8.

FINANSIJSKA ANALIZA I OCENA

Finansijska analiza i ocena zamene pregrajaa pare 3 parnog kotla bloka B1 TE

''Nikola Tesla B'' ima za cilj ocenu finansijske odrivosti i komercijalne opravdanosti
ulaganja koje se planira tokom 2008. godine. U analizi je korien standardni pristup i
vaea zakonska procedura za ocenu infrastrukturnih projekata (Slubeni glasnik RS
80/2005). Za proraun potrebnih ulaganja, konstrukciju bilansa uspeha i odreivanje
parametara za ocenu finansijske rentabilnosti su usvojene pretpostavke o
ekonomskom veku, ceni elektrine energije na pragu elektrane i stepenu korienja
raspoloivog kapaciteta. Svi prorauni su raeni u evrima, uz korienje kursa 1EUR
= 85,00 DIN.
U cilju odvajanja neto finansijskih efekata zamene pregrejaa pare 3 primenjen je
standardni pristup poreenja stanja sa projektom odnosno situacije ako se zamena
uradi tokom 2008. godine i situacije bez projekta odnosno odgaanja investicionog
ulaganja na period od 1 godine (2009) na koliko je procenjen radni vek dotrajalog
pregrejaa 3. Stanje sa projektom podrazumeva da se remont obavi zaustavljanjem
bloka B1 snage 614,5 MW 54 dana tokom 2008. godine, pri emu su gubici
elektrine energije 884 880 MWh. Zamenom pregrejaa 3 vek bloka se produava
narednih 15 godina.
Stanje bez projekta podrazumeva rad bloka uz poveanje trokova odravanja i
povremene remonte do 2009. godine. U stanju bez projekta trokovi investicije su
pomereni na sledeu godinu kada se rad bloka zaustavlja, pri emu bi se neophodna
zamena pregrejaa 3 realizovala tokom 2009. godine.
Kriterijumi za ocenu opravdanosti remonta su utvrdjeni primenom standardnog
pristupa poreenja finansijskih, ekonomskih i drutveno-ekonomskih trokova i
koristi.

8.1. Proraun potrebnih ulaganja

Investiciona ulaganja u projekat zamene pregrejaa 3 parnog kotla bloka 2 se
odnosi na trokove nabavke materijala, trokove radne snage za izradu cevi i
montau, trokove pripreme projektne dokumentacije i ostale trokove. Tabela 8.1
daje pregled investicionih ulaganja u stanju sa projektom.
Dinamika ulaganja je planirana na osnovu dinamike realizacije projekta pri emu
bi se blok 2 zaustavio 54 dana tokom 2008. godine.

Tabela 8.1 Investiciona ulaganja u zamenu grejne povrine bloka B1

EVRA DIN
Materijal 397027 33747295
Radovi 559375 47546875
Izrada projekta 35 294 3 000 000
UKUPNO 991696 84294160

8.2. Izvori finasiranja i obaveze prema izvorima

Prema podacima dobijenim od investitora zamena pregrejaa 3 parnog kotla
bloka 1 TE ''Nikola Tesla B'' bi se finansirala sredstvima investitora, odnosno
sredstvima elektro-privrede namenjenim finansiranju ovog tipa investicije.
 8.3. Obraun prihoda i trokova
Ukupni prihod bloka B1 termoelektrane predstavlja prihod od prodaje elektrine
energije, ostatak vrednosti projekta i ostalih poslovnih i finansijskih prihoda. Pri
proraunu prihoda od prodaje usvojena je pretpostavka da se sva neto koliina
proizvedene elektrine energije bloka 1 proda, dok bi se sopstvena potronja
naknadno obraunavala kao troak. Neto proizvodnja elektrine energije bloka 2 je
tokom 2007. godine prema podacima investitora iznosila 4032946 MWh i taj podatak
je korien u obraunu prihoda tokom celog perioda ekonomskog veka eksploatacije.
U godinama realizacije projekta predvieno je zaustavljanje rada bloka uz gubitke
elektrine energije u iznosu od 884888 MWh tokom 2008. godine. U situaciji bez
projekta prihod je obraunavan na bazi gubitaka elektrine energije usled
nepredvienih havarija i povremenih manjih remonta tokom sledee godina. U 2009.
godini kada bi se zamena dotrajalog pregrejaa 3 morala uraditi, predvidjen je
gubitak elektrine energije od 884888 MWh, koji je , u situaciji bez projekta, alociran
na 2009. godinu. Posle zamene u 2009. godini planirana je proizvodnja kao i u
periodu pre zamene.
Proraun ukupnog prihoda je dat u evrima, a usvojena prodajna cena elektrine
energije na pragu elektrane je 3,45 EURc/kWh. Pretpostavlja se da e ukupna
osnovna sredstva biti amortizovana i u stanju sa i u stanju bez projekta, pa je ostatak
vrednosti u oba sluaja jednak nuli. Nenaplaena i otpisana potraivanja od
isporuene elektrine energije su naknadno evidentirana kao troak u stavci ostalih
rashoda u bilansu uspeha u situacijama sa i bez projekta.
Ukupni trokovi u stanju sa i bez projekta su obraunati na bazi bilansa uspeha
bloka B1 TE ''Nikola Tesla B'' za 2007. godinu. Podaci iz bilansa uspeha koji se
odnose na ukupne trokove su distribuirani po blokovima na bazi relativnog uea
blokova u ukupnoj proizvodnji elektrine energije. Ukupni godinji trokovi obuhvataju
poslovne i finansijske trokove. Ukupni poslovni trokovi se sastoje od operativnih
trokova i trokova amortizacije a finansijski trokovi od rashoda po osnovu kamata i
drugih finansijskih rashoda.
Trokovi odravanja u stanju sa projektom se znaajno smanjuju i prema podacima
investitora iznose 292941 evra dok u stanju bez projeka tokom dve godine ( 2008 i
2009) do zamene pregrejaa 3 iznose 3492704 i 2821696 evra godinje. Bruto plate
su obraunate na osnovu broja zaposlenih i iznose 3292392 evra godinje u stanju
sa I bez projekta.
Trokovi premija osiguranja su obraunati na bazi vaeih stopa od 0,85% i 0,1%
za opremu i graevinske objekte. Porez na imovinu je obraunat na visinu vrednosti
osnovnih sredstava umanjenu za vrednost objekata u funkciji zatite okoline po stopi
od 0,4%.
Varijabilni trokovi u koje spadaju trokovi elektrine energije za sopstvene
potrebe, trokovi uglja, trokovi za teno gorivo i trokovi hemijske obrade vode, kao
i naknada za utroenu vodu su obraunati na bazi koliine neto proizvedene
elektrine energije. Trokovi uglja su izraunati na bazi fakturisanih trokova uglja za
celu termoelektranu, a zatim, na bazi proizvedene koliine elektrine energije
pojedinanih blokova distribuisani na blok B1 termoelektrane. Ista procedura
obrauna je uradjena i za trokove mazuta i za hemijsku pripremu vode. Pri
obraunu ovih trokova koriena je tekua cena uglja, mazuta i vode dobijena od
investitora. Trokovi amortizacije za ceo vek eksploatacije bloka B2 su utvreni na
bazi amortizacionih trokova postojee opreme i graevinskih objekata korigovana
obraunatom amortizacijom za novougraenu grejnu povrinu od 2009. Kod ovih
korekcija se pretpostavilo da se pregreja 3 u potpunosti amortizuje. Finansijski
trokovi sa projektom se odnose na trokove kamata po ve preuzetim finansijskim
obavezama koje se odnose na blok 1 i one su iste za celokupni posmatrani period
eksploatacije. Kako se trokovi investiranja u remont bloka finanasiraju iz sopstvenih
izvora, ovi rashodi su po svom apsolutnom iznosu identini finansijskim rashodima
stanja bez projekta. Ostali rashodi se odnose na ostale finansijske trokove i dospela
a nenaplaena potraivanja za isporuenu elektrinu energiju. Visina ovih rashoda je
utvrena na bazi isporuene energije od strane bloka 1 termoelektrane.
8.4. Bilans uspeha
U bilansu uspeha projekta prikazan je pregled projektovanih ukupnih prihoda od
prodaje elektrine energije bloka 1 i ostalih poslovnih prihoda s jedne i stavki tekuih
trokova koji ukljuuju operativne trokove, trokove amortizacije i finanasijke
trokove za ceo tehno-ekonomski vek eksplatacije sa druge strane. Razlika izmedju
ukupnih prihoda i rashoda predstavlja bruto dobit pre poreza, a ova dobit (ukoliko
postoji) je osnovica za obraun poreza na dobit.
Tabela 8.2 daje pregled osnovnih parametara bilansa uspeha bloka 1 TE ''Nikola
Tesla B'' u stanju sa i stanju bez projekta zamene pregrejaa 3 parnog kotla.

Tabela 8.2. Osnovni agregatni pokazatelji bilansa uspeha bloka B2 (EUR)

Agregatne stavke bilansa Stanje
Stanje bez projekta
uspeha bloka 2 sa projektom
Ukupan prihod 2252531747 2252531747
Ukupni rashodi 1604333326 1618466954
Dobit pre poreza 648198421 634064793
Neto dobit 583378579 570658313
Izvor: Prilog 1. ove studije
Nediskontovana razlika neto dobiti stanja sa i bez projekta iznosi 12720266 evra
tokom celokupnog perioda eksplatacije bloka 1. Neto sadanja vrednost neto dobiti
diskontovana po stopi od 10% iznosi 274097119 evra u stanju sa projektom odnosno
273135909 evra u stanju bez projekta. U prilogu 1. ove studije je dat kompletan
projektovani bilans uspeha stanja sa projektom i stanja bez projekta bloka 1 za ceo
tehnoekonomski vek eksploatacije bloka 1.
8.5. Prethodna finansijska ocena rentabilnosti projekta
Za ocenu likvidnosti projekta zamene pregrejaa 3 parnog kotla bloka 1 koriena
je tabela finansijskog toka projekta. U tom cilju su konstruisane tabele finansijskih
tokova stanja sa i stanja bez projekta (prilog 2 ove studije). U tabeli 8.3 je dat samo
pregled kumulativnih stavki finansijskih priliva i odliva i njihove razlike u stanju sa i
stanju bez projekta zamene meupregrejaa 1 parnog kotla.
Tabela 8.3. Rezultati finansijskog toka projekta remonta bloka B1 TNT-B (EUR)
Agregatne stavke finansijskog
Stanje sa projektom Stanje bez projekta
toka bloka 1
Ukupni finansijski prilivi 2 252 531 747 2 252 531 747
Ukupni finansijski odlivi 1 542 895 152 1 555 615 417
Ukupni neto priliv 709 636 595 6 96 916 329
Izvor: Prilog 2 ove studije
Ocena likvidnosti ili finansijske odrivosti projekta polazi od pretpostavke da je
projekat u stanju da u svakoj godini eksploatacije moe da podmiri dospele
finansijske obaveze. Da bi projekat sa aspekta likvidnosti bio opravdan, ukupni neto
prilivi bi trebalo da budu pozitivni. U sluaju zamene pregrejaa 3 parnog kotla bloka
1 to je sluaj i u sitaciji sa i situaciji bez projekta. U stanju sa projektom finansijski tok
je neto slabiji tokom 2008 . godine kada se zamena planira. Imajui u vidu da se na
ovom mestu posmatra samo blok 1 i tok vezan za taj blok, likvidnost ukupnog bloka 1
nije ugroena . U stanju bez projekta likvidnost je i pored gubitaka usled havarijskih
iskljuenja i poveanih trokova odravanja zadovoljavajua osim u 2009 godini.
Za prethodnu ocenu rentabilnosti projekta korien je dinamiki pristup
diskontovanja ekonomskih tokova stanja bez i stanja sa projektom. Ova analiza bi
trebala da pokae da li projekat zamene pregrejaa 3 parnog kotla poveava ili
smanjuje ukupne resurse bloka 1 u celokupnom periodu eksploatacije elektrane. Da
bi se ocenila rentabilnost projekta u celokupnom veku eksploatacije konstruisana je
tabela ekonomskih tokova stanja sa projektom i stanja bez projekta. U ekonomskom
toku je dat dinamiki pregled godinjih priliva po osnovu prodaje elektrine energije
bloka 1 sa jedne, i pregled svih finansijskih odliva ukljuujui odlive po osnovu
investicionog ulaganja, operativne trokove bez amortizacije i porez na dobit
preduzea sa druge strane. Da bi se odredio neto ekonomski efekat projekta za ceo
ekonomski vek potrebno je napraviti razliku izmedju ekonomskog toka stanja sa
projektom i stanja bez projekta. Neto razlika ovih tokova predstavlja godinji neto
ekonomski efekat projekta zamene pregrejaa 3. Neto sadanja vrednost projekta
zamene predstavlja diskontovani zbir ovih razlika, a interna stopa prinosa prosenu
stopu rentabilnosti uloenih sredstava.Tabela 8.4. daje pregled pokazatelja
ekonomske rentabilnosti (profitabilnosti) projekta zamene pregrejaa 3 parnog kotla
bloka 1 ''Nikola Tesla B''.

Tabela 8.4. Pokazatelji ekonomske profitabilnosti projekta remonta bloka B1

Pokazatelji rentabilnosti Vrednosti Jedinice

Neto sadanja vrednost 1723888 EVRO

Interna stopa prinosa 12,75 %

Izvor: Prilog 3 ove studije
Dobijeni rezultati pokazuju da je sa ekonomskog aspekta projekat prihvatljiv poto
je neto sadanja vrednost pozitivna, a interna stopa prinosa iznad realne cene
kapitala.

9. DRUTVENO EKONOMSKA ANALIZA I OCENA

 9.1.Ekonomski trokovi i koristi
U drutveno ekonomskoj analizi projekta zamene pregrejaa 3 parnog kotla bloka
1 primenjen je vaei metodoloki pristup za ocenu ovakvog tipa projekta.
Ekonomski trokovi predstavljaju korienje realnih ekonomskih resursa sa aspekta
ukupne privrede. Sva transferna plaanja izmedju investitora i ireg drutvenog
okruenja su iskljuena. U realne ekonomske trokove, dakle, ulaze trokovi
finansiranja projekta, fiksni i varijabilni trokovi bez amortizacije, ali ne i finansijski
trokovi po osnovu plaenog poreza koji imaju tretman transfernog plaanja.

9.2. Primenjeni metod ekonomskog vrednovanja

Svi trokovi i koristi u periodu eksploatacije su vrednovani na bazi tekuih trinih
cena pretpostavljajui da nema znaajnijih razlika izmedju trinih i ekonomskih
cena. Premda u spoljnoj razmeni postoje izvesna carinska ogranienja, pretpostavka
je da oni nemaju znaajniji uticaj na zvanini devizni kurs. Usled toga se u
vrednovanju ekonomskih trokova i koristi nije primenjivao pristup kroz konverzione
faktore.

9.3.Direktni i indirektni (eksterni) drutveno ekonomski efekti

Direktni ekonomski efekti se manifestuju u stabilnijem snabdevanju elektrinom
energijom, poto se sa aspekta ukupne privrede zemlje radi o izuzetno znaajnom
proizvodnom kapacitetu. Realizacijom ovog projekta se obezbedjuje stabilnost
ukupnog elektroenergetskog sistema zemlje i time spreavaju gubici na nivou
ukupne privrede. Indirektni efekti projekta zamene pregrejaa 3 parnog kotla bloka
B1 na nivou ukupne privrede se manifestuju kroz smanjenje potronje alternativnih
energetskih izvora uvoznog porekla. Tu se pre svega misli na smanjenu potronju
gasa i mazuta. Radi se o energentima koji se direktno uvoze, a smanjena potronja
ovih energenata jaa platnobilansnu poziciju zemlje u celini.

9.4. Predlog optimalne varijante

Situacija sa projektom i situacija bez projekta u ovoj analizi se mogu posmatrati i
kao dve meusobno iskljuive varijante projekta. U sluaju da se projekat ne
realizuje tokom planiranog perioda i da se nastavi sa eksploatacijom kotla narednih
4000-5000 radnih asova, trokovi zastoja, havarijskih iskljuenja, trokovi tekueg
odravanja i gubici elektrine energije po tom osnovu bi nadmaili trokove investicije
i gubitke elektrine energije usled planiranih iskljuenja. Usled toga je, kao to
analize likvidnosti i profitabilnosti pokazuju, varijanta sa projektom prihvatljivija.

9.5. Etape i faze realizacije projekta

Projekat zamene pregrejaa 3 parnog kotla bloka 1 bi se realizovao u dve faze. U
prvoj fazi je potrebno pripremiti projektnu dokumentaciju, a u drugoj izvriti zamenu
dotrajalog pregrejaa 3. Za ove poslove se planira zaustavljanje bloka u trajanju od
1440 sati. Tokom tog perioda bi se montirao novi pregreja 3 i testirao rad
remontovanog postrojenja.

9.6. Prethodna drutveno-ekonomska ocena rentabilnosti projekta

 Drutveno ekonomska ocena zamene pregrejaa 3 parnog kotla bloka 1
posmatra efekte projekta sa aspekta ukupne privrede. Kako se radi o
infrastrukturnom projektu u oblasti energetike, implikacije projekta se ne mogu
posmatrati samo na nivou vlasnika projekta ili investitora. Naime, ovakav tip ulaganja
uvek ima efekte i trokove koje prelaze granice kompanije i tiu se ukupnog
drutveno-ekonomskog razvoja. Da bi se taj neto efekat kvantifikovao postojea
vaea metodologija predlae iskljuenje svih transfernih oblika plaanja izmedju
projekta i njegovog ireg drutvenog okruenja. U tom cilju je konstruisan drutveno-
ekonomski tok u kojem se daje pregled svih tokova realnih resursa ukljuujui
investiciona ulaganja, operativne trokove ali bez transfernih plaanja koji se odnose
na poreze. Relevantni kriterijumi za prihvatanje ili neprihvatanje predloenog projekta
su drutvena neto sadanja vrednost i drutvena interna stopa rentabilnosti.Da bi se
ovi parametri izraunali na nivou projekta zamene konstruisane se tabele drutveno-
ekonomskog toka sa i bez projekta a zatim je izraunata njihova neto razlika. Tabela
9.1. daje pregled kriterijuma za ocenu drutvene prihvatljivosti projekta zamene
pregrejaa 3 parnog kotla bloka 1.

Tabela 9.1. Pokazatelji drutvene profitabilnosti projekta remonta bloka B1

Pokazatelji rentabilnosti Jedinice Vrednosti
Neto sadanja vrednost EVRO 1735249
Interna stopa prionosa % 12,49%
Izvor: Prilog 4 ove studije
Na bazi prethodnih rezultata je mogue zakljuiti da je projekat zamene
pregrejaa 3 opravdan i sa aspekta ukupne privrede. Drutvena neto sadanja
vrednost je pozitivna a drutvena interna stopa prinosa je iznad relevantne drutvene
cene kapitala.

10. ANALIZA OSETLJIVOSTI I RIZIKA INVESTIRANJA

10.1. Osetljivost na promene polaznih parametara

Analiza osetljivosti je prva faza u oceni rizika investicionog projekta. Kod
prorauna vrednosti parametara za ocenu projekta se polazi od najverovatnijih
ulaznih veliina. Proizvedena koliina elektrine energije, cene vrstog i tenog
goriva, vrednost investicionih ulaganja su veliine koje tokom realizacije i
eksploatacije projekta mogu biti promenjene. Promena vrednosti ovih veliina sigurno
utie na vrednost relevantnih parametara za ocenu opravdanosti projekta. Analiza
osetljivosti se vri na nain da se jedna ulazna veliina promeni za odredjeni
procenat pri emu vrednosti ostalih ulaznih veliina ostaju konstantne. Radi se,
dakle, o statinom pristupu gde nema simultanih promena ulaznih veliina. Izbor
kritinih promenljivih veliina se realizuje na bazi pristupa pokuaja i efekta. Naime,
poto se neka ulazna veliina promeni za odreeni procenat posmatra se promena
nivoa parametara za ocenu.
 10.2. Izvori i razmere rizika

Polazei od karakteristika projekta zamene pregrejaa 3 i finansijskih i

ekonomskih veza u modelu prethodne ocene opravdanosti, potencijalni kandidati za
kritine promenljive bi mogle biti:
- cena isporuene elektrine energije,
- cena uglja i
- gubici elektrine energije tokom perioda remonta.
Promenom cena isporuene elektrine energije, promenom cene uglja i
promenom vremena realizacije projekta, odnosno gubicima energije usled kanjenja
u realizaciji zamene, menjaju se parametri za ocenu opravdanosti projekta. Obim
promena i vrednosti parametara su prikazani u tabeli 10.1.

Tabela 10.1. Osetljivost parametara na promene kritinih promenljivih

Vrednost Vrednost
Kritine veliine Obim promene
parametra parametra
NSV(EVRO) ISR(%)
Osnovni proraun 0% 1723888 12,75
Cena elektrine energije -10% 1471587 12,23
-10% 2686220 14,47
Cena uglja
+10% 1496817 12,28
Gubici energije usled zamene +10% 562 745 8,73
Izvor:Prilog 3 ove studije

Rezultati analize pokazuju relativno znaajno pomeranje vrednosti parametara na

smanjenje cene elektrine energije i poveanje ili smanjenje cene uglja i poveanje
gubitaka energije usled probijanje rokova realizacije projekta. Meutim, i pored tih
pomeranja, vrednosti parametara za ocenu ostaju u granicama koje garantuju
prihvatljivost projekta. Na bazi ovih rezultata je mogue zakljuiti da se radi o
projektu sa prihvatljivim rasponima rizika.

11. PRETHODNA ANALIZA IZVORA FINANSIRANJA

I FINANSIJSKIH OBAVEZA

11.1. Sopstvena sredstva investitora

Projekat zamene pregrejaa pare 3 parnog kotla bloka 1 ''Nikola Tesla B'' se
finansira sopstvenim sredstvima investitora. Na bazi prethodne finansijske analize
investitora mogue je zakljuiti da u celokupnom planiranom veku eksploatacije bloka
1 postoji kumulirana dobit iz koje je mogue finansirati zamenu pregrejaa 3, a da se
pri tome ne ugrozi likvidnost i rentabilnost. Ovaj stav podrava i injenica da se sa
aspekta ukupnog prihoda i dobiti investitora radi o relativno malim investicionim
ulaganjima.

11.2. Domai izvori

 Finansiranje zamene grejne povrine pregrejaa 3 parnog kotla bloka 1 ''Nikola
Tesla B'' iz domaih kreditnih izvora nije predvieno.

11.3. Inostrani i meunarodni izvori

Finansiranje zamene grejne povrine pregrejaa 3 parnog kotla bloka 1 ''Nikola
Tesla B'' iz inostranih i meunarodnih kreditinih izvora nije predvieno.

11.4. Garancije i obaveze

S obzirom da se projekat zamene grejne povrine pregrejaa 3 parnog kotla
bloka 1 ''Nikola Tesla B'' finansira iz sopstvenih sredstava, garancije i obaveze
preuzima investitor.

11.5. Prethodna ocena izvora finansiranja

Na bazi prethodne finansijske analize i obaveza koje je investitor preuzeo
proistie zakljuak da je, na osnovu dobiti koju investitor ostvaruje eksploatacijom
bloka 1, mogue finansirati zamenu predmetne grejne povrine, a da se pri tome ne
ugrozi postojea likvidnost i rentabilnost investitora, s obzirom da se radi o relativno
malim investicionim ulaganjima.

12. PRETHODNA ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH

MOGUNOSTI

12.1. Organizacija
Termoelektrana ''Nikola Tesla B'' ima kombinovani matrino-priramidalni
organizacioni model tipian za velike infrastrukturne sisteme. U prilogu 5 je prikazana
organizaciona struktura po sektorima sa brojem izvrilaca. Ovakav tip organizacije i
raspored hijerarhijskih nivoa omoguava nesmetanu realizaciju projekta zamene
pregrejaa 3 parnog kotla bloka 1.

12.2. Kadrovski potencijal

Kadrovski potencijal po organizacionim jedinicama (prilog 5) pokazuje da se
najvei broj izvrilaca nalazi u slubama vezanim za direktnu proizvodnju i mainsko
odravanje. Radi se o povoljnoj kadrovkoj strukturi koja garantuje uspenu realizaciju
projekta zamene pregrejaa 3 parnog kotla bloka 1.