je veliina stanja odreena zapreminom v, pritiskom p i temperaturom T. Veliine koje odreuju toplotno stanje termodinamikih sistema nisu meusobno nezavisne. Promena jednih veliina
stanja odreenja je promenom drugih veliina i to prema odreenim zakonima. Veza izmeu ovih veliina moe se predstaviti i u matematikom obliku kao jednaina. Jednaine koje izraavaju zavisnost izmeu toplotnih veliina stanja nazivaju se jednaine stanja. Jedna od njih je termika jednaina stanja koja povezuje osnovne toplotne veliine stanja:
pritisak, p, zapreminu, v, i temperaturu, T. Termodinamiko stanje tela
potpuno je odreeno ako su poznate bilo koje dve veliine, jer se trea odreuje iz jednaine stanja.14
Stojanovi je usvojio jednainu stanja termodinamikog sistema
kao analoko jezgro izmeu ekonomije i termodinamike uz zapaanje da
je u ekonomskom sistemu p ponuda, T tranja, a v vrednost. Tranja zavisi od kvaliteta sredine. to je drutvo razvijenije, bie vea tranja prozvoda i usluga kojima se zadovoljavaju ljudske potrebe. Polazei od ovako
14 Za koncizno objanjenje utvrivanja analokog jezgra kod Stojanovia
videti: Petrovi (1998, esti odeljak Fenomenoloke analogije).

Boo Stojanovi

186

Istorija 20. veka, 1/2006

izabranog analokog jezgra Stojanovi u izrazima termodinamike analizira funkcionisanje ekonomskog sistema. Homologni elemenata u ekonomiji i termodinamici predstavljeni su u sledeoj tabeli.
Tabela homolognih elemenata
Simbol
p
T
V
Q
E
R

Ekonomija
Termodinamika
Ponuda
Pritisak
Tranja
Temperatura
Vrednost
Zapremina
Kapital
Koliina toplote
Energija
Bogatstvo
Ekonomski rad
Mehaniki rad
[Izvor: Petrovi, (1998, str. 542)]

Vana je relacija koja se tie takozvanih idealnih gasova. Jednaina

stanja idealnog gasa moe se predstaviti izrazom
pv=KT
gde je K konstanta koja zavisi od vrste gasa. Ovu relaciju Stojanovi je primenio na ekonomski sistem (uz zapaanje da je u ekonomskom sistemu p
ponuda, T tranja, a v vrednost, kao i uz napomenu da K predstavlja konstantu ija vrednost zavisi od prirode objekta za koji je vezana vrednost).
Prema analogiji sa Gej-Lisakovim zakonom, tranja koja predstavlja ekonomsku temperaturu meri se promenama koje kapital izaziva na vrednostima na slian nain na koji se temperatura meri po promenama koje
toplota izaziva na zapreminama. Mogue je utvrditi ak i konvencionalnu
skalu slinu onoj za temperaturu, gde bi apsolutna nula odgovarala ekonomskom stanju u kome nema nikave razmene i gde se zapravo ekonomska sredina izjednaava sa fizikom sredinom.
Centralno mesto u funkcionisanju ekonomskog sistema Stojanovi
pripisuje zakonu ponude i tranje naziva ga zakonom konkurencije.
Zakon konkurencije glasi da se odnosom ponude i tranje odreuje relativna vrednost. To direktno sledi iz gore navedene jednaine. Reavajui
jednainu po v dobijamo

pri emu K koje se pojavljuje u ovoj relaciju predstavlja apsolutnu jedinicu vrednosti posmatranog proizvoda. Kada je ponuda jednaka tranji,
sledi da su apsolutna i relativna vrednost jednake. Reju, ekonomska vrednost zavisi od ponude i tranje, a svaka od njih dalje zavisi od pos-

Ekonomija i termodinamika: Primena matematike fenomenologije u ekonomskoj analizi... 187

ebnih uzroka.15 Po zakonu konkurencije odreuju se ne samo cene potronih dobara nego i kamate i zarade.16 U stvarnom privrednom ivotu se na
razne naine ograniava slobodno delovanje ovog zakona. To su razne barijere na strani izvoza i uvoza roba.

Fundamentalni principi termodinamike u ekonomiji

Utvrivanje analokog jezgra izmeu ekonomije i termodinamike
omoguuje Stojanoviu da uini korak dalje i ponudi interpretaciju funkcionisanja fundamentalnih principa termodinamike u ekonomiji.

Ouvanje energije
Kako se ispoljava zakon o ouvanju energije u ekonomskom sistemu? Stojanovi smatra da se socijalno stanje jedne drutvene organizacije,
odnosno drutveni mehanizam koji funkcionie, moe opisati jednainom
R+Q=E
gde je R rad, Q kapital, a E suma vrednosti ili energija sredine. Potrebno
je primetiti da su R i Q periodine funkcije sa znatno velikim periodom.
Minimumi i maksimumi ovih funkcija menjaju se protokom vremena.
Rad i kapital uveavaju se i troe, a onda se u razliitim oblicima ponovo
obnavljaju. Kada jedno drutvo izumre, tada je R=0 i ostaje samo kapital.
Rast drutvenog bogatstva zavisi od promena u kapitalu i radu sa
kojima jedno drutvo raspolae. Prirast bogatstva jedne ekonomske sredine jednak je prirastu ekonomskog rada i akumuliranog kapitala u toj sredini. U ovom procesu stvaranja bogatstva ispoljava se princip ekonominosti (racionalnosti) da se do odreenog rezultata doe sa to manje
uloenog napora. Pri tome, celokupan proces odvija se na raun prirodne
energije. Bogatstvo koje se stvara u jednom drutvu, ali i kapital i rad rastu ili opadaju na raun istih veliina iz prirode. Prvi ekonomski zakon
(Stojanovi ga naziva prvim ekonomo-dinamikim zakonom) tvrdi sledee: u svakom momentu, rad koji daje sredina uveano za kapital koji se
iz sredine uzima, jednak je energiji. Drugim reima, u svim procesima jedan oblik energije moe se troiti na raun drugog, ali je u svakom momentu suma svih energija ista.
15 Stojanovi naglaava i znaaj korisnosti nekog predmeta za odreivanje
njegove vrednosti. Ipak, treba imati u vidu da njegova analiza nema nikakvih dodirnih taaka sa teorijom subjektivne vrednosti, to jest sa teorijom koja vrednosti
izvodi iz korisnosti. Iz toga ne sledi zakljuak da mu je ova teorija bila nepoznata.
16 Zanimljiva je njegova opaska da je pri svakom procesu ekonomski proizvod iz kapitala i rada konstantna veliina, to jest rast kapitala odvija se na raun rada i obratno. Iz tog odnosa, dodaje Stojanovi, moe se izvesti zakon nadnice. Videti: Stojanovi (1910a, str. 129).

188

Boo Stojanovi

Istorija 20. veka, 1/2006

Zakon entropije
Drugi fundamentalni princip jeste zakon entropije. Stojanovi je o
problemu entropije pisao u pomenutoj knjizi iz 1910. godine, a objavio je
iste godine i filozofsku knjigu Tumaenje fizikih i socijalnih pojava gde je
detaljno raspravljao o zakonu entropije. Stojanovi pojmu entropije pridaje
centralno mesto u analizi socijalnih, a posebno ekonomskih, pojava. Ovaj
deo njegove teorije predstavlja bez ikakve sumnje njegov najznaajniji doprinos razvoju ekonomske analize. Stojanovi je analizirao zakon entropije
pristupajui mu multidiciplinarno. ak je pisao i o entropiji kod ivih bia i
zakljuio da kod ivih bia deluje zakon entropije, ali deluju i faktori ije je
dejstvo suprotno. Ovakav stav e ponoviti Viner nekoliko decenija kasnije,
tvrdei da je ivot samo jedno ostrvce koje se suprotstavlja globalnoj tendenciji degradacije, to jest samo jedna ograniena i privremena tenja ka
poveanju organizovanosti (Viner, 1973a; 1973b).
Stojanovi je u svojoj analizi poao od rezultata Rudolfa Klausiusa,
koji je o entropiji pisao 1865. godine. Stojanovi je prihvatio Klausiusov
integral kojim se izraava entropija u termodinamici

gde je e entropija, Q toplota, a T temperatura. Entropija predstavlja kolinik

izmeu razmenjene koliine toplote i temperature.17 Postoje dva sluaja
za reverzibilne i za ireverzibilne termodinamike pojave i procese. Za reverzibilne pojave vredi e = 0, to jest kod pojava gde su poetno i krajnje stanje jednaki, nema delovanja principa entropije. Kod ovih termodinamikih
procesa ne postoje uzroci nepovratnosti i gubitka energije. Ako su pojave
ireverzibilne, vredi e < 0, to znai da entropija raste. To su svi oni termodinamiki procesi kod kojih dolazi do nepovratnih gubitaka energije. Kod ovih
pojava krajnje vrednosti su manje od poetnih i ta razlika predstavlja gubitak. Stoga se moe rei da entropija predstavlja meru nepovratnosti procesa.
Ovo su zakljuci iz termodinamike koje je trebalo protumaiti u
kontekstu drutvenih, posebno ekonomskih, pojava. Pre svega, kako je
mogue izraunati entropiju socijalnih sredina? Stojanovi govori o naelnim relacijama i sugerie ta je potrebno da se prethodno kvantifikuje da
bi se moglo prei na konkretno izraunavanje entropije u drutvenim sredinama. Da bi se utvrdila entropija u jednom socijalnom sistemu potrebno je pronai matematiki oblik za socijalnu energiju E i kapital Q. Potrebno je da se odgovarajuim parametrima izraze ove dve koliine, tako da
postane mogue merenje razlika (promena) u raznim socijalnim stanjima.
Na osnovu toga bilo bi mogue doi i do egzaktnog oblika jednaine koja
izraava princip entropije (Stojanovi, 1910b). Preciznije, potrebno je da se
utvrdi ta predstavlja T kod drutvenih pojava.
17 Izraz u celini predstavlja sumu koliinika iz utroenih elemenata toplote i njihovih odgovarajuih temperatura.

Ekonomija i termodinamika: Primena matematike fenomenologije u ekonomskoj analizi... 189

Shodno navedenoj tabeli homolognih elemenata, T predstavlja tranju u ekonomskim pojavama. Tranja je zavisna od kulturnog nivoa ekonomske sredine (koji je sintetiki izraz za razliite uticaje), kao i od nivoa
ponude u jednoj zemlji, odnosno od njene produktivne moi. Kako se ispoljava delovanja zakona entropije u ekonomiji? U ekonomiji entropija predstavlja degradaciju faktora proizvodnje koju jedna sredina nuno doivljava tokom privrednog razvoja. Entropija se tako dovodi u direktnu vezu sa
procesom privrednog razvoja. U termodinamici rast entropije znai rast toplote na raun rada, a u ekonomiji znai rast kapitala na raun rada ili
vrednosti. Entropija je, smatra Stojanovi, znaajna za ekonomske pojave
jer pokazuje za izvesnu sredinu koliko je ta sredina, prema nivou svoje aktivnosti, u stanju od primljenog kapitala uneti u vrednost, a koliko se u tom
procesu izgubi. Ovako definisana entropija preuzima ulogu faktora transformacije u ekonomskim procesima. Ona je zapravo transformacioni koeficijent za prelaz kapitala u rad pri stvaranju vrednosti i bogatstva.
Promena drutvenog bogatstva zavisi, kako je ve konstatovano,
od promena u kapitalu i radu kojima drutvo raspolae, ali pri tome treba
imati u vidu da se drutveno bogatstvo poveava na raun prirodne energije. Tendencija ekonomskih promena u socijalnim sredinama jeste da se
posle svih transformacija, u krajnjoj fazi, ekonomska energija ogleda u
stvorenom kapitalu. Kada nestanu socijalne sredine na njihovo mesto e
doi kapitali, vratie se materija iz koje su ti kapitali sastavljeni prirodnoj
energiji, koja e posle svih transformacionih faza da stvori toplotu. Stojanovi tvrdi da moralne, intelektualne i socijalne sredine degradiraju prelazei u ekonomske i fizike sredine, sa nestankom uslova za opstanak
drutva: Za promene, bile u ma kojoj sredini, vredi stav: da se jedna vrsta energije pretvara u drugu, i da se energije, poreane po kvalitetima
nejednako pretvaraju jedne u druge, sa tendencijom rasta najnie energije
iz koje se teko ekvivalente vie stvaraju. Krajnja je dedukcija ovoga: gubljenje kvalitativno viih energija i raenje niih; pretvaranje heterogenih
sredina u homogene i dolaenje u jedno po sve uniformno, energetino
ravnoteno stanje, iz koga se bez spoljnjih kakvih uzroka ne da zamisliti
povratak u prola, razna heterogena, nestabilna stanja.18

Priroda ekonomske ravnotee

Uspostavljanje analogije izmeu termodinamike i ekonomskih procesa dovodi do toga da se privredni subjekti (agensi) posmatraju u poloaju i funkciji koje imaju molekuli u nauci o toploti. Stojanovi ne koristi
metodoloki individualizam kao ishodite svoje analize. Meutim, iako nije
zastupao metodoloki individualizam naglaavao je znaaj individualizma
18 Videti: Stojanovi (1910a, str. 193). Podsetimo se, poreenja radi, kako
je o entropiji pisao Viner, nekoliko decenija kasnije. Svi zatvoreni sistemi u svemiru, prema Vineru, tee da iz stanja najmanje preu u stanje najvee verovatnoe,
odnosno iz stanja organizovanosti i diferencijacije u stanje haosa i jednoobraznosti.

Boo Stojanovi

190

Istorija 20. veka, 1/2006

za uspeno funkcionisanje privrednog sistema i, posledino, za ekonomski

napredak. Na jednom mestu u knjizi primeuje da je kolektivizam opasan
za progres. Upravo razlike koje postoje izmeu ljudi, njihovih sistema
vrednosti, preferencija i ciljeva predstavljaju osnovni pokreta drutvenog i
privrednog razvoja. Individualni napori da se ostvare razliiti ivotni ciljevi dovode do neophodne dinamike u privrednom sistemu. Drutvo uzeto
kao fizika sredina, gde ljudi igraju ulogu atoma i molekula, igra kao i drava ulogu izvesnih tela nejednakih osobina, gde se kulturna raznolikost
identifikuje sa razlikama agregatnih stanja, predstavlja za nas onda izvesnu
koliinu energije zavisne od koliine i kvaliteta ljudi u toj sredini.19
Posmatranje ekonomije u svetlu termodinamikih procesa dovodi
i do posebnog tretmana ekonomskih zakona. Zakoni koji se pojavljuju u
termodinamici jesu stohastiki zakoni. Stoga, uvodei termodinamike
principe u ekonomiju, Stojanovi je u ekonomsku analizu uveo i stohastiku. Reju, tvrdio je da je to tip veze koji postoji izmeu varijabli ekonomskog sistema. Promene do kojih dovodi zakon ponude i tranje, smatra
Stojanovi, pokazuje da zakonitosti u ekonomiji lie na relacije, koje utvruju mogunost, verovatnou da se izvesne pojave dogode, kada su ispunjeni odgovarajui preduslovi. Ono to se naziva zakonom u ekonomiji,
predstavlja samo statistiku zakonitost. Pristupajui ekonomskom sistemu na ovakav nain Stojanovi je postigao i jedno posebno povezivanje,
kazano savremenom teminologijom, izmeu mikro i makro struktura.
Ovakav nain posmatranja i tumaenja ekonomskih pojava dovodi Stojanovia do toga da izvede zakljuak i o tipu ekonomske ravnotee.
Njegova koncepcija ravnotee razlikuje se koncepta opte privredne ravnotee koja je domininirala u ekonomskoj nauci u to vreme. Ve smo rekli
da je u ekonomskoj nauci poetkom 20. veka dominirao koncept ekonomske ravnotee koji je svoj uzor imao u mehanici. Teorija ravnotee u ovom
kontekstu znai tvrdnju da, ukoliko se uslovi ravnotee narue, ona se
ponovo spontano uspostavlja. Pored toga, nije neophodno ekonomski sistem postavljati u iri kontekst, to jest dovoditi ga u vezu sa okruenjem.
Termodinamiki pristup uvodi u ekonomsku analizu novu ravan. Pre
svega, ekonomski procesi ne predstavljaju izolovane procese koji trajno
sami sebe odravaju. Ovi procesi ne mogu da se odvijaju bez razmene sa
okruenjem. Takoe, termodinamiki pristup uvodi u analizu kvalitativne promene.20
Homogene sredine, naglaava Stojanovi, predstavljaju stabilne
ravnotee. Heterogena stanja uvek su nestabilna. Ekonomska stanja su
heterogena a to znai i da su ravnotee nestabilne. Smisleno je govoriti jedino o labilnim ravnoteama. Shodno tome, ne postoji ni neko idealno ekoIsto, 15.
Detaljnije o razlikama mehanikog i termodinamikog pristupa ekonomiji: Georgescu-Roegan (1975). Re je o prilogu koje se u literaturi o ovoj temi
smatra nezaobilaznim.
19
20

Ekonomija i termodinamika: Primena matematike fenomenologije u ekonomskoj analizi... 191

nomsko stanje koje bi se moglo zadrati. ak i kada bi principijelno bilo

mogue po elji kombinovati najpovoljnije faktore koji deluju u ekonomskom sistemu, samo bi za vrlo kratko vreme bilo mogue odrati jedno, na
taj nain vetaki uspostavljeno, ravnoteno stanje. Proces uravnoteavanja
se zasniva zapravo na delovanju zakona entropije i stalnoj borbi protiv nje.
Stoga je naglasak na procesu prilagoavanja a ne na stabilnoj ravnotei.

Zakljuak
Namera Koste Stojanovia bila je da pokae da su odreene promene u ekonomiji analogne toplotnim promenama u fizici, da utvrdi analogije izmeu kljunih veliina u ove dve oblasti, kao i da na osnovu toga
objasni delovanje fundamentalnih principa termodinamike (ouvanje
energije i zakon entropije) u ekonomiji. Primenom principa termodinamike na ekonomski sistem omoguen je jedan drugaiji ugao posmatranja
(tumaenja i razumevanja) ekonomskih pojava i procesa. Primena termodinamikih principa u objanjenju ekonomskih pojava omoguila je Stojanoviu da uoi odreene analitike probleme u ekonomskim istraivanjima, kao i da ukae na mogue pravce njihovog prevazilaenja. Njegov
bazini stav je da ekonomija ne moe da postane nauka u pravom smislu
te rei bez dubljeg povezivanja statistikih istraivanja i matematike. Savremena ekonomska teorija bar deo koji dominira u akademskoj ekonomskoj nauci upravo predstavlja kombinaciju statistike i matematike.21
Ono to je nepromenjivo i u termodinamikim i u ekonomskim
procesima predstavlja kretanje, menjanje i degradacija energije. Sve se
kree i neprestano se menja. Energija prelazi iz jednog oblika u drugi, a
njena degradacija predstavlja stalnu pojavu. U socijalnim sredinama promene su vezane za drutvo, oveka i njegovu okolinu. Veza nije jednosmerna ve povratna: drutvo stvara okolinu ali se i samo menja pod njenim uticajem. Krucijalni analitiki pomak uinjen je primenom principa
entropije na ekonomske procese. Tu je Stojanovi iao daleko ispred svoga vremena. Iako o entropiji ne govori kao kategoriji teorije informacija
(gde se entropija oznaava kao mera nedostatka informacija o strukturi sistema), to bi u prvoj deceniji 20. veka bilo besmisleno oekivati, njegovo
21 Rezultatima Stojanovieve analize se iz sadanje perspektive i trenutnog ekonomskog znanja mogu naravno uputiti i brojne primedbe. To, kao to
smo naglasili u uvodu, nije predmet ovog priloga jer bi zahtevalo drugaiju vrstu
teksta (takva analiza podrazumeva i specijalizovan ekonomski asopis). Ipak, pomenimo samo nekoliko problema. Pre svega, primetan je preterani fizikalizam.
Pored toga, detaljnije ulaenje u termodinamiku analogiju sa ekonomskom naukom pokazuje da je mnoge pojave i relacije, koje Stojanovi analoki izvodi, teko
obrazloiti (Pei, 1991). ak i osnovne analogije na kojima se zasniva analiza u
celini (pritisak-ponuda, temperaturatranja, kapitaltoplota) nisu dovoljno obrazloene. Ponekad je nemogue pronai realno znaenje nekog preuzetog pojma
(ili relacije) iz termodinamike u ekonomiji. Posebna linija osporavanja ovakvog
pristupa polazi od teze o neprimenjivosti matematike u ekonomskoj nauci.

192

Boo Stojanovi

Istorija 20. veka, 1/2006

istraivanje je bilo pionirsko. Tek sedamdesetih godina 20. veka dolo je

do snanijeg prodora principa entropije u ekonomsku nauku. Tada se pojavljuju teorijski radovi koji o problemima privrednog razvoja raspravljaju imajui u vidu delovanje zakona entropije. To se dogodilo punih 60 godina posle Stojanovievih radova.
Njegova analiza anticipirala je nove naine razmiljanja o ekonomskim procesima i ponudila je orue za takva istraivanja. To je sasvim dovoljan razlog da se njegovo ime uvrsti meu naunike koji su doprineli
unapreenju ekonomske analize. Reju, Kosta Stojanovi je pre skoro jednog veka koristei matematiku fenomenologiju obavljao pionirska kibernetska istraivanja ekonomskih pojava. Prvi u Srbiji i meu prvima u svetu.

Literatura
Boarov, D. (1997): Apostoli srpskih finansija, Stubovi kulture, Beograd.
Blagojevi, O. (1996): Ekonomska misao u Srbiji do Drugog svetskog
rata, Struna knjiga, Beograd.
Georgescu-Roegan, N. (1975): Energy and Economic Myth, Southern
Economic Journal, January, Vol. 41, No. 3. 347381.
Hajek, F. A. (1999): Kontrarevolucija nauke, CID, Podgorica.
Jevons, S. W. (1879): The Theory of Political Economy, London: Macmillan.
Koopmans, T. C. (1983): Tri eseja o stanju ekonomske znanosti, CEKADE, Zagreb.
Petrovi, M. (1998): Elementi matematike fenomenologije, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Pei, R. (1991): Ekonomski spisi Koste Stojanovia, Prisutna prolost,
Matematiki institut, Beograd, 16775.
Schumpeter, J. A. (1975): Povijest ekonomske analize, Informator, Zagreb.
Stojanovi, K. (1910a): Osnovi teorije ekonomskih vrednosti, Dravna
tamparija Kraljevine Srbije, Beograd.
Stojanovi, K. (1910b): Tumaenje fizikih i socijalnih pojava, Dravna
tamparija Kraljevine Srbije, Beograd.
Trifunovi, D. (1991): Matematiki modeli Koste Stojanovia, Prisutna
prolost, Matematiki institut, Beograd, 4971.
Viner, N., (1973a): Kibernetika ili upravljanje biima i komunikacijama
kod ivih bia i maina, Izdavako-informativni centar studenata, Beograd.
Viner, N., (1973b): Kibernetika i drutvo ljudska upotreba ljudskih bia, Nolit, Beograd.
Von Neumann, J., & O. Morgenstern. (1954): Game Theory and Economic Behavior, Princeton University Press.
Walras, L. (1954): Elements of pure economics, George Allen & Unwin, London.