Vodosnabdevanje I Odlaganje Otpadnih Voda PDF

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje
Finalni Izvetaj Draft
Crna Gora
-I-
Sadraj
Sadraj
1.
Idejni Projekat Mera Projekta
1.1
Sveobihvatno Planiranje Projekta
1.1.1
Prikaz Krajnjih Projektnih Ciljeva
1.2
Summary of the Technical Concept
1.2.1
Rezultati Uvodnog Izvetaja
1.2.2
Komentari na Uvodni Izvetaj
1.2.3
Konceptno Projektno Reenje
1.2.3.1
Istraivanja
1.2.3.2
Projektna Osnova za Konceptno Reenje
1.2.3.3
Rezultati Konceptnog Reenja
1.2.3.4
Revizija Rezultata Konceptnog Reenja
1.2.3.5
Zakljuci Konceptnog Projektnog Reenja u Odnosu na Master Plan (DHV)
1.2.3.6
Harmonizacija Rezultata Konceptne Faze i Prioritetnih Mera sa Lokalnim
10
Autoritetima
11
1.3
Projektovanje Projektnih Mera
13
1.3.1
Herceg Novi
13
1.3.1.1
Tehniki Koncept
13
1.3.1.2
Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree
16
1.3.1.3
Projektovanje Objekata za Preiavanje
19
1.3.1.4
Procena Potencijala za Korienje Tretirane Otpadne Vode i Odlaganje

Efluenta i Mulja
21
1.3.2
Tivat
22
1.3.2.1
Tehniki Koncept
22
1.3.2.2
24
1.3.3
Kotor
26
1.3.3.1
Tehniki Koncept
26
1.3.3.2
30
1.3.3.3
31
1.3.4
Budva
34
1.3.4.1
Tehniki Koncept
34
1.3.4.2
38
1.3.5
Bar
41
1.3.5.1
Tehniki Koncept
41
1.3.5.2
45

Crna Gora
- II -
1.3.6
Ulcinj
48
1.3.6.1
Tehniko reenje
48
1.3.6.2
Idejno reenje mera za poboljanje kanalizacione mree
50
1.3.7
Cetinje
51
1.3.7.1
Tehniko reenje
51
1.3.7.2
53
1.3.8
Koncept sprovoenja
54
1.3.8.1
Konsultantske usluge
54
1.3.8.2
Radovi na izvoenju
54
1.3.9
Koncept upravljanja
55
1.3.10
Vremenski raspored
55
2.
Procena trokova i Finansijska analiza
57
2.1
Herceg Novi
58
2.1.1
Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

cene
58
2.1.2
Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka
63
2.1.3
Rekapitulacija finansijske analize
65
2.2
VIK Tivat
66
2.2.1

cene
66
2.2.2
70
2.2.3
Rekapitulacija Finansijske analize
72
2.3
Kotor
72
2.3.1

cene
72
2.3.2
77
2.3.3
79
2.4
Budva
79
2.4.1

cene
79
2.4.2
84
2.4.3
86
2.5
Bar
86
2.5.1

cene
86
2.5.2
91
2.5.3
93
2.6
Ulcinj
93

2.6.1
Crna Gora
- III -

cene
93
2.6.2
98
2.6.3
100
2.7
Cetinje
100
2.7.1

cene
100
2.7.2
Predlog tarifnog sistema i Novani tok
105
2.7.3
107
3.
Institutional Analysis and Design
108
3.1
Pregled Aktuelnog Institucionalnog Okvira / Identificaija Smetnji
108
3.1.1
Institucionalna Analiza
108
3.1.1.1
Zakonski Okvir
108
3.1.1.2
Socio-Politiki Okvir
109
3.1.1.3
Organizacioni Okvir
110
3.1.1.4
Ministerial Level
110
3.1.1.5
Optine
111
3.1.1.6
ViK Javno Preduzee VODOVOD I KANALIZACIJA
112
3.1.1.7
VODACOM
113
3.1.1.8
Regionalne Vodovodne Kompanije i Prethodnice VODACOM-a
114
3.1.2
Finansijski Okvir
115
3.1.3
Mogue Smetnje za Implementaciju Studije Opravdanosti
123
3.1.4
Procena Sektorske Politike
123
3.2
Specijalni Problemi
124
3.2.1
Konflikti
124
3.2.2
Preporuke u vezi sa KfW kreditom i ViK-ovima
124
3.3
Efekti Sutdije Opravdanosti u Domenu Jednakosti Polova
127
3.4
Predlog potencijalnih partnera za implementaciju projekta
128
3.5
Analiza mogunosti za primenu principa plaa onaj koji zagauje
128
3.6
Utvrivanje projekta u njegovom socio politikom okruenju
130
3.7
Prilagoavanje finansijskog modela u svetlu institucionalnih uslova
131
3.8
Procena rizika u implementaciji projekta
133
3.8.1
Rizici
135
3.9
Analiza budue Agencije za implementaciju projekta
136
3.10
Opis i evaluacija budueg operativnog osoblja
138
4.
Rekapitulacija i preporuke
139
4.1
Herceg Novi
141

Crna Gora
- IV -
4.2
Tivat
142
4.3
Kotor
142
4.4
Budva
143
4.5
Bar
144
4.6
Ulcinj
144
4.7
Cetinje
145
4.8
Projektno podruje
145
Ilustracije
Fig. 1:
Podruje obuhvaeno projektom
Fig. 2:
Dijagram Protoka Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom
14
Fig. 3:
Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom
16
Fig. 4:
Dijagram Tivatskog Kanlizacionog sistema
23
Fig. 5:
Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Tivtu
25
Fig. 6:
Dijagram Kanalizacionog Sistema u Kotoru
28
Fig. 7:
Dijagram Kanalizacionog Sistema u Risnu
29
Fig. 8:
Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Kotoru
32
Fig. 9:
Dijagram Kanalizacionog Sistema u Budvi
35
Fig. 10:
Dijagram Kanalizacionog Sistema Petrovac/Buljarice
37
Fig. 11:
Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Budvi
39
Fig. 12:
Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u

Petrovcu/Buljaricama
40
Fig. 13:
Dijagram Kanalizacionog Sistema Bar
42
Fig. 14:
Dijagram Kanalizacionog Sistema Sutomore
44
Fig. 15:
Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Baru i Sutomoru
46
Fig. 16:
Dijagram strukture kanalizacionog sistema Ulcinja
49
Fig. 17:
Dijagram strukture kanalizacionog sistema Cetinja
52
Fig. 18:
Prva faza izgradnje primarnog kanalizacionog sistema Cetinja
53
Fig. 19:
Vremenski raspored prve faze
56

Crna Gora
-V-
TABLES
Tab. 1:
Vrednosti koliina otpadnih voda (2031) za optine
Tab. 2:
Vrednosti optereenja otpadne vode (2031) za optine
Tab. 3:
Generalni Koncepti DHV Master Plan-a i Kocks Studije Opravdanosti
10
Tab. 4:
Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Herceg Novi
16
Tab. 5:
Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Tivat
26
Tab. 6:
Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Kotor
33
Tab. 7:
Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Budva i Petrovac/Buljarice
41
Tab. 8:
Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Bar i Sutomore
47
Tab. 9:
Lista prioritetnih projektovanih mera za Ulcinjski kanalizacioni sistem
50
Tab. 10:
Lista prioritetnih projektovanih mera za Cetinjski kanalizacioni sistem
53
Tab. 11:
Investiciona ulaganja za Herceg Novi, faza I
59
Tab. 12:
Operativni trokovi postojeih objekata VIK Herceg Novi
60
Tab. 13:
Rekapitulacija operativnih trokova za nove kanalizacione objekte
60
Tab. 14:
Kalkulacija prosenih diskontovanih dodatnih i proizvodnih trokova
62
Tab. 15:
Postojee tarife
63
Tab. 16:
Nove tarife
63
Tab. 17:
Novani tok
64
Tab. 18:
Investiciona ulaganja za Tivat, faza I
66
Tab. 19:
Operativni trokovi postojeih objekata VIK Tivat
67
Tab. 20:
Rekapitulacija operativnih trokova za nove objekte
68
Tab. 21:
Kalkulacija prosenih dodatnih i proizvodnih trokova
69
Tab. 22:
Postojee tarife
70
Tab. 23:
Nove tarife
70
Tab. 24:
Novani tok
71
Tab. 25:
Investiciona ulaganja za Kotor, faza I
73
Tab. 26:
Operativni trokovi za postojee objekte VIK Kotor
74
Tab. 27:
Rekapitulacija operativnih trokova novih objekata
74
Tab. 28:
76
Tab. 29:
Postojee tarife
77
Tab. 30:
Nove tarife
77
Tab. 31:
Novani tok
78
Tab. 32:
Investiciona ulaganja Budva, faza I
80
Tab. 33:
Operativni trokovi za postojee objekte VIK Budva
81
Tab. 34:
81
Tab. 35:
83
Tab. 36:
Postojee tarife
84
Tab. 37:
Nove tarife
84

Crna Gora
- VI -
Tab. 38:
Cash flow
85
Tab. 39:
Investiciona ulaganja za Bar, faza I
87
Tab. 40:
Operativni trokovi za postojee objekte VIK Bar
88
Tab. 41:
88
Tab. 42:
90
Tab. 43:
Postojee tarife
91
Tab. 44:
Nove tarife
91
Tab. 45:
Novani tok
92
Tab. 46:
Investiciona ulaganja za Ulcinj, faza I
94
Tab. 47:
Operativni trokovi za postojee objekte VIK Ulcinj
95
Tab. 48:
95
Tab. 49:
97
Tab. 50:
Postojee tarife
98
Tab. 51:
Nove tarife
98
Tab. 52:
Novani tok
99
Tab. 53:
Investiciona ulaganja za Cetinje, faza I
101
Tab. 54:
Operativni trokovi za postojee objekte VIK Cetinje
102
Tab. 55:
102
Tab. 56:
104
Tab. 57:
Postojee tarife
105
Tab. 58:
Nove tarife
105
Tab. 59:
Novani tok
106
Tab. 60:
VIK i Optina Budva
116
Tab. 61:
VIK i Optina Kotor
116
Tab. 62:
VIK i Optina Herceg Novi
117
Tab. 63:
VIK i Optina Tivat
118
Tab. 64:
VIK i Optina Cetinje
118
Tab. 65:
VIK i Optina Bar
119
Tab. 66:
VIK i Optina Ulcinj
119
Tab. 67:
Rekapitulacija analize kapaciteta zaduenosti po optinama, VIK-ovima i

godinama
120
Tab. 68:
Institucionalna Analiza sedam ViK-ova Pregled
126
Tab. 69:
Koliine vode, investicioni i operativni trokovi
140
Tab. 70:
Sumarni trokovi predloenih prioritetnih investicija
147
Tab. 71:
Opti podaci iz 2005. godine
148
Tab. 72:
Predloene tarife
149

1.
Idejni Projekat Mera Projekta
1.1
Sveobihvatno Planiranje Projekta
Crna Gora
-1-
Ugovor za Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III, Jadransko Primorje

u Crnoj Gori, odnosno kompletiranje Studije Opravdanosti za Odlaganje Otpadnih Voda Crnogorskog Primorja dodeljen je firmi KOCKS Consult GmbH, iz
Koblenca, Nemaka u saradnji sa firmom IK Konsalting i Projektovanje d.o.o., iz
Beograda, Srbija, 5. jula 2006. godine od strane firme VODACOM d.o.o., Tivat,
Crna Gora.
Studija Opravdanosti ukljuuje optine Herceg Novi, Tivat, Kotor, Budva, Bar, Ulcinj i Cetinje sa celokupnom povrinom od oko 2,500 km.
Podruje obuhvaeno Projektom je prikazano na Slici 1.
Fig. 1:
Podruje obuhvaeno projektom
Crnogorsko primorje sa slikovitom kombinacijom mora i planina je sigurno jedno

od najimpresivnijih primorja Mediterana. Ovaj region takoe poseduje veliki
znaaj po pitanju razvoja turizma u Crnoj Gori.
Broj turista je trenutno u porastu. Na alost, problemi ivotne sredine se takoe
uveavaju u skladu sa ekonomskim razvojem ovog regiona. Nedostatak kanalizacionog sistema e specijalno predstavljati rastui problem za razvoj regiona
usled neadekvatnih kanalizacionoh mrea i nedostatka tretmana otpadnih voda.
KfW je u prolosti ve obezbedio pozajmicu od nekoliko miliona evra kako bi se
smanjili problemi vezani za ivotnu sredinu u ovom regionu. U cilju nastavka angamana u ovom regionu KfW planira da obezbedi dodatnih 30 miliona evra za
poboljanje kanalizacione situacije. Studija Opravdanosti za Crnogorsko primorje
je u pripremi, a shodno integraciji ovih fondova u razuman, dugotrajan razvojni
koncept.
.

1.1.1
Crna Gora
-2-
Prikaz Krajnjih Projektnih Ciljeva

Generalni problemi odlaganja otpadnih voda u podruju koje je obuhvaeno projektom su:
lo kvalitet vode za kupanje na pojedinim lokacijama
isputanje ne tretiranih otpadnih voda u otvoreno more i u Boka Kotorski

Zaliv
nedovoljno odravanje i upravljanje postojeim objektima za odlaganje otpadnih voda
Kako je ista priroda sve vie vaan faktor u procesu razvoja turizma, naroito za
visoko-procenjeni turizam, ovi nepogodni uslovi ivotne sredine predstavljaju ozbiljnu pretnju razvoju turistike industrije.
Za analizu indentifikovanih probelma, ciljevi projekta i rezultati dugorone analize
su uraeni (videti Anex 9.1). Zbog toga su definisani sledei ukupni ciljevi:
Doprinos zdravlju oveka
Poboljanje ekonomskog razvoja Crne Gore
Ouvanje vodnih resursa i zatita prirode
U cilju postizanja ovih ukupnih ciljeva sledei individualni ciljevi projekta treba da
budu realizovani:
Doprinos jednom adekvatnom odlaganju otpadne vode iz domainstava i komercijale/industrije
Poboljanje ekonomskog razvoja, naroito turizma, na naj povoljniji

nain u pogledu efikasnosti-cena
Primena prinicipa plaa korisnik i onaj koji zagauje
Priprema za proces pristupanja EU (jedan od uslova je i postizanje

evropskih standarda u pogledu ivotne sredine).
Zbog velike razlike izmeu fondova potrebnih za postizanje eljenih uslova

ivotne sredine u oblasti obuhvaenoj projektom i raspoloivih finansijskih izvora,
Konsultant predlae fokusiranje projektnih mera na oblasti u kojima su identifikovani najurgentniji problemi okoline:

Crna Gora
-3-
Lokacije blizu plaa gde se otpadna voda isputa u more kroz defektne ili
pod-dimenzionisane ispuste.
Lokacije blizu plaa gde se otpadna voda isputa u more kroz ispuste za
vanredno stanje, zbog toga to pumpne stanice ne rade.
Boka Kotorski Zaliv gde je mala izmena sa sveom morskom vodom, pa

je vreme zadravanja otpadne vode u zalivu neto due.
Takoe, analiza vode za kupanje koja je uraena od strane Konsultanta nije pokazala znaajne razlike u kvalitetu vode na plaama blizu otvorenog mora i u
Boka Kotorskom Zalivu, druga posmatranja pokazuju drugaiju sliku:
Studija Crna Gora Opravdan Razvoj Turizma (ERM 2006) pokazuje

da je kvailtet vode u zalivu loiji nego na plaama blizu otvorenog mora.
Vizuelni uticaj jasno pokazuje efekte eutrofikacije u letnjim mesecima (visok broj populacije).
U cilju pokazivanaj pozitivnih efekata predloenih mera na prirodu oblaskog regiona, merenja kvaliteta otpadne vode moraju biti uraena nakon upotpunjavanja
projektnih mera. Sledee lokalne institucije mogu da urade ova merenja:
Morsko Dobro, koje ima iskustvo u monitoringu kvaliteta morske vode.
Institut za Biologiju Mora, dravna institucija koja ima iskustva na polju

hemijske i bioloke evaluacije morskih oblasti.
Naroito sledee ciljne grupe e imati dobitak od predloenih projektnih mera:
Turisti, gosti, vlasnici i zaposleni u hotelima, smetajima i turistikim

organizacijama.
Optine iji e benefit biti od poveanih prihoda na takse kroz turizam.
Stanovnitvo koje ivi u istijoj ivotnoj sredini.
Stanovnitvo, hoteli i preduzea e morati da uestvuju u viim napojnicama za

otpadnu vodu. Efekti kotanja na potroae su uzeti u razmatranje kroz proraun
affordable tarifa.

1.2
Crna Gora
-4-
Summary of the Technical Concept

U toku izrade projekta, Konsultant je izdao sledee izvetaje:
Uvodni Izvetaj
U ovim prethodnim izvetajima rezultati i otkria su poboljavani korak po korak.

Zbog toga su dati kratki pregledi prethodnih izvetaja i slue kao osnova za Idejni Projekat.
1.2.1
Rezultati Uvodnog Izvetaja

U toku izrade Uvodnog Izvetaja ovog Projekta istraivanja su bila fokusirana na
odlaganje otpadnih voda. Ipak daljom pripremom takoe su analizirani i hitni
problemi vezani za sistem vodosnabdevanja na periferiji.
U prvoj fazi projekta aurirana je baza podataka kanalizacionih sistema. Dalje su
organizovane posete terena u cilju dobijanja kompletne slike o postojeoj
situaciji, organizovane od strane ViK-a, optina, Morskog Dobra i PEW.
Kako bi se stekla kompletna slika o strukturi budueg kanalizacionog sistema,
poseene su mogue lokacije za budue PPOV. Pored toga istraene su i
lokacije predloene u postojeem izvetaju kao i nove lokacije. Rezultat ovih
istranih radova je selekcija 22 pozicije za PPOV na 19 lokacija.
Sprovedena je analiza po log frame metodu kako bi se ispitali ciljevi i rizici
projekta. Shodno tome moe se prikazati generalna opravdanost projekta.
U toku ove faze projekta pregledana i analizirana je finansijska situacija optina i
ViK-ova, to e predstavljati vrstu osnovu ekonomskih istraivanja (isplativost,
tarifna struktura, sistem fakturisanja/naplate, itd) u narednim fazama projekta.
U cilju eliminisanja neisplativih i oigledno nepovoljnih opcija, razraen je
kvalitativni sistem rangiranja. Nakon ove procedure preostalo je 11 opcija za
razliite kanalizacione sisteme.

Crna Gora
-5-
Grube procene trokova su pripremljene za kanalizacione mree i aktuelno

PPOV za sve preostale opcije. Kao rezultat ustanovljeno je da se ne mogu
navesti velike razlike u investicionim trokovima. Zbog toga nije potrebno dalje
smanjenje broja varijanti.
U skladu sa ovim sledee varijante e biti odabrane za dalja istraivanja u
sledeoj fazi projekta:
Boko-kotorski zaliv:
H1a: Decentralizovano reenje za Herceg Novi locirano u Vojnoj Bazi

Kumbor
H1c: Decentralizovano reenje za Herceg Novi locirano u maloj reci Sutorina u Herceg Novom / Igalo
TK1: Postrojenje za preiavanje za Tivat i Kotor, locirano u industrijskoj

zoni Kotora u blizini Aerodroma Tivat.
TK3: Postrojenje za preiavanje za Tivat i Kotor (bez Perasta i Risna),

locirano u industrijskoj zoni Kotora pored Aerodroma Tivat, dodatno postrojenje za preiavanje za Perast i Risan na periferiji Risana.
Budva:
Bu1: Jedno centralno PPOV za Budvu, Sveti Stefan i Jaz locirano na

posedu fabrike ViK u Budvi
Bu5a: Jedno centralno PPOV na glavnom putu Budva Bar za Petrovac i

Buljarice
Bu6: Dva decentralizovana PPOV za Petrovac i Buljarice
Bar:
Ba1a: Jedno centralno PPOV za Bar, locirano na poluostrvu Volujica
Ba2: Dva PPOV za Bar, jedno locirano na poluostrvu Volujica, a drugo

locirano u Sutomoru pored postojeeg tunela za kinicu
Ulcinj:
U1: Jedno centralno postrojenje za preiavanje na podruju za proizvodnju soli
Cetinje:
C2: Jedno centralno PPOV za Cetinje juno od postojee nunike jame

Crna Gora
-6-
Najvaniji zakljuci iz Uvodnog Izvetaja su da postoje razliite fizibilne varijante

za kanalizacione mree i postrojenja za preiavanje otpadnih voda u podruju
koje je obihvaeno projektom. Dalja i mnogo detaljnija ispitivanja ovih varijanti
podrazumevajui lokaciju, tehniko ekonomske okvirne uslove su uraeni u Konceptnom Projektnom Reenju.
1.2.2
Komentari na Uvodni Izvetaj

Posle predaje Uvodnog Izvetaja, a kao to je predloeno od strane KfW banke
varijanta koja podrazumeva centralno PPOV za ceo Boka Kotorski Zaliv je uzeta
u obzir u Konceptnom Projektnom Reenju.
1.2.3
1.2.3.1
Istraivanja
Izvedeni su istrani radovi u saglasnosti sa ToR zahtevima i Aneskom 5 Ugovora,
gde je okvir servisa za istraivanja detaljno dat. Sledei istrani radovi su uraeni
kao prvi korak u toku poboljanja baze za projektovanje:
Nabavljanje topografskih mapa (razmer 1:5000) i satelitskih snimaka
Merenje protoka otpadnih voda
Merenje kvaliteta otpadnih voda
Inspekcija glavnih ispusta od strane ronioca
Inspekcija postojeih pumpnih stanica
Istraivanja su predstavljala osnovu za Konceptno Projektno Reenje.
1.2.3.2
Projektna Osnova za Konceptno Reenje

Na osnovu rezultata gore pomenutih istranih radova i nakon daljeg studiranja
raspoloivih dokumenata, projektna osnova za kanalizacionu mreu i PPOV je
elaboriran. Glavni projektni kriterijumi su dati u narednoj tabeli.

Tab. 1:
Crna Gora
-7-
Vrednosti koliina otpadnih voda (2031) za optine
Opis
Optina
Jedinica
Herceg Novi
Tivat
Kotor
42,214 17,390 23,883
Budva
Cetinje
21,973 15,242
Bar
Ulcinj
Stanovnitvo (stalni boravak)
stan.
56,173
31,384
Spec. potr. - van sezone (ERM)
l/st/dan
130
130
130
130
130
130
130
Spec. potr. - u sezoni (Beller)
l/st/dan
180
180
180
180
180
180
180
Prosena specifina potronja
l/st/dan
155
155
155
155
155
155
155
Procenat koji dospeva u kanalizaciju (ERM)
80
80
80
80
80
80
80
Procenat prikljuenosti (ERM)
90
90
90
90
90
90
90
3,951
1,628
2,235
2,057
1,427
5,258
2,938
5,471
2,254
3,095
2,848
1,975
7,280
4,067
55,600 24,150 29,300

11,300 4,400 3,900
8,000 3,150 4,600
36,300 16,600 20,800
400
400
400
250
250
250
210
210
210
75
75
75
90
90
90
10
10
10
10,501 4,480 5,255
189
186
179
81,100
16,500
10,600
54,000
400
250
210
75
90
10
15,288
189
1,200
550
500
150
400
250
210
75
90
10
280
233
66,700
5,900
6,800
54,000
400
250
210
75
90
10
11,435
171
85,250
26,750
18,500
40,000
400
250
210
75
90
10
17,616
207
Koliina opadne vode - van sezone
m /dan
Koliina opadne vode - u sezoni
m /dan
Stanovnitvo (povremeni boravak), ukupno

Hoteli 4-5 kat.
Hoteli 1-3 kat.
Ostali smetaj
Spec. potr. - hoteli 4-5 kat (ERM)
Spec. potr. - hoteli 1-3 kat (ERM)
Spec. potr. - ostali smetaj (ERM)
Procenat koji dospeva u kanalizaciju (ERM)
Procenat prikljuenosti (ERM)
neregistrovani turisti
koliina otpadne vode - u sezoni
prosena specif. koliina otpadne vode
gost
gost
gost
gost
l/st/dan
l/st/dan
l/st/dan
%
%
%
3
m /dan
l/st/dan
Industrijske zone
Procenat zauzetosti
specifina koliina industr. otpadne vode
Industrijska otpadna voda
Otpadna voda iz industrije, Beller (2006)
Ukupna koliina otpadne vode industrije
Pretpostavljeno BPK5
Ekvivalentni stanovnik
ha
%
l/s/ha
3
m /dan
3
m /dan
3
m /dan
mg/l
ES
Ukupni protok za 2031 - van sezone

Priblino
Ukupni protok za 2031 - u sezoni
Priblino
m /dan
3
m /dan
3
m /dan
3
m /dan
Ukupno ES - van sezone

Ukupno ES - u sezoni
ES
ES
10
100
0.30
259
301
560
300
2,801
10
230
100
60
0.30
0.30
259 3,577
1,250
70
1,509 3,647
300
300
7,546 18,235
0
100
0.30
0
60
60
300
300
10
100
0.30
259
41
300
300
1,501
600
50
0.30
7,776
1,780
9,556
300
47,780
10
100
0.30
259
18
277
300
1,386
4,511
4,600
16,532
16,600
3,137 5,882
3,200 5,900
8,243 11,998
8,300 12,000
2,117
2,200
18,196
18,200
1,727
1,800
2,555
2,600
14,814
14,900
28,270
28,300
3,215
3,300
21,960
22,000
45,015 24,936 42,118 22,273 16,743 103,953 32,770

100,615 49,086 71,418 103,373 17,943 170,653 118,020
Infiltracija
Max. Infiltracija (van sezone)
Min. Infiltracija (u sezone)
Protok van sezone
Protok u sezoni
%
%
3
m /dan
3
m /dan
Proseno hidrauliko optereenje - van sezoni

Proseno hidrauliko optereenje - u sezoni
m /dan
3
m /dan
100
30
4,600
4,980
100
30
3,200
2,490
100
30
5,900
3,600
100
30
2,200
5,460
100
30
1,800
780
100
30
14,900
8,490
100
30
3,300
6,600
9,200 6,400 11,800

21,580 10,790 15,600
4,400
23,660
3,600
3,380
29,800
36,790
6,600
28,600

Tab. 2:
Crna Gora
-8-
Vrednosti optereenja otpadne vode (2031) za optine
Opis
Jedinica
Herceg Novi
Tivat
Kotor
Grad
Budva
Cetinje
Bar
Ulcinj
BPK5 - optereenje otpadne vode stanovnitva
g/st/dan
60
60
60
60
60
60
60
BPK5 - optereenje iz domainstava (van sezone)
kg/dan
2,533
1,043
1,433
1,318
915
3,370
1,883
BPK5 - optereenje iz domainstava (u sezoni)
kg/dan
5,869
2,492
3,191
6,184
987
7,372
6,998
BPK5 - optereenje od industrije
kg/dan
168
453
1,094
18
90
2,867
83
Ukupno BPK5 - optereenje u 2031 (van sezone)

Ukupno BPK5 - optereenje u 2031 (u sezoni)
kg/dan
kg/dan
2,701
6,037
1,496
2,945
2,527
4,285
1,336
6,202
1,005
1,077
6,237
10,239
1,966
7,081
Proseno BPK5 - koncentracija (van sezone)
mg/l
294
234
214
304
279
209
298
Proseno BPK5 - koncentracija (u sezoni)
mg/l
280
273
275
262
319
278
248
g/st/dan
70
70
70
70
70
70
70
kg/dan
2,955
1,217
1,672
1,538
1,067
3,932
2,197
kg/dan
6,847
2,908
3,723
7,215
1,151
8,601
8,164
kg/dan
196
528
1,276
21
105
3,345
97
3,151
1,746
2,948
1,559
1,172
7,277
2,294
7,043
3,436
4,999
7,236
1,256
11,946
8,261
mg/l
343
273
250
354
326
244
348
Suspendovane materije - optereenje sirove vode

stanovnitva
Suspendovane materije - optereenje od domainstava
(van sezone)
Suspendovane materije - optereenje od domainstava (u
sezoni)
Suspendovane materije - optereenje od industrije
Ukupno suspendovane materije - optereenje u 2031

kg/dan
(van sezone)
Ukupno suspendovane materije - optereenje u 2031 (u
kg/dan
sezoni)
Proseno suspendovane materije - koncentracija (van
sezone)
Proseno suspendovane materije - koncentracija (u sezoni)
mg/l
326
318
320
306
372
325
289
Azot po Kjeldalu - optereenje sirove vode stanovnitva
g/st/dan
11
11
11
11
11
11
11
Azot po Kjeldalu - optereenje od domainstava (van

sezone)
kg/dan
464
191
263
242
168
618
345
Azot po Kjeldalu - optereenje od domainstava (u sezoni)
kg/dan
1,076
457
585
1,134
181
1,352
1,283
Azot po Kjeldalu - optereenje od industrije
kg/dan
31
83
201
17
526
15
Azot po Kjeldalu - optereenje u 2031 (van sezone)

Azot po Kjeldalu - optereenje u 2031 (u sezoni)
kg/dan
kg/dan
495
1,107
274
540
463
786
245
1,137
184
197
1,143
1,877
360
1,298
Proseno Azot po Kjeldalu - koncentracija (van sezone)

Proseno Azot po Kjeldalu - koncentracija (u sezoni)
mg/l
mg/l
54
51
43
50
39
50
56
48
51
58
38
51
55
45
Fosfor - optereenje sirove vode stanovnitva
g/st/dan
1.8
1.8
1.8
1.8
1.8
1.8
1.8
Fosfor - optereenje od domainstava (van sezone)

Fosfor - optereenje od domainstava (u sezoni)
kg/dan
kg/dan
76
176
31
75
43
96
40
186
27
30
101
221
56
210
Fosfor - optereenje od industrije
kg/dan
14
33
86
Fosfor - optereenje u 2031 (van sezone)

Fosfor - optereenje u 2031 (u sezoni)
kg/dan
kg/dan
81
181
45
88
76
129
40
186
30
32
187
307
59
212
mg/l
mg/l
9
8
7
8
6
8
9
8
8
10
6
8
9
7
Proseno Fosfor - koncentracija (van sezone)

Proseno Fosfor - koncentracija (u sezoni)
1.2.3.3
Rezultati Konceptnog Reenja

Konceptno projektno reenje za Odlaganje Otpadnih voda za Sedam Optina je
uraeno na osnovu Uvodnog Izvetaja koji je ranije predat.
Idejni projketa, za svaku prethodno izabranu varijantu, je uraeno uzimajui u
obzir poboljane polazne podatke. Pored toga, pripremljen je prethodni predraun radova i operativnih tropkova za PPOV. Najbolja varijanta za kanalizacionu mreu sa najboljom lokacijom za potrojenje za preiavanje otpadnih

Crna Gora
-9-
voda je izralunata korienjem metode sadanje-vrednosti. Na taj nain, sledei

sistemi su izabrani:
Herceg Novi (H1a): Centralno PPOV i Kumboru
Tivat i Kotor (TK3): PPOV za oba grada u inustrijskoj zoniKOtora, odvojeno PPOV za Risan i Perast
Budva (Bu 1 i Bu 5a): PPOV za Budvu, Beie, Sv. Stefna, Jaz i Mrevo
Polje u Budvi, oposebno PPOV za Petrovac i Buljarice
Bar (Ba 2): PPOV za Bar, posebno PPOV za Sutomore
Ulcinj (U1): Centralno PPOV za Ulcinj u Ulcinju
Cetinje (C2): Centralno PPOV u Ulcinju pored postojeeg ponora za vanreden situacije
Nakon izbora optimalne lokacije za PPOV, odreeno je najbolje reenje za svako

postrojenje. Pripremljene su i dispozicije za izabrane procese da bi se proverilo
da li je veliina predloenih lokacija za PPOV dovoljna.
Korienjem metode sadanje-vrednosti za sve gradove osim Petrovca, konvencionalni proces sa aktivnim muljem je definisan kao naj povoljniji. Dolo se do
zakljuka da je opcija sa triklnig filterima najekonominije reenje za Petrovac.
1.2.3.4
Revizija Rezultata Konceptnog Reenja

U Konceptnom Reenju veoma paljivo su elaborirana istraivanja za PPOV
Herceg Novi, zbog ograniene situacije u Boka Kotorskom Zalivu. Kao to je
konsultant ve naglasio u Konceptnom Reenju, odabir Varijante H1a sa PPOV u
Kumboru na bivem podruju vojske, je najekonominije reenje u odnosu na sve
date lokacije za PPOV. U svakom sluaju, ova lokacija nije idealno reenje, zbog
velike elevacije podruja (75 m iznad nivoa mora). Zbog toga Konsultant preporuuje da se dobije lokacija na obali Boka Kotorskog Zaliva na teritoriji bive
vojne baze. U toku diskusije sa Optinom Herceg Novi i Upravnim Odborom, utvreno je da ta lokacija nije na raspolaganju. Na osnovu novog predloga ViK-a u
Herceg Novom, Konsultant je istraio dalju lokaciju u dolini izmeu Meljina i Zelenike blizu obale Boka Kotorskog Zaliva na nivou od oko 10 m iznad nivoa mora.
U skladu sa dodatnim proraunima elobariranim od strane Konsultanta, kanalizaciona mrea sa ovom lokacijom za PPOV ima niu sadanju vrednost u odnosu na druge ispitivane varijante, ak i ako su ukljueni dodatni trokovi za uklanjanje mirisa, zbog blizine naseljenog podruja.

Crna Gora
- 10 -
Zbog toga Konsultant predlae ovu lokaciju za dalju elaboraciju Studije Opravdanosti.
1.2.3.5
Zakljuci Konceptnog Projektnog Reenja u Odnosu na Master Plan (DHV)

Vana osnova ove Studije predstavlja DHV Master Plan (2004). Sve varijante
koje su pomenute u DHV Master Plan-u su ispitivane u Uvodnom Izvetaju. U
Konceptnom Projektnom Reenju najbolje varijante za dugorona reenja su
elaborirane uzimajui u obzir tehnike, ekonomske i aspekte ivotne sredine. Ova
reenja su poreena sa reenjima naenim od strane DHV-a i data su u narednoj
tabeli.
Tab. 3:
Generalni
Koncepti
DHV
Master
Plan-a
Kocks
Studije
Opravdanosti
Sistem / Optina
Herceg Novi
Kotor-Tivat Sistem
DHV Master Plan
KOCKS Studija Opravdanosti
DHV predlog u Faznom Investicionom Planu (PIP) Kumbor odgovara KC

Varijanti H1a. Lokacija na podruju vojske u Kumboru nije na raspolaganju
(dole kod plae). Zbog toga Konsultant preporuuje lokaciju u Meljinama.
Kanalizacioni Sistem odgovara KC Varijanti TK3
Lokacija PPOV: Lokacija Trate je
Lokacija PPOV: Industrijska zona
jedino mogua u tehnikom pogledu Kotora
sa velikim dodatnim trokovima.

Sistem / Optina
DHV Master Plan
Budva
Crna Gora
- 11 -
KOCKS Studija Opravdanosti
Kanalizacioni sistem odgovara KC predlogu Bu1

Lokacija PPOV: Zavala (nije
fizibilna)
Lokacija PPOV: dolina severno od

Budve
Petrovac-Buljarica Sistem
Sistem nije finalno odluen
Lokacija PPOV: dolina izmeu Petrovca i Buljarica
Bar Sistem
Jedno centralno PPOV
2 PPOV u Baru i Sutomoru
Ulcinj
Jedno centralno PPOV
Cetinje
Identini kanalizacioni sistem

PPOV poboljan od strane
Konsultanta
Generalna reenja data u postojeoj Studiji Opravdanosti, u velikom stepenu, su

identina sa reenjima predloenim od strane DHV Master Plan. U svakom
sluaju, u nekim sistemima podeavanja su bila neophodna u cilju pronalaenja
najboljeg reenja u skladu sa tehnikim, ekonomskim i kriterijumima ivotne
sredine.
Poreenje predloenih projektnih mera za prioritetne investicije sa analognim
merama iz DHV Master Plan-a je dato u Tabelama Prioritetnih Mera u Aneksu.
1.2.3.6
Harmonizacija Rezultata Konceptne Faze i Prioritetnih Mera sa Lokalnim

Autoritetima
Harmonizacija je startovala poetkom oktobra a zavrena je 10.11.2006. Konsultant je zakazao nekoliko sastanaka i poseta lokacijama sa Vodacom-om, Optinama, ViK-ovima i Ministarstvom za Zatitu ivotne Sredine i Fiziko Planiranje
da bi se harmonizovali rezultati Studije Opravdanosti. Posebno su realizovane
sledee aktivnosti:
Harmonizacija predloenih lokacija za budua PPOV zajednikim posetama lokacijama sa Vodacom-om
U toku posete ViK-ovima i Optinama Konsultant je dao blia objanjenja

o Projektu
U toku posete ViK-ovima i Optinama Konsultant je dobio informacije o

najurgentnijim problemima
Istraivanje institucionalnih i finansijskih mogunosti ViK-a i Optina tokom posete Konsultanta

Crna Gora
- 12 -
Harmonizacija predloenih kriterijuma efluenta za PPOV na sastanku sa

Zamenikom Ministra za Zatitu ivotne Sredine i Fiziko Planiranje
Prilagoavanje faznih investicionih planova nakon diskusije sa Vodacomom
Prezentacija i diskusija projektnih mera i faznih investicionih planova sa

ViK-ovima i Optinama obavljena u periodu od 3. do 10. oktobra 2006
Prezentacija i diskusija projektnih mera i faznih investicionih planova na

zajednikom sastanku sa Ministrima Vlade i gradonaelnicima svih Optina, odrana 11. oktobra 2006
Harmonizacija i diskusija rezultata sa KfW i ViK-ovima 18. i 19. oktobra

2006
Prezentacija i diskusija projektnih mera sa ViK-ovima i gradonaelnicima

Optina odrana u periodu od 30. oktobra do 3. novembra 2006
Prezentacija i diskusija projektnih mera na sastanku odbora VODACOM-a

sa ViK-ovima i gradonaelnicima odrana 3. novembra 2006
Intenzivni telefonski kontakti sa VODACOM-om u periodu od 6. do 10.

novembra 2006
Nakon finalne prezentacije i diskusije predloenih prioritetnih investicija sa ViKvima i Optinama u periodu izmeu 30. oktobra i 3. novembra 2006. godine dve
Optine su promenile svoje miljenje u pogledu prioritetnih investicija.
Nakon to je ViK Bar odluio da uzme kredit za izgradnju postrojenja za
preiavanje otpadnih voda u Sutomoru, na sastanku odranom u Tivtu, 31.
oktobra 2006, predstavnici Bar-a su informisali prisutne na sastanku odbora u
Kotoru (odranom 3. novembra 2006) da oni nee izgraditi PPOV u prvoj
investicionoj fazi. Umesto toga oni hoe da izgrade dui ispust u Sutomoru da bi
na taj nain izbegli isputanje otpadne vode blizu plaa. Nakon ove informacije
lista prioritetnih mera optine Bar je odmah revidovana uzimajui u obzir nove
elje Bar-a. U svakom sluaju, revidovana lista prioritetnih mera nije jo uvek
potpisana.
Na sastanku odbora odranom u Kotoru 3. novembra 2006. godine ViK Budva i
Optina Budva su potvrdili njihove odluke da se izgradi novi ispust na poluostrvu
Zavala, zbog toga to postojei ispust nije dovoljan. Nekoliko dana nakon
sastanka (9. novembra 2006.) Optina Budva je objasnila, da ele da izgrade
mehaniku fazu tretmana za PPOV. Konsultant je objasnio VODACOM-u , da u
sluaju izgradnje mehanikog PPOV novi ispust mora biti dalji od potrebnog,
zbog toga to je efikasnost mehanikog tretmana (u odnosu na BPK5) samo 30%

Crna Gora
- 13 -
do 40 %. U skladu sa tim Konsultant je objasnio, da ukoliko Budva bude elela

da izgradi PPOV da bi bilo bolje da izgrade mehaniki i bioloki tretman na PPOV
da bi izbegli izgradnju novog morskog ispusta. Konsultant je odmah revidovao
listu prioritetnih investicija nakon diskusije o novoj odluci Optine Budva. Zbog
ogranienih fondova za ceo projekat, investicioni trokovi za PPOV su dati u
koloni za mere koje e biti finansirane od strane drugih. U svakom sluaju, ove
mere mogu biti finansirane od strane KfW-a, ukoliko su dodatni fondovi na
raspolaganju. Revidovana lista prioritetnih mera za Budvu nije jo uvek
potpisana.
1.3
Projektovanje Projektnih Mera

U narednim poglavljima dato je dugorono reenje poboljanog sistema za svaku
optinu. Elaboriran je fazni investicioni plan na osnovu ovih dugoronih reenja.
Da bi se omoguilo dobro poreenje sa rezultatima DHV Master Plana selektovana je ista struktura faza kao u Master Planu:
Faza 1: Prvih pet godina 2007 do 2011
Faza 2: Sledeih deset godina 2012 do 2021
Faza 3: Poslednjih deset godina 2022 do 2031
Sve investicije treba da budu ostvarebe u periodu od 25 godina, kao i kod DHV
Master Plan.
1.3.1
Herceg Novi
1.3.1.1
Tehniki Koncept
Postojea kanalizaciona mrea Herecg Novog sutinski se sastoji od sledeih
komponenata:
Gravitacionog cevovoda od Igala do starog grada Herceg Novog
Gravitacionog cevovoda od Zelenike do starog grada Herceg Novog
Forte Mare morskog ispusta u starom gradu Herceg Novog
Pumpnih stanica u Igalu, Meljinama i Forte Mare

Crna Gora
- 14 -
U potezu izmeu Zelenike i Kamenara ne postoji kanalizacioni sistem odvojen od

kratke deonice u Bijeloj i otpadna voda se isputa direktno u Boka Kotorski Zaliv
kroz kratak ispust.
Budua kanalizaciona mrea u Herceg Novom e se sastojati pd sledeih delova:
Istonog dela (primarna kanalizaciona linija Kamenari-Zelenika)
Zapadnog dela (primarna kanalizaciona linija Njivice-Igalo-Heceg NoviMeljine)

Centralnog postrojenja za preiavanje otpadnih voda u Meljinama.
Objekti sistema su prikazani na sledeem dijagramu. Delovi prve faze su jarko

obojeni.
KAMENARI
BIJELA
PS 001
PS 002
PS 003
PS 004
PS 005
PS 006
PS 007
PS 008
PS 011
PS 013
ISTOCNI DEO
PS Meljine
PS ForteMare
NJIVICE
PS 010
PS 009
PS Igalo
ZAPADNI DEO
BAOSICI
DENOVICI
1. FAZA
KUMBOR
PPOV
MELJINE
ZELENIKA
MELJINE
HERCEG
NOVI
IGALO
SUTORINA
PODI
NOVI
ISPUST
MELJINE
Fig. 2:
Dijagram Protoka Kanalizacionog Sistema u Herceg Novom
Istoni deo sistema (primarna kanalizaciona linija Kamenari-Zelenika) pokriva

Kamenare, Bijelu, Baoie, enovie, Kumbor i Zeleniku. Sistem ukljuuje
kanalizacine linije, jedanaest pumpnih stanica (PS001, PS002, PS003, PS004,
PS005, PS006, PS007, PS 008, PS011, PS013 i PS Meljine) i novi morski ispust
u Meljinama.

Crna Gora
- 15 -
Zapadni deo sistema pokriva Njivice, Igalo, Herceg Novi i Meljine. Ove
kanalizacione linije i etiri pumpne stanice (PS009, PS010, PS Igalo i PS Forte
Mare) pripadaju ovom sistemu.
Centralno Postrojenje za Preiavanje Otpadnih Voda u Meljinama je locirano u
dolini izmeu meljina i Zelenike otprilike 10 m iznad niova mora. Postrojenje za
preiavanje otpadnih voad e biti u meovitoj oblasti koja se sastoji od
industrije, komercijale i domainstava. Negativni uticaj na oblast naseljenu
domainstvima e to je vie mogue biti smanjen tehnikim merama. Zbog toga,
u toku finalnog projektovanja, tendera i izgradnje, mere za zatitu od buke i
neprijatnih mirisa e biti uzete u obzir. Trokovi za ove dodatne mere su ukljueni
u predraun radova postrojenja za preiavanje otpadnih voda.
Budui kanalizacoini sistem e se izvodti u sledeim fazanma:
Faza I
U prvoj fazi primarni sistem izmeu Bijele i Zelenike e biti razvijen izmeu
PS004 i PS Meljine. Pripada istonom delu budue kanalizacione mree Herceg
Novog.
Novi ispust u Meljinama DN 900 e takoe biti izgraen u tom periodu kao i prva
faza izgradnje PPOV (prva linija mehanikog i biolokog tretmana).
Faza II
U drugoj fazi primarni kanalizacioni sistem izmeu Kamenara i Bijele e biti
razvijen (PS001 PS003). Ovaj sistem predstavlja poslednju deonicu istonog
dela budue kanalizacione mree u Herceg Novom.
Na taj nain sva otpadna voda iz istonog dela e biti tretirana na PPOV u
Meljinama (prvi korak).
Primarni kanalizacioni sistem izmeu Njivica i Igala (PS009 PS010) e biti
izveden kao deonica zapadnog dela budue kanalizacione mree u Herceg
Novom. Ova deonica e biti povezana sa postojeim primarnim sistemom u Igalu
i pored toga i na ispust Forte Mare.
Faza III
U treoj fazi, postojei primarni kanalizacioni sistem izmeu Herecg Novog i
Zelenike e biti zamenjen novom kanalizacijom (Forte Mare PS PS Meljine).

Crna Gora
- 16 -
Generalni pravac protoka postojeeg sistema (ka ispustu Forte Mare) e biti
vraen u novi ispust (ka PS Meljine).
U toku ovog perioda izgradnja PPOV e biti zavrena. Zatim, tretirana voda iz
kanalzacionog sistema Herecg Novog e se u potpunosti isputati u more kroz
novi ispust u Meljinama.
1.3.1.2

Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, e biti izvrene kao
prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mrea koja e biti produena u
Istonom delu kanalizacionog sistema u Herceg Novom. Predloene projektne
mere su prikazane na narednom crteu (jarko oznaeno plavom bojom).
Fig. 3:
Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Herceg

Novom
Opis projektnih mera je dat u narednoj tabeli. Mere koje se nalaze pod pojmom
drugi e biti finansirane od strane drugih ili dodatnih KfW fondova.
Tab. 4:
Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Herceg Novi

Crna Gora
- 17 -
Heceg Novi
Mere FS KC
2007-2011
2007-2011
Faza I
KfW
Faza I
ostali
Napomene
KC HN 1
Rehabilitacija postojeih kanalizacionih

pumpnih stanica (Igalo, Forte Mare,
Savina, Meljine)
284.000
Novi M+E i manje graevinske popravke
KC HN 2
Rehabilitacija ispusta Forte Mare
100.000
Prema inspekciji ispusta 2006. godine
KC HN 3
Rehabilitacija postojeeg primarnog

sistema i nepredvienih sluajeva
200.000
Nije ukljueno 1. fazu MP DHV
KC HN 4
Izgradnja nove kanalizacione mree

1.086.000
(primarni sistem) Kumbor - Zelenika
(istoni deo sistema)
575.000
Instalacija novih pumpnih stanica (HNPS 013 to 011) na novoj kanalizacionoj
liniji Kumbor - Zelenika, ukljuujui
potisne linije
1.705.000
(primarni sistem) Bijela-Kumbor (istoni
deo sistema)
439.000
Instalacija novih pumpnih stanica (HNPS 005 to 008) na novoj kanalizacionoj
liniji Bijela-Kumbor, ukljuujui potisne
linije
Izgradnja glavne pumpne stanice u
783.000
Meljinama (HN-PS Meljine) i spajanje
PPOV sa potisnom linijom
Izgradnja novog ispusta 900 mm, L=500 1.137.000
m u Meljine i pripajanje na PPOV
KC HN 5
KC HN 5.1
KC HN 5.2
KC HN 5.3
KC HN 5.4
KC HN 5.5
Meljine-B PPOV izgradnja - Deo 1 (prva

linija mehanikog i biolokog tretmana)
KC HN 6
Vozilo
KC HN 7
Projektovanje, tender, nadgledanje,

ispitivanja i nadzor
Nepredvieni sluajevi
KC HN 8
Pumpna stanica je potrebna za pumpanje

otpadne vode do PPOV Meljine
6.563.000
205.000
13.077.000
1.308.000
0
0
654.000
KC HN 9
Rehabilitacija postojee kanalizacione

mree (sekundarni sistem) i poboljanje
servisnih podruja (sekundarni sistem)
Igalo, 75 ha
909.000
KC HN 10

Herceg Novi, 146 ha
1.768.000
KC HN 11

Meljine, 49 ha
594.000
KC HN 12

Zelenika and Kumbor, 4 ha
30.000
Jedinine cene MP DHV ukljuuju 7 % za

inenjering

Measures FS KC
2007-2011
2007-2011
Phase I
KfW
Phase I
others
KC HN 9
Rehabilitation of existing sewer network

(secondary system) and improvement
of service areas (secondary system)
Igalo, 75 ha
909,000
KC HN 10

Herceg Novi, 146 ha
1,768,000
KC HN 11

Meljine, 49 ha
594,000
KC HN 12

Zelenika and Kumbor, 4 ha
30,000
KC HN 13
Extension of sewer network (secondary

system) Igalo, 15 ha, average of 145
Cap./ha
system) Gomila, 33 ha, average of 30
Cap./ha
Rehabilitation and extension of sewer
network (secondary system) Kumbor,
43 ha, average of 70 Cap./ha
727,000
KC HN 14
KC HN 15
KC HN 16
773,000

network (secondary system)
Zelenika/Kuti, 70 ha, average of 70
Cap./ha
1,258,000 According to MP Beller 2006 the "Opaica

source" may not serve as drinking water
source of Herceg Novi when the Skader
Lake solution is implemented.
400,000

network (secondary system) Biejla Kumbor, 130 of 237 ha, average of 70
Cap./ha
KC HN 18
Design, tender, supervision,

investigations and surveys
Contingencies
Total
Remarks
665,000
KC HN 16.1 Extension of secondary network in

Kutsko Polje
KC HN 17
Crna Gora
- 18 -
1,169,000
0
0
0
15,039,000
8,293,000
829,000 Unit prices MP DHV includes 7 % for
engineering
415,000
9,537,000
Detaljan opis svih mera je dat u Aneksu 1.3. Hidraulika deonica predloenog
novog primarnog sistema je data u Aneksu 1.5.

1.3.1.3
Crna Gora
- 19 -
Projektovanje Objekata za Preiavanje

Projekat PPOV e biti uraen u skladu sa kriterijumima za efluent koji se moe
isputati u osteljiv recipijent, a koji su definisani prema Standardu Crne Gore.
Kriterijum je sledei:
BPK5
< 25 mg/l
HPK
< 90 mg/l
SM
< 35 mg/l
Ntot
< 15 mg/l
< 1 mg/l
U izvetaju Konceptno Projektno Reenje razliite alternative za proces preiavanja otpadnih voda su elaborirane. PPOV u kome se odigrava proces sa
aktivnim muljem sa aeracionim bazenima je difinisan kao najefikasnije reenje.
Glavni projektni parametri za PPOV su sledei:
Parametar
Projektni Period (Projektni Vremenski
Presek)
Procena stanovnitva
(stalno stanovnitvo)
(privremeno stanovnitvo)
Ukupni protok otpadne vode
(turistika sezona)
(zimski period)
2031
42,214 cap
55,600 cap
21,580 m/d
9,200 m/d
Ukupno BPK5 optereenje

(turistika sezona)
(zimski period)
6,037 kg/d
2,701 kg/d
Ukupne SM optereenje
(turistika sezona)
(zimski period)
7,043 kg/d
3,151 kg/d
Ukupni TKN optereenje

(turistika sezona)
(zimski period)
1,107 kg/d
495 kg/d
Ukupni P optereenje
(turistika sezona)
(zimski period)
181 kg/d
81 kg/d

Crna Gora
- 20 -
PPOV se sastoji od sledeih delova:

Mehaniki Tretman:
Ulazna pumpna stanica
Gruba i fina reetka (2 jedinice)
Peskolov (2 jedinice)
198.0 m
Primarni talonik (3 jedinice)
1,280 m
Bioloki Tretman:
Anaerobni izabran bazen
500 m
Aeracioni bazen (4 jedinice)
14,980 m
Finalni talonik (6 jedinica)
6,360 m
Tretman Mulja:
Pumpne stanice za mulj
Uguiva mulja
Digestija mulja
Mehaniko dehidratisanje mulja
1,156 m/h
471 m
3,500 m
Ostalo:
Upravna Zgrada
600 m
U prvoj fazi (Faza I) investicija, PPOV traba da bude izgraeno za oko 24,000
prikljueng broja ekvivalentnih stanovnika (ES).
U prvoj fazi PPOV se sastoji od sledeih delova:
Mehaniki Tretman:
Ulazna pumpna stanica
Gruba i fina reetka (1 jedinica)
Peskolov (2 jedinice)
198.0 m
Bioloki Tretman:
Anaerobni izabran bazen
500 m
Aeracioni bazen (2 jedinice)
7,490 m
Finalni talonik (2 jedinice)
2,120 m

Crna Gora
- 21 -
Tretman Mulja:
Pumpne stanice za mulj
Bazen za skladitenje mulja
Mehaniko dehidratisanje mulja
471 m
Ostalo:
Upravna Zgrada
300 m
Bioloki tretman za prvu fazu je dimenzionisan za aerobnu stabiliizaviju mulja u

aeracionim bazenima.
Zbog blizine postojeeg kretanja delovi PPOV moraju biti delimino pokriveni ili
smeteni u zgrade. Pokrivanje treba da bude primenjeno za sledee delove
PPOV:
Reetke (u zgradi)
Peskolovi (pokriveni)
Anaerobni selektor (pokriveni)
Aeracioni bazeni (pokriveni)
Finalni talonici (napravljeni da budu pokriveni u kasnijoj fazi)
Uguivanje mulja (pokriveno)
Mehanika dehidratacija mulja (u zgradi)
Vazduh koji se isputa iz zatvorenih objekata treba da bude tretiran u procesu

biolokog preiavanja neprijatnih mirisa koji e biti instalisan na lokaciji PPOV.
Rezultati prorauna procesa pokazuju da e za prvu fazu PPOV biti neophodno
oko 85 m2, za proces preiavanja vazduha sa filterskom povrinom.
1.3.1.4
Procena Potencijala za Korienje Tretirane Otpadne Vode i Odlaganje

Efluenta i Mulja
Otpadadak sa reetke i pesak mora biti uklonjen sa mehanikog tretmana u
PPOV.
Godinja koliina otpadaka sa reetke je izraunata i iznosi oko 150 m, i mora
biti odloena na deponiju.

Crna Gora
- 22 -
Godinja koliina otpadaka sa reetke je izraunata i iznosi oko 180 m, i zakoe

mora biti odloena na deponiju.
Deo sa biolokim tretmanom za prvu fazu je dimenzionisan za aerobnu stabilizaciju mulja u aeracionim bazenima. Viak mulja iz biolokog procesa e biti mehaniki dehidratisan od sadraja suvih estica oko 1% do sadraja suvih estica
oko 25%. Godinja koliina dehidratisanog vika mulja je oko 2,000 m. Ova koliina moe biti koriena u poljoprivredi ili odloena na deponiju.
Potenicjalno korienje tretirane otpadne vode za navodnjavanje u poljoprivredi
je u svakom sluaju ogranieno. Odgovarajue poljoprivredne povrine za
korienje tretirane otpadne vode nisu dostupne u blizini lokacije PPOV. Zbog
pomenutih injenica ilzaz tretirane otpadne vode iz PPOV treba da bude isputen
u morski ispust.
1.3.2
Tivat
1.3.2.1
Tehniki Koncept
Sadanja situacija u Tivtu je da primarni kanalizacioni sistem ne postoji. Sekundarna kanalizaciona mrea pokriva samo male delove grada sa kratkim ispustima
(Seljanovo, Kalimanj, Centar) u Tivatski Zaliv. Postojea mrea se sastoji od gravitacionog cevovoda i jedne pumpne stanice sa potisnim cevovodm u Seljanovu.
Regionaln linija interceptora, koja se sastoji od sifona na aerodromu i gravitacionog cevovoda (kroz tunel Banje i Grudi) u ispust Traste, je izgraena zajedno od
strane Optina Tivat i Kotor. Kanalizacioni sistem Kotora do sada nije prikljuen
na ovu liniju interceptora.
Budua kanalizaciona mrea u Tivtu e se sastojati od sledeih delova:
Zapadnog dela (primarna kanalizacioni cevovod od Lepetana do Centra

Tivta)
Istonog dela (primarna kanalizaciona cevovod od Centra Tivta do nove

pumpne stanice Solila)
Sistema Lutica (primarna kanalizaciona cevovod od Kraia do nove

pumpne stanice Solila)

Crna Gora
- 23 -
Povezivanja od pumpne stanice Solila do Centralnog Postrojenja za Preiavanje Otpadnih Voda u Industrijskoj Zoni Kotora blizu glavnog puta
Tivat-Budva
Zajednikog Postrojenja za Preiavanje Otpadnih Voda i industrijskoj

Zoni Kotora za Tivat i Kotor
Potisnog i gravitacionog ceviovoda do postojeeg ispusta Trate
ZAPADNI DEO
GRADIONICA
RACICA
ZUPA
KALIMANJ
TIVAT
CENTER
SELJANOVO
D.LASTVA
LEPETANE
Konstrukcija sistema je prikazana na sledeem dojagramu.
ISTOCNI DEO
TIVAT
AERODROM
PS 021
PS 020
SV. MARKO/
O. CVIJECA
Fig. 4:
PS Solila
PRZNO
DURASEVICI
RADOVICI
KRASICI
PPOV
TIVAT/KOTOR
Dijagram Tivatskog Kanlizacionog sistema
Budui kanalizacioni sistem e biti izgraen u sledeim fazama:

Faza I
Istoni deo je u fazi pripreme (detaljan projekat, tenderska dokumentacija). Ovaj
deo e biti finansiran od strane KfW-a. Pomenuti deo treba da bude privremeno
povezan potisnim cevovodom sa postojeim regionalnim cevovodom Kotor-Tivat
blizu tunela za otpadne vode Banje i Grude .
Deonica zapadnog dela izmeu Seljanova i Centra Tivta e takoe biti razvijena
u prvoj fazi.

Crna Gora
- 24 -
Rezultat prve faze je da e vei deo grada Tivta biti povezan sa ispustom Trate.
Faza II
U drugoj fazi zapadni deo izmeu Donje Lastave i Seljanova bie dalje razvijen.
Zatim e, ceo deo grada Tivta biti prikljuen do ispusta Tarte.
Faza III
Sistem Lutica e biti razvijen u treoj fazi zajedno sa prikljuenje TIvatskog sistema do PPOV Kotor/Tivat i to potisnim cevovodom. Zbog toga je neophdno prilagoavanje pupmpne stanice Solila i instalacija nove mehanike i elektrine
opreme. U treoj fazi kompletni tivatki sistem e biti prikljuen na novo PPOV za
Tivat i Kotor.
PPOV za Kotor i Tivat je lociran u industrijskoj zoni Kotora, blizu glavnog puta
Budva - Tivat i puta do poluostrva Lutica, blizu aerodroma. Ova velika, ravna
povrina omoguava irok spektar procesa za preiavanje. PPOV Kotor e
imati mehaniki i bioloki tretman. Ovaj deo postrojenja e biti projektovan tako
da podrava faznost kako bi se omoguili nii investicioni trokovi. Ovakvo
reenje zahteva pumpanje svih otpadnih voda od Kotora pomou PS Peluica
kroz postojei i novi potisni cevovod i postojei kanalizacioni tunel Vrmaci i pumpanje svih otpadnih voda Tivta kroz PS Solila kroz novi potisni cevovod. Pumpna
stanica na PPOV e pumpati tretiranu otpadnu vodu kroz novi potisni cevovod,
kroz postojei kanalizacioni tunel Banje i Grude do ispusta Trate.
1.3.2.2

prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mrea koja e biti produena u
Severnom delu kanalizacionog sistema u Tivtu. Predloene projektne mere su
prikazane na narednom crteu (jarko oznaeno plavom bojom).

Fig. 5:
Crna Gora
- 25 -
Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Tivtu

Tab. 5:
Crna Gora
- 26 -
Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Tivat

Tivat
Mere FS KC
2007-2011
2007-2011
Faza I
KfW
Faza I
ostali
Napomene
KC T 1

pumpnih stanica (Seljanovo)
KC T 2

(primarni sistem) Seljanovo - Tivat
centar, priblino 2,000 m DN 500
714.000
Sekcija Tivat centar do Trata regionalna

linija (Solila) e finansirati KfW u sklopu
drugog projekta
KC T 2.1
Rehabilitacija ispusta Trate
50.000
KC T 2.1

202.000
Prema inspekciji ispusta iz 2006.

godine.Trokovi e biti podeljeni izmeu
Kotora i Tivta.
Ukljuujui sifon DN 500 i prespajanje
industrijske zone
KC T 3
Vozila delimino
100.000
KC T 4

ispitivanja i nadzori
KC T 5
KC T 6
KC T 6.1
KC T 7
KC T 8
Proirenje kanalizacione mree

(sekundarni sistem) Seljanovo, 25 ha,
75 stanovnika/ha
(sekundarni sistem) u Gradiosnici i
Domidranu
Ukupno
Ve uraeno iz lokalnih fondova
Ukljueno u sumu okvirnih trokova
1.066.000
107.000

inenjering
54.000
781.000
Ruralno podruje, trokovi priblino 1 milion
781.000
78.000

inenjering
39.000
2.125.000
1.3.3
Kotor
1.3.3.1
Tehniki Koncept
Postojei kanalizacioni sistem u Kotoru pokriva delove optine Kotor i sutinski
se sastoji od sledeih delova:
Primarnog sistema od PS Plagente do starog grada Kotor (sifon)

Crna Gora
- 27 -
Gravitacionog kolektora od starog grada u Kotoru do pumpne stanice

Peluica
Kanalizacionog sistema Stari Grad (dugaak) u starom gradu Kotora
Regionalne linije od Kotora do lokacije Trate (kanalizacioni tunel Vrmac,

sifon, i kanalizacionog tuenla Banje i Grude)
Ispusta Trate
Pumpnih stanica u Plagenti, Starom Gradu, Peluici, Solila-Industrijskoj

zoni
Ne postoji primarni sistem u Dobroti i na poluostrvu Vrmac. Postojea kanalizaciona mrea u industrijskoj zoni nije u funkciji.
Ovaj regionalni cevovod Kotor-Trate je dimenzionisan za podravanje svih otpadnih voda iz Kotora i Tivta i transportuje ih do ispusta u Zaliv Trate.
Budua kanalizaciona mrea u Kotoru se sastoji od sledeih delova:
Istonog dela (primarni kanalizacioni cevovod D. Orahovac-Ljuta-DobrotaKotor i osam pumpnih stanica (PS004, PS005, PS006, PS007, PS008,
CS2, PS 011 i PS Plagente)
Zapadnog dela (primarni kanalizacioni cevovod Donji Stoliv-Pranj-Kotor i

osam pumpnih stanica (PS012, PS013, PS014, PS015, PS016, PS017,
PS018 i PS 019)
Postrojenja za preiavanje otpadnih voda (za Kotor i Tivat) u industrijskoj zoni Kotora
Regionalnog cevovoda Kotor-Trate (primarna kanalizaciona linija Peluica PS do ispusta Trate)
PPOV za Kotor i Tivat je lociran u industrijskoj zoni Kotora, blizu glavnog puta
Budva - Tivat i puta do poluostrva Lutica, blizu aerodroma. Ova velika, ravna
povrina omoguava irok spektar procesa za preiavanje. PPOV Kotor e
imati mehaniki i bioloki tretman. Ovaj deo postrojenja e biti projektovan tako
da podrava faznost kako bi se omoguili nii investicioni trokovi. Ovakvo reenje zahteva pumpanje svih otpadnih voda od Kotora pomou PS Peluica kroz
postojei i novi potisni cevovod i postojei kanalizacioni tunel Vrmaci i pumpanje
svih otpadnih voda Tivta kroz PS Solila kroz novi potisni cevovod. Pumpna stanica na PPOV e pumpati tretiranu otpadnu vodu kroz novi potisni cevovod, kroz
postojei kanalizacioni tunel Banje i Grude do ispusta Trate.

Crna Gora
- 28 -
Konstrukcija sistema je prikazana na sledeem dijagramu.
DONJI
STOLIV
PRCANJ
2. FAZA
DOBROTA
D. ORAHOVAC
PS 019
MUO
PPOV
TIVAT
KOTOR
PS 004
PS 005
PS 006
PS 018
INDUSTRIJSKA
ZONA
TIVAT SISTEM
PS 007
CS-2
PS Plagente
PS 008
PRCANJ
1. PHASE
PS 016
PS 015
PS 014
PS 013
PS 012
PS 017
KOTOR
(PLAGENTE)
KOTOR
(STARI GRAD)
PS Peluzica
PS PPOV
KOTOR
(SKALJARI)
ISPUST
TRASTE
Fig. 6:
Dijagram Kanalizacionog Sistema u Kotoru
Risan i Perast e u budunost osnovati nezavisnu servisnu oblast sa odvojenim

PPOV. Ovaj budui kanalizacioni sistem e se sastojati od:
Zapadnog dela (primarni kanalizacioni sistem u Risnu i nova pumpna

stanica PS001)
Istonog dela (primarni kanalizacioni sistem u Perastu i dve nove pumpne

stanice PS002 i PS003)
Postrojenja za preiavanje otpadnih voda (za Risan i Perast) u junom

predgrau Risna, ukljuujui njegov novi ispust u Risanski Zaliv
Konstrukcija sistema je prikazana na sledeem dijagramu.

.

RISAN
Crna Gora
- 29 -
PERAST
PS 001
PS 003
PS 002
PPOV
RISAN
ISPUST
Fig. 7:
Dijagram Kanalizacionog Sistema u Risnu
Budui kanalizacioni sistem Kotora (ukljuujui Risan i Perast) e biti izveden po

sledeim fazama:
Faza I
Rehabilitacija postojeeg kanalizacionog sistema i pumpnih stanica e biti
uraena u prvoj fazi. Dalje, rehabilitacija ispusta Trate bi trebalo da se obavi
istom periodu.
Sledee deonice kanalizacione mree e biti razvijene u prvoj fazi:
Izgradnja prvog dela istone ekstenzije Kotora novi kanalizacioni

cevovod u Plagenti sa pumpnim stanicama (od CS 2 do PS Plagente),
(nije finansirao od strane KfW-a)
Izgradnja drugog dela istone ekstenzije Kotora novi kanalizacioni

cevovod Kamp Sveti Stasije (ukljuujui pumpne stanice CS 2, PS 008 i
PS 007)
Povezivanje postojeeg kanalizacionog sistema u Kotoru sa PS Peluica
Faza II
Sledee mere e biti izveden u drugoj fazi:

Crna Gora
- 30 -
Izgradnja prvog dela zapadne ekstenzije Kotora - nova kanalizaciona

linija DN250 i DN300 Pranj-Kotor (od PS 016)
Rekonstrukcija Peluzica (dodatna nova oprema) i izgradnja novog

potisnog cevovoda (DN300, 1,250 m)
Rekonstrukcija primarnog sistema (DN800, 1,340 m i 1,495 m) do

postojeeg ispusta Trate i rehabilitacija postojee PS Solila (za
povezivanje industrijske zone)
Izgradnja drugog dela zapadne ekstenzije Kotora - nova kanalizaciona

linija Donji Stoliv - Pranj (ukljuujui PS012, PS013 i PS016) i
povezivanje prvog dela zapadne ekstenzije u Prnju
Izgradnja treeg dela istone ekstenzije Kotora - nova kanalizaciona linija

Orahovac - Ljuta (ukljuujui PS 004, PS 006) i izgradnja drugog dela
istone ekstenzije u Svetom Stasiju
Povezivanje nove kanalizacione mree u Risnu (ukljuujui pumpnu

stanicu PS 01 i potisni cevovod)
Izgradnja nove kanalizacione mree u Perastu (ukljuujui pumpne

stanice PS 02 i PS 03 i potisne cevovode)
Izgradnja PPOV u Risnu za Risan i Perast
Izgradnja novog ispusta (DN 400, 500 m u Risnu)
Faza III
Sledee mere e biti izvedene u treoj fazi:
Izgradnja PPOV Kotor/Tivat u industrijskoj zoni i prikljuenje primarnog

sistema
Izgradnja nove pumpne stanice (na PPOV) sa novim cevovodom (DN800,

2000 m duine)
Izgradnja nove kanalizacione linije Kraii - PS021 na poluostrvu Lutica i

instalacija 3 pupmne stanice (PS Solila, PS 020 i PS 021) sa novim cevovodom (DN500, 2,100 m duine i DN250, 1,200 m duine) za povezivanje
poluostrva Lutice i Tivta na PPOV.
1.3.3.2

prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mrea koja e biti produena i

Crna Gora
- 31 -
rehabilitovana.. Predloene projektne mere su prikazane na narednom crteu

(jarko oznaeno plavom bojom).
1.3.3.3

prioritetne investicije. Kao dodatak je sekundarna mrea koja e biti i
rehabilitovana. Predloene projektne mere su prikazane na narednom crteu

Fig. 8:
Crna Gora
- 32 -
Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Kotoru

Tab. 6:
Crna Gora
- 33 -
Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Kotor
Mere FS KC
2007-2011
2007-2011
Faza I
KfW
Faza I
ostali
Napomene
KC K 1

pumpnih stanica (Plagente, Stari Grad,
Solila-ind. zona)
163.000
Peluica je ve rehabilitovana
KC K 2
Rehabilitacija ispusta Trate
100.000
Prema inspekciji ispusta iz 2006.

godine.Trokovi e biti podeljeni izmeu
Kotora i Tivta.
KC K 3.1
Rehabilitacija sifonske regionalne linije

line
53.000
KC K 3.2

sistema, rehabilitacija tornja na ispustu i
prespajanje industrijske zone u Kotoru
270.000
KC K 4.1
834.000
KC K 6.1
Izgradnja delova kotorskog istonog

proirenja -nova kanalizaciona mrea
(primarni sistem) Kamp - Sv. Stasije
Pripajanje na sifon DN 300 sa
pumpnom stanicom i komorom
Instalacija novih pumpnih stanica (PS
007 to PS 008) za prvi deo istonog
proirenja, samo stanice za podizanje
vode
Vozilo za ispiranje (mala verzija)
KC K 6.2
Vozilo sa opremom za TV inspekciju
90.000
KC K 6.3
Merna oprema za CH4, CO2 i H2S,

oprema za zatitu disajnih puteva
3.000
KC K 7

ispitivanja i nadzor
KC K 4.2
KC K 5
KC K 8
KC K 9.1
KC K 9.2
KC K 9.3
KC K 9.4
KC K 10.1
KC K 10.2
KC K 11
KC K 12

(sekundarni sistem) Kotor Plagente
(Zona 12), 17 ha, 75 stanovnika/ha
(Zone 13, 15), 35 ha, 75 stanovnika/ha
(Zona 14), 30 ha, 60 stanovnika/ha
(Zona 16), 33 ha, 75 Cap./ha
(sekundarni sistem) Kotor Skaljari, 20
ha, 150 stanovnika/ha
(sekundarni sistem) Kamp - Sv. Stasije,
60 ha, 95 stanovnika/ha
mree (sekundarni sistem) Kotor
Skaljari (Zona 8), 7 ha proseno 150
stanovnika/ha
Proirenje i rehabilitacija postojee
kanalizacione mree (sekundarni
sistem) Kotor Stari Grad (Zona 11), 9
ha proseno 75 Cap./ha
176.000
209.000
100.000
1.998.000
200.000
100.000
532.000
1.094.000
825.000
1.031.000
995.000
2.170.000
35.000
113.000

Measures FS KC
KC K 9.1
KC K 9.2
KC K 9.3
KC K 9.4
KC K 10.1
KC K 10.2
KC K 11
KC K 12
KC K 13
2007-2011
Phase I
KfW
Phase I
others

532,000
system) Kotor Plagente (Zone 12), 17
ha, 75 Cap./ha
Extension of sewer network (secondary 1,094,000
system) Kotor Plagente (Zone 13, 15),
35 ha, 75 Cap./ha
ha, 60 Cap./ha
Extension of sewer network (secondary 1,031,000
ha, 75 Cap./ha
system) Kotor Skaljari, 20 ha, 150
Cap./ha
system) Kamp - Sv. Stasije, 60 ha, 95
Cap./ha
35,000
(secondary system) Kotor Skaljari (Zone
8), 7 ha av. 150 Cap./ha
Extension and rehabilitation of existing
sewer network (secondary system)
Kotor Stari Grad (Zone 11), 9 ha av. 75
Cap./ha
Rehabilitation of the galleries (service
tunnels) in Kotor Stari Grad (Zone 11)
KC K 14.1

(secondary system) Kotor Plagente
(Zone 2, 3, 4, 5, 6, 7), 7 ha av. 75
Cap./ha
KC K 15
Design, tender, supervision,

investigations and surveys
Contingencies
KC K 16
2007-2011
Total
Crna Gora
- 34 -
Remarks
825,000
995,000
2,170,000
113,000
100,000
According to existing study "SHORT TERM

MISSION TO MONTENEGRO TO ASSESS
POSSIBLE INVESTMENT MEASURES IN
TIVAT, KOTOR, AND HERCEG NOVI"
120,000
2,805,000
281,000
4,210,000
421,000
140,000
211,000
5,524,000
4,842,000
1.3.4
Budva
1.3.4.1
Tehniki Koncept
Sistem Budva se sastoji od sledeih delova:
Kanalizacioni sistem Budve koji je povezan sa PPOV Budva
Kanalizacioni sistem Petrovac/Buljarice koji je povezan sa PPOV

Petrovac
1. Budva

Crna Gora
- 35 -
Postojei, primarni sistem sastoji se od kanalizacionih cevi u centralnom delu

Budve i Beia lociranih du obale. Zahvaljujui injenici da ne postoji gotovo
nikakav pad u pravcu prostiranja kolektora, crpne stanice Stari Grad, Budva 1,
Budva 2, Beii 2 i Beii 1 su u funkciji. Kanalizacioni ispust u more izveden je
sa poetkom na poluostrvu Zavala i krajem juno od ostrva Sveti Nikola.
U buduem sistemu postoji centralno PPOV za Budvu.
Svi postojei
kanalizacioni sistemi moraju biti povezani na novo PPOV. Neophodno je

prikljuenje novih delova - predgraa kao to su Jaz, Mrevo Polje i Sveta Petka
na PPOV i proirenje postojeeg sistema. Konstrukcija budueg sistema je data
MILOCER
SVETI
STEFAN
PS SvetiStefan
PS Jaz
PS Przno
KAMENOVO
PS Becici 1
PS Becici 2
PS Budva 2
PS Budva 1
STARA BUDVA
PS Kamenovo
novo
ISPUST
BUDVA PS Kamenovo
PS Stari grad
Fig. 9:
PS Milocer
PRZNO
PPOV
BUDVA
BUDVA
BECICI
JAZ
PRIJEVOR
MRCEVO
POLJE
na narednom dijagramu. Postojei servisi su oznaeni jarkom bojom.
Dijagram Kanalizacionog Sistema u Budvi
Budui kanalizacioni sistem e biti e biti izveden po sledeim fazama:

Faza I
Glavne mere u prvoj fazi su:
Izgradnja dodatnog paralelnog ispusta izmeu Zavala i Sveti Nikola, s

obzirom da kapacitet postojeeg ispusta nije dovoljan
Rehabilitacija
postojeih
pumpnih
stanica
(Sveti
Stefan,
Miloer,
Kamenovo, Prno) i primarnog sistema da bi se izbegli pucanja i prelivi.

Faza II

Crna Gora
- 36 -
Druga faza se sastoji od sledeih mera:
Izgradnja prve faze novog PPOV Budva,
Povezivanje kanalizacione mree na novo PPOV implementacijom sledeih mera:
Nadogradnja pumpne stanice Budva 2 odgovarajuim potisnim

cevovodom za pumpanje otpadne vode na pumpnu stanicu Beii
2
Nadogradnja pumpne stanice Beii 2 odgovarajuim potisnim

cevovodom za pumpanje otpadne vode na budue PPOV
Izgradnja novog gravitacionog cevovoda (ukljuujui sifon) za

povezivanje budueg PPOV na ispust na poluostrvu Zavala
Izgradnja novog gravitacionog cevovoda za povezivanje Rafailovia i okoline sa Beiima i nadogradnja postojee PS Beii 1 odgovarajuim potisnim kolektorom
Povezivanje Svetog Stefana na centralnu kanalizacionu mreu u

Rafailoviima nadogradnjom postojeih pumpnih stanica na Svetom Stefanu, Miloeru, Kamenovu i Prnu potisnim kolektorima i izgradnjom
pumpne stanice Novo Kamenovo.
Faza III
Mere tree faze su sledee:
Izgradnja druge faze PPOV Budva,
Izgradnja novog primarnog kanalizacionog cevovoda za Mrevo Polje, Jaz

i Svetu Petku (gravitacioni kolektor), ukljuujui pumpnu stanicu Jaz za
povezivanje Mrevog Polja i Jaza sa novim potisnim cevovodm na
kanlizacionu mreu centralnog dela Budve
Nadogradnja postojeih pumpnih stanica Stari Grad i Budva 1 potisnim

cevovodom
2. Petrovac/Buljarica
Postojei, primarni sistem sastoji se od kanalizacionih cevi u centralnom delu
Petrovca lociranih du obale. Crpna stanica Petrovac i ispust u more izgraeni su
blizu centra Petrovca za isputanje otpadnih voda u Jadransko more.
Za budue proirenje kanalizacione mree, razraeno je nekoliko mera koje bi
omoguile prikljuenje novih oblasti i izgradnju jednog centralnog PPOV za

Crna Gora
- 37 -
Petrovac i Buljarice. Paralelno sa tim mora se razviti sekundarna mrea u nvoim

oblastima/okolini.
Struktura budueg sistema je prikazana na sledeem
dijagramu. Postojee servisne povrine su obeleene jarkom bojom.
PS 002
ISPUST
PETROVAC
PS 003
PS 001
PS Petrovac
PS PerazicaDo
PETROVAC
BULJARICA
KALUDJERAC
PERAZICA
DO
PPOV
PETROVAC
BULJARICE
Fig. 10: Dijagram Kanalizacionog Sistema Petrovac/Buljarice

Budui kanalizacioni sistem e bit izvede po sledeim fazama:
Faza I
Glavne mere prve faze su:
Popravka postojeeg ispusta i
Rehabilitacija postojeih pumpnih stanica (Petrovac, Perazia Do) i primarnog sistema u Petrovcu.
Faza II
Druga faza se sastoji od sledeih mera:
Izgradnja novog PPOV Pterovac blizu Kaluerca,
Povezivanje Petrovca na novo PPOV sledeim merama:
Izgradnja pumpne stanice Petrovac sa potisnim cevovodom

graninim (okolnim) gravitacionim kolektorom,

Crna Gora
- 38 -
Izgradnja PS 001 sa potisnim kolektorom i graninim (okolnim)

gravitacionim kolektorom,
Sledee mere e biti realizovane za isputanje tretirane otpadne vode u

otvoreno more:
Gravitacioni kolektor na plau Buljarice,
Novi ispust na novom PPOV da bi se izbeglo kvarenje kvaliteta

vode za kupanje.
Faza III
Mere tree faze su sledee:
Izgradnja novog primarnog kanalizacionog sistema u Perazia Do,
Izgradnja pumpne stanice Perazia Do sa pripadajuim potisom i gravitacionog kolektora za povezivanje Perazia Do sa Petrovecem,
Izgradnja novog primarnog kanalizacionog sistema u Buljaricama, ukljuujui pumpnu stanicu PS 002 za prelaz crossing of a water course and adjacent gravity main,
Izgradnja pumpne stanice PS 003 sa odgovarajuim potisom za

povezivanje Muljarica sa buduim PPOV.
1.3.4.2

1. Budva
Prva faza budueg sistema je prikazana sledeem dijagramu. Jarko obojene
mere plavom bojom e biti izvedene kao priorotetne investicije. U prvoj fazi nije
neophodno proirenje sekundarnog kanalizacionog sistema u Budvi.

Crna Gora
- 39 -
Fig. 11: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Budvi

2. Petrovac/Buljarica
Mere prve faze, pomenute u prethodnom poglavlju, e biti izvrene kao prioritetne investicije. Predloene projektne mere su prikazane na narednom crteu

Crna Gora
- 40 -
Fig. 12: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Petrovcu/Buljaricama


Tab. 7:
Lista
Prioritetnih
Mera
za
Kanalizacioni
Crna Gora
- 41 -
Sistem
Budva
Petrovac/Buljarice
Mere FS KC
KC BU 1
KC BU 2
KC BU 3

pumpnih stanica (Sv. Stefan, Miloer,
Kamenovo, Przno)
Rhabilitacija postojeih kanalizacionih
pumpnih stanica (Petrovac, Perazica
Do)
Izgradnja novog dodatnog ispusta u
Budvi DN 600 pored postojeeg DN
500, zbog nedovoljnog kapaciteta
2007-2011
2007-2011
Faza I
KfW
Faza I
ostali
260.000
2.059.000
Popravka postojeeg ispusta (Petrovac)
200.000
KC BU 5
560.000
KC BU 8.2

Izgradnja PPOV Budva
Instalacija novih pumpnih stanica
(Beii 2) za pripajanje postojee
primarne mree na PPOV Budva,
ukljuujui potisnu liniju
Pripajanje Budva 2 pumpne stanice na
novu Beii 2 pumpnu stanicu
Pripajanje PPOV Budva na ispust
(gravitacioni cevovod i sifon)
nema dodatnog ispusta DN 600
KC BU 9
Vozila delimino
205.000
KC BU 10

KC BU 7.2
KC BU 8.1
KC BU 11
Ukupno
Pumpne stanice u Budvi su rhabilitovane

projektom USAid -a
100.000
KC BU 4
KC BU 6
KC BU 7.1
Napomene
Prema inspekciji ispusta 2006. godine i

hidraulikim proraunima, zahteva se samo
ako se PPOV nee graditi u prvoj fazi
Prema inspekciji ispusta 2006. godine
8.036.000
1.090.000
28.000
876.000
-2.059.000
3.384.000
339.000
7.971.000
798.000
170.000
399.000
3.893.000
9.168.000
Ako se izgradi PPOV nema potrebe za

dodatnim ispustom. Duina postojeeg
ispusta moe da se smanji nakon izgradnje
PPOV. Na taj nain bie povean kapacitet
za budue potrebe.
1.3.5
Bar
1.3.5.1
Tehniki Koncept
Budui decentralizovan kanalizacioni sistem Bara sastoji se od dva dela: Bar i
Sutomore.

Crna Gora
- 42 -
1. Bar
Postojei primarni sistem kanalizacione mree u Baru sastoji se od kanalizacione
cevi u centralnom delu Bara i unju, du jadranske obale. Zbog injenice da
blizu tome ne postoji nagib u pravcu protoka kanalizacionog kolektora, pumpne
stanice PS Luka i PS Glavna rade. Ispust je izgraen na poluostrvu Volujica za
isputanje otpadnih voda u Jadransko more.
Budui kanalizacioni sistem Bara se sastoji od:
Istonog dela (primarna kanalizaciona linija Masline-Bar)
Zapadnog dela (primarna kanalizaciona linija uanj postojei kanalizacioni sistem Bara - Luka)
Centralnog postrojenja za preiavanje otpadnih voda u Baru u industrijskoj zoni Bara sa ispustom na poluostrvu Volujica.
Konstrukcija sistema je prikazana na narednom dijagramu.
SUSANJ /
P O LJE
BAR
STARI BAR
MASLINE
PS 004
P S G la v n a
PPOV
LUKA
BAR
DOBRA
VODA
PS Luka 2
BAR
IN D U S T R IJ S K A
ZONA
PS 005
PORT BAR
PS Luka 1
IS P U S T
V O L U J IC A
Fig. 13: Dijagram Kanalizacionog Sistema Bar

Budui kanalizacioni sistem e biti izveden u skladu sa narednim fazama:
Faza I
Za centar Bara nisu potrebne mere za prvu fazu.

Crna Gora
- 43 -
Faza II
U drugoj fazi treba da se rehabilituje postojea kanalizaciona mrea.
Zapadni deo sistema (primarna kanalizaciona linija uanj-Bar) pokriva naselja
Novo naselje, Zukotrlica, grad Bar i industrijsku zonu Bara. Ova kanalizaciona
linija obuhvata postojei cevovod i novi primarni kanalizacioni cevovod. U drugoj
fazi delovi starih kanalizacionih cevi e biti zamenjeni novim zbog nedovoljnog
kapaciteta.
U drugoj fazi e biti izgraeno postrojenje za preiavanje otpadnih voda u
Baru. PPOV Bar je lociran u industrijskoj zoni Bara, blizu glavnog obalskog puta,
na ravnoj povrini, na oko 10m iznad nivoa mora. Velika povrina omoguava irok spektar procesa preiavanja. PPOV Bar e imati opremu za mehaniki i
bioloki tretman za uklanjanje ugljenika i njegova izgradnja e biti realizovana u
fazama da bi se zadrali niski inicijalni investicioni trokovi.
Za transport otpadne vode zapadnog sistema do novog PPOV Bar u drugoj fazi,
tri pumpne stanice (PS Luka 1, PS Luka 2 i PS Glavna) treba da budu rekonstruisane ili iznova izgraene.
Tretirana otpadna voda e biti odvedena kroz novi gravitacioni kolektor do
pumpne stanice Glavna, odakle e se pumpati kroz novi potisni cevovod do novog ispusta Volujica koji e biti izgraen u drugoj fazi.
Faza III
PPOV Bar takoe treba da primi svu otpadnu vodu iz istonog dela kanalizacionog sistema Bar. U treoj fazi PPOV Bar, zbog toga, treba da bude proireno.
Istoni deo sistema (primarna kanalizaciona linija Masline-Bar) pokriva Masline,
Dobru Vodu, naselje Dubrava, Marin Plou i Nisice, i industrijsku zonu Bara.
Sistem ukljuuje primarni kanalizacioni cevovod i dve pumpne stanice (PS004 i
PS005) i bie razvijen u treoj fazi.
2. Sutomore
Postojei sistem u Sutomoru se sastoji od kanalizacionih cevi u centralnom delu
Sutomora i du obale na Brcu. Otpadna voda iz Brca se pumpa uz pomo

Crna Gora
- 44 -
pumpne stanice Botun do sistema Sutomore, odakle se sputa gravitaciono hidro

tehnikim tunelom u more, bez ikakvog ispusta.
Budui kanalizacioni sistem u Sutomoru e se sastojati od:
Istonog dela (primarna kanalizaciona linija u Sutomoru)
Zapadnog dela (primarna kanalizaciona linija anj Sutomore)
Postrojenja za Preiavanje Otpadnih Voda u Sutomoru sa ispustom u

hidro tehnikom tunelu.
CANJ
PS Sutomore
PS Canj
ZAGRADJE
PS Main
PS 003
PPOV
SUTOMORE
BRCA
SUTOMORE
SUTOMORE 1
MISICI /
DJURMANI
Konstrukcija sistema je prikazana na narednom dijagramu.
ISPUST
SUTOMORE
Fig. 14: Dijagram Kanalizacionog Sistema Sutomore

Budui kanalizacioni sistem e biti uraen u skladu sa narednim fazama:
Faza I
Glavne mere prve faze su:
Izgradnja novog ispusta u Sutomoru (1,500 m)
Rekonstrukcija pumpne stanice Botun u Sutomoru i izgradnja gravitacionog kolektora do novog ispusta u Sutomoru, zbog nedovoljnog kapaciteta
Rehabilitacija postojee pumpne stanice anj i ispusta u anju

Crna Gora
- 45 -
Faza II
U drugoj fazi istoni deo sistema e biti razvijen. Sastoji se od dva nova orimrna
kanalizaciona cevovoda i pokriva naselja Ratac i elezniko Naselje.
Zapadni deo sistema pokriva naselja Zagrade i novu razvijenu turistiku oblast u
Sutomoru. Novi primarni sistem treba da bude izgraen u drugoj fazi.
Kanalizacioni sistem Sutomora treba da bude proiren u pravcu severa, u drugoj
fazi.
U drugoj fazi prvi deo PPOV Sutomora e biti izgraen. U ovom izgraenom delu
PPOV, bie tretirane otpadne vode iz zapadnog, severnog i istonog dela. Zbog
toga, nova pumpna stanica (PS Glavna 2) mora biti izgraena i PPOV mora biti
povezano na ispust u Sutomoru (videti prvu fazu). PPOV Sutomore je locirano
blizu postojeeg hidro tehnikog tunela.
Faza III
U treoj fazi bie izgraen sistem anj (primarna kanalizaciona linija anj Sutomore) koji ukljuuje naselja anj, Miii, i Haj-Nehaj. Sastoji se od novih
kanalizacionih cevovoda i dve pumpne stanice (PS anj i PS 003).
Zbog toga je u treoj fazi potrebna izgradnja drugog dela PPOV Sutomore.
1.3.5.2

1. Bar
Nisu potrebne mere za centar Bara u prvoj fazi za primarni sistem. Sekundarna
mrea u Baru treba da bude rehabilitovana i poboljana iz drugih fondova.
2. Sutomore
Mere prve faze, koja je pomenuta u prethodnom tekstu, su prikazane na
narednom dijagramu, jarkom plavom bojom. Ove mere predstavljaju prioritetne
investicije.

Crna Gora
- 46 -
Fig. 15: Prva Faza Izgradnje Primarnog Kanalizacionog Sistema u Baru i

Sutomoru
Opis projektnih mera zajedno sa investicionim trokovima je dat u narednoj tabeli. Mere koje se nalaze pod pojmom drugi e biti finansirane od strane drugih
ili dodatnih KfW fondova.

Tab. 8:
Lista Prioritetnih Mera za Kanalizacioni Sistem Bar i Sutomore
Mere FS KC
KC BA 1

pumpnih stanica (anj)
KC BA 1.1
KC BA 2
KC BA 3
KC BA 4
2007-2011
2007-2011
Faza I
KfW
Faza I
ostali
Rehabilitacija pumpnih stanica Topolica i

Volujica finansirae italijanska kompanija
Eptisc
Popravka postojeeg ispusta (anj)
100.000
rekonstrukcija pumpne stanice (PS

Sutomore-Botun) za pripajanje
Sutomora na ispust
(primarni sistem) u Sutomoru (zbog
nedovoljnog kapaciteta postojee
mree)
Izgradnja novog ispusta 500 mm,
L=1,500 m u Sutomoru
237.000
Prema inspekciji ispusta od strane ViK Bar

2003. i 2006. godine, inspekcuje od strane
konsultanta nisu mogle biti izvedene zbog
intervencije lokalne policije
U fazi II pripajanje na PS Glavna i PPOV
Sutomore
Vozilo
KC BA 7

197.000
1.369.000
205.000
2.171.000
217.000
0
0
109.000
KC BA 9

Bar centar, 213 ha proseno 95 ES/ha
KC BA 9

u Baru centar i Bjelisi, 213 ha proseno
95 ES/ha
2.696.000
KC BA 10

Susanj, 97 ha proseno 85 PE/ha
1.831.000
KC BA 11

servisnih podruja (sekundarni
sistem)Stari Grad, 43 ha av. ES/ha
323.000
KC BA 12

anj, 13 ha proseno 230 PE/ha
283.000
KC BA 13

sistem)Brca, 39 ha proseno 95 ES/ha
494.000
KC BA 14

sistem)Sutomore, 72 ha proseno 150
ES/ha
1.254.000
KC BA 15
Proirenje postojee kanalizacione

mree (sekundarni sistem) in Barskom
Polju 10 ha proseno 50 ES/ha
214.000
KC BA 15

KC BA 16
Napomene
63.000
KC BA 6
KC BA 8
Crna Gora
- 47 -
Ukupno
0
0
0
2.497.000

inenjering
7.095.000
710.000 Jedinine cene MP DHV ukljuuju 7 % za
inenjering
355.000
8.160.000

Crna Gora
- 48 -
1.3.6
Ulcinj
1.3.6.1
Tehniko reenje
Postojei primarni sistem sastoji se od sledea etiri podsistema:
Podsistem Valdanos sa kolektorom postavljenim paralelno obali, sa

isputanjem u otvoreno more preko ispusta Valdanos.
Podsistem starog greda Ulcinja sa gravitacionim cevima za prenos

otpadnih voda do crpne stanice Pristan, odakle se otpadne vode
prepumpavaju na otvoreno more preko ispusta.
Podsistem du puta Ulcinj Bar i Ulcinj Velika plaa sa gravitacionim

cevovodom za prenos otpadnih voda do crpne stanice Porte Milena,
odakle se dalje prepumpava na otvoreno more preko ispusta.
Hotel Velika Plaa sa sopstvenom crpnom stanicom i ispustom za

odlaganje otpadnih voda u mali kanal Porte Milena.
U buduem sistemu predvieno je jedno centralno postrojenje za Ulcinj. Svi

postojei kanalizacioni sistemi moraju se prikljuiti na novo PPOV. Kako bi se i
nove oblasti poput Velike Plae, Valdanosa i Ade Bojane povezale na postrojenje
neophodno je proirenje postojeeg sistema. Struktura budueg sistema
prikazana je na dijagramu u nastavku. Bojom su naznaene povrine sa
postojeom mreom.
PS Pristan 1
ADA BOJANA
PS 001
PS 002
PS 003
PS 004
PS Velika Plaza
PPOV
U LC INJ
PS Pristan 2
Crna Gora
- 49 -
VELIKA PLAZA
ULCINJ
PS VALDANOS
U LC IN J
PS 005
VALDANOS

PS W W TP
ISPUST
POR TA M ILEN A
Fig. 16: Dijagram strukture kanalizacionog sistema Ulcinja

Budui kanalizacioni sistem izvodie se u sledee tri faze:
Faza I
Glavne mere koje se preduzimaju u okviru prve faze su:
Rehabilitacija postojeih crpnih stanica (Pristan, Valdanos, Velika Plaa i

Porte Milena)
Faza II
U drugoj fazi su predviene sledee mere:
Izrada novog ispusta Port Milena kako bi se izbeglo dalje slabljenje

kvaliteta vode za kupanje
Izgradnja budueg PPOV lociranog u industrijskoj zoni pored postojee

fabrike soli (Solana Bajo Sekulic).
Izrada crpne stanice u blizini postrojenja sa pripadajuim potisom i

gravitacionim kolektorom u nastavku za prenos otpadnih voda do ispusta
Porte Milena.
Zamena cevi na postojeem cevovodu du magistrlnpg puta Ulcinj Bar i

Ulcinj - Velika Plaa.

Crna Gora
- 50 -
Mere za povezivanje starog dela grada sa kanalizacionim kolektorom

postavljenim na viem terenu, du magistralnog puta Ulcinj Bar:
Izrada crpne stanice Pristan 1 sa pripadajuim potisom,
Izrada gravitacionog kolektora u nastavku,
Izrada crpne stanice Pristan 2 sa pripadajuim potisom za

povezivanje podsistema du magistralnog puta Ulcinj Bar na
ispust Pristan.
Izrada crpne stanice Velika Plaa sa pripadajuim potisom za povezivanje

Velike Plae na centralni kanalizacioni sistem.
Faza III
U nastavku su navedene mere predviene u okviru tree faze:
Izrada crpne stanice Valdanos sa pripadajuim potisom za povezivanje

Valdanosa i Ulcinja.
Povezivanje oblasti Totoi i Bijela Gora gravitacionim kolektorom na

kanalizacioni kolektor du puta Ulcinj Bar.
Izrada kanalizacionih kolektora sa crpnim stanicama PS 001 do PS 005 u

okviru razvoja sistema Velika Plaa.
1.3.6.2

Pomenute mere prve faze bie izvedene kao prioritetna ulaganja. Opis
projektovanih mera prve faze sa odgovarajuim investicionim vrednostima
prikazane su u tabeli u nastavku teksta. Pod ostalim merama podrazumevaju se
one mere koje mogu biti finansirane iz drugih ili dodatnih KfW fondova.
Tab. 9:
Lista prioritetnih projektovanih mera za Ulcinjski kanalizacioni

sistem

Mere FS KC
KC UL 1
Rehabilitacija postojeih pumpnih

stanica (Pristan, Valdanos, Velika Plaa
Hotel and Porte Milena)
2007-2011
2007-2011
Faza I
KfW
Faza I
ostali
Crna Gora
- 51 -
Napomene
332.000
Trokovi prema informaciji od ViK -a
Donacija oko 8,5 miliona od Svetske banke

nema oteenja prema inspekciji ispusta iz
2006. godine
Vozilo
KC UL 2

KC UL 3
Ukupno
332.000
34.000

inenjering
17.000
383.000
Detaljan opis svih predvienih mera za Ulcinj dat je u Aneksu 6.3.
1.3.7
Cetinje
1.3.7.1
Tehniko reenje
Postojei primarni sistem u osnovi se sastoji od dva paralelna kanalizaciona
kolektora preko kojih se otpadne vode isputaju u vrtau u Donjem Polju. Sekundarni kanalizacioni sistem je delimino razvijen kao kombinovani sistem. Najvei deo kinice se odvojeno isputa u, za to predvienu vrtau, i u sluajevima
velikih voda u dodatnu (sigurnosnu) vrtau.
Budui kanalizacioni sistem Cetinja sastojao bi se od sledeih komponenti:
Centralni deo (postojei kanalizacioni sistem u samom centru Cetinja) i

veze sa PPOV.
Zapadni deo (primarni sistem za zapadne delove grada)
Istoni deo (primarni sistem na obilaznom putu kroz Donji Kraj).
Postrojenje za preiavanje otpadnih voda u blizini sigurnosne vrtae

(Donje Polje)
Struktura sistema prikazana je na dijagramu u nastavku.

Cetinje
severoistocna
predgradja
Cetinje
severoistocna
predgradja
Crna Gora
- 52 -
Septicka
jama za
hitne
slucajeve
Cetinje
PPOV
CETINJE
mehanicki predtretman
Fig. 17: Dijagram strukture kanalizacionog sistema Cetinja
Razvoj i izgradnja budueg kanalizacionog sistema bie sprovedeni u sledee tri

faze:
Faza I
U okviru prve faze bie izgraena nova kanalizaciona mrea (primarna) za
povezivanje ulice Obilia na postojei sitem.
Faza II
Predvia se rehabilitacija postojee kanalizacione mree u okviru druge faze.
Novo PPOV za Cetinje bie izgraeno u okviru ove faze. Lokacije postrojenja je u
dolini Donjeg Polja, u blizini postojee sigurnnosne vrtae u zapadnom delu
grada.
Faza III
U okviru tree faze predvia se proirenje postojee mree u centru Cetinja izradom novih (primarnih) kolektora u zapadnom delu grada i du obilaznog puta koji
odvaja severo-istone delove grada.

1.3.7.2
Crna Gora
- 53 -

Gore pomenute mere prve faze bie izvedene u okviru prioritetnih investicija.
Predloene projektovane mere prikazane su na slici u nastavku (oznaene su
plavom bojom).
Fig. 18: Prva faza izgradnje primarnog kanalizacionog sistema Cetinja

Opis projektovanih mera sa odgovarajuim vrednostima investicija prikazan je u
tabeli ispod. Pod ostalim merama podrazumevaju se one mere koje mogu biti
finansirane iz drugih ili dodatnih KfW fondova.
Tab. 10: Lista prioritetnih projektovanih mera za Cetinjski kanalizacioni

sistem

Mere FS KC
KC C 1
KC C 2
KC C 3
KC C 4
KC C 5
KC C 6
KC C 7
Izgradnja novog bajpasa za kinicu

(Obilia ulica do septike jame za hitne
sluajeve)
Izgradnja preliminarnog preiavanja
na PPOV Donje Polje
(primarni sistem) od septike jame za
otpadnu vodu do PPOV
(primarni sistem) pripajanje Obilia ulice
na postojeu mreu
Vozilo

Total
2007-2011
2007-2011
Faza I
KfW
Faza I
ostali
Crna Gora
- 54 -
Napomene
1.507.000 Nova septika jama za kinicu postoji
275.000
283.000
164.000
Mehaniki predtretman e spreiti

zapuavanje septike jame za hitne
sluajeve. Ova septika jama je na veoj
udaljenosti od podruja sa kuama (park,
hotel) od septike jame za otpadnu vodu
Because of the debt capability no
preliminary treatment is possible
205.000
369.000
37.000
18.000
2.065.000
207.000 Jedinine cene MP DHV ukljuuju 7 % za
inenjering
103.000
424.000
2.375.000
Detaljan opis svih predvienih mera za Ulcinj dat je u Aneksu 7.3. Hidrauliki proraun za novi primarni sistem u Cetinju prikazan je u Aneksu 7.5.
1.3.8
Koncept sprovoenja
Vreme potrebno da se Projekat sprovede procenjeno je na oko 3 godine. U prvoj
godini bio bi uraen projekat i sproveden tender projektovanog kanalizacionog
sistema. Za izgradnju kanalizacionog sistema bilo bi potrebno oko 2 godine.
1.3.8.1
Konsultantske usluge
Nakon odobrenja Studije izvodljivosti od strane Klijenta i agencije za finansiranje,
internacionalni konsultanti bili bi pozvani na uee u tenderu za glavni projekat,
podrku tokom tenderskog procesa, nadzor radova i sprovoenja ugovora.
Procenjeno je da je vreme potrebno za pripremu glavnog projekta i tenderske
dokumentacije oko devet meseci.
1.3.8.2
Radovi na izvoenju
Radovi na izvoenju bie na meunarodnom tenderu. Tenderska dokumentacija
bie u skladu sa FIDIC-ovom Crvenom Knjigom za kanalizacione sisteme i u
skladu sa FIDIC-ovom utom Knjigom (klju u ruke) za postrojenja za preiavanje otpadnih voda.

Crna Gora
- 55 -
Svi radovi na izradi kanalizacionih sistema bie stavljeni u jedan tender koji e biti
podeljen na sedam delova, za svaku od optina. Jedan tender u skladu sa FIDICovom utom Knjigom bie objavljen za postrojenje za preiavanje otpadnih
voda koje e biti izgraeno u okviru prve faze.
Zbog moguih prekida radova u toku zime, velikih kia u prolee i smetnja tokom
sezone, radovi na izradnji postrojenja e trajati oko 1.5 godina, a izgradnja
kanalizacionih sistema oko 2 godine.
Kada doe vreme, a najkasnije do poziva na licitaciju, zemljite za postrojenja i
crpne stanice bie obezbeeno ili na drugi nain reeno.
1.3.9
Koncept upravljanja
Za upravljanje kanalizacionim sistemom nije predviena dodatna obuka. Veina
optina ve raspolae slinim sistemima, to ukljuuje i crpne stanice. Dodatno,
VODACOM e uestvovati i nadgledati optine u ovom zadatku.
Kako uglavnom optine nemaju iskustva sa upravljanjem postrojenjima za preiavanje otpadnih voda, bie potrebno da se sprovede program obuke. Obuku
e sprovesti izvoa i investitor za PPOV. Odgovarajue odredbe bie obuhvaene tenderom. Podrka u upravljanju postrojenjem trajala bi tri meseca. Konsultant e vriti superviziju ovog elementa ugovora.
U zavisnosti od razvijenosti institucija mogue je da VODACOM bude zaduen
od strane optina za upravljanje postrojenjima. U svakom sluaju, centar za
obuku bie u VODACOM-u gde se obuka osoblja za sva postrojenja moe regularno sprovesti.
1.3.10
Vremenski raspored
Vremenski raspored prikazan je u sledeoj tabeli.

Crna Gora
- 56 -
TIME SCHEDULE
Year
Quarter
1
I
II
2
III IV
Appointment Consultant
Design and Tender Documents
Tender Process
Construction
Sewer Systems and Pumping Stations
Wastewater Treatment Plants
Testing and Commissioning
Fig. 19: Vremenski raspored prve faze
II
3
III IV
II
4
III IV
II
III IV

2.
Crna Gora
- 57 -
Procena trokova i Finansijska analiza

Svrha ovog poglavlja je da se analizira uticaj investicija i operativnih trokova novih kanalizacionih objekata na trenutni tarifni sistem u 7 VIK-ova. Osnovne kalkulacije ukljuuju investicione trokove, kalkulaciju godinjih operativnih trokova i
prosene dodatne trokove za nove kanalizacione objekte.
Metodologija finansijske analize je bazirana na konstantnim internacionalnim
trinim cenama primenjenim u vreme izrade projekta tj. Iz Septembra 2006
godine. Pretpostavka je da e ugovor za ceo projekat biti dodeljen meunarodnim nadmetanjem.
Kalkulacijom je obuhvaen period od 28 godina, tri godine za izgradnju prve faze
(od 2007 do 2009 godine), i 25 godina nakon zavretka I faze.
Finansijska ocena prolazi kroz sledee dve faze:
Identifikovanje trokova i koliina otpadnih voda za Optine,
Proraun prosenih inkrementalnih trokova 1 m otpadnih voda
Novani tok
Identifikovanje trokova i koliina otpadnih voda

Jedan od naina za ublaavanje rastueg zagaenja obalskog dela Crne Gore,
poboljanjenje ivotne sredine i poboljanje nivoa infrastrukture je investiranje u
postrojenja za preiavanje otpadnih voda i mreu. Imajui ovo u vidu, glavni
zadatak je identifikacija trokova i koliina otpadne vode za sve Optine.
Ukupni trokovi projekta za sve Optine su predstavljeni prema stavkama
(graevinski radovi, oprema i osnivaka ulaganja). Takoe, prikazan je tok
godinjih trokova. Ukljueni su nepredvieni i nespecificirani radovi kao i PDV.
Proizvodni trokovi za postojee objekte su preuzeti iz Bilansa uspeha (2005
godina) za svaki ViK. U ViK-ovima ne postoji odvojena evidencija trokova
vodovoda i trokova kanalizacije; stoga alokacija operativnih trokova za
postojee objekte na vodovod i na kanalizaciju je bazirana na razgovoru sa
ekspertima ViK-ova i iskustvu projektanta. Dalje, u analizi je primenjen porast
trokova odravanja i rada u iznosu od 2% godinje. Imajui u vidu da su u svim
ViK-ovima, osim u ViK Kotor, imovina i trokovi amortizacije potcenjeni, izvrena

Crna Gora
- 58 -
je procena stvarnih trokova amortizacije. Ova procena stvarnih trokova

amortizacije je za sve ViK-ove obavljena procenom. Naime, u zavisnosti od
prenika, duine i sadane cene za postojeu kanalizacionu mreu, pumpne
stanice i ispuste izraunata je ukupna imovina svih ViK-ova. Za proraun
trokova amortizacije postojeih kanalizacionih objekata, koriene su stope od
2% (za kanalizacionu mreu i ispuste) i 8.3% (pumpne stanice).
Prorauni operativnih trokova za nove objekte su bazirani na koliinama,
cenama svake, iskustvenim stopama i godinjim stopama rasta za odravanje,
plate, trokove elektrine energije i trokov hemikalija u iznosu od 2% i transporta
i odlaganja u iznosu od 5%.
Vek trajanja graevinskih objekata je predvien na 50 godina, elektromehanike
opreme 12 godina, i za specijalna vozila 10 godina. Ova pretpostavka je
koriena za proraun rezidualne vrednosti.
Proraun prosenih dodatnih diskontovanih trokova po 1 m tretirane vode
Za sve ViK-ove su raunati proseni dodatni trokovi novih objekata kao i
proseni proizvodni trokovi postojeih objekata primenom diskontnog metoda.
Novani tok
Novani tokovi za sve ViK-ove su bazirani na godinjim operativnim trokovima,
trokovima kapitala (KfW kredit, 2 % kamatna stopa i period otplate 15 godina) i
prihodima (prodate koliine otpadne vode po predloenim tarifama).
2.1
Herceg Novi
2.1.1

cene
Kalkulacija potrebnih tarifa za otpadne vode je bazirana na operativnim trokovima i trokovima odravanja postojeeg sistema i na investicijama i operativnim trokovima novih kanalizacionih objekata.
Ukupne investicije za poboljanje kanalizacionog sektora za fazu I iznose oko 15
miliona EUR. Period izgradnje je tri godine (20 % u prvoj , 31 % u drugoj godini i

Crna Gora
- 59 -
49 % od ukupnih investicija u treoj godini). Odnos domae i uvozne komponenete je 80:20. Od ukupnih trokova investicija, 35 % e biti investirano u PPOV,
46 % u kanalizacioni sistem i 20 % u eksproprijaciju zemljita i za pokrie trokova projektovanja,nadzora i trokova investitora.
Tab. 11: Investiciona ulaganja za Herceg Novi, faza I
U ViK-u ne postoji odvojena evidencija trokova vodovoda i trokova kanalizacije;

stoga alokacija operativnih trokova za postojee objekte je bazirana na razgovoru sa ekspertima ViK-ova i iskustvu. Stvarni trokovi amortizacije su procenjeni
prema preniku, duini i sadanjim jedininim cenama kanalizacione mree, ispusta i pumpnih stanica. U narednim tabelama su prikazani postojei operativni
trokova iz Bilansa uspeha (2005 godina), raspored operativnih trokova na
kanalizacioni sektor i procenjeni realni trokovi amortizacije.
Dalje, u ovoj analizi je primenjen porast stope postojeih operativnih trokova u
iznosu od 2 % godinje (trokovi odravanja i rada).

Crna Gora
- 60 -
Tab. 12: Operativni trokovi postojeih objekata VIK Herceg Novi
BR
STAVKA
Bilans uspeha (2005)

trokovi i alikvotni deo
kanalizacije
Total u
1
2
3
4
5
6
Utroeni materijal, gorivo i energija

Plate
Trokovi amortizacije *
Drugi operativni trokovi
Total u
3
Total u /m od prodate vode u 2005
Kanalizacija
724,638
976,420
210,301
1,400,645
3,312,004
1.02
65,217
52,779
197,187
126,058
441,242
* Procena stvarnih trokova amortizacije za postojee objekte u Eur
BR
1
2
3
4
STAVKA
Kanalizaciona mrea
Pumpne stanice
Ispust
Total
trokovi
procenjena
amortizacije
vrednost
imovine u /god
6,643,000
132,860
530,000
44,167
1,008,000
20,160
8,181,000
197,187
Prorauni operativnih trokova za nove objekte su bazirani na koliinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godinjim stopama rasta za odravanje, rad,
trokove elektrine energije i trokova hemikalija u iznosu od 2% i transporta i odlaganja u iznosu od 5%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih
trokova, dok je detaljna kalkulacija operativnih trokova prikazana u Aneksu br.
1.
Tab. 13: Rekapitulacija operativnih trokova za nove kanalizacione objekte
Trokovi elektrine energije
Trokovi hemikalija
Trokovi transporta
Trokovi radne snage
Trokovi odravanja
Ukupni operativni trokovi za nove objekte
87,660
8,053
8,400
75,840
151,592
331,545
/god
/god
/god
/god
/god
/god
Koliine vode koriene za proraun operativnih trokova, dodatnih trokova,

ukupnih proizvodnih trokova i prihoda su prikazane u Aneksu br. 8. Prodate koliine otpadnih voda su bazirane na koliinama ukupno prodate vode. Primenjeni
su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, koliine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebamnim koliinama vode. Pretpostavka je da e do 2031
potronja vode biti jednaka prodatim koliinama vode, tj. da e biti izmerene sve
koliine vode. Koliine izmeu 2005 i 2031 godine su procenjene interpolacijom.

Crna Gora
- 61 -
Novani tokovi projekta su osnova za kalkulaciju prosenih dodatnih diskontovanih trokova i za kalkulaciju prosene diskontovane proizvodne cene postojeih kanalizacionih objekata. Novani tok se sastoji od trokova projekta (trokovi izgradnje, trokovi odravanja i zamena), trokova postojeih objekata i prodatih koliina otpadnih voda. Metod diskontovanja je korien za kalkulaciju
prosene diskontovane proizvodne cene (novi i postojei objekti). Kalkulacija je
izvrena za period izgradnje i period eksploatacije. Diskontna stopa je 3 %.
Prosena diskontovana proizvodna cena e predstavljati parameter za odreivanej cene usluge, koja e omoguiti Klijentu/ViK-u da ostvari profit na investicije
do nivoa usvojene diskontne stope ili da uzme kredit ija je kamatna stopa jednaka diskontnoj stopi.
Prosena diskontovana proizvodna cena postojeih objekata iznosi do 14.28
Euro centi. Nia je od sadanje tarife koja iznosi do 17 Euro centi po m. Proseni
diskontovani dodatni trokovi novih kanalizacionih objekata iznose 28.79 Euro
centi po m. Ukupni proseni diskontovani trokovi sastavljeni od postojeih i novih objekata iznose 43.07 Euro centi po m.
U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija prosenih dodatnih trokova.

Crna Gora
- 62 -
Tab. 14: Kalkulacija prosenih diskontovanih dodatnih i proizvodnih trokova

2.1.2
Crna Gora
- 63 -

Tab. 15: Postojee tarife
postojea tarifa
domainstva
voda
kanalizacija
kom. potroai
voda
kanalizacija
proseno
voda
kanalizacija
0.80
0.67
0.13
1.66
1.39
0.27
1.04
0.87
0.17
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
Kalkulacija prosene tarife za kanalizaciju je bazirana na odnosu domainstvakomercijalni potroai 72%:28% preuzetom iz Bilansa uspeha.
U narednoj tabeli je prikazan predlog nove tarife:
Tab. 16: Nove tarife
tekui nominalni trokovi proizvodnje za postojee
objekte vodovoda i kanalizacije
1.02 /m
proseni diskontovani trokovi proizvodnje za
postojee kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %)
0.14 /m
proseni diskontovani trokovi proizvodnje za nove
kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %)
0.29 /m
predlog nove tarife za kanalizaciju
0.43 /m
prosena tarifa za kanalizaciju
0.33 /m
domainstva
0.69 /m
komercijalni potroai
155%
porast tarife za kanalizaciju %
Novani tok obuhvata period izgradnje (2007-2009) i period eksploatacije do

2020. Novani priliv je baziran na KfW kreditu (prema dinamici investiranja); prodatim koliinama vode i predloenim tarifama koje postepeno rastu do nivoa potrebnog za potpuno pokrie trokova. Stopa naplate bi do 2010 trebala da
dostigne 95 %. Odliv gotovine je baziran na operativnim trokovima (ukljuujui
godinji rast) i trokovima kapitala (naknade kredita -provizije i interkalarne kamate su procenjene na 1 % od investicija). Trokovi amortizacije se mogu koristiti
za otplatu. Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni finansijski plan
kao i planirane prodajne cene, moe se oekivati zadovoljavajua solventnost.

U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija novanog toka.

Tab. 17: Novani tok
Crna Gora
- 64 -

2.1.3
Crna Gora
- 65 -
Rekapitulacija finansijske analize

Ukupne investicije za poboljanje kanalizacionog sektora za fazu I iznose do 15
miliona EUR. Prosena diskontovana proizvodna cena postojeih objekata iznosi
14.28 Euro centi. Nie je od sadanje tarife koja iznosi 17 Euro centi po m. Sadanje tarife su formirane za pokrie trokova proizvodnje, spornih/neneplaenih
potraivanja i profita. Proseni diskontovani dodatni trokovi novih kanalizacionih
objekata iznose 28.79 Euro centi po m. Ukupni proseni diskontovani trokovi
sastavljeni od trokova postojeih i novih objekata iznose 43.07 Euro centi po m.
Razlika izmeu sadanje prosene tarife za kanalizaciju koja je 0.17 Euro/m i
ukupne prosene diskontovane proizvodne cene od 0.43 Euro/m je 155 %.
Prosean rast tarife od 155 % je neophodan za puno pokrie trokova.
Mogui rizici koji mogu finansijski da ugroze projekat su nia stopa naplate od
predviene i dosta visok porast tarife. S druge strane, ako otplate i kamate budu
pokrivene iz optinskog fonda, porast tarife od samo 46% bi omoguio pokrie
operativnih trokova postojeih i novih objekata.
Imajui u vidu volju domainstava za plaanjem i procenjene trendove prosenih
plata i cena vode i ostalih neophodnih parametara potvrena je izvodljivost ovog
projekta. Naime, bazirano na statistikim podacima o prosenim platama za 2005
godinu, proseni budet domainstva je procenjen na 400 EUR/meseno (4.800
EUR/godinje). Prosena potronja vode po domainstvu je 20 m meseno.
Prema sadanjim tarifama i pomenutoj potronji, proseni raun za vodu i kanalizaciju iznosi 16 EUR meseno. Ukupno optereenje porodinog budeta za 2005
godinu je 4 %. Procena je da e budet domainstva rasti shodno rastu industrijske proizvodnje tj. 3 % (od 2005 do 2010). Stoga, rast tarfa neophodan za puno
pokrie trokova novih investicija e prouzrokovati poveanje optereenja
budeta domainstva raunom za vodu i kanalizaciju na 4.32 % u 2010 godini.
Ostvarenje projekta e poveati standard stanovnitva, kvalitet turizma i poboljae ivotnu sredinu.

Crna Gora
- 66 -
2.2
VIK Tivat
2.2.1

cene
Kalkulacija potrebne tarife za otpadne vode je bazirana na operativnim trokovima i trokovima odravanja postojeeg sistema i na investicijama i operativnim trokovima novih kanalizacionih objekata.
Ukupni investicioni trokovi za poboljanje kanalizacionog sektora planirani za
fazu I iznose 2.1 milion EUR. Period izgradnje je tri godine (9 % u prvoj godini, 35
% u drugoj godini i 56 % od ukupnih investicija u treoj godini). Odnos domae i
uvozne komponente je 87:13. Od ukupnih investicionih ulaganja, 91 % e biti investirano u kanalizacioni sistem, a
9 % za pokrie trokova projek-
tovanja,nadzora i trokova investitora.

Tab. 18: Investiciona ulaganja za Tivat, faza I

Crna Gora
- 67 -

Imajui u vidu da projekat proirenja postojee mree, koji je u toku (ali nije predmet ove studije), vredi 4.5 miliona EUR i bie gotov 2008 godine, trokovi ovog
projekta (radi to realnije kalkulacije tarifa) su ukljueni u kalkulaciju operativnih
trokova i trokova amortizacije postojeih kanalizacionih objekata.
iznosu od 2 % (trokovi odravanja i rada).
Tab. 19: Operativni trokovi postojeih objekata VIK Tivat
Br
1
2
3
4
5
6
STAVKA
Trokovi materijala, goriva i energije
Plate
Trokovi amortizacije*
Total u
Total u po prodatoj vodi u 2006
Bilans uspeha (2005) trokovi i

alikvotni deo kanalizacije
Total iu
Kanalizacija
225,752
422,216
117,510
176,895
942,373
0.90
15,803
38,383
52,462
12,383
119,031
* Procena stvarnih trokova amortizacije za postojee kanalizacione objekte u Euro

trokovi
procenjena
Br
STAVKA
vrednost imovine amortizacije
/god
u
1 Kanalizaciona mrea
1,540,000
30,800
2 Pumpna stanica
120,000
10,000
3 Ispust
583,100
11,662
4 Total
2,243,100
52,462
** Procena operativnih trokova i trok. amortizacije za nove kanalizacione projekte
koji ce biti realizovani od 2008
investicioni trokovi
trokovi amortizacije /god (2%)
operativni trokovi /god (2%)
4,500,000
90,000
90,000
Prorauni operativnih trokova za nove objekte su bazirani na koliinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godinjim stopama rasta za odravanje u
iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih trokova,
dok je detaljna kalkulacija operativnih trokova prikazana u Aneksu br. 2.
Tab. 20: Rekapitulacija operativnih trokova za nove objekte
Trokovi hemikalija
Trokovi transporta
Trokovi rada
Trokovi odravanja
0
0
0
0
41,950
41,950
/year
/year
/year
/year
/year
/year

su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, koliine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebnim koliinama vode. Pretpostavka je da e do 2031
Prosena diskontovana proizvodna cena postojeih objekata iznosi 20.48 Euro
centi. Nia je od sadanje tarife koja iznosi 20 Euro centi po m. Proseni diskontovani dodatni trokovi novih kanalizacionih objekata iznose 9.14 Euro centi po
m. Ukupni proseni diskontovani trokovi sastavljeni od postojeih i novih objekata iznose 29.62 Euro centi po m.
U sledeoj tabeli je prikazana kalkulacija prosenih dodatnih trokova.
D:\My Documents\IK Cons Eng\Projekti 2005 - 2006 Crna Gora\Sewerage Disposal Montenegro\Za Oliveru JANUAR 2007\Draft Final Study translation\PREVOD
061120_Draft_Final_Study .doc
Water Supply and Wastewater Disposal III, Adriatic Coast in Montenegro

Draft Final Study Report
Tab. 21: Kalkulacija prosenih dodatnih i proizvodnih trokova
- 69 -

2.2.2
- 70 -

postojea tarifa
domainstva
voda
kanalizacija
kom. potroai
voda
kanalizacija
proseno
voda
kanalizacija
0.78
0.62
0.16
1.39
1.07
0.32
0.93
0.73
0.20
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
trokovi prozvodnje za postojee objekte vodovoda
i kanalizacije
0.90 /m
0.20 /m
kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %)
0.09 /m
predlog za nove kanalizacione tarife
0.30 /m
prosene kanalizacione tarife
0.24 /m
domainstva
0.47 /m
48%
rast tarife za kanalizaciju %

2020. Novani priliv je baziran na KfW kreditu (prema dinamici investiranja); prodatim koliinama vode i predloenim tarifama koje postepeno rastu do nivoa potrebnog za potpuno pokrie trokova. ViK Tivat nema probleme sa naplatom.
Naime, postignuta stopa naplate u 2006 je 99%. Odliv gotovine je baziran na operativnim trokovima (ukljuujui godinji rast) i trokovima kapitala (naknade
kredita provizije i interkalarne kamate su procenjene na 1 % od investicija).
Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni finansijski plan kao i
planirane prodajne cene, moe se oekivati zadovoljavajua solventnost.

U narednoj tabeli je prikazana kalkulacija Novanog toka.

Tab. 24: Novani tok
- 71 -

2.2.3
- 72 -

Ukupna investiciona ulaganja za poboljanje postojeeg kanalizacionog sistema
u fazi I iznose 2.1 miliona EUR. Prosena diskontovana proizvodna cena za
postojee kanalizacione objekte (3 % diskontna stopa) iznosi 0.20 Euro/m.
Proseni dodatni trokovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.09 Euro/m.
Razlika izmeu sadanje prosene tarife za kanalizaciju u iznosu od
0.20 Euro/m i ukupne diskontovane prosene proizvodne cene u iznosu od 0.30
Euro/m je 48 %.
Proseno poveanje tarife od 48 % je neophodno za puno pokrie trokova.
projekta. Naime, bazirano na statistikim podacima prosenih plata za 2005
Prema sadanjoj tarifi i pomenutoj potronji, prosean meseni raun za vodu i
kanalizaciju iznosi 15.61 EUR. Ukupno optereenje porodinog budeta za 2005
je 3.9 %. Procena je da e budet domainstva porasti srazmerno rastu porastu
industrijske proizvodnje tj. 3 % (od 2005 do 2010 godine). Stoga, porast tarife
neophodan za pokrie ukupnih trokova novih investicija nee izazvati poveanje
optereenja budeta domainstva raunom za vodu i kanalizaciju jer je vei porast prosenog porodinog prihoda. Prema tome, u 2010, optereenje budeta
raunom za kanalizaciju e biti 3.7 %.
2.3
Kotor
2.3.1

cene

- 73 -
Ukupna investiciona ulaganja za poboljanje kanalizacionog sektora planirani za

fazu I iznose 5.5 miliona EUR. Period izgradnje je tri godine (9 % u prvoj godini,
37 % u drugoj godini i 54 % od ukupnih trokova investicija u treoj godini). Odnos domae i uvozne komponente je 85:15. Od ukupnih investicionih ulaganja,
91 % e biti investirano u kanalizacioni sistem, a 9 % za pokrie trokova dizajna.
Tab. 25: Investiciona ulaganja za Kotor, faza I

stoga alokacija operativnih trokova za postojee objekte je bazirana na razgovoru sa ekspertima ViK-ova i iskustvu. Iako je izvrena revalorizacija imovine ViK
Kotor, za alokaciju ukupnih trokova amortizacije na sektor kanalizacije, stvarni
trokovi amortizacije su procenjeni prema preniku, duini i sadanjim jedininim
cenama kanalizacione mree, ispusta i pumpnih stanica. U narednim tabelama
su prikazani postojei operativni trokova iz Bilansa uspeha (2005 godina),
raspored operativnih trokova na kanalizacioni sektor i procenjeni trokovi amortizacije.

- 74 -

Tab. 26: Operativni trokovi za postojee objekte VIK Kotor
Br
STAVKA
Bilans uspeha (2005) trokovi

i alikvotni deo kanalizacije
Total u
1
2
3
4
5
6

Plate
Trokovi amortizacije
Total u
Kanalizacija
541,661
519,449
627,048
631,317
2,319,475
1.95
108,332
53,125
224,053
126,263
511,774
Procena trokova amortizacije za postojee kanalizacione objekte u Euro

trokovi
procena
amortizacije
Br
STAVKA
vrednosti
/god
imovine u
1 Kanalizaciona mrea
6,952,000
139,040
2 Pumpne stanice
424,000
35,333
3 Ispust
2,484,000
49,680
4 Total
9,860,000
224,053
Prorauni operativnih trokova za nove objekte su bazirani na koliinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godinjim stopama rasta za odravanje i
trokove elektrine energije u iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana
rekapitulacija operativnih trokova, dok je detaljna kalkulacija operativnih trokova prikazana u Aneksu br. 3.
Tab. 27: Rekapitulacija operativnih trokova novih objekata
Trokovi hemikalija
Trokovi transporta
Trokovi rada
Trokovi odravanja
1,569
0
0
0
106,940
108,508
/god
/god
/god
/god
/god
/god

su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, koliine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebnim koliinama vode. Pretpostavka je da e do 2031 koliine potronja vode biti jednake prodatim koliinama vode, tj. da e biti izmerene

- 75 -
sve koliine vode. Koliine izmeu 2005 i 2031 godine su procenjene interpolacijom.
m. Ukupni proseni diskontovani trokovi sastavljeni od postojeih i novih objekata iznose do 44.06 Euro centi po m.

- 76 -

2.3.2
- 77 -

postojea tarifa
domainstva
voda
kanalizacija
kom. potroai
voda
kanalizacija
proseno
voda
kanalizacija
0.98
0.75
0.22
1.87
1.44
0.43
1.42
1.10
0.33
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
tekui nominalni trokovi proizvodnje za
postojee objekte vodovoda i kanaliazcije
1.95 /m
0.27 /m
nove kanalizacione objekte (disk. stopa 3 %)
0.17 /m
predlog novih tarifa za kanalizaciju
0.44 /m
domainstva
0.30 /m
0.58 /m
porast tarife za kanalizaciju %
35%

2020. Novani priliv je baziran na KfW kreditu (prema dinamici investiranja); prodatim koliinama vode i predloenim tarifama koje postepeno rastu do nivoa potrebnog za potpuno pokrie trokova. U 2010 stopa naplate bi trebala da dostigne
nivo od 95%. Odliv gotovine je baziran na operativnim trokovima (ukljuujui
godinji rast) i trokovima kapitala (naknade kredita provizije I interkalarne kamate su procenjene na 1 % od investicija). Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni finansijski plan kao i planirane prodajne cene, moe se oekivati zadovoljavajua solventnost.


Tab. 31: Novani tok
- 78 -

2.3.3
- 79 -

0.33 Euro/m i ukupne diskontovane prosene proizvodne cene u iznosu od 0.44
Euro/m je 35 %.
2.4
Budva
2.4.1

cene

- 80 -

34 % u drugoj godini i 57 % od ukupnih trokova investicija u treoj godini). Odnos domae I uvozne komponente je 78:22. Od ukupnih investicionih ulaganja,
Tab. 32: Investiciona ulaganja Budva, faza I


- 81 -

Tab. 33: Operativni trokovi za postojee objekte VIK Budva
Br
STAVKA
Bilans uspeha (2005) trokovi i

alikvotni deo kanalizacije
Total u
1
2
3
4
5
6

Plate
Total u
Kanalizacija
909,905
1,175,787
293,450
885,140
3,264,282
1.19
72,792
76,849
208,047
70,811
428,499
* Procena realnih trokova amortizacije za postojee kanalizacione objekte u Euro
Br
1
2
3
4
STAVKA
kanalizaciona mrea
Pumpne stanice
Ispusti
Total
trokovi
procenjena
amortizacije
vrednost
/god
imovine u
3,380,000
67,600
965,000
80,417
3,001,500
60,030
7,346,500
208,047
Prorauni operativnih trokova za nove objekte su bazirani na koliinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godinjim stopama rasta za odravanje u
iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih trokova,
dok je detaljna kalkulacija operativnih trokova prikazana u Aneksu br. 4.
Trokovi hemikalija
Trokovi transporta
Trokovi rada
Trokovi odravanja
0
0
0
0
77,538
77,538
/god
/god
/god
/god
/god
/god

su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, koliine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebnim koliinama vode. Pretpostavka je da e do 2031
koliine vode. Koliine izmeu 2005 i 2031 godine su iprocenjene interpolacijom.

- 82 -

- 83 -

2.4.2
- 84 -

postojea tarifa
domainstva
voda
kanalizacija
kom. potroai
voda
kanalizacija
proseno
voda
kanalizacija
0.88
0.76
0.12
1.61
1.36
0.25
1.23
1.05
0.18
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
1.19 /m
postojee kanalizacione objekte (disk stopa 3 %)
0.16 /m
kanalizacione objekte (disk stopa 3 %)
0.09 /m
nova tarifa za kanal.
0.25 /m
pros. kanalizaciona tarifa
0.16 /m
domainstva
0.34 /m
36%
porast tarife za kanal. u %

godinji rast) i trokovima kapitala (naknade kredita-provizije I interkalarne kamate 1 % od investicija). Kalkulacije pokazuju da ako se primeni pretpostavljeni
finansijski plan kao i planirane prodajne cene, moe se oekivati zadovoljavajua
solventnost.


Tab. 38: Cash flow
- 85 -

2.4.3
- 86 -

Razlika izmeu sadanje prosene tarife za kanalizaciju u iznosu 0.18 Euro/m i
ukupne diskontovane prosene proizvodne cene u iznosu od 0.25 Euro/m je 36
%.
2.5
Bar
2.5.1

cene

- 87 -

Tab. 39: Investiciona ulaganja za Bar, faza I


- 88 -

Tab. 40: Operativni trokovi za postojee objekte VIK Bar
Br
1
2
3
4
5
6
STAVKA
Plate
Total u

kanalizacije
Total u
Kanalizacija
185,434
839,132
79,754
951,082
2,055,402
0.76
61,193
32,524
315,358
313,857
722,932
Br
1
2
3
4
STAVKA
Kanalizaciona mrea
Pumpne stanice
Ispusti
Total
Trokovi
procenjena
amortizacije
vrednost
/god
imovine u
12,273,000
245,460
630,000
52,500
869,880
17,398
13,772,880
315,358
Prorauni operativnih trokova za nove objekte su bazirani na koliinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godinjim stopama rasta trokova za
odravanje u iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih trokova, dok je detaljna kalkulacija operativnih trokova prikazana u
Aneksu br. 5.
Trokovi hemikalija
Trokovi transporta
Trokovi rada
Trokovi odravanja
0
0
0
0
52,058
52,058
/god
/god
/god
/god
/god
/god

ukupnih proizvodnih trokova i prihoda su prikazane u Aneksu br. 8. Prodate koliine otpadnih voda su bazirane na ukupnim koliinama prodate vode. Primenjeni su podaci ViK-a iz 2005 godine. U 2031 godini, koliine otpadne vode su bazirane na ukupnim potrebnim koliinama vode. Pretpostavka je da e do 2031

- 89 -
Prosena diskontovana proizvodna cena e predstavljati parameter za odreivanje cene usluge, koja e omoguiti Klijentu/ViK-u da ostvari profit na investicije

- 90 -

2.5.2
- 91 -

postojea tarifa
domainstva
voda
kanalizacija
kom. potroai
voda
kanalizacija
proseno
voda
kanalizacija
0.69
0.47
0.22
1.40
0.95
0.45
0.80
0.55
0.26
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
Tekui nominalni trokovi proizvodnje za
postojee objekte vodovoda i kanalizacije
0.76 /m
postojee kanalizacione objekte (disk. stopa 3
0.21 /m
0.05 /m
predlog nove kanal. tarife
0.26 /m
prosena tarifa za kanal.
0.22 /m
domainstva
0.46 /m
2%
porast tarife za kanal. %

godinji rast) i trokovima kapitala (naknade kredita 1 % od investicija i anuiteta).


Tab. 45: Novani tok
- 92 -

2.5.3
- 93 -

0.257 Euro/m i ukupne diskontovane prosene proizvodne cene u iznosu od
0.261 Euro/m je 2 %.
2.6
Ulcinj
2.6.1

cene

- 94 -

Tab. 46: Investiciona ulaganja za Ulcinj, faza I


- 95 -

Tab. 47: Operativni trokovi za postojee objekte VIK Ulcinj
Br
1
2
3
4
5
6
STAVKA
Plate
Total u

kanalizacije
Total u
Kanalizacija
517,092
882,532
207,715
261,939
1,869,278
1.073
36,196
70,201
139,430
18,336
264,164
Br
1
2
3
4
STAVKA
kanalizaciona mrea
Pumpne stanice
Ispusti
Total
trokovi
procenjena
amortizacije
vrednost
/god
imovine u
635,000
12,700
900,000
75,000
2,586,500
51,730
4,121,500
139,430
Prorauni operativnih trokova za nove objekte su bazirani na koliinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godinjim stopama rasta za trokove
odravanja u iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih trokova, dok je detaljna kalkulacija operativnih trokova prikazana u
Aneksu br. 6.
Trokovi hemikalija
Trokovi transporta
Trokovi rada
Trokovi odravanja
0
0
0
0
6,980
6,980
/god
/god
/god
/god
/god
/god


- 96 -

- 97 -

2.6.2
- 98 -

postojea tarifa
domainstva
voda
kanalizacija
kom. potroai
voda
kanalizacija
proseno
voda
0.48
0.37
0.11
1.61
1.13
0.48
1.00
0.72
kanalizacija
0.28 /m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
tekui nominalni trokovi proizvodnje za
postojee objekte vodovoda i kanalizacije
1.07 /m
postojee objekte kanalizacije (disk. stopa 3%)
0.10 /m
nove objekte kanalizacije (disk. stopa 3%)
0.01 /m
predlog nove tarife za
kanalizaciju
0.28 /m
0.11 /m
domainstva
0.48 /m
0%
porast kanal. tarife u %



Tab. 52: Novani tok
- 99 -

2.6.3
- 100 -

Sadanja prosena tarifa za kanalizaciju u iznosu od 0.28 Euro/m je dovoljno visoka za pokrie postojeih trokova i trokova novog projekta.
Poveanje tarife nije potrebno.
industrijske proizvodnje tj. 3 % (od 2005 do 2010 godine). Prema tome, u 2010,
optereenje budeta raunom za kanalizaciju e biti 2.76 %.
Ostvarenje projekta e poveati standard stanovnitva, kvalitet turizma i poboljae ivotnu sredinu
2.7
Cetinje
2.7.1

cene

- 101 -

Tab. 53: Investiciona ulaganja za Cetinje, faza I


- 102 -
Tab. 54: Operativni trokovi za postojee objekte VIK Cetinje
Br
1
2
3
4
5
6
STAVKA
Plate
Total u
Bilans uspeha (2005)trokovi

i alikvotni deo kanalizacije
Total u
Kanalizacija
19,567
124,632
142,712
1,017,656
1,304,567
1.80
1,957
3,895
145,560
20,353
171,765
* Ocena realnih trokova amortizacije za postojee kanalizacione objekte u Euro
Br
1
2
3
4
STAVKA
kanalizaciona mrea
Pumpne stanice
Ispusti
Total
Trokovi
Procenjena
amortizacije
vrednost
/god
imovine u
3,528,000
70,560
900,000
75,000
0
0
4,428,000
145,560
Prorauni operativnih trokova za nove objekte su bazirani na koliinama, cenama svake, iskustvenim stopama i godinjim stopama rasta za trokove
odravanja u iznosu od 2%. U narednoj tabeli je prikazana rekapitulacija operativnih trokova, dok je detaljna kalkulacija operativnih trokova prikazana u
Aneksu br. 7.
Trokovi hemikalija
Trokovi transporta
Trokovi rada
Trokovi odravanja
0
0
0
0
14,198
14,198
/god
/god
/god
/god
/god
/god


- 103 -
centi. Nie je od sadanje tarife koja iznosi 27.90 Euro centi po m. Proseni
diskontovani dodatni trokovi novih kanalizacionih objekata iznose 5.72 Euro
centi po m. Ukupni proseni diskontovani trokovi sastavljeni od postojeih i novih objekata iznose 28.06 Euro centi po m.

- 104 -

2.7.2
- 105 -
Predlog tarifnog sistema i Novani tok

postojea tarifa
domainstva
voda
kanalizacija
kom. potroai
voda
kanalizacija
proseno
voda
kanalizacija
0.83
0.64
0.19
3.39
2.61
0.78
1.21
0.94
0.279
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
/m
1.80 /m
0.22 /m
0.06 /m
predlog nove kanalizacione tarife
0.281 /m
Prosena tarifa za kanalizaciju
0.19 /m
domainstva
0.79 /m
1%
porast kanal. tarifa u %


Tab. 59: Novani tok
- 106 -

2.7.3
- 107 -

u fazi I iznosi 0.4 miliona EUR. Prosena diskontovana proizvodna cena za
Razlika izmeu sadanje tarife za kanalizaciju koja iznosi 0.279 Euro/m i ukupne
diskontovane prosene prizvodne cene koja iznosi 0.281 Euro/m je 1 %.
U sluaju stalnog poveavanja efikasnosti naplate do 95% u 2016 godini, porast
prosene tarife u iznosu od 1 % je dovoljan za pokrie punih trokova..
je 8.3 %. Ovo optereenje je previsoko. Efikasnost naplate nije via od 20 %.
Procenjeno je da e budet domainstava rasti postepeno najmanje 3 %. Vlada
je obeala poboljanje ekonomske situacije na Cetinju. Stoga, sa porastom tarife
od 1 % raun za kanalizaciju e u 2010 godini opteretiti budet domainstva za
7.17 %.

3.
Institutional Analysis and Design
3.1
Pregled Aktuelnog Institucionalnog Okvira / Identificaija Smetnji
3.1.1
Institucionalna Analiza
- 108 -
Ovaj izvetaj je rezultat detaljne analize postojeeg institucionalnog okvira u

Crnoj Gori, kao i podataka prikupljenih tokom sastanaka i razgovora sa predstavnicima relevantih institucija po pitanju kanalizacionog sistema primorja.
Osnova za institucionalnu analizu bili su razgovori u javnim preduzeima i Vodacom-u. Dalje, dve studije iz 2005. godine koje su pripremljene za KfW su takodje uzete u obzir. Prvu studiju Meu-optinsko preduzee za vodosnabdevanje i kanalizaciju crnogorskog primorja radio je MACS Management &
Consulting Services. Drugu studiju su zajedniki izradili Beller Consult i Energoprojekt Hidroinzenjering i njen naslov je Master plan vodosnabdevanja za primorsku regiju Crne Gore i Cetinje. Prva studija se bavila sektorom voda i otpadnih voda, a fokus druge je bio samo na pitkim vodama.
Ipak, ova studija nije samo sumar navedenih. Osnovne razlike su:
Osnivanje Zajednikog uslunog i koordinacionog drutva za vodosnabdevanje i odvoenje otpadnih voda za Crnogorsko primorje i optinu Cetinje ili Vodacom-a u 2005-oj godini i analiza njenog institucionalnog uticaja
Fokus ove studije su otpadne vode i kanalizacioni sistemi
Auriranje prethodnih rezultata, uz razvoj u protekloj godini, su dodatno

razmatrani.
3.1.1.1
Rezulti i zakljuci su potkrepljeni istranim radovima.
Zakonski Okvir
Kljuni zakoni koji definiu pravni i administrativni okvir u oblasti vodosnabdevanja i odlaganja otpadnih voda u Crnoj Gori su:
Zakon o vodama (Slubeni list Republike Crne Gore, broj 16/95).
Zakon o upravljanju otpadom (Slubeni list Republike Crne Gore, broj

80/05)
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni list Republike Crne

Gore, broj 80/05)

- 109 -
Zakon o vodosnabdevanju i odvoenju otpadnih voda I deponovanju

vrstog otpada sa podruja optina: Herceg Novi, Kotor, Tivat, Budva,
Bar, Ulcinj i Cetinje (Slubeni list Republike Crne Gore, broj 46/91)
Zakon o lokalnoj samopupravi, (Slubeni list Republike Crne Gore, broj

42, 16.07.2006.)
Zakon o komunalnim aktivnostima (Slubeni list Republike Crne Gore,

broj 12/95)
Zakon o javnim preduzeima, (Slubeni list Republike Crne Gore, broj 6,

od 19.02.1991.)
Zakon o finansiranju lokalne samouprave, (Slubeni list Republike Crne

Gore, broj 42, od 16.07.2003.)
Pravna regulativa koja ureuje ovu oblast, jo nije u potpunosti zaokruena i

mnogi zakoni su jos uvek dostupni samo u draft ili preliminarnoj verziji, i cekaju
usvajanje u parlamentu (npr. trenutno je u toku priprema nacrta Zakona o komunalnim aktivnostima, i u toku je prikupljanje predloga).
I pored nedoreenosti, potrebno je istai da je mogua implementacija Studije
opravdanostii, u okviru postojeeg pravnog okvira. Vlada ima interesa da unapredi sistem za odlaganje otpadnih voda primorskog regiona Crne Gore i
postoje pokazatelji da se ubrzano radi na tim poslovima.
3.1.1.2
Socio-Politiki Okvir
Proces Tranzicije
U skorijoj istoriji Crna Gora je bila sastavni deo SFRJ do 1992. godine, a nakon
toga od 2003. godine u uniji Zajedica Srbije i Crne Gore. Crna Gora je postala
suverena drava, nakon to su se graani Crne Gore izjasnili za odvajanje od
Srbije u okviru republikih granica, 03.06.2006. godine,.
Imajui u vidu da je Crna Gora postala suverena drava, nije se javio nikakav
pravni vakum. Sa druge strane, neophodno je istai da je politika situacija u
Crnoj Gori tipina za zemlje u tranziciji, to moe biti jedan od rizika za implementaciju projekta.
Administrativna Decentralizacija

- 110 -
Raspodela nadlenosti izmeu republikog i optinskog nivoa se smatra institucionalnim okvirom.

Kljuni element za bolje razumevanje institucionalnog okvira u Crnoj Gori je
proces decentralizacije. Glavna razlika izmeu republikog i optinskog nivoa
jeste da optinski ima lokalnu kontrolu nad lokalnim javnim preduzeem. Glavni
zakoni o vodama i kanalizacionim sistemima definiu da je republiki nivo odgovoran da saini opte planove, dok je optinski nivo odgovoran da napravi lokalne planove koji moraju biti koherentan sa optim, republikim planom (npr.
Zakon o upravljanu otpadom, lan 16-17.)
3.1.1.3
Organizacioni Okvir
Organizacije koje e biti ukljuene u implementaciju Studije opravdanosti su:
Vlada (sa resornim ministarstvima kao to su: Ministarstvo zatite ivotne

sredine i ureenja prostora, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i Ministarstvo finansija)
Optine
Javna preduzea (Vodovod i kanalizacija u daljem tekstu VIK)
Vodacom
Najvaniji operateri za regionalno odlaganje otpadnih voda su sedam optinskih

javnih preduzea, uz nadzor konsalting kompanije Vodacom (koje je osnovala
veina primorskih optina).
3.1.1.4
Ministerial Level
Predsednik Crne Gore je Filip Vujanovi. On je izabran direktnim glasanjem na
petogodinji mandat. Premijer je eljko turanovi. Nakon poslednjih izbora
septembra 2006. godine on je predloen od strane Predsednika i prihvaen od
strane Vlade oktobra 2006. godine.
Crnogorski ministarski savet se sastoji od nekoliko ministarstava.
Pre izbora 2006. godine problem kanalizacionih sistema je bio u nadlenosti
nekoliko ministarstava, meu kojima su:
Ministarstvo zatite ivotne sredine i ureenja prostora

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
Ministarstva zdravlja
Ministarstvo finansija
- 111 -
Budue odgovornosti sektora otpadnih voda su jo uvek u toku pripreme. Oekuje se da postojee odgovornosti Ministarstva zatite ivotne sredine i ureenja
prostora biti podeljene na dva ministrarstva. Deo koji se odnosi na ureenje prostora e biti integrisano u Ministarstvo ekonomije, a sektor koji se odnosi na zatitu
ivotne sredine e biti integrisan u Ministarstvo turizma zajedno sa komunalnim
uslugama. Ipak, finalna odluka jo uvek nije doneta.
3.1.1.5
Optine
Status optina se razvijao tokom procesa decentralizacije optinske administracije. Vlast je dugo bila centralizovana, i optine su bile izvrne jedinice centralne moi. U toku tranzicije u Crnoj Gori je promenjena pozicija lokalne samouprave. Njihove nadlenosti su definisane Zakonom o lokalnoj samoupravi (1996.),
na osnovu koga su optine postale legalni entiteti sa irim nadlenostima sa
pravom da, u granicama utvrenim zakonom, uredjuju i upravljaju odreenim javnim i drugim poslovima, na osnovu sopstvene odgovornosti, i u interesu lokalnog
stanovnitva. (lan 1).
Jo jedan zakon relevantan za optinsku upravu je Zakon o finansiranju lokalne
samouprave. On definie budet, kapacitet zaduenja, izvore prihoda i procedure
izvetavanja. Svaka optina treba da priprema Godinji izvetaj o optinskom
budetu, sa svim trokovima i prihodima. Izvori prihoda su definisani zakonom
(optinske takse, turistike, administrativne i komunalne naknade).
Optinski budet e biti predloen republikoj vladi u novembru tekue godine za
narednu godinu. On e takoe ukljuiti etvorogodinji plan prihoda i rashoda.
Kvartalni pregled prihoda i rashoda se prezentuje Minstarstvu finansija u roku od
30 dana nakon zavretka kvartala. Skuptina optine mora krajem godine da
usvoji Izvetaj o finalnom budetu, koji se sastoji od bilansa uspeha, raun
dohodka, izvetaja o kapitalnim trokovima i finansiranju, protoku novca,
budetu, izvetaja o primljenim domaim i stranim donacijama i kreditima,
izvetaja o otplati kredita i izvetaja nezavisnog revizora.

- 112 -
Optina je odgovorna da prui uslove za rad i razvoj javnih preduzea, uz brigu o

registrovanju
sistama
za
vodosnabdevanje
odlaganje
otpadnih
voda,
korisnicima i zagaivaima. Zakon o komunalnim aktivnostima ovlauje optine

da formiraju javna preduzea za pruanje adekvatnih komunalnih usluga
stanovnitvu. Optine treba da obezbede tehnike, finansijske i druge uslove koji
su neophodni za pruanje komunalnih usluga. One su nadlene za kontrolu i
kvalitet rada javnih preduzea (lan 10). Odluuju o tarifama, postavljaju
direktore javnih preduzea i nadgledaju poslovanje.
inovnici optina su gradonaelnik (izvrna mo) i skuptina optine (koja se
sastoji od predstavnika graana).
Na osnovu toga su optine nadlene za rad javnih preuzea..
3.1.1.6
ViK Javno Preduzee VODOVOD I KANALIZACIJA

Do 1990. usluge vodosnabdevanja i odlaganja otpadnih voda bile su, zajedno sa
drugim optinskim uslugama, pod nadletvom Sekora za komunalne poslove.
Tokom procesa fomiranja institucija, strategija sektora bazirala se na ideji o
optimizaciji
institucionalnih
organizacionih
modela
vodosnabdevanja
primorskoj regiji. Optine su osnovale VIK-ove radi obezbeivanja usluga

vodosnabdevanja i odlaganja otpadnih voda.
est od sedam VIK-ova je formirano na osnovu Odluka o organizaciji javnih
preduzea za vodosnabdevanje i otpadne vode koje su donele nadlena
Gradska vea, a na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o
komunalnim aktivnostima. Izuzetak je VIK Ulcinj, osnovan kao preduzee sa
multi-namenskom odgovornou za pokrivanje svih komunalnih usluga.
Gradska vea su takoe odgovorna za usvajanje Statuta VIK-ova. Statuti ViK-ova
definiu potrebe javnih servisa. Njihova nadlenost je upravljanje i odravanje infrastrukture za vodosnabdevanje i odlaganje otpadnih voda. Optine su osnivai,
ali takoe i vlasnici osnovnih sredstava VIK-ova, tako da se amortizacija infrastrukture za vodosnabdevanje i odlaganje otpadnih voda ne nalazi u njihovim godinjim izvetajima.
Javnim preduzeima upravljaju izvrni direktor i Upravni odbor koji se sastoji od
tri lana koja imenuje osniva (optina) i dva koja postavlja VIK. Upravni odbor je
odgovoran za postavljanje uprave (uz odobrenje optinske skuptine), razvoj

- 113 -
VIK-a i odravanje sistema za vodosnabdevanje i odlaganje otpadnih voda, kao i

odreivanje tarifa. Imajui u vidu odnos izmeu VIK-ova i optinske uprave, moe
se zakljuiti da je izbor lanova uprave VIK-ova veoma esto politika odluka.
Neophodno je istai da bi VIK-ovi morali biti vie komercijalno, nego politiki usmereni.
VIK-ovi su interno organizovani u sektore i odeljenja, sa razlikom izmeu administrativnih i tehnikih aktivnosti.
VIK-ovi su finansijski i legalno nezavisni entiteti i trebalo bi da samostalno pokrivaju tokove.
VIK-ovi su zamiljeni kao koncesionari optina koje su vlasnici osnovnih sredstava, iako VIK-ovi ne plaaju koncesionarsku naknadu i ne postoji koncesionarski
ugovor.
3.1.1.7
VODACOM
Restruktuiranje sistema za vodosnabdevanje i kanalizaciju je u fokusu Nemake
Finansijske saradnje od 2000. godine. Nemaka strana je smatrala da Vlada
treba da ima detaljne izvetaje o aktivnostima i radu VIK-ova i njihov uslov je bio
da se formira institucionalna organizacija koja bi brinula o realizaciji kredita. Njihova glavna briga je bila kontrola nad realizacijom kredita VIK-ova. Nakon nekoliko neuspelih pokuaja formiran je VODACOM.
Kako bi se izbegle prole nesuglasice Inicijativni odbor primorskih optina je usvojio novi institucionalni pristup, nazvan Novi Koncept. U skladu sa njim glavna
ideja je proglaenje Udruenog Servisa ili Koordinacione Kompanije. Inicijativni
Odbor je nadlean da upravlja konstitucijom nove kompanije u skladu sa
savetima stranog konsultanta.
U skladu sa ovim novim pristupom sve obaveze ostaju u nadlenosti ViK-ova,
bez ikakvog transfera na novoosnovani udrueni entitet i optina i dalje ostaju
vlasnici.
VODACOM i ViK-ove su osnovale optine, koje su odgovorne za kontrolu nad
realizacijom javnih interesa. Nakon detaljne analize socijalnih, finansijskih i pravnih aspekata VODACOM je konstituisan u martu 2005. godine, kao drutvo sa
ogranienom odgovornou. VODACOM d.o.o., Tivat. Pet primorskih optina su

- 114 -
osnivai i vlasnici ovog drutva (Kotor, Budva, Bar, Tivat i Herceg Novi) i Vlada
Crne Gore. Svi osnivai su se sloili da se i ostale optine, ukljuujui Ulcinj i
Cetinje, mogu kasnije pridruiti VODACOM-u.
VODACOM je formiran na osnovu Memoranduma udruivanja.
Osnivai VODACOM-a imenuju Odbor direktora, Skuptinu i Koordinaciono vee,
a Odbor direktora imenuje generalnog direktora VODACOM-a.
Osnivai kompanije imenuju Odbor direktora.
Skuptina se sastoji od dva predstavnika svake optine.
Direktori VIK-ova su lanovi Koordinacionog vea.
Trokovi VODACOM-a se finansiraju preko raspodele budeta osnivaa, a za

uzvrat VODACOM obezbeuje:
Obradu podataka o vodovodnom i kanalizacionom sistemu u regionu

Crnogorskog primorja.
Menadmentske i konsultantske usluge (planiranje i optimizacija budue

strategije razvoja regiona Crnogorskog primorja, prikupljanje podataka,
standardizaciju itd).
VODACOM mora voditi rauna o ViK-ovoj relizaciji kredita i o poboljanju

aktivnosti i rada ViK-a (prihod itd).
VODACOM je takoe prilagoen da obezbedi kvalitetne konsultantske usluge
ViK-ovima, ali nema izvrnu mo. MACS podrava i daje konsultantske usluge
VODACOM-u.
3.1.1.8
Regionalne Vodovodne Kompanije i Prethodnice VODACOM-a

Regionalno vodovod Crnogorsko primorje
Reginalni vodovod Crnogorsko primorje osnovala je Vlada 1991. godine. Njegov
zadatkom je bio da obezbedi dodatne koliine vode. Regionalni vodovod
Crnogorsko primorje je dobio od KfW-a kredit od 5 miliona evra za poboljanje
administracije VIK-ova. On nije konkurent VODACOM-u. Cilj Regionalnog vodovoda Crnogorskog primorja bio je osnivanje regionalne kompanije za vodosnabdevanje i otpadne vode. Pokuaj nije uspeo jer su optine bile protiv ujedinjenja

- 115 -
pod uticajem Regionalnog vodovoda Crnogorsko primorje. Takoe, optine su se

suprotstavile privatizaciji primorskog sistema za vodosnabdevanje i kanalizaciju.
Aquamundo
Aquamundo je osnovan vrhunskom odlukom Vlade. Cilj je bio pooboljanje
vodosnabdevanja u primorskoj regiji Crne Gore. Aquamondo nije bio prihvaen
od strane VIK-ova i optina.
Inicijatinvi odbor
Glavni znaajan prethodnik Vodacoma je bio Inicijativni odbor formiran od strane
sedam optina. U tom periodu optine su dobile kredit od konzorcijuma domaih
banaka u visini od 6 miliona evra.
3.1.2
Finansijski Okvir
Kapacitet zaduenja optina i ViK-ova
Implementacija ovog projekta zavisi od finansijske snage optina i VIK-ova.
Kapacitet zaduenja optina je ogranien zakonom. Samo 10% budeta moe
biti iskorien za plaanje anuiteta naredne godine. Sa druge strane, finansijska
sposobnost optina za finansiranje projekata koji se ne finansiraju iz kredita
zavise od ekonomskog razvoja optine (broj zaposlenih, budeta itd). Neophodno
je istai da VIK-ovi u velikom stepenu pokrivaju trokove.
U analizi mogunosti zaduenja optina i VIK-ova sledei faktori su uzeti u obzir:
Zakonski limit koji utie na iznos kredita
Iznos kredita kojima su optine i VIK-ovi ve optereeni (obaveze otplate

duga).
Osnova taksi i prihoda optina (nezaposlenost, proseni prihodi domainstava, kretanje stanovnitva, DBP, godinja stopa rasta plata od 3 %).
Prihodi VIK-ova (tarife, stepen prikupljanja, platena mo, broj potroaa,

gubitci vode...).
Harmonizacija analize zaduenja sa VODACOM-om.
U narednim tabelama prikazana je analiza kapaciteta zaduenja optina i VIKova:

- 116 -
Tab. 60: VIK i Optina Budva

godine
BR
VIK / OPTINA
A
VIK BUDVA
2003
2004
2005
1 Leverid (obaveze/kapital & rezerve)
0.55
0.70
1.01
2 Racio likvidnosti
0.76
1.08
1.05
3 Kapital&rezerve/Ukupna imovina
0.64
0.59
0.50
4 Profit pre oporezivanja/Ukupna imovina
1.17%
0.72%
1.47%
5 Profit posle oporezivanje/Kapital i rezerve
0.25%
0.65%
1.96%
6 Pokrivenost duga ukupnim prihodima
0.02
0.26
0.40
7 Pokrie trokova (Oper. prihod-Oper. trok)
59,529
40,408
100,049
8 Kapacitet zaduenosti
446,718
499,613
672,241
oper.prih+amort-oper.trok-finans. Trokovi)
9 Zakljuak
VIK Budva je u knjigama prikazao samo kredit od 1,329,641 eur (ali 30 % e platiti
Vlada Crne Gore. Kredit od 545,426.57 i 700,000 nisu ukljueni u
Bilanse ViK. Prema prikazanim parametrima, VIK je sposoban da otplati
soft kredite do oko 300,000 eur of anuiteta godinje.(kamata do 30,000 eur+otplate
do 270,000 eur). Ukoliko potraivanja od kupaca pokriju dugovanja poveriocima,
novi kredit koji bi primio VIK iznosi do 1,5 mil of eur poev od 2007
Posle 2014 postoji mogunost da se uzme jo 1.3 mil eur.
B
BUDVA OPTNA
2003
2004
2005
1 Budet u eur
17,800,000
17,800,000
2 Kapacitet zaduenosti u eur
1,780,000
1,780,000
253,310
3 primljeni krediti-anuitet oko.
4 novi kapacitet zaduenosti (anuitet) do mil. Eur
1,526,690
novi kapacitet duga do mil eur od 2007 (10
5 godina otplate, 3 % kamata)
12,000,000
Tab. 61: VIK i Optina Kotor

BR
A
1
2
3
4
5
6
7
8
9
godine
VIK / OPTINA
VIK KOTOR
2003
2004
2005
Leverid (obaveze/kapital & rezerves)
7.76
578.87
0.10
Racio likvidnosti
0.75
1.32
1.12
Kapital & rezerve/Ukupna imovina
0.11
0.00
0.91
Profit pre oporezivanja/Ukupna imovina
0.75%
-4.92%
-2.26%
Profit nakon poreza/Kapital and rezerve
1.29%
-3046.00%
-2.61%
Pokrivenost duga ukupnim prihodima
0.00
0.68
0.85
Pokrie trokova (Oper. Prihod-Oper. Trok.)
8,357
(116,188)
(627,234)
Kapacitet zaduenosti
oper.prihod+amort.-oper.tr.-finan.trok.
102,542
93,441
596,176
Zakljuak
VIK Kotor ja u knjigama prikazao kredit od 1,412,729 eur (prvi KfW kredit+konzorcijum+drugi)
Prema prikazanim parametrima, VIK nije sposoban za otplatu novog kredita s obzirom
da: imaju gubitke, likvidni su jer ne mogu da pokriju trokove amortizacije,
zbog toga fond za otplatu ne moe biti formiran. Posle 2014 postoji mogunost za
nov kredit do 1.5 mil eur
KOTOR OPTINA
Budet u eur
Kapacitet zaduenosti u eur
primljeni krediti-anuiteti oko
kapacitet novog kredita (anuitet)do mil eur
novi kapacitet zaduenja do mil eur od 2007 (10
1
2
3
4
2003
-
2004
3,460,000
346,000
-
2005
8,380,000
838,000
270,510
321,490
2,700,000

- 117 -
Tab. 62: VIK i Optina Herceg Novi

BR
VIK / OPTINA
godine
A
VIK HERCEG NOVI
2003
2004
2005
1 Leverid (obaveze/kapital i rezerve)
0.99
6.19
5.44
2 Racio likvidnosti
1.01
0.68
0.65
3 Kapital & rezerve/Ukupna imovina
0.50
0.14
0.16
0.69%
-26.61%
0.94%
5 Profit posle oporezivanja/Kapital i rezerve
1.17%
-201.67%
14.89%
0.07
0.33
0.23
23,908 (1,107,355)
41,355
oper.prihod+amort-oper.trok-finan. Trok.
326,894
93,441
657,548
9 Zakljuak
VIK HNovi je u knjigama prikazao kredit od 749,759 eur (100 % kredit konzorcijuma).
Prema prikazanim parametrima, VIK nije sposoban za otplatu novog kredita poev
od 2007 imajui u vidu: da samo 16 % imovine je finansirano vikom, iznos
krtkoronih obaveza je veoma visok i dva puta vei od potraivanja.
2012 postoji mogunost za uzimanje novog kredita do 1 mil eur.
B
1
2
3
4
5
HERCEG NOVI OPTINA

Budet u eur
Primljeni krediti-anuiteti oko
novi kapacitet duga (anuiteti) do mil eur
godina otplate, 3 % kamata)
2003
-
2004
5,926,000
592,600
-
2005
6,975,000
697,500
391,383
306,117
2,600,000

- 118 -
Tab. 63: VIK i Optina Tivat

BR
A
1
2
3
4
5
6
7
8
9
B
1
2
3
4
VIK / OPTINA
godine
VIK TIVAT
2003
2004
2005
Leverid (obaveze/kapital i rezerve)
0.07
0.36
0.37
Racio likvidnosti
3.73
3.00
14.74
0.93
0.74
0.73
0.27%
1.12%
1.20%
Profit posle oporezivanja/Kapital i rezerve
0.04%
1.29%
0.34%
0.00
0.36
0.60
Pokrie trokova (Oper. prihod-Oper. trok)
3,939
22,932
26,705
171,750
216,595
241,058
juak
VIK Tivat u knjigama ima prikazan kredit od 556,706 eur (konzorcijum100 % umesto 70
% i drugi kredit ). Prema prikazanim parametrima, VIK je sposoban da otplati
nove kredite poev od 2007 anuiteta do 25,000 eur npr. Novi kredit do 200,000 e
Od 2014 Postoji mogunost za uzimanje novog kredita do 800,000 eur.
TIVAT OPTINA
Budet u eur

2003
-
2004
2,520,000
252,000
-
2005
2,520,000
252,000
181,247
70,753
600,000
Tab. 64: VIK i Optina Cetinje

BR
VIK / OPTINA
godina
A
VIK CETINJE
2003
2004
2005
1 Leverid (obaveze/kapital i rezerve)
0.42
0.80
0.86
2 Racio likvidnosti
0.77
0.75
0.70
3 Kapital & rezerve/Ukupna imovina
0.70
0.56
0.54
-9.76%
-6.34%
-5.45%
5 Profit posle oporezivanja/Kapital i rezerve
-13.90%
-11.40%
-10.13%
0.00
0.66
0.35
(500,090)
(369,859)
(323,602)
(195,532)
(67,623)
(38,178)
9 Zakljuak
VIK Cetinje iam uknjien kredit od 347,519 eur (kredit konzorcijuma).
Prema prikazanim parametrima, VIK nije sposoban za otplatu novog kredita poev od
2007 imajui u vidu: da ima gubitke, iznos kratkoronih obaveza
je veoma visok i 2 puta vei od potraivanja.
2012 nema mogunosti za uzimanje novog kredita
B
1
2
3
4
CETINJE OPTINA
Budet u eur

2003
-
2004
2,300,000
230,000
-
2005
2,300,000
230,000
171,309
58,691
500,000

- 119 -
Tab. 65: VIK i Optina Bar

BR
A
1
2
3
4
5
6
7
8
9
VIK / OPTINA
godine
VIK BAR
2003
2004
2005
0.24
0.29
0.45
Racio likvidnosti
2.45
2.38
1.95
0.81
0.78
0.69
0.43%
0.85%
3.21%
0.52%
0.98%
0.18%
0.00
0.00
0.04
9,971
20,833
88,456
253,178
279,189
163,212
Zakljuak
VIK Bar u knjigama nema dugorone obaveze. Prema prikazanim parametrima, VIK je
sposoban da otplati nove soft kredite do 80,000 eur anuiteta godinje npr. Novi krediti
poev od 2007 do 500,000 eur. Od 2014 mogue je uzeti novi kredit od
1,000,000 eur
BAR OPTINA
Budet u eur
1
2
3
4
2003
-
2004
11,300,000
1,130,000
-
2005
12,610,000
1,261,000
411,865
849,135
7,000,000
Tab. 66: VIK i Optina Ulcinj

BR
A
1
2
3
4
5
6
7
8
9
godine
VIK / OPTINA
VIK ULCINJ
2003
2004
2005
1.67
1.92
1.86
Racio likvidnosti
0.95
0.98
1.11
0.37
0.34
0.35
2.85%
1.72%
1.04%
4.55%
4.21%
1.27%
0.01
0.00
0.01
51,944
34,204
26,687
306,814
289,964
426,845
Zakljuak
ViK Ulcinj ima uknjien kredit u iznosu od 343,545 eur (kredit konzorcijuma)
Prema prikazanim parametrima, VIK je sposoban za otplatu novog kredita poev od
2007 ukoliko potraivanja pokriju dugovanja na nain kojim struktura kapitala
nee biti ugroena. Krediti od 2007 e biti do 100,000 anuiteta
npr. Do 800,000 eur novog kredita.
ULCINJ OPTINA
Budet u eur
1
2
3
4
2003
-
2004
2,660,000
266,000
-
2005
3,420,000
342,000
40,229
225,771
1,900,000

- 120 -
Tab. 67: Rekapitulacija analize kapaciteta zaduenosti po optinama, VIKovima i godinama

Br
STAVKA
2007
2008
1 BUDVA
VIK
1,500,000
0
Optina
12,000,000
0
2 KOTOR
VIK
0
0
Optina
2,700,000
0
3 HERCEG NOVI
VIK
0
0
Optina
2,600,000
0
4 TIVAT
VIK
200,000
0
Optina
600,000
0
5 CETINJE
VIK
0
0
Optina
500,000
0
6 BAR
VIK
500,000
0
Optina
7,000,000
0
7 ULCINJ
VIK
800,000
0
Optina
1,900,000
0
8 TOTAL
VIK
3,000,000
0
Optina
27,300,000
0
b Kapacitet zaduenosti u eur za Otpadne vode (40%)
1 BUDVA
VIK
600,000
0
Optina
4,800,000
0
2 KOTOR
VIK
0
0
Optina
1,080,000
0
3 HERCEG NOVI
VIK
0
0
Optina
1,040,000
0
4 TIVAT
VIK
80,000
0
Optina
240,000
0
5 CETINJE
VIK
0
0
Optina
200,000
0
6 BAR
VIK
200,000
0
Optina
2,800,000
0
7 ULCINJ
VIK
320,000
0
Optina
760,000
0
8 TOTAL
VIK
1,200,000
0
Optina
10,920,000
0
GODINE
2010
2011
2009
2012
2013
2014
0
0
0
0
0
0
0
0
0 1,300,000
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0 1,500,000
0
0
0
0
0
0
0 1,000,000
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
800,000
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0 1,000,000
0
0
0
0
0
0
0
0
300,000
0
0
0
0
0
0 1,300,000
0
0
0 4,600,000
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
520,000
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
600,000
0
0
0
0
0
0
0
400,000
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
320,000
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
400,000
0
0
0
0
0
0
0
120,000
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
520,000
0
0 1,840,000
0
0
0
0
0
0
Ukupan iznos novih zaduenja za sve projekte VIK-ova i optina u 2007. godini
iznosie do 30 miliona evra, 3 miliona evra za VIK-ove i 27 miliona evra za

- 121 -
optine. Ukupan iznos novih zaduenja za projekte kanalizacije u 2007. godini

iznosie do 12 miliona evra, 1.2 miliona evra za VIK-ove i 11 miliona evra za
optine, ukoliko je procent investicija u sanitarni sektor oko 40% ukupnog kredita.
Dodatni iznos kredita koji VIK-ovi mogu dobiti za sanitarne projekte u/od 2012.
godine iznose 0.5 miliona evra. Dodatni iznos kredita koji VIK moe dobiti za
sanitarne projekte iznosie u/od 2014. godine 1.8 miliona evra.
Na osnovu gore pomenute analize i imajui u vidu da je cena projekta oko 15-30
miliona evra, moe se zakljuiti:
Raskorak izmeu mogunosti zaduenja i cene projekta moe se prevazii ukoliko se promeni zakonski limit za uzimanje novih kredita,
Raskorak izmeu optinskog kapaciteta zaduenja i dela cene projekta

moe se prevazii prodajom imovine optina,
Raskorak izmeu optinskog/VIK-ovog kapaciteta zaduenja i cene projekta moe se prevazii finansiranjem projekta kreditom i donacijama (od
nemaih kompanija koje finansira KfW),
Raskorak izmeu optinskog/VIK-ovog kapaciteta zaduenja i troka projekta moe se prevazii finansiranjem projekta kreditom od 12 miliona
evra, sa grace periodom jednakim sa rokom izgradnje i drugim kreditom
od 3-18 miliona evra sa grace periodom od najmanje 10 godina,
Imajui u vidu kratkoronu situaciju u VIK-ovima, u svakom od pomenutih

slucajeva, krediti moraju biti sa niskim kamatnim stopama i dugim periodom otplate (soft loans),
U gradovima Boko Kotorskog zaliva ceo kapacitet zaduenja treba dodeliti

sanitarnom sektoru, imajui u vidu kritinu ekoloku situaciju i turistiki
znaaj,
Optina i VIK Cetinje nemaju kapacitet za nove kredite u meuvremenu,

tako da 100% cene projekta mora biti finansiran iz donacija.
Motivisanost za Plaanje
Glavni problem u vezi sa plaanjem nisu platena mo, softverski problemi ili organizacija naplate. Glavni problem je motivisanost za plaanje. Ova motivisanost je razliita u nekoliko ViK-ova. ViK Herceg Novi i ViK Tivat su izuzetno efikasni u naplati, jer uprava eli visoku stopu plaanja, dok uprave VIK Bara i (jo
gore) VIK Cetinja nisu zainteresovane za naplatu. Mogue je da je pravna podrka u prva dva grada vea, mada zakon Republike Crne Gore ne pravi razliku
izmeu gradova.

- 122 -
Ipak, Konsulant daje sledee preporuke za naplatu i korisnike koji ne plaaju:
Optine moraju davati podrku za naplatu.
Mora postojati podrka za naplatu kroz zakone i zakonodavstvo (milicija).
Jednake kvote treba izbegavati. Treba instalirati vodometre u kue sa

jednakim kvotama.
Sektor naplate se mora vie puta ukljuiti prillikom naplate dunicima.
Treba posebno izraditi sistem bonusa i stimulacija za itae vodomera.
Strategija ugradnje pre-paid vodomera je bila uspena u istonoj i junoj

Africi.
Treba utvrditi sistem bonusa i stimulacija za privatna lica ili zaposlene u

VIK-ovima koji prijave ilegalne korisnike.
Reenje za sporove u vezi starih dunika se mora to pre nai.
Strategije koje bi naterale potroae da plate su:
Jedna od strategija je iskljuivanje.
Druga mogunosti je da se korisnici primoraju da plate svoje obaveze

zakljuavanjem tokova (50-70 evra), kao to je prikazano na sledeoj
slici. Ovaj metod treba primeniti ukoliko se ne izmiri dug nakon treeg
obavetenja. Metod mora biti u skladu sa crnogorskim zakonodavstvom.
Neke od nemakih optina ovo primenjuju kod otvorenih rauna
finansijskih autoriteta sa dobrim uspehom.

- 123 -
Parkiranje automobile sa otpadnim vodama neprijatnih mirisa ispred kue

potroaa koji ne plaju je druga mogunost. Ovo e biti uspeno kod restorana i hotela.
3.1.3
Mogue Smetnje za Implementaciju Studije Opravdanosti

Potencijalni rizik za implementaciju Studije opravdanosti moe predstavljati finansijski pravni okvir. Na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave , kratkoroni krediti su dozvoljeni za potrebe likvidnosti, dok su dugoroni krediti limitirani na iznos od 10% od iznosa anuiteta (kamata i otplata) optinskog budeta iz
prethodne godine (Optina se moe zaduivati tako da ukupna otplata glavnice i
kamate u pojedinoj godini otplate ne smije prei 10% realizovanih prihoda u
godini koja predhodi zaduenju, a uz prethodnu saglasnost Vlade., lan 64.).
Finansijska analiza je pokazala da je veina optina ve zaduena. To predstavlja ogranienje za iznos potencijalne nove kreditne linije, koja je neophodna za
implemntaciju mera Studije opravdanosti..
3.1.4
Procena Sektorske Politike
Iako postoje odreene tekoe, implementacija predloenog projekta

Studije opravdanosti je mogua ukoliko imamo u vidu institucionalni okvir.
Neophodno je da se u budunosti posebna panja posveti edukaciji

kadrova, zbog nedostatka kvalifikovane radne snage.
Preporuka za reformu sektora je poveanje zakonskog limita za nove

optinske kredite sa sadanjih 10%, zbog slabih optinskih budeta, to je
neophodno da bi se obezbedila potrebna finansijska sredstva za implementaciju Studije opravdanosti.
U budunosti ovaj sektor bi trebao da se razvija vie na komercijalnim osnovama, nego pod uticajem politike.
Crna Gora ima problem sa hotelskim i privatnim ispustima. Neophodno je,

radi zatite prirodne sredine, da se u budunosti preduzmu koraci kako bi
se postavio zakonski okvir za reenje ovog problema.

3.2
Specijalni Problemi
3.2.1
Konflikti
- 124 -
Imajui u vidu neophodnost saradnje izmeu VIK-ova i optina radi uspene implementacije projekta, potrebno je ispitati mogunost pojave konflikata, kako bi se
definisali eventualni problemi i razvoj situacije u budunosti.
U cilju reavanja regionalnih problema u domenu sistema otpadnih voda, sredstva mogu biti potencijalni uzrok konflikata, jer je procena da je za reenje problema neohodno do 125 miliona evra. Trenutno se od KfW-a oekuje kredit od 20
do 30 miliona evra. Na osnovu navedenog, mogu je sukob izmeu VIK-ova oko
podele novca od kredita. Ovaj konflikt se prenosi na optinski nivo, a Vlada je
odgovorna za reavanje svih eventualnih sporova.
Takoe, potencijalan konflikt meu ViK-ovima moe biti posledica spora oko jednakih trokova odravanja sistema otpadnih voda. Sve optine imaju svoje sisteme za ispust otpadnih voda, izuzev Tivta. Obzirom na ovu injenicu ne bi trebao da postoji konflikt meu njima.
Potencijalni problem se moe javiti zbog toga to nije mogue tehniko reenje
za samostalni Tivatski ispust u otvoreno more. Zbog toga je dogovoreno da Tivat
i Kotor koriste isti ispust Trate.
VIK Kotor je ovaj ispust napravio o svom troku u zalivu Trate. Kroz njega ViK
Kotor isputa otpadne vode u otvoreno more.
Problem budue saradnje Kotora i Tivta po ovom pitanju je trenutno u fazi
implementacije i nije predmet ove studije.
Zakljuak je da je mogu dogovor izmeu optina, s obzirom da nema
potencijalnih konflikata na osnovu tehnikog reenja ove Studije Opravdanosti.
3.2.2
Preporuke u vezi sa KfW kreditom i ViK-ovima

U narednoj tabeli je dat prikaz o institucionalnim aspektima sedam VIK-ova.
Moe se videti da su ViK-ovi Herceg Novi i Tivat u najboljem imovnom stanju.
Ocenjeno je da ovi ViK-ovi imaju dobaru upravu, kao i odnose izmeu VIK-a i
optina, kapacitete za planiranje, profit, efikasnu naplatu, raunovodstvo i odnos

- 125 -
sa korisnicima. Takoe poseduju kao i ostali ViK-ovi iskustva sa velikim

kreditima i donacijama. Njihov obraun trokova nije dobar kao u svim drugim
ViK-ovima niti imaju centre trokova i nosioce trokova. Oni razlikuju trokove
samo po tipovima.
Sa institucionalne take gledita ViK Ulcinj je na treem mestu najboljih ViK-ova.
Ovaj ViK ima tekoe u saradnji sa optinom, kao i sa raunovodstvom, jer nije
jasno vlasnitvo nad osnovnim sredstvima.
Slede ViK Budva i ViK Kotor koji gotovo da dele isto mesto, ali je Budva u maloj
prednosti zbog profita. Sa druge strane u Kotoru je bolje raunovodstvo. Zbog
nezavisnog revizora i ispravnog voenja podataka o osnovnim sredstvima i
amortizaciji, raunovodstva i profita on je kredibilniji.
Nizak stepen naplate ViK-a Bar je razlog to se VIK Bar nalazi na pretposlednjem
mestu. Spremnost za naplatu zavisi od kvaliteta uprave, stava zaposlenih i
razlika izmeu ViK-a Bar i optine.
Na poslednjem mestu nalazi se ViK Cetinje. Procenat naplate iznosi 20% do 30%
i rukovodstvo ne eli da promeni situaciju. Loa je motivisanost za naplatu.
Na osnovu ovog rangiranja mogue je zakljuiti da ViK Herceg Novi i ViK Tivat
imaju sposobnost da upravljaju KfW kreditom. Takoe je i ViK Ulcinj, koji nije lan
Vodacom-a, sposoban da upravlja kreditom. U sluajevima ViK Budva i ViK Kotor
kredit mora biti paljivo odobren. Potrebna je jaka podrka menadmenta. ViK-u
Bar i ViK-u Cetinje treba dodeliti kredit samo u sluaju da ovi ViK-ovi promene
svoj odnos prema naplati. Vlada u Podgorici e verovatno dati specijalnu
finansijsku podrku Cetinju.

- 126 -
Heceg Novi
Tivat
Kotor
Budva
Bar
Ulcinj
Cetinje
Tab. 68: Institucionalna Analiza sedam ViK-ova Pregled
Kvaliteti menadmenta
Odnos izmeu VIK-a i

optine
n/a
Iskustvo sa velikim
donacijama/kreditima
Sposobnost za
planiranje
Profit
--
Efikasnost naplate
--
Spremnost naplate
--
--
Knjigovodstvo

3.3
- 127 -
Efekti Sutdije Opravdanosti u Domenu Jednakosti Polova

Crna Gora, kao zemlja koja eli da se pridrui EU, ima jasnu strategiju za unapreenje poloaja ena, naroito u pogledu jednakosti mukaraca i ena kao
zaposlenih i nesklada u kvalifikacionoj strukturi meu njima. Iako po zakonu ene
imaju jednaka prava, mukarci ine veinu zaposlenih u kominalnim delatnostima.
Studija opravdanosti za regionalni problem odlaganja otpadnih voda je imala u
vidu problem jednakosti polova i prua mogunost za poboljanje situacije. Jedan
od brojnih efekata ovog projekta je jaanje pozicije ena. Otvaranje novih radnih
mesta e uveati broj zaposlenih ena.
Bolja situacija u pogledu odlaganja otpadnih voda imae pozitivan uticaj na ekologiju primorja, turizam i poboljanje zdravlja.
Realizacija projekta e dovosti do poboljanja na planu jednakosti polova, kao i
do redukcije siromatva. Tokom perioda implementacije, enska radna snaga e
imati veliku ulogu u izradi projekta, radu, treningu, monitoringu i evaluaciji.
Tehniko reenje i primenjeni sistemi za unapreenje ivotne sredine omoguavaju apsolutnu jednakost enama u projektnoj realizaciji, eksploataciji i radu.
Studija opravdanosti e uveati broj ena zaposlenih u laboratorijama komunalnih preduzea, tehnikom, IT, finansijskom, komercijalnom, HR i pravnom sektoru.
Ovaj projekat ima potencijal da pobolja situaciju u uestvovanju ena u procesu
odluivanja i poboljanju kvalifikacione strukture enske populacije, kao i poboljanju ekonomske situacije u domainstvima koje vode samo ene.
ene e imati korist kroz:
Mogunosti za tehniko i upravljako obrazovanje
Uestvovanje u planiranju i implementaciji mera Studije opravdanosti
Odluivanje u oblasti vodosnabdevanja i otpadnih voda
Zaposlenja
Poboljanja uslova ivota i ivotne sredine

3.4
- 128 -
Predlog potencijalnih partnera za implementaciju projekta

U skladu sa posrednikom i konsultantskom ulogom u implementaciji projekta,
VODACOM je odgovoran za pruanje pune saradnje svim uesnicima u projektu.
Prema projektnoj organizacionoj emi uesnici su :
Stanovnitvo, na ijoj se teritoriji implementira program, treba da bude informisano o svim aktivnostima. Takoe je potrebno zbliiti ih oekivanim
koristima u informativnoj kampanji.
ViK ovi, ija su obaveza aktivnosti planiranja od poetka projekta, su

odgovorni za tehniki deo implementacije projekta.
Optine su ogovorne za obezbeivanje neophodnih uslova za implementaciju projekta.
Informisanje banke i finansijske ustanove, delimino od strane Ministarstva finansija, je neophodno za vremensko planiranje akcija radi odgovarajue i kvalitetne
konkurencije.
Radionice treba da budu organizovane kao interaktivni informativni sastanci. Sve
sugestije tokom radionica treba da budu ozbiljno razmatrane.
Jedan
od
najbitnijih
uslova
za
uspenu
implementaciju
projekta
je
transparentnost svih aktivnosti i planova.
3.5
Analiza mogunosti za primenu principa plaa onaj koji zagauje

Princip plaa onaj koji zagauje znai da fizika i pravna lica koja zagauju
okolinu moraju da plate zagaenje tj. osoba koja stvara trokove za smanjenje
zagaenja treba da plati te trokove.
Projekti za otpadne vode imaju etiri efekta na princip plaa onaj koji zagauje .
To su trokovi za kanalizaciju i njeno preiavanje, za odvod kinice, za
prikljuenja i za dimenzionisanje.
Kanalizacija
Razmatranje principa plaa onaj koji zagauje to se tie kanalizacije se odnosi
na kvantitet i kvalitet otpadne vode. Razlike u kvalitetu se mere tehnikim
vrednostima i postoje verovatno izmeu kanalizacije domainstava, trgovine,

- 129 -
industrije i javnih preduzea. Takoe kanalizacija iz poljoprivrednog sektora

verovatno ima drugaiji stepen zagaenja.
Stepen zagaenja ili kvalitet otpadne vode ovih razliitih vrsta zagaivaa treba
da se analizira i tarife treba da se odrede u zavisnosti od izmerenog stepena
zagaenja . Ovi zagaivae treba da identifikuju ViK -ovi.
Koliina kanalizacije zavisi od potronje vode. Koliina kanalizacije mora biti
raunata u zavisnosti od potronje vode. U nekim posmatranim optinama mnogi
potroai su dobijali ujednaene raune umesto rauna baziranih na oitavanju
sa meraa potronje vode. U ovim sluajevima moraju biti instalirani novi merai
potronje.
Takoe postoje proizvoai kanalizacije koji imaju sopstveni izvor vode. Ovim
domainstvima bi se trebalo naplaivati sa ujednaenom ratom po glavi
domainstva.
Takoe postoje domainstva/kompanije, koji nisu povezani na kanalizacionu
mreu. Oni bi bar trebali da imaju septiku jamu. Oni bi trebali da plaaju u
zavisnosti od stepena zagaanja preiene vode koja naputa septiku jamu.
Ako ova domainstva/kompanije isputaju kanalizaciju bez septike jame u
prirodu, stepen zagaenja raste i oni moraju da plaaju kazne. Ova vrsta
zagaivanja mora biti strogo zabranjena.
Kinica
Kanalizaciona mrea ovog Projekta nije usmerena prema kinici. Iz tog razloga
kinica nije detaljno obraivana ovde. U optinama sa mreom za kinicu tarife
zavise od povrine na kojoj su izgraeni objekti i betonirane i asfaltirane povrine
na njihovim imanjima.
Prikljuenja
Cene novih prikljuenja moraju da zavise od udaljenosti izmeu kue (imanja) i
kanalizacione mree na jednoj strani i dimenzija potrebnog cevovoda na drugoj.
Dimenzije primarnih cevi i postrojenja za preiavanje otpadne vode
Maksimalna koliina
kanalizacije tokom godine dostie se leti, jer turisti
uveavaju broj stanovnika u posmatranim podrujima. Dimenzije primarne mree

i kasnijeg postrojenja za preiavanje otpadne vode zavisi od maksimalne
koliine kanalizacije. To znai da je turizam odgovoran za vee dimenzije

- 130 -
kanalizacione mree i postrojenja za preiavanje. Mogla bi da bude ideja da

industrijski servisi povezani sa turizmom kao hoteli i restorani plaaju vee rate
za otpadnu vodu od ostalih preduzea. Ako bi ovo bilo realizovano, cene
prikljuenja privatnih domainstava, koja takoe pruaju smetaj turistima, bile bi
u slinom rangu.
Konsultant nije miljenja da rate treba da budu vee za turistike servise jer je
turizam glavna industrija u ovom regionu i cela populacija u ovom podruju ima
dobiti od turizma. Osim toga, veoma je teko pronai vezu izmeu turistikih
usluga i ostalih ekonomskih aktivnosti.
3.6
Utvrivanje projekta u njegovom socio politikom okruenju

Republika Crna Gora se deklarie kao demokratska, drava dobre volje i
ekoloka drava po njenom ustanovljenju. Za atribut ekoloka Projekat je
neophodan i za atribut demokratska takoe je neophodna kompletna
informacija o Projektu za stanovnitvo. Kompletna informacija je neophodna zato
to populacija prima sve efekte Projekta prednosti (bolju ekoloku situaciju,
zdravije okruenje, vea turistika atraktivnost, itd.) kao i nedostatke (trokovi).
Bez kompletne informacije stanovnitvo moe da vidi samo nedostatke Projekta,
a ne i prednosti. Iz tog razloga nekoliko pitanja treba da se razmeni izmeu ViK
ova i agencije za implementaciju projekta sa jedne strane i stanovnitva sa
druge.
Koji Projekat e biti implementiran i koja je svrha Projekta?
Koje su dobiti od Projekta?
Koji su trokovi Projekta?
Koje mere su planirane?
Gde je Projekat planiran?
Kada e Projekat biti izveden?
ViK ovi i agencija za implementaciju projekta mogu da obezbede informacije

direktno potroaima preko flajera, obavetenja i internet sajtova, ili da dostave
informacije medijima kao to su novine, radio i televizija.
O tehnikim i finansijskim planovima Projekta takoe takoe treba diskutovati sa
stanovnitvom. Osim toga, treba diskutovati i o efektima na stanovnitvo (moraju
da plaaju nove tarife) i o potekoama za stanovnitvo (potekoama pri

- 131 -
plaanju). To takoe pripada kompletnoj informaciji za diskusiju o finansijskoj

situaciji stanovnitva i ViK ova.
Specijalna panja treba da bude posveena enama, ne samo zbog veeg broja
u podruju nego to je vanije kao saznanje da e se njihove zarade brzo odraziti
na dobiti njihovih porodica, posebno dece.
Pored javnih preduzea i enskih grupa, udruivanje treba da ukljui i
koordinacione aranmane sa sledeim deoniarima: lokalne vladine jedinice,
nevladine organizacije koje su aktivne u tom potruju, biznis sektor i ostatak
civilnog
drutva
(kole,
lokalni
mediji,
itd.).
Politika
konsultovanja
transparentnosti treba da je podsaknuta i odravana od strane ovih grupa.

Drugi cilj Program Sanitarne Svesnosti je razvoj zajednice kroz poboljanje
higijene i zdravlja. Poboljano zdravlje obezbeuje dobiti pojedincima i familijama
koje ne mogu da obezbede pomo i zatitu za obolele lanove familije. Poboljani higijenski uslovi rezultiraju poboljanim zdravljem pojedinaca i familija.
3.7
Prilagoavanje finansijskog modela u svetlu institucionalnih uslova

Predloene mere su:
Organizacione mere
Finansijske mere
Knjigovodstvene mere
Informacione mere
Potrebna spoljna pomo uopteno:

Generalno Vodacom izgleda sposoban da podri ViK ove u veini predloenih
mera. Ovde ViK ovi ne bi trebali da oklevaju da trae podrku od Vodacoma.
Preduslov je da dugorona spoljanja podrka Konsultanta Vodacom-u.
Dalja potrebna pomo je detaljno predstavljena u sledeem.
Finansijske mere:
Poveanje tarifa za svaki ViK.
Smanjenje trokova.
Poveanje prihoda poveanjem rata za vodu.
Potrebna spoljna pomo za finansijske mere:

- 132 -
Za poveanje tarifa nije potrebna podrka.
U vezi sa smanjenjem trokova ViK ovi su dobro podrani od Vodacom

a. Za specijalna pitanja strunjake obetbeuju ViK ovi.
Poveanje prihoda i naplaivanja zavisi najvie od volje da se naplati,

menadmentu i motivaciji zaposlenih u ViK u.
Knigovodstvene mere:
Nezavisni spoljni kontrolori treba da kontroliu ViK.
Dobiti treba da se prenesu sa optine na ViK ove.
Potrebni su bolji raunovodstveni i knjigovodstveni kompjuterski sistem

(program) i obueni korisnici tog programa.
Treba da se uradi bolje knjigovodstvo trokova sa centrima trokova,

vrstama trokova i nosiocima trokova (voda, otpadna voda, itd.).
Treba uvesti dugorono planiranje i budetiranje.
Potrebna spoljna pomo za knjigovodstvene mere:
Nezavisni spoljni kontrolori treba da obezbede prenos dobiti sa optine na

ViK ove.
Za svaki novi raunovodstveni i knjigovodstveni program potrebna je

dugorona edukacija i podrka od komanije koja prodaje kompjuterski
program. Program, koji je naruen, takoe treba da oceni nezavisni
strunjak. Treba da se proveri da li je knjigovodstvo trokova sa centrima
trokova, vrstama trokova i nosiocima trokova mogue sa ovim
programom.
U sluaju knjigovodstva trokova sa centrima trokova, vrstama trokova i

nosiocima trokova, nekim knjigovoama e biti potrebno odrati kurs od
strane kontrolora. U sklopu upoznavanja sa programom instruktor e
takoe poduavati o knjigovodstvu trokova.
Treba da se uvede dugorono planiranje i budetiranje. Konsultant misli

da je ovde Vodacom dobar partner. U nekim sluajevima mogla bi biti od
pomoi podrka nezavisnih spoljnih kontrolora i strulnjaka.
Organizacione mere:
Organizacione promene u ViK -ovima.
Tehniko, finansijsko i organizaciono kratkorono i dugorono planiranje.
U politiku ljudskih resursa treba da se uvedu izvrni ciljevi.
Treba da se obui menadersko, organizaciono i tehniko osoblje.
Treba da se smanji prekomeran broj osoblja.
Treba da se pobolja poslovni informacioni sistem.

- 133 -
Potrebna spoljna pomo za organizacione mere:
Organizacione promene u ViK ovima su dogoroni programi. Treba da

budu podrani od strane Vodacoma i u nekim sluajevima od strane
spoljnih strunjaka.
Treba da se uvede tehniko, finansijsko i organizaciono kratkorono i dugorono planiranje. Ovde konsultant misli da je Vodacom najbolji partner.
to se tie politike ljudskih resursa, ViK ovi treba da budu podrani od

strane Vodacom a.
Menadersko, organizaciono i tehniko osoblje treba da obui Vodacom u

susret nadolazeem Projektu. Za nekoliko specijalnih namena zaposleni
treba da uestvuju u seminarima ili nekim kursevima za poslove koje
treba da obavljaju.
Smanjenje broja osoblja treba da obave ViK -ovi. Alternativa smanjenju

broja osoblja je proirenje poslova i mree.
Dobar raunovodstveni i knjigovodstveni kompjuterski program donosi i

poslovni informacioni sistem. Osoblje treba da podue instruktori
kompjuterskog programa.
Informacione mere:
Stanovnitvo treba da bude potpuno obaveteno o Projektu i situaciji u

ViK ovima i optinama.
Potrebna spoljna pomo za informacione mere:
to se tie informacionih mera, konsultant misli da svaka optina treba da

ima odeljenje za odnose sa javnou. Ovo odeljenje treba da podri
optine i ViK ove. Osim toga, Vodacom je takoe sposoban za podrku u
ovoj oblasti.
3.8
Procena rizika u implementaciji projekta

Za konanu procenu izvodljivosti projekta potrebno je da se uzmu u obzir svi
postojei i mogui rizici.
Glavno pitanje i rizik je Da li problem ogranienih kreditnih sposobnosti
optina moe biti reen? Do sada nije bilo konanog reenja za ovo pitanje,
na koje mogu da utiu crnogorska vlada, KfW i optine.

- 134 -
Crnogorska vlada moe da promeni zakon koji se tie kreditnih sposobnosti optina.
KfW banka moe da obezbedi donacije umesto kredita .
Optine su miljenja da treba privatizovati ViK ove. Pravila koja se tiu

kreditne sposobnosti ne vae za privatna preduzea.
Do sada konanu odluku su doneli deoniari. Konsultant istie da je reenje ovog

problema hitno potrebno da bi se omoguilo izvravanje projektnih mera.
Ostali rizici su navedeni u sledeoj tabeli.
Rizik od promene makroekonomske situacije, rizik od manjka turista, kao i
politiki rizici nisu analizirani. Ovi rizici se smatraju niskim.

3.8.1
- 135 -
Rizici
Priroda rizika
1. Rizik kreditne sposobnosti.
Mogue mere za snanjenje ili uklanjanje

rizika
O ovom glavnom riziku se raspravljalo u
prethodnim pasusima.
2. Rizik prekoraenja trokova tokom faze Planiranje projekta mora da bude uraeno
izgradnje, zbog pogrenih procena cena veoma paljivo i u kooperaciji sa ViK ovima
i trokova.
i optinama. Planeri i klijenti treba da
provere cenu veoma paljivo. Mogunost
prilagoavanja projektnih mera i korienje
nepredvienih dogaaja mogu da smanje
rizik. U najgorem sluaju mogu se traiti
dodatni krediti. Rezultati su poveanje tarifa.
3. Efikasnost naplaivanja ne moe da se
dovoljno povea u nekim ViK ovima i
potrebni prihodi nisu dostignuti. Ovo vodi
ka gubicima i neodrivom sistemu.
Naplaivanje rata zavisi od volje i mogunosti da se plati, ali u razmatranom regionu

uglavnom od volje da se naplati. Nekoliko
predloga za poveanje efikasnosti
naplaivanja su uraeni u izvetaju. Prebacivanje naplaivanja na preduzea koja su
nezavisna od ViK ova su drugo reenje.
4. Motivacija za radom ne moe da se

pobolja u nekim ViK -ovima.
Sistem ciljeva i finansijskih bonusa treba da

se uvede za svo osoblje u preduzeu. Bonusi treba da se isplauju iskljuivo pojedincima, ako celo preduzee i pojedinac
postignu ciljeve. U najgorem sluaju otputanja i zapoljavanje novih radnika su
neizbena.
5. Pad vrednosti aktive nije zavedeno u

Knjigovodstveni sistem ViK ova i optina
knjigovodstveni sistem i trokovi za vodu treba da se unaprede pomou spoljnih
i otpadnu vodu podcenjeni .
strunjaka.
6. Moderne tehnike knjigovodstva trokova
(centri trokova, vrste trokova i nosioci
trokova) ne primenjuju se u ViK -ovima.
Ovo moe da sprei utvrivanje cene
pokrivanja trokova za korienje infrastrukture, posebno za budui sistem za
otpadne vode.
Treba da se otvore razdvijeni trokovni

rauni u svim ViK ovima. Optine mogu da
primoraju ViK ove da uvedu knjigovodstvo
trokova i kontrolu za sistem za vodu i otpadnu vodu.
7. Nedostatak transparentnosti u raunima ViK ovi treba da imaju godinje finansijske

cele kompanije mogu da sakriju sutinizvetaje uraene od strane nezavisnih spolske gubitke, koji spreavaju likvidnost za jnih kontrolora.
operacije ViK ova i za vraanje kredita
KfW banci.
8. Mogu da se pojave nepredviene investicije za postojeu mreu za vodu i otpadnu vodu koje zahtevaju vee koliine
novanih sredstava koja ne mogu da se
obezbede bez dodatnih kredita. Ovi
krediti poveavaju date granice kreditne
sposobnosti optina.
U ovom sluaju treba da se ponovo odlui o

prioritetima dolazeeg projekta i nepredvienim investicijama u saradnji sa KfW
om. Ostali donatori mogu da daju kredite ili
donacije za ove nepredviene investicije.
Fondovi za nepredviene trokove su
ukljueni u procenu trokova. Manji zahtevi
mogu da budu pokriveni iz budeta projekta.
9. Ako se odgovarajue finansijsko

planiranje ne bude koristilo u razvoju ViK
ova, moe se desiti da upadnu u
gubitke i postanu neodrivi.
ViK ovi treba da pripreme dugorono

planiranje budeta za razvojne aktivnosti i
odgovarajui sistem izvetavanja, tako da se
finansijske karakteristike mogu periodino

- 136 -
Mogue mere za snanjenje ili uklanjanje

rizika
Priroda rizika
uporeivati sa planom.
10. Kao rezultat rata za vodu opada
potronja i proizvodnja otpadne vode.
3.9
Opadanje koliina vode moe da vodi do

smanjenog prihoda za preradu otpadne
vode. Sa druge strane, posle izgradnje ne
moe da bude smanjenja rata i vraanja
novca. Operativni trokovi se ne menjaju
puno. Rate za otpadnu vodu trebaju da se
poveaju, ali se takoe mora proveriti sa
mogunou plaanja.
Analiza budue Agencije za implementaciju projekta

Za Agenciju za implementaciju projekta je preporuen Vodacom. Restruktuiranje
sistema za vodosnabdevanje i kanalizaciju je u fokusu Nemake Finansijske
Kooperacije od 2000. godine. Nemaka strana je smatrala da vlada treba da ima
detaljne izvetaje o aktivnostima i radu VIK-ova, i uslov je bio da se formira institucionalna organizacija koja bi brinula o realizaciji kredita. Glavna briga je bila
kontrola nad realizacijom kredita VIK-ova. Vodacom je osnovan u ovu svrhu uz
podrku KfW a (vidi poglavlje 6.1.10. Konceptnog projektnog reenja). Ova
kompanija treba da prui podrku ViK ovima u tehnikom, finansijskom i
administrativnom domenu.
Vodacom i VIK-ove su osnovale optine, koji su odgovorni za kontrolu nad
realizacijom javnih interesa. Nakon detaljne analize socijalnih, finansijskih i
pravnih aspekata Vodacom je konstituisan u martu 2005. godine, kao drutvo sa
ogranienom odgovornou. Puni naziv kompanije je VODACOM d.o.o., Kotor.
Pet primorskih optina su osnivai i vlasnici Vodacom-a (Kotor, Budva, Bar, Tivat
and Herceg Novi) i vlada Crne Gore. Osnivai su se sloili da se i ostale optine
mogu pridruiti Vodacom-u, ukljuujui Cetinje.
Vodacom
d.o.o.
je
Zajedniko
usluno
koordinaciono
drutvo
za
vodosnabdevanje i odvoenje otpadnih voda za crnogorsko primorje i optinu

Cetinje. Drutvo je neprofitna organizacija. Ono je takoe agencija za izvrenje
projekta (PEA) osnovano u martu 2005. Osnovano je za pruanje uslunih i
koordinacionih delatnosti. Osnovne delatnosti i ciljevi Vodacom-a su:
Prikupljanje i analiza podataka o vodosnabdevanju i odvoenju otpadnih

voda primorskih optina i Cetinja.

- 137 -
Plan i optimizacija budueg razvoja sektora za vodosnabdevanje i

odvoenje otpadnih voda na optinskom nivou.
Pruanje usluga u oblasti utvrivanja gubitka voda, analize kvaliteta voda,

podeavanje vodomera, koordinacija korenja prevoznih sredstava sa
specijalnom namenom, odravanje i saniranje pumpi i ureaja za
hlorinaciju, odlaganje opasnih materija, razvoj GIS sistema.
Praenje i analiza potronje vode i koliine otpadnih voda.
Izrada plana za prikupljanje dugova, kontrolu i analizu.
Podrka VIK-ovima na sudu i pred drugim vladinim organima.
Prikupljanje i distribucija informacija.
Poboljanje tehnikog odravanja VIK-ova kroz interne mere.
Poboljanje tehnikog odravanja VIK-ova kroz investicije.
Implementacija KfW kredita i kredita ostalih banaka.
Upravljaku strukturu Vodacom-a ine:
Skuptina (svaka optina i vlada imaju po dva lana)
Odbor direktora Vodacom-a ine 5 predsednika optina (Ulcinj i Cetinje

jo nisu pristupili).
Trenutno Vodacom ima 11 zaposlenih. Veina zaposlenih je stekla radno

iskustvo tokom rada u VIK-ovima primorske regije. U pitanju su eksperti koji su
sposobni da ispune oekivanja i pomenute zadatke koji su VODACOM-ovi ciljevi.
Uspenost Vodacoma moe da se ogleda kroz sledee take:
Prikupljanje
distribucija
informacija
gradonaelnicima
optina
direktorima VIK-ova dovee do transparentnosti u radu, kao i do

odreene konkurencije meu VIK-ovima. Na sastancima se razgovara o
razliitim situacijama u VIK-ovima u pogledu ekonomskih pitanja poput
dobitaka, gubitaka, starih dugovanja, stope naplate, kao i o tehnikim
pitanjima
poput
gubitaka
vode,
prilkljucima
itd.
Ovakva
vrsta
konkurencije je ve dovela do odreenih poboljanja u radu VIK-ova.
Optine su kroz angaovanje gradonelnika poele da bolje nadgledaju

rad VIK-ova.
Cilj
Vodacom-a
je
komunikacija
izmeu
VIK-ova,
koja
zadovoljavajua.
je
ve

- 138 -
Drugi zadatak je koordinacija izmeu VIK-ova i vlade Crne Gore. Odnos
Vodacoma i vlade je dobar.

Zbog iskustva u radu sa svim ViK ovima, optinama, crnogorskom vladom i KfW
om Vodacom je preporuen kao Agencija za implementaciju projekta.
U zavisnosti od koliine poslova postojee osoblje u Vodacom u moglo bi da
zahteva jo jednog dodatnog zaposlenog za projektnu fazu od tri godine. To bi
trebalo da bude tehniko lice za sektor otpadne vode.
3.10
Opis i evaluacija budueg operativnog osoblja

Situacija sa osobljem u ViK ovima u 2006. godini i predloeno osoblje prema
projektnim merama je prikazano u sledeoj tabeli.
ViK
Ukupno osoblje u
2006. godini
Ukupno
Herceg Novi
Predloeno osoblje za projekat
Osoblje za
kanalizaciju
Inenjeri
Obueni
Neobueni
Ukupno
148
10
Tivat
44
0.25
3.25
Kotor
88
0.25
3.25
Budva
153
10
0.25
3.25
Bar
129
0.25
3.25
Ulcinj
176
14
64
0.25
3.25
802
52
3.25
10
13
26.25
Cetinje
Total
Potrebno osoblje za projekat je podeljeno na inenjere, obuene radnike i

neobuene radnike za sektor otpadne vode. Administrativno osoblje nije potrebno jer svi ViK ovi imaju viak radnika u administrativnim odeljenjima.
Potrebni inenjeri bi trebali da budu edukovani mainski i elektro inenjeri i da
imaju radno iskustvo. Radna snaga bi takoe trebala biti obuena za mainske i
elektro radove. Dalje, potrebno je nekoliko ljudi za graevinski sektor. Neobueni
radnici bi takoe trebali da imaju iskustvo u ovim sektorima.

- 139 -
Za glavno osoblje projekta potreban je ViK Herceg Novi zato to je to jedini ViK
sa planiranim PPOV. Neki od potrebnog osoblja mogu da se prebace sa prebukiranog sektora vode na sektor otpadne vode.
Ostali ViK ovi e dobiti proirenje mree i vozila. Osoblje u ostalim ViK ovima
je uglavnom potrebno za korienje predloenih vozila. Tu celokupno osoblje
moe da bude prebaeno sa prebukiranog sektora vode na sektor otpadne vode.
4.
Rekapitulacija i preporuke
Svrha ovog izvetaja je razraivanje tehnikih mera da bi se poboljala ekoloka
situacija u crnogorskom primorju i da se ispita uticaj investicija i operativnih
trokova novih objekata za preradu otpadne vode na tarifni sistem za otpadnu
vodu u 7 ViK -ova. Osnovne kalkulacije u pomenutu svrhu obuhvataju procenu
investicionih trokova, proraun godinjih trokova za postojee i nove objekte,
proraun prosenih inkrementalnih trokova za nove objekte za otpadnu vodu,
proraun prosenih diskontovanih proizvodnih trokova za postojee i nove objekte za otpadnu vodu kao i proraun novanog toka baziranog na procenjenoj finansijskoj emi.
Investicioni trokovi za poboljanje postojeeg vodenog sektora i smanjenja narastajueg zagaenja crnogorskog primorja su oko 30 miliona evra. U sledeoj
tabeli prikazane su koliine otpadne vode, investicioni trokovi i operativni trokovi za postojee i nove objekte.
BUDVA
KOTOR
TIVAT
BAR
ULCINJ
CETINJE
3.231.495
3.861.335
2.752.000
3.369.680
1.187.891
3.199.955
1.042.827
2.096.195
2.609.988
5.226.800
1.742.411
4.032.235
725.102
877.825
869.795
1.355.245
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
1.709.295
2.670.340
1.472.775
3.486.480
896.075
3.978.135
1.412.550
1.784.850
3.090.820
4.363.210
1.537.745
2.526.895
670.870
728.175
5.208.054
6.894.891
2.936.055
15.039.000
772.787
331.545
87.660
8.053
8.400
75.840
151.592
441.242
65.217
52.779
197.187
126.058
0
3.554.000
339.000
3.893.000
506.037
77.538
0
0
0
0
77.538
428.499
72.792
76.849
208.047
70.811
0
5.043.000
481.000
5.524.000
620.283
108.508
1.569
0
0
0
106.940
511.774
108.332
53.125
224.053
126.263
0
1.940.000
185.000
2.125.000
160.981
41.950
0
0
0
0
41.950
119.031
15.803
38.383
52.462
12.383
0
2.280.000
217.000
2.497.000
774.990
52.058
0
0
0
0
52.058
722.932
61.193
32.524
315.358
313.857
0
349.000
34.000
383.000
271.144
6.980
0
0
0
0
6.980
264.164
36.196
70.201
139.430
18.336
0
387.000
37.000
424.000
185.962
14.198
0
0
0
0
14.198
171.765
1.957
3.895
145.560
20.353

HERCEG NOVI
Tab. 69: Koliine vode, investicioni i operativni trokovi
Nakon izvedene finansijske analize dolo se do sledeih zakljuaka:
Br
STAVKA
3
1 Prodata koliina otpadne vode na bazi prodate koliine vode m /godinje
- 2005 godina
- 2031 godina
2 Srednji Protok Otpadne Vode za PPOV m3/godinje
- 2005 godina
- 2031 godina
3 Srednji Protok Otpadne Vode za kanalizacionu mreu m3/godinje
- 2005 godina
- 2031 godina
4 Investicije
PPOV
Kanalizaciona mrea
Ostalo
Ukupno
5 O&M trokovi
2,1 Novi objekti EUR/godinje (projekat)
Trokovi elektrinog napajanja
Trokovi hemikalija
Trokovi transporta
Trokovi radne snage
Trokovi odravanja
2,2 Postojei objekti otpadnih voda EUR/godinje
Matreijal, goriva i potronaj struje
Plate
Trokovi umanjenih vrednosti
- 140 -

4.1
- 141 -
Herceg Novi
Za poboljanje kanalizacionog sistema u Herceg Novom predloene su sledee
mere:
Rehabilitacija postojee kanalizacione mree i postojeih pumpnih stanica
Izgradnja nove primarne kanalizacione linije izmeu Zelenike i Bijele sa

pripadajuim pumpnim stanicama i potisnim linijama
Izgradnja prve faze mehanikog i biolokog PPOV u Meljinama ukljuujui

pripadajuu infrastrukturu
Izgradnja novog ispusta u more u Meljinama
Ukupni investicioni trokovi poboljanja postojeeg kanalizacionog sistema

zafazu I iznose 15 miliona evra. Proseni diskontovani proizvodni trokovi postojeih kanalizacionih objekata iznose 14.28 evrocenti. To je nie od trenutne tarife
od 17 evrocenti po m. Trenutne tarife su formirane da bi pokrile proizvodne
trokove, dugovanja i profit. Proseni diskontovani inkrementalni trokovi za nove
kanalizacione objekte iznose 28.70 evrocenti po m. Ukupni proseni
diskontovani trokovi za stare i nove kanalizacione objekte iznose 43.07
evrocenti po m.
Razlika izmeu trenutne prosene tarife za otpadnu vodu od 0.17 evro/m i
ukupnih diskontovanih prosenih proizvodnih trokova od 0.43 evro/m je 155 % .
Ukupno povienje tarife od 155 % je neophodno za puno pokrivanje trokova.
Mogui rizici koji mogu finansijski da ugroze projekat ukljuuju niu od
predviene efikasnosti naplaivanja rauna i neto vee povienje tarife. Sa
druge strane, ako e otplata i interes koji se tie ovog kredita biti pokriven iz
optinskih fondova, samo 46 % pvienja tarife e biti dovoljno da pokrije
operativne trokove postojeih i novih objekata.
Ukupno optereenje porodinog budeta za 2005. godinu iznosi 4 %. Procenjuje
se da e kuni budet porasti 3% u skladu sa poveanjem industrijske
proizvodnje. Zbog toga e poveanje tarife za puno pokrivanje trokova novih
investicija podii trokove kunog budeta na 4.32 % u 2010. godini.

4.2
- 142 -
Tivat
Za poboljanje kanalizacionog sistema u Tivtu predloene su sledee mere:
Rehabilitacija postojee kanalizacione mree
Rehabilitacija ispusta u Tratu
Izgradnja nove primarne kanalizacione linije izmeu Seljanova Tivta
Ukupni investicioni trokovi poboljanja postojeeg kanalizacionog sistema za

fazu I iznose 15 miliona evra. Proseni diskontovani proizvodni trokovi postojeih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.20 evro/m.
Proseni inkrementalni trokovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.20
evro/m. Imajui na umu da e projekat proirenja postojee mree vrednosti 4.5
miliona evra biti zavren do 2008. godine, trokovi ovog projekta su ukljueni u
proraun operativnih i trokova zastarevanja postojeih kanalizacionih objekata.
Razlika izmeu trenutne prosene tarife za otpadnu vodu od 0.20 evro/m i ukupnih diskontovanih prosenih proizvodnih trokova od 0.30 evro/m je 48 %.
Ukupno optereenje porodinog budeta za 2005. godinu iznosi 3.9 %. Procenjuje se da e kuni budet porasti 3% u skladu sa poveanjem industrijske proizvodnje. Tako da poveanje tarife za puno pokrivanje trokova novih investicija
nee podii trokove kunog budeta zbog poveanja prosenih kunih primanja.
Prema tome, ukupno optereenje porodinog budeta raunima za vodu u 2010.
godini iznosie 3.7 %.
4.3
Kotor
Za poboljanje kanalizacionog sistema u Kotoru predloene su sledee mere:
Rehabilitacija ispusta u Tratu
Izgradnja nove primarne kanalizacione linije izmeu Kampa i Sv. Stasije

sa pripadajuim pumpnim stanicama
Proirenje i rehabilitacija sekundarne kanalizacione mree

- 143 -
Ukupni investicioni trokovi poboljanja sektora otpadnih voda iznose 5.5 miliona
evra. Proseni diskontovani proizvodni trokovi postojeih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.27 evro/m. Proseni inkrementalni
trokovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.17 evro/m. Razlika izmeu
trenutne prosene tarife za otpadnu vodu od 0.33 evro/m i ukupnih diskontovanih prosenih proizvodnih trokova od 0.44 evro/m je 35 %.
4.4
Budva
Za poboljanje kanalizacionog sistema u Budvi predloene su sledee mere:
Rehabilitacija ispusta u Petrovcu
Izgradnja novog dodatnog ispusta u Budvi (poluostrvo Zavala)
Ukupni investicioni trokovi poboljanja sektora otpadnih voda za fazu I iznose

3.9 miliona evra. Proseni diskontovani proizvodni trokovi postojeih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.16 evro/m. Proseni inkrementalni trokovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.09 evro/m. Razlika izmeu trenutne prosene tarife za otpadnu vodu od 0.18 evro/m i ukupnih diskontovanih prosenih proizvodnih trokova od 0.25 evro/m je 36 %.

4.5
- 144 -
Bar
Za poboljanje kanalizacionog sistema u Baru predloene su sledee mere:
Rehabilitacija ispusta u anju
Izgradnja nove primarne kanalizacione linije u Sutomoru
Izgradnja novog ispusta u Sutomoru
Ukupni investicioni trokovi poboljanja postojeih kanalizacionih objekata iznose

2.5 miliona evra. Proseni diskontovani proizvodni trokovi postojeih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.21 evro/m. Proseni inkrementalni trokovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.05 evro/m. Razlika izmeu trenutne prosene tarife za otpadnu vodu od 0.257 evro/m i ukupnih diskontovanih prosenih proizvodnih trokova od 0.25 evro/m je 2 %.
4.6
Ulcinj
Za poboljanje kanalizacionog sistema u Ulcinju predloena je rehabilitacija
postojeih pumpnih stanica.
Ukupni investicioni trokovi poboljanja kanalizacionog sektora iznose 2.5 miliona
evra. Proseni diskontovani proizvodni trokovi postojeih kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.10 evro/m. Proseni inkrementalni
trokovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.01 evro/m. Trenutna prosena
tarifa za otpadnu vodu od 0.28 evro/m je dovoljna da pokrije postojee i nove
projektne trokove.
Povienje tarife nije potrebno.

- 145 -
4.7
Cetinje
Za poboljanje kanalizacionog sistema u Baru predloene su sledee mere:
Izgradnja nove primarne kanalizacione linije u Obilia ulici
Poruivanje novog vakuum vozila
Ukupni investicioni trokovi poboljanja postojeeg stanja u kanalizicionom sektoru iznose o.4 miliona evra. Proseni diskontovani proizvodni trokovi postojeih
kanalizacionih objekata (3 % diskontovane rate) iznose 0.22 evro/m. Proseni
inkrementalni trokovi za nove kanalizacione objekte iznose 0.06 evro/m.
Razlika izmeu trenutne prosene tarife za otpadnu vodu od 0.279 evro/m i
ukupnih diskontovanih prosenih proizvodnih trokova od 0.281 evro/m je 1 %.
Ukupno optereenje porodinog budeta za 2005. godinu iznosi 8.3 %. Ovo optereenje je preveliko. Efikasnost naplaivanja ne prelazi 20 %. Procenjuje se da
e kuni budet porasti bar 3%. Vlada obeava da e poboljati ekonomsku
situaciju u Cetinju. Tako da e poveanjem tarife od 1 % optereenje porodinog
budeta raunima za vodu u 2010. godini iznositi 7.17 %.
4.8
Projektno podruje
Ukupni trokovi za predloene projektne mere su prikazani u tabeli ispod.
U prvoj koloni sa naslovom Faza trokova I, KfW predloene su prioritetne investicije za mere poboljanja ekonomske i ekoloke situacije u crnogorskom pri-

- 146 -
morju u vrednosti od 29.9 miliona evra. Predloeno je da ove investicije finansira

KfW banka.
Zbog injenice da su potrebne investicije za poboljanje odlaganja otpadne vode
velike, predloene su dodatne prioritetne mere od strane konsultanta. Te mere su
predstavljene u sledeoj koloni sa naslovom Faza trokova I, ostali. Ukupna
vrednost ovih investicija je oko 34.1 milion evra.

- 147 -
Tab. 70: Sumarni trokovi predloenih prioritetnih investicija

Faza trokova I KfW
Lokalni trokovi
Rekapitulacija (1)
Projektne aktivnosti
Faza I
1. Fizike investicije primarnog sistema

1.1 Herceg Novi
1.1.1 Postrojenje za preiavanje otpadne vode
1.1.2 Kanalizacioni sistem
1.2 Kotor
1.3 Tivat
1.4 Budva
1.5 Bar
1.6 Ulcinj
1.7 Cetinje
1.8 Pod suma 1
1.9 Projektovanje, zenderovanje, nadgledanje,
istraivanje
1.10 Nepredvieni sluajevi
2. Fizike investicije sekundarnog sistema
2.1 Herceg Novi
2.1.1 Sekundarna mrea (proirenje)
2.2 Kotor
2.3 Tivat
2.4 Budva (1)
2.5 Bar (2)
2.6 Ulcinj
2.7 Cetinje
2.8 Pod suma 2
2.9 Projektovanje, zenderovanje, nadgledanje,
istraivanje
2.9 Nepredvieni sluajevi
Suma
Lokalna valuta u
1,000
Uvozni
trokovi
EUR
u 1,000*)
Faza trokova I ostali
Ukupni trokovi
Lokalna valuta u
1,000
Lokalni
trokovi
Uvozni
trokovi
Ukupni
trokovi
EUR
EUR
EUR
EUR
u 1,000*)
u 1,000*)
u 1,000*)
u 1,000*)
5.323
1.240
6.563
6.563
4.228
2.286
6.514
6.514
0
1.423
0
575
0
1.998
0
1.998
0
0
0
0
0
0
0
966
0
100
0
1.066
0
1.066
0
0
0
0
0
0
0
2.819
0
565
0
3.384
0
3.384
5.203
-550
2.833
485
8.036
-65
0
1.666
0
505
0
2.171
0
2.171
0
0
0
0
0
0
0
0
0
332
0
332
0
332
0
0
0
0
0
0
0
164
16.589
1.659
0
205
5.808
581
0
369
22.397
2.240
0
369
22.397
2.240
196
1.790
6.639
664
79
0
3.397
340
275
1.790
10.036
1.004
829
290
1.120
1.120
332
170
502
8.293
8.293
2.805
2.805
2.805
4.210
4.210
781
781
781
7.095
7.095
3.586
359
3.586
359
19.598
1.960
3.586
359
0
0
0
0
19.598
1.960
179
179
179
980
980
23.201
6.679
29.880
29.880
30.173
3.907
34.079
Komentar za 1.4.2: Ako je izgraeno PPOV nije potreban dodatni ispust.
Realizacija projekta je sa finansijskog stanovita izvodiva. Pored toga, realizacija

ovog projekta e poveati standard stanovnitva, poboljati infrastrukturu u regionu, kvalitet turistikog poslovanja i stanje ivotne sredine.
8
9
10
11
12
13
14
83%
83%
3.364.331
1,22
3.264.282
909.905
1.175.787
293.450
885.140
1,19
103%
20%
20%
980.965
1,35
1.304.567
19.567
124.632
142.712
1.017.656
1,80
75%
14.399.797
1,08
15.067.381
3.124.049
4.940.168
1.678.490
5.324.674
1,13
96%
15
16
17
16,00
15,61
17,61
13,85
19,50
9,60
16,60
203,93
211,83
227,29
164,40
227,53
140,01
144,70
400,00
400,00
500,00
350,00
400,00
300,00
200,00
4,00%
3,90%
3,52%
3,96%
4,88%
3,20%
8,30%
1.950.000
450.000 9.250.000 5.300.000 2.000.000 1.400.000
250.000
0
100.000
250.000
300.000
0
100.000
0
1.950.000
350.000 9.000.000 5.000.000 2.000.000 1.300.000
250.000
*) podaci obezbeeni u Vodacom ( VIK H.Novi, Tivat,Bar i Kotor podaci iz 2005 god, Budva iz 2004 i Ulcinj, Cetinje iz 2003)
**) podaci obezbeeni u Vodacom ( podaci za Ulcinj i Cetinje procenjeni)
20.600.000
750.000
19.850.000

Plate
18 Oper. trok/Prodato vode /m3

19 Pokrie trokova
20 Pros. iznos rn-a za vodu po domainstvu
3
21
22
23
24
(20 m /mes/doma) u /meseno

Prosean prihod po zaposlenom /mes
Prosean prihod po domainstvu /mes
Optereenje budeta domainstva
Kapacitet zaduenosti 2007 godine u
VIK
Optina (50% za kanalizaciju)
46
13.630
296
4.675
2,9
4.005
3.652
353
1.202
1.096
106
44
11,0
4
1.042.816
575.498
467.318
1.622.350
36%
70%
95%
3.353.359
1,04
3.312.004
724.638
976.420
210.301
1.400.645
1,02
101%
99%
99%
969.078
0,93
942.373
225.752
422.216
117.510
176.895
0,90
103%
70%
70%
2.143.858
0,82
2.055.402
185.434
839.132
79.754
951.082
0,79
104%
50%
85%
1.692.241
1,42
2.319.475
541.661
519.449
627.048
631.317
1,95
73%
85%
85%
1.895.965
1,09
1.869.278
517.092
882.532
207.715
261.939
1,07
101%

Total
2.501
164.329
66
55.097
3,0
68.684
61.652
7.032
45.693
40.821
4.872
802
11,7
52
13.291.703
8.273.941
5.017.762
41.294.512
68%
Tivat
- 148 -
U sledeim tabelama prikazani su rezultati analiza koje se tiu promene tarifa i
Cetinje
910
18.482
20
5.901
3,1
6.266
4.789
1.477
3.446
2.634
812
64
10,2
2
725.102
554.524
170.578
3.625.510
80%
Povrina km
Stanovnitvo (popis iz 2003)
2
Gustina naseljenosti (st./km )
Broj domainstava
Broj lanova po domainstvu
Prikljuci
Domainstva
Komercijalni potroai
Prikljuci na kanalizacioni sistem
Domainstva
Broj zaposlenih u VIK
Broj zaposlenih na 1000 prikljuaka
Broj zaposlenih u sektoru kanalizacija
3
Prodato vode m *)
Domainstva
3
Proizvedeno vode u m **)
Gubici vode
Efikasnost naplate
Domainstva
Ukupni prihodi (2005 u )
3
Prihodi po prodatoj vodi(/m )
Operativni trokovi (2005 u )
H.Novi
235
33.034
141
11.361
2,9
10.890
9.615
1.275
8.167
7.211
956
148
13,6
8
3.231.495
2.052.790
1.178.705
12.217.595
74%
generalni podaci.
1
2
3
4
5
6
STAVKA
Tab. 71: Opti podaci iz 2005. godine
OPTINE (podaci iz 2005 godine)

Budva
Bar
Kotor
Ulcinj
122
598
335
255
15.909
40.037
22.947
20.290
130
67
68
80
5.545
13.849
7.481
6.285
2,9
2,9
3,1
3,2
14.540
15.975
8.838
8.170
13.063
15.547
8.124
6.862
1.477
428
714
1.308
13.220
9.756
3.977
5.925
11.750
9.328
3.656
5.146
1.470
428
321
779
153
129
88
176
10,5
8,1
10,0
21,5
10
5
9
14
2.752.000 2.609.988 1.187.891 1.742.411
1.549.000 1.506.854
827.549 1.207.726
1.203.000 1.103.134
360.342
534.685
6.057.102 8.413.012 6.454.925 2.904.018
55%
69%
82%
40%
BR
VIK
voda
1 Herceg Novi
2 Tivat *
3 Budva
4 Bar
5 Kotor
6 Ulcinj
7 Cetinje
0,87
0,73
1,05
0,55
1,10
0,72
0,94
0,17
0,20
0,18
0,26
0,33
0,28
0,28
1,04
0,93
1,23
0,80
1,42
1,00
1,21
0,14
0,20
0,16
0,21
0,27
0,10
0,22
Srednje
3
Srednji
Predloene tarife (/m )
sniavanja
inkremental
proizvedenih
ni trokovi
trokova za
za nove
koji % poveanja
postojee i nove
objekte
za vodu i
domai nisu
objekte
srednja
otpadnih
nstva
domai
otpadnu
3 otpadnih voda
nstva
voda /m
vodu
3
/m
0,29
0,09
0,09
0,05
0,17
0,01
0,06
0,43
0,30
0,25
0,26
0,44
0,11
0,28
0,43
0,30
0,25
0,26
0,44
0,28
0,28
0,33
0,24
0,16
0,22
0,30
0,11
0,19
0,69
0,47
0,34
0,46
0,58
0,48
0,79
155%
48%
36%
2%
35%
0%
1%
Spremnost za
plaanje (teret vode i
otpadne vode na
budet domainstava)
od 2010
aktuleno (poveanje
(2005) dohodka 3%
od 2005)
4,00%
4,32%
3,90%
3,70%
3,52%
3,19%
3,96%
3,43%
4,88%
4,54%
3,20%
2,76%
8,30%
7,17%

Br
Srednje
sniavanja
proizvedenih
trokova za
postojee
otpadna
ukupno objekte otpadnih
voda
3
voda /m
Tab. 72: Predloene tarife
Aktualna srednja tarifa

3
(/m )
- 149 -

Vodosnabdevanje I Odlaganje Otpadnih Voda PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodosnabdevanje I Odlaganje Otpadnih Voda PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje

Finalni Izvetaj Draft

Idejni Projekat Mera Projekta

Sveobihvatno Planiranje Projekta

Prikaz Krajnjih Projektnih Ciljeva

Summary of the Technical Concept

Rezultati Uvodnog Izvetaja

Komentari na Uvodni Izvetaj

Konceptno Projektno Reenje

Projektna Osnova za Konceptno Reenje

Rezultati Konceptnog Reenja

Revizija Rezultata Konceptnog Reenja

Zakljuci Konceptnog Projektnog Reenja u Odnosu na Master Plan (DHV)

Harmonizacija Rezultata Konceptne Faze i Prioritetnih Mera sa Lokalnim

Projektovanje Projektnih Mera

Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree

Projektovanje Objekata za Preiavanje

Procena Potencijala za Korienje Tretirane Otpadne Vode i Odlaganje

Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree

Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree

Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree

Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree

Idejni Projekat Mera za Poboljanje Mree

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje

Idejno reenje mera za poboljanje kanalizacione mree

Idejno reenje mera za poboljanje kanalizacione mree

Procena trokova i Finansijska analiza

Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka

Rekapitulacija finansijske analize

Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka

Rekapitulacija Finansijske analize

Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka

Rekapitulacija Finansijske analize

Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka

Rekapitulacija Finansijske analize

Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka

Rekapitulacija Finansijske analize

Vodosnabdevanje i Odlaganje Otpadnih Voda III Crnogorsko Primorje

Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

Predlog tarifnog sistema i Analiza Novanog toka

Rekapitulacija Finansijske analize

Procena investicija i operativnih trokova/Kalkulacija dinamike proizvodne

Predlog tarifnog sistema i Novani tok

Rekapitulacija Finansijske analize

Institutional Analysis and Design

Pregled Aktuelnog Institucionalnog Okvira / Identificaija Smetnji

ViK Javno Preduzee VODOVOD I KANALIZACIJA

Regionalne Vodovodne Kompanije i Prethodnice VODACOM-a

Mogue Smetnje za Implementaciju Studije Opravdanosti

Procena Sektorske Politike

Preporuke u vezi sa KfW kreditom i ViK-ovima

Efekti Sutdije Opravdanosti u Domenu Jednakosti Polova

Predlog potencijalnih partnera za implementaciju projekta

Analiza mogunosti za primenu principa plaa onaj koji zagauje

Utvrivanje projekta u njegovom socio politikom okruenju

Prilagoavanje finansijskog modela u svetlu institucionalnih uslova

Procena rizika u implementaciji projekta

Analiza budue Agencije za implementaciju projekta