KLASIFIKACIJA MATERIJALA

Poglavlje 3

3.1 Uvodna razmatranja

U ovom poglavlju je prikazan nain klasifikuje materijala. Svaka grupa (familija)
materijala ima svoje specifinosti koje se mogu definisati kao slinost familije.
Ovo je od posebne vanosti pri donoenju odluka oko izbora grupe tj. familije
materijala koja e se koristiti za projektovanje datog proizvoda.

3.2 Klasifikacija materijala

Danas je u nauci o materijalima uobiajna podela na tri osnovne grupe materijala:
metale, keramiku i polimere. Ovakva podela je prvenstveno bazirana na hemijskom
sastavu i atomskoj strukturi materijala. Veina materijala svrstava se u jednu od ovih
grupa. Dodatno, postoje i takozvani kompozitni materijali (hibridni), koji
predstavljaju kombinaciju dva ili vie materijala iz ove tri osnovne klase.
Sem ove podele prisutna je i podela na est grupa koji su prikazane na slici 3.1, to su:
metali, polimeri, elastomeri, keramike, stakla i hibridi. Ova podela je nastala tako to
su iz keramike izdvojena stakla kao posebna grupa i elastomeri iz polimera.

Slika 3.1 est grupa (familija) materijala. Predstavnici pojedinih familija (metala,
keramika, stakala, polimera i elastomera) se mogu kombinovati na razliite naine
kako bi se kreirali hibridi (kompozitni materujali)
Smisao klasifikacije na familije je zasnovan na injenici da pripadnici jedne familije
imaju odreena zajednika svojstva: slina osobine, naine obrade, i esto, vrlo sline
primene. Na slici 3.2. prikazan je primer primene za svaku od ovih familija.

29

Slika 3.2 Primeri izrade karakteristinih inenjerskih proizvoda od pripadnika

odgovarajuih familija materijala
Na narednoj slici 3.3 prikazan je nain daljeg deljenja grupe (familije) materijala na
klase, podklase i lanove, pri emu se svaka od ovih kategorija odlikuje
odgovarajuim svojstvima. Tako na primer svet materijala sadri familiju metala
koja dalje sadri klasu aluminijuma, potklasu aluminijumskih legura u okviru
koje se moe pronai poseban lan npr. silumin. Ova legura i svaki drugi lan ove
familije materijala se karakterie odreenim svojstvima. Za svaku familiju materijala
postoje i karakteristine metode obrade, uticaji na ivotnu sredinu, posledice njegove
upotrebe i oblast karakteristine primene. Sve ovo se naziva zajednikim imenom profil svojstava materijala. Izbor i selekcija podrazumeva traenje najboljeg
poklapanja profilom svojstava materijala i onih koji su predvieni projektnim ciljem
proizvoda.
Nezavisno od ovih podela na tri odnosno est osnovnih grupa materijala postoji jo
jedna nezavisna grupa materijala. U pitanju su takozvani napredni materijali. Ova
grupa materijala se primenjuje u visokoj tehnologiji proizvodnji poluprovodnika,
biomaterijala, pametnih materijala i nanoinenjeringu materijala.

30

Slika 3.3 Taksonomija materijala i njihovih atributa

U daljem tekstu su prikazana zajednika svojstva pojedinih familija.
Metali
Materijali u ovoj grupi sadre vie metalnih elemenata (poput gvoa, aluminijuma,
bakra, titanijuma, zlata i nikla). esto se kao primese mogu pojaviti nemetalni
elemenati (npr. ugljenik, azot ili kiseonik) u relativno malim koliinama. Pojam
metalne legure se koriste u vezi sa metalnim supstancama koje se sastoje od dva ili
vie elemenata. Atomi u metalima i njihove legure su organizovani na vrlo pravilan
nain i u poreenju sa keramikim i polimernim materijalima imaju relativno veu
gustinu (kao to je prikazano na slici 3.4).

Slika 3.4 Grafiki prikaz gustine na sobnoj temperaturi za razliite metale, keramike,
polimere i kompozitne materijale
U vezi sa mehanikim svojstvima, ovi materijali su relativno kruti (slika 3.5) i jaki
(vrsti) (slika 3.6), nisu otporni na lom (slika 3.7) ali su ipak ilavi (to znai da mogu

31

da izdre velike deformacije bez loma), to doprinosi njihovoj irokoj primeni u

konstrukcijama.

Slika 3.5 Grafiki prikaz krutosti (modula elastinosti) na sobnoj temperaturi za

razliite metale, keramike, polimere i kompozitne materijale

Slika 3.6 Grafiki prikaz vrstoe (zatezne vrstoe) na sobnoj temperaturi za

razliite metale, keramike, polimere i kompozitne materijale
Metalni materijali imaju veliki broj nelokalizovanih elektrona, to jest onih elektrona
koji nisu vrsto povezani sa posmatranim atomom. Mnoga svojsta metala su posledica
ovih slobodnih elektrona. Metali su ekstremno dobri provodnici elektriciteta (slika
3.8) i toplote, i ne proputaju svetlost; polirani metali imaju povrinu koja daje svetao
izgled. Sem toga, neki metali (kao Fe, Co i Ni) imaju poeljna magnetna svojstava.

32

Slika 3.7 Grafiki prikaz otpornosti na lom na sobnoj temperaturi za razliite metale,
keramike, polimere i kompozitne materijale

Slika 3.8 Grafiki prikaz elektrine provodnosti na sobnoj temperaturi za razliite

metale, keramike, polimere i kompozitne materijale
Na slici 3.9 prikazano je nekoliko uobiajnih i poznatih proizvoda izraenih od
metalnih materijala. U narednim poglavljima bie vie rei konkretno o tipovima i
primeni ove grupe materijala.

33

Slika 3.9 Karakteristini predmeti izraeni od metalnih materijala

Keramiki materijali
Keramika predstavlja nemetalan, neorganski vrst materijal. To su materijali poput
porcelana i gline koji se koriste za izradu izolatora automobilskih sveica. Oni imaju
mnoga atraktivna svojstva. Krti su, jaki, rezistentni na abraziju, zadravaju svoju
vrstou na visokim temperaturama i takoe su otporni na koroziju. Mnogi su dobri
elektrini izolatori. Imaju i odreene nedostatke; za razliku od metala znatno su krtiji.
Otud keramiki materijali imaju malu toleranciju na koncentraciju napona (poput rupa
ili malih pukotina). Zbog toga je znatno tee projektovanje proizvoda sa keramikama.
Keramiki materijali su jedinjenja metalnih i nemetalnih elemenata. To su najee
oksidi, nitridi i karbidi. Npr. neki od uobiajenih keramikih materijala ukljuuju
aluminijum oksid (Al2O3), silicijum dioksid (SiO2), silicijumugljenik (SiC), silicijum
nitrit (Si3N4). Pod pojmom tradicionoalne keramike se podrazumeva konglomerat
hemijskih jedinjenja sadranih u mineralima gline (npr. porcelan) kao i cementu i
staklu.
Sa stanovitva mehanikih svojstava, keramiki materijali su krti i imaju veliku
vrstou. Krutost i vrstoa je uporediva sa onim kod metala (slika 3.5 i 3.6). Sem
toga, keramiki materijali su vrlo tvrdi i veina njih ima veliku otpornost na habanje.
Sa druge strane oni su vrlo krti (nedostatak ilavosti), i vrlo podloni lomu (slika 3.7).
Ovi materijali su tipini izolatori toplote i elektriciteta (imaju malu elektrinu
provodnost slika 3.8). Izrazito su otporni na visoke temperature i nepovoljno
okruenje u odnosu na metale i polimere. to se tie optikih karakteristika keramiki
materijali mogu biti providni, poluprovidni i neprovidni, a neki od njih poput oksidnih
keramika (npr. Fe3O4) imaju magnetna svojstva. Prema prvoj klasifikaciji na tri
osnovne grupe materijala i staklo pripada keramikim materijalima. Staklo predstavlja
familiju nekristalnih amorfnih vrstih materijala. Najkarakteristiniji predstavnici
ove familije materijala su: obino (prozorsko) staklo proizvedeno od osnovnog
materijala koji ini kvarcni pesak, soda Na2CO3 i krenjak CaCO3; borsilikatna
familija stakala (B2O3, SiO2) za izradu flaa i tzv. termoizolaciono stakla. Naravno
ima i mnogo drugih predstavnika. Nedostatak kristalne strukture umanjuje plastinost
tako da su stakla vrsta i izuzetno rezistentna na koroziju. Ona su odlini elektrini

34

izolatori i naravno proputaju svetlost. Ali poput ostale keramike, kruta su i osetljiva
na koncentraciju napona.
Nekoliko najkarakteristinijih predmeta izraenih od keramikih materijala prikazano
je na slici 3.10.

Slika 3.10 Karakteristini predmeti izraeni od keramikih materijala

Polimeri
Polimeri ukljuuju poznate materijale poput plastinih i gumenih materijala. Mnogi
od njih su organska jedinjenja koja su zasnovana na ugljeniku, vodoniku i drugim
nemetalnim elementima (poput O, N i Si). Oni su sastavljeni od velikih molekularnih,
najee lananih struktura koje u osnovi imaju atome ugljenika. Neki od
najuobiajenijih polimera su polietilen (PE), najlon, polivinil hlorid (PVC),
polikarbonat (PC), polistiren (PS) i silikonska guma. Ovi materijali tipino imaju
male gustine (slika 3.4), dok su njihova mehanika svojstva uopteno potpuno
drugaija od svojstava metala i keramikih materijala oni nisu kruti ni jaki kao to
su to drugi tipovi materijala (slika 3.5 i 3.6). Meutim, s obzirom na njihovu malu
gustinu, veoma esto je njihova mala krutost i vrstoa svedena na jedinicu mase
uporediva sa veliinama kod metala i keramikih materijala. Sem toga, mnogi od
polimera su izuzetno ilavi i gipki (npr. plastika), to znai da se lako mogu oblikovati
u kompleksne oblike. Uopteno, oni su hemijski relativno inertni i ne reaktivni u
veini raznih okruenja. Jedna od glavnih nedostataka polimera je njihova tendencija
da mekaju ili da se razlau na umerenim temperaturama to je u nekim sluajevima
ograniavajui uslov za njihovu primenu. Dalje, oni imaju malu elektrinu provodnost
(slika 3.8) i nisu magnetini. Na slici 3.10 prikazani su neki od karakteristinih
predmeta izraenih od polimera.

35

Slika 3.11 Karakteristini predmeti izraeni od polimera

Kompoziti (Hibridi)
Ova grupa materijala predstavlja familiju tehnikih materijala dobijenih
kombinacijom dva ili vie materijala (iz pobrojanih grupa: metala, keramikih
materijala i polimera) sa ciljem da se iskoriste njihova najbolja svojstva tj. da
kompozit sadri najbolje karakteristike komponenata od kojih su izraeni. Postoji
veliki broj razliitih tipova kompozita koji predstavljaju razliite kombinacije metala,
keramikih materijala i polimera. Neki materijali koji se slobodno nalaze u prirodi
takoe se mogu smatrati kompozitima to su npr. drvo i kosti.
Jedan od najeih i najprisutnijih kompozita je fiberglas, kod koga se mala staklena
vlakna ugrauju u polimerni materijal (epoksi ili poliester). Fiberglas se nekada
naziva polimeromatrini kompozit ojaan staklenim vlaknima, sa skraenicom
GFRP. Ova staklena vlakna su relativno jaka i kruta (ali istovremeno krta) dok su
polimeri ilavi, (ali istovremeno slabi i fleksibilni). Rezultujui fiberglas je relativno
krut i jak, (slika 3.5 i 3.6), fleksibilan i ilav. Dodatno, on ima malu gustinu (slika
3.4).
Drugi od ovih tehnoloki jako vanih materijala je polimeromatrini kompozit ojaan
karbonskim vlaknima (ili CFRP). Ovi materijali su krui i jai od materijala
ojaanim staklenim vlaknima (slika 3.5 i 3.6), ali su zato skuplji. CFRP kompoziti se
koriste u avio i svemirskoj industriji kao i pri izradi high-tech sportske opreme
(bicikli, tapovi za golf, teniski reketi, skije i snoubordovi).
Komponente proizvoda izraenih od hibrida su skupe i relativno ih je teko oblikovati
i spajati, tako da e ih projektanti, bez obzira na njihova atraktivna svojstva, koristiti
samo kada performanse dobijenog proizvoda u upotrebi opravdavaju poveenje cene
koje je neminovano pri korienju hibrida. Dananja tendencija koja je usmerena ka

36

poveanju performansi i poveanoj energetskoj efikasnosti predstavlja u stvari glavni

pokreta za njihovu masovniju upotrebu.

3.3 Napredni materijali

Materijali koji se koriste u savremenoj tzv. visokoj tehnologiji (eng. high-tech) se
ponekad nazivaju naprednim materijalima. Ovde se pod ureajima visoke tehnologije
podrazumevaju oni ureaji koji rade koristei relativno sloene ili napredne principe i
elektronsku opremu (kamkorderi, CD/DVD plejeri, kompjuteri, sistemi sa optikim
vlaknima, vasionski brodovi, avioni i vojne rakete). Napredni materijali su
predstavnici tipinih tradicionalnih materijala ija su svojstva unapreena ili su iz
klase novo razvijenih materijala sa visokim performansama. Oni mogu biti
napravljeni od predstavnika svih osnovnih grupa materijala (metala, keramikih
materijala i polimera) i najee su vrlo skupi. Napredni materijali podrazumevaju
poluprovodnike, biomaterijale i ono to bi se moglo nazvati materijalima
budunosti (to su pametni materijali i nanoinenjerski materijali). O svojstvima i
primeni naprednih materijala na primer, materijala koji se koriste za izradu lasera,
integrisanih kola, elektronske opreme za memorisanje podataka (hard diskova),
displeja sa tenim kristalima (LCD) i optikih vlakana bie rei u narednom tekstu.
Poluprovodnici
Poluprovodnici imaju elektrina svojstava koja predstavljaju sredinu izmeu klasinih
elektrinih provodnika (od metala i metalnih legura) i izolatora (npr. keramikih
materijala i polimera) slika 3.8. Elektrina svojstva ovih materijala su ekstremno
osetljiva na prisustvo neznatnih koncentracija neistoa, ak na atomskom nivou,
zbog ega se prisustvo i koncetracija ovih elemenata i neistoa mora regulisati i
kontrolisati u vrlo uskim granicama. Poluprovodnici su omoguili nastanak
integrisanih kola koji su dovela do revolucije u elektronici i kompjuterskoj industriji
(moramo li pomenuti nae ivote) u poslednje tri decenije.
Biomaterijali
Koriste se u izradi komponenata koji se implantiraju u ljudsko telo radi zamene
obolelih ili oteenih delova tela. Ovi materijali ne smeju da proizvode toksine
supstance i moraju da budu kompatibilni sa telesnim tkivima (npr. ne smeju izazvati
negativne bioloke reakcije). Svi predstavnici osnovnih grupa materijala (metali,
keramiki materijali, polimeri, kompoziti) kao i poluporovdnici mogu se iskoristiti
kao biomaterijali.
Materijali budunosti
Pametni materijali
Pametni (inteligentni) materijali su grupa novih, savremenih materijala koji su
trenutno u razvoju i od kojih se oekuje znaajan uticaj na savremene tehnologije.
Pridev pametni oznaava njihovu sposobnost da osete promenu u okruenju i na taj
stimulus odgovore na unapred definisan nain, to predstavlja svojstvo koje
karakerie ive organizme. Sem toga, ova osobenost - pametni se moe proiriti na

37

sofisticirane sisteme koji se sastoje istovremeno od pametnih i tradicionalnih

materijala.
Komponente koje su nainjene od inteligentnih materijala (sistema) ukljuuju u svoju
strukturu neki tip senzora i aktuatora. Senzori u komponentama imaju zadatak da
detektuju ulazne signale, a aktuatori imaju odzivnu i adaptivnu funkciju. Po svojoj
funkciji aktuatori mogu menjati oblik predmeta, njegovu poziciju, prirodnu
frekvenciju ili neku mehaniku karakteristiku kao odziv na signal koji je dostavio
senzor (promenu temperature, elektrinog ili magntenog polja). Kao aktuatori se
najee koriste etri tipa materijala: legure sa pamenjem oblika, piezoelektrina
keramika, magnetnostriktivni materijali i elektroreoloki/magnetnoreoloki fluidi.
Legure za pamenje oblika su u stvari metali koji se nakon deformisanja vraaju u
svoj prvobitni oblik posle promene temperature. Piezoelektrina keramika dilatira i
kontrahuje kao odgovor na delovanje elektrinog polja (ili napona) a sa druge strane
ona generie elektrino polje pri promeni dimenzija. Ponaanje magnetostriktivnih
materijala je analogno onim kod piezoelektrinih, sa tom razlikom to se njihovo
ponaanje javlja kao odgovor na delovanje magnetnog polja. Takoe, elektroreoloki i
magnetnoreoloki fluidi su tenosti koje doivljavaju dramatine promene u svojoj
viskoznosti nakon to budu izloene dejstvu elektrinog ili magnetnog polja.
Materijali ureaji koji se koriste za izradu senzora ukljuuju optika vlakna,
piezoelektrine materijale (ukljuujui neke polimere) i mikroelektromehanike
ureaje (MEMS).
Jedan tip pametnih materijala se koristi kod helikoptera kako bi se smanjila buka koja
nastaje kao posledica rotiranja elise. Piezoelektrini senzori su implantirani u elise
kako bi pratili napon i deformaciju; odzivni signali iz ovih senzora se alju nazad ka
kompjuterskim kontrolisanim adaptivnim ureajima, koji generiu buku koja
ponitava buku generisanu elisom.
Nanoinenjerski materijali
Do skora su naunici za razumevanje hemijskih i fizikih svojstava materijala,
zapoinjali istraivanje analizom velikih i kompleksnih struktura, a tek nakon toga se
usmeravali na istraivanje fundamentalnih sastavnih delova strukture. Ovaj pristup se
naziva top-down pristupom. Meutim, sa otkriem savremenih mikroskopa,
omogueno je osmatranje individualnih atoma i molekula pa je tako postalo mogue
manipulisati poloajem i vezama atoma i molekula a samim tim formiranje novih
struktura i projektovanje novih materijala. Ova mogunost da se vrlo paljivo grupiu
ili postavljaju atomi otvara perspektive za razvoj mehanikih, elektrinih, magnetnih i
drugih svojstava materijala koje nije mogue pronai u prirodnom obliku. To se
savremenim strunim renikom naziva bottom-up pristupom a studija svojstava
ovih materijala nanotehnologijom. Prefiks nano ukazuje na to da su dimenzije
strukturalnih entiteta veliine nanometra (veliine 10-9 m).
U budunosti emo bez svake sumnje ovu oblast smatrati izuzetno vanom, jer se za
sigurno moe raunati na nanomaterijale u budunosti.

3.4 Potrebe za modernim materijalima

U sklopu izuzetnog progresa nainjenog na polju nauke i inenjeringa materijala, sve
se uestalije postavljaju pitanja koja zahtevaju analizu uticaja proizvodnje i primene

38

tih materijala na ivotno okruenje. U vezi sa ovim potrebno je dati nekoliko

komentara.
Predpostavke jednog dela naunika (koji se bave energetikom) su da e upotreba
nuklearne energije u budunosti biti u ekspanziji ali je za njenu primenu potreban
itav set reenja kao odgovor na niz otvorenih pitanja. Ona tretiraju materijale sa vie
aspekata; poevi od goriva, preko struktura koje su direktno u kontaktu sa
radiogenim elementima pa do postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada.
Velike koliine energije se troe u transportu. Smanjenje teine transportnih vozila
(automobila, aviona, vozova itd.) kao i rastue temperature u motorima e svakako
zahtevati poveanu efekasnost iskorienja goriva. Za to je neophodno projektovati
nove materijale izuzetno jake strukture i male gustine koji e izdravati velike
temperature i imati znaajnu primenu u izradi motora sa unutranjim sagorevanjem.
Sem toga ve sada postoji potreba za pronalaenjem novih ekonominih izvora
energije, naravno uz efikasnije iskorienje postojeih resursa. U ovoj oblasti
materijali e igrati nesumnjivo znaajnu ulogu. Na primer direktna konverzija solarne
energije u elektrinu je ve prisutna u praksi. Solarne elije jo uvek koriste
kompleksne i vrlo skupe materijale. Kako bi ova tehnologija dobila stimans za veu
primenu u praksi potrebni su materijali koji e biti visoko efikasni u procesu
konverzije a istovremeno biti cenovno pristupaan.
Vodonine gorive elije predstavljaju vrlo primamljivu i istovremeno izvodljivu
energetsku tehnologiju koja ima osnovnu prednost u tome da nema nikakvo
zagaenje. One ve imaju inicijalnu primenu i predstavlja obeavajue reenje za
pogon automobila. Nove materijale tek treba projektovati za efikasnije gorive elije
kao i bolje katalizatore u procesima za dobijanje vodonika.
Kvalitet ivotne sredine zavisi, nema sumnje, od nae sposobnosti da upravljamo
zagaenjem vazduha i vode, a sve tehnike koje se koriste za upravljanje zagaenjem
koriste razliite materijale. Sem toga, metode za proizvodnju i usavravanje materijala
moraju da se unapreuju kako bi imale manje tetnog dejstva na ivotno okruenje
tj. manje zagaenja i manje ugroavanja okoline na mestima gde se eksploatiu
sirovinski materijali. Takoe se u nekim procesima proizvodnje materijala emituju
toksine supstance iji se ekoloki uticaj mora uzeti u obzir kod njihovog odlaganja.
Mnogi danas korieni materijali proizilaze iz neobnovljivih resursa pa to znai da ne
postoji mogunost njihove regeneracije. Tu spadaju npr. polimeri za iju se
proizvodnju kao sirovinski materijal koristi nafta i neki metali. Iscrpljivanje ovih
neobnovljivih resursa uslovljava:

Otkrivanje novih dodatnih rezervi,

Razvoj novih materijala koji imaju svojstva koja su uporediva svojstvima
materijala koji se trenutno koriste, a ija eksploatacija nije mogua i ima
veliki uticaj na okruenje i/ili
Poveanje efekta reciklae i razvoja nove tehnologije reciklae.

Kao posledicu potrebe za materijalima, ekonomskih aspekata njihove proizvodnje i

ekolokih uticaja na ivotnu sredinu postalo je od posebnog znaaja vano razmatrati
ivotni ciklus materijala. Pri tom znaajnu ulogu imaju naunici i inenjeri u nauci o
materijalima.

39