PSIHODEPRESORI

Psihodepresori su grupa medikamenata koja obuhvata barbiturate i veliki broj sinteti kih
sredstava za umirenje (benzodiazepina) i tableta za spavanje (hipnoti ka sredstva).
Zajedni ko za sva ova sredstva je da uzrokuju pospanost, umirenje, prijatno popu tanje
napetosti, i kao rezultat dejstva na vi e centre mozga mogu oslabiti ko nice tj. samokontrolu
ste enog pona anja. Psihodepresori su legalne supstance, ija je upotreba iroko
raprostranjena. Koriste se kao terapija za razli ite poreme aje psihi kog stanja osobe:
depresiju, nesanicu, aneksioznost, glavobolje, posttraumatska stanja, protiv bolova itd. Kada
se ove supstance u estalo koriste samoinicijativno, ili im se pove ava i prolongira doziranje
mimo saveta lekara dolazi do zloupotrebe psihodperesora koja mo e biti tetna po zdravlje
oveka.
U grupu umiruju ih sredstava - psihodepresora spadaju:

Barbiturati
Benzodiazepini
Analgetici
Trodon
Optalidon

Kako deluju sedativni i hipnoti ki lekovi?

Ranije su se u svrhu sedacije i izazivanja hipnoti kog efekta /san/ koristili lekovi iz grupe
barbiturata. Njihova terapijska irina bila je veoma mala, tako da su esto nastupala trovanja
koja su, ponekad, dovodila ak i do smrti pacijenta usled depresije centra za disanje u
mo danom stablu. U savremenoj medicini ovi lekovi, koji su stvarali i fizi ku i psihi ku
zavisnost, sve vi e ustupaju mesta medikamentima iz grupe benzodiazepina. Medjutim, iako
manje opasni, i benzodiazepini /Bensedin, Ksalol, Tranex, Demetrin, Lorazepam/ pre ili
kasnije uslovljavaju adikciju, dovode do tolerancije i, u slu aju obustave kori enja daju
apstinencijalni sindrom.
Iz svih navedenih razloga, nikako nije preporu ljivo da se pacijenti sami le e ovim
lekovima bez saveta i recepata lekara.
S druge strane, lekari bi morali da vode ra una da pacijentima propisuju ove lekove samo
kada je to neophodno, ta no odredjeni vremenski period i da ih, s vremena na vreme,
menjaju drugim sli nim preparatima. Prirodni sedativi na bazi lekovitih biljaka /valerijana,
hmelj, mati njak, menta i dr. / imaju prednost kod svakodnevne napetosti i bla ih neurotskih
tegoba. I kod nas je mogu e na i u apotekama ove preparate: tablete Persen /pored ostalih
sastojaka sadr e 50 mg valerijane/, kapsule Persen forte /125 mg valerijane/, tablete
/dra eje/ Valerijana-Hmelj "Medizina Natura" sa 100 mg ekstrakta korena valerijane i 10 mg
ekstrakta
arke hmelja, tinkture valerijane itd. Pomenute lekove mogu e je uzimati, za
razliku od benzodiazepina, dugo vremena, bez pojave ne eljenih efekata i bez razvoja
apstinencijalnog sindroma. Takodje, uz pomo ovih medikamenata mogu e je pomo i
zavisnicima od benzodiazepinskih lekova da, u slu aju njihovog obustavljanja, lak e
prebrode apstinencijalne smetnje.

BARBITURATI su grupa lekova koji se izdaju na recept i esto se zloupotrebljavaju. Oni

mogu da dovedu do depresije centralnog nervnog sistema. Visoke doze izazivaju
ushi enost, sedaciju i respiratornu depresiju. Daljim pove anjem doze dolazi do
respiratornog kolapsa i kome. Dejstvo barbiturata kratkog dejstva, kao to je sekobarbital,
traje 3 do 6 sati. Dejstvo barbiturata produ enog delovanja, kao to je fenobarbital, traje 10
do 20 sati. Barbiturati kratkog dejstva se normalno mogu detektovati u urinu 4 do 6 dana,
dok se barbiturati produ enog delovanja mogu detektovati i do 30 dana po upotrebi.
Barbiturati se izlu uju u urinu u neizmenjenoj formi, kao hidroksilirani derivati, karboksilirani
derivati i konjugati glukoronida.
tetne posledice
Uzeti u velikim dozama mogu dovesti do veselog raspolo enja (euforije), to li i na stanje
alkoholisanosti. Kombinovani sa alkoholom, heroinom i amfetaminom, mogu dovesti do
te kog trovanja pa i do smrti. Kod hroni ne upotrebe barbiturata javlja se, pored ostalog,
agresivnost i poreme aj koordinacije. Tako e javljaju se poreme aji koordinacije i
artikulacije. Razvija se propadanje nervnih elija mozga sa razvojem hroni nog mo danog
sindroma koji se karakteri e prije svega intelektualnim pripadanjem. este su eluda nocrijevne smetnje u vidu opstipacije (zatvora). Sli no barbituratima djeluju metakvalon (stvara
psihi ku i fizi ku zavisnost), glutetilid - deluje sli no heroinu, razvija vrlo brzo fizi ku
zavisnost...
Apstinencijska kriza je vrlo estoka, usled izbijanja deliriantnih ili epileptoidnih kriza, ponekad
ak i smrtonosna. Zbog toga je strogo kontrolisano propisivanje barbiturata (izdaju se u
odre enim slu ajevima na recept u duplikatu, uz zavo enje u posebne knjige narkotika).
BENZODIJAZEPINI (bensedin, apaurin, tavor, demetrin, nobrium) su klasa lekova za
depresiju centralnog nervnog sistema koji se iroko prepisuju. Imaju anksioliti ko, hipnoti ko,
antikonvulzivno i mi no-relaksantno dejstvo. Te nja osoba da izazovu eufori ne efekte
dovodi do zloupotrebe lijeka i mnogih tetnih posljedica. Osobe se, esto samoincijativno,
opredjeljuju za uzimanje ovog leka, nadaju i se da e tako re iti neka svoja optere enja i
probleme. Najve i broj osoba je stekao zavisnost koriste i tavor (lorezepam, lorsiran) za
smanjenje anksioznosti i straha. Dejstvo benzodijazepina traje 4 - 8 sati. Mnogi
benzodijazepini imaju isti metaboli ki put, i izlu uju se u vidu oksazepama i njegovih
glukoronida u urinu. Oksazepam se mo e otkriti u urinu i do 7 dana po upotrebi.
tetne posledice
Hroni na zloupotreba mo e da dovede do izazivanja psihi ke i fizi ke zavisnosti,
apstinencijalnog sindroma i tardivne diskinezije. Apstinencijlani sindrom se manifestuje
kroz aneksioznost, poja anu napetost i razdra ljivost, nesanicu, mi ne bolove i tremor.
Akutne visoke doze dovode do pospanosti, vrtoglavice, mi ne relaksacije, letargije, kome,
pa i smrti. Benzodijazepan je naj
a otkrivana legalna supstanca kao uzrok smrti
nepoznatog porekla. O te uje motorne ve tine, posebno u toku vo nje. Izaziva
apstinencijalni sindrom kod novoro en adi majki koje su ih uzimale u poslednjem
tromese ju trudno e.
BUPRENORFIN, derivat tebaina, opioid, koji je bio na tr tu SAD-a klasifikovan prema Listi
V kao parenteralni analgetik Buprenex. 2003 godine na osnovu ponovne procene
raspolo ive evidencije u vezi sa mogu om zloupotrebom, navikom i ne eljnim efektima, DEA
je buprenotfin preklasifikovala iz Liste V u Listu III kao narkotik. Buprenorfin ima sli nu

strukturu morfinu, ali ima du e dejstvo nego morfin i mo e se primenjivati sublingvalno kao
analgetik. U oktobru 2002, FDA je odobrila upotrebu buprenorfina kao jednog proizvoda,
Subutex, i kombinaciju proizvoda buprenorfina i naloxona, Suboxone, za le enje
zavisnosti. Subutex i Suboxone su prvi raspolo ivi lekovi prema ameri kom Dokumentu o
lekovima (DATA) iz 2003 za terapiju zavisnosti od droga koji se mogu prepisivati u lekarskim
ordinacijama. Takodje, pokazalo se da je mogu a zloupotreba buprenorfina i da mo e
prouzrokovati zavisnost. Pored toga brojne smrti su zabele ene kao posledica prekomerne
doze intravenski uzetog buprenorfina zajedno sa drugim psihotropnim lekovima kao to su
benzodijazepini. Buprenorfin se metaboli e uglavnom dealkilacijom i stvaranjem glukoronidbuprenorfina i glukoronid-norbuprenorfina.
Izvor:
www.zdravstvo.com
www.mpglobal.org
Dr Stevan P.Petrovi : Droga i ljudsko pona anje