Evropska Strategija Bezbednosti

Evropska strategija bezbednosti
Bezbedna Evropa
u boljem svetu
Bezbedna Evropa u boljem svetu
Bezbedna Evropa
u boljem svetu
Naslov originala: A secure Europe in a better world; European Security Strategy

Priredio: Pavle Jankovi l Sa engleskog preveo: Sran Gligorijevi
Izdava: ISAC Fond, International and Security Affairs Centre,
Centar za meunarodne i bezbednosne poslove, Kapetan Miina 5, 11000 Beograd
Za izdavaa: Nikola Petrovi l Oprema izdanja na srpskom jeziku: Nenad Baanovi
tampa: Colorgrafx l Tira: 500 l Beograd, 2006. l www.isac-fund.org
ISBN-86-86383-00-9
ISAC Fond se zahvaljuje Balkanskom fondu
za demokratiju koji je svojom donacijom
omoguio objavljivanje ovog izdanja
Ovo izdanje nije za komercijalnu upotrebu.
This publication is not for commercial use.
Translation Copyright / Autorska prava prevoda
ISAC Fond
ISAC Fund is grateful to the Balkan Trust

for Democracy for making this publication
possible with their kind donation.
Dokument koji je predloio Havijer Solana,

a usvojili efovi drava i vlada, na Evropskom
savetu, u Briselu, 12. decembra, 2003. godine.
Uvod
Evropa nikada nije bila tako napredna, tako bezbedna, ni tako

slobodna. Nasilje iz prve polovine 20-tog veka ustupilo je mesto
periodu mira i stabilnosti, bez presedana u evropskoj istoriji.
Stvaranje Evropske unije bilo je presudno za takav razvoj do
gaaja. Ono je preobrazilo odnose izmeu naih drava i ivote
naih graana. Evropske zemlje su opredeljene da u sporovima
postupaju mirno i sarauju kroz zajednike institucije. To
kom ovog perioda, irenjem vladavine prava i demokratije,
autoritarni reimi pretvarali su se u bezbedne, stabilne i dina
mine demokratije. Uzastopna proirenja Evropske unije os
tvaruju viziju o ujedinjenom i miroljubivom kontinentu.
Sjedinjene amerike drave igrale
su presudnu ulogu u evropskoj in
tegraciji i evropskoj bezbednosti,
posebno kroz NATO. Kraj Hladnog
rata ostavio je Sjedinjene drave
u poziciju dominantnog vojnog i
nioca. Meutim, nijedna zemlja nije u stanju da se sama uhvati
u kotac sa dananjim sloenim problemima.
Nijedna zemlja nije
u stanju da se sama
uhvati u kotac sa
dananjim sloenim
problemima
Evropa se jo uvek suoava sa bezbednosnim pretnjama i

izazovima. Izbijanje sukoba na Balkanu bilo je podseanje da
rat nije iezao sa naeg kontinenta. Tokom protekle decenije,
nijedan region sveta nije ostao netaknut orunim sukobima.
Veina ovih sukoba deavala se vie unutar drava nego izmeu
njih, a veinu rtava inili su civili.
Kao unija 25 drava, sa preko 450 miliona stanovnika, stvarajui
etvrtinu svetskog bruto nacionalnog proizvoda (BNP), i sa irokim
Kao unija 25 drava,

sa preko 450 miliona
stanovnika, stvarajui
etvrtinu svetskog
bruto nacionalnog
proizvoda (BNP), i
sa irokim spektrom
sredstava na
raspolaganju,
Evropska unija je,
neminovno, globalni
inilac... trebalo bi
da bude spremna
da preuzme deo
odgovornost za
globalnu bezbednost i
izgradnju boljeg sveta.
spektrom sredstava na raspolaganju,

Evropska unija je, neminovno, glo
balni inilac. Prethodne decenije,
evropske trupe bile su rasporeene u
inostranstvu, na udaljenim mestima
poput Avganistana, Istonog Timora
i Demokratske republike Kongo.
Rastua usklaenost evropskih inte
resa i jaanje meusobne solidarnosti
unutar EU, ini nas uverljivijim i
delotvornijim iniocem. Evropa bi
trebalo da bude spremna da preuzme
deo odgovornost za globalnu bez
bednost i izgradnju boljeg sveta.
I ) BEZBEDNOSNO OKRUENJE:
GLOBALNI IZAZOVI I KLJUNE PRETNJE
Globalni izazovi
Posthladnoratovsko okruenje obeleeno je sve veom otvo
renou granica u kome se neraskidivo povezuju unutranji i
spoljni aspekti bezbednosti. Tokovi trgovine i investicija, razvoj
tehnologije i irenje demokratije doneli su slobodu i napredak
mnogim ljudima. Drugi su doiveli globalizaciju kao uzrok
razoaranja i nepravde. Takoe, ovakvi dogaaji su otvorili pros
tor ne-dravnim grupama da igraju ulogu u meunarodnim
odnosima. Oni su, takoe, uveali evropsku zavisnost a samim
tim i ranjivost od jedne meusobno povezane infrastrukture
na polju transporta, energetike, informatike, itd.
Od 1990. godine, skoro 4 miliona ljudi poginulo je u ratovima,
a 90% njih bili su civili. Kao posledica sukoba, preko 18 miliona
ljudi irom sveta napustilo je svoje domove.
U veem delu zemalja u razvoju,
siromatvo i bolest uzrokuju neo
pisivu patnju i izazivaju ozbiljne
bezbednosne probleme. Skoro 3
milijarde ljudi, pola svetskog sta
novnitva, ivi od manje od 2 Evra
dnevno. Svake godine, 45 miliona
ljudi umire od gladi i neuhranjenosti.
AIDS je danas jedna od najrazornijih
pandemija u ljudskoj istoriji, i faktor koji doprinosi prestanku
funkcionisanja drutava. Nove bolesti mogu se brzo iriti i
postati globalna pretnja. Sub-Saharska Afrika je siromanija
sada nego to je bila pre 10 godina. U mnogim sluajevima,
45 miliona ljudi
umire od gladi i
neuhranjenosti...
AIDS doprinosi
prestanku
funkcionisanja
drutava... Bezbednost
je preduslov razvoja
ekonomski neuspeh povezan je sa politikim problemima i na

silnim sukobima.
Bezbednost je preduslov razvoja. Sukobi ne samo da unitavaju
infrastrukturu, ukljuujui i drutvenu infrastrukturu, ve i
podstiu kriminal, odbijaju investicije, i onemoguuju normalnu
ekonomsku delatnost. Mnoge drave i regioni uhvaeni su u
krug sukoba, nesigurnosti i siromatva.
Izvesno je da e nadmetanje za prirodne resurse posebno
vodu koja e tokom narednih decenija biti optereena glo
balnim zagrevanjem, stvoriti dalje nemire i migraciona kretanja
u raznim delovima sveta.
Energetska zavisnost posebna je briga za Evropu. Evropa je
najvei svetski uvoznik nafte i gasa. Danas se uvozom obez
beuje oko 50% potronje energije, dok e 2030. godine dostii
nivo od 70%. Najvie energenata uvozi se iz regiona Persijskog
zaliva, Rusije i Severne Afrike.
Glavne pretnje
Agresija velikih razmera protiv bilo koje od drava lanica
je malo verovatna u ovom trenutku. Umesto toga, Evropa se
suoava sa novim pretnjama koje su raznovrsnije, manje uolji
ve i manje predvidljive.
Terorizam: Terorizam dovodi ivote u opasnost; namee velike
trokove; tei da potkopa otvorenost i toleranciju naih drutava,
i predstavlja rastuu strateku pretnju celoj Evropi. Teroristiki
pokreti sve su bolje opremljeniji, povezani elektronskim
mreama, i odluni da upotrebe neogranieno nasilje da bi
izazvali velike rtve.
Najnoviji talas terorizma globalan je po svom obimu, a povezan

je i sa nasilnim religijskim ekstremizmom. Nastaje zbog niza
sloenih uzroka koji ukljuuju: pritiske modernizacije, kulturne,
drutvene i politike krize, kao i otuenje mladih ljudi koji i
ve u stranim drutvima. Ova pojava je takoe i deo naeg
sopstvenog drutva.
Evropa je istovremeno meta i baza za takav terorizam: evropske
zemlje su mete i ve su bile napadnute. Logistike baze za elije
Al-kaide otkrivene su u Velikoj Britaniji, Italiji, Nemakoj, paniji
i Belgiji. Neophodna je usklaena evropska akcija.
Proliferacija oruja za masovno unitenje (OMU) poten
cijalno je najvea pretnja naoj bezbednosti. Reimi uspos
tavljeni meunarodnim ugovorima i
Poslednju upotrebu
sporazumi o kontroli izvoza usporili
OMU izvrila je
teroristika sekta Aum su irenje OMU i sistema za njihovu
u tokijskoj podzemnoj upotrebu. Mi sada, u svakom sluaju,
eleznici 1995. godine ulazimo u novi i opasan period u
koristei gas sarin.
kojem se poveava mogunost za
Dvanaest ljudi je
trku u OMU naoruanju, posebno
ubijeno a nekoliko
na Bliskom istoku. Dostignua u
hiljada povreeno.
biolokim naukama mogu uveati
Dve godine ranije,
mo biolokog oruja u godinama
Aum je rasprila spore koje dolaze; napadi hemijskim i
antraksa u jednoj
radioaktivnim materijalima takoe
tokijskoj ulici.
su ozbiljna mogunost. irenje ra
ketne tehnologije dodaje novi element nestabilnosti, i moe
dovesti Evropu u stanje poveanog rizika.
Scenario koji najvie plai je onaj u kojem teroristike grupe
dolaze do oruja za masovno unitenje. U tom sluaju, mala
grupa bila bi sposobna da nanese tetu u meri koja je nekada
bila dostina samo za drave i armije.
Regionalni sukobi: Problemi, kao to su oni u Kamiru, regionu

Velikih jezera, i na Korejskom poluostrvu, utiu na evropske
interese direktno i indirektno, isto kao i geografski blii sukobi,
pre svega na Bliskom istoku. Nasilni ili pritajeni sukobi, takoe
prisutni na naim granicama, ugroavaju regionalnu stabilnost.
Oni unitavaju ljudske ivote, kao i drutvenu i materijalnu
infrastrukturu; ugroavaju manjine, osnovne slobode i ljud
ska prava. Sukobi mogu voditi ka ekstremizmu, terorizmu i
uruavanju drava, a stvaraju mogunosti za organizovani
kriminal. Regionalna nesigurnost moe podstai potranju
za OMU. Ponekad e najpraktiniji nain hvatanja u kotac sa
esto neuhvatljivim novim pretnjama, biti reavanje starijih
problema regionalnih sukoba.
Neuspeh drava: Loa uprava korupcija, zloupotreba vlasti,
slabe institucije i nedostatak odgovornosti i graanski sukob
razjedaju drave iznutra. U nekim sluajevima, to je dovelo do
uruavanja dravnih institucija. Somalija, Liberija i Avganistan
pod Talibanima najpoznatiji su skoranji primeri. Uruavanje
drave moe biti povezano sa oiglednim pretnjama, kao
to su organizovani kriminal ili terorizam. Neuspeh drava
je uznemirujua pojava, koja podriva globalno upravljanje i
doprinosi regionalnoj nestabilnosti.
Organizovani kriminal: Evropa je prvenstvena meta orga
nizovanog kriminala. Ova unutranja pretnja naoj bezbednosti
ima jednu vanu spoljnu dimenziju: prekogranina trgovina
opijatima, enama, ilegalnim migrantima i orujem, predstav
ljaju znaajan deo aktivnosti kriminalnih grupa. On moe imati
veze sa terorizmom.
Takve kriminalne aktivnosti esto su povezane sa slabim ili
uruavajuim dravama. Prihodi od droge doprineli su sla
bljenju dravnih struktura u nekoliko drava u kojima se
proizvodi droga. Prihodi od trgovine dragim kamenjem, drve
nom graom i malim orujem hrane sukobe u drugim delovima
sveta. Sve ove aktivnosti potkopavaju vladavinu prava i sam

drutveni poredak. U krajnjim sluajevima, moe doi do toga
da organizovani kriminal dominira dravom. U Evropi, 90%
heroina dolazi od maka uzgajanog u Avganistanu gde trgovina
drogom slui za finansiranje privatnih armija. Veina toga se
distribuira kroz balkanske kriminalne mree, koje su takoe
odgovorne za oko 200.000 od 700.000 ena rtava seksualne
trgovine irom sveta. Nova dimenzija organizovanog kriminala
koja zasluuje dalju panju je porast pomorske piraterije.
Uzimajui sve ove razliite elemente zajedno terorizam koji
proizvodi najvee nasilje, dostupnost OMU, organizovani
kriminal, slabljenje dravnih sistema i privatizacija sile zaista
moemo biti suoeni sa veoma radikalnom pretnjom.
10 Bezbedna Evropa u boljem svetu
II ) STRATEKI CILJEVI
ivimo u svetu koji sadri blistavije izglede za budunost, ali i

vee pretnje nego do sada. Budunost e delimino zavisiti od
naih postupaka. Moramo i da mislimo globalno, i da delujemo
lokalno. Da bi zatitila svoju bezbednost i promovisala svoje
vrednosti, EU ima tri strateka cilja:
Bavljenje pretnjama
EU je bila aktivna u suoavanju sa kljunim pretnjama.
u Nakon 11. septembra, odgovorila je merama koje su uklju
ile usvajanje evropskog naloga za hapenje, postupke

za spreavanje finansiranja terorizma, i sporazum o me
usobnoj pravnoj pomoi sa SAD. EU nastavlja da razvija
saradnju u ovoj oblasti, i da poboljava svoju zatitu.
u Ve mnogo godina unazad, EU vodi politiku protiv pro
liferacije. Unija je upravo usaglasila dalji program delovanja,

koji predvia korake ka jaanju Meunarodne agencije
za atomsku energiju, mere pootravanja kontrole izvoza
i postupanja sa ilegalnim poiljkama i nedozvoljenim na
bavkama. EU je usmerena ka dostizanju nivoa opteg pri
dravanja reima zasnovanih na multilateralnim ugovorima,
kao i ka jaanju ugovora i njihovih odredaba za verifikaciju.
u EU i njene drave lanice ukljuile su se da bi potpomogle
reavanje regionalnih sukoba i oporavak neuspelih drava

na Balkanu, u Avganistanu i Demokratskoj republici Kongo.
Ponovno uspostavljanje dobre vladavine na Balkanu, razvoj
Evropska strategija bezbednosti 11
demokratije i podrka lokalnim vlastima u suprotstavljanju

organizovanom kriminalu, jedan je od najdelotvornijih
naina borbe protiv organizovanog kriminala u EU.
U eri globalizacije,
udaljene pretnje
mogu biti podjednako
zabrinjavajue kao
i one na dohvat
ruke... prva linija
odbrane esto e biti
u inostranstvu... Nove
pretnje su dinamine...
U eri globalizacije, udaljene pretnje

mogu biti podjednako zabrinjavajue
kao i one na dohvat ruke. Nuklearne
aktivnosti u severnoj Koreji, nuklearni
rizici u Junoj Aziji, i proliferacija na
Bliskom istoku, razlozi su za brigu u
Evropi.
Teroristi i kriminalci sada su u mogu

nosti da deluju irom sveta; njihove
Nikad nije prerano
aktivnosti u centralnoj i jugoistonoj
da se pone sa
spreavanjem sukoba i Aziji mogu biti pretnja evropskim
dravama ili njihovim graanima.
pretnji.
U meuvremenu, globalna komu
nikacija jaa svest u Evropi o regionalnim sukobima ili huma
nitarnim tragedijama u bilo kom delu sveta.
Na tradicionalni koncept samoodbrane do Hladnog rata i
njegovog kraja zasnivao se na opasnosti od invazije. S novim
pretnjama, prva linija odbrane esto e biti u inostranstvu. Nove
pretnje su dinamine. Rizici proliferacije stalno rastu; preputene
same sebi, teroristike mree postae jo opasnije. Ako se
zanemaruju, uruavanje drava i organizovani kriminal e se
iriti kao to moemo videti u Zapadnoj Africi. To ukazuje na
potrebu da budemo spremni na delovanje pre nego to neka
kriza izbije. Nikad nije prerano da se pone sa spreavanjem
sukoba i pretnji.
Nasuprot, oiglednoj masivnoj pretnji iz doba Hladnog rata,
nijedna od novih pretnji nije isto vojna, niti se i jednoj moe
suprotstaviti isto vojnim sredstvima. Svaka od njih zahteva
kombinaciju sredstava. Proliferacija moe biti suzbijena kontro
lom izvoza i dodatno ciljana pomou politikih, ekonomskih i

drugih pritisaka, dok se takoe utie i na politike uzroke koji
stoje u osnovi ovog problema. Obraunavanje sa terorizmom
moe zahtevati kombinaciju obavetajnih, policijskih, sudskih,
vojnih i drugih sredstava. U neuspelim dravama, mogu bi
ti potrebna vojna sredstva da bi se uspostavio poredak, a
humanitarna sredstva da bi se odgovorilo na neposrednu
krizu. Regionalni sukobi zahtevaju politika reenja, ali vojna
sredstva i delotvorno policijske metode mogu biti potrebni
u post-konfliktnoj fazi. Ekonomska sredstva slue obnovi, a
civilno upravljanje krizama pomae ponovnom uspostavljanju
civilne vlasti. EU je posebno dobro opremljena da odgovori na
te sloene situacije.
Izgradnja bezbednosti u naem susedstvu

ak i u eri globalizacije, geografija
je jo uvek vana. U evropskom
je interesu da drave na naim
granicama budu dobro ureene.
Susedi koji uestvuju u nasilnim
oruanim sukobima, slabe drave
gde cveta organizovani kriminal,
disfunkcionalna drutva ili demo
grafska eksplozija na naim granicama, sve to Evropi stvara
probleme.
Proirenje ne bi trebalo
da stvori nove linije
podele u Evropi.
Reenje ArapskoIzraelskog sukoba
strateki je prioritet za
Evropu.
Integracija pridruenih drava poveava nau bezbednost, ali

takoe pribliava i EU problematinim oblastima. Na zadatak
je da promoviemo prsten dobro ureenih drava, na istoku od
EU i na obalama Mediterana, sa kojima moemo da saraujemo
i odravamo bliske odnose.
Vanost ovog cilja najbolje se oslikava na primeru Balkana. Zah
valjujui naim zajednikim naporima sa SAD, Rusijom, NATOm, i drugim meunarodnim partnerima, stabilnost regiona
nije vie ugroena izbijanjem veeg sukoba. Uverljivost nae

spoljne politike zavisi od postojanosti naih dostignua u tom
regionu. Evropska perspektiva istovremeno nudi starteki cilj i
podsticaj reformama.
Nije u naem interesu da proirenje stvori nove linije podele u
Evropi. Moramo da proirimo dobiti od ekonomske i politike
saradnje i na nae susede na istoku, dok se suoavaju sa poli
tikim problemima. Moramo sada pokazati jai i aktivniji interes
za probleme Junog Kavkaza, koji e u dogledno vreme takoe
biti susedni region.
Reenje Arapsko-Izraelskog sukoba strateki je prioritet za Evro
pu. Bez toga, bie malo anse za reavanje drugih problema na
Bliskom Istoku. Evropska unija mora ostati ukljuena i spremna
da stavi na raspolaganje sredstva sve dok se problem ne rei.
Reenje koje Evropa ve due vreme podrava stvaranje
dve drave sada je opte prihvaeno. Njegova primena e
zahtevati zajedniki napor Evropske unije, Sjedinjenih drava,
Ujedinjenih nacija i Rusije, kao i zemalja regiona, ali iznad sve
ga, samih Izraelaca i Palestinaca.
Oblast Mediterana, uopteno govorei, nastavlja da preivljava
ozbiljne probleme ekonomskog zaostajanja, socijalnih nemira
i nereenih sukoba. Interesi Evropske unije zahtevaju stalnu
posveenost mediteranskim partnerima, kroz delotvorniju
ekonomsku, bezbednosnu i kulturnu saradnju u okviru Barse
lonskog procesa. Trebalo bi takoe razmotriti i mogunost
jednog ireg prilaza arapskom svetu.
Meunarodni poredak zasnovan na delotvornom

multilateralizmu
U svetu globalnih pretnji, globalnih trita i globalnih medija,
naa bezbednost i napredak sve vie zavise od postojanja jed
nog delotvornog multilateralnog sistema. Na cilj je razvoj
snanijeg meunarodnog drutva, sa meunarodnim insti
tucijama koje dobro funkcioniu, i meunarodnog poretka

zasnovanog na pravilima.
to su ASEAN, MERCOSUR i Afrika unija, znaajno doprinose

jednom ureenijem svetu.
Opredeljeni smo za potovanje i

razvoj meunarodnog prava. Te
meljni okvir za meunarodne od
nose je Povelja Ujedinjenih nacija.
Savet bezbednosti Ujedinjenih na
cija ima prvenstvenu odgovornost
za odravanje meunarodnog mira
i bezbednosti. Jaanje Ujedinjenih
nacija, uz obezbeenje podrke da
bi mogle ispuniti svoje obaveze i
uspeno delovati, evropski je prio
ritet.
Uslov je, na pravilima zasnovanog meunarodnog poretka,

da se pravo razvija kao odgovor na dogaaje kao to su pro
liferacija, terorizam i globalno zagrevanje. Mi imamo interes za
dalji razvoj postojeih institucija, kao to su Svetska trgovinska
organizacija i za podrku novim institucijama, kao to je
Meunarodni krivini sud. Nae sopstveno iskustvo u Evropi
pokazuje da se bezbednost moe poveati kroz izgradnju
poverenja i uspostavljanje reima kontrole naoruanja. Takvi
instrumenti mogu, takoe, znaajno doprineti bezbednosti i
stabilnosti u naem susedstvu, ali i u ostatku sveta.
Naa bezbednost i
napredak sve vie
zavise od postojanja
jednog delotvornog
multilateralnog
sistema. Opredeljeni
smo za potovanje i
razvoj meunarodnog
prava. Temeljni okvir
za meunarodne
odnose je Povelja
Ujedinjenih nacija.
Mi elimo da meunarodne organizacije, reimi i ugovori budu

delotvorni u suprotstavljanju pretnjama meunarodnom miru
i bezbednosti, i stoga moramo biti spremni da delujemo kada
se njihova pravila kre.
Kljune institucije meunarodnog sistema, kao to su Svetska
trgovinska organizacija (STO) i meunarodne finansijske in
stitucije, uveale su svoje lanstvo. Kina se prikljuila STO-u, a
Rusija pregovara o ulasku. Na cilj bi trebalo da bude proirenje
lanstva tih tela, uz istovremeno odravanje njihovih visokih
standarda.
Jedan od sutinskih elemenata meunarodnog sistema je
transatlantski odnos. On nije samo u naem bilateralnom inte
resu, ve ojaava i meunarodnu zajednicu u celini. NATO je
vaan izraz tog odnosa.
Regionalne organizacije takoe jaaju globalno upravljanje. Za
Evropsku uniju, snaga i delotvornost OEBS-a i Saveta Evrope
imaju poseban znaaj. Druge regionalne organizacije kao
Kvalitet meunarodnog drutva zavisi od kvaliteta vlada na

kojima se to drutvo zasniva. Najbolja zatita za nau bezbed
nost je svet sazdan od dobro ureenih demokratskih drava.
Najbolji naini za jaanje meunarodnog poretka su irenje
dobrog upravljanja, podrka drutvenim i politikim reformama,
borba protiv korupcije i zloupotrebe moi, uspostavljanje vla
davine prava, i zatita ljudskih prava.
Trgovinska i razvojna politika mogu biti mona sredstva za
podrku reformama. Kao najvei svetski donator zvanine po
moi, i najvea svetska trgovinska celina, Evropska unija i njene
drave lanice nalaze se u odlinom poloaju da ostvare te
ciljeve.
Doprinos boljem upravljanju kroz programe pomoi, uslov
ljavanje i ciljane trgovinske mere, ostaje vana stavka u naoj
politici koju bi ubudue trebalo da osnaimo. Svet za koji se
smatra da prua pravdu i mogunosti za sve, bie bezbedniji za
Evropsku uniju i njene graane.
Izvestan broj drava stavio je sebe van granica meunarodnog
drutva. Neke su traile izolaciju, druge uporno naruavaju
meunarodne norme. Poeljno je da se takve drave prikljue

meunarodnoj zajednici, a EU bi trebalo da bude spremna
da im u tome obezbedi pomo. Oni koji nemaju nameru da
to urade, trebalo bi da shvate da moraju platiti cenu za to,
ukljuujui i svoj odnos sa Evropskom unijom.
III ) POLITIKE IMPLIKACIJE ZA EVROPU

Evropska unija je napravila napredak ka koherentnoj spoljnoj
politici i delotvornom upravljanju krizama. Imamo sredstva na
raspolaganju koja mogu biti uspeno upotrebljena, kao to
smo pokazali na Balkanu i izvan njega. Ali, ako bismo eleli da
damo doprinos koji odgovara naim mogunostima, morali
bismo biti jo aktivniji, koherentniji i sposobniji. Osim toga,
moramo i da saraujemo sa drugima.
Biti aktivniji u ostvarivanju naih
stratekih ciljeva. Ovo se odnosi na
irok spektar sredstava za upravljanje
krizama i na prevenciju sukoba
koja nam stoje na raspolaganju,
ukljuujui politike, diplomatske,
vojne i civilne, trgovinske i razvojne
aktivnosti. Za suoavanje sa novim dinaminim pretnjama,
neophodna je aktivna politika. Potrebno je da razvijemo stra
teku kulturu koja podrava ranu, brzu i, kada je neophodno,
snanu intervenciju.
Potrebno je da
razvijemo strateku
kulturu koja podrava
ranu, brzu i, kada je
neophodno, snanu
intervenciju.
Kao unija 25 lanica, troei vie od 160 milijardi Eura na

odbranu, trebalo bi da budemo sposobni da izvodimo nekoliko
operacija istovremeno. Mogli bismo dodati posebnu vrednost
razvijanjem operacija koje bi ukljuivale i vojne i civilne
sposobnosti.
EU bi trebalo da podri Ujedinjene nacije u njihovom odgo
varanju na pretnje meunarodnom miru i bezbednosti. EU je
opredeljena ka jaanju saradnje sa UN u cilju pomoi dravama
koje izlaze iz sukoba, kao i poveanju podrke UN u sluajevima
kratkotrajnih upravljanja krizama.
Potrebno je da budemo sposobni da delujemo pre nego to

se pogora situacija u dravama u naem okruenju, kada se
uoe znaci proliferacije, i pre nego nastanu humanitarne krize.
Preventivno angaovanje moe otkloniti ozbiljnije probleme u
budunosti. Evropska unija koja preuzima veu odgovornost i
koja je aktivnija, imae veu politiku teinu.
Biti sposobniji. Sposobnija Evropa je na dohvat ruke, iako e
biti potrebno izvesno vreme da ostvarimo svoj puni potencijal.
Aktivnosti koje se trenutno preduzimaju posebno osnivanje
odbrambene agencije vode nas u pravom smeru.
Da bi se nae vojske preobrazile u fleksibilnije, pokretljive sna
ge, i da bi ih osposobili da odgovore na nove pretnje, neop
hodno je izdvajati vie sredstava za odbranu i delotvornije ih
upotrebljavati.
Sistematina upotreba grupisanih i zajednikih sredstava uma
njila bi dupliranja, indirektne trokove i, na srednji rok, povea
la sposobnosti.
Tokom skoro svake znaajnije intervencije, delotvornost na
vojnom planu pratio je haos na civilnom. Potreban nam je vei
kapacitet da bismo u potpunosti primenili sva neophodna ci
vilna sredstva za krizne i post-krizne situacije.
Snanija diplomatska sposobnost: potreban nam je sistem koji
kombinuje kapacitete drava lanica, sa onima EU institucija.
Bavljenje udaljenim, i za nas stranim problemima, zahteva bo
lje razumevanje i komunikaciju.
Zajednike procene pretnji najbolja su osnova za zajedniko
delovanje. Ovo zahteva bolju razmenu obavetajnih podataka
izmeu drava lanica, ali i sa partnerima.
Sa uveavanjem sposobnosti u razliitim oblastima, trebalo bi
da mislimo na iri spektar misija. To moe obuhvatiti zajednike
operacije razoruanja, podrku treim zemljama u borbi protiv

terorizma i reformi sektora bezbednosti. Poslednja pomenuta
misija inila bi deo ireg procesa izgradnje institucija.
EU-NATO trajni sporazumi, posebno Berlin Plus, poveavaju
operativnu sposobnost EU, i obezbeuju okvir za strateko par
tnerstvo izmeu dve organizacije u upravljanju krizama. Ovo
odraava nau zajedniku reenost da se suoimo sa izazovima
novog veka.
Biti koherentniji. Smisao Zajednike spoljne i bezbednosne
politike, i Evropske bezbednosne i odbrambene politike, je da
smo jai kada delujemo zajedno. Tokom prethodnih godina
stvorili smo izvestan broj razliitih instrumenata od kojih svaki
ima svoju strukturu i utemeljenost.
Sadanji izazov lei u tome da se okupe razliita sredstva i spo
sobnosti: evropski programi pomoi i Evropski fond za razvoj,
vojne i civilne sposobnosti drava lanica, i druga sredstva. Sve
ovo moe uticati na nau bezbednost, kao i na bezbednost
treih drava. Bezbednost je prvi uslov razvoja.
Diplomatski napori, politika razvoja, trgovine i zatite ovekove
okoline, trebalo bi da slede isti put. U kriznoj situaciji, nema
alternative jedinstvu komandovanja.
Bolja usklaenost izmeu spoljnog delovanja i politike pravde
i unutranjih poslova, kljuna je u borbi protiv terorizma i
organizovanog kriminala.
Potrebna je ne samo vea koherentnost meu instrumentima
EU, nego i objedinjavanje spoljne aktivnosti pojedinanih dra
va lanica.
Takoe, koherentna politika je potrebna i na regionalnom ni
vou, posebno u ophoenju sa sukobima. Problemi se retko
mogu reiti na nivou pojedinane drave, ili uz izostanak re
gionalne podrke, kao to na razliite naine pokazuju primeri

na Balkanu i u Zapadnoj Africi.
Zakljuak
Saradnja sa partnerima. Malo

je problema, ako ih uopte i ima,
koje moemo da reavamo sami.
Gore opisane pretnje su zajednike
pretnje, koje delimo sa svim naim
najbliim partnerima. Meunarodna
saradnja je neophodna. Mi mora
mo ostvarivati nae ciljeve kroz multilateralnu saradnju u
meunarodnim organizacijama, i kroz partnerstvo sa kljunim
akterima.
Ovo je svet novih opasnosti, ali takoe i novih mogunosti.

Evropska unija ima potencijal da moe znaajno doprineti su
protstavljanju pretnjama, ali i pomoi u ostvarivanju mogunos
ti. Aktivna i sposobna Evropska unija imala bi odgovarajui
uticaj na globalnom nivou. Na taj nain, doprinela bi jednom
delotvornom multilateralnom sistemu, koji bi vodio ka praved
nijem, sigurnijem i ujedinjenijem svetu.
Delujui zajedno,
Evropska unija i
Sjedinjene drave
mogu stvoriti jednu
izuzetnu snagu u slubi
dobra u svetu.
Transatlantski odnos je nezamenljiv. Delujui zajedno, Evropska

unija i Sjedinjene drave mogu stvoriti jednu izuzetnu snagu u
slubi dobra u svetu. Na cilj bi trebalo da bude delotvorno i
uravnoteeno partnerstvo sa SAD. To je dodatni razlog za EU da
dalje razvija svoje sposobnosti i uveava svoju koherentnost.
Trebalo bi da nastavimo da radimo na prisnijim odnosima sa
Rusijom, znaajnim iniocem nae bezbednosti i napretka.
Potovanje zajednikih vrednosti osnaie napredak ka strate
kom partnerstvu.
Naa istorija, geografija, i kulturne spone, povezuju nas sa sva
kim delom sveta: naim susedima na Bliskom istoku, naim
partnerima u Africi, Latinskoj Americi i Aziji. Ti odnosi pred
stavljaju vrednost koja se moe dalje nadograivati. Posebno,
trebalo bi da nastojimo da razvijamo strateka partnerstva sa
Japanom, Kinom, Kanadom i Indijom, kao i sa svima onima koji
dele nae ciljeve i vrednosti, i spremni su da ih podre.
22 Bezbedna
BELEKE Evropa u boljem svetu

BELEKE 23
CIP -
,
327.56 (4)
327 (4)
,
Bezbedna Evropa u boljem svetu : evropska strategija bezbednosti
: dokument koji je predloio Havijer Solana, a usvojili efovi drava
i vlada, na Evropskom savetu u Briselu, 12. decembra 2003. godine.
/ [priredio Pavle Jankovi ; s engleskog preveo Sran Gligorijevi].
Beograd : Centar za meunarodne i bezbednosne poslove, 2006
(Beograd : Colorgrafix). 25 str. ; 20 cm,
Prevod dela: A Secure Europe in a Better World. Tira 500.
ISBN 86-86383-00-9
a) () -
b)
COBISS.SR-ID 130550284
ISAC Fond, svojim aktivnostima, doprinosi razvoju bezbednosne kulture u Srbiji

i regionu.
Znaajan deo svoga rada ISAC Fond posveuje izdavatvu, objavljujui originalne
radove, prevode najvanijih dokumenata i temeljnih dela iz oblasti meunarodnih
odnosa, evropskih integracija i bezbednosti.
Izdavanjem prevoda Evropske strategije bezbednosti, polaznog dokumenta
evropske bezbednosne arhitekture, ISAC doprinosi boljem razumevanju Evropske
bezbednosne i odbrambene politike.
www.isac-fund.org
U slubi preobraaja Srbije

ISAC doprinosi i slui preobraaju Srbije na putu ka
lanstvu u EU i Evroatlantskim institucijama, suoavajui
se sa izazovima koji stoje pred naom zemljom i regionom,
utiui na politiku i donoenje odluka kroz istraivanja,
predloge delovanja, politike analize i procene, kao i
specijalistiko obrazovanje, sa konanim ciljem dostizanja
naprednije budunosti za sadanje i dolazee generacije.
Serving the transformation of Serbia

ISAC promotes and serves the transformation of Serbia
towards EU and Euro-Atlantic membership by addressing
the challenges facing the country and the region,
influencing policy and decision-making through research,
policy proposals, political analysis and forecasts, and
specialist education, with the ultimate aim of attaining
a more prosperous future for the present and coming
generations.
www.isac-fund.org
ISBN-86-86383-00-9

Evropska Strategija Bezbednosti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Evropska Strategija Bezbednosti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Evropska strategija bezbednosti 

 Bezbedna Evropa u boljem svetu