VRSTE PREDUZETNITVA

Vrste preduzetnitva
Na osnovu dosadanjih teorijskih
opservacija mogue je izdvojiti est
osnovnih podgrupa preduzetnitva, kako
slijedi:
1.Individualno preduzetnitvo
2.Grupno preduzetnitvo
3.Korporativno preduzetnitvo
4.Porodicno preduzetnitvo
5.ensko preduzetnitvo
6.Socijalno preduzetnitvo.

Individualno preduzetnitvo
Individualno
preduzetnitvo
se
odnosi na mala preduzea u kojima
je preduzetnik istovremeno I vlasnik,
upravlja,
I
nosilac
rizika
u
poslavanju.
Ovde
se
radi
o
pokretanju biznisa od nule kroz
takozvane mikro start-up biznise.

Grupno preduzetnitvo
Uporedo
sa
razvojem
unutranjeg
preduzetnitva, te sa implementacijom
timskog rada, dolazi I do pojave
fenomena
grupnog
preduzetnitva.
Znaajan broj pojedinaca nije sklon
preduzetnitvu na individualnom nivou u
obimu u kojem je sklon prihvatanju rizika
od neuspjeha kada je lan tima, to je
slino grupnim tehnikama donoenja
poslovnih odluka.

Grupno preduzetnitvo
Timski
napor
pojedincima
omogucava da prevazidju strah od
neuspjeha, povecaju samopouzdanje
I pojacaju zelju za postignucem, kao I
da grade svoje ideje na prijedlozima I
idejama drugih clanova tima.
Uspjesne kompanije kreiraju timove
koji, imaju sledece karakteristike:

Grupno preduzetnitvo

KohezijaTimski radIntegritetDugorocno opredeljenjeFokus na postizanje rezultataFokus na kreiranje vrijednostiJednaka nejednakostPravednostDijeljenje plodova rada-

Korporativno preduzetnitvo
Korporativno ili unutrasnje preduzetnistvo se
pojavljuje sredinom osamdesetih godina proslog
vijeka. To je preduzetnistvo unutar korporacije,
odakle I sinonim korporativno.
U praksi postoje tri osnovna oblika korporativnog
preduzetnistva:
1.Prvi se odnosi na stvaranje nove poslovne
mogucnosti unutar postojece organizacije
2. Drugi oznacava transformaciju ili podmladjivanje
organizacije u smislu inovativnog procesa,
ukljucujuci I prihvatanje novih rjesenja za stare
probleme,
3.Treci se odnosi na mijenjanje pravila po kojima
posluje konkurencija na posmatranom trzistu.

Korporativno preduzetnitvo
Za
preduzetnicku
okolini
koja
potice
unutrasnje preduzetnistvo je karakteristicno
sledece:
Organizacija posluje u samom vrhu razvoja
tehnologije
Poticu se nove ideje
Razlicite ideje se ne ogranicavaju propisnim
parametrima
Resursi
korporacije
su
dostupni
na
jednostavan nacin

Korporativno preduzetnitvo
Razvija se multidisciplinaran timski
nacin rada
Ostavlja se duzi period za ostvarenje
uspjeha
Razvijen je primjeren sistem nagrada
Najvisi menadzment podrzava ovaj
vid preduzetnistva

Korporativno preduzetnitvo
Dva kljucna elementa korporativnog
preduzetnistva su:
Inovativnost
Autonomnost djelovanja

Porodicno preduzetnistvo
U
vezi
sa
porodicnim
preduzetnistvom postoje razlicite
definicije, ali je sustina svih da polaze
od porodice kao glavnog aktera
preduzetnickog procesa I mjesta
odvijanja biznisa.

Porodicno preduzetnistvo

Sve one ukljucuju nekoliko dimenzija:

Vlasnistvo
Sudjelovanje clanova porodice
Tranziciju medju generacijama
Naglasenu brigu za clanove porodice
Jednakost clanova porodice
Dozivotno clanstvo, osim za one koji ne
postizu rezultate.

Porodicno preduzetnistvo
Davis definira porodicni biznis kao interakciju
izmedju dvije organizacije: porodice I firme,
koja
odredjuje
osnovne
karakteristike
porodicne firme I definira njenu izuzetnost.
Danas se u svijetu u vlasnistvu porodica nalazi
Izmedju 70 I 90 % svih privatnih firmi, koje
zaposljavaju preko 85% svih zaposlenih I
stvaraju oko tri cetvrtine drustvenog bruto
proizvoda.

Zensko preduzetnistvo
Pored
svih
nacelnih
institucionalnih
jednakosti koje formalno postoje kod
preduzetnistva za razlicite polove, moze se
reci da zensko preduzetnistvo u praksi
nailazi na prepreke.
Najvece prepreke su u vezi sa pristupom
finansijskim sredstvima, informacijama I
trzistu. U slucaju krize ili nekog drugog
dogadjaja, zene su najcesce te koje prve
ostaju bez posla.

Zensko preduzetnistvo
Sam pojam zenskog preduzetnistva postoji u
ekonomskom rijecnuku vise od 30 godina, a
osamdesete godine proslog vijeka su cak
nazvane decenijom zenskog preduzetnistva.
Pojam se prosirio iz SAD u druge razvijene
zemlje, pa onda u sve ostale zemlje.
Interesantno je navesti da zene cine 52,5%
zaposlenih u svijetu, a Svedska je otisla
najdalje medju razvijenim zemljama, gdje zene
zaradjuju 87% od zarade muskaraca.

Zensko preduzetnistvo
-

Za preduzetnice se kaze da imaju sledece

karakteristike:
Jaka motiviranost za uspjeh
Spremnost da prihvate visok poslovni rizik
Incijativa I spremnost na akciju
Izrazita energicnost I posvecenost
Dobre drustvene I komunikacijske vjestine
Dobra samokontrola I analiticke vjestine
Orijentisanost na postizanje rezultata.

Zensko preduzetnistvo
Preduzetnice
posvecuju
veliku
paznju
planiranju poslovne ideje koju zele realizirati:
istrazuju, informiraju se I razgovaraju, kako bi
potpuno sagledale situaciju I utvrdile da li je
datu ideju uopce moguce realizirati. Veliku
paznju posvecuju:
Otvaranju novih radnih mjesta
Stvaranje pozitivne atmosfere
Za angazovanje educiranih I kvalitetnih
radnika preduzetnice izdvajaju znatna sredstva

Zensko preduzetnistvo
Razni autori kao glavne motive pokretanja
vlastitog biznisa za zene navode neke od
sledecih:
Novi izazovi
Nemogucnost napredovanja na radnom mjestu
Prepoznavanje novih prilika na trzistu
Nezaposlenost,
odnosno
nedostatak
ekonomske sigurnosti

Opstanak nakon
zivotne situacije

krize

ili

promjene

Zensko preduzetnistvo
Nezadovoljstvo muskim nacinom vodjenja
biznisa
Ostvarivanje samostalnosti I nezavisnosti
kroz vodjenje biznisa
Licna satisfakcija zbog donosenja I
provodjenja vlastitih odluka
Uspostavljanje
ravnoteze
izmedju
porodicnog I poslovnog zivota
Izazov za samopotvrdjivanje.

Zensko preduzetnistvo
Prema Turneru motivi za upustanje u
preduzetnicki
poduhvat
I
samozaposlenje se mogu podijeliti na:
1.PUSH motive: koji zenu guraju
odnosno primoravaju na preduzetnicki
poduhvat jer joj je egzistencija
ugrozena.
2.PULL motive: kojima se dodatno
poboljsava kvalitet postojeceg zivota

Zensko preduzetnistvo
Kao razlozi za zensko preduzetnistvo se cesto
navode:
Briga za djecu ili roditelje
Strah od gubitka posla ili gubitak posla
Samozaposljavanje I nezavisnost
Odlazak u penziju
Neslaganje sa politikom kompanije u kojoj rade
Mogucnost vece zarade
Zelja za samostalnim odlucivanjem
Zelja za fleksibilnijim radnim vremenom.

Socijalno preduzetnistvo
Ko su socijalni preduzetnici? Socijalno
preduzece
se
definira
kao
preduzece
koje
prvenstveno
orijentirano na rjesavanje socijalnih
problema I koje visak vrijednosti
reinvestira prvenstveno u te svrhe,
bilo u svoju djelatnost, bilo u
zajednicu.

Socijalno preduzetnistvo
Socijalno preduzece je:
1.Profitabilno, ali profit nije najvazniji
cilj
2.Ima drustveno korisne ciljeve
3.Ostvareni profit koristi za rjesavanje
drustvenih I problema u vezi sa
zivotnom sredinom.

Socijalno preduzetnistvo
Socijalni preduzetnici su pojedinci koji
nude inovativna resenja za goruce
drustvene
probleme.
Socijalna
komponenta
je
najvazniji
element
njihovog poslovanja. Socijalno preduzece
podstice pozitivne drustvene promjene I
socijalnu inkluziju. Socijalna preduzeca
mogu da ojacaju privredu, otvore nova
radna mjesta I rijese socijalne probleme.

Socijalno preduzetnistvo
Socijalna preduzeca takodje mogu
uzdici
nivo
etickih
standarda
poslovanja I drustvene odgovornosti
korporacija. Socijalni preduzetnici su
dokaz da finansijski uspjeh ne
iskljucuje
odgovorno
ponasanje
prema drustvenoj zajednici I zivotnoj
sredini.

Socijalno preduzetnistvo
Preduzetnistvo je povezano sa vise
osnovnih pojmova:
1.Pokretanje novog posla
2.Preuzimanje rizika
3.Inovativnost
4.Zelja za stvaranjem
5.Motivacija I upornost

Socijalno preduzetnistvo
U osnovi socijalno preduzetnistvo se
povezuje
sa
svim
osnovnim
preduzetnickim pojmovima, ali mu je
cilj,
misija
I
stvarni
motiv
predominantno socijalnog a ne
profitabilnog karaktera, mada jedan
ne iskljucuje drugi, posebno sa
aspekta dugorocnosti I kontinuiteta
poslovanja.

HVALA NA PANJI