Prof.

dr Radovan Grandi
Milena Leti
Filozofski fakultet
Novi Sad

UDK: 371.95
ISSN 1820 - 1911, 14 (2008), p. 184-197

PORODICA KAO FAKTOR

PODSTICANJA DAROVITOSTI
_______________________________________________________
Rezime: Porodica je bila i ostala prva i najvanija kola ivota u kojoj dete
stie prva znanja, vetine i navike. Ona je temeljna, a u isto vreme i promenljiva
drutvena grupa. Na njoj je velika odgovornost kada je u pitanju dete. U njoj dete
razvija svoju linost i to je ono mlae uticaj roditelja je vei.
Uloga porodice u optem razvoju, a posebno u razvoju darovitosti je velika.
esto se pretpostavlja da darovita deca imaju i darovite roditelje. Zatim, istie se da
darovita deca ive u porodicama vieg socioekonomskog statusa. Istraivanja su
pokazala da je za razvoj darovitosti vanije aktivno angaovanje roditelja u
vaspitanju dece nego njihov stepen obrazovanja ili ekonomske moi.
Osim podsticanja emocionalnog i socialnog razvoja, jedan od vanih ciljeva
porodinog vaspitanja jeste i pomo i hrabrenje deteta u intelektualnom razvoju i
razvoju linih potencijala za uenje. Deca koju roditelji podstiu i koja su ukljuena u
razliite aktivnosti i oblike uenja, kako u koli tako i van nje, pokazuju vea
dostignua. Roditelji koji su zainteresovani za napredovanje deteta podstiu njegove
razliite interese, hobije, igre i druge aktivnosti, vie sa njima komuniciraju,
diskutuju, razmenjuju ideje, uestvuju u razliitim kulturnim aktivnostima. Npr. deci
kojoj je ve u predkolskom uzrastu bila dostupna primerena literatura, kojoj su
roditelji posvetili panju i vreme, pokazala su vee interesovanje i bolji uspeh u koli.
Da li e roditelji, kao prvi vaspitai, uspeti u razvoju linosti deteta zavisi od
nekoliko inilaca: pre svega roditelji treba da vole svoje dete, da ono bude eljeno;
oni treba i da umeju da vaspitavaju dete jer sama ljubav, ma koliko je vana, nije
dovoljna; roditelji treba da imaju uslove za vaspitanje deteta, a najvanije je da detetu
posvete dosta vremena.
U fazi razvoja, posebno razvoja stvaralakih sposobnosti, roditelji imaju
veliku odgovornost da stvore takvu okolinu za uenje i razvoj koja e u prvom redu
potpomoi razvoj motivacije. Zbog toga je nuno da roditelji pokazuju emocionalnu
toplinu i samopouzdanje, pozitivne stavove prema uenju, visoka oekivanja od sebe i
svoje dece, interes za uspeh deteta.
Kljune rei: porodica, darovitost, razvoj linosti.
_____________________________________________________________________

Darovita deca trebala bi imati

roditelje koji ih mogu slediti
Cvetkovi-Lay

Novija struna literatura sve vie istie shvatanje o

darovitosti kao rezultanti posebne kombinacije naslednih osobina i
njihove interakcije sa podsticajnom okolinom. Uz to, poznata je

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

injenica da se visoki rezultati u pogledu razvoja darovitosti mogu

oekivati samo ako se sa njenim negovanjem zapone to ranije. Ako
imamo u vidu ove injenice, nije teko zakljuiti da se meu
najznaajnijim i najodgovornijim iniocima razvoja i podsticanja
darovitosti nalazi porodica. Mnogi istraivai koji se bave
fenomenom darovitosti saglasni su oko toga da porodica predstavlja
nezamenljiv faktor podsticajne okoline za ukupan razvoj svih
potencijala deteta, a samim tim i darovitosti. Ona to ini tako to
stvara povoljne uslove za razvoj, stvara razliite mogunosti koje
deca treba da koriste na najbolji mogui nain i deluje svojim
ukupnim drutveno-kulturnim kontekstom na njihov razvoj
(Miloevi, Vujai 2006).
Odnos roditelja prema darovitom detetu se moe posmatrati
kao i svi odnosi koji se stvaraju tokom interakcije roditelj-dete, a koji
se zove gajenje deteta. To je proces u kojem su isprepletena
mnogostruka oseanja koja doprinose da taj odnos bude dinamian,
razuen, ambivalentan, pun roditeljskih dilema i strahova, dobrog i
loeg snalaenja i reagovanja, objektivnih i nerealnih procena.
Darovito dete, koje od najranijeg uzrasta ispoljava sklonosti i
interesovanja koja roditelji ne oekuju na tom uzrastu, ini ovaj
odnos jo sloenijim. Roditeljska reagovanja i ponaanja, kada
primete da im je dete iznad uobiajenih ema razvoja, mogu biti
razliita od egzaltiranih do ignorantskih, to zavisi od
mnogobrojnih faktora. Koji bi sve to faktori mogli da budu, nije lako
izdvojiti jer u komplikovanom odnosu, kao to je roditelj-dete, sve
moe biti vano (Cvijovi 1999).
Vreme pojavljivanja darovitosti je kritino vreme koje,
ako nije iskorieno, moe da inhibira potencijale koji se nee ni
kasnije pojaviti. Zbog toga je od izuzetnog znaaja stvaranje
povoljnih uslova i sredine za razvijanje potencijala u vreme njihovog
pojavljivanja. Razliit tempo razvoja i sazrevanja potencijalnih
mogunosti dece, zahteva dosta strpljenja i umenosti roditelja u
pronalaenju adekvatnih uslova za svako dete, kako bi njegova
interesovanja i aktivnosti bile pravilno usmeravane. Drugim reima,
odgovarajui uslovi i aktivnosti kod dece treba da probude
uspavane stvaralake sposobnosti koje se nee pojaviti u isto vreme
kod sve dece. Sama priroda darovitosti, znai, nuno namee potrebu
podsticanja kroz stvaranje povoljnih uslova i okolnosti (Nikoli
1998).
Svi se slau da je porodica gotovo jedini vaspitni faktor u
periodu do tri godine detetovog ivota, a to je period kada je ono jo

185

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

telesno i psihiki neoformljeno i kada je na njega najlake uticati.

Porodica je prva emocionalna i sociokulturna sredina u kojoj se dete
formira. Roditelji mogu kontinuirano da opaaju sve reakcije i
manifestacije ponaanja dece u raznovrsnim situacijama tokom
deijeg razvoja. Samim tim, roditelji su u situaciji da mogu pomoi i
podrati razvoj sposobnosti svoje dece u najosetljivijem razvojnom
periodu, ranom detinjstvu. Preduslov za to je, izmeu ostalog,
solidno pedagoko obrazovanje roditelja, koje je mogue putem
razliitih formi, a neke od njih su (Boin i dr. 2003):
kola za roditelje - ustanova koja pomae roditeljima, bez
obzira na nivo prethodnog obrazovanja, da uspenije
uestvuju u vaspitnom procesu; program ukljuuje predmete
opteg obrazovanja, pedagoke i psiholoke discipline,
probleme braka, porodice, deje zatite, higijene, preventivne
medicine i socijalno-pravne zatite porodice; znaajno je da
ovu kolu pohaaju oba roditelja darovitog deteta; potrebno je
voditi rauna o prethodnoj spremi roditelja, njihovim
interesovanjima, vremenskim mogunostima itd.
kursevi i seminari - organizuju se sa ciljem dubljeg
prouavanja pojedinih problema i obino obuhvataju teorijsku
nastavu, seminarske diskusije i praktine vebe; roditelji se
upoznaju sa najnovijim pedagokim dostignuima (o cilju
vaspitanja, optim principima vaspitnog rada, metodama
vaspitanja itd.); seminari se organizuju po pojedinim
znaajnim pedagokim podrujima kao to su intelektualno,
moralno, estetsko, fiziko i radno vaspitanje.
tribine - na njima se raspravlja o najaktuelnijim problemima
kole, nauke i vaspitanja; uvodno predavanje na tribinama za
roditelje daju strunjaci razliitih struka (pedagozi, psiholozi,
doktori, sociolozi, pravnici), nastavnici ili sami roditelji;
znaajno je odabrati interesantan problem, da se unapred da
tema i, eventualno, literatura, kako bi se zainteresovani
pripremili za diskusiju.
predavanja i diskusije - pored navedenih formi rada sa
roditeljima potrebno je organizovati povremena predavanja i
diskusije o aktuelnim pedagokim problemima, o znaajnim
dostignuima u psihologiji, o novinama u metodici vaspitnog
rada, o svakodnevnim praktinim vaspitno-obrazovnim
problemima kole, o znaajnim vaspitno-obrazovnim
problemima u porodici, o odnosima porodice, kole i drutva i
o raznim merama koje treba preduzimati da se obezbedi

186

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

jedinstveno delovanje svih vaspitnih faktora i da se vaspitnoobrazovni rad podigne organizaciono i kvalitetno na vii nivo.
Postoje razliita razumevanja porodice, pa samim tim postoji i
mnogo definicija. Ipak, ono to je najbitnije za porodicu jeste njena
funkcionalnost. Vano je kako lanovi funkcioniu izmeu sebe i
koliko porodica zadovoljava potrebe svakog pojedinog lana.
Roditelji kojima je postignue izuzetno vano, ali ga nisu i sami
ostvarili u dovoljnoj meri, esto svu energiju usmeravaju u
postignua svoje dece. Roditelji koji su i sami postigli odgovarajue
uspehe, otvaraju razliite mogunosti svojoj deci, bez prisiljavanja,
uz podsticanje samostalnosti i nenametljiv nadzor. Na taj nain deca
bez prisiljavanja pokuavaju ovladati odreenim oblastima, dok oni
na koje se vri kontinuiran pritisak, prestaju slediti interese i tee
postignuima onog trenutka kada izmaknu roditeljskoj kontroli.
Preambiciozni roditelji vre pritisak na svoju decu kako bi se mogli
kroz njih pokazivati i veliati. Za optimalan razvoj svakog, pa tako i
darovitog deteta, bitno je da postoji adekvatan prostor koji stvaraju
nenametljivi, fleksibilni i neautoritarni roditelji. Roditelji ne bi
trebali biti usmereni na dete, nego trebaju imati vremena za svoje
dete (Cvetkovi-Lay 2002).
Koliko e dete biti emocionalno stabilno zavisi od bliskosti
meu lanovima porodice, od topline porodine klime; koliko e
uspeno zapoeti i nastaviti se proces socijalizacije deteta zavisi od
delovanja porodice kao socijalne mikro grupe i porodinog sistema
vrednosti; koliko e se u detetu razviti kulturne potrebe i navike i
kako e se ono odnositi prema radu takoe zavisi od porodinih
uticaja itd. Jasno je, dakle, da u optem razvoju, a posebno u razvoju
darovite dece, veliku vanost imaju roditelji (Boin i dr. 2003).
1.
Kada govorimo o porodici kao faktoru podsticanja
darovitosti, potrebno je razmotriti tri bitna pitanja. Prvo se ogleda u
porodinoj podrci ukupnom razvoju deteta, drugo je problem
otkrivanja darovitosti na odreenom uzrastu i tree se sastoji u
daljem usmeravanju i podrci razvoju darovitosti (Nikoli 1998).
Pojedini autori smatraju da je na predkolskom uzrastu
neophodno stimulisati ukupan opti razvoj, u emu su roditelji
najodgovorniji. Poto razvoj na tom uzrastu treba da ima globalni
karakter, podsticanje treba da ga u tome sledi. Pri tome treba imati u
vidu vanost ranih iskustava dece, njihove aktivnosti i znaaj

187

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

podsticajne, stimulativne sredine. Prednost se, s obzirom na uzrast,

daje psiholokim nad fizikim uslovima sredine. Tako loi porodini
uslovi i este emocionalne traume mogu da ometaju, ili ak, spree
razvoj stvaralakih sposobnosti dece. Dobra emocionalna atmosfera
u porodici ini dete srenim, a time su stvoreni uslovi da ono iskae
svoje sklonosti i stvaralatvo.
Dva osnovna faktora u vaspitanju emocionalno zdravog
deteta su: a) dete mora znati da je voljeno i b) dete mora znati pravila
igre (Cvetkovi-Lay 1995). Roditelji treba da nau vreme za svoje
dete, da mu pokazuju ljubav na razliite naine, da ga ohrabruju, ali i
da postavljaju pravila, koja e biti jasna, primenljiva i pravedna, i
kojih e se dosledno pridravati. Dete mora osetiti ljubav, potovanje
i voenje, imati slobodu, ali treba mu i ritam dana, predvidivost,
ustaljene navike, saznanje da je svet ureeno mesto u kome vladaju
odreena pravila. Sve to uliva sigurnost. Roditelji ne bi trebalo da
zaborave da su upravo oni uzor svojoj deci, ne treba da izlau dete
kao simbol socijalnog statusa, treba da izbegavaju preteranu
isplaniranost u ivotu deteta, da podstiu dete da pretpostavi
odgovornost za svoje ponaanje, da su iskreni, da postavljaju
ogranienja i naglaavaju pozitivno. Nikada ne treba da prestanu
komunicirati, to podrazumeva i razmenu oseanja i mogunost
izbora, a odbiti treba samo nepoeljno ponaanje, a ne dete.
Drugo bitno pitanje i briga porodice odnosi se na otkrivanje
darovitosti kod deteta. Kao i u veini ljudskih karakteristika, i
darovitost je osobina koja se moe primetiti samo posredno, u
ponaanju, odnosno lake se saznaje iz produkata i rezultata, nego iz
procesa. Ta injenica donekle olakava otkrivanje darovitosti. Ipak,
mora se istai da je otkrivanje darovitosti prilino sloena aktivnost
koja poiva na irem poznavanju darovitosti. Ona je sama po sebi
sloena po svojoj strukturi, zbog ega se teko otkriva. Osim toga,
opseg darovitih je veoma irok, pa je neke lake, a neke tee otkriti.
Darovitost moe biti viestruka, ali darovita deca nisu darovita u
svim oblastima, niti su sva darovita deca podjednako darovita.
Neosporno je pitanje sloenosti otkrivanja darovitosti, kao i
pitanje njegovog blagovremenog otkrivanja. Svi se slau da su za
otkrivanje darovite dece najpre odgovorni roditelji, a potom svi
ostali. S obzirom na vreme javljanja darovitosti, roditelji mogu vrlo
rano da je otkriju jer se ona retko pokazuje u adolescenciji. Niko vie
od roditelja nema toliko informacija o detetu, njegovom ponaanju i
sl. Ipak, imajui u vidu sloenost prirode darovitosti i njenog
ispoljavanja, sa jedne strane, i mogunosti roditelja da reaguju na

188

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

adekvatan nain, sa druge, pitanje otkrivanja darovite dece u

porodici mora da bude deo obrazovne strategije za darovite. Znai,
pored onoga to se odnosi na programe podsticanja u kolama i
drugim institucijama, programima roditelja, kojima oni podstiu
darovite, mora se posvetiti vea panja.
Svakako, uloga porodice se ne sme i ne moe svesti na
blagovremeno otkrivanje odreenih potencijala deteta. Daleko je
vanije njihovo dalje razvijanje i usmeravanje. Osnovna
pretpostavka za to jeste stvaranje odgovarajuih uslova, i fizikih i
psiholokih, za njihov dalji razvoj i usavravanje. Ako se to zna,
postavlja se pitanje da li su i u kojoj meri roditelji sposobni da
udovolje zadacima razvoja i usmeravanja darovitosti, s obzirom na
potrebna struna znanja? ini se neophodnim podrka ire drutvene
zajednice porodici, posebno kole, kako bi ona, u uslovima u kojima
funkcionie, lake ostvarila svoje zadatke u vaspitanju uopte, pa i u
vaspitanju darovitih (Nikoli 1998).
2.
Uspenost u radu sa darovitom decom zahteva poznavanje
njihovih potreba i interesovanja. Darovita deca imaju specifine
potrebe. Poznavanje potreba darovitih omoguava pravilno i dobro
odmereno podsticanje i odabiranje onih sadraja i programa koji e
omoguiti oslobaanje dejih potencijala. Dobro odmereni su oni
programi koji su na nivou detetove darovitosti i talenta (orevi
1996). Darovita deca imaju potrebu da budu shvaena, potrebu za
podrkom, za iskazivanjem na raznovrsne naine, potrebu da
raspravljaju, diskutuju, da razmatraju mogue posledice, da
planiraju, organizuju vreme i sl. (Isto). Svoje potrebe daroviti mogu
zadovoljiti samo u meri u kojoj socijalna sredina, pre svega porodica,
stvara takve odnose u kojima oni mogu uspeno da ispolje i razviju
stvaralake potencijale.
Darovitom detetu je potrebna stimulativnija sredina nego
prosenom. S obzirom na to da oni ue bre i lake od prosenog
deteta, potreban im je iri raspon aktivnosti od uobiajenog. Zbog
toga je potrebno osigurati prave podsticaje koji e biti raznoliki, ali
koji e i ohrabrivati uenje, osigurati adekvatne materijale za igru i
uenje, pruiti detetu mogunost da ui po modelu, kao i osigurati
to vie iskustava i vebi, jer je kvalitetno rano iskustvo presudno za
kasniji razvoj visokih sposobnosti.

189

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

udina-Obradovi (1991) navodi da su najefikasniji

obrazovni postupci koje roditelji mogu sprovoditi sledei:
itanje esto itanje detetu, zajedniko itanje i zajedniko
traenje informacija iz knjiga, asopisa, novina, upoznavanje
sa knjigama kao izvorima informacija, omoguavanje dostupa
knjigama.
Razgovor odgovaranje na pitanja, ukljuivanje dece u
konverzaciju odraslih za vreme obroka, aktivnosti i sl.,
aktivno irenje dejeg renika, pronalaenje smisla, znaenja
primera u imenima stvari i akcija, traenje sinonima i nijansi u
znaenju, izgraivanje kvlitetnih pojmova kod dece, aktivno
sluanje.
Zajednike aktivnosti odlazak u bioskop, pozorite, na
izlobe, u zoloki vrt, muzeje uz razgovor, komentare,
reprodukovanje doivljaja nakon povratka kui i sl.
Takoe, efikasno angaovanje roditelja nije samo koliina
zajedniki provedenog vremena, nego i stil. Osnovni stil
poduavanja kod roditelja darovite dece treba da bude stavljanje
teita na inicijativu i aktivnost deteta (Grandi, Leti 2008).
Darovita deca zahtevaju mnogo manje ogranienja od
prosene dece. U skladu sa tim J. Cvetkovi-Laj (Cvetkovi-Lay
2002) navodi nekoliko sugestija roditeljima u vaspitanju darovitog
deteta u porodici, koje se posebno odnose na razvoj unutranje
discipline:
Doputati prirodne posledice kad god je to mogue ovo je
osnovno pravilo u vaspitanju darovite dece i potrebno je
izbegavati proizvoljno nametanje disciplinskih mera.
Poeljno je postavljati to manje ogranienja, ali ukoliko se to
desi, onda je neophodno biti dosledan.
Nagraivanje pozitivnog ponaanja treba da bude to ee.
Potrebno je reagovati na potrebe, a ne na ponaanje deteta.
Nagraditi ili kazniti ponaanje, a ne dete.
Ne koristiti jake strane deteta za kanjavanje.
Ne koristiti podsmeh i sarkazam.
Izbegavati gunanje i ljutnju.
Izbegavati bes.
Ne oekivati da dete bude savreno!
Veina ovih sugestija moe (i treba) da bude primenjena u
vaspitanju svakog pojedinog deteta bez obzira na sposobnosti, s tim
to su neke posebno upuene roditeljima darovite dece. Ove
sugestije, svakako, treba upotpuniti i nekim drugim, ali ono to je

190

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

jako bitno jeste da roditelji omoguavaju stimulativnu sredinu za

darovitu decu. U tome se nalazi klju njihovog uspeha.
Od roditelja se oekuje da podstiu, ili, bar, ne sputavaju
razvoj sposobnosti, interesovanja i kreativnosti svog deteta. Da bi se
to ostvarilo, neophodno je identifikovati i potrebe roditelja te dece,
pruiti im podrku i omoguiti njihovo aktivno uee u procesu
obrazovanja darovitih. Znaajan broj istraivanja koja su se bavila
problemom identifikacije roditeljskih potreba ukazuju da su
roditeljima darovitog deteta neophodne precizne informacije u
pogledu karakteristika po kojima se daroviti pojedinac razlikuje od
svojih vrnjaka, razliitih vrsta testova inteligencije i metodikih
uputstava. Darovita deca i njihovi roditelji esto se suoavaju sa
zaostajanjem u uenju, perfekcionizmom, stresom, rivalstvom
izmeu brae i sestara, neprihvatanjem od strane vrnjaka,
usamljenou, velikim ansama i akceleracijom. S obzirom na to,
roditeljima je potrebna podrka u voenju deteta kroz navedene
situacije. Veina problema sa kojima se suoavaju roditelji darovitog
deteta proizilazi iz odsustva plana saradnje izmeu porodice i kole,
posebnih programa za darovite i neadekvatne komunikacije sa
nastavnicima. Da bi se ostvarila adekvatna saradnja izmeu roditelja
i nastavnika neophodno je da obe strane komuniciraju na nain koji
podrazumeva asertivnu interakciju, aktivno sluanje i razumevanje
(Nikoli 1999).
3.
Porodice darovitih su bile predmet brojnih istraivanja. Prema
rezultatima tih istraivanja mogue je navesti est generalizacija ili
optih pravila optimalnog porodinog okruenja za vaspitanje
darovite dece (Winner 1996):
1. Darovita deca zauzimaju poseban poloaj u porodici:
esto su ili prvoroena deca ili jedino dete u porodici. Ovo se toliko
esto pokazalo kao tano da je postalo opteprihvaeno otkrie.
Povezanost deje darovitosti sa odreenim poloajem unutar
porodice mora se objasniti pomou sredinske, pre nego genetske
prednosti jer ne moe postojati prihvatljiv genetski razlog zato
prvoroena deca imaju prednost nad kasnije roenom decom. Jedino
objanjenje za prednost toga to je neko prvoroeno dete je
motivacijsko. Prvoroena deca rane godine ivota provedu u
poloaju istaknutosti, koji gube kada im se rode brat ili sestra. Tako
mogu imati podsticaj za postizanje uspeha radi povratka izgubljenog

191

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

poloaja. Ali, postavlja se pitanje ta je sa jedincima koji nikada ne

izgube poseban poloaj? U ovom sluaju motivacijsko objanjenje
nam ne pomae ali je zato uverljivo genetsko objanjenje: roditelji
koji se odlue da imaju samo jedno dete mogli bi biti ljudi
natprosenih sposobnosti koji manje vremena ele da posvete
vaspitanju dece, a vie poslu. Meutim, sredinsko objanjenje bi
moglo objasniti i prednosti jedinog i prednosti prvoroenog deteta. U
poreenju sa decom koja se rode u porodicama u kojima ve postoje
braa i sestre, prvoroena deca i jedinci u prvim godinama svog
ivota od odraslih osoba primaju vie podsticaja. Kasnije roena
deca provode vie vremena u drutvu druge dece. Vea stimulacija
koja dolazi od odraslih moe voditi saznajnoj prednosti (Isto).
2. Darovita deca odrastaju u obogaenom okruenju zanimljivom, promenljivom, podsticajnom. Domovi ovakvih
porodica su prepuni knjiga, detetu se od najranijeg uzrasta ita,
poseuju se zanimljiva mesta i sl. Stepen obrazovanja koji su postigli
roditelji igra vanu ulogu u razvoju detetovog talenta, verovatno zato
to obrazovani roditelji imaju sredstva i elju za stvaranjem
obogaene okoline. Meutim, roditelji darovite dece ne moraju biti
vrlo obrazovani. Darovitost se moe razviti i u porodicama koje
nemaju mnogo novca, dokle god te porodice cene obrazovanje.
Ustanovljeno je da su roditelji dece koja su identifikovana kao
darovita pristupani i podsticajni, tako da osiguravaju mogunosti za
itanje, razgovaranje i sl. Prema tome, ono to je presudno jesu one
kulturne vrednosti koje od obrazovanja stvaraju prioritet. Postoje
siromane i neobrazovane porodice koje cene obrazovanje i
postizanje uspeha, kao to postoje i mnoge porodice sa vrlo visokim
prihodima koje ne ulau mnogo u obrazovanje svoje dece, ne
stvaraju obogaenu sredinu i doputaju deci da veinu vremena
provode pred televizijom. Naravno, siromani roditelji verovatno
tee mogu stvarati raznovrsne podsticaje od bogatijih. Nesumnjivo
postoje i deca koja zbog nepogodne okoline nikada nisu
identifikovana kao darovita. Prema tome, postoji vrsta povezanost
izmeu darovitosti i obogaene porodine sredine. Obogaena
sredina igra ulogu u unapreivanju normalnog nivoa razvoja, a
osiromaena ga usporava (Isto).
3. Porodice darovitih su usmerene na decu: roditelji svu svoju
energiju usmeravaju ka tome da deci obezbede dovoljno podsticaja i
vebi u podruju u kom su pokazala talenat. Porodica se usmerava na
razvoj darovitog deteta na dva naina koja, oigledno,
pretpostavljaju znatna odricanja od strane roditelja: a) jedan ili oba

192

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

roditelja provode sa detetom dosta vremena podstiui ga i

pouavajui; b) ili se rtvuju kako bi dete dostiglo visok nivo
obrazovanja kod najboljih dostupnih uitelja. U oba sluaja
porodini ivot je organizovan oko detetovih potreba. Roditelji
prenose svoje interese u podruje detetovog talenta i svim silama se
zalau za detetov napredak. Meutim, injenica da roditelji mnogo
vremena provode sa svojom darovitom decom, i tako ubrzavaju
razvoj talenta, ne znai da roditelji stvaraju njihovu darovitost.
Talenat se pokazuje prvi. Roditelji kod dece primeuju znakove
izuzetnosti i odgovaraju, posveivanjem sebe, razvoju te izuzetnosti
(Isto).
4. Roditelji darovitih su preduzimljivi: oni pruaju primer i
postavljaju vrlo visoke standarde, ali imaju i visoka oekivanja u
pogledu postignua. Za ostvarivanje visokih postignua je gotovo po
pravilu potrebno da bar jedan od roditelja bude uzor velikog radnika
i da natera dete da naporno radi. U naoj kulturi ee je majka ta
koja podstie dete. Roditelji dece koja su prepoznata kao darovita
veruju da rad dolazi pre igre. Ne odobravaju gubljenje vremena,
nemarno obavljanje poslova i izbegavanje odgovornosti. Oni sami
pruaju primer tih vrednosti tako to naporno rade i to slobodno
vreme provode aktivno. Roditelji moraju da rade ono to
propovedaju. Roditelji koji decu teraju na postizanje uspeha, a koji
nisu radni, imaju znatno manje uticaja na postignua svoje dece od
roditelja koji, osim to imaju visoka oekivanja, sami ostvaruju
znaajna postignua. Meutim, osim to postiu line uspehe,
roditelji moraju imati vremena i za svoju decu. Potrebno je naglasiti i
to da kada se roditelji previe angauju, forsiraju do krajnosti, i kada
vole uspehe svoje dece vie nego samu decu, darovita deca su u
opasnosti od odustajanja (Isto).
5. Istovremeno, roditelji darovitoj deci omoguavaju znatnu
samostalnost: podstiu i nagrauju nezavisnost deteta. Roditelji
darovite dece koja postiu natprosene uspehe oekuju visok stepen
postignua i nadgledaju decu kako bi bili sigurni da ona stalno
napreduju. Ali, oni su retko kruti, dominantni i autoritarni. Cenei i
podstiui samostalnost kod svoje dece, ti roditelji od njih oekuju
da donose samostalne odluke. ini se da elja za postizanjem uspeha
ne dolazi od roditeljskog upuivanja nego od davanja prilika za
samostalno savladavanje izazova. Deca koja nemaju slobodu za
bavljenje sopstvenim interesima esto prestanu postizati uspehe im
izmaknu roditeljskim pritiscima. Roditelji koji deci omoguavaju
samostalnost, a u isto vreme postavljaju jasne standarde, opisuju se

193

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

kao autoritativni, to je suprotno od autoritarni. Autoritarni roditelji

su kruti diktatori; autoritativni prenose jasan uzor moralnih
standarda, ali potuju samostalnost svoje dece i toleriu rane greke.
Prouavanja darovite dece pokazala su da su, u smislu detetovih
ivotnih postignua, najdelotvornije upravo autoritativne porodice, a
ne autoritarne ili popustljive (Isto).
6. Porodine sredine koje najvie doprinose razvijanju
darovitosti spajaju visoka oekivanja i stimulaciju na jednoj strani i
negu i podrku na drugoj. Dakle, kada se roditeljska toplina i nega
kombinuju sa stimulacijom i visokim oekivanjima, stvara se
optimalno okruenje za darovitu decu. Pojedini autori smatraju da se
porodice darovitih mogu svrstati u etiri grupe:
1. diferencirane porodice porodice koje daju mnogo
intelektualnog podsticaja, ali malo emocionalne podrke,
2. integrisane porodice porodice koje pruaju mnogo
emocionalne podrke, ali premalo intelektualnog podsticaja,
3. sloene porodice porodice koje osiguravaju emocionalnu
podrku i intelektualne podsticaje i
4. jednostavne porodice porodice koje ne osiguravaju ni
jedno ni drugo, odnosno izostaje i emocionalna podrka i
intelektualno podsticanje.
Jasno je da je prema ovoj podeli i opisu najpoeljnija sloena
porodica.
Potrebno je istai da ove generalizacije ne treba shvatiti kao
nezavisne dimenzije ili faktore porodica darovitih jer se one
meusobno dopunjuju i prepliu. Moe se primetiti da je podsticanje,
postavljanje visokih standarda postignua jedan od znaajnih uslova
razvoja darovitosti. Meutim, preterano podsticanje, postavljanje
suvie visokih standarda emu su skloni preambiciozni roditelji
na kraju moe da dovede do neuspeha. Dosadanje iskustvo ukazuje
na to da ako roditelji ne brinu samo o postignuu svog deteta ve i o
njegovim emocionalnim potrebama, ako je njihova ljubav prema
detetu bezuslovna, a ne uslovljena njegovim uspesima, a to dete
osea da je to tako onda je gotovo sigurno da visok stepen
postignua nee prerasti u preterano visok stepen stimulisanja.
Prouavajui kako porodica utie na darovitost, esto
pretpostavljamo da je taj odnos jednosmeran i da porodica odluuje o
sudbini darovitog deteta. Meutim, taj odnos je dvosmeran jer
darovito dete znaajno utie na porodini razvoj. Prisutnost
darovitog deteta slui za usredsreivanje porodine panje i
mobilizacije sredstava. Jedan ili oba roditelja obino odaberu to dete

194

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

kao posebno, to esto uzrokuje nezadovoljstvo kod ostale dece

(brae i sestara). Roditelji razvijaju neuobiajeno visoka oekivanja
za to dete, ne samo zbog toga to oni sami imaju visoke standarde,
nego i zato to prepoznaju da je njihovo dete darovito. Ulau mnogo
energije da se ta oekivanja ispune. Prema tome, karakteristike
porodica koje mogu umnogome oblikovati razvoj darovitog deteta
barem delimino se inicijalno pokreu sa prisustvom takvog deteta.
Nije samo porodica ta koja oblikuje dete: i dete igra ulogu u
oblikovanju porodice (Isto).
Zbog toga to deca koja se preterano forsiraju ponekad
odustanu, razvio se mit ili zabluda prema kojoj svi roditelji darovite
dece tu decu destruktivno forsiraju. Rano sazrevanje, rano
truljenje, uzreica je koja sugeririe kako e preterano i prerano
podsticanje deteta neizbeno dovesti do kasnijeg odustajanja.
Meutim, visoka postignua u bilo kom podruju uvek su povezana
sa visokim standardima koje postavlja odrasla osoba koja i sama
prua primer visokih postignua. Ono to decu odvaja od talenta nisu
visoka oekivanja, nego pre ekstremno forsiranje, dominacija,
izrabljivanje i emocionalno uskraivanje.
Iako moemo opisati karakteristike porodica darovite dece, ne
bismo trebali zakljuiti da one zapravo stvaraju talenat kod dece.
Nije nam poznata informacija koliko dece iz pristupanih,
podsticajnih porodica usmerenih na decu nikada nisu uspela, jer
istraivanja uglavnom uzimaju u obzir decu koja su uspela, a zatim
retrospektivno posmatraju njihove porodice. Sigurno je da svi znamo
za takve sluajeve. Opisane porodine karakteristike mogu odrati
talenat u ivotu, negovati ga ili ubiti, ali same porodice ne mogu
stvoriti talenat.

Miljenja smo da nikada nije rano zapoeti razvijati

sposobnosti deteta. U tom smislu moemo da zakljuimo da su
roditelji (porodica) posebno bitni u razvoju darovitog deteta, jer su
primarni faktori u ivotu deteta i dete, posebno u detinjstvu, sa njima
provodi najvie vremena. Istraivanja su pokazala da roditelji vrlo
rano mogu primetiti da je njihovo dete drugaije u odnosu na
prosenu decu. Ovu snagu treba iskoristiti i pruiti roditeljima
drutvenu podrku organizovanjem pedagoko-andragoke ustanove
u kojoj bi mogli potraiti odgovarajui savet i dobiti potrebnu
podrku, pomo, informacije i iskustvo. U sklopu ove ustanove bi se

195

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

mogla organizovati kola za roditelje unutar koje bi se organizovale i

realizovale razliite teme u vezi sa rastom, razvojem, vaspitanjem
dece i neka specifina pitanja u vezi sa darovitom decom.
Mnogo toga mogu uraditi i sami roditelji. Najznaajnije od
svega jeste osigurati kvalitet rane emocionalne veze, jer srene i
sigurne bebe su mnogo upornije u pokuajima kada zadaci postaju
sve sloeniji. Osim toga, dobra emocionalna veza sa nekom bliskom
osobom utie na celokupni razvoj deteta, kako na intelektualno, tako
i na socijalno, emocionalno i telesno podruje. Svako dete zasluuje
posebnu brigu svojih roditelja, ali i drutva, pa tako i darovito, koje
je dete sa posebnim potrebama zbog svojih nadprosenih sposobnosti
i specifinih vaspitno-obrazovnih (i svih drugih) potreba.

Literatura:

Cvetkovi-Lay, J. (1995), Ja hou i mogu vie, Zagreb: Alinea.

Cvetkovi-Lay, J. (2002), Darovito je, to u sa sobom, Zagreb: Alinea.
Cvijovi, B. (1999), Uloga roditelja u ranoj identifikaciji darovitog
deteta, Zbornik 5, Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa.
udina-Obradovi,
M.
(1991),
Nadarenost:
razumijevanje,
prepoznavanje, razvijanje, Zagreb: kolska knjiga.
orevi, B. (1996), Intelektualne sposobnosti i kreativnost, Zbornik 2,
Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa.
Boin, A. i dr. (2003), Daroviti i ta sa njima praktikum, Vrac: Via
kola za obrazovanje vaspitaa.
Grandi, R. (2007), Porodina pedagogija, Novi Sad: Savez
pedagokih drutava Vojvodine.
Grandi, R., Leti, M. (2008), Darovitost - dar ili kazna, Zbornik 13,
Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa.
Miloevi, N., Vujai, M. (2006), Ka uvaavanju potreba darovitih
uenika i njihovih roditelja, Zbornik 12, Vrac: Via kola za
obrazovanje vaspitaa.
Nikoli, R. (1998), Porodica kao podrka darovitosti, Zbornik 4,
Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa.
Nikoli, R. (1999), Oekivanja roditelja dece koja postiu nadprosean
kolski uspeh, Zbornik 5, Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa.
Winner, E. (1996), Gifted children: Myths and Realities, SAD: Basic
Books.

196

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ...

_____________________________________________________________________

Radovan Grandic, PhD

Milena Letic
Philosophical Faculty
Novi Sad
FAMILY AS A FACTOR OF GIFTEDNESS ENCOURAGEMENT
Abstract: Family is and has always been the first and crucial school of life
where a child acquires his/her first knowledge, skills and habits. It is both basic and
changing social group. Great responsibility lies on it when a child is in question. It is
in a family that a child develops his/her personality and the younger the child the
grater the influence of parents.
The role of a family in general development is essential, and in the case of
giftedness development it is even more important. It is frequently assumed that a
gifted child has gifted parents, as well. Furthermore, it has been pointed out that gifted
children live in families of higher socio-economic status. Research has shown that
active engagement of parents in nurturing their children is more important for the
development of giftedness than parental level of education or economic power.
Apart from emotional and social development encouragement one of the
significant aims of family education is help and support given to a child in intellectual
development and the development of personal potentials for learning. Children who
are supported by parents and involved in various activities and forms of learning, both
at school and out of it manifest higher achievements. Parents who are interested in the
advancement of a child encourage his/her various interests, hobbies, games and other
activities, communicate with a child more, discuss, understand the child, exchange
ideas, participate in various cultural activities. For example, children who even at preschool age had appropriate literature available, or who were given attention and time,
showed greater interestedness and better school success.
Whether the parents, as first educators, succeed in developing their child
personality depends on several factors: before all parents should love their child, the
child should be wanted; they should be able to educate their child, for mere love,
regardless of how important it is, it is not enough; parents should have conditions to
educate their child, and what is most important, they should dedicate their child
significant amount of time.
In the phase of development, especially creative abilities development,
parents have great responsibility to create such a setting for learning and development
which will in the first place support motivation development. Therefore it is necessary
for parents to express emotional warmth and self-confidence, positive attitudes
towards learning, high expectations from themselves and from their children, interest
in their child success.
Key words: family, giftedness, personality development.

197