SAMONIKLO

JESTIVO
BILJE
KAKO SE PREHRANITI U
PRIRODNIM USLOVIMA?

POVRNE
BILJKE

ZAINSKE
BILJKE

SALATA

AJNE
BILJKE

HLEBNE
BILJKE

ZAMENA
KAFE

MASNOE

UMSKO
VOE

EER

USLOVNO
JESTIVE

slinim ali malo sveijim mestima nego prethodna

vrsta. Od nje se razlikuje najvie po tome to su joj
listovi sitnije izdeljeni.
Mladi listovi sadre vie vitamina od prethodne
vrste i upotrebljavaju se za hranu kuvani kao varivo ili
bareni kao pargla.

1.
navala

Nephrodium
filix mas, porodica
Polypodiaceae
paprati (paprat, muka paprat, navale,
pampunka, paprad,
praprat, glistna podlesnica, glistovnica). Viegodinja
biljka, visoka 30 do 100 cm. Listovi joj izbijaju pravo
iz zemlje i poredani su u krug. Sasvim mladi (prilikom
izbijanja) uvijeni su kao pu, a kasnije se razvijaju i postaju
dugaki, dvostruko izdeljeni i nejednako zupasti. Pod
zemljom se nalazi veliki mesnati podanak.
Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a
raste po umama, od viih brda pa do preko 1500 m
nadmorske visine.
Sasvim mladi, soni, nerazvijeni listovi, koji
su jo uvijeni u spiralu kao pueva kuica, mogu da
se upotrebljavaju za spremanje orbi, variva i pirea u
meavinj sa drugim divljim povrem. Stariji, razvijeni
listovi su vrsti, sadre dosta celuloze i smatraju se
kodljivim. Podanak (podzemni deo) sadri otrovne
sastojke i ne moe se upotrebljavati za hranu. Na
mestima na kojima se navala javlja u veoj koliini, jedan
ovek moe za jedan as da sakupi do 5 kg nerazvijenih
listova. Ako je skuplja neizveban, moe da je zameni sa
drugom vrstom paprati, ali je takva zamena bezopasna,
jer se i ta vrsta moe da upotrebi za jelo.

3.
bujad

Pteridium
aquilinum
(velika paprat, bujaa,
gorska paprat, orlova
paprat, stelja, hostni praprot). Viegodinja biljka,
visoka 50 do 150 cm.
Veliki listovi su na veoma
dugakim jakim drkama
koje su s donje strane ilebljene. Trouglastog su
oblika i dvostruko do trostruko izdeljeni.
Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji, od
niih brda pa do visokih planina. Raste n suvljim
mestima u retkim, svetlijim umama, n proplancima,
krevinama, umskim istinama, na zaputenim
planinskim njivama i livadama i slinim mestima,
uvek na kiselom tlu. esto se javlja na velikoj povrini
i u ogromnoj koliini.
Mladi, soni izdanci, brani rano s prolea, n
kojima se listovi jo nisu razvili, upotrebljavaju
se za spravljanje orbi, meanih variva, i sl.
Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i ne
postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom
kodijivom biljkom. Na mestima na kojima se
bujad javlja u veoj koliini, jedan ovek moe
za jedan as da nabere do 5 kg mladih izdanaka.
Podanak (podzemna stabljika) bujadi sadri dosta
velike koliine skroba. Moe se vaditi s jeseni ili
krajem zime i mleti u brano, pa tako upotrebljavati
kao dodatak sirovinama za spravljanje hleba ili
se iz takve mase moe ispiranjem izdvojiti skrob.

2.
enska
paprat

Athyrium filix femina (papratka, sitna

navala). Rasprostranjena je skoro u
celoj naoj zemlji, na
1

su joj grane povijene prema zemlji. Bobice su neto

krupnije od bobica prethodne vrste i kad sazru sline
su boje kao i kod prethodne vrste.
Rasprostranjena samo u priobalnom pojasu
primorja, ali je rea od prethodne vrste. Upotreba je
kao i kod prethodne vrste.

4.
kleka

Juniperus
communis
porodica Cupressaceae
empresi (borovica,
venja, smreka, brinam,
brinje). etinarski bun
visok 0,5 do oko 3 m,
nepravilno
razgranat,
sa otrim i uskim zimzelenim listovima (etinama). Vrlo sitni cvetovi
razvijaju se u pazuhu listova. Plod je bobica, koja
sazreva u jesen i plaviasto-crnkaste je boje.
Rasprostranjena je od pobra do srednjeg
planinskog pojasa u skoro itavoj naoj zemlji,
izuzev primorja.
etine se mogu upotrebiti za spravljanje
aromatinog vitaminskog aja, a isto tako i bobice,
koje sadre i izvesne koliine eera. Bobice se koriste
i kao zain pri spravljanju razliitih jela, naroito od
mesa divljai.
Slino se upotrebljava i podvrsta obine kleke
polegla kleka Juniperus nana znatno
nia i sa poleglim granama, a raste iznad visinskog
pojasa u kome se javlja obina kleka.

7. BREZA Betula
verrucosa,
porodica
Betulaceae breze (bela
breza, briza, alosna breza,
jadika). Drvo visoko do
25 m, sa glatkom belom
pokoicom preko kore, koja se ljuska i lako odvaja;
granice su joj tanke, savitljive, crvenkastomrke
boje; listovi nisu veliki, zaobljeno trouglasti su a
po ivici zupasti. ukastomrki cvetovi razvijaju
se u prolee, istovremeno sa listovima. Muke rese
mogu da budu dugake do 10 cm i vie, dok su
enske krae i stoje uspravno.
Rasprostranjena u umskom podruju cele
nae zemlje, od brdskih predela do visokih planina,
a raste na suvljem, peskovitom zemljitu u retkim
svetlim umama, na ivici uma, proreenim umskim
mestima, krevinama, poaritima i sl.
Lisni pupoljci i sasvim mladi listovi mogu da se
upotrebe u meavini sa drugim divljim povrem za
spravljanje orbi, variva i pirea. Stariji listovi postaju
gorki i neprijatni za l. U vanrednim prilikama
rese se u toku zime i ranog prolea beru, sue, melju
i meaju sa branom za meenje hleba, a mogu da
se i propre kao zamena za kafu. Kad se u mladim
stablima izvrti rupa, dobija se sok (narodni naziv
buza ili musa), koji sadri eera i brezovo eterin
ulje, i moe da se pije sve, ukuvan kao sirup i na
razliite naine spremljen. Od jednog stabla z 48
asova moe da se dobije proseno 4,5 litara soka, a
za celu sezonu oko 170 litara. Po nekim podacima,
u vreme gladi upotrebljavana je i brezova kora mlevena u brano kao sirovina za hleb. Slinu upotrebu,
ali u znatno manjoj meri, imaju i sledee vrste:

5. crvena
smreka

Juniperus oxycedrus
(mrika, smrika,
crvena borovica,
morska borovica). bun ili omanje drvo do 5-6
m visine sa kosim navie usmerenim granama.
Slina je predhodnoj vrsti ali vea i sa krupnijim
bobicama crvenkasto-mrkaste boje.
Rasprostranjena je u itavom sredozemnom
podruju, a zalazi i u kopneni deo nae zemlje u sve
delove koji se odlikuju veom toplotom i sunou
(tzv. submediteranske oaze) dospevajui u visine
do oko 800 m nad morem. U naem primorju je
vrlo esta na kamenjarima, u makiji (primorskom
ibljaku) i na degradiranim povrinama.
Bobice se mogu koristiti presne, mada im je ukus
malo prejako aromatian na terpentin, ili kuvane u
vodi ili mleku, a takoe i kao zain razliitih jela,
naroito mesnih.

8.
MALJAVA
BREZA tula
pubescens (puhasta
breza, breza cretua).
Raste u veem delu
nae zemlje u planinskim krajevima, po sveim
i vlanim umama i na movarnim mestima
(tresavama). Manja je od prethodne vrste.

6. PUKINJA
Juniperus macrocarpa. Slina je
prethodnoj vrsti, ali
2

9. PATULJASTA
BREZA Betula
nana. Raste u visokoplaninskim predelima i
mnogo je manja od obe
prethodne vrste.

12. LJUTA KOPRIVA Urtica pilulifera (drobna kopriva,

veprima). Jednogodinja
zeljasta biljka, rasprostranjena u primorskim
predelima i u toplijim
delovima Makedonije.

10. KOPRIVA
Urtica dioica, porodica
Urticaceae koprive
(ara, velika kopriva,
egavica, goa kopriva,
kropiva).
Viegodinja
zeljasta biljka. Moe da
naraste i preko 100 cm u visinu. Stabljika je etvrtasta.
Listovi su jajoliko-duguljasti, sa produenim iljastim
krajem, po ivici zupasti. S obe strane pokriveni su
kratkim mekim dlakama. I stabljika i listovi obrasli su
jo i duim, lomljivim dlakama punim kiseline
ari i izaziva plikove na koi. Sitni, neugledni zelenkasti
cvetovi skupljeni su u razgranatu grozdastu cvast pri
vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Cveta juna i jula.
Veoma je rasprostranjena u celoj naoj zemlji,
od nizina do visokih planina. Raste po zaputenim
mestima, kao korov ukraj puteva, oko naselja, torova,
kraj ograda, po umama, movarama, zaputenim
njivama i vonjacima i na slinim mestima, esto u
velikom mnotvu na jednom mestu.
Mladi izdanci i listovi, kao i ovrci mladih stabljika
mogu da se upotrebljavaju za spravijanje orbi, variva,
pirea, za nadeve i sl., a takode mogu da se pre na ulju
ili masti. Isueni i samleveni u prah mogu da se uvaju
za kasniju upotrebu, a mogu i svei da se konzerviu na
razliite naine. Ne postoji opasnost da se zamene sa
nekom drugom kodljivom biljnom vrstom i mogu da
se upotrebijavaju bez ogranienja. Listovi se najvie
upotrebljavaju u prolee, li i kasnije, pa i u jesen od
naknadnih izbojaka. Na mestima na kojima se kopriva
javlja u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da
nabere do 4 kg listova i sonih ovraka stabljike. Slino
mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste kopriva:

13. TAVELJ
Rumex crispus,
porodica
Polygonaceae troskoti (poljsko zelje,
konjski tavelj, tavalj, avije, av-elj).
Viegodinja zeljasta
biljka, naraste od 50
do 100 cm, sa jakom,
slabije razgranatom
st-abljikom. Listovi
su duguljasti, pri zemlji su vei i iri, a uz stabljiku
ui i malo manji. Svi listovi su po ivici kovrdavo
naborani. Cvetovi su sitni, zelenkasti, mnogobrojni
i nalaze se u brojnim klasastim cvastima pri vrhu i u
gornjem delu stabljike. Cveta juna i jula.
Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji i veoma
est od nizina do oko 1500 m nadmorske visine.
Raste po sveim i vlanim mestima, oko potoka,
jarkova, na zaputenim travnjacima, panjacima i
njivama, esto kao korov i u veoj koliini.
Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za
spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. i to u
neogranieno) koliini. Skupljaju se od ranog prolea
do kraja maja, pre nego to se razvije cvetna stabljika.
esto mogu da se koriste i naknadni listovi koji izbijaju krajem leta ili u jesen, naroito posle koenja
livade. Na mestima na kojima se tavelj javlja u veoj
koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 2
kg upotrebljivih listova. Slino mogu da se upotrebljavaju i listovi i soni delovi od sledeih vrsta:

11. MALA KOPRIVA Urtica urens

(sitna kopriva, grka
kopriva). Takoe veoma
rasprostranjena u nas.
Jednogodinja zeljasta
biljka. Manja je od velike
koprive, a naraste do 60 cm.
Listovi su joj sitniji.

14. POLJSKO
ZELJE Rum
pulcher (bljutur,
livadsko zelje, divlja
blitva). Rasprostranjeno je u veem
delu nae zemlje, a raste po mestima gde i prethodna
vrsta. Koristi se za kao i ostale vrste zelja.
3

17. ZELJE
Rumex patientia
(pitomo
zelje,
pitomi tavelj, engleski spana, srpsko
zelje). Slino je
prethodnim vrstama, ali je znatno vee i moe da
naraste i preko 2 m u visinu, a stabljika moe da
bude debela kao prst. Rasprostranjeno u veem
delu nae zemlje, naroito u junijim predelima,
a raste po poljima i sveijim, pa ak i po vlanim
mestima, esto u blizini naselja.

19. PLANINSKO ZELJE

Rumex
alpinus
(planinska kiselica,
alpsko zelje, alpski
tavelj, plutur, ravent, staglina, ravet).
Viegodinja zeljasta
biljka sa snanom
stabljikom, koja moe da naraste i do 2
m u visinu. Prizemni
listovi su veoma veliki, a mogu biti dugaki i do 50 cm
i veoma iroki, zaobljeno-srcastog oblika.
Rasprostranjeno je skoro u celoj naoj zemlji, i to
samo u planinskim predelima od oko 1300 do blizu
2500 m nadmorske visine. Raste naroito na mestima
kuda se kree ili zadrava stoka, oko planinskih
panjaka, torova, katuna, zatim oko planinskih
potoka i po drugim planinskim vlanim mestima,
esto u veoma velikoj koliini, pokrivajui katkad u
neprekidnom ilimu povrinu od po vie hektara.
Sasvim mladi, jo pomalo ukasti listovi
i mladi izdanci mogu da se upotrebljavaju za
spremanje meanih salata, za orbe, variva, pirea,
nadeve i sl. Takode mogu da se kisele kao kupus i
da se ostavIjaju za zimu. Beru se od ranog prolea
i u toku celog leta sve do kasne jeseni, budui da za
sve to vreme izbijaju naknadni mladi listovi. Mogu
da se upotrebljavaju bez ogranienja. Stariji listovi
su kruti i nagorki. Na mestima na kojima se biljka
javlja u velikoj koliini jedan ovek moe u prolee
za jedan as da nabere 5 kg upotrebljivih listova
i izdanaka. U leto i u jesen skupljanje ide sporije,
poto moraju da se odaberu samo najmiadi listovi.
Koren sadri skroba, neto eera, tanina i drugih
materija. Moe da se kuva i upotrebljava za jelo.

18. VODENO
ZELJE Rum
hydrolapathum
(vodeni tavelj,
reni tavelj, vodeni
konjtak). Vrlo je
visoka i snana movarna biljka. Rasprostranjena je
u veem delu nae zemlje, a raste po veoma vlanim
i movarnim mestima, barama, stajaim vodama i
slinim mestima.

20. AVLIKA
Rumex aquaticus
(veliki tav, vodeni
tavalj, konjski tir,
mrkavc, tavolj). Dosta
je rasp-rostranjena u
nas, a raste ukraj voda.
Upotreba kao kod
ostalih vrsta, stari listovi
mogu da budu nagorki.

15. TAVLJE
Rumex sanguineus (divlji tavelj,
staglina, av). Rasprostranjeno je u skoro celoj naoj zemlji i na slinim
stanitima na kojima i prethodne vrste.

16. KONJSKI
TAVELJ

Rumex obtusifolius
(konjtak, trava od
konjtaka, konjsko
zelje, ulinjak). Naraste i do 120 cm u visinu. Listovi
su pri zemlji veliki i esto pri dnu crvenkasti i na
duim peteljkama. Veoma je rasprostranjen skoro
u celoj naoj zemlji, od nizina pa sve do blizu 2000
m nadmorske visine. Raste na slinim stanitima na
kojima i prerhodne vrste.

Panja! Sve vrste naih zelja upotrebljive su za jelo i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom
kodljivom vrstom. Jedina nepovoljnost je u tome to neke vrste ranije, a neke kasnije postaju nagorke ili gorke.
Zato treba brati to mlade listove i izbojke, ali imati na umu da je gorina zelja samo neprijatna, a ne i kodljiva.
4

eliptino-kopljastim listovima na sasvim kratkoj

peteljci. Cvetovi su sitni, ruiasti, zelenkasti ili beli.
Cveta od kraja prolea do jeseni.
Veoma je rasprostranjena biljka u celoj naoj
zemlji, od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine.
Raste na poljima, niskim travnjacima, ukraj puteva,
na stazama, na pustim mestima -X svuda gde se gazi i
gde stalno gaenje onemoguava drugim travama da
se odre; esto obrazuje neprekidni gust ilim.
Mladi listovi i mladi soniji vrci stabljika mogu
da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata,
orbi, variva i sl. Na mestima na kojima se troskot javlja
u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da
nabere do 1 kg sitnih listova i ovraka stabljika. Mogu
da se upotrebljavaju i sledee vrste troskota:

21. KISELJAK
Rumex
acetosa (kiselica, veliki kiseljak,
kisavec, ajdovec, kiselca).
Viegodinjazeljastabiljka,
koja moe da naraste i do
100 cm u visinu. Stabiljka
je uzdu izbrazdana, esto
je crvenkaste boje. Najee se iz jednog korena
razvija po vie stabijika. Listovi su strelastog oblika.
Mnogobrojni sitni crvenkasti cvetovi sloeni su u
metlastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od maja do
jula, a katkada i po drugi put u jesen.
Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, a
raste po sveim i vlanim livadama i travnjacima,
blizu potoka, po retkim zatravljenim umskim
proplancima i rubovima svetlijih uma. esto moe
da se nae u velikom mnotvu, tako da se livada u
vreme cvetanja biljke zacrveni.
Mladi soni listovi i izdanci su prijatnog kiselog
ukusa. Upotrebljavaju se svei za salatu ili kuvani za
orbu, variva, pirea, nadeve i sl. najee u meavini
sa drugim vrstama divljeg povra. Zbog dosta velikih
koliina oksalne kiseline, ne treba ih koristiti mnogo
u jednom obroku jer tada mogu da budu kodljivi.
Slino se upotrebljava i sledea vrsta:

24. LISAC Polygonum persicaria (ljutaa,

praskvinac, andreselj, broskova trava, kotren).
Jednogodinja zeljasta
biljka, visoka 50-80 cm, sa
razgranatom lankovitom
stabljikom, duguljastim,
kopljastim, prilino irokim listovima i zelenkasto-belim ili crvenkastim
cvetovima, koji su sloeni u klas pri vrhu ogranaka
stabljike. Cveta od jula do septembra.
Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji, a
raste po vlanim mestima, oko bara i movara, po
jarcima ukraj puteva, potoka, na vlanim livadama,
po svethm nizinskim umama i slinim mestima,
esto u velikoj koliini.
Mladi listovi i soni ovrci stabljika pre
cvetanja mogu se upotrebe za spravljanje meanih
salata, orbi i variva.

22. MALI KISELJAK Rum acetosella (mala kiselica,

oviji kiselj, sitni kiseljak).
Rasprostranjen je po
celoj naoj zemlji. Raste
po suvljim, najee
peskovitim mestima, koja
su siromana u kreu, i to
od nizina do visoko u planine. Slian je prethodnoj
vrsti, ali mnogo manji, listovi su mu znatno sitniji
i izrazitije kopljasti.

25.
SRENJAK
Polygonum bistorta
(sranik, trava od srdobolje, eludnjak, jermen,
srano zelje). Listovi
su mu iri, a u donjem
delu suavaju se u drku.
Cvetna stabljika je dosta
iroka, a pri vrhu nosi klasastu cvast od sitnih
ruiastih cvetova. Ima ovei okruglasti podanak.
Rasprostranjen u veem delu nae zemlje, po
visokim brdima i planinama, a raste na vlanim
livadama i u uvalama, esto u velikom mnotvu.
Sasvim mladi listovi i stabljike mogu da se
koriste kao salata, za orbe i variva.

23. TROSKOT
Polygonum aviculare, porodica
Polygonaceae
troskoti
(ptiji
troskot, troska, dvornik, ptiji dvornik, kameniac,
troskovac, krupnik, molava, ptiji dresen, treskovac,
truskavac, crljena rusomaa). Jednogodinja je
zeljasta biljka, sitna, neugledna, najee polegla
po zemlji, veoma razgranata i lankovita, sa sitnim
5

26. PAPRAC
Polygonum hydropiper
(paprica, papreni lisac,
vodena biberka, vodena
paprika). Slian je liscu,
samo je malo sitniji
od njega, a raste na
slinim stanitima. Cela
biljka ima papren ukus.
Upotrebljava se kao zain i dodaje se salatama,
orbama i varivima. Seme moe da se upotrebi kao
zamena za biber i zamena za papriku.

30. BRANJENIK
Chenopodium bonus
henricus, porodica Chenopodiaceae pepeljuge
(divIji spana, ciganski
spana, dragi jurko).
Viegodinja
zeljasta
biljka, koja naraste od 50
do 80 cm, sa uspravnom
uglastom stabljikom malo
razgranatom, pokatakad crvenkastom. Listovi su
tamnozelene boje, kopljasto-trouglasti, prizemni
imaju duge peteljke, a gornji su kao branom
posuti. Mnogobrojni sitni neugledni cvetovi
beliastozelenkaste boje sloeni su pri vrhu stabljike
u klasastu cvast. Cveta od maja do oktobra.
Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji, od
brdskih predela pa sve do preko 2000 m nadmorske
visine, gde raste na ubrevitom tlu, najvie na
mestima gde se kree i zadrava stoka, oko stoarskih
letnjih stanova (katuna), torova, u okolini planinskih
naselja, staja, oko plotova, pored puteva i na slinim
mestima, esto u velikoj koliini.
Mladi listovi i soni ovrci srabljika upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva, pirea, za
nadeve i sl. sami ili, jo bolje, pomeani sa drugim
divljim povrem. Mogu da se koriste od prolea
do sredine leta, a i kasnije, ali samo naknadni mladi
izbojci i soni listovi, inae stariji listovi postaju
grubi i nagorki. Sasvim mladi proletnji izbojci pre
razvijanja listova mogu da se prirede kao pargla.
Na mestima na kojima se branjenik javlja u veoj
koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere
do 5 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se
upotrebljavati bez ogranienja. Ne postoji opasnost
da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom
vrstom, ali bera koji jo nije dobar poznavalac
ove biljke, moe da je zameni sa srodnim biljkama
smrdljivom pepeljugom (Chenopodium
vulvaria)
i
srcolisnom pepeljugom
(Chenopodium hybridum), koje nisu otrovne,
ali imaju neprijatan miris, po emu ih je lako
razlikovati kad se rastrljaju meu prstima. Slino
branjeniku upotrebljavaju se i sledee srodne vrste:

27. MALI SRANIK Polygonum

viviparum, Viegodinja
biljka sa jajolikim ili
kopljastim
listovima.
Rasprostranjena na svim
naim veim planinama,
raste na planinskim
livadama. Koren sadri dosta skroba i tanina i osuen
i samleven moe da se koristi za spravljanje kaa, kao
dodatak drugim hlebnim sirovinama i sl. Od korena
se kuva i ukusan aj kao zamena ruskom aju.

28. ALPSKI SRENJAK Polygonum

alpinum. Ima bele
cv-etove i duguljastokopljaste listove. Raste
na planinskim livadama i
kamenjarima svih naih
visokih planina.
Listovi i soni delovi stabljike sadre vitamin C,
proteina i drugih materija. Mogu da se upotrebljavaju
za salatu, orbe, variva i kao zamena za aj.

29. VIJUAC

Polygonum
convolvulus (papunac, peteak, ukunda). Stabljika se
najee povija po tlu. Raste po livadama i poljima.
Rasprostranjen skoro po celoj naoj zemlji.
Mladi listovi se upotrebljavaju za orbe i variva.
Seme sadri proteine, skroba i masnoe i upotrebljava
se za spremanje kaa ili se me lje u brano za hleb.

31. PEPELJUGA
Chenopodium album
(bela loboda, jurjevac,
smukavc). Jednogodinja
zeljasta biljka. Stabljika
je uspravna, do 1 m
visoka, sa duguljastojajolikim listovima po
6

ivici retko i nejednako zupastim i po povrini

branjastim. Cvetovi su sitni, zelenkasti i skupljeni u
titolike i klasaste cvasti. Cveta juna i jula.
Veoma je rasprostranjena kao korov u celoj naoj
zemlji. Raste od nizina do visoko u planinskim
pojasevima na plodnom zemljitu bogatom
mineralnim solima, na zaputenim njivama,
oko naselja, na ubritima i drugim zaputenim
mestima, oko ograda, ukraj puteva i sl.
Mladi listovi i soni ovrci stabIjike su od
davnina upotrebljavani za spravljanje orbi, variva,
pirea i sl. Kad su stariji, neukusniji su. Na mestima na
kojima se pepeljuga javlja u veoj koliini, jedan ovek
moe za jedan as da sakupi do 3 kg upotrebljivih
delova. Mogu da se koriste bez ogranienja. Seme
pepeljuge sadri znatnu koliinu svarljivih ugljenih
hidrata, proteina, belanevina i dr. i od davnina
je, naroito u vreme gladi, bilo upotrebljavano za
dobijanje brana za spremanje hleba. Po nekim
podacima, upotreba velikih koliina brana od semena
nije preporuljiva jer moe da bude kodljiva.

34. GRADSKA
LOBODA

Jednogodinja
zeljasta biljka sa
sjajnom stabljikom
visokom 30 do 50
cm i trouglastim,
ree rombinim listovima. Sitni cvetovi
sloeni su pri vrhu u klasastu cvast. Rasprostranjena
u veem delu nae zemlje, najee kao korov, na
slinim mestima kao i prethodna vrsta.
Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata,
za orbe, variva, pirea i sl.

35.
CRVENA
PEPELJUGA
Chenopodium rubrum
(svraie jagode). Manje
je rasprostranjena od
prethodne vrste, raste
na slinim mestima,
kraj voda. Mladi delovi
biljke upotrebljavaju
se kao salata, za orbe,
variva i pirea.

32. BATENSKA
PEPELJUGA

Chenopodium polyspermum. Listovi su joj jajoliki,

duguljasti, nisu izrazito
branjavi i bez naroitog
su mirisa, stabljika
razgranata, visoka 30 do 50 cm. Starija biljka postaje
crvena. Cveta juna i jula.
Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina do
srednje visokih brda, a raste po vlanim mestima kao
korov, na renim ostrvcima i sl. esto u velikoj koliini.
Listovi se bez ikakvih ogranienja upotrebljavaju
za orbe, variva i pirea.

36. LOBODA
Atriplex hortensis (velika loboda, lobuda, rudea
loboda). Kulturna
biljka, ali je veoma
est sluaj da se nalazi
podivljala daleko od mesta na kojima je bila gajena,
tako da moe na mnogo mesta da se nae kao divlja.
Mladi delovi biljke, a naroito listovi,
upotrebljavaju se bez ikakvog ogranienja kao salata,
za orbe, variva i sl.

33. MALA TURICA Chenopodium

murale (mala pepeljuga).
Jednogodinja
zeljasta
biljka visoka do 50 cm,
sa tamnom stabljikom i
rombinim listovima, sitni
cvetovi sastavljaju titoliku
cvast. Cveta jula i avgusta.
Rasprostranjena je skoro po celoj zemlji, a raste na
slinim mestima kao i prethodne dve vrste.
Smatra se veoma hranljivom i njeni mladi
listovi i soni ovrci stabljike upotrebljavaju
se za spravljanje orbi, variva i pirea. Mogu da se
koriste bez ogranienja. Seme male turice takode
moe da slui za ishranu.

37.
LJUSPASTA
LOBODA Atriplex
nitens.
Jednogodinja
zeljasta biljka, sa srcolikotrouglasrim listovima, po
ivici veinom duboko
zupastim, odozdo sa
srebrnasto-sivim ljuspama.
7

Mladi soni proletnji izdanci i listovi od

kraja marta do poetka juna upotrebIjavaju se za
spravljanje orbi, variva, pirca i sl. Mogu da se koriste
bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa
nekom slinom kodljivom biljkom.

Rasprostranjena je uglavnom u zapadnijlm

delovima nae zemlje (Slovenija, Hrvatska) kao
korovna biljka po zaputenijim vrtovima, oko
dubrita i na slinim mestima.
Cela mlada biljka, a naroito listovi, upotrebljava
se kao salata, z orbe, variva i sl. U nekim istonim
zemljama jede se svea sa kiselim mlekom.

42. DIVLJA MORSKA BLITVA Beta

maritima, porodica Chenopodiaceae lobode
(gluha blitva, luda blitva).
Jednogodinja zeljasta
biljka, esto skoro polegla
po tlu, sa prizemnim
listovima jajasto-srcastog
oblika i na dugim peteljkama, a gornjim listovima
zailjenim i u obliku romba. Cvetovi su sitni, neugledni
i mnogobrojni. Cveta od juna do septemhra. Raste u
primorskim predelima na peskovitom tlu du obale.
Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje
orbi, variva i pirea. Koren, koji sadri i ecera i
skroba, upotrebljava se takode za hranu, kuvan ili
peen. Svi delovi mogu da se upotrebljavaju bez
ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa
nekom drugom slinom kodljivom biljkom.

38. POLJSKA LOBODA Atriplex hastata. Rasprostranjena je

u veem delu nae zemlje,
a naroito u nizinama, oko
reka, na renim ostrvima
i slinim mestima.

39.
RUIASTA
LOBODA Atriplex
rosea (divlja mala loboda).
Takoe je rasprostranjena
u veem delu nae zemlje,
ali na suvljim mestima,
kao korov.

43. OMAGA
Salicornia herbacea
porodica Chenopodiaceae lobode (omakalj,
solnjaa,
cakljenaa).
Jednogodinja ili dvogodinja mesnata biljka,
koja naraste do 30 cm
u visinu, sa lankovitom stabljikom, mesnatim,
debelim, katkada pri osnovi drvenasrim grandcama.
Raste u primorskim predelima, neposredno uz
morsku obalu, na poplavnom muljevitom zemljitu,
svuda gde dopire morska voda.
Od ranog prolea do poetka juna upotrebljavaju
se sone stabljike, za salatu, spravljanje orbi,
variva i sl. Sadri proteina, neto masnoe, soli,
saharoze i drugih sastojaka. Moe da se upotrebljava
bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zameni
nekom slinom kodljivom biljkom.

40
VELIKA
DIVLJA LOBODA Atripiex
tatarica. Rasprostranjena je neto
vie nego prethodne
dve vrste, a raste
na zaputenim mestima, naroito na zaslanjenim
terenima i po renim obalama. Smatra se za povre
koje pojaava apetit.

41.
MORSKA
LOBODA Atripiex
portulacoides, porodica
Chenopodiaceae lobode. Jednogodinja biljka visoka do 30 cm,
sa crvenkastom, dosta
razgranatom stabljikom,
obrnuto jajolikom, ljuspasto-beliastim, branjavim
listovima, koji su po ivici celi, sa sitnim neuglednim
cvetovima. Cveta s prolea.
Raste u primorskim predelima, u uskom pojasu
uz more, na tlu koje sadri dosta soli.

44.
CRVENA
OMAGA Salicornia
fruticosa, porodica Chenopodiaceae lobode
(crveni omakalj, crvena
solnjaa, crvena caklenjaa).
8

Slina je prethodnoj vrsti, samo su joj granice

neto gue i vie odrvenele, te ima oblik niskog
polubuna. Izrazito je crvenkaste boje. Koristi se na
isti nain kao i prethodna vrsta.

svetlijim umama oko mea, u blizini naselja, na

zaputenim mestima, kraj potoka, po zaputenim
vinogradima i njivama, esto kao obilan korov, po
obalama potoka, bara i drugih voda, uvek na sveem
i dobrom zemljitu.
Cela sona biljka, bez korena, a naroito listovi,
veoma je prijatnog i blagog ukusa i upotrebljava se
kao salata, za spravljanje orbi, variva i pirea. Najvie
moe da se koristi od marta do oktobra, ali i znatno
due, pa esto i za vreme blaih zima. Na mestima
gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek za jedan as
moe da skupi do 3 kg upotrebljivih biljnih delova.
Slino se upotrebljavaju i sledee vrste:

45.
JURICA
Suaeda marifima,
porodica Chenopodiaceae lobode. Jednogodinja zeljasta biljka,
zeleno-uckaste stabljike,
razgranate pri zemlji.
Listovi su vlaknasti i
mlitavi. Rasprostranjena
je u primorju, na slanim
i vlanim mestima, na glinastoj, peskovitoj ili
ljunkovitoj podlozi.
Mladi proletnji listovi mogu se koristiti kao
varivo. Sirovi deluju kao sredstvo za ienie.

48. MOKRICA
Stellaria aqualica
ili Malachium aquaticum (vuja creva,
kurjaka creva).

46. SOLNJAA
Saisola
kali,
porodica Chenopodiaceae lobode (sonjaa, rutolistac, caklinica, slanica, soljanka).
Jednogodinja zeljasta biljka zeleno-ukastocrvenkaste boje, pri zemlji razgranata. Listovi su
mesnati i bez drke (sede na stabljici); vrhovi su im
iljasti ili bodljikavi.
Rasprostranjena u primorju, na slanim peanim,
ljunkovitim ili laporastim terenima uz more.
Mladi proletnji ogranci koriste se kao varivo,
ne treba soliti, jer je biljka sama slana. Iz tih raz
loga upotrebljava se i kao zainski dodatak drugim
varivima u nedostatku soli.

49.
UMSKA
MIJAKINJA
Stellaria nemorum.
Raste po vlanim i
sveim mestima u brdskim i planinskim umama
u celoj naoj zemlji. Znatno vea i krupnija od
obine mijakinje.
gu se upotrebljavati za jelo samo sasvim mladi
delovi i listovi, u manjoj koliini i u meavini sa
drugim divljim povrem, jer su grublji i brzo ovrsnu.

50. PUCAVAC
Silene vulgaris, porodica
Caryophyllaceae

karanfili ili klinii (pucavica, pucalina, puina,

skripac, kripalac). Viegodinja biljka, visoka
do 60 cm, sa tankom
stabljikom pri vrhu
razgranatom, sa nasuprotnim plaviastozelenim
kopljastim ili kopljasto-jajastim iljatim listovima.
Pri vrhu stabljike, u rastresitoj cvasti, nalaze se beli
cvetovi sa irokom mehurastom aicom punom
vaz-duha. Cveta od aprila do jula.
Veoma rasprostranjena biljka, koja se esto sree
u brdskim i planinskim predelima u celoj naoj
zemlji, gde raste po travnim obroncima, ivicama
uma i umaraka, livadama ukraj puteva i staza i sl.

47. MIJAKINJA
Stellaria media, porodica
Caryophyllaceae karanfila ili klinia (mievina, mije uho, crevac,
evca).
Jednogodinja
zeljasta prizemna biljka sa nenom esto nisko po
zemlji oputenom stabljikom, veoma se razgranava
i iri po povrini zemljita. Donji listii su jajoliki i sa
peteljkama, a gornji ui i bez peteljke. Cveta od prolea
do jeseni malim, belim, zvezdastim cvetovima.
Veoma rasprostranjena biljka po celoj naoj
zemJji, od nizina pa do visokih planina, raste u reim
9

Mladi proletnji izbojci, soni vrhovi stabljika i

mlado lie mogu da se upotrebljavaju za spravljanje
salata, orbi, variva i sl. i to bez ogranienja. Ne
postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom
slinom kodljivom biljkom.

da se upotrebe za jelo. Sueni i samkveni u brano

daju dobru sirovinu za hleb, kae, razne poslastice
i sl. Prinos je neto manji nego pri vaenju belog
lokvanja. Propreno seme takode moe da se
upotrebi kao zamena za kafu.

51. LOKVANJ

Nymphaea
alba,
porodica
Nymphaeaceae
lokvanji (lopo,
beli lokvanj, blatni cvit, lepen, berena trava,
jezerska lilija). Viegodinja vodena biljka, iji se
koren razvija u mulju na dnu stajaih voda, a kroz
vodu se sve do povrine pruaju duge sone lisne
drke i cvetna stabljika. Listovi su veliki, srcastobubreastog oblika, odozgo sjajni i plivaju na
povrini vode. Cvetovi su krupni, veoma lepi. beli
i takode plivaju na povrini vode. Cveta u junu.
Rasprostranjen u celoj naoj zemlji, naroito
u niim predelima, gde naseljava skoro sve stajae
vode, bare, lokve u movarama, plia toplija jezera,
priobalske delove reica sa veoma sporim tokom
vode i slina mesta. esto se nalazi u vrlo velikoj
koliini na jednom mestu, pokrivajui liem vodenu
povrinu i na nekoliko hektara.
Koren i podanak, koji je veoma veliki, sadri vrlo
velike koliine skroba, zatim tanina i drugih materija.
Moe da se upotrebi za hranu kuvan, peen ili osuen
pa samleven u brano, kao sirovina za hleb, kae, razne
poslastice i sl. Na mestima na kojima se lokvanj javlja
u veoj koliini i na pogodnom stanitu (plitka voda
ili mesta sa kojih se voda u sunim mestima ili s jeseni
povukla), jedan ovek moe za jedan as da iskopa
do 20 kg podanka. Seme lokvanja, kad se propri,
moe da slui kao zamena za kafu.

53. LUAC
Alliaria officinalis, porodica Cruciferae
krstaice (luica, luina,
enjaa). Dvogodinja
zeljasta biljka, visoka do 80
cm. Donji listovi su joj bubreastog, a gornji srcastog
oblika, po ivici su zupasti. Pri vrhu stabljike nalaze se
sitni beli cvetovi skupljeni u rastresitu cvast. Cveta od
maja do juna. Cela biljka mirie na beli luk (enjak).
Javlja se u celoj naoj zemlji, dosta esto u liarskim,
a ree u meovitim liarsko-etinarskim umama,
od niih brda sve do oko 1200 m nadmorske visine,
katkada i na krevitim mestima obraslim umarcima,
na neto sveijim mestima, ispod bunja, u ivicama,
po ivicama umskih puteva, na zaputenim mestima,
esto u veoj koliini.
Mladi izdanci, vrci stabljika i listovi, koji
imaju miris i ukus belog luka, mogu se koristiti
od aprila do juna, a naknadni soniji izbojci i do
jeseni, za spravljanje orbi, variva, pirea od meanog
povra, kao dodatak salatama, kao zain popravlja
ukus jelima, a sitno iseckani kao zamena za beli
luk. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i
nekodljivi su. Ne postoji opasnost da se ova biljka
zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na
mestima na kojima se luac javlja u veoj koliini,
jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3
kg upotrebljivih delova biljke. Seme moe da se
upotrebi kao zain i zamena za slaicu.

52. UTI LOKVANJ Numphar

luteum, porodica Nymphaeaceae lokvanji
(uti lepuh, uti lopo,
lekuta).Biljka slina belom lokvanju, ali sa neto
sitnijim i uglastim listovima, koji takoe plivaju po
povrini vode. Cvet je ute boje, manji je od cveta
belog lokvanja i pliva na povrini vode. Cveta u junu.
Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji i raste na
slinim stanitima kao i beli lokvanj, ali ga obino
ima manje nego ove vrste.
Koren i podanak sadre dosta skroba, zatim
dekstroze, saharoze i drugih materija. U sirovom
stanju smatraju se otrovnim. Poto se pokisele
u vodi, gube nagorak ukus; kuvani ili peeni mogu

54. MORGRUA
Cakile maritima,
porodica Cruciferae
krstaice (morgrua, morska goruica). Jednogodinja zeljasta biljka, naraste u visinu do 30
cm, sa esto poleglom stabljikom i medusobno
isprepletenim ograncima i dosta velikim listovima,
dvostruko izdeljenim debelim, mesnatim i sonim.
Lepi beli ili svetloljubiasti cvetovi sloeni su u cvast
na vrhu stabljike ili njenih ogranaka.
Raste u primorskim krajevima, uz samu morsku
obalu, na slanom tlu do koga dopiru morski talasi.
10

Mladi nadzemni delovi biljke i soni listovi

imaju specifian ukus na slaicu: mogu da se
upotrebe kao zain popravlja ukus jelima,
zatim kao salata, za orbe, variva i sl. Ima podataka
da je u vreme gladi koren morgrue mleven u
brano i upotrebljavan za hleb.

listova. Seme sadri ulja, a ukusne mlade plodove

esto u sveem stanju rado jedu deca. Slino se
upotrebljavaju i sledee vrste su veoma srodne
slezu:

57. SITNI SLEZ

Malva neglecta (modri
slez, slez-pozemljuh, koturac, solzeno zelje). Veoma
esto se nalazi u celoj
naoj zemlji na slinim mestima kao i prethodna
vrsta, a naroito je veoma est kao korov oko
naseljenih mesta. Manja je biljka od crnog sleza, a
listovi su okruglastiji, bez renjeva i na dugoj drci.
Mladi listovi sadre znatno vie vitamina C
i karotina nego prethodna vrsta i upotrebljavaju
se za salatu, a cela sona biljka i za spravljanje
orbi, variva i pirea.

55.
ULAC
Crambe tataria,
porodica Cruciferae
krstaice (divlji karfiol,
morsko zelje). Viegodinja biljka, visoka do 90 cm, sa razgranatom
stabljikom. Listovi su joj veliki, odebljali i perasto
izdeljeni, s donje strane sa belim vrstim dlaicama.
Pri vrhu stabljike su titasto-grozdasti cvetovi.
Koren je veliki, jak i mesnat. Rasprostranjen u
priobalnom pojasu primorja.
Mladi izdanci i proletnji listovi mogu se koristiti
za spravljanje orbi i variva. Koren se moe koristiti
presan kao salata ili kuvan.

58.
BELA
S L E - Z O VA A
Malva pusilla.
Ima po vie bledoruiastih cvetova
zajedno na dugoj drci, a raste skoro u celoj naoj
zemlji (sem viih pianinskih predela Slovenije).
I listovi i plodovi sadre vitamina C. Listovi se
najee upotrebljavaju kao salata, ali i kao kuvani.
Plodovi takode mogu da se koriste za jelo.

56. CRNI SLEZ

Malva silvestris, porodica
Malvaceae slezovi
(guija trava, divlji
slezenovc, klobcicovje,
umski slez).
Jednogodinja, ree viegodinja zeljasta biljka
visoka od 30 cm pa do 1 m, sa veoma razgranatom
stabljikom, esto skoro poleglom po zemlji. Listovi
su tamnozelene boje i slabo maljavi a izdeljeni su na
jednake okruglaste renjeve. Cveta od maja do jula
krupnim lepim ruiastim cvetovima proaranim
ljubiastim ilicama.
Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, od
nizina do oko 1200 m nadmorske visine, a raste
po travnim mestima obraslim travom naroito
niskom travom, na zaputenim i retko obraslim
mestima, ukraj puteva, ograda, ivica, po meama,
kamenitim nasutim mestima, esto oko ili u blizini
naselja, katkada i kao korov po zaputenim njivama,
vrtovima i vonjacima.
Mladi listovi, izdanci i vrci stabljika vrlo su
prijatnog ukusa i od davnina se u mnogim zemljama
upotrebljavaju sasvim mladi za meane salate, a i
kasnije za spravljanje orbi, variva za nadeve i sl.
Mogu da se koriste bez ogranienja od ranog prolea
do sredine leta, a takode mogu da se upotrebljavaju
i naknadni jesenji izbojci. Nema opasnosti da se
ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom
biljkom. Na mestima gde se ee javlja, jedan ovek
moe za jedan as da sakupi oko 1,5 kg upotrebljivih

59. VELIKA SLEZOVAA Malva alcea.

Raste najese u brdskoplaninskim predelima zapadnepolovinenaezemlje
(Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina).
Listovi i mladi izdanci se upotrebljavaju za
salatu, orbe, variva i pirea, a mladi plodovi mogu
da se jedu i svei.

60. PITOMI SLEZ

Althaea rosea (trandavilje, rumen cvet,
treuda, grudinik). Raste
najee u primorskim
krajevima i toplijim
11

delovima Makedonije, ali je gajenjem proireno

na skoro celu nau zemlju. esto podivlja i moe
se nai i van vrtova. Vrlo lepa, dekorativna, visoka
biljka sa krupnim ruiastim, utim, ljubiastim ili
tamnocrvenim cvetovima.
Listovi se upotrebljavaju za gotovljenje orbi,
variva, pirea, za zavijanje sarme i sl.

64. NETIK
Impatiens noli tangere,
porodica Balsaminaceae
netici (netak, nedirak,
kurjaa). Jednogodinja,
sona zeljasta biijka sa
sonom stabljikom koja
moe da naraste do 60 cm pa i do jednog metra.
Listovi su joj naizmenini, duguljasto-jajoliki, po ivici
zupasti. U donjem delu stabljika je zadebljala u obliku
vorova, a u gornjem delu je dosta razgranata. Cvetovi
su uti i dosta krupni. Cveta od jula do avgusta.
Raste po sveim, humusom bogatim, zasenenim
umama u brdskim i planinskim predelima veeg
dela nae zemlje, naroito u severnijim krajevima.
Cesto se javlja u velikom mnotvu.
Mogu da se upotrebljavaju sone stabljike i
listovi sakupljeni u prolee dok je biljka jo sasvim
mlada; od njih se spravljaju orbe, variva i pirei.

61. BELORUIASTi SLEZ

Lavathera thuringiaca
(stola,
laki slez). Raste
u skoro celoj naoj zemlji, sem u planinskim
predelima Slovenije, a nalazi se po livadama,
ivicama travnjaka, ukraj meda i ivica.
Mladi listovi, izdanci i soniji vrci stabljika
od prolea do poetka leta i oni od naknadnih
izbojaka u jesen upotrebljavaju se za orbe, variva,
pirea, nadeve i sl.

65. UVARKUA
Sempervivum
tectorum, porodica
Crassulaceae jarii
(zeji kupus, ednjak,
vazdaiv). Viegodinja biljka sa brojnim debelim,
mesnatim i sonim lis-tovima poredanim u debelu
ruu pri zemlji, iz koje izbija takode mesnata
stabljika visoka do 30 cm, na ijem se vrhu razvija
krupan ukasto-crveni cvet. Cveta jula i avgusta.
Raste po viim brdima i planinama, na istaknutim,
svetlim stenjacima.
Debeli soni listovi upotrebljavaju se kao salata
i za spravljanje variva. Slino se upotrebljavaju i
sledee vrste uvarkua:

62. ZEJA SOCA

Oxalis acetosella,
porodica Oxalidaceae
kiselice (zeji kiseljak,
cecelj, zeji kupus, zeja detelina, zajja deteljica).
Viegodinja nena zeljasta biljka, koja veoma lii
na detelinu. Visoka je 5 do 15 cm. Cvetovi su na
dugakim peteljkama, beli sa ljubiasto-crvenim
ilicama, retko su ljubiasti. Cveta aprila i maja.
Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od niih
brda do oko 2000 m nadmorske visine. Raste u
umama, na sveim, zasenjenim mestima, na dobrom
umskom humusu, esto na trulim panjevima,
kladama i slinim mestima.
Mladi listovi i peteljke imaju veoma prijatan,
nakiseo, osvea-vajui ukus. Upotrebljavaju se
neposredno za jelo sirovi, za spremanje salate, orbi,
variva i sl. Mogu se kuvati i kao aj. Zbog velike
koliine oksalne kiseline koju sadre, ne treba ih jesti u
velikim koliinama, jer tada mogu da budu kodljivi.

66.
PLAVA
U VA R K U A
Sempervivum
glaucum, koja se javlja
na slinim stanitima.

63.
UTA
ZEJA SOCA
Oxalis corniculata.
Veoma je slina prethodnoj vrsti, samo su joj listovi
tamnije zelene boje i sa ljubiastim prelivom, a
cvetovi zlatno ute boje. Rasprostranjena je i raste
veinom kao korov po poljima i vrtovima niih
predela. Upotrebljava se kao i prethodna vrsta.

67.
MALA
U VA R K U A
Sempervivum schlechani, isto raste na
slinim stanitima.
12

kao salata, a neto kasnije jo samo kao kuvano povre.

Imaju specifian ukus, te je zato bolje da se meaju
sa drugim divljim povrem. Gomolji imaju slatkonagorak ukus i podseaju na gorke bademe. Mogu
da se upotrebljavaju za jelo presni i na razliite naine
pripremljeni, a i u meavini sa drugim krtolastim biljkama za spravljanje kaa, hleba i sl. Ne postoji opasnost
od zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom.

68.
BELI
JARI Sedum
album, porodica
Crassulaceae
jarii (beli ednjak, sitan uljevak). Sitna, sona, dugogodinja
biljka, visoka do 10 cm, pri zemlji razgranata,
sa mnogobrojnim sitnim, uskim, valjkastim i
veoma sonim listovima koji obrastaju stabljiku
sa svih strana. Pri vrhu stabljike razvijaju se beli ili
bledoljubiasti cvetovi. Cveta od juna do oktobra.
Javlja se dosta esto po kamenitim mestima
brdskih i planinskih predela u celoj naoj zemlji,
esto u veoj koliini.
Upotrebljavaju se soni vrhovi stabljika sa
listovima za salate, spravljanje orbi i variva. Moe da
se upotrebi bez ogranienja i ne preti opasnost da se
zameni sa nekom slinom kodljivom vrstom.

71. MEDUNIKA
Filipendula ulmaria
(movarna
suruica,
buditeljica, osinka). Srodna je prethodnoj vrsti,
ali je mnogo via od nje,
naraste preko metar u
visinu, listovi su krupniji
i sa krupnijim listiima;
Koren nema gomolja;
cvetovi su krupniji i takode sloeni u grozdastometliastu cvast pri vrhu cvetne stabljike, boje su
ukasto-bele i dosta jakog prijatnog mirisa.
Raste na movarnim mestima, oko bara, potoka
i jarkova, esto u veoma velikoj koliini na jednom
mestu. Javlja se u skoro celoj naoj zemlji, od nizina i
podbra pa dosta visoko u planinske predele.
Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju kao
povre, ali ih je zbog dosta jakog aromatinog mirisa
bolje upotrebljavati u meavini sa drugim divljim
povrcem. Predstavlja dobru sirovinu za kieljenje.
Na mestima gde je ima u veoj koliini jedan ovek
moe za jedan as da nabere do 3 kg upotrebljivih
listova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom
slinom kodljivom biljnom vrstom.

69.
UTI
JARlC Sedum
acre (ud ednjak).
Razlikuje se od belog prvenstveno po
tome to ima ute cvetove i neto je sitnija biljka.
Javlja se na slinim mestima, esto u znatnoj koliini.
Po ukusu je malo ljut, ali pri kuvanju gubi ljutinu
i dobar je za gotovljenje jela od meanog divljeg
povra. Katkada se upotrebljava i za spravljanje
meanih salata.

70. SURUICA Filipendula

hexapetala, porodica Rosaceae
rua (konara, gripelj, el-udovo zelje, svinjurak).
Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste u visinu do
30 cm, sa duguljastim listovima, dvostruko reckasto
izdeljenim, tako da se sastoje od preko 20 pari
hstia. Na ilama biljke nalaze se okrugli zadebljali
gomolji. Cvetovi su beli ili bledoruiasti, sitni i
sloeni u grozdastu cvast pri vrhu cvetne stabljike;
cvetaju od aprila do jula.
Veoma je rasprostranjena biljka u skoro celoj
naoj zemlji, od nizina i pobra po dosta visoko u
planine. Raste po suvim livadama i panjacima, po
ivicama retkih umaraka, ukraj staza i puteva; esto
se na nekoj livadi nalazi u veoma velikom broju.
Mladi proletnji listovi mogu da se upotrebljavaju

72. KUPINA
Rubus fruticosus,
porodica Rosaceae
rue (ostruga,
kupjena, kupinjaa).
Viegodinji bun,
visok do 2 m, veoma razgranat, sa dugim povijenim
bodljastim ibovima, sa krupnim perastim listovima
koji se sastoje od po 3 do 5 zupastih jajohkih listia
na bodljikavoj peteljci. Cvetovi su beli ili crvenkastobeli grupisani u titolikim cvastima na vrhovima
ogranaka i cvetaju u toku celog leta. Plod je u obliku
dosta krupne bobice, koja je, kad sazri, crne boje,
sjajna i veoma slatka po ukusu.
Raste po ivicama uma, u svetlim umarcima, ukraj
livada, staza, puteva, po skoro celoj naoj zemlji, od
niih predela do srednjeg planinskog pojasa, esto u
velikom mnotvu.
13

Od listova kupine moe da se pravi ukusan

vitaminski aj, koji po aromi podsea na pravi
(ruski). Plodovi predstavljaju izvrsno voe, koje
moe da se jede presno i pripremljeno na razliite
naine (suvo, kao kompot, pekmez, marmelada,
sirup, ele i sl.). Kupine ne lie ni na jedan od
otrovnih ili kodljivih divljih plodova. Obinoj
kupini sline su i sledee vrste:

77. UMSKA JAGODA Fragaria

vesca, porodica Rosaceae, rue (jagodnjaa,
mamica,
pozemljua).
Niska zeljasta biljka, sa
trajnim podankom iz koga svake godine izbijaju
trodelni po ivici zupasti listovi i vree koje puu
po zemlji; cvetovi su beli i grupisani su po nekohko
u gornjem delu cvetne stabljike; cveta od aprila do
poetka jula. Plodovi su mali, veliine sitnih lenika,
slini bobama; sazrevaju od sredine maja do sredine
avgusta, crveni su, nakiselo-slatki i aromatini.
Raste po svetlijim i otvorenijim umama,
umarcima, umskim krevinama i poaritima, od
nizina i pobrda do oko 1500 m nadmorske visine u
planinama, esto u velikom mnotvu.
Od listova jagode spravlja se veoma ukusan
i aromatian vitaminski aj, a plodovi se
upotrebljavaju kao umsko voe, presni, sueni (i za
aj), pripremljeni kao kompot, slatko, dem, sirup i sl.
Na mestima gde se jagode javljaju u veem mnotvu,
jedan ovek moe za jedan as da nabere oko 2 kg
plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom
slinom kodljivom biljnom vrstom.

73. UMSKA
KUPINA Rubus hirtus. Veoma
je esta i raste u
veini naih uma, naroito u kontinentalnom
delu zemlje. bunovi su manji od obine kupine,
sa sitnijim bodljama, belim cvetovima i neto
sitnijim crnim slatkim plodovima.

74. NIZINSKA
KUPINA Rubus caesius. Raste
uglavnom po vlanim mestima, oko reka, potoka, movara i sl.
bunovi su niski, polegli, sa trodelnim listovima,
koji su s donje strane svetlije boje, belim cvetovima i
sa plaviastim, finim pepeljkom posutim plodovima
slatko-kiselkastog ukusa.

78. GUSJA TRAVA

Potvntilla anserina,
porodica Rosaceae
rue (beanica, bezanka,
gusjak).
Viegodinja
zeljasta biljka sa tankom
stabljikom, koja najee puzi, i duguljastim perasto
izdeljenim listovima, dugakim 20 cm, sastavljenim
od po 7 do 21 duguljastih duboko nazubljenih listia,
koji su sa donje strane srebrnasto-sivkasti. Cvetovi su
jasno uti, dosta krupni, a javljaju se od maja do kraja
avgusta. Biljka ima trajan podanak, esto u obliku
gomolja i dosta mesnat.
Javlja se u velikom delu nae zemlje, naroito
u severnijim predelima, dok je u primorju uopte
nema. Najvie raste u nizijama i pobrdu, a ree u
planinskim predelima, gde se ograniava na donji
planinski pojas. Raste na vlanim, esto i movarnim
mestima, po vlanim i sveim livadama, oko reica,
potoka, bara i slinih mesta, uvek na otvorenim
povrinama i esto u velikom mnotvu.
Listovi gusje trave mogu da se upotrebljavaju za
spravljanje ukusnog vitaminskog aja i kao povre
za gotovljenje orbi, pirea, i slinih jela, sami ili u
meavini sa drugim divljim povrem. Gomolji mogu
da se kuvaju, peku i dodaju sirovinama za spravljanje
kaa, hleba i sl. Na mestima na kojima se gusja trava

75. PRIMORSKA KUPINA

Rubus ulmifolius.
Raste po suvim i
kamenitim mestima uglavnom u primorskom podruju;
cvetovi su ruiasti, a plodovi crni, slatki i veoma ukusni.

76. MALINA
Rubus idaeus
(maljuga, sunica,
rlena kupina). Drvenasti ib, visok do 1,5 m, sa neparno izdeljenim
listovima, koji su s donje strane beliasti, belim
cvetovima i crvenim plodovima, veoma ukusnim,
nakiselo-slatkim i aromatinim.
Od svih vrsta kupina i malina upotrebljavaju se
listovi za spravljanje vitaminskih ajeva, a plodovi
predstavljaju ukusno voe i sirovinu za spremanje
kompota, demova, sirupa i drugih slatkia.
14

javlja u velikim koliinama, jedan ovek moe za

jedan as da nabere do 3 kg listova ili da nakopa do
1,5 kg gomolja. Ne postoji opasnost da se zameni sa
nekom slinom kodljivom biljkom.

Cveta od maja do juna. Raste po travnim povrinama

uz ivice umaraka, u svetlim retkim umama, ukraj
staza, od nieg pobra do srednjih planina (do 1200
m nadmorske visine).
Mladi listovi do cvetanja biljke upotrebljavaju se
za spravljanje vitaminskog aja blage arome, a i kao
povre, u meavini sa drugim zeljastim biljkama, za
spravljanje orbi, variva i sl.

79. VIRAK
Alchemilla vulgaris,
po-rodica Rosaceae
rue (vrkuta,
gospin plat). Viegodinja
zeljasta
biljka, koja naraste do 15 cm u visinu, sa listovima
koji su dlanoliko izdeljeni, odozgo goli, a s donje
strane, naroito oko ila, sa prileglim dlaicama;
cvetovi su sitni, uckasti, skupljeni u gornjem delu
cvetne stabljike u nepravilnu metliastu cvast.
Cveta od maja do juna.
Raste po travnim povrinama, livadama i slinim
mestima u najveem delu nae zemlje, uglavnom u
planinskim delovima, esto u veem mnotvu.
Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za
spravljanje vitaminskog aja, a isto tako i za orbe,
variva i pirea, sami ili ee u meavini sa drugim
zeljastim vrstima. Na mestima gde se javlja u veoj
koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do
1,5 kg listova. Ne postoji opasnost da se zameni sa
nekom kodljivom biljnom vrstom.

82. DIVLJA
RUA Rosa
canina, porodica
Rosaceae rue
(pasja rua, ipak,
ipkovina, epurika). Veoma razgranato iblje
obraslo jakim trnovima, koje naraste u visinu do
3 m, sa vie povijenih grana, sa neparno perasto
izdeljenim listovima, iji su listii ovalni, po ivici
zupasti. Cvetovi su veliki, lepi, ruiasti ili beli i
veoma prijatnog mirisa; cveta maja i juna. Plod je
jajoliko-duguljast (ipkinja), zreo je naranastocrvene boje, sjajan, oko 1 ,5 cm dugaak, sazreva
septembra do oktobra.
Raste ukraj uma, u retkim, svetlim umarcima,
meu bunjem, ukraj puteva i staza, od nizina do
srednjeg planinskog pojasa, u skoro celoj naoj zemlji.
Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje
vitaminskih ajeva. Zreli plodovi se takode
upotrebljavaju za spravljanje veoma ukusnog i
aromatinog vitaminskog aja, a i za vitaminski
koncentrat, pekmez, dem, ele i druge slatkie. Na
mestima gde ima vie divljih rua i kad dobro rode,
jedan ovek moe za jedan as da nabere do 3 kg
plodova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom
slinom kodljivom biljnom vrstom.

80. PLANINSKI
VIRAK Alchemilla
alpestris, raste uglavnom u predelima visokih
planina, po planinskim
panjacima i livadama.
Stabljike i peteljke listova
su obrasli prileglim dlaicama, listovi su bubreastog
oblika; najvie do polovine krpasto izdeljeni.
Upotrebljavaju se kao i listovi prethodne vrste.

83. POLJSKA
RUA Rosa
arvensis. Raste po
slinim mestima kao
i prethodna vrsta,
ali u neto toplijim
uslovima.

81. PETROVAC
Agrimonia eupatoria, porodica Rosaceae rue (trava
celog sveta, kravica,
velika oskorica). Zeljasta biljka, koja moe
da naraste do 60 cm
u visinu, sa krpasto izdeljenim, na izgled grubim
listovima tamnije zelene boje; cvetovi su uti,
sakupljeni u vitke grozdove pri vrhu cvetne stabljike.

84. PLANINSKA RUA Rosa

pendulina. Raste po
planinskim umama i
ima tamnoru-iaste
ili crvene cvetove.
15

Raste u velikom delu nae zemlje, u brdskim i

planinskim svetlijim i toplijim umama do visine od
oko 1500 m, naroito na krenjaku, na sunanim i
suvljim mestima.
Plodovi sadre dosta tanina, te su opori, ali
posle slane i prvog mraza postaju veoma ukusni i
podseaju na mumule. Mogu da se beru i ranije, pa
da se ostave da ugnjile. Upotrebljavaju se na razliite
naine kao umsko voe. Sa jednog drveta moe
da se nabere po nekoliko kilograma plodova. Ne
postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom
kodljivom biljnom vrstom.

85. ZIMZELENA RUA

Rosa sempervirens.
Raste u toplijim
predelima, a naroito u primorju. Listovi su
joj zimzeleni, koati, sa obe strane sjajni.
Listovi i plodovi svih vrsta divljih rua
upotrebljavaju se na isti nain.

86. JAREBIKA
Sorbus aucuparia, porodica
Rosaceae rue
(jarebina, smrdljikovina, rebika). Omanje umsko drvo, koje naraste
do 10 metara, retko i neto vie, uglavnom sa uspravnim
granama; listovi su neparno perasto izdeljeni, po
ivici plitko zupasti, malo iljati. Cvetovi su beli,
neprijatnog mirisa, grupisani u titoliku cvast; cvetaju
sredinom maja. Plod je dosta sitna bobica, kada uzri
svetlocrvene je boje; sazreva septembra do oktobra;
po ukusu je slatkasto-nakisela i nagorka, ali posle slane
i prvih mrazeva u velikoj meri gubi gorinu.
Raste po umama u planinskim predelima u
skoro celoj naoj zemlji, sem u najjunijim delovima
i vojvoanskoj ravnici; ima je na brdima oko 500
m nadmorske visine pa do 1900 m. esto je dosta
brojna i skoro svake godine obilno rodi.
Plodovi, naroito ubrani posle slane i prvog
mraza (ranije su prilino gorki), mogu da se upotrebe
za spremanje vonih ajeva i na razliite naine
preradeni kao umsko voe, naroito u meavini
sa drugim divljim voem (vitaminski koncentrati,
demovi, pekmezi i sl.). Ne postoji opasnost da se
zamene sa nekom slinom kodljivom vrstom. Na
mestima gde se javlja u veem broju, jedan ovek
moe za jedan as da nabere do 5 kg plodova.

88. MUKINJA
Sorbus aria,
porodica Rosaceae
rue (mukovnica,
muk, mok). Vei
bun ili omanje drvo koje naraste do 10 m u visinu,
sa irokom i gustom krunom. Listovi su celoviti, oko
10 (i do 14) cm dugaki, a do 8 cm iroki, okruglastojajoliki, po ivici zupasti, sa donje strane beliasti,
Mnogobrojni beli cvetovi sloeni su u rastresite
grozdaste cvasti. Plod je bobiast, veliine i oblika
krupnog graka, kad sazri (oktobra), svetlo je crvene
do crveno-narandaste boje.
Raste po retkim svetlim umama, na stenjacima,
medu retkim bunjem, na sunanim obroncima,
po obodima livada u brdskim i planinskim
predelima, najee na krenjakim terenima.
esto se sree u veem broju.
Plod je dosta mesnat, branast, nakiselo-sladunjav,
a posle slane i prvog mraza je znatno ukusniji. Moe
da se upotrebi kao divlje voe, presno ili u meavini
sa drugim plodovima. Od njega mogu da se sprave
veoma hranljive kae; u meavini sa branom ili drugim
hlebnim sirovinama koristi se za meenje hleba i sl. Sa
jednog drveta u rodnoj godini moe da se nabere po
nekoliko kilograma plodova. Ne postoji opasnost da
se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

87.
BREKINJA
Sorbus torminalis,
porodica Rosaceae
rue (brek, bokunja,
brekulja,
makolnica).
Visoko umsko drvo (visoko do 10 m rede
malo vie), jako razgranato i guste krune. Listovi
su veliki oko 10 cm, po ivici su krpasti i nejednako
krupnije zupasti. Cvetovi su beli, sitni i grupisani
na dugakim peteljkama, cvetaju maja do juna. Plod
je duguljasto-okruglast, dugaak do 1,5 cm, najpre
crvenkasto-ukast, a kasnije, kad sazri, postaje sme
sa beliastim takama; sazreva u oktobru.

89.
DIVLJA
KRUSKA Pirus
piraster, porodica
Rosaceae rue.
Drvo, koje naraste
do 15 m visine, sa razvijenom krunom i veinom
uspravnim granama; ogranci imaju trnovite zavretke.
Listovi su jajoliki, nisu veliki a sa gornje strane su
glatki i tamnozeleni, a sa donje bledi. Cvetovi su beli
sa izrazito crvenim pranicima u sredini, grupisani
po nekoliko na krajevima kratkih letorasta; cvetaju
od kraja aprila do sredine maja. Plod je mnogo manji
16

Plodovi (gloginje) su branasti i malo nakiseli.

Mogu da se upotrebe za jelo presni ili spremljeni na
razliite naine, a oslobodeni kotica i kao sirovina za
spremanje hranljivih kaa, hleba i slino. Sa jednog
stabla moe da se nabere po nekoliko kilograma
plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom
slinom kodljivom biljnom vrstom.

nego u gajene kruke, okruglast i kad sazri, ukastozelene je boje. Sazreva septembra do oktobra.
Raste u retkim svetlijim uma-ma, naroito
po ivicama uma i po umarcima, od pobrda do
srednjeg planinskog pojasa. esto se na jednom
mestu nalazi vie stabala.
Plodovi su, i kad sazru, dosta tvrdi i opori, ali kad
prezru, a naroito kad ugnjile, veoma su ukusni i slatki.
Mogu se upotrebiti kao i drugo voe - presni ili na
razliite naine spravljeni, a takoe se od njih mogu
praviti kolai, mogu se meati sa drugim hlebnim
sirovi-nama za spravljanje hleba i sl. Sa jednog drveta
moe da se nabere i do 30 kg plodova.

92. BELI GLOG

Crataegus monogyna.
Raste na slinim mestima
kao i prethodna vrsta,
a moe da poraste i
neto vii. Listovi su
neto dublje useeni na
renjeve, a cvetovi neto sitniji od crvenog gloga
i razvijaju se kasnije. Plod je takode crven, a sadri
samo po jednu semenku, dok prethodna vrsta ima
po 2 do 3 semenke. Upotrebljava se na isti nain.

90. GLOGOVICA
Pyracantha coccinea,
porodica Rosaceae
rue (divlja trnovina,
pirakanta). Dosta razgranat bun, koji naraste do 1,5 m u visinu, sa trnovitim
granama u malim, koastim, po ivici retko zupastim
listovima. Cvetovi su beli, a plod je crvena bobiasta
kotunica veliine krupnijeg graka, koja sazreva od
oktobra do decembra.
Raste u primorju, a vrlo esto se gaji po parkovima
i naseljima i van ovog podruja.
Mesnati deo ploda je branjav, malo opor i moe
da se koristi za jelo presan ili prireen na razliite
naine (kao meavina za marmelade, za spremanje
kaa, hleba i sl.). Veoma obilno rodi, a moe da se bere
u toku cele zime. Prene semenke slue kao zamena
za kafu. Ne moe da se zameni sa nekom slinom
kodljivom biljkom; eventualno moe da se zameni
sa glogom, iji su plodovi nekodljivi i takode jestivi.

93. TRNJINA
Prunus spinosa,
porodica Rosaceae
rue (trn, trnula,
crni trn). Nizak, jako razgranat i gust bun, koji
naraste do 2 m u visinu. Listovi su malo izdueno
jajoliki, po ivici sitno zupasti. Mnogobrojni sitni beli
cvetovi, pojedinani ili po 2-3 zajedno, rasporedeni
su du granica; cvetaju aprila do poetka maja, pre
listanja. Plod je plaviasta okrugla kotunica, veliine
krupnog graka, po povrini posuta sivkastim
pepeljkom; sazreva u septembru i oktobru, a zreli
plodovi ostaju dugo na granicama, esto cele zime.
Veoma je rasprostranjena i raste pojedinano
ili u veem broju, esto u meavini sa drugim
bunjem po umarcima, u retkim svetlim
umama, po ivicama uma, ukraj puteva, ograda,
na kamenjarima i slinim mestima, od nizina pa
do preko 1000 m nadmorske visine.
Plod je mesnat, slatkasto-nakiseo i veoma opor, a
posie slane i prvih mrazeva mnogo je ukusniji i ima
manje oporosti. Moe da se upotrebi sve ili suen za
jelo, za spremanje ajeva, kompota, za razne vone
preraevine i sl.

91. CRVENI GLOG

Crataegus oxyacantha, porodica Rosaceae
rue (glogovac, beli
trn). Ovei bun ili nisko
drvo, koje naraste do 5
m u visinu, sa veoma razgranatom krunom i dosta
trnovitim granama. Listovi su veliki do 4 cm i duboko
urezani na tri ili pet krpastih nejednako zupastih
renjeva. Cvetovi su beli ili ree ruiasti, grupisani
po nekoliko u titoliku cvast; cvetaju maja do juna.
Plod je bobiasta kotunica veliine graka, kad uzri
crvene boje. Sazreva septembra do oktobra.
Raste u svetlim retkim umama, po umarcima,
ivicama uma, meu bunjem. Veoma je
rasprostranjen po skoro celoj naoj zemlji, od nizina
do srednjeg planinskog pojasa, a javlja se pojedinano
ili po nekoliko primeraka nablizu.

94. MAGRIVA
Prunus mahaleb,
porodica Rosaceae
rue (raeljka).
Vei bun ili omanje
drvo, do 5 m visine,
17

Cvetni grozdovi mogu da se upotrebe sa testom i

eerom za pravljenje prenica, slino palainkama,
a od suvih cvetova spravlja se ukusan aromatian aj.
Svee i mekane mahune sadre hranljive materije i
mogu da se kuvaju slino boraniji, a takoe i da se sue
i na razliite naine konzerviu. Seme sadri dosta
belanevina, pa moe da se gotovi slino pasulju, mada
je ulje, koga ima u semenu, malo nagorko. Od semena
takode moe da se dobije brano, od koga mogu da
se spravljaju kae i hleb, naroito ako se razliitim
postupcima iz njega odstrani ulje. Proprene zrele
semenke su ukusna zamena za kafu.

sa irokom retkom krunom. Listovi su tamnozeleni,

sjajni, oko 4 cm dugaki, okruglasto-jajoliki, po ivici
sitno zupasti. Sitni beli cvetovi grupisani su u titolike
grozdaste cvasti; cvetaju aprila do maja pre listanja.
Plod je okruglasta kotunica veliine sitnog graka,
sona i kad sazri, crne je boje.
Raste u junim, toplim predelima, posebno
u primorju, mada se mestimino sree i u
kontinentalnom delu nae zemlje, naroito na kru,
gde se nalazi na sunanim obroncima.
Plodovi, koji su dosta slatki, ali i nagorki i opori,
retko se upotrebljavaju za jelo presni, ve ee
preradeni i u meavini sa drugim divljim voem, a i
osueni za spremanje vonih ajeva.

97. DETELINA
Psoralea
bituminosa,
porodica Leguminosae
mahunarke (velika
modra djetelina, detelina
modra cvita, djeteljnjak).
Viegodinja zeljasta biljka koja naraste do 50 cm
u visinu. Stabljika joj je obrasla retkim maljama.
Listovi su trodelni, kao u deteline, a listii su po ivici
celi. Cvetovi su dosta veliki, ljubiasti; cvetaju od
marta do maja. Raste u toplim predelima, naroito u
priobalskom pojasu primorja.
Mladi proletnji izdanci i listovi pre cvetanja biljke
mogu da se upotrebljavaju kao povre za spravljanje
orbi, variva i pirea, sami ili jo bolje u meavini sa
drugim zeljastim vrstama. Ne postoji opasnost da se
zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom; moe
da se zameni samo sa detelinom, koja je nekodljiva
i takode jestiva.

95. DIVLJA TRENJA Prunus avium,

porodica
Rosaceae
rue (drobnica,
crna trenja). umsko
drvo, visoko 15 do 20
m, sa retkom krunom.
Listovi
su
jajastoduguljasti, iljati, dugaki nekoliko santimetara,
po ivici zupasti. Veoma lepi beli cvetovi javljaju sc
istovremeno sa listovima, krajem aprila do poetka
maja. Plod je okrugla kotunica, do 1 cm u preniku,
kad sazri (u avgustu), crne je boje.
Raste skoro u celoj naoj zemlji, i to po meovitim
umama, na neto reim mestima, po umarcima, na
rubovima uma, od niih brda do oko 1500 m visine.
Plod je sladak, neto nagorak i malo nakiseo.
Upotrebljava se kao umsko voe presan ili na
razliite naine preraden.

98. BELA DETELINA Trifolium repens,

porodica Leguminosae
- mahunarke (puzea
djetelina, krsti kume dete).
Viegodinja zeljasta biljka niska rasta, sa dosta razgranatom stabljikom i
trodelnim listovima. Sitni, beli, a pred precvetavanje
bledocrvenkasti cvetovi sloeni su u loptaste svetne
glavice; cvetaju od maja do avgusta.
Rasprostranjena je po livadama i panjacima
irom cele nae zemlje, od nizina pa dosta visoko
u planine; esto se javlja u velikom mnotvu,
pokrivajui velike povrine.
Mladi listovi mogu da se koriste kao vitaminska
salata i povre, najee u meavini sa drugim
zeljastim vrstama, a mogu i da se kisele. Ponegde
se i cvetne glavice upotrebljavaju za kuvanje i jelo.
Takoe se upotrebljavaju i mnoge druge vrste detelina.
Naveemo neke od njih.

96. BAGREM
Robinia pseudoacacia, porodica
Leguminosae
mahunarke (bagren,
bagrena, bela bagrena). umsko drvo visoko 20
(do 25 m) sa retkom krunom i granama obraslim
trnjem; listovi su neparno perasto izdeljeni
dugaki 20-25 cm, sastavljeni od 9 do 17 jajolikih
listia koji su po ivici celi. Brojni beli, veoma
mirisni cvetovi sloeni su u visee grozdaste
cvasti; cvetaju krajem maja ili poetkom juna.
Plod je pljosnata mahuna, dugaka 5 do 10 cm.
Poreklom je iz Severne Amerike, odakle je davno
prenet i veoma rairen po Evropi i naoj zemlji, te danas,
na mnogim mestima, sainjava cele umice, najee
po ravnicama, u pobrdu i u donjem planinskom
pojasu, na pesku ili peskovitim zemljitima.
18

kao pargla. Razvijeni koren, naroito u jesen, sadri

dosta skroba, zatim eera, tanina i drugih materija i
moe da se upotrebljava za dobijanje skroba, kao
hlebna sirovina i sl. Listovi se upotrebljavaju kao
zamena i falsifikat ruskog aja. Svi delovi mogu da
se koriste bez ogranienja. Ne postoji opasnost da
se zamene sa nekom drugom slinom kodljivom
biljkom. Na mestima na kojima se nourak javlja u
velikim koliinama, jedan ovek moe za jedan as
da sakupi do 3 kg listova ili do 5 kg mladih izbojaka
sa vrcima stabljika ili do 2,5 kg korena.

99.
BARSKA
DETELINA Trifolium hybridum (vedska detelina, izrodica).
Liske ove deteline su jajolike, cvetovi beli ili ruiasti,
a kasnije tamniji. Rasprostranjena je po livadama i
panjacima u najveem delu nae zemlje.

100.
LIVADSKA
DETELINA Trifolium pratense (crvena
detelina, kravljaa, detela).
Njeni listovi obino imaju belu pegu, a cvetovi
su grimiznocrveni; veoma je rasprostranjena po
livadama i panjacima skoro cele nae zemlje, a
mestimino se i gaji.

102. UMSKA
SVILOVINA

Epilobium montanum
(umska
vrbovica).
Manjajeodprethodnevrsteiimakraeokruglastijelistove.
Rasprostranjena je u svim naim umskim
podrujima, od srednjih brda do visokih planina, gde
raste u meovitim liarskim i liarsko-etinarskim
umama, ispod neto reeg sklopa drvea i na
progalinama sa manje trave.
Listovi mogu da se koriste od prolea pa sve do
kasne jeseni, a upotrebljavaju se kao salata, za orbe i
variva i kao zamena za aj.

101. NOURAK
Chamaenerion angustifolium, porodica Oenotheraceae vrbovnice
(kiprovina,
vrbovica,
svilovina, ciperje). Viegodinja zeljasta biljka,
visoka do jednog metra
pa i vie, sa uskim listovima veoma slina vrbovim,
od kojih su prizemni poreani u krug oko cvetne
stabljike, a gornji su naizmenino obrasli du stabljike
sve do njenog vrha, gde se nalazi klasasta cvast sa
brojnim ruiasto-crvenim cvetovima. Cveta od juna
do avgusta. Plod je dugaka uska mahuna, iz koje posle
pucanja ispada seme sa belim svetlastim vlaknima.
Veoma je rasprostranjena biljka u svim naim
krajevima od brdskih predela pa sve do oko 2500
m nadmorske visine. Raste u retkim umama,
na proplancima, po ivicama uma, na seinama,
krevinama, naroito mnogo po poaritima, uz
mee, puteve, ukraj umskih pruga i na slinim
mestima, esto u veoma velikoj koliini.
Mladi proleni izbojci, soni vrhovi stabljike,
mladi listovi, i prizemni sa stabljike, upotrebljavaju
se kao rana proletnja salata, a takode i za spravljanje
orbi, variva i pirea, najee u meavini sa drugim
divijim povrem. Mladi izbojci mogu da se spravljaju
kao pargla. Mlado korenje se takode upotrebljava

103. RUIASTI
NOURAK

Epilobium roseum (crveni

nourak). Rasprostranjen
je skoro u celoj naoj
zemlji, a raste po vianim
mestima, pored jaraka i
sl. Listovi su mu na dosta
dugakim peteljkama, stabljika veoma razgranata.
Cvetovi su mnogobrojni i bledoruiasti ili beliasti.

104.
DREN
Cornus mas,
porodica Cornaceae
- drenovi (drenjina,
drenovina, drenak).
bun ili omanje drvo, koje retko naraste vie od 5
m. Listovi su na kratkoj peteljci, po obiiku jajoliki
ili eliptini, po ivici ceii, pri vrhu uiljeni, dugaki
do 10 cm i sa obe strane malo maljavi. Cvetovi su
sitni, uti, mnogobrojni, grupisani u titove. Cveta
rano u prolee pre listanja. Plod je duguljasta crvena
kotunica (drenjina) sa vrstim mesom, koja sazreva
19

krajem avgusta, slatko nakiselog je i poneto oporog

ukusa, a kad prezri sasvim je mekana i gubi oporost.
Rasprostranjen je u najveem delu nae zemlje, od
nizine do srednjih planina, a ponegde se i gaji. Raste
na toplijim i svetlijim mestima, u redim umama i po
njihovoj ivici, meu bunjem i po ivicama livada, na
bunjem obraslim kamenjarima.
Zreo a naroito prezreo plod veoma je ukusan i
prijatan za jelo, i sve i preraen; upotrebljava se,
sam ili u meavini sa drugim divljim plodovima, za
spravljanje pekmeza, marmelade, a moe i da se sui
i uva za zimu te da se upotrebljava kao suvo voe ili
za spremanje vonog aja.

106.
VELIKA
MEJA APA
Heracleum sibiricum
(meenja apa, dudalena). Javlja se na slinim
mestima kao i prethodna. Cvetovi joj ukasti.

107.
APICA
Heracleum pyrenaicum. Javlja se na
slinim mestima, a ima
bele cvetove.

105.
MEJA
APA Heracleum
sphondylium, porodica Umbelliferae
titare (medvei dlan,
medvea stopa, deen,
planinska petrusinka). Dvogodinja ili viegodinja
zeljasta biljka, koja naraste do 100 pa i znatno vie
santimetara u visinu. Listovi su vrlo veliki, krpasti i
izdeljeni, a po ivici zupasti, hrapavi; gornji su neto
manji. Stabljika je uplja i pri vrhu nosi razgranatu
krupnu titastu cvast sa velikim brojem krupnijih
belih ili zelenkastih cvetova. Cela biljka je veoma
aromatina. Cveta juna.
Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, a raste po
sveim i vlanijim mestima, od brdskih predela do
visoko u planine, u reim umama, na proplancima
ukraj potoka i reica, u vlanim umskim partijama
po umaricama i slinim mestima.
Mladi listovi su soni. Upotrebljavaju se za salatu,
orbe, variva, pire, nadeve i sl. Upotrebljava se za
popravljanje ukusa orbi. Mlade stabljike sa jo
neotvorenim cvetnim pupoljcima poparene vrelom
vodom i uvaljane u brano mogu da se pre na ulju.
Lisne drke, sa kojih je oguljena pokoica, mogu
da se mariniraju i ostavljaju za zimu. Svi ovi
delovi mogu da se upotrebljavaju od ranog prolea
do sredine leta, a isto tako i naknadni izbojci u jesen.
Koren sadri znatne koliine eera i skroba i moe da
se upotrebljava za dobijanje sirupa; osuen se melje u
brano i moe da se koristi kao dodatak uz sirovine za
pripremanje hleba. Na mestima na kojima se meja
apa javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan
as da sakupi do 5 kg upotrebljivih zeljastih delova, ili da
iskopa do 2 kg korena. Biljka moe da se upotrebljava
bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zameni sa
nekom drugom, slinom, kodljivom biljkom. Slino
se upotrebljavaju i sledce vrste meje ape:

108. MATAR
Crithmum maritimum,
porodica Umbelliferae
titare (motrika,
motar, morski koper,
omaalj,ulac).Viegodinja zeljasta biljka, koja esto raste u bokorima.
Stabljika joj je glatka, ukasta do 30 pa i 50 cm visoka,
sa titastom cvasti pri vrhu, sastavljenom od veeg
broja sitnijih ukasto-zelenih cvetova. Listovi su uski,
kopljasti, mesnati, modrozelene boje. Cela biljka je
veoma aromatina i jako mirie. Cveta skoro celo leto.
Rasprostranjena je u naem primorju i na ostrvima
uz morsku obalu, na mestima do kojih dopiru morski
talasi, a katkada i neto dalje od mora, po meama,
zidovima i zaputenim krovovima. esto moe da se
nae u veoj koliini.
Mladi soni delovi i listovi sadre neto vitamina
C i karotina, slabog su ukusa i veoma aromarini.
Mogu da se upotrebe za salatu, za spravijanje orbi
i variva, ali zbog jakog mirisa samo u meavini sa
drugim vrstama divljeg povra.

109.
SEDMOLIST Aegopodium
podagraria, porodica
Umbelliferae titare
(bazjan, kozja noga,
20

regovaa, regaa). Viegodinja zeljasta biljka, koja

naraste preko 50 (do 100) cm u visinu. Stabljika joj
je uspravna, izbrazdana, iznutra uplja, a pri vrhu
razgranata. Listovi su uglavnom prizemni, na duoj
drci, izdeljeni na 7 jajolikih listova (otuda mu dolazi
i ime) koji su po ivici sitno zupasti. Du stabljike
ima malo listova, sastavljenih od po tri manja iljasta
listia. Cvetovi su mnogobrojni, beli, rede ruiasti,
sloeni u veliku titastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta
od aprila do poetka septembra.
Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, od pobra
pa do oko 1500 m nadmorske visine, a raste na vlanim
zasenenim mestima u retkim umama, po ivicama
uma, umarcima, ivicama livada, blizu potoka i na
slinim mestima, esto u veem mnotvu.
Listovi su dosta aromatini i po ukusu
podseaju na tanin. Mogu da se koriste (mladi i
meki) skoro u toku cele vegetacione periode za
spravljanje orbi, variva i sl. najbolje u meavini
sa drugim divljim povrem, kome popravljaju
ukus. Na mestima gde se javlja u veoj koliini,
jedan ovek moe za jedan as da nabere oko 5 kg
upotrebljivih listova. Ne postoji opasnost da se
zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

mrkva im nije mnogo slina, pa je paljiv sakuplja ne

moe zameniti sa nekom od takvih vrsta.

111.
PLANIKA
Arbutus unedo,
porodica Ericaceae
vresovi (prpak, planiac).
Razgranati zimzeleni bun, koji moe da naraste i do
veliine omanjeg drveta visokog do 8 m. Listovi su
mu jajoliko-duguljasti, po ivici retko plitko zupasti,
koasti i sjajni i u znatnoj meri podseaju na lovorove.
Cvetovi su mali, beli do zelenkastobeli i u grozdiima
sastavljenim od po vie cvetia; cveta jo za vreme
zime. Plod su dosta krupne, loptaste, crvene bobe
(maginje), veliine manjeg oraha, narandastocrvene boje i spolja sline okrugloj zreloj jagodi,
branasti i veoma ukusni; sazrevaju kasno u jesen
ih ak u zimu, pa se ee dogada da se na jednom
bunu nalaze cvetovi i zreli plodovi.
Rasprostranjena je samo u uem primorskom
pojasu i na jadranskim ostrvima, gde raste u
gustim ibljacima (makiji), sa hrastom esvinom,
primorskom klekom, crnim jasenom i drugim
bunasto-drvenastim biljnim vrstama.
Plodovi su veoma hranljivi i ukusni, bogati
eerom i vitaminima, a naroito vitaminom C.
Mogu da se jedu presni, ali ne u velikoj koliini, jer
mogu da izazovu lake prolazne poremeaje dok su
u manjoj koliini potpuno nekodljivi. Kuvaju se
kao kompot, preraduju u marmelade i sl. Ne postoji
opasnost da se zamene sa plodovima neke slune
kodljive biljke. Listovi mogu da se upotrebljavaju
kao zain umesto lovorovih listova.

110.
DIVLJA
MRKVA Daucus
carota, porodica Umbelliferae titare (divlja
argarepa, mrkvica, divlji
koren, merlin). Dvogodinja zeljasta biljka, koja
naraste do 80 cm (pa i
preko i 1 m) u visinu i ima
dosta dugaak, vretenast, beliasto ukast koren.
Stabljika je uspravna, dosta razgranata i uplja. Listovi
su dvostruko do etvorostruko perasto izdeljeni.
Cvetovi su mnogobrojni, sitni, beli, pri vrhu stabljike ili
ogranaka sloeni u poiri tit, koji je po precvetavanju
u sredini neto udubljen. U sredini cvasti nalaze se,
kao tamna mrljica, nekoliko tamnocrvenih, crnkastih
cvetia. Cveta od aprila do poetka avgusta.
Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina
pa dosta visoko u planine, a javlja se u vie varijeteta
po suvim zatravljenim mestima i livadama, ali i po
sveim i vlanim, kao gust korov po zaputenim
njivama, ukraj puteva, kraj ograda i meda, po retkim
svethm umarcima i na slinim mestima.
Listovi su prilino aromatini i mogu da se
upotrebljavaju naroito u prolee, rano leto i od
jesenjih naknadnih izbojaka, za spravljanje orbi i
variva, sami ih, jo bolje, u meavini sa drugim divljim
povrem kome daju ukus zaina. Koren, dok je mlad,
moe da se koristi za jelo sve ili kuvan, a kasnije kao
zain, naroito u supama. Mada u ovoj porodici
biljaka ima i kodljivih, pa i otrovnih vrsta, divlja

112. JAGOREVINA Primula

vulgaris, porodica Primulaceae jaglika (jaglac,
jagarina, jaghe, jagolnica, jaglec, krape, igavec,
piskavka). Viegodinja zeljasta biljka, visoka 5 do
10 cm. Listovi su prizemni, ukastozelene boje,
duguljasto-jajasti, naborani, sa veoma izraenim
lisnim ilama, koje se potpuno suavaju u sasvim
kratku drku. Cvetovi su jasno uti, na duim
peteljkama koje izbijaju pravo iz prizemnog bokora.
Cveta u rano prolee.
Rasprostranjena je skoro po celoj naoj zemlji,
od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine.
21

Raste po livadama sa niskom travom, u retkim

svethm umama, na umskim proplancima, meu
bunjem, po ivicama uma i na slinim mestima.
Listovi sadre veoma velike koliine vitamina
C i spadaju meu najbogatije izvore ovog
vitamina. Upotrebljavaju se svei za salatu, zatim
za spravljanje orbi, variva, pirea, nadeva i sl.
Smatra se da ve nekoliko sveih listova mogu da
zadovolje dnevnu potrebu oveka za vitaminom
C. Ne treba ih upotrebljavati u velikoj koliini
poto sadre saponina, pa u takvom sluaju mogu
da budu kodljivi. Ne postoji opasnost da se
zamene sa listovima neke druge sline vrste, koja
bi i u manjoj koliini bila kodljiva. Na mestima na
kojima se jagorevina javlja u neto veoj koliini,
jedan ovek moe za jedan as da nabere do 1 kg
upotrebljivih listova. Listovi se mogu upotrebljavati
i za spravljanje vitaminskih ajnih meavina. Slino
mogu da se koriste i sledee vrste jagorevina:

po zemlji ili uvija oko susednih vrstih biljaka. Listovi

su strelastog oblika. Cvetovi su u obliku levka ili fieka, a
boje su bele ih ruiaste. Cveta juna i jula.
Veoma je rasprostranjena biljka u celoj naoj
zemlji, najee kao korov. Ima je od nizina pa do
viih brda. Raste po kamenitim, suvljim, slabo
zatravljenim mestima, kraj puteva i staza, po njivama,
zaputenim oranicama i na slinim mestima.
Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje
orbi, variva, pirea, za nadeve i slino, i to bez
ogranienja. Malo stariji listovi imaju specifian
miris i ukus, pa ih treba meati sa drugim divljim
povrem. Na mestima na kojima se poponac javlja
u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da
sakupi 0,5 kg upotrebljivih listova. Ako je sakuplja
neizveban, moe da se desi da je zameni sa sledeim
vrstama: vijuasom (Polygonum convolvulus),
koji raste po umarcima i travnim mestima kao
povijua, nekodljiv je i jestiv, i velikim vijuasom
(Polygonum dumetorum), koji raste na slinim
mestima i takode je nekodljiv.

113. JAGLIKA
Primula veris (vesnaak,
rani jaglac, galina,
gregorica,
jagotac,
kljuarica, kunjavac, prvi
cvit). Neto je manje
rasprostranjena
od
prethodne vrste. Raste
uglavnom po livadama. Cvetovi su tamnoute boje i
po nekoliko se nalaze u obliku titia na duoj drci.
Listove ne treba upotrebljavati u velikoj koliini poto
mogu da budu kodljivi od sadraja saponina.

116. PLUNJAK

Pulmonaria
officinalis, porodica
Boraginaceae gavezi
(pluenica, kudravac,
digerinjak). Viegodinja zeljasta biljka, mahom niska, ali moe da
naraste i do 50 cm. Stabljika je dlakava. Listovi su
najveim delom prizemni i poredani su u krug oko
stabljike, duguljasto-jajohki, dugi su do 15 cm, a iroki
do 5 cm, zeleni, esto sa beliastim ih svetlo-zelenim
pegama, usled ega podseaju na plua (ime!) i imaju
dosta duge peteljke; po povrini su kratkodlakavi.
Du cvetne stabljike nalaze se po 2-3 znatno manja
naspramna lista sa veoma kratkom peteljkom ili i bez
peteljke. Cvetovi su levkastog oblika, najpre ruiasti,
a zatim ljubiasto-plavkasti, i ima ih po nekohko u
nepravilnoj cvasti. Cveta sredinom prolea.
Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji, ali vie
u sredinim, severnim i severozapadnim krajevima, od
pobrda pa dosta visoko u planine. Raste po umama,
ibljacima, na prorectenim mestima, ukraj umskih
staza i puteva, uvek na neto sveijim mestima. esto
se nalazi u vecem broju na jednom mestu.
Mladi listovi, koji sadre vitamine C i A, sluzi i drugih
sastojaka, upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva,
pirea, za nadeve i sl. a ree i za salatu, sami ili, ee, u smei
sa drugim divljim povrem. Jelo spravljeno od mladih
listova plunjaka vrlo je ukusno. Mogu se upotrebljavati
bez ogranienja jer ne izazivaju nikakve poremeaje, a
ne postoji ni opasnost da se zamene sa nekom drugom
kodljivom biljnom vrstom. Na mestima na kojima se
plunjak javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za
jedan as da sakupi 1,5 do 2 kg upotrebljivih listova.

114. PRAVI JAGLAC Primula elatior

(lestegin). Dosta je
rasprostranjena po skoro
celoj naoj zemlji. Raste
po livadama viih brda
i planina. Cvetovi su
mu bledouti i stoje po
nekoliko u titiu na duoj drci. Listove ne koristiti u
velikoj koliini poto mogu da budu kodljivi.

115. POPONAC

Convolvulus
arvensis, porodira
Convolvulaceae
poponci (slak, ladole,
poljski slak, njivni slak, brstanica, bijeli ador, tutuljak).
Viegodinja zeljasta biljka koja se kao povijua prua
22

Mladi listovi i celokupni soni delovi biljke imaju

blagu prijatnu aromu i mogu da se upotrebljavaju za
spremanje meanih salata, orbi, variva, pirea i sl.
Koren i podzemno stablo sadre vitamina C, neto
karotina i eera. Mogu da se kuvaju i na razliite
naine prireuju za jelo. Soni delovi biljke mogu bez
ogranienja da se koriste od prolea do kasne jeseni,
a katkada upotrebljivi delovi mogu da se nau i ispod
snega. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom
slinom kodljivom biljkom. Na mestima gde ima
vie mrtve koprive, jedan ovek moe za jedan as da
sakupi do 1 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se
upotrebljavati i sledee vrste mrtve koprive:

117. POGANEVA
TRAVA Physalis
alkekengi, porodica Solanaceae pomonice
(ljoskavac, poljuskavac,
vuja jabuica, mjehurac).
Viegodinja
zeljasta
biljka, visoka do 50 cm.
Iz razgranatog podanka
raste uspravna stabljika, esto razgranata, sa jajohkim
listovima. Cvetovi su zvonoliki, zelenkastobele boje;
cvetaju u junu. Plod su kao trenja krupne crvene
sjajne bobice, koje se nalaze zatvorene u mehurastoj
aici koja po obliku podsea na malu papriku baburu
takode crvene boje; sazrevaju rano u jesen.
Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, od
nizina do srednjeg planinskog pojasa, a ponegde se i
gaji kao ukrasna biljka. Raste po umama, stenovitim
umarcima, ukraj ograda, uvek na neto sveijim
mestima, naroito na krenjakim terenima.
Zrele bobice, koje su slatko-kiselkastog i esto
malo nagorkog ukusa, sadre dosta vitamina C,
eera i drugih sastojaka i mogu da se upotrebljavaju
kao prijatno osveavajue voe, presne ili na razliite
naine preradene. Pri branju treba da se pazi da se ne
otkidaju i delovi mehuraste aice, koja je u znatnoj
meri gorka i kodljiva. Mogu da se upotrebljavaju
bez ogranienja, a slinih bobica, tako zatvorenih u
mehurastoj aici, koje bi bile kodljive nema, te ne
postoji opasnost od nepoeljne zamene.

119.
MRLJAVA
MRTvA
KOPRIVA
Lamium maculatum
(pegava mrtva kopriva,
medi, vinovlje, prisadnica, pezdeivlje). Rasprostranjenija je od prethodne
vrste, a od nje se razlikuje po
tome to na sredini listova
obino ima oveu belu mrlju,
a cvetovi su joj crvenkasti.

120. CRVENA
MRTVA KOPRIVA Lamium
purpureum (purpurna mrtva kopriva,
medavac, cmrkaljka, ibrt). Jednogodinja zeljasta
biljka sa crvenim cvetovima. Raste na slinim
mestima kao i prethodne vrste. Rasprostranjenija je
od bele mrtve koprive. Takoe se upotrebljavaju i
sledee vrste veoma srodne mrtvoj koprivi:

118 . MRTVA
KOPRIVA

Lamium album,
porodica Labiatae
usnatice (bela
kopriva, maronica,
ibrat, prisadence). Viegodinja zeljasta biljka,
visoka do 30 pa i 50 cm, slabije razgranata, sa etvrtastom upljom stabljikom, koja je u gornjem delu
maljava. Listovi su rasporedeni unakrsno po dva
uz stabljiku i po obliku podscaju na listove prave
koprive. Cvetovi su beli, a ree i beloruiasti.
Cveta od maja do avgusta, a katkada i naknadno u
jesen sve do zime.
Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje,
ree u nizinama, a mnogo ee u brdskim predelima sve do oko 1500 m nadmorske visine. Raste
po umama, ivicama umskih proplanaka, medu
bunjem, na umskim proredenim mestima, na
zaputenim i zakorovljenim travnjacima, ukraj
puteva, ograda i na slinim stanitima. Mestimino
moe da se nae u veoj koliini.

121. DOBRIICA
Glechoma hederaceae
(dobriavka, samobajka,
vrtan-trava, konderman,
ognjenec, marni slak).
Viegodinja
zeljasta
biljka, neto nia od mrtve
koprive, sa delimino puzeim, a delimino uzdignutim delovima stabljike. Listovi su dosta slini
mrtvoj koprivi, ali su vie bubreasto-srcastog
oblika, veoma malo maljavi. Cvetovi su plaviastoljubiasti. Cveta od aprila do kraja juna, a esto
ponovo u jesen. Cela biljka je veoma aromatina.
23

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, sem u uem

primorskom pojasu. Raste u retkim, sveim svetlijim
umama, na iskrenim mestima, sveim i vlanim
livadama i travnjacima, ukraj ograda, ivica, puteva, kao
korov po zaputenim njivama, vrtovima, vinogradima
i na slinim mestima, esto u velikoj koliini.
Mladi listovi i soni vrni delovi stabljika
upotrebljavaju se za spravljanje meovitih salata, za
orbe, variva, nadeve i sl. Zbog posebnog ukusa ne
treba je kuvati samu ve u manjoj koliini u meavini
sa drugim biljkama. Na mestima na kojima se javlja
u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da
sakupi do 2 kg upotrebljivih delova.

biljnim povrem. Mogu da se koriste bez ogranienja,

jer ne izazivaju nikakve poremeaje, a ne postoji ni
opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom
biljnom vrstom. Slino obinoj crnjui mogu da se
upotrebljavaju i listovi od krupnocvetne crnjue
Prunella grandiflora, koja je neto vea, sa veim
listovima i krupnijim cvetovima, a javlja se na slinim
stanitima u planinskim predelima.

124. MATINJAK Melissa

officinalis, porodica
Labiatae usnatice
(matoina, matinjaa, pelinja metvica,
elinjak, rojevac). Viegodinja zeljasta biljka sa
razgranatom, uspravnom ili katkad pri osnovi
poleglom stabljikom, koja naraste do 50-80 cm u
visinu. Listovi su naspramni, jajoliki, malo zavrnuti,
iljasti, po ivici zupasti; kao i cela biljka, obrasli
su redim maljama. Otvorenoljubiasti do beliasti
cvetovi razvijaju se u pazuhu gornjih listova; cveta
od juna do avgusta.
Domovina biljke je Sredozemlje, odakle je gajenjem
preneta u nau zemlju i danas je ima u brdskim
predelima u grmlju, po ivicama uma, u svetlim
toplijim umama, nedaleko od naselja, uz ograde i sl.
Ceo gornji deo biljke ima veoma prijatan miris
na limun i upotrebljava se za spravljanje aromatinog
ajnog napitka, koji ima i lekovito dejstvo. Listovi
mogu da se koriste i kao zain pri spravljanju raznih
poslastica, umesto limuna, ali se ne kuvaju, jer time
gube miris, ve se dodaju na kraju pripremanja jela.

122. MALJAVA
DOBRIICA
Glechoma hirsuta
(maljava samobajka,
pikasta pokrivka).
Razlikuje se od prethodne vrste po
tome to su joj listovi i stabljika mnogo maljaviji, a
cela biljka je razvijenija. Veoma je rasprostranjena, a
raste vie u sklopljenim umama nego na otvorenom
prostoru. Sadri sline sastojke kao i prethodna
vrsta i upotrebljava se na isti nain.

123.
CRNJUA
Prunella vulgaris,
porodica Labiatae
usnatice
(skrualina,
krialj, elinica, gortanka). Viegodinja zeljasta
biljka, koja naraste do 50
cm u visinu, razgranata u
vie stabljika, veinom poleglih, a ree uzdignutih.
Listovi su nasuprotni, jajoliko-duguljasti, na
peteljkama, a s obe strane imaju malo malja. Cvetni
ogranci biljke uvek su uspravni. Cvetovi su plavoljubiasti i skupljeni pri vrhu cvetnog ogranka u
nepravilnu klasoliku cvast. Cveta od druge polovine
maja do avgusta. a esto ponovo i u jesen, naroito na
mestima koja se kose.
Rasprostranjena je po celoj naoj zemlji, od
nizina pa dosta visoko u planine, gde moe da dopre
i do 2000 m. Raste po zatravljenim mestima, na
livadama, panjacima, po retkim umarcima, ivicama
uma, retkim svetlim umama, oko puteva i staza i
na slinim mestima. esto moe da se nae u velikoj
koliini na jednom mestu.
Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za jelo,
ree kao salata, a ee za spravljanje orbi, variva
i slinih jela, sami ili, ee, u meavini sa drugim

125. VRANILOVA
TRAVA Origanum
vulgare, porodica Labiatae
usnatice (vranilovka,
mravinac, divlji majoran,
ober).Viegodinja biljka,
koja naraste do 80 cm
u visinu, razgranata je i
ibolika. Listovi su jajoliki, do 2 cm dugaki, a cvetovi
veoma lepi, crvenkasto-beliasti i sloeni u metliastu
cvast pri vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta.
Rasprostranjena je po celoj naoj zemlji, od
pobra do srednjeg planinskog pojasa. Raste po
retkim umarcima, na kamenjarima, po ivicama
svetlih uma, oko staza, ukraj puteva i ograda i sl.
Ceo gornji deo stabljike sa listovima i cvetovima
upotrebljava se za spravljanje veoma prijatnog
i aromatinog aja, koji ima i lekovito dejstvo.
24

raste po vlanim poljima i uz potoke, kao i druge vrste

iz roda Mentha.

126.
MAJKINA
DUICA Thymus
serpyllum, porodica Labiatae usnatice (majina
duica, bakina duica, divlji
bosiljak, materinka, abrac).
Viegodinja biljka sa drvenastim prizemnim
delovima i mnogobrojnim izdancima. Listovi su
sitni, jajoliki, dugaki do 15 mm, a iroki do 7 mm,
sa malim udubljenjima po povrini u kojima se
nalaze lezde sa aromatinim uljem. Cvetovi su sitni,
svetlocrveni do ruiasto-ljubiasti i zbijeni su u
okruglasto-valjkaste cvasti pri kraju ogranaka. Cveta
od prolea skoro do jeseni.
Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji od nizina
pa znatno visoko u planine, gde se javlja veiik
broj posebnih vrsta i podvrsta poznatih pod istim
imenom i veoma slinih po obliku, delovanju i
upotrebljivosti, te mogu da se smatraju kao jedna
vrsta. Raste po suvljim sunanim mestima, na redim
niskim travnjacima, kamenitim mestima, po retkim
ibljacima, ivicama uma, ukraj staza i puteva, esto u
velikom mnotvu.
Mirisni i aromatini delovi biljke sa listovima
i cvetovima upotrebljavaju se cele godine za
spravljanje ukusnog i lekovitog ajnog napitka. Kao
zain korisri se za popravljanje ukusa orbi
kao i zamena za cimet.

128. BOKVICA
Plantago media, porodica
Plantaginaceae - bokvice
(bokva, ilovlak, trputac,
tegavac).
Viegodinja
zeljasta biljka, visoka 5-10
cm. Listovi su okruglasti,
neto izdueni i postepeno
prelaze u drku, a na njima
su veoma primetne paralelne lisne ile; lee skoro pri
zemlji ili su malo uzdignuti, a rasporeeni su u krug
oko cvetne stabljike. Pri vrhu cvetne stabljike nalazi
se valjkasta cvast, sastavljena od velikog broja sitnih
neuglednih cvetova. Cveta u junu.
Veoma je rasprostranjena po celoj naoj zemlji, a
raste po slabije obraslim travnjacima i livadama, na
ledinama, po manje gaenim stazama, ukraj puteva, po
jarcima, meu niskom travom. Na takvim mestima je
ima od nizina pa do blizu 1500 m nadmorske visine.
Mladi listovi i bez ilave drke mogu da se bez
ogranienja upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva,
pirea i za nadevanje testa, a sasvim mladi i za meane
salate. Mogu da se beru od ranog prolea do sredine
leta pre cvetanja biljke, a i kasnije, ukoliko se naie
na primerke koji su kasnije izbili; naroito se esto
javljaju naknadni jesenji mladi listovi. Na mestima gde
se bokvica javlja u veoj koliini, jedan ovek moe
za jedan as da sakupi do 1 kg upotrebljivih listova.
Seme, koje sadri ulja, pokiseljeno u mleku, moe
da slui kao prijatan zain. Slino se upotrebljavaju
i listovi od sledeih vrsta bokvica:

127. NANA
Mentha, porodica
Labiatae - usnatice
(metva,
metvica,
Ijuta nana, paprena
metva,
methca).
Pored gajene nane (Mentha piperita), u prirodi
se nalaze mnogobrojne vrste nana, koje rastu na
razliitim stanitima u svim krajevima nae zemlje.
Skoro sve su prijatnog aromatinog mirisa i moguda
se upotrebljavaju za spravljanje ukusnih ajnih
napitaka, koji su uz to i lekoviti.
Tako se u nas mogu da nau: kudrava nana
Mentha crispa, sa dosta irokim jajoliko-duguljastim
listovima, kudravim i po ivici nejednako useenim;
raste po sveijim mestima. sitna metvica
Mentha pulegium, sa sitnijim jajolikim listovima
na kratkim peteljkama i sa ljubiastim rede belim
cvetovima; raste na poplavljenim podrujima oko
reka i potoka, kraj movara i po zabarenim livadama.
Veoma je aromatina. vodena nana Mentha
aquatica, raste u tekuoj vodi i u barama. dugolista
nana Mentha longifolia, takode raste na vlanim
mestima. poljska metvica Mentha orvensis

129. MUKA BOKVICA Plantago lanceolata (muki ilovlak,

glavor, volji jezik). Ima
znatno ue listove nego
prethodna vrsta. Raste po
neto suvljim, peskovitijim
mestima, i moe da se nade
i na veim nadmorskim visinama u celoj naoj zemlji.

130. VELIKA BOKVICA Plantago

maior (veliki ilovlak,
veliki trputac). Listovi su
joj znatno vei i iri od
25

prethodnih vrsta. Raste po vlanim i sveim, esto

peanim mestima. Sadri vee koliine vita-mina C
nego ove predhodne vrste.

podivljala i u velikoj meri se rairila. Danas je ima

u mnogim krajevima nae zemlje, naroito u Srbiji,
Hrvatskoj, delovima Slovenije, Bosni, a prodire i u
ostale krajeve. Naroito je mnogo ima u Vojvodini.
esto raste u velikoj mnoini u nizinama ukraj reka,
po ivicama ibljaka i niskih prirenih uma (vrbaka,
topoljaka i sl.).
Mladi proletnji izdanci, koji su debeli i soni,
mogu da se upotrebljavaju za jelo kao veoma ukusno
i hranljivo povre (za varivo, pire, orbe i sl.). Mogu
da se beru od kraja marta do poetka juna. Vrlo
je izdana biljka; na mestima gde se javlja u veoj
koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi
i preko 10 kg izdanaka. Ne postoji opasnost da se
zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

131. PEANA BOKVICA Plantago

indica. Raste na izrazito
peanim mestima u
veem delu nae zemlje.
Mogu da se upotrebljavaju
samo sasvim mladi
listovi, jer kasnije postaju
rapavo-maljavi.

135. ZVONI
Campanula rapunculus,
porodica Campanulaceae
zvonii (debeli koren,
zijevica,
repunica).
Dvogodinja zeljasta biljka
uspravne stabljike, koja
naraste do 50 pa i 80 cm.
Prizemni listovi su kopljasti i pri osnovi veoma sueni,
po ivici malo zupasti; listovi na cvetnoj stabljici su
manji, duguljasti i bez peteljke. Cvetovi su dosta veliki,
lepi, zvonoliki, plavo-ljubiaste boje. Cveta od aprila
pa sve do avgusta.
Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, a
raste po retkim i otvorenim svetlijim umama, oko
umaraka, od brdskih predela pa dosta visoko u
planine.
Mladi listovi i ceo soni mladi gornji deo
stabljike mogu se upotrebiti kao povre za spravljanje
orbi, variva, pirea, a i kao salata. Mesnati koren sadri
skroba i moe se koristizi kao sirovina koja zamenjuje
krompir. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom
slinom kodljivom biljnom vrstom. Slino mogu da
se upotrebljavaju i sledee vrste zvonia:

132. PLANINSKA BOKVICa

Plantago montana
(bokvica petoil).
Raste preteno u
viim planinskim predelima u skoro celoj naoj
zemlji, izuzev primorja.

133. BUAAK
- Plantago psyllium
(primorska bokvica,
bauina, buhaina,
buaica, buhaica).
Raste uglavnom u primorju i u pojedinim delovima
Makedonije. Mogu da se upotrebljavaju samo sasvim
mladi listovi, jer ubrzo postaju grublje dlakavi.

134.CIGANSKO
PERJE Asclepias
syriaca, porodica
Asclepiadaceae
svilenice (svilenica,
svilolan, svilni dubac,
svionica). Viegodinja zeljasta biljka, koja moe da naraste u visini
preko 1 pa i do 2 m. Stabljika je uspravna, uplja,
obrasla sitnim dlaicama. Listovi su nasuprotni,
duguljasto-jajasti, dugaki do 20 cm, po ivici celi,
a nalaze se na kratkoj peteljci. Cvetovi su mali,
bledoruiasti ili crvene boje, skupljeni u titaste
cvasti. Biljka cveta od juna do avgusta. Ima razgranat
podzemni podanak.
Cigansko perje je poreklom iz Severne Amerike,
a u Evropu je preneta kao ukrasna biljka, pa je

136. GRONJASTI
ZVONI Campanula glomerata. Neto
je nia biljka od prethodne
vrste. Prizemni listovi
su srcoliko-jajoliki ili
jajoliko-kopljasti, a gornji
su pri osnovi srcoliki i
obuhvataju
stabljiku.
Cvetovi su ljubiaste boje.
Raste po livadama u njaveem delu nae zemlje, od
brdskih do srednje-planinskih predela.
26

137. BRAZDASTI
ZVONI

Campanula trachelium. Stabljika je otro

bridasta; listovi izrazito
maljavi i po ivici grubo zupasti, cvetni grozd se prua
du veeg dela stabljike do njenog vrha.
Pored navedenih, upotrebljavaju se i primorske vrste
zvonia, kao: piramidalni zvoni ili postenjak
(Campanula
pyramidalis), mediteranski
zvoni (Campanula fenestrellata) i druge.

140. MASLAAK
Taraxacum officinale,
porodica Compositae glavoike (utenica, mlekaa,
talijanska salata). Viegodinja zeljasta biljka. Listovi su
joj svi prizemni i poreani u krug oko cvetne stabljike;
po ivici su zupasti, a katkada i dublje useeni. Cvetna
stabljika je uplja, naraste do 20 pa i 30 cm u visinu,
a na vrhu nosi sloenu cvetnu glavicu sastavljenu od
velikog broja zbijenih utih cvetova. Cveta od marta
do oktobra. Po cvetanju, sitno seme je snabdevano
svilastom kundarom, pomou koje vetar moe na
daleko da ga raznese. U itavoj biljci nalazi se beli
mleni sok nagorkog ukusa. Pod zemljom se nalazi
dosta debeo vretenast koren ute boje.
Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina do
visoko u planine: po batama kao korov, ukraj staza i
puteva, po utrinama, travnjacima, livadama, na prisojnim
stranama, po zaputenim njivama i drugim mestima,
esto u veoma velikoj koliini, tako da se u vreme cvetanja
cela povrina zauti, a kad biljka prccveta, zabeli.
Mladi listovi pre cvetanja su jedno od najbogatijih
divljih povra vitaminom C. Mogu da se upotrebe za
salatu, za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl.
Treba brati samo mlade listove, inae postaju znatno
gori. U jesen esto izbijaju novi mladi listovi koji
mogu da poslue u iste svrhe kao proletnji. Katkada
se i zimi ispod snega mogu nai upotrebljivi listovi. U
nas moe da se nade vie varieteta i podvrsta maslaka.
Na mestima gde se maslaak javlja u veoj masi, jedan
ovek moe za jedan as da sakupi do 2 kg rozeta sa
upotrebijivim listovima. Koren od maslaka, vaen
u prolee ili jesen moe da se upotrebi kuvan, slino
krompiru ili mrkvi. Takoe moe da se jede i sirov, ali
tanko iseen na krike, inae je mnogo vrst. Ispeen
koren slui kao zamena za kafu. Kao i obian
maslaak, mogu da se upotrebe i sledee vrste:

138. ZEICA
Phyteuma spicatum,
porodica Campanulaceae zvonii
(zajka, debeli koren,
kosica,
ljubljenica).
Viegodinja zeljasta
biljka sa uspravnom
nerazgranatom stabljikom, koja moe da
naraste preko 30 pa i
do 70 cm. Donji listovi
su na dugim peteljkama, srcoliki, a gornji duguljastokopljasti i bez peteljke, Po ivici su zpuasti. Cvetovi su
na vrhu stabljike sloeni u klasastu cvast i zelenkastobele boje. Cveta od maja do avgusta. Koren biljke je
mesnat i po obliku podsea na mrkvu.
Mladi listovi mogu da se koriste za salatu,
spremanje orbi, variva i pirea, a koren kao zamena
za krompir. Pri branju listova zeice, nevini sakuplja
moe da ih zameni sa listovima krupne ljubiice
(Viola odorata); medutim, ova zamena je bezopasna,
poto se u nekim zemljama i listovi od ljubiice
upotrebljavaj u za hranu (Nemaka).

141. MOVARNI
MASLAAK

Taraxacum palustre.
Ima ga skoro u celoj
naoj zemlji, a raste na
movarnim mestima, po
vlanim livadama. Listovi
su mu izducni i uski.

139. OKRUGLASTA ZEICA

Phyteuma orbiculare.
Veoma je slina
prethodnoj vrsti, samo
su cvetovi sloeni
u okruglastu cvast i
plavkasto-ljubiaste
su boje. Raste u
planinskim livadama i
retkim umarcima.
Pored navedenih, mogu da se koriste i druge vrste
zeica, kao: Halerova zeica (Phyteuma Halleri)
Calbruknerova (Phyteuma Zahibruckneri) i dr.

142. PRIMORSKI
MASLAAK

Taraxacum megalorrhizon. Raste u jadranskom primorju.

Odlikuje se time to
ima veliki i jako debeo
koren, a cveta u jesen.
27

146. JEDNOGODINJI KRASULJAK

Bellis annua, jednogodinja zeljasta biljka, raste
u primorskim krajevima.

143. LAVLJI ZUB

Leontodon tuberosus,
porodica Compositae
glavoike (goloej, loina). Zeljasta biljka, koja u svim
svojim delovima sadri mleni sok. Listovi su prizemni
i sloeni u krug, izdueni i perasto izrezani. Na vrhu gole
stabljike nalazi se cvetna glavica slina maslakovoj,
ute boje. Koren je zadebljao. Cveta u jesen.
Laviji zub je primorska biljka, a raste najvie u uem
obalskom podruju.
Zadebljali mesnati koren moe da se koristi kao
hranljiva sirovina slino krompiru.

147. BELA RADA

Leucanthemum vulgare,
porodica Compositae
glavojke (volovsko
oko, petrov cvet). Zeljasta
biljka, koja naraste do
50 i vie cm u visinu. Listova ima i prizemnih i na
cvetnoj stabljici; prilino su mesnati, sjajni i duboko
nazubljeni, skoro perasti. Cvetovi su sloeni na vrhu
cvetne stabljike u glavicu, koja se sastoji od belih
obodnih i utih sredinih cvetia. Rasprostranjena
je skoro po celoj naoj zemlji, a raste po livadama,
travnjacima, otvorenim retkim umarcima i sl. od
pobra pa dosta visoko u planinu.
Mladi listovi zajedno sa mladim sonim
vrnim delovima stabljike pre cvetanja mogu da
se upotrebljavaju za spravljanje orbi i variva. Ne
postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom
kodljivom biljkom.

144. KRASULJAK Bellis perennis,

porodica Compositae
glavoike (bela
rada, novi, tratinica, vrtipop, janjac, ledinski cvit,
obrnika, oroica, traterica).
Viegodinja zeljasta biljka sa omanjim listovima
lopatiastog oblika poredanim u krug oko cvetne
stabljike visoke 5-15 cm. Cvetna glavica je po jedna na
stabljici, okrugla, ima 1-1,5 cm u preniku, u sredini
je uta, a po obodu bela ili malo crvenkasta. Cveta od
prolea do sredine leta, a katkada i do kasne jeseni.
Veoma je rasprostranjen u celoj naoj zemlji, od
najniih predela do visokih planina, a raste po livadama,
travnjacima, po umskim proplancima, u retkim
umama, ukraj puteva, na stazama po kojima se manje
gazi i na slinim mestima, esto u veoj koliini.
Mladi listovi upotrebljavaju se za salatu, za
spravljanje orbi, variva, pirea i sl. Najvie mogu da se
koriste u prolee i poetkom leta, ali donekle i tokom
leta i u jesen od naknadnih izdanaka. Na mestima gde
se krasuljak javlja u veoj koliini, jedan ovek moe
za jedan as da sakupi do 0,750 kg upotrebljivih
listova. vrsti cvetni pupoljci mogu da se pokisele
u siretu (octu) i upotrebljavaju kao zamena za kapar.
Cvetne glavice i listovi upotrebljavaju se kao zamena
za aj. Svi delovi mogu da se koriste bez ogranienja.
Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom
slinom kodljivom biljkom. Slino se upotrebljavaju
i listovi od sledeih vrsta:

148. VODOPIJA
Cichorium intybus,
porodica Compositae
glavoike (enetrga,
udenika, utinica, zmijina
trava, cigura). Viegodinja
zeljasta biljka, koja naraste
u visinu preko 50 i do 120
cm. Stabljika je uspravna, razgranata uzdu izbrazdana.
Koren je jak, vretenast ili valjkast. Donji listovi su
duguljasti i perasto izrezani, a gornji su manji, kopljasti,
po ivici krupnije zupasti. Cvetovi su mnogobrojni,
jasno-plave boje. Cveta od jula do avgusta.
Biljka je rasprostranjena u celoj naoj zemlji, a raste
kao korov po naputenim njivama, livadama, pustim
mestima, oko puteva i staza, uz ograde i na slinim
mestima, od nizina pa dosta visoko u planinu.
Mladi, soni i neto nagorki listovi mogu da se
upotrebljavaju i za salatu, za spremanje orbi, variva,
pirea i sl. Po ukusu su dosta slini maslakovim.
Mogu da se koriste od prolea do ranog leta, a i u
jesen, kad naknadno izbiju. Koren vodopije se pee
i upotrebljava kao zamena za kafu (cikorija), a moe
da se kuva i kao varivo, i ako je nagorak.

145. MALI KRASULJAK Bellis silvestris, slian prethodnoj

vrsti, raste u naim
primorskim krajevima.
28

152. MALA REPUINA Arctium minus

(mali repuh, mali iak,
crveni iak, repiek,
hostno repje). Manja je
od prethodne vrste, a
rasprostranjena je po celoj
naoj zemlji na slinim mestima kao i velika repuina.
153.
MALJAVI
IAK Arctium
tomentosum
(maljava
repuina, veliki maljavi
iak). Razlikuje se od
prethodnih vrsta time
to su mu cvetne glavice isprepletane pauinastim
vlaknima i neto se rede nalazi od ovih vrsta.
154. UMSKA
REPUINA
Arctium nemorosum.
Takoe je rea od
prvih vrsta, a nalazi
se po umama.

149. CRNI KOREN

Scorzonera rosea,
porodica
Compositae
glavoike (ronati
kajak).
Viegodinja
zeljasta biljka, koja naraste
u visinu do 50 cm, pa i do
jednog metra. Cela biljka
ima mlenog soka. Listovi su duguljasti, iljati, uski,
po ivici itavi i ree slabo zupasti, iroko prirasli
uz stabljiku. Cvetna glavica ruiaste boje razvija se
na vrhu stabljike. Ceta od juna do avgusta. Koren je
duguljast, mesnat, spolja crne boje.
Rasprostranjena je u velikom delu nae zemlje,
naroito u toplijim predelima. Raste po sunanim
livadama, travnjacima, po breuljcima i obroncima i
u retkim, svetlim umama.
Mladi soni listovi mogu da se upotrebljavaju
kao povre, za spravljanje orbi i variva, a mesnati
koren predstavlja veoma hranljivu namirnicu, koja
moe da se koristi kao varivo slino kromniru, a i
kao salata. Slino se upotrebljava i vrsta:

Sasvim mladi i mekani proletnji izdanci i sone

drke listova repuina upotrebljavaju se presni kao
salata ih kuvani kao zamena za parglu, za orbe, variva
i pirea. Koren svih vrsta repuina sadri velike koliine
skroba, sluzi, dosta eera, neto ulja, organskih kiselina
i druge materije, kao i prilino vitamina C. Moe da se
upotrebi za spravljanje slatkog sirupa (iskuvavanjem),
za dobijanje brana (suenjem, mlevenjem ih
tucanjem), koje se meanjem sa peninim ili raenim
branom i drugim hlebnim sirovinama upotrebljava za
spremanje hleba, raznih peciva, poslastica i sl. Takoe
se upotrebljava za gotovljenje supa i orbi, kao zamena
za krompir i sl. a moe i da se pri. Peen i istucan
slui kao zamena za kafu. Najbogatiji je hranljivim
materijama u jesen, pre nego to odrveni. Tada ga je
i najbolje kopati. Koren moe da se sui i ostavlja za
zimu, a takoe i konzervie mariniranjem. Listovi i
koren svih vrsta repuina mogu da se upotrebljavaju
bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa
nekom drugom kodjjivom biljkom.

150. PANSKI CRNI

KOREN Scorzonera
hispanica (panski zmijak). Razlikuje se od
prethodne vrste po tome
to su mu cvetne glavice
kao limun ute boje.
REPUINA ILI IAK Arctium spp.,
porodica Compositae glavoike. U nas raste vie
vrsta ovih biljaka, i to:

155. OSTAK
Sonchus oleraceus, porodica Compositae glavoike (gorika, kostri, kostri, suak).
Jednogodinja zeljasta biljka, visoka 30 do 100 cm,
uspravne, debele, uplje i razgranate stabljike ispunjene
mlenim sokom. Listovi su bez peteljke, veliki, meki,
pod prstima masni, plaviasto-zelene boje i po ivici
nazubljeni. Cvetovi su ukaste, rede bele boje.
iroko je rasprostranjen od nizina do srednjeg
planinskog pojasa, a raste ukraj puteva, kao korov u

151. VELIKA REPUlNA Arctium lappa

(veliki iak, repuh, velika valjuga, velika torica,
veJiki lopuh, komodljika). Dvogodinja zeljasta
biljka, visoka do 80, pa ak i do 150 cm, sa veoma
velikim, do 30 cm dugakim crnohkim listovima na
dugakim sonim drkama. Cvetovi su sitni, crveni,
sakupljeni u grozdastu glavicu pri vrhu cvetne
stabljike. Plod je iak, koji se, kad sazri, lako
hvata za dlaku divljai i stoke i za odelo. Veoma je
rasprostranjen po celoj naoj zemlji, raste kao korov
na zaputenim mestima, kraj ograda i drugde.
29

njivama i povrtnjacima, na neobradenim zemljitlma

i sl. u itavoj naoj zemlji.
Mladi proletnji listovi se upotrebljavaju ree
kao salata, a ee za spravljanje orbi i variva.

158. uskolista
vodena bokvica
Alisma graminifolium.
Razlikuje se od prethodne
vrste po uim listovima.
Rasprostranjena je po celoj
naoj zemlji, neto je rea
od prethodne vrste, sree
se na veim visinama.

156. kozja brada Tragopogon

pratensis, porodica Compositae glavoike
(bleskva, jarija trava,
kozjaka,
turovet).
Dvogodinja, ree viegodinja zeIjasta biljka,
uspravne stabljike visoke 30 do 70 cm, mesnate,
glatke i slabo razgranate, ispunjene mlenim sokom.
Listovi su duguljasti, uski, iljati, pri osnovi trbuasto
proireni, prirasli uz stabljiku. Cvetne glavice su
ukasto-beliaste boje ili ruiasti.
Rasprostranjena je najvie po livadama od pobra
do srednjeg planinskog pojasa, ree pored puteva i
na slinim mestima u itavoj naoj zemlji.
Mladi proletnji izdanci i listovi upotrebljavaju
se za spravljanje variva. Koren se ujesen takode
upotrebljava kao varivo.

159. vodeni orah Trapa natans,

porodica Hydrocaryaceae
oraci (vragoli, kekavac, oraak, raak).
Jednogodinja zeljasta
biljka sa tankom stabljikom, koja moe da
naraste u duinu do 1 pa do 2 m; raste u vodi. Listovi
su etvrtasti, rombini, po ivici krupno zupasti, a
sloeni su u krug oko sredita stabljike, tako da plivaju
na povrini vode; peteljke su im naduvene u obliku
mehura, te se tako odravaju na vodi. Cveta juna i
jula, katkada i do avgusta belim cvetovima. Plod je
crn, krupan, sa etiri otre bodlje na svakoj strani; u
vrstoj Ijusci nalaze se velika bela jezgra.
Raste po barama, mlakama, plitkim jezerima,
mirnim renim rukavcima i raznim stajaim vodama,
u ogromnoj koliini, pokrivajui u neprekidnom sloju
po vie desetina hektara povrine, tako da se pod njim
voda ne vidi (na primer na skadarskom blatu).
Jezgro iz ploda ima veoma prijatan ukus, koji
podsea na pitomi kesten ili orah. Mogu se jesti
presna, kuvana, peena, prena ili sasuena pa
samlevena u brano i upotrebljena za spravljanje
hleba, kaa i raziiitih poslastica. Veoma su hranljiva.
Plod se sakuplja u jesen. Pogodnim nainom
sakuplianja po povrini vode moe da se skupi za
jedan as po 20 i vie kilograma.

157.
vodena
bokvica Alisma
plantago, porodica Alismataceae keke (podvodna bokvica, aboun,
abounka, kornjaina
trava, vodni trpotec).
Viegodinja zeljasta biljka, koja iz movare, gliba
ili plitke vode izrasta do 40 cm visine. Listovi su
izdueni srcasto-jajastog ili kopIjastog oblika, kruno
rasporedeni oko cvetne stabljike; od polovine stabljike
se grana u nekoliko prIjenova sa brojnim sitnijim beli
asto-ruiastim cvetovima. Cveta u julu.
Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji po
movarama, barama, ritovima, na vianom i esto
plavljenom tlu, na obalama reica i potoka sa sporim
tokom, od nizina do planinskih predela. esto se
nalazi u velikoj koliini.
Koren sadri velike koliine skroba, veoma je
hranljiv i moe da se upotrebi kao hlebna sirovina, za
spravljanje meovitih kaa, pirea, raznih poslastica i
slino. Sve koren je kodljiv, ali vec suenjem
gubi kodljive sastojke i moe bez ogranienja da
se upotrebljava. Ne postoji opasnost da se zamene
sa nekom slinom neupotrebljivom vrstom. Jedan
ovek moe u plitkoj vodi ili movari za jedan as
da iskopa do 2 kg korena. Slino se upotrebljava i
sledea vrsta:

160. SRAK
Butomus
umbellatus,
porodica Butomaceae
srci (vodoljub, vodena
luka, divIji zumbulak).
Zeljasta movarna biljka
sa uskim trobridnim
prizemnim
listovima
dugakim do jednog
metra i visokom cvetnom
30

stabljikom (do 70 cm). Pri vrhu stabljike su brojni

lepi ruiasti cvetovi sa spoljanje strane Ijubiasti,
na duim peteljkama, poreani u titoliku cvast.
Cveta od prolea do sredine leta.
Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, a raste
po movarnim mestima, barama, oko plitkih voda,
obala, potoka i reica sporog toka od nizina pa dosta
visoko u planine.
Koren je veoma bogat hranljivim materijama i
sadri znatne koliine skroba, eera, belanevina i
drugih materija. U branu koje se dobija od osuenog
korena ukupna koliina hranljivih materija dostie do
73%. Upotrebljava se kao hlebna sirovina, za spremanje
kae, raznih slatkia i dr. Od proprenog korena dobija
se mlevenjem brano ukastobele boje prijatnog
slatkog ukusa. Moe da se koristi bez ogranienja.
Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom
slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se
srak javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan
as da izvadi do 3 kg korena.

retkim bunjem, na veim proplancima u retkim i

svetlim umama, na zatravljenim delovima stenjaka
i na slinim mestima, esto na veem prostoru i u
izvanredno velikoj koliini.
Podzemne krtole sadre velike koliine skroba,
neto vitamina C, eera, sluzi i drugih materija.
Od davnina se upotrebljavaju kao hrana i za ljude i
za stoku. Mogu se pripremiti kuvane, peene, kao i
sirovina za hleb i razliite kae u meavini sa drugim
sirovinama, jer spremljene same imaju spreifian
ukus koji nije uvek prijatan. Mogu da se koriste
bez ogranienja u svako doba godine, a naroito u
jesen, kad su najrazvijenije i najbogatije hranljivim
materijama. Ne posroji opasnost da se zamene sa
nekom drugom slinom kodljivom biljkom. Na
mestima gde se esto javljaju u veoj koliini i na
povoljnijem zemljitu jedan ovek moe za jedan as
da iskopa i do 10 kg upotrebljivih krtola. Slino moe
da se upotrebi i sledea vrsta:

163. sitni apljan

Asphodelus microcarpus (brden), koji
raste u primorskim
krajevima i u delovima
Makedonije, razlikuje
se od prethodne vrste
sitnijim plodom, dok
mu je cvast metliasto razgranata: cvetne latice
su bele sa crvenkastom ilom.

161. BRULA
Triglochin maritimum, porodica
Juncaginaceae
trozupci (morska
brula, morski trozubac, troipan). Viegodinja
biljka sa debelim podankom. Listovi su dugi,
poluokruglasti, uspravni i useeni. Stabljika je
uspravna, nerazgranata, sona, a pri vrhu stabljike
se nalaze brojni zelenkasti cvetovi.
Rasprostranjena je u primorju, uz morsku obalu,
na slanom zemIjitu ili na stenama. Mladi proletnji
listovi upotrebIjavaju se kao varivo.

164.
sremu
Allum ursinum,
porodica Liliaceae
ljiljani (cremua, sremua, cremua, medvei luk,
umski luk). Viegodinja zeljasta biljka sa uskom
duguljastom podzemnom lukovicom, visoka do 30
cm. Listovi su iroki 3-5 cm, a dugaki do 25 cm,
soni su i sjajni, a nalaze se na duoj sonoj drci i
izbijaju neposredno iz zemlje. Cvetna stabljika je
dugaka do 30 cm i pri vrhu nosi glaviastu cvast
sastavljenu od brojnih sitnih belih cvetova. Cveta od
aprila do juna. Cela biljka intenzivno mirie na luk
(listovi na beli luk - enjak, a lukovica na meavinu
belog i crnog luka).
Ima ga u celoj naoj zemlji od viih brda pa sve do
preko 1600 m nadmorske visine, u sveim i vlanim
delovima liarskih (bukovih) i liarsko-etinarskih
uma, na dobrom, humoznom zemljitu, naroito na
mestima na kojima uprolee due lei sneg. esto se
javlja u velikoj meri i na velikoj povrini.

162.
APLJAN
Asphodelus albus,
porodica Liliaceae
ljiljani (epljez, apljez,
eplja, bazer, beden,
volovski rep, morodak,
nanuka). Viegodinja
zeIjasta biljka sa sonim
dugakim
trakastim
listovima u krug rasporeenim oko cvetne stabljike,
koja naraste do 80 pa i 100 cm u visinu. Pri vrhu
stabljike je cvast koja se sastoji od veeg broja lepih
beliastih cvetova sa mrkim arama. Pod zemljom se
nalazi velik broj prstolikih krtola, dugakih do 10 cm,
debelih do 1 cm, na preseku ute ili narandasto-ute
boje. Cveta od kraja maja do poetka jula.
Rasprostranjena je u velikom delu nae zemlje
na toplim brdskim i planinskim livadama, medu
31

Mladi i soni listovi do cvetanja, a ree i posle

cvetanja, sadre znatnije koliine vitamina C i dosta
karotina. Upotrebljavaju se presni ili kuvani za salate,
orbe, variva, pirea, zain, nadev za testa i sl. Beru se od
aprila do juna, ree i kasnije. Na mestima na kojima se
sremu javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan
as da nabere do 10 kg listova. Lukovica sadri neto
manje vitamina C nego listovi, ali zato ima dosta sluzi,
skroba i drugih materija, upotrebljava se slino mladom
luku kao zain, za dodatak jelu, kao salata, kao podloga
za variva, jela od mesa i dr. Moe bez ogranienja da se
koristi u toku cele godine. U vreme kad lie jo nije
razvijeno ili se ve sasuilo i raspalo pa se na povrini tla
ne mogu da nadu nikakvi tragovi sremua, lukovica se
kopa na mestima na kojima je ranije uoeno prisustvo
ove biljke ili se radi probno kopanje na mestima na
kojima postoji opravdana verovatnoa da se moe
nai (vidi napred!). Jedan ovek moe u vegetacionoj
sezoni, na mestu na kome se sremu u veoj koliini
javlja, da iskopa za jedan as do 2 kg iste lukovice.
Neiskusni sakuplja moe da zameni listove
sremua sa listovima urdevka (Convallaria
majalis), kozlaca (Arum maculatum), mrazovca
(Colchicum autumnale) ili emerike, obine i
crne (Veratrum album i Veratrum nigrum), koji
su kodljivi pa i otrovni. Kozlac se katkada nalazi
na slinim mestima kao i sremu, ali su mu listovi
vie strelasto-kopljastog oblika; urdevak se nalazi
na otvorenijim, sunanijim i toplijim mestima na
kojima sremu ne raste i listovi su mu znatno vri i
manje soni; mrazovac raste na otvorenim livadama
gde nikad nema sremua i ima vrste i malo uvrnute
listove; emerika raste takode na otvorenim travnim
povrinama, listovi su joj kruti i izbrazdani paralelnim
uzdunim jakim lisnim ilama. to je najvanije,
razliku je veoma lako odmah utvrditi po mirisu;
dok listovi sremua izrazito miriu na beli luk (enjak),
sve ove druge vrste uopte nemaju taj miris, a kozlac
ak i neprijatno mirie. Slino sremuu mogu da se
upotrebljavaju i sledee vrste divljih lukova:

167. tamnoljubiasti luk

Allium atroviolaceum.
Ima krupnije tamnoljubiaste cvetove i raste po livadama i travnjacima u
svim topiijim predelima nae zemlje.

168.
okrugli
divlji
luk
Allium rotundum. Ima
tamnocrvene cvetove i
raste po suvim mestima, zaputenim njivama i na
slinim mestima po celoj naoj zemlji.

169.
baluka
Allium
vineale
(esnulek,
esnulje).
Raste na sunanim, slabo
zatravljenim mestima,
na obroncima, medu
stenama, ukraj staza, njiva
i na slinim mestima u celoj naoj zemlji.

170. SIBIRSKI LUK

Allium sibiricum.
Ima veoma lepe crvenoljubiaste cvetove i raste
na vlanim planinskim
livadama, oko izvora,
na obalama potoka i na slinim mestima u svim
planinskim predeiima nae zemlje. Njegovi listovi,
pored vitamina, sadre i znatne koliine proteina.

165. zmijin luk

Allum scordoprasum
(pupa, brzak, kozjak, luka,
esnulok, esnulek). Raste po livadama i travnjacima
prisojnih strana u skoro celoj naoj zemlji. Listovi mu
imaju prijatan ukus i sadre dosta vitamina C.

171. LANEUVA
Allium victorialis (divlji
luk - esan, zmijski esan).
Ima zelenkastobele cvetove i raste po planinskim
livadama svih planinskih
predela nae zemlje.
Njegovi listovi sadre znatne koliine vitamina
C. Mladi listovi, stabljike i lukovica, pored
toga to se upotrebljavaju kao i prethodne vrste,
mogu i da se stavljaju u turiju, mariniraju ili da
se ostavljaju na druge naine.

166. okruglasti divlji luk

Allum sphaeroprasum.
Ima tamnocrvene cvetove
i raste po suvim livadama u
celoj naoj zemlji.
32

Takoe mogu da se upotrebljavaju mladi

listovi, mlade stabljike i lukovice od niza drugih
vrsta divljih lukova, koje se u veoj ili manjoj meri
nalaze u svim naim krajevima. Nijedna vrsta
divljeg luka nije kodljiva, moe se koristiti
bez ogranienja i ne postoji opasnost direktne
zamene sa nekom kodljivom biljnom vrstom.
Sve vrste divljeg luka imaju karakteristian miris
na gajeni beli luk ili ree na crni luk.

i propreni plod je dobra zamena za kafu i ima

aromu okolade. Svi delovi mogu da se koriste bez
ogranienja. Ne postoji opasnost da se zamene sa
nekom drugom kodljivom biljkom. Slino mogu da
se upotrebe i sledee vrste:

174. USKOLISTA
VILINA METLA
Asparagus tenuifolius
(divlja pargla, konjska
struna, zeji lan, krupave, entjaneva jebelka).
Rasprostranjenija je od prethodne vrste, a raste u
retkim umama, umarcima i meu bunjem.

172. PASJI LUK

Allium ampeloprasum
(divlji luk, vinogradski
luk,
puri,
sitna
ljutika).
Dvogodinja
ili viegodinja zeljasta
biljka. Listovi su mu niski,
nagnuti na stranu, uski.
Stabljika je gola, a pri vrhu
joj se nalazi loptasta cvast sa belim, ruiastim ili
purpurnim cvetovima. Lukovica je okruglasta, bela i
ponekad ima i male lukovice sa strane.
Rasprostranjen je u itavom priobalnom pojasu
primorja, pored puteva, ukraj vinograda, na
okopavinama, u pukotinama stena.
Upotrebljava se itava sona biljka u jesen, zimi i
u rano prolee kao varivo, sama ili ee u meavini sa
drugim zeljastim povrnim biljkama. U ostalom delu
godine upotrebljava se samo lukovica kao zain.

175. SPAROINA
Asparagus acutifolius
(grmolika paroga,
vija, vilija, ognjenica,
praika). Stabljika joj je drvenasta i skoro je trnovita.
Rasprostranjena je u primorskim predelima, a raste
u retkim svetlim umama, po umarcima, ibijaku i
po travnim mestima.

176. TETIVIKA
Smilax aspera, porodica
Convallariaceae urevci (tetivica, bodljivi
slak). Viegodinja biljka
puzavica sa bodljikavom
stabljikom,
listovima
srcoliko-trouglastim ili
kopljastim, po ivicama bodljikavim. Cveta sitnim
ukastim cvetovima, a plod je bobica koja je, kad
sazri, crvene boje.
Raste samo u primorskom delu nae zemlje, u
ibljacima i umama, gde obrasta i penje se uz druge
drvenaste biljke i potpuno ih obavija.
Mladi izdanci, koji se beru u prolece, dobra
su povrna sirovina, koja se u nekim delovima
Dalmacije koristi od davnina.

173. VILINA METLA Asparagus

officinalis, porodica Liliaceae ljiljani (pargla,
parga, belu, betrica,
samovilinska
metla,
kolenac,
smereica).
Viegodinja biljka sa
zeljastom stabljikom, a jako razvijenim podzemnim
drvenastim delovima. Naraste do 80 cm pa do 1 m
u visinu, a stabljika joj je veoma razgranata i gusto
obrasla ljuspastim i igliastim listiima. Mnogobrojni
sitni cvetovi su zelenkasto-beliasti, a plod je bobica
veliine sitnog graka i crvena kad sazri. Cveta u maju.
Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a
naroito u toplijim krajevima, od nizina do brdskih
predela, a dosta se i gaji. Raste u retkim umarcima,
na poljima, na svetlim i suvim mestima, naroito na
peskovitom i kamenitom zemljitu.
Sasvim mladi, soni i meki izdanci predstavljaju
ukusno povre, koje se najee bari ili gotovi kao
varivo. Od samoniklih biljaka mogu da se koriste
samo u prolee. Seme sadri masnoe, osucni

177.
ZLATAN
Lilium martagon,
porodica Liliaceae
ljiljani (zlatni ljiljan,
umski ljiljan, zlatnoglav,
ajdovska lilija, gojzdna
lilija). Viegodinja ze33

ljasta biljka visoka do 80 cm. Listovi iroko kopljastog

oblika su na sredini stabljike u jednom prljenu
poreani u krug. Pri vrhu stabljike na povijenim
drkama nalaze se po dva do tri lepa cveta ljubiastocrvenkaste boje sa pegama sa unutranje strane. Cveta
u maju i junu. Pod zemljom se nalazi dosta krupna
lukovica koja je ljuspasta i ute boje.
Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji od
osrednjih brda pa sve do oko 1500 m nadmorske
visine. Raste u umama na neto proreenim mestima,
po umskim rubovima, manjim proplancima, meu
redim bunjem i sl. Javlja se pojedinano ili po nekoliko
primeraka na jednom mestu.
Lukovica sadri dosta skroba, sluzi, neto vitamina
C i drugih materija. Moe da se upotrebljava za jelo
kuvana ili peena, u obhku pirea, kaa, kao dodatna
sirovina za hleb, za spravljanje raznih poslastica i sl.
Moe da se sui i naknadno troi ili melje u brano. Svee
prena ima ukus mladih peenih krompiria. Moe da se
upotrebljava bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se
zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom.
Na mestima na kojima se ee javlja, jedan ovek moe
za jedan as da iskopa 0,5 do 0,750 kg lukovice.

zelenika). Zimzeleni buni visok 20 do 50, a katkada

i do 70 cm, jako razgranat. Listovi su izdueno
jajasti, iljasti, koasti i kruti. Cveta u rano prolee
malim beliasto-zelenkastim cvetovima. Plod je
crvena bobica.
Rasprostranjena je u velikom delu nae zemlje na
toplijim i suvljim stanitima.
Mladi, soni proletnji izdanci upotrebljavaju se
kao varivo slino pargli. Prene semenke koriste se
kao zamena za kafu.

180. dremovac
Leucojum aestivum,
porodica Amaryllidaceae
dremovci (sunovrat,
bingeljc, veliki zvonek).
Viegodinja zeljasta biljka
sa uskim veoma sonim
listovima koji rastu pravo iz zemlje i poredani su u
krug oko cvetne stabljike. Pri vrhu cvetne stabljike,
visoke do 40 cm, lepi beli cvetovi, koji posuvraeni
vise, skupljeni su po nekoliko u amrelastu cvast. Cveta
od polovine aprila do kraja maja. Pod zemljom se
nalazi sona, dosta krupna lukovica.
Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji,
naroito u niim predelima, a raste na vlanim
mestima, po movarama, medu trskom i evarom, u
retkim poplavljenim umama, vrba, topola, jasena i dr.
esto u veoma velikoj koliini na jednom mestu.
Lukovica sadri znatne koliine skroba i sluzi te je
veoma hranjiva. Zbog sadrine nekih alkaloida,
cela biljka je u presnom stanju kodljiva, zato
lukovicu dobro iskuvati, vodu baciti i skuvana lukovica
bez opasnosti moe da se upotrebljava za spravljanje
pirea, kaa, kao sirovina za hleb, za spravljanje raznih
poslastica i sl. Moe da se koristi u toku cele godine, ali
ubrzo po cvetanju nadzemni delovi biljke satrunu, tako
da ne moe da se primeti gde se pod zemljom nalazi
lukovica. Na mestima na kojima se dremovac javlja u
veoj koliini, ovek moe u mekoj zemlji da izvadi za
jedan as do 5 kg lukovice.

178. ptije mleko Ornithogallum

umbellatum,
porodica
Liliaceae ljiljani (pupa,
lapet). Viegodinja mala
zeljasta biljka, koja naraste
do 20 cm u visinu. Listovi
su prizemni, soni, 2-5
mm iroki, dosta dugaki i duboko lebasti, sa belim
prugama. Cvetovi su beli, zvezdasti i nalaze se na vrhu
stabljike; cvetaju maja i juna. Pod zemljom se nalazi
oko 3 cm debela okruglasta lukovica.
Rasprostranjena je u skoro celoj naoj zemlji, a
raste po livadama, travnjacima, ukraj puteva i staza i na
slinim mestima.
Lukovice, koje sadre dosta hranljivih materija,
mogu da se koriste za jelo kuvane, suene i stucane
u brano kao hlebna sirovina i sl. Treba paziti da
se ne zamene sa lukovicama nekih kodljivih ili
otrovnih vrsta, kao to je mrazolvac (Colchicum
autumnale), ali su lukovice ove druge vrste znatno
vee, a cela biljka se razlikuje po tome to je znatno
vea, listovi su joj mnogo vei i iri, a cvet je krupan,
levkast i otvorenoljubiaste boje.

181. trska
Phragmites communis,
porodica Gramineae
trave (trst, trost,
trstika, sirica, makalj).
Viegodinja
biljka,
visoka 2 do 5 m, sa
odrvenelom stabljikom debelom i do 2 cm. Listovi
su dugaki, uski, iljati. Ima veoma razvijen podanak,
dugaak i po nekoliko metara. Cvetovi su smeecrvenkaste boje i sloeni su u metlastu cvast pri
vrhu stabljike. Cveta u julu.

179. veprina
Ruscus aculeatus,
porodica Liliaceae
ljiljani (kostrika,
veprinac, jeevina,
34

Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji. Raste po

barama, na movarnim i vlanim mestima, uz obale
reka sporijeg toka, po ribnjacima, kanalima i na slinim
mestima, esto u veoma velikom mnotvu na jednom
mestu, pokrivajui prostrane povrine (traci).
Sasvim mladi izdanci i listovi mogu da se
upotrebljavaju i za kuvanje orbi i variva, ali samo
kratko vreme, jer veoma brzo postaju vrsti i
neupotrebljivi. Mogu da se sue, a zatim melju u
brano i koriste kao dodatna sirovina za spremanje
hleba. Kad se stabljika ozledi, iz nje tee gusta
masa, koja se ubrzo stvrdne. Ona sadri dosta smole
i eera i moe neposredno da se koristi za jelo ili za
spravljanje raznih poslastica. Podanak sadri mnogo
skroba, zatim eera i drugih materija. Osuen
i samleven daje odlinu sirovinu za hleb, kae,
razne poslastice i sl. Sa jedne vee bare ili movare
pokrivene trskom mogu da se dobiju veoma velike
koliine svih ovih sirovina, koje mogu da se koriste
bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zamene
sa nekom drugom kodljivom biljkom.

184. kaun
Orchis morio, porodica
Orchidaceae kauni
(kaunak, salep, divlji
krompir, jurjevka, kokotek, ceptec). Viegodinja zeljasta biljka, visoka
od 10 do 40 cm, koja
ispod zemlje razvija dva
okruglasta jajolika gomolja, jedan (prologodinji)
manji, a drugi (ovogodinji), vei. Listovi su iroki
kopljasti, soni i obrasraju cvetnu stabljiku, koja pri
vrhu nosi vie crvenih, crvenkasto-ljubiastih ili ree
belih cvetova. Cveta u aprilu i maju.
Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, od
breuljaka pa do oko 1500 m nadmorske visine. Raste
po suvim, sunanim livadama i u retkim svetlim umama
i umarcima, esto u veoj koliini na jednom mestu.
Gomolji kauna sadre vee koliine skroba,
sluzi, zatim belanevina, dekstrina i drugih materija.
Mogu da se pre kao mladi krompirii, da se kuvaju i
preraduju na razne naine (pire kao od krompira i sl.).
Poto su 2-3 minuta drani u kljualoj vodi, a zatim
osueni i samleveni u brano, daju poznati salep, koji
moe da se mea sa drugim sirovinama za spravljanje
hleba i raznih kaa, zatim za kuvanje veoma zdravog
i hranljivog zimskog pia, za razne poslastice i
sl. Moe da se upotrebljava bez ogranienja. Na
mestima na kojima se kaun javlja u veoj koliini,
jedan ovek moe za jedan as da iskopa do 1 kg
gomolja. Gomolji mogu da se koriste u toku cele
godine, ali je najpogodnije u vreme cvetanja biljke ili
neposredno posle toga. U leto nadzemni deo biljke
se osui i satrune, te ne moe da se primeti gde se
gomolji nalaze, ukoliko se mesto od ranije nije dobro
uoilo. Ako je sakuplja neiskusan, postoji izvesna
mogunost da se zameni sa otrovnom biljkom
mrazovcem (Colchicum autumnale), ali se razlika
lako uoava. Listovi mrazovca su vei i uvek malo
uvrnuti, rastu pravo iz zemlje i poredani su u krug;
biljka nema cvetnu stabljiku, ve cvetna drka izbija
pravo iz zemlje; cvet je jedan, krupan, levkastog oblika,
ruiasto-otvorenoljubiaste boje i cveta u jesen kad
listova jo nema, dok se listovi razlikuju tek na prolee
kad biljka ne cveta. Najznaajnija razlika je u tome
to mrazovac ima jednu
okruglu lukovicu, a kaun
dve jajolike, od kojih je
jedna manja, a druga vea.
Kao salep (lukovica) upotrebljavaju se gomolji i od
sledeih vrsta biljaka:

182. rogoz
Typha latifolia,
porodica Typhaceae
rogozi (beli
rogoz, enski rogoz,
botur, evar, aika).
Viegodinja biljka,
koja naraste od 1,5 - 2,5 m. Ima debeo podanak,
koji raste u mulju pod vodom. Iz podanka, izbijaju
plavkasto-zeleni listovi, dugaki 1-2 m, uski, uzdu
isprugani. Cvetovi se razvijaju u treoj godini na
vrhu cvetne stabljike i sloeni su u uspravan klip
dug 20 do 40 cm.
Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji, a raste
po movarama, barama, ritovima, tresavama, ukraj
reka i jezera, najvie u ravnici ili do niih planinskih
predela, esto u veoma velikom mnotvu.
Podanak rogoza sadri veoma mnogo skroba, pa
moe da se sui, melje i upotrebljava za spravlianje
hleba, kaa i sl. Mlade stabljike takoe mogu
da se koriste kao povre. Zreli klasovi, koji lie
na klip, mogu da se peku i jedu. Slino moe da se
upotrebljava i vrsta:

183. uskolisti
rogoz Typha
angustifolia (muki rogoz, crni rogoz). U nas je
veoma rasprostranjen, a
raste na slinim mestima
kao i prethodna vrsta.

185. MLEDAC
Orchis mascula (muki
35

kaun, muki salep). Listovi su mu pri dnu sa

tamnocrvenim takama. Cvetovi su ruiaste boje.
Cveta u maju i junu. Rasprostranjen je u skoro
celoj zemlji, a raste preteno po retkim umama i
umarcima.

191.
MEDENI
KAUNAK Orchis
ustulata. Cvet je crnocrvene boje. iroko je
rasprostranjen.

186. VELIKI KAUN Orchis militaris (veliki kaunak,

monjica,
eladasta
kukovica). Cvetovi su
mu sivkastoruiasti.
Cveta u maju i junu.
Rasprostranjen je u
veem delu nae zemlje.

192. USKOLISTI KAUN Orchis incarnata.

Listovi se razvijaju gotovo
paralelno sa cvetnom stabljikom. Gomolji su
dlanoliki. Raste na vlanim i movarnim mestima.
Dosta je rasprostranjen.

193. PLATAK
Anacamptis pyramidalis
(plastak,
vratielje,
otronik). Cvetovi su
tamnocrveni.
Gomolji
su okruglasti. iroko je
rasprostranjen.

187. PEGAVI KAUNAK Orchis

maculata (kukaviji
vez, arulja, krstenica,
ganek). Cvetovi su mu
svetloljubiasti s tamnocrvenim pegama i crticama. Gomolj nije celovito
okrugao, ve je dlanolik.

194. VRANJAK
Gymnadenia conopsea
(crveni vranjak, koijica,
suja kukavica, pukovca).
Cvetovi su svetlocrveni,
retko beli. iroko je
rasprostranjen. Raste po
vlanim livadama.

188. MOVARNI
KAUN Orchis laxiflora. Cvetovi su mu
purpurne boje. Gomolji su
okruglasti. Rasprostranjen
je po celoj naoj zemlji.
Raste na vlanim mestima.

189. MALI KAUNAK Orchis

tridentata
(spasovsko
cvee, gozdna kukavica).
Cvetovi su crveni i
skoro okrugli. Siroko je
rasprostranjen.

195. VIMENJAK
Platanthera bifolia (volovod, gorov
cvijet, lijepa gospica,
turski perin, muhovnik, cepetac). Pri zemlji su dva
povea eliptina lista, a ostali listovi uz cvetnu stabljiku su
manji i kopljasti. Cvetovi su beli, retko zelenkasti. Dosta
je rasprostranjen. Raste po retkim planinskim umama.

190. JELENJAK
Orchis pallens. Cvetovi su
bledoute boje. Gomolji
su okrugli. Siroko je
rasprostranjen.

196. ZELENKASTI
VIMENJAK
Platanthera chlorantha.
Slian je prethodnoj vrsti.
Cvetovi su mu zelenkasti.
36

OTROVNE BILJNE VRSTE

Meu samoniklim biljkama ima i takvih koje, ako ih ovek upotrebljava za jelo u
manjoj ili veoj meri, mogu da izazovu ozbiljne poremeaje, da budu otrovne, a neke ak i
smrtonosne. Opisaemo neke biljne vrste, koje se u prirodi dosta esto nalaze, a spadaju medu
najkodljivije, kao i one iji pojedini delovi (listovi, plodovi i dr.) lie na inae upotrebljive
delove nekodljivih biljaka, ili su pak po svom izgledu primamljivi (npr. jagodiasti ili bobiasti
plodovi nekih otrovnih biljaka), te mogu da navedu nepoznavaoca da ih upotrebi za jelo.
jestivoj samonikloj biljci, te ne postoji opasnost da
se pri skupljanju drugih biljaka sluajno ne oberu i
listovi kunjaka, jer su u znatnoj meri otrovni.

1. VELEBILJE Atropa belladonna, porodica

Solanaceae pomonice (bun, bunovina, vinika,
hudieve renje, trava od ludila). Viegodinja
zeljasta biljka. Moe da naraste u visinu i do 2 m,
jako granata. U svakom prljenu grane ima po dva
jajolika lista, od kojih je jedan veliki, a drugi mali.
Cvetovi su pojedinani, izbijaju iz pazuha listova i
boje su mutnoljubiastosmede. Cveta u toku celog
leta. Plod je veoma lepa, kao vinja krupna, sjajna
bobica, koja je, kad sazri, modrocrvene boje, sa
tamnoljubiastim sokom.
Veoma je rasprostranjena biljka u nas po brdskim i
planinskim umovitim predelima. Raste po rubovima
uma, prosecima, krevinama, poaritima i slinim
mestima, esto u vehkoj koiiini.
Listovi velebilja nisu slini lislovima nijedne jestive
nekodljive biljke. Bobice, primamljivog izgleda,
veoma su sone, nakiselo-slatke i veoma prijatnog
ukusa, te mogu da prevare, naroito decu, da ih beru
i jedu. Svi delovi biljke su otrovni, a naroito bobice.

3. BUNIKA Hyoscyamus niger, porodica

Solanaceae pomonice (trava od zuba, zubnjaa,
rni zobnik). Jednogodinja ili dvogodinja zeljasta
biljka. Naraste do 1 m u visinu, ree i do 1,5 m.
Prizemno lie je dugako 10-30 cm, duguljastojajastog je oblika, iljasto, po ivici krupno zupasto,
a na donjem kraju se postepeno suava u drku; lie
na stabljici je sitnije, bez drke je i svojom osnovom
obuhvata stabljiku. Cveta u toku celog leta. Plod je
duguljasto-krukolika aura veliine naprstka.
Veoma je rasprostranjena biljka u celoj naoj
zemlji. Raste po naputenim mestima u nizini i u
brdskim predelima.
Cela biljka je neprijatnog mirisa i nagorkog
ljutkastog ukusa. Veoma je otrovna. Listovi i ostali
njeni delovi ne lie ni na jednu jestivu biljnu vrstu,
te pri paljivom sakupljanju ne postoji opasnost da
se zameni sa nekom drugom jestivom biljkom.

2. KUNJAK Datura stramonium, porodica

Solanaceae pomonice (tatula, trava od astme, pasja
jabuka, hudobilnik). Jednogodinja zeljasta biljka.
Naraste do 1,5 m u visinu. Stabljika je jaka, debela,
trokrako razgranata. Listovi su tamnozeleni, soni, po
ivici sa iljatim zupcima. Cveta preko celog leta lepim
belim krupnim cvetovima koji imaju oblik trubice.
Plod je kao orah krupna zelena bodljasta aura.
Biljka je veoma rasprostranjena u celoj naoj zemlji
i raste kao korov na najrazliitijim mestima, naroito
oko naselja, na dubritima, zaputenim mestima i sl.
Listovi i ostali delovi kunjaka nisu slini nijednoj

4. PASKVICA Solanum dulcamara, porodica

Solanaceae pomonice (razvodnik, razhodnjak,
timbolja, grenka, slahica). Polubunasta biljka,
povijua. Moe da naraste i po nekoliko metara u
duinu. Listovi su joj srcoliki ili jajoliko-duguljasti.
Cvetovi su sitni, ljubiasti; cveta u toku celog leta.
Plod je crvena jajoliko-duguljasta bobica duga 1 cm.
Biljka je rasprostranjena u celoj naoj zemlji, a
raste na vlanijim mestima, esto u znatnom broju.
Cela biljka je kodljiva, a u veoj meri uzeta moe
da izazove i ozbiljnija trovanja, slino kao od bunike.
37

Listovi nisu slini nijednoj upotrebljivoj samonikloj

biljci, ali plodovi mogu u izvesnoj meri da podseaju
na plodove jestive utike ili imirike (Berberis
vulgaris). Meutim, ove dve biljke ne rastu na istim
niti na slinim stanitima, a utika je dosta visok i
razvijen drvenasti bun, te se, ako se to ima u vidu,
njihovi plodovi ne mogu zameniti. Osim toga,
plod utike je izrazito nakiseo, dok je plod paskvice
slatkasto-nagorak (to se ogleda i u naunom imenu
ove biljke; dulcamara znai slatko-nagorak).

listovima i veoma lepim ljubiastim cvetovima.

Raste u planinskim predelima po livadama,
proplancima, na proredenim umskim mestima i sl.
a dosta se gaji i kao ukrasna biljka.
Cela biljka je veoma otrovna, ali ni po jednom
svom delu ne lii na neku od jestivih biljnih vrsta, te
pri paljivom skupljanju ne postoji opasnost da se
zameni sa nekom upotrebljivom biljkom.

8. HAJDUKA OPUTA Daphne mezereum,

porodica Thymeleaceae hajduke opute (vuja
oputa, vuja Uka, meec, volnik). Mali bun,
dosta razgranat, naraste u visinu do 1 m. Lista posle
cvetanja malim zelenim listovima. Cveta rano u
prolee, esto jo po snegu; cvetovi su veoma lepi,
ruiasto-ljubiasti, bez peteljke i gusto su poredani
svuda oko cvetne granice; veoma su prijatnog
mirisa. Plod je okrugla bobica, veliine graka,
jasnocrvene boje kad sazri. Raste esto u meovitim
umama u celoj naoj zemlji.
Cela biljka je kodljiva, a u veoj koliini uzeta
moe da bude i otrovna. Ne lii ni na jednu jestivu
biljnu vrstu, ali su bobice veoma primamljive, te se
esto deca i drugi posetioci uma prevare te ih beru
i jedu. Zato treba obratiti panju na celu biljku, a ne
samo na bobice.

5. EMERIKA Veratrum album, porodica

Liliaceae ljiljani (bela emerika, prestrelen,
zavlani koren). Opis ove biljke, odnosno njenih
listova, dat je pri opisivanju jestive samonikle
biljke sremu Allium ursinum, gde je ukazano
na razlike izmedu upotrebljivih listova sremua i
otrovnih listova emerike.

6. UREVAK Convallaria majalis,

porodica Liliaceae ljiljani (urica). Opis i ove
biljke dat je ukratko prihkom opisivanja sremua
Allium ursinum, gde je ukazano na razlike
upotrebljivih listova sremua i otrovnih listova
urevka. Treba ukazati jo i na to da urevak
ima plod kao sitnu crvenu bobicu, koja moe da
izgleda privlano i da navede nepoznavaoca da je
upotrebi. Ovaj plod je otrovan i ne treba da se
koristi ni na koji nain.

9. VRANINO OKO Paris quadrifolia,

porodica Liliaceae ljiljani (petrov krst, kruevac,
krstac, krujaa jagoda, hudoglidje). Zeljasta biljka,
koja naraste u visinu do 30 cm. U gornjem delu
stabljike nalaze se etiri (veoma retko 5-6) pravilno
rasporedena lista, koji stoje u prljenu. U sredini
se nalazi jedan cvet zelenkaste boje na dugakoj
peteljci. Plod je crno-modra bobica, a po veliini i
obliku prilino lii na krupniju borovnicu.
Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a raste
u meovitim umama brdskih i planinskih predela.
Svi delovi biljke su otrovni, a naroito bobica.
Kako bobica moe da podseti na neke jestivne plodove
(na primer na borovnicu - mada je sjajna, dok su
borovnice prevuene lakim pepeljkom), treba obratiti
panju na oblik cele biljke da bi se izbegla zabuna.

7. JEDI Aconitum napellus, porodica

Ranunculaceae ljuti (jedi, nalep, klobui,
preobjedna, oveljek). Viegodinja zeljasta biljka,
veoma lepa, visoka do 1-1,5 m, sa jako perastim
38

ORLOVI NOKTI - Lonicera caprifolium (kozja

krv, orlovnjak, orlovi nohtje). Puzavica, koja raste
u toplijim, svetlijim umama i umarcima brdskih
predela skoro u celoj naoj zemlji. Cvetovi se
javljaju u cvastima u prljenovima du gornjeg
dela stabljika, boje su ukastobele, a spolja imaju
crvenkasti preliv; plod je soan, sjajan, crvene boje;
po vie bobica bez peteljke stisnuto je u pazuhu
listova. Skoro je nekodljiva.

10. KOZLAC Arum maculatum, porodica

Araceae kozlaci (majasil, zakozlik, zminec,
kanik, trkovec). Viegodinja zeljasta biljka,
sa tamnozelenim lisrovima strelastog oblika,
esto sa tamnim mrljama po povrini. Cvetovi su
karakteristini, u obliku debelog klasa (klipa) sa
oveom listolikom tuluskom, a zavravaju se golom,
razliito obojenom izraslinom. Koren je zadebljao,
krtolast. Plod sainjava vie bobica crvene boje
grupisanih pri vrhu cvetne stabljike.
Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, od
pobrda pa dosta visoko u planine, a raste po umama,
medu bunjem, uvek na dobroj, humoznoj zemlji.
Cela biljka je kodljiva. Po ukusu pali u ustima,
isprva slabo, a naknadno mnogo jae. Medutim,
kuvanjem i suenjem biljka gubi kodljive
sastojke i postaje upotrebljiva. To je znaajno u
odnosu na mesnati koren, koji sadri dosta hranljivih
materija (skroba), te moe da se upotrebi za jelo
sam ili u meavini sa drugim skrobnim sirovinama.
Treba obratiti panju da se listovi kozlaca ne beru
zajedno sa listovima sremua (Allium ursinum),
poto se ove dve vrste esto nalaze blizu. Zabuna
je nepoeljna, jer sremu moe da se jede i presan,
te bi nepanjom mogao da se uzme i koji list od
kozlaca zato treba obratiti panju na oblik listova,
koji se znatno razlikuju, pa se stoga po njima mogu
lako da raspoznaju.

CRVENO PASJE GRODE Lonicera

xylosteum (brzolist, plotoplet, roievje). bun, koji
raste po svetlim umama viih brdskih i planinskih
predela u skoro celoj naoj zemlji. Cvetovi su
bledouti i javljaju se po dva u pazuhu listova;
plod je soan, tamnocrvene boje, po dve bobice na
zajednikoj peteljci. kodljive su.

PLANINSKO PASJE GROE Lonicera

alpigena (stokoa, tikvi, crno pasje grode). bun,
koji raste po umama viih i visokoplaninskih predela
u veem delu nae zemlje. Cvetovi su tamnocrvene
boje, plod je soan, crven, sjajan i ima po dve bobice
na zajednikoj peteljci. Smatra se otrovnim.

11. KOZJA KRV ili ORLOVI NOKTI

vrste roda Lonicera, porodica Caprifoliaceae
kozokrvine (kozokrvina, pasje grode). To su
bunovi ili puzavice, koje rastu po celoj naoj
zemlji, posebno po brdskim i planinskim predelima,
a ima ih i u primorju. Odlikuju se lepim, sitnim ih
neto krupnijim cvetovima neobinog oblika, koji
podseaju na oriove kande (otuda ime: orlovi
nokti), bele, ruiaste, uckaste ili crvene boje. Plod
im je bobica, jednostruka ili dvostruka, crvene
ili crne boje. Cvetaju s prolea, a zru u leto i ranu
jesen. Bobice su dosta privlane, pa se deava da ih
neupueni beru i jedu; one, medutim, nisu jestive, ve
su od veine vrsta kodljive, dok od nekih, naroito
ako su uzete u veoj koliini, mogu da izazovu i
ozbiljne poremeaje. U nas rastu sledee vrste:

CRNO PASJE GRODE Lonicera nigra.

bun, koji raste u umama niih planinskih i
planinskih predela u veem delu nae zemlje.
Cvetovi su beh ili ruiasti, a bobice crne i nalaze se
po dve na jednoj peteljci. Nisu jestive.
Osim opisanih vrsta, u nas se javljaju jo:
lepljiva kozokrvina (Lonicera glutinosa)
u primorju (bunasta, cvetovi ruiasti bobice
crvene); modri kozolist (Lonicera coerulea)
u zapadnim delovima nae zemlje (bunast,
39

cvetovi ukastobeii, bobice crne); zimzelena

kozokrvina (Lonicera implexa) u primorju
(puzavica, listovi koasti, sjajni); mediteranski
orlovi nokti (Lonicera etrusca) u delovima
Hrvatske, Crne Gore i Makedonije (puzavica,
cvetovi udkastobeli) i kozjaina (Lonicera
periclymenum) u toplijim delovima nae zemlje
(cvetovi ukastobeliasti, bobice crvene).

sjajni, sa finim lisnim nervima du celog lista. Pod

zemljom se nalazi lukovica, velika 2 do 3 cm.
Rasprostranjen je skoro u celoj naoj zemlji, a
raste po sveim i vlanim livadama i travnjacima, od
nizina do viih planina, esto u velikom mnotvu.
Cela biljka sadri otrovni sastojak kolhicin
i kodljiva je za oveka i za ivotinje. Potpuno
neupueni sakuplja mogao bi lie mrazovca
da zameni sa liem sremua ili zelja. Sremu,
medutim, nikad ne raste na livadi, ve u umi listovi
mu jako miriu na luk. Listovi zelja imaju dobro
izraenu lisnu drku, manje su sjajni i na njima se
dobro vidi jako razgranata mrea lisnih nerava,
dok listovi mrazovca nemaju drku, a nervi su fini i
pruaju se samo uzdu celog lista.

modri kozolist (Lonicera caerulea)

kozokrvina (Lonicera implexa)

mediteranski orlovi nokti (Lonicera etrusca)

13. KUKUTA Conium maculatum, porodica
Umbelliferae titare (vehka kakuta, buumi,
mije zelje). Dvogodinja zeljasta biljka, koja moe
da naraste i preko oveije visine. Stabljika je jako
razgranata, iznutra uplja i posuta plaviastim
pepeljkom, a u donjim delovima se po njoj nalaze
smeocrvene pege. titasta cvast sastavIjena je od
po 12 do 20 krakova, na kojima se nalazi velik broj
sitnih belih cvetova.
Rasprostranjana je po celoj naoj zemlji, od
nizina pa do viih brda, a raste u blizini naselja, po
zaputenim mestima, ukraj ograda, na ruevinama
po bunjitima i na slinim mestima.
Svi delovi kukute su veoma neprijatnog mirisa
(mirie na mieve; otuda i neka od njenih narodnih
imena) i sadre otrovne sastojke. Listovi kukute
mogu da lie na neke od jestivih vrsta biljaka iz porodice
titara, ali malo paljiviji skuplja moe lako da uoi
raziku jer, dok sve druge vrste imaju prijatan zainski
miris, miris kukute je veoma neprijatan, a njegova
stabljika je pegava, za razliku od drugih.

kozjaina (Lonicera periclymenum)

Plodovi svih ovih vrsta smatraju se nejestivim!
12. MRAZOVAC Colchicum autumnale,
porodica Liliaceae ljiljani (mrazovka, jesenji
kaun, jesenji voak, brndua, uivec). Viegodinja
zeljasta biljka, koja naraste do 50 cm u visinu.
Odlikuje se time to najpre cveta u jesen (poev
od avgusta meseca) lepim pojedinanim krupnim
cvetovima levkastog oblika i ruiaste boje, koji
izbijaju pravo iz zemlje, a listovi izbijaju tek narednog
prolea. Listovi su svi prizemni, izbijaju pravo iz
zemlje, bez lisne drke, dugaki su 15 do 35 cm, a
iroki 3 do 5 cm, pri vrhu su iljati i malo uvrnuti,

40

RASPROSTRANJENOST BILJA PO REJONIMA I GODINJIM DOBIMA

NIZINA - rano prolee
Kopriva (10), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje
(17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (25), lisac (24), paprac (26), vijuac (29), pepeljuga (31),
batenska pepeljuga (32), mala turica (35), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda
(37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), morska loboda (41 primorje), divlja
morska blitva (42 primorje), omaga (43 primorje), crvena omaga (44 primorje), jurica (45 primorje),
solnjaa (46 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), pucavac (50), morgrua (54 primorje), crni slez (56), bela
slezovaa (58), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), zuta zeja soca (63), suruica (70), medunika (71), gusja trava
petrovac (81), ditelina (97 priraorje), deteline (9899), ruiasti nourak (103), matar (108 primorje),
POVRE (78),
sedmolist (109), divlja mrkva (110), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (125),
bokvica (128), muka bokvica (129), veiika bokvica (130), peana bokvica (131), buaak (133), cigansko perje (134),
maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (143), krasuljak (144), maii
krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija (148), velika repuina (151), mala
repuina (152), maljavi iak (153), ostak (155), bruia (161 primorje), apljan (162 juni delovi zemlje), sitni
apljan (163 primorje i Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka
(169), pasji luk (172 primorje), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), tetivika
(176 primorje), ptije mleko (178), veprina (179 primorje), dremovac (180), trska (181).
Kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni
slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), uta zeja soca (63), ruiasti nourak (103), matar (108 primorje),
(109), jaglika (113), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), buaak (133), maslaak
SALATA sedmolist
(140), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146
primorje), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk
(166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).
Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), lokvanj (52), morgrua (54 primorje), maslaak (140), lavlji zub
(143 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153) apljan (162 juni delovi
HLEB
zemlje), sitni apljan (165 primorje i Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182),
movarni kaun (188).
EER Lokvanj (5 1), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153).
(21), paprac (26), matar (108 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166),
ZAIN Kiseljak
okrugli divlji luk(168), baluka (169), pasji luk (142 primorje).
Kleka (4), uta zeja soca (63), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75), umska jagbda (77), gusja
AJ
trava (78), petrovac (81), divlje rue (82), zimzelena rua (85 primorje), jaglika (115), matinjak (124), vranilova
trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).
Maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (145 primorje),
KAFA
vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (155).

NIZINA - prolee
Kopriva (10), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavije (15), konjski tavelj (16),
zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), vijuac (29), pepeijuga
(31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta
loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), morska loboda (41 primorje),
divlja morska blitva (42 primorje), omaga (43 primorje), crvena omaga (44 primorje), mijakinja (47),
mokrica (48), pucavac (50), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), pitomi
slez (60), beloruiasti slez (61), uta zeja soca (63), surudca (70), medunika (71), gusja trava (78), petrovac (81),
(96), ditelina (97 primorje), deteline (9899), ruiasti nourak (105), sedmolist (109), divlja mrkva
POVRE bagrem
(110), jagorevina (112), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica
(128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica (131), buaak (133 primorje i Makedonija),
cigansko perje (134), maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub
(143 primorje), krasuljak (144), niali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje),
vodopija, (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), ostak (155), apljan (162 juniji
predeli), sitni apljan (165 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk
(168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), tetivika (176
primorje), ptije mleko. (178), dremovac (180), trska (181).
Kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez
(56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), uta zeja soca (63), ruiasti nourak (105), sedmoiist (109), jagorevina
SALATA (112), jaglika (113), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), buaak (133 primorje i Makedonija),
maslaak; (140), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak
(146 primorje), vodopija (148), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugU divlji luk (168), baluka (169).
Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), maslaak (140 141)
lavlji zub (143 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), apljan (162 juniji
HLEB
predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (185),
movarni kaun (188), jelenjak (190).
EER Divija morska blitva (42 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153).
(21), paprac (26), sedmolist (109), divlja mrkva (110), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168),
ZAIN Kiseljak
baluka (169), pasji luk (172 primorje)
Kleka (4), uta zeja soca (63), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75 primorje), umska
AJ
jagoda (77), gusja trava (78), petrovac (81), divlje rue (8285), zimzelena rua (85 primorje), bagrem (96),
jaglika (113), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).
Maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (143 primorje),
KAFA
vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153).

41

NIZINA - prolee
Kopriva (10), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavije (15), konjski tavelj (16), zelje (17),
vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), vijuac (29), pepeijuga (31), batenska
pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska
loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), morska loboda (41 primorje), divlja morska blitva (42
primorje), omaga (43 primorje), crvena omaga (44 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), pucavac (50), morgrua
(54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), uta zeja soca
(63), surudca (70), medunika (71), gusja trava (78), petrovac (81), bagrem (96), ditelina (97 primorje), deteline (98
POVRE 99), ruiasti nourak (105), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112), jaglika (113), poponac (115), plunjak
(116), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica
(131), buaak (133 primorje i Makedonija), cigansko perje (134), maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski
maslaak (142 primorje), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), niali krasuljak (145 primorje), jednogodinji
krasuljak (146 primorje), vodopija, (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), ostak (155),
apljan (162 juniji predeli), sitni apljan (165 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166),
okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), tetivika
(176 primorje), ptije mleko. (178), dremovac (180), trska (181).
Kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje),
crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), uta zeja soca (63), ruiasti nourak (105), sedmoiist
jagorevina (112), jaglika (113), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), buaak
SALATA (109),
(133 primorje i Makedonija), maslaak; (140), lavlji zub (143 primorje), krasuljak (144), mali krasuljak
(145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodopija (148), zmijin luk (165), okruglasti
divlji luk (166), okrugU divlji luk (168), baluka (169).
Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), maslaak (140 141)
lavlji zub (143 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), apljan (162
HLEB
juniji predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181),
rogoz (185), movarni kaun (188), jelenjak (190).
EER Divija morska blitva (42 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153).
(21), paprac (26), sedmolist (109), divlja mrkva (110), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk
ZAIN Kiseljak
(168), baluka (169), pasji luk (172 primorje)
Kleka (4), uta zeja soca (63), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75 primorje), umska
AJ
jagoda (77), gusja trava (78), petrovac (81), divlje rue (8285), zimzelena rua (85 primorje), bagrem (96),
jaglika (113), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).
Maslaak (140), movarni maslaak (141), primorski maslaak (142 primorje), lavlji zub (143 primorje),
KAFA
vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153).

NIZINA - rano leto

Kiseljak (21), troskot (23), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda
(34), crvena pepeljuga (35), lobodai (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39),:-velika
divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja: (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje),
crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), medunika (71), gusja trava (78), petrovac (81), bagrem (96), dcteiine
99), ruiasti nourak (103), matar (108 primorje), sedmolist (109), divlja mrkva (110), poponac (115),
POVRE (98
pludnjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (125), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (150),
krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje), jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodena bokvica (157),
uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (165 primorje, Makedonija), zmijin luk
(165), okruglasti divlji luk (166), ramnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugji divlji luk (168), baluka
(169), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181).
(21), mijakinja (47), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167
SALATA Kiseljak
primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169).
Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), lavlji zub (145
primorje), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 jum predeli), sitni
HLEB
apijan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183),
movarni kaun (188), jelenjak (190).
EER Divlja morska blitva (42 primorje).
(108 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasn tlivlji luk (166), tamnoljubiasti divlji
ZAIN Matar
luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje).
Kleka (4), kupina (72), nizinska kupina (74), primorska kupina (75 primorje), umska jagoda (77), gusja trava (78),
AJ
petrovac (81), divlje rue (82), zimzelena rua (85 primorje), bagrem (96), matinjak (124), vranilova trava (125),
majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).
KAFA
Lavlji zub (143 primorje), vodopija (142).

NIZINA - leto
Kiseljak (21), troskot (25), vijuac (29), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska
loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda. (36), Ijuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta
loboda (59), veiika divlja loboda (40), divija morska blitva (42 primorje), miljakinja. (47), mokrica
(48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), detelina (98), matar
POVRE (108 primorje), poponac (115), mrtva kopriva (118), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica
(150), krasuljak (144), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162
juni predeli), sitni apljan (165 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166),
tamnoljubiasti luk (167 primorje Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173),
uskolista vilina metla (174), ptije mleko (178), dremovac (180).

42

SALATA
HLEB
EER
ZAIN
AJ
KAFA

Kiseljak (21), mijakinja (47), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167
primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169).
Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), lavlji zub (143
primorje), srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije
mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182 185), movarni kaun; (188), jeienjak (190).
Divlja morska blitva (42 primorje), srak (160).
Kiseljak (21), zmijin luk (165), okrugiasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorjc, Makedonija),
okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje).
Kleka (4), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).
Lavlji zub (145 primorje), vodopija (148).

NIZINA - rana jesen

Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj
(16), zelje (17), vodeno zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), pepeljuga
(31), batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36),
ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), divlja morska blitva
(42 primorje), mijakinja (47), mokrica (48), morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela
(58), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), detelina (98 99), matar (108 primorje), sedmolist
POVRE slezovaa
(109), jagorevina (112), jaglika (113), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), crnjua (123),
bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje),
jednogodinji krasuljak (146 primorje), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160),
apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk
(166), tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla
(173), uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), ptije mleko (178), dremovac (180).
SALATA Kiseljak (21), mijakinja (47).
Pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), ir raznih vrsta hrastova( ),
glog (90 143), lavlji zub (143 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak
HLEB
(153), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), vodeni orah (159),
srak (160), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178),
dremovac (180), rogoz (182), trska (181), movarni kaun (188), jelenjak (190).
MASNO ir raznih vrsta hrastova ( ), crni slez (56), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174).
morska blitva (42 primorje), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska
EER Divlja
repuina (154), srak (160).
(21), paprac (26), matar (108 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166),
ZAIN Kiseljak
tamnoljubiasd luk (167 primorje, Makedonija), okrugli diviji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje).
AJ
Kleka (4), jaglika (113), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).
ir raznih vrsta hrastova, ( ), lavlji zub (145 primorje), vodopija (148), veiika repuina (151), mala repuina
KAFA
(152), maljavi iak (153).

NIZINA - kasna jesen

POVRE Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), zelje (17), vodeno
zelje (18), avlika (20), kiseljak (21), troskot (23), lisac (24), paprac (26), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32),
mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38),
ruiasta loboda (39), velika divlja loboda (40), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja (47), mokrica (48),
morgrua (54 primorje), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61),
deteline (98 99), matar (108 primorje), sedmolist (109), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118),
crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), maslaak (140), krasuljak (144), mali krasuljak
(145 primorje), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160), apljan (162
juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti
luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje), vilina metla
(173) uskolista vilina metla (174), sparoina (175 primorje), ptiie mleko (178), dremovac (180), trska (181).
SALATA Kiseljak (21), mijakinja (47).
HLEB
Pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), ir raznih vrsta hrastova ( ), glog
(9091), maslaak (140141), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153). umska
repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista voden bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), apljan
(162 juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180),
trska (181), rogoz (182), movarni kaun (188), jelenjak (190).
MASNO ir raznih vrsta hrastova ( ), crni slez (56), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174).
morska blitva (42 primorje), velika repuina (151) mala repuina (152), maljavi iak (153), umska
EER Divlja
repuina (154), srak (160).
ZAIN Kiseljak (21), paprac (26), matar (108 primorje), sedmolist (109), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166),
tamnoljubiasti luk (167 primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje)
AJ
Kleka (4), divlje rue (8283), zimzelena rua (85 - primorje), matinjak (124), vranilova trava (125),
majkina duica (126), nana (127), movarni kaun (188).
KafA
ir raznih vrsta hrastova ( ), lokvanj (51), uti lokvanj (52), maslaak (140141), lavlji zub (143 primorje),
vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), vilina metla (173), uskolista,
vilina metla (174), sparoina (175 primorje), veprina (179 primorje).

43

NIZINA - zima
Kiseljak (21), troskot (23), divlja morska blitva (42 primorje), mijakinja (47), morgrua (54 primorje),
crni slez (56), sitni slez (57), deteline (9899), matar (108 primorje), mrtva kopriva (118), crnjua (123),
(128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), mali krasuljak (145 primorje),
POVRE bokvica
vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sitni apljan (163
primorje, Makedonija), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167 primorje,
Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje), dremovac (180).
SALATA Kiseljak (21), mijakinja (47).
Lokvanj (51), uti lokvanj (52), morgrua (54 primorje), glog (90 91), lavlji zub (143), velika repuina
(151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (157). vodeni orah (159), apljan (162
HLEB
juni predeli), sitni apljan (163 primorje, Makedonija), ptije mleko (178), dremovac (180), trska
(181), rogoz (182183), movarni kaun (188), jelenjak (190).
EER Divlja morska blitva (42 primorje), velika repuina (151),mala repuina (152), umska repuina (154).
(21), matar (108 primorje), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), tamnoljubiasti luk (167
zain Kiseljak
primorje, Makedonija), okrugli divlji luk (168), baluka (169), pasji luk (172 primorje).
AJ
Divlje rue (8283), zimzelena rua (85 primorje), majkina duica (126), movarni kaun (188).
kafA
Lavlji zub (145 primorje), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).

BRDSKI POJAS- rano prolee

Navala (1), enska paprat (2), bujad (5), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva (11),
ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak
(22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga
(32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38),
ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni
slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), pitomi slez (60), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64), beli
(68), uti jari (69), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti
POVRE jari
nourak (103), meja apa (l05), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jaglika (113), pravi jaglac (114),
poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica
(121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica
(131), maslaak (140), movarni maslaak (141), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), velika repuina (151),
rnala re_puina (132), maljavi iak (153), umska repuina (154), ostak (155), kozja brada (156), apljan (162), sremu
(164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), zlatan
(177), ptije mleko (178), veprina (179), dremovac (180), trska (181), rogoz (182-183), jelenjak (190).
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), umska
mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), beli jari
nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica
salata (68),
(107), sedmolist (109), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128),
muka bokvica (129), velika bokvica (130), maslaak (140), krasuljak (144), veiika rcpuina (151), mala repuina (152),
umska repuina (154), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).
Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), velika repuina (151), mala repuina
(152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac
hleb
(180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), vcliki kaun (186), pegavi kaunak (187),
movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak
(193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
masno Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9).
(7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika meja apa (106), vclika rcpuina
eer Breza
(151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apica (107).
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), zeja soca (62), meja apa (105), velika meja apa
zain (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk
(166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).
Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), perrovac (81), divlje rue
(8283), nourak (101), jaglika (113), pravi jaglac (114), majkina duica (126), kaun (184), mledac (185), veliki
aj
kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak
(191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
Maslaak (140), movarni maslaak (141), vodopija (148), velika repuina, (151), mala repuina (152), maljavi
kafA
iak (153), umska repuina (154).

BRDSKI POJAS - prolee

Navala (1), enska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva
(11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), kiseljak (21),
mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31),
batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda
(37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac(50),
luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika siezovaa (59), pitomi siez (60), beloruiasti slez
(61), zeja soca (62), netik (64), jarii (6869), suruica (70), medunika (71), petrovac (81), bagrem (96), detelina
povre (9899), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106),
apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva(110), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115),
plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121),
maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), peana bokvica
(131), zvoni (135136), maslaak (140), movarni maslaak (141), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija
(148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apljan (162), sremu
(164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista
vilina metla (174), zlatan (177), ptije tnleko (178), dremovac (180), trska (181), jelenjak (190).

44

salata

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), srenjak (25), paprac (26), mijakinja (47), mokrica (48), umska
mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), beli
jari (68), nourak (l01), amska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica
(107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jagiac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123),
bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), maslaak (140), krasuljak (144), sremu (164), zmijin luk (165),
okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

hleb

Bujad (3), vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), maslaak (140), velika repuina (151), mala repuina
(152), maljavi iak (153), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska
(181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali
kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195),
zelenkasti vimenjak (196).

eer

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina
(151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154).

aj

Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283),
bagrem (96), nourak (101), jaglika (113), pravi jaglac (114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126),
nana (127), kaun (184), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak
(190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak
(196).

kafA

Maslaak (140), movarni maslaak (141), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153),
umska repuina (154).

povre

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (25), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala
turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta
loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), rni slez (56), sitni slez (57),
bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), netik (64), jarii (6869), suruica (70), medunika (71), petrovac
(81), deteline (9899), nourak (l01), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa
(106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva
(118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123),
bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), zvonii (135136), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija
(148), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji
luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).

salatA

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), zeja soca (62), beli jari (68), umska svilovina (102), meja apa (105),
vclika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), crnjua (123), krasuljak (144), sremu (164), zmijin luk (165),
okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

hleb

Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), nourak (101), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica
(158), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac
(185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kacunak
(191), uskolisri kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

eer

Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153),
umska repuina (154).

zain

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109),
divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

ajne
biljke

Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), nourak (l01),
jaglika (113), pravi jaglac (114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184),
mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), jelenjak (190), mcdeni kacunak (191),
uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

BRDSKI POJAS - rano leto

kafA

Vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154).

BRDSKI POJAS - leto

povre

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), vijuac (29), branjenik (30), pepeljuga (31), batenska pepeljuga (32), mala turica
(33), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (59),
mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa
(59), netik (64), jarid (6869), deteline (9899), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), divlja mrkva (110),
pravi jaglac (114), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica
(121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), bela
rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji
luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174), zlatan (177), ptije mleko (178),
dremovac (180), jelenjak (190).

salata

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beii jari (68), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk
(168), baluka (169).

hleb

Vijuac (29), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), srak (160),
apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185),
veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191),
uskolisti kaun (192), platak (195), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

eer

Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107).

zain

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), divlja mrkva (110),
sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169).

aj

Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283), pravi jaglac
(114), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun(184), mledac (185), veliki kaun
(186), pegavi kacunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti
kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

kafA

Vodopija (148).

45

BRDSKI POJAS - rana jesen

Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16),
zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), paprac (26), branjenik (30), pepeljuga (31),
batenska pepeljuga (32), mala turica (55), gradska loboda (34), crvena pepeljuga (35), loboda (36), ljuspasta
loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (39), mijakinja (47), mokrica (48), umska mijakinja (49),
pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), pitomi slez
beloruiasti slez (61), jarii (6869), suruica (70), deteline (9899), umska svilovina (102), meja
povre (60),
apa (105), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115),
plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121),
maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130), zvonii
(135136), krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica
(158), srak (160), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk
(168), baluka (169), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).
salatA Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jari (68).
Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), nourak (l01), velika repuina (151),
mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena
bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac
hleb
(180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187),
movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192),
platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
eer Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107).
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), mcja apa (105), velika meja apa (106), apica
zain (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli
divlji luk (168), baluka (169).
Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76) umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (82
83), nourak (101), pravi jaglac (114), matinjak (124), vraniiova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun
ajn
(184), mledac (185), veliki kacun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190),
medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (195), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
kafA
Vodopija (148).

BRDSKI POJAS - kasna jesen

Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (15), poljsko zelje (14), tavije (15), konjski taveij (16),
zelje (17), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), lisac (24), paprac (26), branjenik (30), pepeljuga (31),
batenska pepeljuga (32), mala turica (33), gradska loboda (34), crvena pepeijuga (35), loboda (36), ljuspasta
loboda (37), poljska loboda (38), ruiasta loboda (59), mijakinja (47), moknca (48), umska mijakinja (49),
luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), pitomi slez (60), beloruiasti
povre siez (61), jarii (6869), suruica (70), nourak (l01), umska svilovina (102), meja apa (105), velika meja apa
(106), apica (107), sedmolist (109), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva
(119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka
bokvica (129), velika bokvica (130), krasuljak (144), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena
bokvica (158), srak (160), apljan (162), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli diviji
luk (168), baluka (169), zlatan (177), prije mleko (178), dremovac (180), jeienjak (190).
salata Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jari (68).
Bujad (3), pepeljuga (31), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), medunika (71), mukinja (88), divlja kruka
(89), glogovi (9091), nourak (l01), maslaak (140), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak
(153), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), vodeni orah (159), srak (160),
hleb
apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac
(185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni
kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
masno Crni slez (56), vilina metla (173), uskolista vilina metla (174),
apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak
eer Meja
(153) umska repuina (154).
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), paprac (26), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107),
zain sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti divlji luk (166), okrugli divlji luk
(168), baluka (169).
Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), petrovac (81), divlje rue (8283),
brekinja (87), divlja kruka (89), dren (104), matinjak (124), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana
aj
(127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak
(189), jelenjak (190), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimcnjak (195),
zelenkasti vimenjak (196).
Maslaak (140), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), maljavi iak (153), umska repuina
kafA
(154), veprina (179).

BRDSKI POJAS - zima

Kiseljak (21), mali kiseijak (22), troskot (23), mijakinja (47), crni slez (56), sitni slez (57), jarii (6869),
suruica (70), mrtva kopriva (118), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika bokvica (130),
povre krasuljak (144), bela rada (147), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162), sremu
(164), zmijin luk (165), okrugiasd divlji luk (166), okrugli divlji luk (168), baluka (169), zlatan (177), ptije
mleko (178), dremovac (180), jelenjak (190).

46

salata
hleb
eer
zain
aj
kafa

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jari (68).

Bujad (3), lokvanj (51), uti lokvanj (52), suruica (70), nourak (101), velika repuina (151), mala repuina (152),
umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), vodeni orah (159), apljan (162),
zlatan (177), ptije mleko (178), dremovac (180), trska (181), rogoz (182183), kaun (184), mledac (185), veliki
kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190), medeni kaunak
(191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
Velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), divlja mrkva (110), sremu (164), zmijin luk (165), okruglasti diviji luk (166),
okrugli divlji luk (168), baluka (169).
Kleka (4), kupine (7274), malina (76), umska jagoda (77), virak (79), divlje rue (8283), majkina duica (126), kaun
(184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), movarni kaun (188), mali kaunak (189), jelenjak (190),
medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vimenjak (195), zelenkasu vimenjak (196).
Vodopija (148).

PLANINSKI POJAS - rano prolee

Navala (1), enska paprat (2), bujad (3), hreza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala
kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), planinsko zelje
(19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak (28), branjenik (30), pepeljuga
(31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa
(58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869),
(70), medunika (71), petrovac (81), deteline (9899), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti
povre suruica
nourak (105), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), jagorevina (112), jaglika
(113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena
mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (125), bokvica (1 28), muka bokvica (129),
planinska bokvica (132), zvonii (135136), zeice (138139), maslaak (140), krasuljak (144), bela rada (147),
vodopija (148), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), apljan (162),
sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptiije mleko (178), trska (181).
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak (28), mijakinja (47), umska mijakinja
(49), luac (53), crni siez (56), sitni siez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), beli jari
nourak (101), umska svilovina (102), meja apa (105), 1 velika meja apa (106), apica (107), sedmolist
salata (68),
(109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica
(128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), maslaak (140), krasuljak (144), velika repuina (151), mala
repuina (152), umska repuina (154), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154),
apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186),
hleb
pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (195), vranjak
(194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
(7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika
eer Breza
repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).
(4), kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), meja apa (105), velika meja apa (106),
zain Kleka
apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (71).
Alpski srenjak (28), zeja soca (62), kupine (7274), maline (76), umska jagoda (77), virak (7980),
petrovac (81), divlje rue (8384), nourak (101), iagorcvina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), majkina
aj
duica (j 26), kacun (184), mledac (185), veliki kacun (184), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni
kaunak (191), uskoiisti kaun (192), platak (195), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
kafa
Maslaak (140), vodopija (148), velika repuina (i 51), mala repuma ( 2), umska rcpuina (154).

PLANINSKI POJAS - prolee

Navala (1), enska paprat (2), bujad (3), breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), kopriva (10), mala kopriva
(11), Ijuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16), zelje (17), planinsko zelje
(19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), srenjak (25), alpski srenjak (28), branjenlk (30), pepeljuga (31),
mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58),
velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), zeja soca (62), netik (64), uvarkuca (6566), jarii (6869), suruica
medunika (71), petrovac (81), detelina (9899), nourak (101), umska svilovina (102), ruiasti nourak
povre (70),
(105), meja apa (105), veiika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112),
pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva
kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), velika
bokvica (130), planinska bokvica (132), zvonii (135136), zeice (138139), maslaak (140), krasuljak (144),
bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154),
apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181).
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23). srenjak (25), alpski srenjak (28), mijakinja (47), umska mijakinja (49),
luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca (62), beli jari (68), nourak
umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist
salata (101),
(109), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), plunjak (116), dobriica (121), crnjua (123), bokvica (128),
muka bokvica (129), velika bokvica (130), planinska bokvica (132), maslaak (140), krasuljak (144), velika repuina (151),
mala repuina (152), umska repuina (154), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), zeice (138139), crni koren (149), velika repuina (151), mala
repuina (152), umska repuina (154), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184),
hleb
mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (188), medeni kaunak (191), uskolisti
kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).

47

eer
zain
aj
kafa

Breza (7), maljava breza (8), patuljasta breza (9), meja apa (105), veiika meja apa (106), apica (107), velika
repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107),
sedmolist (109), divija mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
Kleka (4), alpski srenjak (28), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (798o), petrovac
(81), divlje rue(8283), nourak (101), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), vranilova trava (125), majkina
duica (126), nana (127), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni
kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (195), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
Maslaak (140), vodopija (148), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).

PLANINSKI POJAS - rano leto

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (25), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja
(49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56), sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), zeja soca
(62), netik (64), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica (70), petrovac (81), deteline (9899), nourak
(101), umska svilovina (102), ruiasti nourak (103), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107),
povre sedmolist (109), divlja mrkva (110), pravi jagiac (114), poponac (115), plunjak (116), mrtva kopriva (118),
mrljava mtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua
(123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zvonii (135136), zeice (138139),
krasuljak (144), bela rada (147), vodopija (148), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena
bokvica (158), apljan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).
(21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (55), zeja soca (62), beli jari (68),
salata Kiseljak
umska svilovina (102), srcmu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
Suruica (70), nourak (101), zeice (138139), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica
(158), apljan (162), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186),
hleb
pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak
(194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
eer Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107).
(21), mali kiseljak (22), luac (53), zeja soca (62), meja apa (l05), velika meja apa (106), apica (107),
zain Kiseljak
sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
Kleka (4), zeja soca (62), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (798o), petrovac (81),
divlje rue (8283), nourak (101), pravi jaglac (114), kaun (184), vranilova trava (125), majkina duica (126),
aj
nana (127), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191),
uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
kafA
Vodopija (148).

PLANINSKI POJAS - leto

Kiseijak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mali sranik (27), branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47),
umska mijakinja (49), luac (53), crni slez (56), sitni siez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), netik
(64), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica (70), detelina (9899), meja apa (105), velika meja
(106), apica (107), divlja mrkva (110), pravi jaglac (114), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrljava
povre apa
mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123),
bokvica (128), muka bokvica (129), planinska bokvica (132), zeice (138139), krasuljak (144), bela rada
(147), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli),
sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).
salata Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beli jari (68), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
Pepeljuga (31), surudca (70), zeice (138139), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena
bokvica (158), apljan (162 juni predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac
hleb
(185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun
(192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
eer Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107).
(21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (l05), velika meja apa (106), apica (107), divlja mrkva
zain Kiseljak
(110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (7980), petrovac (81), divlje rue
(8283), pravi jaglac (114), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184), mledac
aj
(185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti kaun
(192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
kafa
Vodopija (148).

PLANINSKI POJAS - rana jesen

Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), ravelj (15), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16),
zelje (17), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskor (23), mali sranik (27), alpski srenjak (28),
branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), pucavac (50), luac (53), crni slez (56),
sitni slez (57), bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), uvarkue (6566), jarii (6869),
(70), detelina (9899), umska svilovina (102), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107),
povre suruica
sedmolist (109), divlja mrkva (110), jagorevina (112), jaglika (113), pravi jaglac (114), poponac (115), plunjak
(116), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119), crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava
dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica (1 29), planinska bokvica (132), zeice (138139),
krasuljak (144), bela rada (147), vodopija, (148), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica
(158), apijan (162), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).

48

salata
hleb

eer
zain
aj

kafA

Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beli jari (68), laneuva (171).
Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), zeica (138159), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina
(152), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli),
zlatan (177), prije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kacunak (187),
mali kacunak (189), medeni kacunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195),
zelenkasti vimenjak (196).
Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), umska
repuina (154).
Kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (l05), velika meja apa (106), apica (107), sedmolist (109),
divlja mrkva (110), srcmu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
Kleka (4), alpski srenjak (28), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (7980), petrovac
(81), divlje rue (8285), jagorevina (112), jaglika (115), pravi jaglac (114), vranilova trava (125), majkina
duica (126), nana (127), kaun (184), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni
kaunak (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
Vodopija (148).

PLANINSKI POJAS - kasna jesen

povre Kopriva (l0), mala kopriva (11), ljuta kopriva (12), tavelj (13), poljsko zelje (14), tavlje (15), konjski tavelj (16),
zelje (17), planinsko zelje (19), kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mali sranik (27), alpski srenjak (28),
branjenik (30), pepeljuga (31), mijakinja (47), umska mijakinja (49), luac (55), crni slez (56), sitni slez (57),
bela slezovaa (58), velika slezovaa (59), beloruiasti slez (61), uvarkue (6566), jarii (6869), suruica
(70), deteline (9899), nourak (101), umska svilovina (102), meja apa (105), velika meja apa (106), apica
(107), sedmolist (109), divlja mrkva (110), poponac (115), mrtva kopriva (118), mrljava mrtva kopriva (119),
crvena mrtva kopriva (120), dobriica (121), maljava dobriica (122), crnjua (123), bokvica (128), muka bokvica
(129), planinska bokvica (132), zeice (138139), krasuljak (144), bela rada (147), crni koren (149), vodena
bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sremu (164), sibirski luk (170),
laneuva (171), zlatan (177), ptije mleko (178).
salata Kiseljak (21), mali kiseljak (22), beli jarii (68).
hleb
Bujad (3), pepeljuga (31), suruica (70), mukinja (88), beli glog (92), nocurak (101), zeice (138139), maslaak
(140), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154), vodena bokvica (157),
uskolista vodena bokvica (158), apijan (162 juni predeli), zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun
(184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti
kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zclenkasti vimenjak (196).
eer Meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107), velika repuina (151), mala repuina (152), umska
repuina (154).
zain Kleka (4), kiseljak (21), mali kiseljak (22), luac (53), meja apa (105), velika meja apa (106), apica (107),
sedmolist (109), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
aj
Kleka (4), alpski srenjak (28), kupine (7273), malina (76), umska jagoda, (77), virak (7980), divije rue
(8283), brekinja (87), divlja kruka (89), vranilova trava (125), majkina duica (126), nana (127), kaun (184),
mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni kaunak (191), uskolisti
kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelenkasti vimenjak (196).
kafA
Maslaak (140), vodopija (148).

PLANINSKI POJAS - zima

povre Kiseljak (21), mali kiseljak (22), troskot (23), mijakinja (47), crni slez (56), sitni slez (57), uvarkue (6566),
jarii (6869), suruica (70), mrtva kopriva (118), crnua (123), bokvica (128), muka bokvica (129), planinska
bokvica (132), zeice (138 -139), krasuljak (144), bel rada (147), crni koren (149), vodena bokvica (157), uskolista
vodena bokvica (158), apljan (162 juni predeli), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171), zlatan (177),
ptije mleko (178).
salata Kiseljak (21), mali kiseljak (22), mijakinja (47), beli jari (68).
hleb
Bujad (5), suruica (7), nourak (101), zeice (138139), crni koren (149), velika repuina (151), mala repuina
(152), umska repuina (154), vodena bokvica (157), uskolista vodena bokvica (158), apljan (162-juni predeli),
zlatan (177), ptije mleko (178), trska (181), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187),
mali kaunak (189), medeni kaun (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195),
zelenkasti vimenjak (196).
eer Velika repuina (151), mala repuina (152), umska repuina (154).
zain Kiseljak (21), mali kiseljak (22), divlja mrkva (110), sremu (164), sibirski luk (170), laneuva (171).
aj
Kleka (4), kupine (7273), malina (76), umska jagoda (77), virak (7980), divlje rue (8283), majkina
duica (126), kaun (184), mledac (185), veliki kaun (186), pegavi kaunak (187), mali kaunak (189), medeni
kaun (191), uskolisti kaun (192), platak (193), vranjak (194), vimenjak (195), zelcnkasti vimenjak (196).
kafA
Vodopija (148).

49

HLEB
Najjednostavnije peenje hleba u umi: Pripremimo testo
za hleb, i stavimo ga u list povee repuine (da nadoe). U
meuvremenu iskopamo jednu rupu i obloimo je kamenom
(kao kad se kaldrmiu ulice); zatim zaloimo vatru i kad je
jedno pola sata gorela jaka vatra povadimo ar i pepeo iz
rupe i u nju stavljamo nadoo hleb, sa sve list u kome je bio.
Sada pokrivamo rupu i hleb u njoj sa poveim pljosnatim
kamenom i stavljamo na njega onaj ar i pepeooji smo
izvadili iz rupe i loimo dalje vatru odozgo, a tankim prutiem
nakon pola sata peenja probamo, buimo hleb, pa ako se na
pruti ne lepi testo hleb je gotov i vadi se iz rupe. Hleb se jo
lake moe pei ako se potrudimo i napravimo furune.
Umesto kvasca: moemo izmrviti u toploj vodi pare
hleba, dodati malo brana i staviti na toplo mesto (na sunce
ili kraj vatre). Kada ta masa dobije nakiseo miris i pone da
puta mehurie, kvasac je gotov. Za meenje hleba se moe
koristiti pena prilikom vrenja voa (sa komine) i sl.
Ako ostanemo bez dovoljno itarica, krompira i drugih
izvora skrobne hrane, moemo se pomoi divljim hlebnim
biljem. Uobiajeno je da se peninom branu dodaje 10%
ovih hlebnih sirovi na, a usluaju oskudice i vie.

Repuina (151-154) - Oprano i osueno korenje

se melje. Dobijeno brano se mea sa dvostrukom
koliinom raanog ili peninog brana i pee se hleb.
Bujad (3) - Podanak se vadi u jesen ili krajem zime,
sui se i melje pa dodaje branu.
Rogoz (182) - Najpristupanija zamena za brano
je polen rogoza, koji se lako sakuplja, ima prijatan ukus
i bogat je belanevinama.Koren se paljivo (detaljno)
pere, see se na parie od pola do jednog cm, suiti
ih u pei sve dok se ne ponu lomiti uz suvo krckanje.
Zatim ih isitniti u stupi ili vodenici za kafu. Dobijenom
branu se dodaje 10-15% raenog ili peninog brana
i peku se lepinje ili hleb.
Pirevina () - Oiene, dobro oprane i osuene
rizome pirevine dobro osuiti, usitni ti, i samleti u
brano od koga se moe mesiti hleb. Najbolje je da se
mea sa peninim ili nekim drugim branom.
Trska (181) - Korenje oprati otrom etkom,isitniti
noem i samleti na mlinu za kafu i prosejati. Dobijeno
brano se koristi za spremanje supa i peciva.
Srak (160) - Pre nego pristupimo preradi rizoma
u brano dobro ga namakati u vodi. (u branu koje se
dobija od osuenog kore na ukupna koliina hranljivih
materija dostie do73%), za spremanje kaa, raznih
slatkia. Od proprenog korena dobija se mlevenjem
brano ukasto-bele boje prijatnog slatkog ukusa.
Moe da se koristi u ishrani bez ogranienja.
Lokvanji (51,52) - Sa dugakim tapom sa kukom
na kraju, postavimo je pod listove i povucimo. Mora se
sa naporom vui izvui mnotvo podvodnih stabljika,
sa podancima lokvanja,koji zbog tih podvodnih
stabljika. Svee korenje se ree na krike debljine 0,5-1
cm i duine 5-10 cm; sue se na otvorenom (vazduhu),
dosuuju, na pei, u rerni ili vatri i melju u brano.Radi

odstranjenja oporih sastojaka brano se potapa u vodu

(5 l. na 1 kg. brana). Pusti se da stoji 3-5 asova i dva
puta se postupak ponavlja u istu koliinu vode u kojoj se
dri 5-6 asova. Zatim se brano sui na istim daskama,
platnu ili pamunom tkanju.Koristi se za razliite vrste
jela i peciva. U sirovom stanju koren ne upotrebljavati.
Hrastov ir () - Hrastov ir se pre upotrebe oljuti i
ostavi na podesnom mestu da proklija, jer se klijanjem
skrob preobraa u er. Zatim se usitni dobro osui i
melje u brano od koga se moe mesiti ukusni hleb i
pecivo. Mogu se slino koristiti i irovi bukve. Ako se
ne naklijava onda se oljuteno jezgro podue kuva u
veoj koliini vode. Voda se nekoliko puta odliva da bi
se odstranila gorina. Skuvan ir se sitno izdrobi i mea
sa hlebnim testom, a moe da se sui pa melje i tako
dobi jamo brano od ira.
Leskove rese () - Prvo dobro prokuvaju, procede i
sue, pa se osuene mrve i melju i dodaju hlebnom testu.
Lipa () - Osueno mlado lie se melje i dodaje testu
za hleb od rai ili penice ili neke druge sirovine.
Lomboda (36), Vijuac (29), Pepeljuga (31) Zrelo semenje koristi se kao krupa od koje se dobija
hranljiva ukusna kaa, a posle mlevenja brano, koje se
dodaje u druge hlebne sirovine.
Kauni (184-192), apljan (162) - Gomolji
izvaeni krajem leta, peru se i sputaju 2-3 min. u
kipuu vodu za odstr anjenje gorine.Sue se, melju
i koriste za spravljanje testa. Ako se ne sue mogu se
zgnjeiti iodmah dodati testu za hleb
Detelina (97-100) - Osueni i isitnjeni cvetovi i
listovi mogu se dodavati branu za peenje hleba.
Zlatan (177 ), dremovac (180) - Lukovice se
kuvaju i samlevene dodaju hlebnom testu. Presan
dremovac se ne sme jesti jer je otrovan.
50

Blitva morska divlja (), Morgua (), Nourak

(101), Meija apa (105), Vodena bokvica (157) Oprano i osueno korenje se melje. Dobijeno brano se
mea sa dvostrukom koliinom raanog ili peninog
brana i pee se hleb...
Prednost veine movarnih podanaka kao izvora
skrobne hrane je u tome to se lako vade (povlaenjem
stabljikaizmulja)inetrbaihposebnootkopavati,suprotno
npr. podanku bujadi, koji je takoe bogat skrobom. Tee
su pristupni jestivi podzemni delovi gomolja kauna i
kozlaca, lukovice zlatana, ptiijeg mleka. S asvim drugaiji
izvor skrobne hrane su semenke, jer sadre znatnu
koliinu visokovrednih belanevina, mnogo vitamina E,
gotovo sve vrste vitamina B i vane minerale.

Paljivo osuene semenke veinom se mogu

oljutiti trljanjem meu dlanovima. Budui
da je lupina mnogo laka od semenki, moe se
odstraniti oduvavanjem (ovejavanjem na vetru).
Potom semenke samleti u brano. Unutranja kora
nekog drvea (borova, jele, smreke, breze, bukve
i hrasta...), koja se oguli sa drvea, takoe daje
brano kao hlebnu sirovinu i to tako to se ove
kore sue i melju, to nije ni malo lak i brz posao.
Oni se najbolje koriste u prolenim mesecima.
Osueni i samleveni plodovi: brekinje, mukinje,
ipak divnje rue, divnje kruke i sl. takoe mogu
biti dobar dodatak hlebnoj masi.

SALATE
Salate od raznih biljaka, preporuljivo je jesti preko cele godine i svaki dan. One ne samo da pospeuju apetit
nego i obogauju organizam korisnim mineralnim solima, vitaminima, zainima i drugim sastojcima korisnim
za ljudski organizam. Kod spravljanja salata potre bno je dobro istiti i prati njene sastojke jer se ne kuvaju vese
jedu presne.Meutim zbog prisustva gorkikih ili oporih tvari veina biljaka se usitni pa prelije vrelom slanom
vodom. Nakon to se prohlade dodaje im se kiselina (ceeni limun, vinsko ili jabuko vo odnosno vono sire
i so. Salate se mogu praviti i sa dodatkom ulja ako ima ili majoneza,pavlake i sl. Dobro je kombinovati dole
navedene biljke od kojih se spremaju salate i to tako da se svuda dodaje po malo luka. Ako je mrsni period u
godini moe se dodati i bareno jaje. Ako se salata sprema kao glavno jelo, a ne kao dodatak, mogu se dodati i
bareni i ohlaeni naseckani krompiri ili kauni, kao i seckane peene ili kuvane gljive.
Biljke od kojih se mogu spremati salate su: Luk (sve vrste divljih i pitomi), tut, uvarkua, mladi listovi
bokvice, maslaka, kiseljak, mievkinja, troskot, lisac, paprac, mokrica, crni slez, sitni slez, bela slezovaa, uta
zeja soca, ruiasti nourak, sedmolist, jagorevina, jaglika, lavlji zub, krasuljak, vodopija, detelina, kopriva,
repuina, stee, lobode...

Pripremljene neotvorene glavice deteline, i

sve sastojke usitniti i sjediniti meajui drvenom
kaikom. Doterati po svom ukusu.

Salata prolena
10 gr. mrtve koprive; 10 gr. kiseljaka; 50 gr. listova
maslaka; 5 gr. lista cikorije (vodopije); 4 gr. zelenog
luka; 5 gr. kis. pavlake 5 gr ulja,; 3 gr. senfa, so

Salata od koprive 1.
50 gr. lista koprive; 80 gr. lista repuine; 1 kuvano jaje; kuvani
krompir; 15 gr. miroije; 15 gr. kisele pavlake; 3 gr. sireta, so

Biljke se operu usitne i svi sastojci dobro sjedine.

Napomena: Moe se dodati i sitno seckano kuvano jaje.

Koprivu spustiti u kljualu vodu 5 min, ocediti

i isitniti. Repuinu spustiti u kipuu vodu 2 min,
ocediti i usitniti. Sve sastojke usitniti i dobro
sjediniti doterujui ukus po svojoj volji.

Salata od lia zeje stope i zelenog luka

30 listova zeje stope; 30 gr. zelenog luka; 1 jaje
kuvano; 10 gr. kisele pavlake, so
Sve sastojke dobro usitniti i sjediniti i na kraju
ukrasiti barenim jajetom.

Salata od koprive 2.
50 gr. koprive; 20 gr. kiseljaka 20 gr. bokvice; 10 gr.
lista maslaka; 15 gr. zelenog luka; 10 gr. rotkvice; 1
kuvano jaje; 20 gr. majoneza ili biljnih ulja, so

Salata od nourka
50 gr. mladih izdanaka nourka sa listovima; 25 gr.
zelenog luka; 15 gr. naribanog rena; 10 gr. kisele pavlake;
5 gr. limuna so i biber po ukusu

Pripremljenu zelen usitniti, sjediniti i dodati na

kolutove seckane rotkvice i jaje.

Probrane i oprane izdanke nourka spustiti 2-3

min u vrelu vodu, ocediti, i stno naseckati i tako
usitniti sve sastojke i sjediniti. Zainiti po ukusu.

Salata od koprive 3.
40 gr. koprive; 4 gr. listova bokvice; 10 gr. luka; 8 gr. miroije;
15 gr. zejtina; 1 bareno jaje; 8 ml. 3% rastvora sireta, so

Vitaminska salata od deteline

Mladu koprivu proprati u slanoj vodi (20 gr. soli na

1 l. vode). Nakon 15-20 min. osuiti je istom krpom,
zatim sve dobro usitniti,sjediniti i posuti miroijom.

50 gr. livadske deteline; 50 gr. koprive; 25 gr. zel. luka; 25

gr. kiselice (zeja soca); 20 gr. kisele pavlake ili majoneza, so
51

Salata od stee i kiseljaka (zeja soca)

Listove troskota i mladog luka dobro usitniti,

pomeati sa seckanim jajetom, zainiti pavlakom,
posoliti i ukrasiti seckanom miroijom.

75 gr. mladih listova stee; 25 gr. kiseljaka; 15 gr. zelenog

luka; 10 gr. kisele pavlage; 5 gr. miroije; 3-5 ml. sireta, so

Salata od kalja sa sirom

Probrano i oprano lie pripremljenog bilja,

sitno nasei, dodati pavlaku, zakiseliti, posoliti i
posuti seckanom miroijom.

10 gr. listova kalja; 50 gr. narendanog tvrdog sira;

20 gr. majoneza; 3 gr. sireta, so

Salata od listova lobode i rena

Oprane listove kalja preliti sa vrelom vodom i

drati ih u vodi 5-10 min. Ocediti ih, a zatim samleti
(na maini za meso). Dobivenu masu posoliti,
zainiti majonezom, siretom, posuti preko rendani
sir i odozgo preliti majonezom.

75 gr. mladih listova lobode; 15 gr. kiseljaka; 30 gr.

kuvanog krompira; 15 gr. narendanog rena; 5 gr. ulja;
1 jaje bareno; 3 ml. sireta, so
U vodu koja kljua spustiti 1-2 min. pri premljenu
lobodu i kiseljak.Staviti na cediljku i usitniti. Na
tanjir sloiti kolutove kuvanog krompira, preko
toga nasuti masu usitnjene lobode i kiseljaka, preliti
uljem i siretom,narendanim renom i ukrasiti
kolutovima barenog jajeta.

Salata od mladih izdanaka vodopije (cikorije)

100 gr. mladih izdanaka vodopije; 20 gr. ulja, so,
seckani perun
Pripremljene izdanke paljivo narezati na rezance
duine 2-3 cm. i kuvati u pari sa uljem (dinstati) 20-25
min, posoliti ohladiti posutisitno seckanim perunom.

Salata od repuine
60 gr. lia repuine; 12 gr. struganog rena; 20 gr.
zelenog luka; 8 gr. kisele pavlake, so

Salata od korena vodopije (cikorije)

80 gr. korena; 10 gr. rendanog luka; 10 gr. jabuka;
5 gr. kore limuna; 30 gr. kiselog mleka; 3 gr. eera,
narendana krupno kora limuna, so, karanfili

Probrane mlade listove repuine spustiti u

kljualu vodu 1-2 min. Ocediti i usitniti, pomeati
sa zelenim lukom, struganim renom, kiselom
pavlakom i posoliti po ukusu.

Sve sastojke dobro usitnjene, sjediniti i zainiti.

Salata od listova mrtve koprive

Salata od maslaka

50 gr. mladih prolenih listova mrtve koprive; 15 gr.

kiseljaka; 10 gr. brezovih listia; 10 gr. korena cikorije;
5 gr. listova maslaka; 20 gr. ulja, so

75 gr. listova maslaka; 10 gr. zelenog luka; 5 gr.

ulja; 5 gr. sireta; 8 gr. list od peruna, so
Pripremljene listove maslaka potopiti u slanu
vodu (20 gr. soli na 1l.vode), drati 30 min. Ostaviti
na cediljku da se malo okaplje i osui, zatim isitniti.
Dodati sitno seenizeleni luk, seckani perun, ulje,
sire i so. Sve dobro promeati.

Proprane listove koprive, kiseljaka, brezovog

lia, maslaka, sitno isecka ti. Posebno oljutiti, a
potom paljivo oprati i usitniti, promeati i posoliti,
a zatim preliti uljem.

Salata od troskota (oputine)

50 gr. mladih listova troskota; 50 gr. zelenog luka; 1
bareno jaje; 20 gr. kisele pavlake; 3 gr. zelene miroije, so

SENDVII - namazi
Kod ishrane sendviima vrlo lako se stie varljivi oseaj sitosti, zato oni moraju biti vitaminizirani i
maksimalno korisni. Za sendvie se u pravilu moe dodavati manja koliina zaina, zeleni,sokova ili praha
od divlje rastueg bilja ili povra u kombinaciji sa peenim ili kuvanim gljivama.
Od kopriva - Jednu punu kaiku (supenu) listova koprive iseckanih i samlevenih na maini za meso
pomeati sa 100 gr. Margarina. Dodati po ukusu malo narendanog rena i listova i glavica livadske deteline.
Posoliti po ukusu. Umesto svee koprive moe se koristiti 2 kaike suene i strovane koprive. Ako nije post
moe se umesto posnog margarina staviti 100 gr. Pavlake.
Od luka - Iseckati sitno luk, pomeati sa kiselom pavlakom i dodati zainsko zeleno bilje sitno seckano,
zainiti po ukusu i sastojke odmeriti po ukusu. Moe se umesto pavlake upotrebiti margarin, ili se dodati
sitno seckano bareno jaje. Ili na drugi nain: Mogu se koristiti bilo koje vrste luka koje su pomenute kao
samonikle ili obian gajeni luk. Sitno iseckati luk glavicu i pera ako ima (ako je mlad luk) i onda postupiti
isto kao u predho dnom receptu. Napomena: Ako je post na vodi ili se nema masnoe moe se namaz praviti
i tako da se seckani luk dodaje u kau kuvanu od jedne kaike brana ili barenog krompira(koliko barenog
52

krompira i argarepe; toliko mlevenih dodataka, a mogu se radi poveanja bioloke vrednosti namaza dodati
i samlevene klice, koje smo dobili naklijavanjem semenki. To isto vai i za sve druge namaze. Za namaze
se mogu koristi ti i mleveni orasi, bademi, lenici, u kombinaciji sa kaama od raznog divljeg bilja, kao od
mlevenih suvih gljiva.
Od lobode - Obariti malo lobode, usitniti, propriti na ulju i dodati malo brana kukuruznog, ili nekog
drugog, dodati zaine po ukusu, posoliti, ohladiti i naseckati sitno bareno jaje. Ako je post moe se na sendvi
staviti neka gljiva peena ili marinirana.

ZAIN
U kulinarstvu raznih zemalja kori sti se vie od 150 zainskih dodataka koji se dobijaju od biljaka. Osobina
zaina je da potpomau varenje hrane. Na primer kim je uvek preporuivan da se stavlja pri kuvanju zrnaste
hrane, radi lakeg varenja (pasulj, graak i sl.). Zainski dodaci su ujedno i zamena za konzervanse, jer
spreavaju kvarenje hrane. (Zainske biljke su esto veoma lekovite). Klasino zainsko bilje koje koristimo
treba prikupiti kada ga ima svee ili suiti u hladu na promaji i ostavljati za vreme kada ga nema sveeg u
prirodi. Dodavanje zaina omoguava poboljanje ukusa hrani pri emu zaini ne treba da nadjaaju osnovni
miris i ukus hrani, nego samo da ih naglase i pojaaju.
Zainsko bilje: vranilova trava (125), bosiljak (), kim (), crna slaica (), kleka (4), majkina duica (126),
matinjak (124), miloduh (), mora (), nana (127), pelin (), ubar (), ruzmarin (), sremu (164), sibirski
luk (170), laneuva (171)....
Anis, Pimpinella anisum (slatki kopar) - poseduje
osveavajuu aromu, dodaju ga kod kiseljenja kupusa,
slanih krastavaca i dr. povra, kod kiseljenja jabuka.
Istucano seme se dodaje u testo, u povre i kaasta jela.
Iirot, Acorus calamus - Koristi se kao
aromatizator lekova, slatkih marinada (kompoti od
jabuka, kruaka, vonih sirupa i salata. Od sveeg
korena kuva se slatko, sirup i pravi ueereno voe).
Zamenjuje lovorov list i umbir.
Zova, Sambucus nigra - Cvetovi zove poboljavaju
miris aja, (jedan deo cvetatri dela aja),plod se
dodaje u sirupe, xemove, pekmeze, kae i kompote.
Od bobi ca se pravi medni napitak.
Oman, Inula helenium - Dodaje se u supe
od povra i dijetalna jela, ovsenu kau, sosove,
marinade od povra. Od njega se prave korenje
kuvano u eeru, kisela kaa.
Kokotac, Melilotus officinalis (orlov nokat, konjska
detelina) - Osuen je miriljav. Ima slatkogorak ukus,
malo otar dodaje se u supe, predjela, salate i sosove.
Vodom u kojoj se kuva zatvaraju se tegle zimnice
paradajza ili turije krastavaca.
Vranilova trava, Origanum vulgare (majoran) Ulazi u zaine za patetejela od ribe, za sosove i
razne prelive. Kod soljenja gljiva i krastavaca.
Angelika - koristi se nadzemni deo biljke i korenje
Od sveih korena i izdanaka prave se variva, eerleme,
pekmezi. Praak od korena slui za posoljavanje
kandiranog voa, pri spremanju sosova za ribu i
peurke, a dodaje se 5-7 min pre skidanja sa vatre.
Kantarion, Hypericum perforatum - Kao zainski
dodatak upotrebljava se gornja treina cvetnog izdanka. Biljka se dodaje u liker, bezalkoholna pia i aj.
Petoprsta, (Gusja trava) - Koren petoprste ima nean
miris slian mirisu rue. Kod soljenja ribe, zain izaziva
skupljanje mesa, ribi dajui ruiasti preliv, prijatan ukus

i miris. Koreni petoprste se kuvaju i slue sa pavlakom,

listovi se koriste kao dodatak jelima od ribe.
Estragon, Artemisia dracunculus - vrsta Pelena
(poreklom iz istone Evrope i Sibira); ali nema
gorinu, ima jak miris. U sveem obliku, lie
Estrogena se koristi za zainjavanje predjela i priloga
uz jelo i dodaje se u salate od povra. Estragon
zadrava jak miris. Njime se zainjavaju supe orbe
i hladna jela. Odlian je konzervans i nezamenljiv
u domainstvu kod pripremanja zimnice. Materije
koje sadri list Estragona spreavaju razmnoavanje
mlenokiselih bakterija. Zain pomae da se sauva
boja produkata,pojaava vrstinu, poboljava ukus
i miris povra. Koristi se kod kiseljenja krastavaca,
paradajza, peurki, kupusa, i sl.
Vrati, Tanacetum vulgare (Chrysanthemum
vulgare) - Spada u otrovne biljke, ali se koristi u malim
koliinama kao zainska biljka. Kod mariniranja,
kiseljenja jabuka, spremanje kvasa, i soljenja povra
(turije). Pivari koriste vrati umesto hmelja, a
poslastiari umesto umbira dodaju vrati u pecivo.
Vrati je odlino sredstvo za odbijanje insekata: buba
vaba, moljaca i naroito muva.
Kamilica, Matricaria chamomilla - Ekstrat
kamilice koristi se kao dodatak za poboljanje
mirisa bezalkoholnih pia, i za poboljanje mirisa
mnogih ajeva: Nana, kamilica - kim (1:0, 5:0,5);
Neven kim - kamilica (1:1:0,5).
Hajduka trava, Achillea millefolium - Biljkom
se poboljava miris i ukus krompirove i povrnih
supa, orbi, preliva, sireva, jela od ribe. Koliina
zaina koju trba koristiti na primer: Za etiri porcije
ne vie od 0,5 kaiice suenog cveta.
Bedrinac, Pimpinella saxifraga (komoraica, dinjica,
siljevina) - Osuene semenke isitniti i dodavati kao ljuti
zain za jela od ribe i povra zainjavajui supe i orbe.
53

Zeja soca, Oxalis acetosella (Kiselica) - Travu

osuenu na vazduhu istucati u avanu, prosejati i
koristiti kao zain za supe od prekrupa, povra i ribe.
kalj, Onopordon acanthium (kravaac) - Mladi
izdanci, listovi, koji se beru u prolee dok je biljka
nia od 20cm. Takoe i cvetne glavice (koje se mogu
spremati kao artioke), sve osuiti, isitniti prosejati i
koristiti kao zain za supe u toku kuvanja, sosove i sl.
Sedmolist, Aegopodium podagraria - Listove i
stabljike osuiti, stucati u avanu, prosejati i koristiti
kao zain za supe i sosove.

Kao zain koriste se i lie i koren. Oni se mogu samleti

na maini za meso i na 1 kg. smese dodaje se 50 gr. soli.
Kokotac, Melilotus officinalis (orlov nokat, konjska
detelina) - Sueni listovi i cvetovi se istucaju u avanu
i samelju u mlinu za kafu. Koristi seza zainjavanje
supa, salata i jela od ribe.
Mokrica, Stellaria aquatika - 200 gr. svee trave,
samleve ne na maini za meso, 2 kaike struganog
rena, 1 kaika izdrobljenog belog luka, 1 kaika ulja.
Sve sjediniti pomenati u pire, i koristiti kao zain
za jela od ribe i povra.

ORBE I VARIVA
Princip pripremanja hrane od divljeg bilja je u stvari istovetan kao i kod koroenja pitomog. Koliine se
odmeravaju slino, jedino se mora znati koje se biljke zbog gorine moraju prvo prokuvati pre upotrebe i kod
veine divljeg bilja ta prva voda se odbacuje. Koliina bilja i vreme branja,esto su uzrok da tek kombinujui
ih moemo skuvati ruak. Tako se dobija i vie hrane i hrana je ukusnija. Pomou zainskog bilja otklanja
se nekada neprijatan miris ili ukus neke biljke. Ovde su dati neki recepti vie kao vodi i ideja mnotvu
kombinacija koje se mogu praviti zavisno od toga kojim sastojcima raspolaemo.
Pri pripremanju orbi od divljeg povra odvojiti lie bilja od stabljika, oprati, potopiti u kljualu vodu i
kuvati oko 10-15 min, zatim oceeno lie dobro usitniti (moe se samleti). U posudi zagrejati ulje, propriti
luk, dodati brano i priti ga dok ne porumeni. Zatim staviti spremljeno povre i priti ga oko 15 min Dodati
vodu i zaine (od zainskog bilja, kao i paradajiz ili papriku, sire...) Da bi se poboljao ukus ili hranljiva
vrednost mogu se dodati i gljive, predhodno proku vane i izrezane na rezance. Kao dodatak mogu da poslue
i suve gljive, izmrvlje ne ili samlevene u prah. Na isti nain se moe spremiti i orba od samih gljiva ili u
kombinacijisa divljim povrem.
orba od Meije ape

orba od Repuine (ika)

100 gr. lista meje ape; 25 gr. kiseljaka; 2 ae vode; 50 gr.

krompira; 10 gr. argarepe; 1 glavica luka, ulje, malo brana, so

300 gr. mladog lia repuine; 80 gr. luka; 40 gr.

pirina; 200 gr. krompira; 0,5 dl. ulja, so i biber

S kuvati u vodi listove meje ape, kiseljaka,

argarepe, krompira. Prvo kuvati krompir i
argarepu, pa pred kraj 2-Z min. dodati lie meje
ape i kiseljaka. Posebno upriti luk i malo brana
dodatiu orbu i posoliti po ukusu.

Oieni i naseckani krompir i pirina skuvati,

Isitnjene listove repuine dodati i malo prokuvati
10-15 min. Propriti luk na ulju i dodati u orbu,
dosoliti, pobibritipo ukusu.
orba od povra sa Matinjakom

orba od zeje stope

U obinu orbu od povra 3-5 min.pre skidanja sa

vatre dodati naseckanog sveeg matinjaka po ukusu.

200 gr. krompira; 100 gr. kiseljaka, (zeja soca); 20

gr. argarepe; 10 gr. peruna; 10 gr. korena zeje stope;
20 gr. luka; 20 gr. margarina, (moe ulje); 20 gr. kisele
pavlake; 3,5 dl. vode, sueni zain, so

orba od krompira sa slezom

200 gr. listova sleza; 80 gr. krompira; 20 gr. argarepe;
20 gr. luka; 0,5 dl. ulja; 8 dl. vode, so, sueni zain

Krompir, argarepu, luk, margarin sta-viti u vodu

sa zainom i skuvati. Kiseljak i koren zeje stope
sitno seckani dodati 5 min pre nego zavrimo jelo.
Dosoliti po ukusu idodati pavlaku.

Skuvati krompir, a mlevene listove be log sleza

dodati 5-10 min, pre nego to krompir bude gotov.
Upriti luk i rendanu argarepu, dodati sueni zain
i sve to dodati u orbuDosoliti po ukusu.

orba od Lobode

orba od Rogoza

100 gr. mladih listova Lobode; 30 gr. kiseljaka, (zeja

soca); 20 gr. zelenog luka; 40 gr. sveih krastavaca; 5 gr.
miroije; 20 gr. kisele pavlake, so, malo seckanog belog luka

150 gr. rogoza; 10 gr. argarepe; 15 gr. luka; 0.5 dl.

ulja; 20 gr. kisele pavlake; 3,5 dl. vode, so, sire

Lobodu i kiseljak oprati i skuvati u slanoj vodi i

ohladiti. Pre posluenja dodati naseene svee krastavce,
zeleni luk, miroiju i zainiti sa pavlakom, dodati so.

Korenje i izdanke rogoza paljivo opra ti nasei

na komadie duine 2 cm, zamo iti u sire, samleti
na maini za meso i skuvati da provri. Ulje, luk
54

orba od Livadske deteline i tavelja (kiseljak)

i usitnjenu argarepu propriti, dodati u orbu,

posoliti i pred sluenje dodati pavlaku.

100 gr. krompira; 100 gr. lia od deteline; 40 gr.

luka; 100 gr. tavelja; 0,5 dl. ulja; 1 jaje; 20 gr. kisele
pavlake, sueni zain, so

orba od zeleni sa Sedmolistom

160 gr (sedmolista, belog sleza; bokvice, meje ape
- sve u jednakim delovima); 40 gr. ovsenih pahuljica;
10 gr. argarepe; 10 gr. luka; 0,5 dl. ulja; 40 gr. kisele
pavlake, zaini po ukusu

Naseckani krompir na kockice staviti u vrelu

vodu u koju je dodat zain,kuvati do pola, a onda
dodati isitnjenu detelinu, luk, tavelj.Kuvati dok je
potrebno i zainiti na kraju sa jajetom i pavlakom.
Dosoliti po ukusu.

Prvo kuvati ovsene pahuljice (do pola), dodati

opranu i iseenu zelen i nastavi ti kuvanje jo 20
min. Na kraju kuvanja dodati propreni luk, a pred
sluenje zainiti kiselom pavlakom.

Varnvo od Cikorije (vodopije), ika,

Maslaka, Tratinice, Divljeg radia, Vilinog sita,
Suaka, i drugih Glavoika

orba od Troskota sa krompirom

Bilje se dobro opere i potopi u hladnu vodu na

izvesno vreme da bi otpustilo gorinu. Zatim se
ocedi, isitni i stavi u kljualu vodu.Posle 20 min.
kuvanja (starije biljke kuvaju se neto due); biljke
se ocede, posole i zaine uljem.

100 gr. troskota; 100 gr. krompira; 10 gr. argaepe;

5 gr. luka; 0,5 dl. ulja,sueni zaini; 3,5 dl. vode, so
Krompir nasei na kockice i kuvati 15-20 min,
dodati usitnjenu zelen troskota. Na unju propriti
luk i argarepu i dodati zaine, pa sjediniti u orbi.
Dosoliti po ukusu.

PIRE
Pire se moe spremati od pojedinih vrsta divljeg bilja ili njihovih kombinacija. Jedna od preporuljivih
kombinacija je sremu, jagorevina, kopriva i sl.
Lie treba odvojiti od stabljike, dobro oprati i staviti u kljualu vodu da se prokuva 5-10 min. Zatim
izvaditi, ocediti pa sitno iseckati (samleti). U poseban sud staviti ulje, zatim brano, i kad se ovo upri dodati
sitnoseckani sremu. Na ovo se stavlja bareno povre, malo se propri, zatim se nalije malo vodom do eljene
gustine (moe i mlekom),posoli se, zaini i nakon 15-30 min jelo je gotovo.
Pire od Koirive

Pire od Troskota i Koprive

1 kg. mlade koprive, ulje; 1 glavica crnog luka; 0,5 l.

mleka, so, beli luk

Jednaku koliinu listova troskota i koprive

oprane osuene samleti na Maini za meso i posoliti
po ukusu. Koristi se kao dodatak jelima.

Dobro oprati koprivu i prokuvati na kratko u

vreloj vodi. Ocediti naseckati. Staviti na zagrejano
ulje (dve tri kaike) seckani luk, dva ena belog
luka, malo propriti, pa dodati barenu koprivu,
preliti mlekom i dinstati. Na kraju posoliti.

Pire od Troskota i Belog luka

200 gr. zeleni troskota; 50 gr. belog luka
Samleti na maini za mlevenje mesa, dodati so,
sire, biber i izmeati.
PIRE - kao dodatak jelima

Pire od Lobode
400 gr. mladih listova lobode; 1,5 kaike ulja, malo
brana; 1 aa mleka, so

Pire od kiselice (zeiji kupus) (zeja soca)

S kuvati lobodu u vreloj vodi i dobro je ocediti,

usitniti, dodati ulje, brano i mleko. Pustiti da kuva
na kratko. Posoliti i zainiti po elji. Moe sa belim
lukom ili sremuom.

Mladi listovi od kiselice, biber, so

Kiselicu samleti na maini za meso, dodati
so biber i promeati. Koristiti kao dodatak jelu i
salatama.

Pire od Repuine

Pire od listova i korena Gusje trave (stee,

petoprste)

1 kg. mladih listova repuine; 100 gr. kiseljaka; 100

gr. soli; 25 gr. miroije, biber po ukusu

Lie i korenje (moe i samo lie), paljivo

oprati, samleti na maini za meso; dodati so i biber
izmeati i uvati u staklenoj tegli do upotrebe, kao
dodatak jelima

Dobro oprano i oceeno Lie samleti na maini za

meso, dodati so, biber, i sve sastojkedobro izmeati. Staviti
u teglu i uvati na hladnom. Koristiti kao dodatak jelima.
55

RAZNA JELA
Kuvani krompir bez lonca

Dinstani krompir sa sedmolistom

Iskopati rupu u umi i obloiti je kamenom (kao

kad se kaldrmiu ulice). Zaloiti vatru i nakon pola sata
kada je kamenje koje smo poreali sasvim vrelo, brzo
izvadimo ar i pepeo i tavimo krompire, koje elimo
da skuvamo popunjavajui rupu. Sada uzmemo vode
i sve to prelijemo i brzo prekrijemo nekim pljosnatim
kamenom na koji vratimo onaj ar i pepeo ili samo
brzo naguramo odozgo suvo lie i drugo ta da
spreimo paru koja se jako podigne da izae napolje.
Nakon dvadesetak minuta svi krompiri su kuvani jer
ih je skrozirala para koju je isputalo vrelo kamenje na
koje je dospela voda. Ovakvi su krompiri soniji za
jelo od peenih. Ovako se mogu pripremati i podanci
drugog divljeg bilja, (lokvanja, kauna i sl.).

100 gr. krompira; 100 gr. sedmolista; 15 gr. milerama; 15

gr. kisele pavlake; 7 gr. coca od paradajza; 10 gr. praziluka
Krompir naseen u krike, narendani luk i
naseeni listovi sedmolista dinstaju se sa kiselom
pavlakom i uljem 15 min. Dodaje se ljuti keap, so,
zaini i dinsta do kraja.
Preni podanak lokvanja
Skuvati podanak lokvanja u komadima, posoliti
i ispriti na ulju. Napomena: Moe se skuvani
podanak ispei u aru.
Dinstana bokvica i druge biljke
25 gr. listova bokvice; 25 gr. zeleni Meje ape; 25
gr. zeleni sedmolista; 25 gr. lista maslaka; 25 gr. lista
belog sleza; 13 gr. kiseljaka; 5 gr. argarepe; 5 gr. prazi
luka; 6 gr. raenog brana, so zain, ulje

Kuvani krompir sa koprivom

60 gr. krompira; 12 gr. luka; 12 gr. mlade koprive; 4
gr ulja; 1 dl vode, so
Krompir skuvati, izvaditi na tanjir, seckani luk
i koprive kuvati u toj vodi posoljenoj 3-5 min.
Dobiveni sos preliti preko kuvanog krompira.

Naseckanu zelen dinstati na vodi 15min. Pre

kraja dinstanja dodaje se prpreni luk i argarepa
i naseeni kiseljak. Ka da zelen omeka dodati
brano, so, biber.

Meani pire

Kopriva dinstana sa sirom (ovjim)

20 gr. zeleni sedmolista; 20 gr. zeleni meje ape; 20 gr.

zeleni bokvice; 20 gr. lista belog sleza; 16 gr. kiseljaka; 4
gr. zelenog luka; 4 gr. brana, so sa zainima

80 gr. koprive; 15 gr ulja; 10 gr. zelenog luka; 10 gr. raenog

brana; 30 gr. rendanog tvrdog sira; 65 gr. mleka; 1 jaje, so, zaini

Poparenu vruom vodom zelen samleti na maini

za meso, dodati prosueno brno, so. Kuvati 10 min,
zatim dodati ulje i zaine

Naseckanu koprivu dinstati 5 min, doda ti

naseeni luk, so, biber, brano, rendani sir, dinstati
5 min.Staviti u posudu za peenje, naliti muenim
jajetom i zapei nakratko.

Dinstani krompir sa mievkinjom

200 gr. lista mievkinje; 3 osrednja krompira; 1 glavica
luka, jedna argarepa, jaje, so, biber, ulje

Prena meja apa

200 gr. listova i stabljike Meije ape; 20 gr. pavlake
(milerama); 10 gr. prezle, ili brana, so

Kada je krompir upola kuvan dodati dobro opranu

i iseckanu mladu mievkinju, seckanu argarepu,
ulje,so biber i dokuvati do kraja. U malo prohlaeno
jelo dodati mueno jaje.

Blanirati (skuvati u vruoj vodi), zelen Meije

ape, posuti mrvicama ili branom i priti do kraja.
Posoliti i dodati pavlaku.

Dinstani krompir sa mejom apom

Knedle od krompira sa koprivom

120 gr. krompira; 120 gr. meje ape, so, zaini

100 gr. krompira; 75 gr. lia koprive; 10 gr. brana;

10 gr. prazi luka, so, biber, ulje za prenje,

Naseenu zelen Meje ape lagano propriti,

dodati krompir naseen na kolu tove, so zain i
dinstati do kraja. Kod serviranja preliti uljem i
posuti zlenom miroijom.

U spremljeni pire od krompira, dodati sitno

iseckanu dinstanu koprivu,probaren i propasiran
luk,so, biber; oblikovati knedle, uvaljatiu brano i
priti na vre lom ulju.

Dinstani krompir sa korenjem rogoza

100 gr. mladog korenja i izdanaka rogoza; 125 gr.
krompira; 5 gr. miroije, so, ulje

Fairane nicle od koprive

70 gr. koprive; 100 gr. kae od prosa; 20 gr. ulja; 10
gr. prezla, ili brana, so, biber

Pripremljeno korenje rogoza narezano na krike,

staviti u kipuu slanu vodu i kuvati 10 min. Odliti
vodu dodati krompir, ulje, so, i dinstati do kraja. Pre
sluenja posuti miroijom.

Skuvanu i naseckanu koprivu pomeati sa kaom od

prosa,posoliti pobiberiti; praviti nicle i priti na vrelom ulju.
56

nicle od Branjenika

seckanu zelen sa lukom, ma lo ulja, pa ostatak kae od

prosa. Posu ti mrvicama imalo uljem i zapei. Ovo
jelo se moe praviti i sa drugim kaama.

0,5kg. lista od Branjenika; 1 vea glavica crnog luka; 250

gr. kuvanog pirina; 3 jajeta, kiselo mleko, so, biber; 2 kaike ulja

Fairane nicle od sedmolista sa grizom

Na ulju blago propriti sitno iseckani crni luk. U to

dodati popareni, oceeni i usitnjeni list Branjenika
i ostaviti nakratko da se propri. Skloniti sa vatre i
sjediniti sa barenim pirinem. Kad se sve prohladi,
dodati razmuena jaja, so, biber i zainiti po ukusu.
Od te mase vaditi kaikom nicle i priti na vrelom
ulju. Slui ti sa kiselim mlekom.

150 gr. S edmolista; 25 gr. griza; 8 gr. hlebnih mrvica;

0,5 dl. vode, so, biber, ulje
Sitno narezanu zelen Sedmolista pustiti da odstoji,
dodati griz i kuvati 10-15 min. Posoliti zainiti po ukusu
i od ohlaene mase oblikovati nicle, uvaljati ih u prezle i
stavljati u podmazan pleh i pei u rerni.

Knedle od lobode

Jaja sa senfom i Lobodom

165 gr. lobode; 25 gr. ovsenih pahuljica; 10 gr.

prezla, so, zaini

2 kuvana jajeta; 15 gr. lia od lobode; 40 gr. kuvane

cvekle; 15 gr. majoneza; 4 gr. senfa

U vrelu posoljenu vodu staviti sitno naseenu

lobodu i ovsene pahuljice. Kada se masa skuva
da bude gusto, ocediti, ohladiti i dodati zaine,
oblikovati knedle i priti.

Oienu kuvanu cveklu narendati na sitno, pomeati

sa sitno seckanom lobodom, dodati senfa, majoneza i
dobro sve sjediniti. Preko pola seena jaja staviti na tanjir
za sluenje, a na svaku polovinu staviti napravljenu masu.

Zapeeni krompir sa zeleni

Omlet od kiseljaka

30 gr. lista bokvice; 30 gr. sedmolista; 30 gr. Meje

ape; 30 gr. belog sleza; 75 gr. krompira; 1 jaje; 10 gr.
mleka, so, biber, ulje

50 gr. kiseljaka; 20 gr. ulja; 25 gr. prazi luka; 1 jaje, so

Pripremljeni kiseljak spustiti u vrijuu slanu vodu
(20 gr. soli na 1 l. vode). Kuvati 5 min, ocediti isitniti.
Naseckani luk sjediniti sa pavlakom. U podmazanu
posudu za peenje staviti sve pripremnjene sastojke; preliti
umuenim jajetom i pei. Pre suenja preliti pavlakom.

S kuvati zelen i sitno isei. Od krompira napraviti pire. Sve

sjediniti i izruiti u podmazanu uljem posudu za peenje;
dodati so, biber,umueno jaje i mleko i nakratko zapei.
Pirina sa liem od maline

Omlet fairan sa zeleni

45 gr. pirina; 25 gr. listova maline; 25 gr. argarepe;

1 dl. vode; 15 gr. kisele pavlake, so, biber

15 gr. listova bokvice; 15 gr. sedmolista; 15 gr. belog

sleza; 1 jaje; 10 gr. pavlake, so, biber

Pripremljeni pirina, naseckano lie maline,

narendanu argarepu sloiti u posudu u slojevima.
Zaliti vrelom vodom posoljenom i zainjenom i
kuvati 10-15 min. Pustiti kau da odstoji poklopljena
u svojoj pari pari 20-30 min. Sluiti sa pavlakom.

Kuvanu isitnjenu zelen dinstati sa pa-vlakom 3-4

min. Dodati so, zain.Ovo ini nadev za omlet. U vrelo
ulje usuti dobro umueno jaje (masa za omlet). Kada
se pone zgunjavati staviti nadev na sredinu, a krajeve
nadizati, da lii kao nadevena piroka. Istresti na tanjir za
sluenje tako da se spoj ne primeti da je odozdo.

Zapeeno proso sa zeleni

20 gr. listova Meije ape; 20 gr. Sedmolista; 20 gr.
Bokvice; 20 gr. lista Belog sleza; 35 gr. Maslaka; 5 gr.
Prazi luka; 115 gr. kae od prosa, so, zaini, ulje

Tut zapeen sa sirom

Prokuvati u slanoj vodi Tut (da izgubi svoju
neprijatnu gorinu). Prodinsta ti usitnjeni bareni tut
na ulju sa malo belog luka.Dodaje se toj masi sredina
hleba potopljena u mleku i rendani tvrdi sir. Masa se
sjedini i stavlja u podmazani pleh i nakratko zapee.

Naseenu zelen posoliti, zainiti i ostaviti da odstoji

desetinu minuta. Dodati usitnjeni luk. U podmazanu
posudu za peenje staviti polovinu kae od prosa pa

konzervisanje divljeg bilja

Suenje bilja
Cele biljke ili njihove jcstive delove trcba oistiti i, ako su prljavi, oprati. Delove koji su deblji (korenje, stabljike, plodovi)
razrezati po duini na dva dela ili na vie delova. Ovako pripremljene biljke valja rasprostrti, u tankom sloju, na hartiju, platno,
daske, isto kamenje i sl. Treba ih suiti na suvom i promajnom mestu, u hladovini, jer sunana svetlost razara vitamine. Ako
situacija zahteva brzo suenje, suiti na suncu, jer je i to bolje nego da hrana propadne. Biljke, osobito ajne, mogu se vezati u
snopie i suiti obeene o drvo ih ispod nadstrenice. Bilje je potpuno osueno kad se moe lomiti i mrviti. Takvo bilje stavi se u
vree od materijala koji proputa vazduh i uva na suvom i dobro vetrenom mestu. Sueno bilje priprema se za jelo kao i svee,
s tim to ga prethodno treba potopiti u vodu da nabubri. Bubrenje traje dva asa i vie, to zavisi od naina suenja i vrste bilja.
57

Samokieljenje bilja
Najbolje je da se na ovaj nain konzervie mcavina od nekoliko vrsta divljeg bilja, a ne samo od jcdnc vrste, jer
se dobija ukusniji proizvod. Nabrano bilje treba staviti u drvenu, dobro opranu kacu. Stavljad sloj po sloj, soliti svaki
posebno i dobro nabijati drvcnim maljem da bi bilje pustilo sok i da bi se istisnuo vazduh i stvorih povoljni uslovi za
vrenje. Zatim se stavi sledei sloj bilja i tako dok se kaca nc napuni. Tada se kaca poklopi drvenim poklopcem i na
njega se stavi povei opran kamen, pa se sve ostavi napolju na zaklonjenom mestu ili u pogodnoj prostoriji. Dobro
je da se kaca pokrije polivinilskom folijom, platnom ih slinirn prekrivaem i da se on vee oko kace da bi se bilje
zatitilo od insekata i padavina. Zavisno od smetaja i temperaturnih uslova, divlje bilje se ukiseli za 10-20 dana.
Da bi se dobio to bolji i to ukusniji proizvod, treba se pridravati sledeih pravila:
brati suvo i isto lado lie jestivih biljaka;
izbegavati vece koliine suvie aromatinih biljaka sa neuobiajenim mirisom, jer e cela masa poprimiti
taj miris i ukus;
nabiti slojeve io bolje, da bi se vazduh to potpunijc istisnuo; plodovi, gljive, korenje, krtole i drugi
delovi jestivog bilja. Temperatura vazduha i brzina njegovog strujanja zavise od prirode materijala koji se sui.
Orijentaciono, treba da se kree oko 60*C Materijal za suenje stavlja se u tankom sloju na lese (iane uloke),
s tim da se lese sa novim materijalom stavliaju ptvo gore, pa po so dodavati u koliini od nabijeno bjlje
dobro pokriti oko 2% u odnosu na koliinu i pritisnuti teretom (kamen i sl.). bilja koje se kiseli;

PRIPREMANjE JELA OD GLjIVA

Gljive peene na aru
zagreje i tada je jelo gotovo. Po drugom postupku
pirina se moe posle ienja i pranja malo upriti,
a zatim pomeati sa dinstanim gljivama, naliti
razreenim koncentratom paradajza ili mlakom
vodom (supom),da dobro ogrezne i u rerni ili pei
dopee jo oko pola asa. Ovo je jeloukusnije od
predhodnog. Na isti nain moe se spremiti i jelo
od gljiva sa rezancima (testeninom).

Uzeti samo eire gljiva. Nekima treba oistiti

pokoicu, a druge samo oprati (obrisati). Posoli se
donja strana eira.Stavljaju se na ist ar, ta ko da
su donje strane eira okrenute nagore. Posle 10
min gljive su gotove za jelo. Gljive peene na ploi
Koriste se samo eiri i isti se sloe na neku metalnu
plou ili tepsiju, tako da donje strane eira budu
okrenute nagore. Svaku gljivu valja pojedinano
posoliti i na svaku po mogustvu kanuti nekoliko
kapi ulja ili kajmaka, maslaca ili sira. Zatim plou
staviti na vatru, u rernu ili pe za peenje hleba,
a moe i na ar otvorene vatre. Posle 15-20 min,
peurke su peene i mogu se jesti.

Musaka od gljiva
Posudu u kojoj emo pei dobro podmazati,zatim
se naslae tanak sloj hlebne sredine, (moe natopljene
u mleku), pa sloj tanko narezanih gljiva, i tako 3-4
puta, pa se zavri sloje hlebne sredine. Svaki sloj
treba da se pomalo posoli i pospe sitno iseckanim
zainskim biljem malo ulja (moe kajmak). Prelije
se muenim jajima sa pavlakom.Ovako pripremljen
sud stavi se u rernu ili hlebnu peda se ispee.

Prene gljive
Vee eire vodoravno isei na listove debljine
oko 1 cm, posoliti i ostaviti 10 min. da se so upije. U
mladih gljiva moe se jesti i drka, kada se uzduno
presee. Zatim se stavljaju u vrelu masnou (ulje,
maslac i dr.)i pre sa jedne i sa druge strane.Kada
dobiju crvenkastosmeu boju, vade se i posipaju
biberom i alevom paprikom ili isitnje nim liem
nekog zainskog bilja.

Dinstane gljive
U zagrejano ulje stavi se sitno iseena lukovica
sremua (ili luka), i dinsta se dok ne omeka. Dodaju
se sitno na kockice seckane gljive i uz povremeno
meanje dinstaju. Jelo se posoli,doda se malo sitno
iseenog zainskog bilja (aleve pa prike, bibera)Za
20-30 min. jelo je gotovo

Pilav od gljiva
Upri se luk (sremu) da porumeni, a zatim se
dodaju na kockice iseene gljive, posole se i dinstaju
dok ne omeknu. Gljive se mogu predhodno
popariti vrelom vodom (blaniranje). Za to vreme
skuva se u vreloj vodi pirina. Kad je kuvan preliti
ga hladnom vodom i ocediti. Proceeni pirina
stavi se u sud sa dinstanim gljivama, dosoli se, doda
se biber, dobro izmea i ostavi na tihoj vatri da se

Paprpkaod gljiva
Upriti glavicu sremua (ili luka), na ulju. Dodati na
kockice iseene oiene gljive, pa malo dinstati. Dodati
malo brana, dinstati dok malo porumeni, pa se doda
aleva paprika i nalije toplom vodom,posoli, stavi iseckano
zainsko bilje i ostavi da se kuva jo pola asa.
58

uve od gljiva i domaih rezanaca (makarona)

Gljive najpre oistiti od zemlje, mehaniki, a zatim se

operu. Poto se radi o mladim gljivama to se koriste i
drke, s tim da se krajnji deo odsee. Oiene gljive
stave se u vrelu slabo posoljenu vodu i kuvaju se oko
5 min (da kljua); zatim se izvade, ocede i ponovo
prokuvaju uvodi sa siretom (zakiseliti po ukusu)
oko 5 min. Moe se dodati po nekoliko strukova
zainskog bilja i sitno narezana glavica sremua
(odnosno crnog luka narezanog na kolutove) Ulja
se moe dodati u toku kuvanja sa siretom, ili pred
samu upotrebu. S oli se tako prema ukusu. Salate se
moe jesti odmah poto se ohladi.

Oprane gljive stave se u erpu, u kojoj je

prethodno upren luk na ulju. Sve se ovo sada
zajedno dinsta jo15-20 min.U posebnom sudu
zagreje se voda do kljuanja, stavi malo soli i skuva
0,5 kg rezanaca (makarona), na 3-4 kg. peurki kuva
se 5-10 min, makarone se ocede, a voda sauva za
dolivanje. Makarone se stavljaju pod mlaz hladne
vode.Oceene makarone treba staviti u izdinstane
gljive, dodati soli, bibera, ukuvanog paradajza, ili
slian zain. Celoj masi sada valja dodati oceenu
vodu od makarona, dobro izmeati i staviti u
penicu pa pei 30-40 min. Savet: Umesto oceene
vode od makarona i takoe nestavljati paradajz;
nego umutiti jaja i pavlaku, preliti i zapei.

Gljive u ulju
Potrobno je dosta ulja.Oiene i oprane gljive se
iseckaju i kuvaju u sledeem rastvoru: Tri dela vode,
jedan deo kuhinjskog sieeta, i malo soli. Ohlae ne
gljive ocedimo, naslaemo u tegle i zalijemo uljem
dok se ne istera sav vazduh iz tegle. Zatim odozgo
stavimo lovorov list, ruzmarin, biber u zrnu i vrsto
zatvorimo. Ovo ini ukusno predjelo, naroito je
ukusno od vrganja.

Salata od gljiva
Za spremanje salate koriste se sasvim mlade
gljive neotvorenih eira, ili koje se tek otvaraju
(OPREZNO! - dok se peurke otvaraju najvea je
verovatnoa da se zamene sa jestive sa otrovnim ).

konzerviranje gljiva
Najracionalniji nain je suenje, najkorisniji
siliranje, najlake je zamrzavanje

Suenje gljiva
Suva materija se tee kvari, moe da se sauva i do
2 godine, a suva gljiva samlevena u prainu i nekoliko
godina. Izrezane na tanke krike sue se na suncu u
hladu ili u namenskim suarama. (Moe na velika
sita iznad poreta na vrsto gorivo). Suenje traje
dok komadi i ne postanu laki, krti ili kad se lako
lome. uvaju se u hermetiki zatvorenim teglama ili
zatvorenim plastinim kesama.

Siliranje gljiva
iste i oprane gljive prethodno se pro kuvaju u 2%
rastvoru soli i vode.Ocede se i slau u posude u kojima
se kiseli kupus. Tako naslagane preliju se rastvorom
presolca: - na 1l. vode, 50 gr. soli, 20 gr. eera, i
1kaika obranog mleka. Gljive moraju biti stalno
potopljene (kao kupus malo pritisnute sterilnim
drvenim poklopcem i kamenom). Vreme vrenja zavisi
od okoline i kree se od 20-30 dana). Optimalna
temperatura je 20 stepeni. Gljive pripremljene na ovaj
nain postaju hrnanljivije i zdravije, jer se u procesu
mlenog vrenja mnogi korisni sastojci umnoavaju.
Prilikom korienja se moraju malo rasoliti u hladnoj
vodi ili dodaju uz prilog neso ljenim jelima.

Ekstrat od gljiva
Sitno izrezane gljive dinstamo na tihoj vatri dok ne
puste svoj sok. Ovu tenost ocedimo u posebnu posudu,
a na smeu dodamo vodu i dinstamo jo 15 min. Ponovo
procedimo tako kao kroz sito. Tenost pomeamo i
posolimo (1l. tenosti 2 kaiice soli). Sok se dalje kuva
do gustine sirupa, zatim ga hladimo i nalivamo u sterilne
flae, koje hermetiki zatvaramo. Dobro sterilisano i na
hladnom moe trajati i do 4 meseca, a koristi se za zain
jelima (sprema se od aromatini gljiva).

Sterilizacija gljiva
Oiene, oprane, i naseckane gljive na listie
dinstamo na umerenoj vatri dok ne puste svoje
sokove. Zatim ih ohladimo i slaemo u tegle
hermetiki zatvaramo, i podvrgavamo postupku
steri-lizacije. (grejemo ih u vodi ili rerni na 95
stepeni). Ovako ostavljene gljive su vrlo ukusne i
mogu se uvati oko godinu dana.

Gljive kiseljene siretom

Kuvaju se oko pet minuta u slanoj vodi, koju
nakon kuvanja odbacujemo. U rastvor od 11dl. Vode
i 4dl. 5% sireta ubacimo dve, tri sitne glavice luka, 3
kaiice soli, kaiicu bibera u zrnu i nekoliko listova
lovora. Takav sastav prokuvamo i u njega ubacimo
prethodno kuvane gljive. Sve vri jo 5min. Gljive
vadimo iz tenosti i slaemo u iste tegle i zalijemo
sa tenou i zainima u kojima su se kuvale. Tenost
treba da prekrije gljive. Tegle hermetiki zatvaramo i
vrimo sterilizaciju. Ovako ostavljene gljive mogu se
uvati i do osam meseci.

Zamrzavanje gljiva
Mogu se zamrznuti cele ili seckane. Najee se
zamrzavaju sirove, koje se koriste tako to se preliju
vrelom vodom i odmah pripremaju da ne pocrne.
(Lisiice i rujice, treba pre zamrzavanja prokuvati
jer svee postaju gorkaste)
59

SLATKA JELA I NADEVI ZA TESTO

Pekmez od Repuine i kiseljaka

Kompot od Iirota i jabuka

400 gr. korena od repuine; 200 gr. kiseljaka;

8 gr. suenog (ili 30 gr. sveeg); korena iirota; 60

gr. sveih jabuka; 25 gr. eera; 1,5 dl. vode

Samlevene biljke kuvati u maloj kolii ni vode

dok se nedobije pekmez.

Jabuke se operu, oiste od semena,naseku na krike.

U kljualu vodu se stavi e er, dodaje se limunska
kiselina, pusti se da vri 10-12 min. i procedi. U vreli
sirup se potope naseckane jabuke i kuva ju (da slabo
vri) najvie 5 min. Dodaju se zaini, korenje iirota
narezano na krike, pusti se da vri 5-10 min. Kad baci
klju skloniti sa vatre i ohladiti.

Krem od Vodopije sa jabukama

100 gr. mladih listova i stabljika vodopije; 300
gr. jabuka; 20 gr ulja; eer, malo soli
Oprane listove i stabljike vodopije samleti na
maini za meso i dodati zejtin i lagano priti u tiganju
dodaui pirjanjene jabuke; promeati i sluiti.

Kompot od zove sa jabukama

50 gr. suenih plodova zove; 150 gr. suenih
jabuka; 100 gr. eera; 1 gr. limunove kiseline
(limuntusa); 1 l. vode

Kompot od divlje trenje i divlje rue

40 gr. bobica divlje trenje; 40 gr. plodova divlje
rue; 20 gr, eera; 1,6 dl. vode

Jabuke kuvati 10-15 min. dodati bobice zove, pustiti da

provri, dodati eer, limunovu kiselinu i kuvati do kraja.

Plodovi ipurka se operu, zaliju polovinom potrebne

kipue vode ikuvaju se 10-15 min. Dodaje se eer,bobice
divlje trenje, doliva se ostatak kipue vode (druga
polovina) i ponovo kuvaju 6-8 min. i ohlade.

Ueerene stabljike Meje ape

1 kg. stabljike Meje ape; 2 ae eera; 2 ae vode

Nadev za testo od Meje ape

Stabljike Meje ape oistiti od koi ce, nasei na

komadie duine 1-3 cm i kuvati 10 min. u gustom
eernom sirupu. Izvaditi iz sirupa, osuiti na vazduhu i sluiti uz aj.

20 gr. mladih listova Meje ape; 250 gr. zelenog ili

prazi luka; 100 gr. pirina; 2 jajeta; 40 gr ulja, so biber
Listove Meje ape skuvati 2-3 min, iseckati
noem, pomeati sa proprenim lukom i
usitnjenim barenim jajima, barenim pirinom,
dodati so, biber i nadevati testo.

eerleme od Angelike
Neotvorene cvetne pupoljke i mlade izdanke
Angelike, oiene od koice spustiti u gusti (70-80)
% eerni sirup. Kuvati 10-20 min. Izvaditi iz sirupa i
osuiti na sobnoj temperaturi.

Nadev za testo od Koprive

1 kg. mlade koprive; 5 jaja; 100 gr. pirina; 250
gr. zelenog ili prazi luka; 30 gr. ulja, so, biber

Pekmez od Repuine i ika

1 kg. korena repuine; 1 l. vode; 50 gr. siretne esencije

Mlade listove i izdanke koprive preliti kipuom

vodom i drati u njoj 5 min. Istresti na sito, ocediti,
naseckati, pomeati sa uprenim lukom, barenim
pirinom, i sitno seckanim kuvanim jajima, dodati so
i biber. Nadevati testo.

U vodu oprezno usuti siretnu esenciju i pustiti da

provri. U kipuu tenost usuti samlevene korenove
repuine i kuvati 2 asa. Pekmez se moe koristiti uz
aj ili za pravljenje drugih pekmeza.

60

VONI SOKOVI
Voni sokovi i zdravi naptci od raznog lekovitog bilja, treba
da postanu opet navika, koju smo preplavljeni vetakim
napitcima izgubili. Nije njihova upotreba ograniena samo
na post (iako se u toku posta koriste znatno vie); treba ih
koristiti svakodnevno, jer su zdraviji od drugih napitaka, i
ako ih sami spremate znaajno jeftiniji.
Mogu se pripremati na vie naina. Najzdraviji su oni
koji su svei i piju se bez ikakve obrade ili konzervansa,
ali nemogu se odrati za due vreme. Zato emo navesti
neke od naina za njihovo pripremanje: Pasterizacija
Obavezno se odnosi na staklene flae, dobro oprane
i nain zatvaranja plutanim epovima ili gumenom
kapicom ili celofanom i vezivanje kanapom.
Voe nakon pasiranja ostaviti da se slegne talog. Sok
ocediti i pripremiti prema receptu, zatim uliti u flae,
zatvoriti (moe se zagrevati sok i u otvorenim flaama) 5 cm.
ispod ruba flae ako su plutani zatvarai u pitanju, a 1 cm.
za drugi nain. Staviti neto na dno lonca ili kazana: drvena
reetka ili neka gruba lanena krpa vea, moe i slama ako je
u pitanju kazan. Flae se poreaju tako da se meusobom
ne dodiruju, nalije se voda hladna do nivoa soka u flaama. Posudu treba poklopiti i postepeno zagrevati. U jednu
od flaa na sredini posude treba staviti toplomer, pa kada pokae 70 stepeni onda izvaditi flae i poreati ih na
neki drveni sto ili pletenu korpu, pa pokriti utopliti nekim ebetom. Ako su flae zatvorene zatvaraima treba ih
premazati voskom ili parafinom pre odlaganja na mesto za zimnicu. Ako smo zatvarali plutanim zatvaraima treba
poloiti flae. Vramenom treba pregledati zimnicu, da bismo one koje pokazuju promenu ponovo pasterizovali.
Sok iz sokovnika

Oprati jagode, ocediti, oistiti, staviti u emajlirani

sud, posuti eerom, polako izmeati i ostaviti ih na
hladnom mestu najmanje dva sata. Zatim staviti
u sokovnik. Vreo sok sipati u iskuvane tople flae,
zatvoriti i ostaviti na suvo i promajno mesto.

Naroito je pogodan za dobijanje sokova od

jagodiastog voa. Zavisno od vrste voa, ono se
razliito priprema za stavljanje u sokovnik i to:
Jagodiastom vou se nakon pranja odstrane
peteljke, pospe se eerom i ostavi neko vreme oko
dva sata da stoji.
vrsto voe (jabuke, kruke, dunje) iseckati i
dodati sok od limuna ili limuntus.
Kotiavom vou (kajsijama, ljivama i
breskvama) odstraniti kotice. Ako se eli moe se
poneka kotica ostaviti radi arome.
Bobiavo voe(groe, ribizle i sl); odstraniti
peteljke, da nebi sok bio gorak. eer se obino dodaje
u malim koliinama 100-200 grama na 1kg. voa.

Kaasti sok od jagoda

5 kg jagoda, 600 gr. eera, 1,5 l. vode
Oprati jagode, ocediti, oistiti i izgnjeiti. Vodu
i eer prokuvati i malo ohladiti. Toplim eernim
rastvorom preliti jagode, ostaviti ih na hladno
mesto da stoje preko noi. Ujutru ih propasirati.
Ovako dobijen sok prokuvati,odmah sipati u iste
i zagrejane flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili
celofanom. Pokriti ih i ostaviti da se ohlade.
Sirup od jagoda
5 kg. jagoda, eer (zavisi od koliine soka koja se dobije)

Sokovi kaasti

Oprati jagode, ocediti, oistiti i izgnjeiti u

porcelanskom ili neoteenom emajliranom sudu i
ostaviti ih preko noi na hladnom mestu, pokrivene
istom krpom. Ujutro sok procediti na sitnoj cediljki,
plastinoj ili isto belo platno ili nekoliko puta savijenu
gazu. Dobiveni sok staviti u sud, zagrejati ga. kada uzavri
dodati eer (1l. soka- 1kg. eera). Sok sa eerom kuvati
na jaoj vatri dok ne provri. Vru sirup sipati u prokuvane
i zagrejane flae, zatvoriti ih. Pokriti ih da se ohlade, a
potom ostaviti na hladno mesto da stoje do upotrebe.

Jagoda
Svei sok od jagoda
Jagode oprati oistiti od peteljki. Iscediti u nekom
sokovniku za hladno ceenje voa ili to uiniti runo
kroz vieslojnu gazu, Gotov sok po elji zasladiti.
Sok od jagoda iz sokovnika
5 kg. jagoda, 500-600 gr. eera
61

Malina

sok kuvati dok ne prokljua, a zatim ga sipati u iste

zagrejane flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad se ohlade
odloiti na suvo i hladno mesto.

Svei sok od malina

Maline probrati i po potrebi oprati. Iscediti u nekom
sokovniku za hladno ceenje voa ili to uiniti runo
kroz vieslojnu gazu. Gotov sok po elji zasladiti.

Sirup od malina
1 l. sveeg soka od malina, 750 gr. eera.

Sok od malina iz sokovnika

Sok se kuva i eer dodaje postepeno dok ne bude

gust kao med. vru sok se sipa u zagrejane, prethodno
oprane i prokuvane flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad
se ohlade odloiti na suvo i hladno mesto.

5 kg. malina, 700 gr. eera

Probrati maline, oistiti, staviti u emajlirani sud,
posuti eerom, polako izmeati i ostaviti ih na
hladnom mestu najmanje dva sata. zatim staviti
u sokovnik. Vreo sok sipati u iskuvane tople flae,
zatvoriti i ostaviti na suvo i promajno mesto.

Kupina
Sve sok od kupina
500 - 800 gr. kupina, po ukusu limuna ili limuntusa

Sirup od malina

Oprati, oistiti i malo ocediti kupine. Iscediti sok

u sokovniku za svee ceene sokove ili runo. Dodati
limun po ukusu.

1 l. sveeg soka od malina, 500 gr. eera.

Sok se kuva i eer dodaje postepeno dok ne bude
gust kao med. vru sok se sipa u zagrejane, prethodno
oprane i prokuvane flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad
se ohlade odloiti na suvo i hladno mesto.

Sok od kupina iz sokovnika

5 kg. kupina, 500 - 700 gr. eera
Oprati, oistiti i malo ocediti kupine.Staviti ih
u vei emajlirani sud (neoteen), posuti eerom
i ostaviti na hladno mesto najmanje dva sata zatim
staviti u sokovnik. Vreo sok sipati u iskuvane tople
flae, zatvoriti i ostaviti na suvo i promajno mesto.

Sirup od malina na drugi nain

1 kg. malina, 500 gr. eera
Probrati maline, oistiti, slagati u teglu veu redom
maline, eer, maline, eer i tako do vrha, a na vrhu
treba da je eer.Zatvoriti teglu i staviti na sunce
5-7 dana. Za to vreme se vri vrenje. Nakon toga se
procedi kroz istu gazu ali bez gnjeenja. Ostatak
treba polako takoe iscediti i onda na 1l. soka dodati
300-500 g. eera i kuvati na jaoj vatri. penu koja
se pri tom stvara treba uklanjati. Kad nema vie pene
sok je gotov. Vru sok se sipa u zagrejane, prethodno
oprane i prokuvane flae. Dobro zatvoriti i pokriti;
kad se ohlade odloiti na suvo i hladno mesto.

Kaasti sok od kupina

5 kg. kupina, 1,5 l. vode, 600 gr. eera
Probrati kupine, oistiti po potrebi oprati i ocediti.
Prokuvati vodu i eer. kupine izdrobiti, preliti toplim
eernim rastvorom, pokriti, ostaviti preko noi na
hladnom mestu. Ujutru smeu propasirati, dobijeni
sok kuvati dok ne prokljua, a zatim ga sipati u iste
zagrejane flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad se ohlade
odloiti na suvo i hladno mesto.

Sirup od malina na trei nain

Sirup od kupina

5 kg. malina, eera po potrebi (1 kg. eera na 1l. soka)

5 kg. zrelih kupina, eer

Probrati maline, oistiti, staviti malo eera, malo

vode, zatim zagrevati. Kad ponu da vriju ukloniti sa
vatre i ostaviti poklopljene oko 24 asa. Nakon toga
procediti ih na 1l. soka dodati 300-500 g. eera i
kuvati na jaoj vatri. penu koja se pri tom stvara treba
uklanjati. Kad nema vie pene sok je gotov. Vru sok
se sipa u zagrejane, prethodno oprane i prokuvane
flae. Dobro zatvoriti i pokriti; kad se ohlade odloiti
na suvo i hladno mesto.

Oprati, oistiti i malo ocediti kupine. Staviti ih u vei

emajlirani sud (neoteen), posuti eerom i ostaviti
preko noi na hladnom mestu. Posle toga procediti
kroz isto belo platno ili vie slojeva gaze. Dobiveni sok
staviti u emajlirani sud, zagrevati, i kada uzavri dodavati
eer (na 1l. soka 1kg. eera), pa kuvati na neto jaoj
vatri, dok ponovo ne provri. Vru sok sipati u prokuvane
i zagrejane flae. Zatvoriti ih i odloiti na hladno.

Kaasti sok od malina

Vino i sire od kupina

5 kg.malina, 600 gr. eera, 1,5 l. vode.

4 kg. kupina, 1 kg. eera

Probrati maline, oistiti po potrebi oprati i ocediti.

Prokuvati vodu i eer. maline izdrobiti, preliti toplim
eernim rastvorom, pokriti, ostaviti preko noi na
hladnom mestu. Ujutru smeu propasirati, dobijeni

Probrati kupine, oistiti, dobro izgnjeiti staviti

u teglu veu (od 5 ili vie litara) dodati eer, teglu
ne treba puniti do vrha. Povezati teglu i staviti na
hladnom mestu deset dana. Za to vreme se vri
62

Sirovi sirup od vianja

vrenje. Nakon toga kupine koje su se podigle na

povrinu polako se izvade, a sok se procedi u drugu
teglu, ne punei je do vrha, pa se opet ostavi da
stoji 10 dana na hladno. Za to vreme sav talog treba
da padne na dno. Bistar sok treba paljivo ocediti,
zatim ga procediti kroz gazu, sipati u suve iste
flae povezati ih platnom i ostaviti pet do est dana.
Nakon toga se flae mogu zatvoriti zapuaima.
Ovako dobiveno vino treba davati i deci svakog
dana uz ruak i veeru po jednu aicu. Preostalu
kominu od kupine sipati u teglu, naliti hladnom
vodom i staviti na sunce. posle 15 dana procediti u
flae i koristimo kao dobro sire.

Vinje po elji, eer

Sasvim zrele vinje, oprati, ocediti oistiti
(odstraniti peteljke i kotice), zatim ih dobro
zgnjeiti ili samleti. Vinje staviti na hladnom mestu
da stoje preko noi. Zatim ih procediti kroz nekoliko
puta savijenu gazu ili istu belu krpu. Na svaki litar
soka dodati 1,750 kg. eera. Meati varjaom oko
2 sata dok se eer sasvim ne sjedini sa sokom, ili
pak upotrbi mikser. Dobiven sirup sipati u iste
prokuvane suve flae i dobro ih zatvoriti.
Mutni sok od vianja na poseban nain

Vinja

Oistiti od peteljki i kotica 0,5 kg. vianja,

Sve sok od vianja

Staviti vinje u erpu koja zahvata zapreminu od

litar i po. Preko vianja sipati vodu da u njoj ogreznu
i dodati toliko eera koliko je potrebno da voda
bude slatka. Odmah staviti nekoliko karanfilia, pa
ostaviti vinje da na poretu provru. U tanjir staviti
3 kaiice brana, zamesti sa malo hladne vode
da nema grudvica i preliti preko vianja i meati
neprestano da se brano ne bi zgrudvalo u tenosti.
Zatim ostaviti da provri, skinuti sa vatre, rashladiti
masu, pa je onda staviti na led ili hladno mesto.
Ovaj sok od vianja moe da stoji nekoliko dana u
friideru i veoma je prijatan za velike vruine.

500-800 gr. vianja, eer po elji.

Sasvim zrele vinje, oprati, ocediti oistiti
(odstraniti peteljke i kotice). Iscedidi u isceivau
ili runo. Gotov sok odmah upotrebiti uz dodatak
meda ili eera po elji.
Sok od vianja iz sokovnika
5 kg. vianja, 500 gr. eera, 10-15 kotica.
Sasvim zrele vinje, oprati, ocediti oistiti
(odstraniti peteljke i kotice), dodati eer, izmeati,
poklopiti i ostaviti na hladnom da stoje oko dva sata,
zatim sipati u uloak i soiti. Od ove koliine voa
dobije se oko Zl. soka.Ostatak vianja uz dodatak
sveih moe se upotrebiti za xem ili marmeladu.

Trenja
Sve sok od treanja
500-800 gr. treanja, sok i korica limuna.

Kaasti sok od vianja.

Sasvim zrele trenje, oprati, ocediti oistiti

(odstraniti peteljke i kotice). Iscedidi u isceivau ili
runo. Gotov sok odmah upotrebiti uz dodatak, soka
i korice limuna.Dobro je dodati mu sok od vianja.

5 kg. vianja, 750 gr. eera, 1,25 l. vode.

Sasvim zrele vinje, oprati, ocediti oistiti (odstraniti
peteljke i kotice), doliti vodu i zagrevati tako dugo dok
ne omekaju. Kada su mekane propasirati ih, dodati
eer, zajedno kratko prokuvati, pa vru sok sipati u
iste i zagrejane flae, zatvoriti ih, pokriti i ostaviti da se
sok ohladi. Sok je ukusniji ako se pri prvom kuvanju
vou doda i nekoliko kotica, koje se mogu staviti u
malu vreicu od gaze i kuvati sa vinjama.

Sok od treanja iz sokovnika

5 kg. treanja, 500 gr. eera, 10-15 kotica.
Sasvim zrele trenje, oprati, ocediti oistiti
(odstraniti peteljke i kotice), dodati eer, izmeati,
poklopiti i ostaviti na hladnom da stoje oko dva sata,
zatim sipati u sokovnik i soiti. Najbolje je u sokovniku
pomeati i vinje pola pola dobija se ukusniji sok.

Sok od vianja na drugi nain

8 kg. vianja, na jedan litar dobivenog soka
500gr.eera, korica 1-2 limuna.

Kaasti sok od treanja.

Sasvim zrele vinje, oprati, ocediti oistiti(odstraniti

peteljke i kotice), zatim ih dobro zgnjeiti ili samleti.
Dodati 20-30 malo natucanih kotica. Vinje staviti u
iste velike tegle, poklopiti, ostaviti na hladnom mestu
da stoje dva dana. Zatim ih procediti kroz nekoliko
puta savijenu gazu ili istu belu krpu. Na svaki litar
soka dodati 400-500 gr. eera, koricu od limuna, sipati
u iste tegle, povezati ih i ostaviti da na suncu stoje 14
dana. Nakon toga sipati u iste, prokuvane i suve boce,
zatvoriti ih i uvati na suvom i promajnom mestu.

5 kg. treanja, 750gr. eera, 1,5 l. vode. nekoliko

zdrobljenih kotica.
Sasvim zrele trenje, oprati, ocediti oistiti
(odstraniti peteljke i kotice), samleti u maini
za meso, doliti vodu i zagrevati tako dugo dok ne
omekaju. Kada su mekane propasirati ih, dodati
eer, zajedno kratko prokuvati, pa vru sok sipati
u iste i zagrejane flae, zatvoriti ih, pokriti i ostaviti
da se sok ohladi. Sok je ukusniji ako se pri prvom
63

kuvanju vou doda i nekoliko kotica, koje se mogu

staviti u malu vreicu od gaze i kuvati sa trenjama.

gazu. Proceenom soku dodati eer, zajedno

kuvati dok ne provri, kratko ga prokuvati,a zatim
vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae dobro
ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni
sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto.

Sok od treanja na drugi nain

3 kg. reanja, na jedan liar dobivenog soka 200
gr. eera, malo natrijum benzata (konzervansa).

Sirup od dinje sa limunskom kiselinom

Sasvim zrele trenje, oprati, ocediti

oistiti(odstraniti peteljke i kotice), zatim ih dobro
zgnjeiti ili samleti. Dodati 20-30 malo natucanih
kotica. Trenje staviti u iste velike tegle,preliti sa
Zl. vode, poklopiti, ostaviti na hladnom mestu da
stoje 24 asa. Zatim ih procediti kroz nekoliko puta
savijenu gazu ili istu belu krpu. Na svaki litar soka
dodati 200 g. eera, kuva se 10-15 minuta, na kraju
kuvanja se doda konzervans (ako se sve radi veoma
isto on se moe i izostaviti). Vreo sok sipati u iste
prokuvane i suve flae, zatvoriti ih i uvati na suvom
i promajnom mestu.

3 kg. samlevenih dinja, 60 gr. limunske kiseline,

3-3,5 kg. eera.
Oprati dinje, oistiti,zatim samleti u maini za
meso. Na svaki kilogram dinje dodati litar vode i
20gr. limunske kiseline. Izmeati i pokriti i ostaviti
na hladnom 24 asa. Nakon toga se sok ocedi, doda
eer i ponovo ostavi dva dana na hladnom mestu uz
povremeno meanje u toku dana. Kada je sok gotov,
tj. kada se sok sjedinio sa eerom, treba ga sipati u
flae (iste i suve) Zatvoriti ih dvostrukom gazom
i ostaviti na hladnom oko 30 dana. Nakon toga se
flae zatvaraju istim prokuvanim zatvaraima.

Dinje vodene (ananas dinje)

Kajsija

Sok dinje je izvanredan za proienje bubrega.

A da li ste znaali da ukori dinje ima mnogo enzima,
minerala i hlorofila? Deluje protiv zgruavanja krvi.
Ovaj sok treba piti sam, ne u kombinaciji sa drugim
voem ili povrem.

Svei sok od kajsija

500-800 g. kajsija, zrelih i sonih, med ili eer po elji.
Oprati kajsije, oistiti od kotica i isei. Dodati
u isceiva sokova, ili to uiniti runo. Gotovom
soku dodati med ili eer. Koristiti odmah.

Svei sokovi od dinje

500-800 g. zrelih, sonih dinja, eer ili med.

Sok od kajsija iz sokovnika

Oprati dinje oistiti i isei na manje komade. Dodati

u isceiva sokova, ili to uiniti runo. Gotovom soku
dodati med ili eer. Koristiti odmah.

5 kg. zrelih, sonih bresaka, 600 gr. eera,

nekoliko kotica.
Oprati kajsije, oistiti od kotica, isei na manje
komadie, posuti eerom, i ostaviti na hladnom oko
dva sata. Staviti u sokovnik dodati nekoliko kotica
i soiti. Vreo sok sipati u iste prokuvane suve flae i
dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni
sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto.

Sok od dinje iz sokovnika

5 kg. zrelih, sonih dinja, 750 gr. eera.
Oprati dinje, oistiti, posuti eerom, i ostaviti
na hladnom oko dva sata. Staviti u sokovnik i soiti.
Vreo sok sipati u iste prokuvane suve flae i dobro
ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade.

Kaasti sok od kajsija

Kaasti sok od dinje

5 kg. kajsija, 750 g. eera, 2 l. vode.

5 kg. dinje, 750 g. eera, 2 l. vode.

Oprati kajsije, oistiti od kotica, zatim samleti u

maini za meso. eer i vodu prokuvati, prohladiti,
preliti po samlevenim kajsijama, dobro izmeati,
pokriti i ostaviti na hladnom mestu oko 12 sati.
Nakon toga voe treba propasirati, prokuvati,
kratko, da samo provri, zatim vreo sok sipati u
pripremljene zagrejane flae dobro ih zatvoriti i
ostaviti da se same ohlade.Ohlaeni sok odloiti na
tamnije, suvo i prohladno mesto.

Oprati dinje, oistiti,zatim samleti u maini za

meso.eer i vodu prokuvati, dodati samlevenim
dinjama, dobro izmeati i ostaviti na hladnom
mestu oko 12 sati. Nakon toga sve treba propasirati,
prokuvati, kratko, da samo provri, zatim vreo sok
sipati u pripremljene zagrejane flae dobro ih
zatvoriti i ostaviti da se same ohlade.Ohlaeni sok
odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto.

Sok od kajsija sa eerom i vodom

Sok od dinje sa eerom i vodom

5 kg. kajsija dobro zrelih i sonih, 800 gr. eera, 1,5 l. vode.

5 kg. dinje, 800gr. eera, 1,5 l. vode.

Oprati kajsije, oistiti od kotica, usitniti, dodati

vodu prokuvati, da omekaju, zatim ih ohladiti i
procediti kroz gustu gazu. Proceenom soku dodati

Oprati dinje, oistiti,dodati vodu prokuvati, da

omekaju, zatim ih ohladiti i procediti kroz gustu
64

eer, zajedno kuvati dok ne provri, kratko ga prokuvati,

a zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae
dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni
sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto.

Oprati breskve, oistiti od kotica, usitniti, dodati

vodu prokuvati, da omekaju, zatim ih ohladiti i
procediti kroz gustu gazu. Proceenom soku dodati
eer, zajedno kuvati dok ne provri, kratko ga prokuvati,
a zatim vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae
dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni
sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto.

Sirup od kajsija nekuvani

3 kg. kajsija, 40 gr. vinske kiseline, eera (na
litar soka 800-1000 gr.).

Sirup od bresaka nekuvani

Oprati kajsije, oistiti od kotica, ( nekoliko

kotica ostaviti i malo natui) i izgnjeiti. Prokuvati
vodu, kada se ohladi dodati joj vinsku kiselinu.
Ovom meavinom preliti voe, polako izmeati,
poklopiti i ostaviti na hladnom preko noi. Nakon
toga se sok ocedi kroz gustu gazu ili krpu, doda
eer na litar soka 800-1000 g.), i ponovo ostavi dva
dana na hladnom mestu uz povremeno meanje
u toku dana. Kada je sok gotov, tj. kada se sok
sjedinio sa eerom, treba ga sipati u flae (iste i
suve) Zatvoriti ih dvostrukom gazom i ostaviti na
hladnom oko 30 dana. nakon toga se flae zatvaraju
istim prokuvanim zatvaraima.

3 kg. bresaka, 40 gr. vinske kiseline, eera (na

litar soka 800-1000 g.).
Oprati breskve, oistiti od kotica, ( nekoliko kotica
ostaviti i malo natui ) i izgnjeiti. Prokuvati vodu, kada
se ohladi dodati joj vinsku kiselinu. Ovom meavinom
preliti voe, polako izmeati, poklopiti i ostaviti na
hladnom preko noi. Nakon toga se sok ocedi kroz
gustu gazu ili krpu, doda eer na litar soka 800-1000
g.), i ponovo ostavi dva dana na hladnom mestu uz
povremeno meanje u toku dana. Kada je sok gotov, tj.
kada se sok sjedinio sa eerom, treba ga sipati u flae
(iste i suve) Zatvoriti ih dvostrukom gazom i ostaviti
na hladnom oko 30 dana. nakon toga se flae zatvaraju
istim prokuvanim zatvaraima. Napomena: Koristiti
aromatine breskve, a ako nemamo bolje je meati ih
sa nekim drugim aromatinim voem.

Breskve
Svei sok od bresaka
500-800 gr. bresaka, zrelih i sonih, med ili
eer po elji.

ljiva
Svei sok od ljiva

Oprati breskve, oistiti od kotica i isei. Dodati

u isceiva sokova, ili to uiniti runo. Gotovom
soku dodati med ili eer. Koristiti odmah.

500-800 gr. ljiva, sok od limuna, med ili eer po elji.

Oprati ljive,odstraniti peteljke, oistiti od
kotica, malo ih isei. Dodati u isceiva sokova, ili
to uiniti runo. Gotovom soku dodati limun, med
ili eer. Koristiti odmah. Savet: Moe se napraviti
koktel sok mean sa sokom od breaka.

Sok od bresaka iz sokovnika

5 kg. zrelih, sonih bresaka, 600 gr. eera,
nekoliko kotica.
Oprati breskve, oistiti od kotica, isei na manje
komadie, posuti eerom, i ostaviti na hladnom oko
dva sata. Staviti u sokovnik dodati nekoliko kotica
i soiti. Vreo sok sipati u iste prokuvane suve flae i
dobro ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni
sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto.

Sok od ljiva iz sokovnika

5 kg. ljiva zrelijih, 700 gr. eera, nekoliko kotica.
Oprati ljive, odstraniti peteljke, oistiti od kotica,
malo ih isei. posuti eerom, staviti u emajlirani sud
i ostaviti na hladnom oko dva sata. Staviti u sokovnik
dodati nekoliko kotica i soiti. Soiti oko 90 min.
Vreo sok sipati u iste prokuvane suve flae i dobro
ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni sok
odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto.

Kaasti sok od bresaka

5 kg. bresaka, 750 gr. eera, 2 l. vode.
Oprati breskve, oistiti od kotica, zatim samleti u
maini za meso. eer i vodu prokuvati, prohladiti, preliti
po samlevenim breskvama, dobro izmeati, pokriti i
ostaviti na hladnom mestu oko 12 sati. Nakon toga voe
treba propasirati, prokuvati, kratko, da samo provri, zatim
vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae dobro
ih zatvoriti i ostaviti da se same ohlade.Ohlaeni sok
odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto.

Kaasti sok od ljiva

5 kg.ljiva, 750 gr. eera, 2l. vode.
Oprati ljive, odstraniti peteljke, oistiti od
kotica,zatim samleti u maini za meso.eer i
vodu prokuvati, prohladiti, preliti po samlevenim
ljivama, dobro izmeati, pokriti i ostaviti na
hladnom mestu oko 12 sati. Nakon toga voe treba
propasirati, prokuvati, kratko, da samo provri, zatim
vreo sok sipati u pripremljene zagrejane flae dobro
ih zatvo-riti i ostaviti da se same ohlade. Ohlaeni

Sok od bresaka sa eerom i vodom

5 kg. bresaka dobro zrelih i sonih, 800 gr.
eera, 1,5 l. vode.
65

ipak

sok odloiti na tamnije, suvo i prohladno mesto.

Savet: Moete napraviti i odlian koktel sok sa
breskvama, ako dodate pola pola.

Sok od ipaka iz sokovnika

5 kg. ipka, 2 l. vode, 700-800 gr. eera.

ljive u siretu i crnom vinu

ipak oistiti, oprati, zatim samleti u maini za meso.

Staviti ga u ist porcelanski ili emajlirani sud, dodati eer,
izmeati, doliti vodu pokriti i ostavitina hladno mesto
preko noi. Pre soenja uloak sokovnika dobro obloiti
gazom. Vreo sok sipati u prethodno prokuvane, zagrejane
flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti
novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade.

500 gr. ljiva, 250 gr. eera, 1/8 l. crnog vina,

1/4 l. razblaenog vinskog sireta, korica cimeta,
nekoliko karanfilia.
Oprati ljive, odstraniti peteljke, oistiti od
kotica, a zatim ih akalicom na nekoliko mesta
probosti. eer, sire i vino prokuvati, dodati cimet i
karanfilie. polako dodavati ljive, kuvati tako dugo
dok ne pone koica da im puca, zatim ih izvaditi i
odmah sloiti u zagrejanu, prethodno opranu teglu.
Sok jo kratko vreme prokuvati, a zatim preliti po
ljivama i ostaviti jedan dan. ee ih trba protresti.
Drugi dan sok treba ocediti, kratko ga prokuvati i
ponovo preliti po ljivama. ljive poklopiti, ostaviti
da se ohlade, a zatim ih povezati celofanom, koji je
prethodno namoen u rakiju ili rum. Kod upotrebe
posebno se moe koristiti sok, posebno ljive.

Vino od ipka
1,5 kg. ipka, 1,5 kg. eera, 2 l .vode
ipak oprati, oistiti (odstraniti peteljke i gornji
deo ploda) staviti ga u veu teglu. Posebno skuvati
eer i vodu. Kada je rastvor gotov, ohladiti ga
i njima preliti ipak. Teglu povezati i ostaviti na
sobnoj temperaturi.Vrenje se odvija postepeno i
neto due, jer kada se ipak priprema dani ve nisu
toliko topli. Posle nekoliko meseci vino je gotovo.
Tada se ipak procedi kroz gustu gazu sa vatom,
sipa u prokuvane, osuene flae, koje treba zatvoriti
plutenim zatvaraima.

Groe
Svei sok od groa
500 gr. crnog groa

Sok od divlje rue i meda

Oprati, odstraniti peteljke i malo ocediti

groe. Staviti u elektrini sokovnik. Gotov
sok odmah upotrebite. Savet: Moete napraviti
i kombinaciju sokova od 400 gr. groa, 200
gr.bresaka i 200 gr. ljiva.

1 kg. sveih plodova ipka,

Plodove ipka oistiti od semena i iskuvati do
potpunog omekanja, protisnuti kroz sito, dodati
med, uliti vodu prokuvati i razliti u iste flae,
sterilizovati i uvati na hladnom.

Sok od groa iz sokovnika

Jabuka

5 kg. groa (najbolje crno ili crveno).

Svei sok od jabuka

Oprati, odstraniti peteljke i malo ocediti groe.

Pripremiti sokovnik, staviti bobice groa u rupiasti
uloak, zatim u lonac. Lonac dobro poklopiti i na
umerenoj vatri soiti. Grou se moe dodati eer
ukoliko ilodovi ne sadre dovoljno prirodnog
eera. U tom sluaju oiena zrna groa treba
posuti eerom, ostaviti u emajlirapoj ili plastinoj
posudi da stoje neko vreme (najmanje jedan sat), a
zatim staviti u sokovnik i soiti.

500-800 gr. zrelih i veoma sonih jabuka, eer

po elji ili med.
Jabuke oprati, odstraniti semene loe i sei u
manje komadie. Pripremiti isceiva soka (ili
samleti u maini pa cediti kroz gazu ili vrstu ali
retku krpu) i iscediti sok. Koristiti dok je sve.
Sok od jabuka iz sokovnika
5 kg. zrelih i sonih jabuka, 200-250 gr. eera.

Kaasti sok od gra za zimu

Jabuke dobro oprati, rendisati na krupnije ili ih

isei, posuti eerom i nakapati sokom od limuna,
poklopiti i ostaviti dva sata.Staviti u sokovnik i soiti.
Vru sok sipati u prethodno prokuvane, zagrejane
flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom,
pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade.

5 kg. groa (najbolje crno ili crveno), oko 600700 gr. eera, 1,5 l. vode.
Oprati, odstraniti peteljke, a zatim samleti u
maini za meso, dodati vodu, a potom propasirati.
Propasirani sok stavigi u ist sud, zagrejati, dodati
eer (postepeno), kuvati dok ne uzavri, ostaviti
kratko vreme da kljua pa skloniti sa vatre.Vreo
sok sipati u prethodno prokuvane, zagrejane flae.
Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti
novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade.

Kaasti sok od jabuka

5kg. jabuka, 1kg. eera, 1,5l vode
Jabuke dobro oprati, odstraniti semene loe,
66

krupno rendisati ili isei, naliti vodom dok ne

omekaju, a onda ih propasirarati. Propasiranom
soku dodati eer, kuvati dok ne uzavri, a zatim ga
pustiti da samo nekoliko puta prokljua.Vreo sok
sipati u iste i zagrejane flae. Zatvoriti gumenim
kapicama ili celofanom, pokriti novinskom
hartijom i ostaviti da se ohlade.Kad se sok ohladi
odloiti ga na suvo i hladno mesto.

iskoristiti, ali se mora dodati eer inae e

jabukovaa biti slaba i sklona kvarenju.Od 1kg.
eera previranjem postaje 0,5 kg. tenosti koja
svakom piu ne da da se kvari.
4. Vaan uslov kod ovog posla je da su jabuke
iste. Najbolje ih je brisati, da se sauva bolje aroma,
ali ako mora onda najpre dobro oprati.
5. Sudovi treba da su isti najbolje od stakla.

Sok od jabuka na drugi nain

Spremno i oieno voe valja na neki nain

isitniti, ali ne previe, jer iz previe sitnog voa
nemoe se iscediti sok. Tako usitnjeno voe treba da
stoji 15-20 sati, da doe to vie u dodir sa vazduhom,
odnosno sa gljivicama, koje izazivaju vrenje. Kada se
one rzviju tada ocediti sok. I za ceenje soka, kao i za
ceenje ire iz groa ima raznih presa. Isceeni sok
valja sipati u bure u kome e prevreti. Bure kao i kod
vina(belog) ne treba puniti do vrha, ve za 3/4, jer bi
ugljendioksid koji za vreme previranja lapi iz bureta,
podizao sobom i ovaj sok, te bi tako kipio. Zaostavu
droinu valja metnuti u kakvu kacu koja se moe
poklopcem zatvoriti i koja ima unutra proreetano
dance, koje se po potrebi moe podizati i sputati, da
drodina bude neprestano pod sokom, tj. da ne doe
nikako u dodir sa vazduhom, jer bi se gada upalila,
ukiselila isto kao i komina. Drodinu treba premeriti
pre nego se stavi u kacu pa joj zatim dodati iste
vode i to na 100 kg. drodine - 10 l. vode, koju treba
dobro izmeati i ostaviti d atako prestoji 24-48 sati.
Posle ovog vremena, tenost valja otoiti, a drodinu
ponovo ocediti i oboje sipati u sok, koji je prvi put
oceen.Ovim jabukovaa dobija lepi miris (aromu) i
lepu boju. Dodata koliina vode ne kvari jabukovau,
a naroito onda kad u jabukovai ima dovoljno eera,
ili kada se doda potrebna koliina obinog eera, na 100 l., 10 kilograma. Napomena: Ovaj se napitak
moe praviti i od kruaka ili u kombinaciji pola pola.

4 kg. nakiselih jabuka, 400-800 gr. eera na

litar soka, korica limuna.
Jabuke oprati isei na tanke krike, dodati vode i
kuvati ih dok ne budu mekane. kada se malo ohlade,
ocediti ih kroz gustu gazu ili isto belo platno. Soku
dodati eer i na umernoj vatri ga kuvati. Za vreme
kuvanja skidati penu. Sok je gotov kad prestane
da peni. Vreo sok sipati u iste i zagrejane flae.
Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti
novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. Kad se
sok ohladi odloiti ga na suvo i hladno mesto.
Vino od jabuka
1,5 kg. slakih aromainih jabuka, 1,5 kg.
eera, 6 l. vode, jaka rakija po ukusu.
Jabuke oprati, ljutiti i sitnije isei. Sloiti ih u
veu teglu, posuti eerom, preliti vodom, doliti
jaku rakiju. Teglu povezati nekoliko puta savijenom
gazom i ostaviti je na suncu oko dve sedmice. Nakon
toga tenost procediti kroz nekoliko puta savijenu
gazu ili istu, belu lanenu krpu. Oceenu tenost
ponovo sipati u istu teglu, pokriti gazom i ostaviti
da na hladnom mestu stoji oko 8-10 dana. nakon
toga vino sipati u iste, prokuvane i osuene flae.
Flae ne treba puniti do vrha; zatvoriti ih plutanim
zapuaima, koji se na mogu unakrst vezati tankom
icom. Drati na tamnom i hladnom mestu.

100 l. jabukovae dobija se iz: 170 kg. jabuka,

150kg. kruaka, 160kg. jabuka i kruaka.

Vino od jabuka (jabukovaa) Savet:

Otoen sok ne treba da doe u dodir sa gvoem,

jer bi jabukovaa, kao i vino dbili mastiljavu boju
i zaudarala bi na gvoe. Zato jabukovau treba
otakati u drvene sudove. Previranje treba paziti
kao i kod ire, a previranjem pretvara se eer u
alkohol, koji daje jainu jabukovai i ugljendioksid
tj. gas, koji ini te jabukovaa rezni i bez kojeg ne
bi ni valjala. a) Glavno ili burno previranje.Javlja se
na temperaturi 16-20 stepeni i traje oko 21 dan. b)
Naknadno ili tiho previranje, odvija se na toploti
od 10-12 stepeni; poinje odmah posle svrenog
glavnog previranja i traje do prolea, a esto i posle
ovog vremena. Kad se zavri burno previranje (a
to je kao to je pomenuto posle tri nedelje) to je
ve jabukovaa i treba je pretoiti i to po suvom i
vedrom danu (da je to vei atmosferski pritisak),
i da tom prilikom jabukovaa doe u to vei dodir
sa vazduhom, te da se belanevinaste materije
oksidiu i zatim uskoro staloe. Nakon tri meseca

1. Za pravljenje jabukovae uzeti sasvim zrelo voe,

koje je bolje rukom brati nego mlatiti il tresti. Moe
da se pravi od zimskih, jesenjih ili letnjih jabuka,
ali letnje jabuke daju najslabiju jabukovau i mora
se brzo troiti. Najbolja je jabukovaa od zimskih
jabuka. Jesenje voe ako nije slatko treba staviti u
gomilu, koja valja da je visoka 1m.Gomilu ovu valja
nainiti negde u zaklonjenom mestu i ne treba je
pokrivati slamom. Tako ovo voe valja da prestoji
3-4 nedelje, te da uutne i pree u izvestan stepen
previranja, jer se kao takvo lake cedi i vie se soka
(ire) dobije. Svaka sorta voa treba da je u svojoj
gomili. Slatke jabuke se mogu preraivati odmah, ali
je dobro imati i slatkih i kiselih oporih jabuka.
2. Sve trulo i nedozrelo treba odbaciti, a ono
delimino oistiti.
3. Nedozrelo i otpalo od vetrova moe se
67

valja jabukovau pretoiti u drugo bure, pazei pri

tom da dan bude to hladniji itd. da se ne uzmuti od
taloga koji je pao na dno bureta. Ovako nainjena
jabukovaa ima lepu boju, ukus i miris.

u teglama, jer se vremenom ukus vodnjike menja, a

eer iz kruaka polako prelazi u alkohol.
Sok od smrekinih vrhova
2 kg. mladih vrhova, 1 kg. eera

Kruke

Mlade vrhove pomeati sa eerom i ostaviti preko

noi. Sutradan ih soiti u sokovniku. Dobije se oko
1,5 l. soka. Ovaj sok je veoma hranljiv i sadri mnogo
vitamina. Uzima se kao lek kod kalja i prehlade.

Sok od kruaka svei

500-800 gr. zrelih i veoma sonih kruaka, eer
po elji ili med.

Dunje

Kruke oprati, odstraniti semene loe i sei u

manje komadie. Pripremiti isceiva soka (ili
samleti u maini pa cediti kroz gazu ili vrstu ali
retku krpu) i iscediti sok. Koristiti dok je sve.

Svei sok od dunja

500-800 gr. zrelih i sonih dunja, eer (med) po elji

Sok od kruaka iz sokovnika

Dunje oprati, odstraniti semene loe i sei u manje

komadie. Pripremiti isceiva soka (ili samleti u maini pa
cediti kroz gazu ili vrstu ali retku krpu) i iscediti sok. Koristiti
dok je sve. Napomena: veoma je ukusan koktel od sveeg
soka od 400 gr. dunja, 200 gr. jabuka, 200 gr. groa.

5 kg. zrelih i sonih kruaka, 200-250 gr. eera.

Kruke dobro oprati, rendisati na krupnije ili ih
isei, posuti eerom i nakapati sokom od limuna,
poklopiti i ostaviti dva sata.Staviti u sokovnik i soiti.
Vru sok sipati u prethodno prokuvane, zagrejane
flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom,
pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade

Sok od dunja iz sokovnika

5 kg. zrelih i sonih dunja, 200-250 gr. eera.
Dunje dobro oprati, rendisati na krup-nije ili ih
isei, posuti eerom i nakapati sokom od limuna,
poklopiti i ostaviti dva sata.Staviti u sokovnik i soiti.
Vru sok sipati u prethodno prokuvane, zagrejane
flae. Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom,
pokriti novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade.

Kaasti sok od kruaka

Sastojci: 5 kg. kruaka, 1 kg. eera, 1,5 l. vode
Kruke dobro oprati, odstraniti semene loe,
krupno rendisati ili isei, naliti vodom dok ne
omekaju, a onda ih propasirarati. Propasiranom
soku dodati eer, kuvati dok ne uzavri, a zatim ga
pustiti da samo nekoliko puta prokljua.Vreo sok
sipati u iste i zagrejane flae. Zatvoriti gumenim
kapicama ili celofanom, pokriti novinskom
hartijom i ostaviti da se ohlade.Kad se sok ohladi
odloiti ga na suvo i hladno mesto.

Kaasti sok od dunja

5 kg. dunja, 1 kg. eera, 1,5 l. vode
Dunje dobro oprati, odstraniti semene loe, krupno
rendisati ili isei, naliti vodom dok ne omekaju, a
onda ih propasirarati. Propasiranom soku dodati eer,
kuvati dok ne uzavri, a zatim ga pustiti da samo nekoliko
puta prokljua. Vreo sok sipati u iste i zagrejane flae.
Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti
novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. Kad se sok
ohladi odloiti ga na suvo i hladno mesto.

Vino od kruaka
Isto se pravi kao i vino od jabuka Jabukovaa se
pravi i od kruaka, a opisan je nain u odeljku gde se
govori o jabukama.

Ribizle

Vodnjika od kruaka

Sve sok od crnih ribizli

4 kg. kruaka, (najbolje takua), 50 gr. bobica kleke (venje)

500-800 gr. crne ribizle, eer ili med po ukusu

Odabrane, iste i zdrave kruke reati u istu

(prethodno dobro opranu i vrelom vodom
zaparenu) kaicu (abar), najbolje sa slavinom.
Izmeu redova dodati po nekoliko bobica venje.
Kruke se mogu na nekoliko mesta izbosti
akalicom. Kada je posuda napunjena, a do ruba
treba da ostane oko 15-20 cm, kruke treba naliti
istom hladnom vodom, da ogreznu. Posudu
prekriti istom krpom, a istim dobro opranim
kamenom potopiti da sadraj kace kao kupus
bude potopljen. Obino se za 15-20 dana obavi
fermentacija kruaka i dobije izvanredna vodnjikaveoma hranljiv i osveavajui napitak. Ako
porodica nije velika najbolje ja vodnjiku pripremati

Ribizlu oprati, odstraniti peteljke. Staviti u

centrifugu( sokovnik za ceenje sveeg soka, ili
samleti u maini za meso pa iscediti dobro kroz gazu).
Gotov sok odmah upotrebiti. Napomena: Moe se
koristiti kao dodatak jogurtu, kiselom mleku i sl.
Sok od ribizle
5 kg. ribizle (crne ili crvene) 1,3 kg. eera, i 2 l . vode.
Probrane i oprane ribizle preliti vodom, zagrejavati
ih da bobice popucaju, a potom ih pasirati. Pasiranom
soku dodati eer i ponovo ga zagrejati na 75 stepeni.
Vreo sok sipati u tople tegle (flae sa irokim grliem) i
68

umski sirup od sveih borovih izdanaka

zatvoriti gumenim kapicama. Koktel od ribizli, sonih

kruaka, i bresaka Uzeti jednake koliine voa i praviti
sok na jedan od opisanih naina

2 kg. sveih borovih iglica, 9 l. vode, 1 kg. eera,

0,5 kg. meda, 2 kg. sveih borovih iglica prokuva se
u 9 l. vode i ostavi prokuvano 2 dana da stoji.

Borovnice
Svei sok od borovnica

Dobijena se masa kroz gazu procedi i istisne. Uz

dodatak 1kg. eera i 0,5kg. meda, sve se ponovo
prokuva i jo toplo uispe u flae sa irokim grliem.
Dobro se zatvore i ostave na hladno. Napomena:
Izdanci se beru po hladnom vremenu.

500-800 gr. borovnica, eer po elji

Borovnice oistiti, oprati i ocediti. Pripremiti
centrifugu (el. sokovnik) Gotov sok odmah upotrbiti.
Ovaj sok je odlian dodatak mleno kiselim napicima
(jogurt, kiselo mleko), a moe se kombinovati i sa
drugim vonim sokovima (jabuka, kajsije i dr.).

Zova
Sirup od cvetova zove

Sok od borovnica

100 gr. zovinih cvetova, 2,5-2,7 kg. eera, 4045 gr. limunske kiseline.

5 kg. borovnica, 500-600 gr. eera.

Cvetove zove paivo brati, pa sloiti na veu dasku

i to u tankom sloju malo prosuiti u hladu. Prosuen
cvet staviti u vreicu od gaze ili tankog platna, preliti sa
dva litra vrele vode (kljuale), poklopiti i ostaviti oko
45 minuta. Nakon toga tenost procediti kroz nekoliko
puta savijenu gazu, dodati eer, dobro promeati, a
zatim dodati limuntus. Ostaviti dok se eer sasvim ne
rastopi. Sipati u iste prokuvane flae, zatvoriti i uvati
posle hlaenja na hladnom u podrumu. Dobija se
sirup koji se razreuje 1 l. vode na 200 g. sirupa.

Borovnice posle pranja probrati, oprati i

odstraniti im peteljke. U sud sokovnika slagati
naizmenino red borovnica, red eera. Ostaviti ih
da tako stoje oko 2 sata na hladnom mestu. Zatim ih
staviti u uloak sokovnika i soiti. Od ove koliine
borovnica dobije se oko 3 - 3,5 l. soka.
Kaasti sok od borovnica
5 kg. borovnica, 600 gr. eera, 1,5 l. vode.
Borovnice oprati, oistiti, zgnjeiti. eer preliti
vodom, prokuvati. Zdrobljene borovnice preliti mlakim
eernim rastvorom i ostaviti na hladnom mestu preko
noi. Ujutru propasirati, pa dobiveni sok zagrevati dok
ne prokljua. Vreo sok sipati u iste i zagrejane flae.
Zatvoriti gumenim kapicama ili celofanom, pokriti
novinskom hartijom i ostaviti da se ohlade. Kad se sok
ohladi odloiti ga na suvo i hladno mesto.

Sok od zovinih bobica

5 kg. zovinih bobica, 500-750 gr. eera, korica od limuna.
Bobice oprati, dobro ocediti, a zatim odstraniti
peteljke, jer sadre tanin, koji soku daje nagorak ukus (i
nije zdrav za upotrebu) odstraniti takoe i nedovoljno
zrele bobice. U porcelanski sud (ili emajliran i
neoteen), slagati red bobica, red eera, dodati
koricu od limuna, poklopiti i ostaviti na hladnom
mestu oko dva sata. Zatim bobice staviti u sokovnik
i soiti. Sipati u iste prokuvane flae, zatvoriti i uvati
posle hlaenja na hladnom u podrumu. Napomena:
Svee bobice (sirove), naroito ako su zrele netreba
jesti niti koristiti njihov sok u sveem stanju, jer sadre
valerijansku i taninsku kiselinu, eterina ulja, vosak
gumu, smolaste supstance i neke gorke sastojke; te
mogu prouzrokovati teke poremeaje.

Sirup od borovice
Pola kilograma plodova borovice kratko
prokuvati u tri litara vode Izgnjeiti ih pa ponovo
kuvati i dodati vodu ako je uvrela.Prokuvana orba
procedi se kroz sito i kada se ohladi doda se toliko
meda dok ne nastane gusta masa poput sirupa.Sirup
se puni u flae sa irokim grlom i dobro se zaepi.
Sok od drenjina

Sok od gloga

5 kg. drenjina, 2 l. vode i 1 kg. eera.

1 kg. plodova gloga, 50 gr. eera, 1 l. vode.

Oiene drenjine preliti vodom i polako ih

zagrejavati, a kada prokljuaju kuvati ih jo 3-5 minuta.
Ako je na drenjine ve pala slana, meke su i dovoljno
je samo da provru. Psle toga ih treba pasirati, dodati
im eer i ponovo ih zagrejati do 75 stepeni. Vru sok
sipati u vrele flae i zatvoriti ih gumenim kapicama.

Oprane plodove gloga kuvati u maloj koliini vode

na tihoj vatri 1-2asa. Ispasirati kroz sito i u dobiveni
pire dodati eer i ostatak vode, prokuvati i ohladiti.
Kopriva

Sok od smrekinih vrhova

Svee isceeni sok

2 kg. mladih vrhova, 1 kg. eera

Isceeni sok ne sme prei u vrenje, a izuzetno se

moe uvati nekoliko dana spremanjem na tamno i
hladno mesto. Sok se moe razrediti sa malo vode kako
bi bio prijatnijeg mirisa. Koristi se kao lek protiv tetnosti
prouzrokovane radioaktivnim zraenjem. S vei sok se

Mlade vrhove pomeati sa eerom i ostaviti preko

noi. Sutradan ih soiti u sokovniku. Dobije se oko
1,5l soka. Ovaj sok je veoma hranljiv i sadri mnogo
vitamina. Uzima se kao lek kod kalja i prehlade.
69

moe sterilisati i ostaviti za zimu, a moe se takoe praviti

i sirup. Kopriva je vaan lek za upale mokranih kanala,
bolesno zadravanje mokrae, a otklanja upalu bubrega,
vodenu bolest, stvaranje bubrenog i mokranog peska
pa ak i stvaranje bubrenog kamena. Poboljava stolicu i
pobuuje metabolizam i jaa imunitet.

Samleti koprive na maini za meso i dodati 0,5 l.

ohlaene prokuvane vode, promeati i sok ocediti
kroz gazu. Ostatak mase ponovo propustiti kroz
mainu za meso, razblaiti vodom i ocediti sok,
sjediniti sa prvim delom soka i promeati. Dobijeni
sok koristiti za spremanje raznih napitaka i
dodataka. Radi boljeg uvanja mogu se pasterizovati
i hermetiki zatvoriti flae sa ovim sokom.

Sok od koprive
1 kg. mlade koprive, 1 l. vode.

SOKOVI OD POVRA
Sok od povra bogat gvoem moe da se napravi od soka od cvekle, peruna, spanaa, lia repe i
krstovnika. Zelene sokove treba uzimati u malim koliinama, dovoljno je pola olje dnevno, moe i razblaen
sa vodom ili sokom od jabuka.
Penica

nekoliko ljutih paprika, aku soli (prema ukusu, ili

1. mala ka. na 1l. soka), pa sve kuvati zajedno, ee
meajui dok ne pone da se uvre ljuska od paradajza.
Tada paradajz procediti kroz evir, a zatim kroz sito,
sipati u sud, pa nalivati u iste oprane flae.

Sok od vlati penice je posebno bogat hlorofilom,

zatim sok od rotkvice, slaice i limuna treba koristiti
esto. Takoe zainsko bilje crni i beli luk, umbir,
draguac, kim, karanfili i beli biber.

Mleveni paradajz

Krompir

Sve i zdrav paradajz oprati u hladnoj vodi (jer

paradajz mora da bude hladan kada se stavlja u flae).
Samleti ga na maini za meso posoliti po ukusu i na 1kg
paradajza staviti 1g. salicila, pa izmeati masu u nekom
sudu. U drugi sud staviti mlado perunovo i celerovo
lie i mladu moe ljutu papriku. Puniti iste flae sokom
dodati u svaku flau celerov list, perunov i raseene
ljute paprike.odozgo sipati kaiicu ulja, pa dobro
zatvoriti i ostaviti na hladno, tamno i promajno msto.

Presni sok od krompira suzbija kiselinu u eludcu.

Smanjuje eer u mokrai i koliinu mokrae.
Krastavac
Nesoljeni Svei sok od krastavaca povoljno
utie na creva, bubrege, plua i kou. Kod hronine
zaepljenosti koristiti salatu od krastavaca.
Kupus

Paprika

Svei sok od kupusa bogat vitaminom C koristi

se i kao lek za prehladu i grip. Preporuuje se
uzimanje soka od kupusa na jedan as posle jela da
ne bi dolo do nadimanja stomaka, zato se moe
popiti oljica aja od kima i kamilice.

Svei sok od paprike sadri najvie kalijuma,

zatim fosfora, kalcijuma, magnezijuma, gvoa
i dr. Ipak osnovna lekovitost paprike sastoji se u
sadraju karotina, i vitamina C. Zatim sadri B1,
B2, i nijacina i druge sastojke kao to su: ksantofil,
kapsantin, kapsaicin (od njega proistie ljutost
paprici), citrin (vaan za propustljivost krvnih
sudova), aromatine supstance i dr.

Maslaak
Za sok se moe koristiti samo koren ili koren
zajedno sa mladim liem (dve do tri kaike dnevno
jedno tri nedelje); poboljava razmenu materija,isti
krv, lekovito deluje na giht, teumu, skrofuloze, kone
ekceme, liaje, otekline, ireve, krvne bolesti, starake
pojave, lenjosti creva, smetnje u radu jetre i ui.

Spana
Svei sok od spanaa se koristi sa dodatkom kiselog
mleka ili jogurta (kada nie post), zbog eliminisanja
tetnog uticaja oksalne kiseline.(koja podstie
stvaranje kamena u bubregu). Retko povre koje
ima znaajnu koliinu magnezijuma, a takoe i izvor
drugih minerala mangan, bakar, cink i kobalt. Ima
znatnu koliinu karotina, vitamina C, e, k, B1, B2, B6,
nijacin, pantotensku kiselinu i biotin. Napomena: Ne
preporuuje se zbog oksalne i mokrane kiseline i
purinskih baza u ishrani osoba koje boluju od reume,
gihta, kamena u unoj kesi, bubregu i mokranoj
beici.Jela od spanaa treba pripremati samo za
jedan obrok, a prilikom pripremanja odbacite to
vie delove biljke koren i lisne drke, jer se tu nalazi
najvea koliina oksalne kiseline.

Paradajz
Sniava krvni pritisak i poboljava izluivanja
sokova eludanih i crevnih. Cela biljka izuzev
plodova je veoma otrovna.Ovaj sok ima puno
vitamina A, K, C, E, B1, B2, B6, elemenata u
tragovima:mangan, gvoe i bakar; bor, kobalt i radij
i tvar (vitaminska) koja povoljno deluju na srane i
krvne bolesti. Koristan je i za reumatine bolesti i dr.
Paradajz u pari
Paradajz isei na komade i stavljati u kazan ili vei
sud. Staviti da se kuva dodati vezu peruna, celera
70

Cvekla

treba razrediti vodom, naroito ako postoji disbalans

eera u krvi. Ovo je povre koje treba koristiti stalno
tokom celog ivota,dobro deluje na eludac i lako se vari.
Spreava proces truljenja u crevima. Koriste je oboleli od
reume i gihta, dijabetiari, osobe koje pate od zatvora,
kao i za izluivanje mokrae. Od minerala ima najvie
kalijuma, pa onda redom: natrijum, fosfor, kalcijum,
magnezijum, gvoe i dr. mangan, bakar, kobalt, cink,
fluor, jod i dr. Sve sok od argarepe preporuuje se kod
infektivnih bolesti, zapaljenja koe i crevnog trakta u
periodu rasta i oporavka, jer podstie obnavljanje elijai
podie otpornost organizma. Koristi se i kod leenja
kokoijeg slepila (kada nemoe da se vidi u polumraku).

Sok od cvekle hrani jetru, jedan od najvanijih

organa tela, koji ima stotine razliitih funkcija.
Ako jetra dobro funkcionie onda e tako biti i sa
svim drugim organima.Dragoceni narodni lek za
poboljanje krvne slike i dobri pomaga u borbi
protiv raka. Zbog bogatstva kalijuma ima jako
diuretiko delovanje. Cvekla dobro deluje na ceo
metabolizam, ato znai da je treba uvrstiti esto i
obilno u nau ihranu. Pored uobiajekih sastojaka
sadri i silicijum, rubidijum, cezijum, i ferment
perooksidaza, kao i vitamin P, koji je odgovoran
za propustljivost krvnih sudova. Moe se koristiti
i kao koristan napitak tzv. bor (poznat u rusiji),
koji se pravi tako to se cvekla dobro opere, oljuti
i isee na kolutove i sloiti u veu staklenu teglu,
preliti vodom i staviti na toplo mesto. Nakon osam
dana, tenost treba procediti kroz istu viestruko
sloenu gazu. preporuuje se da se uvek pije sve
napitak da se nesprema velika koliina odjednom.

Zelena salata
Je izvanredan izvor mineralnih sastojaka: kalijuma,
kalcijuma, natrijuma i hlora, znaajne koliine
arsena, bakra i gvoa (koji su korisni za stvaranje
i umnoavanje krvi) i konano vitamina C koji daje
salati posebnu vrednost. Upotrebljava se kao lagano
umirujui nekodljivi lek; naroito sok od salate.

Celer

Keleraba

Kod ceenja soka treba da se koristi vie koren

celera, manje listova, jer se u listovima nalazi neto
gorine. Taj svei sok se moe uzimati i tri puta
dnevno na jedan sat pre obroka i kao takav lek je
protiv vodene bolesti, reumatizma i protiv debljanja.
Lekovit je kod hroninog katara plua, nadutosti,
slabosti eluca poboljava krv i cirkulaciju.
(Trudnice treba da ga koriste ogranieno) Od
minerala pored kalijuma, ima natrijuma, fosfora,
kalcijuma, magnezijuma, gvoa, cinka, mangana
i bakra. Vitamina ima kao i ostalo povre, ali treba
istai vitamin E, kao i sastojke holin i eterino ulje.

Kelerain sok preporuuje se osobama kod kojih

su poveane potrebe za mineralima i vitaminima.
Od minerala treina je kalcijum, a resto ostali:
fosfor, magnezijum, natrijum, gvoe, mangan,
bakar. U pogledu vitamina: Pored C, znaajna
koliina karotina, B1, B2, B6, nijacin, pantotensku i
folnu kiselinu i dr. Kelerabi se moe dodati prilikom
ceenja i poneka mlada argarepa, pa je sok tada
lepe boje i prijatnijeg ukusa.
Rotkva
Svei sok, neslan preporuuje se osobama koje
boluju od eluca i creva, zbog njenog nadraujueg
dejstva. u rotkvi ima pored ostalog minerala
od kojih najvie kalijuma, kalcijuma, fosfora,
natrijuma, gvoa, magnezijuma, bakra, kobalta
i cinka, fluora. Ima male koliine vitamina, sumpornog uglja rafanola, kao i itav niz jedi-njenja sa
goruinim uljem, od kojih uglavnom potiu njene
lekovite osobine. Za dobijanje sveeg soka najbolje
je koristiti isceiva sokova. Moe i rendisanjem, pa
posle ceenjem kroz gazu.

iak
Ima miljenja da sok deluje lekovito za obolele
od loeg imuniteta, pa ak i obolele od side.
argarepa
Sok od argarepe je bogat antioksidantima, ukljuujui
i beta karotin i vitamine A, C i E.koliko je boja argarepe
naranxasto-crvena intenzivnija, to argarepa sadri vie
karotina i obrnuto. Pun je zdravih minerala i enzima
protiv starenja. (Poto sadri prirodan eer, ovaj sok

OSTALI NAPITCI
Kabeza od zove

Crno pivo

1 kg. eera, 2limuna, 1 oljica vinskog sireta,

5-6 sveih ili suenih sokova od zove,10 l. vode.

200 gr. prenog jema, 20gr. hmelja, aka

kukuruznog brana, 18 l. vode i 250 gr. eera, 20
gr. kvasca.

Na 10 l. vode uzeti 1kg. eera, 2 limuna

iseena na koturove, 1 oljica vinskog sireta, 5-6
sveih ili suenih cvetova od zove. Sve to staviti u
zemljani lonac i pokriti istim salvetom. Svakoga
dana ovu tenost jedanput promeati. Posle deset

U jedan sud staviti 18 l. vode, 2OO gr. prenog

jema(pivarskog), i 20 gr. hmelja. i staviti je na hladno
mesto, ili u friider da se rashladi. Ovako napravljena
boza ne sme suvie dugo stajati da ne prokisne.
71

dana procediti je i staviti u dobro oprane flae, s

hermetikim zatvaraem. Zatvorene flae drati
u podrumu, a posle 8-10 dana dobie se veoma
prijatno penuavo pie. Pre upotrebe flae se ne
smeju mukati, jer bi se tenost isuvie penila. Pri
otvaranju flau drati koso, da tenost ne bi suvie
jako pojurila napolje.

tenosti. Skuvati voe, propasirati i procediti.Uzeti

5 olja toga soka i dodati mu 1/2 olje eera.
Staviti da se kuva. 6 punih kaika skroba umutiti sa
1. oljom rashlaenog soka. Kada sok u erpi pone
da vri, usuti sok sa branomi neprekidno meati.
Pustiti da baci klju nekoliko puta. Ohladiti i sluiti
sa eerom. Napomena: Kada nije post kiselj se
moe sluiti i sa pavlakom ili mlekom.

Medovaa

Kvas

600 gr. meda, 5 l.vode. sok od 5 limuna.

1 kg. slada od rai (naklijao), 400 gr. slada od

jema (naklijao), 12 l. hladne kuvane vode, 50 gr.
kvasca i 2 ka. peninog brana. 200 gr. eera,
100 gr. suvog groa.

U 5l vode dodati 600 g. meda i isceen sok od 5

limuna. Sve dobro sjediniti meanjem i drati pokriveno
gazom u nekoj tegli velikoj ili loncu jedno nedelju dana.
Svakodnevno malo promukati, a nakon nedelju dana
razliti u flae i ostaviti u podrum da stoji bar desetinu
dana. Dobie se ukusan penuavi napitak od meda.

Staviti u lonac 1kg. slada od rai, 400 gr. slada od

jema, uliti kljuale vode i izmeati, tako da se stvori
retko testo. Lonac metnuti u jo vrelu penicu i
ostaviti da prenoi. Ujutru izvaditi i izruiti u veliki
lonac. Dodati 12 l. hladne kuvane vode i promeati.
Ostaviti da stoji dok se ne staloi, a potom izruiti
u drugi lonac. Uzeti dve ae toga kvasa i razmutiti
sa 50g kvasca i 2 kaike peninog brana. Tu smeu
staviti na toplo mesto, a kada uskisne i poraste usuti
u lonac sa kvasom. Metnuti u kvas 200 gr. eera,
100 gr. suvog groa i sve to promeati. Lonac
pokriti tankom istom krpom. Ostaviti na sobnoj
temperaturi 1 dan. Kada groe i kvasac isplivaju
na povrinu u vidu pene, skidati penu reetkastom
kaikom. Razliti kvas u flae i zatvoriti ih zapuaima,
a potom ostaviti na hladno mesto. Drugog dana
kvas je ve gotov. Kvas je odlino osveavajue i
vrlo zdravo hranljivo pie.

Oranada
Pripremiti 5 kg. pomorandi, 1 kg. eera u
kockama, 2O gr. limunske kiseline, 1 limun, 2 kg.
eera u prahu ili kristalu i 2 l. prokuvane vrele vode.
Pomorande prvo oprati, a zatim trljati kocke
eera o koru, da bi poprimile ukus i boju pomoranxi.
Tada pomoranxe presei i iscediti im sok. Isto tako
iscediti i sok od limuna, dodati kiselinu, vrelu vodu
i preostali eer. Promeati i ostaviti da stoji sve dok
se eer ne rastopi. U meuvremenu nekoliko puta
promeati, Posle toga sok procediti i sipati u iste
prokuvane flae, zavezati istom gazom, a kasnije
zatvoriti zapuaom od plute.
Limunada

Kvas od suvog hleba

Umesto pomorandi uzeti 6 kg. limuna i 20 gr.

limunske kiseline. Priprema se na isti nain kao i
oranada.

2 kg. na komade iseenog, dobro isuenog, crnog,

raenog hleba, 2 kofe kljuale vode, 50 g. kvasca
1/2 kg. eera.jedan limun, malo suvog groa.

Esencija od limuna za letnje limunade

Metnuti u neki veliki sud Zkg. na komade

iseenog, dobro isuenog, crnog, raenog hleba.
U hleb uliti 2 kofe kljuale vode, pokriti debelim
aravom i ostaviti na sobnoj temperaturi 8 sati.
Zatim preliti vodu u drugi sud i dodati joj 50 gr.
kvasca 1/2 kg. eera. Jedan limun isei na koturove,
izvaditi semenke i takoe metnuti u vodu. Pokriti i
ostaviti da stoji u kujni jo 8 sati. Tada kvas procediti
kroz sasvim retku krpu i razliti ga u flae. U svaku
flau staviti po dva zrna suvog groa, dobro
zatvoriti i staviti na hladno. Drugog ili treeg dana
kvas je gotov i moe da se pije.

0,5 kg. eera, etvrt litara vode, sok od 16 limuna

0,5 kg. eera, etvrt litara vode staviti u erpu i
kuvati kao za svako slatko. U meuvremenu iscediti
sok od 16 limunova. Kad je eer ukuvan, erpu izmai
na kraj poreta, sipati postepeno sok od limuna, ali ne
dozvoliti da eer ponovo provri. Uzeti dobro oprane
flae, zagrejati ih, sipati sok unutra, zapuiti ih novim
zapuaima, a preko njih staviti celofan i svezati. Sada
uzeti lonac, staviti slamu na dno ili iste krpe, metnuti
flae u vruu vodu, poto je i tenost u flaama vrua,
ostaviti da na poretu samo prostruji, a ne da sok
provri. Leti treba uzeti 4 kapi esencije na au vode.
Ova je esencija naroito preporuljiva pri putovanju.

Breza
Svei sok od breze dobija se od stabala koja imaju
najmanji prenik 20 cm raunajui tu meru 1 m od
zemlje. Oko 20-30 cm.iznad zemlje stablo se nabui
2-3 cm duboko, otvor promera 1,5 cm. U nastalu
rupu ugura se staklena cevica ili plastina ili ljeb
i odmah se zahvata sok koji istie u staklenu flau ili
teglu nikako limenku. Dnevno se sa jednog drveta

Voni kiselj
1/2kg. malina, vianja, ribizli ili jagoda, 1/2 olje
eera, 6 kaika skroba, 6 olja vode.
1/2kg. malina, vianja, ribizli ili jagoda, metnuti
u erpu i naliti vodom, tako da se dobije 6 olje
72

umska soda-voda

moe sakupiti do deset flaa. Za prolee jedno deblo

moe dati 4 kofe soka. Ako je stablo debelo do 30
cm, bui se jedna rupa; ako je debelo 30-35 cm, bue
se 2; ako je preko 35 cm; onda moe 3rupe. Za 24
asa iz bresta ili javora moe da se iscedi 0,5-1 l soka;
Sok breze je sladak malo nakiseo - moe se zgusnuti
isparavanjem i dobiti sirup 60% eera. Takav sok ima
boju utu kao limun, a gust je kao med. Ako hoete
ovaj sok sauvati za zimu, uspite ga u flae i dodajte
u svaku flau 2 kaiice eera, dobro zatvorite i
ostavite u podrum. Nakon vaenja eljene koliine
soka rupa se zatvori voarskim voskom. Sok treba
vaditi umereno da se ne oteti drvo. Sok se moe
koristiti sve ili ukuvan kao sirup.

Ako u au brezovog soka dodate kristal eer,

sok e peniti.
Kvas od brezovog soka
U bure sa brezovim sokom sputa se na kanapu
kesica sa prenim koricama raanog hleba. Posle dva
dana kvasac iz hleba prelazi u sok i poinje previranje.
Zatim se u bure stavlja kofa sa hrastovim korama kao
sredstvo za konzerviranje,a za miris vinje i stabljike
miroije. Bure se zaepi. Kroz dve nedelje kvas je
gotov: moe se uvati preko cele zime.

KAFENI NAPITCI I AJEVI

Ovi napitci se piju sa eerom, medom, limunom. Uglavnom su i veoma lekoviti
Kafa od Gloga

Kafa od Hrastovog ira

Seme i plodovi gloga se skupljaju sue, mrve,

tucaju i koriste u odnosu 20 gr. praka na 1 au
kipue vode. eer po ukusu.

Oljuteni ir se sui i pri na vatri, dok nedobije

mrku boju i dok se nemoe lako mleti. Kad se ohladi
samelje se i kuva se kao kafa sa vodom ili mlekom,
kako je inae i izuzetno lekovit.

Kafa od korena Repuine (ika)

Kafa od Srka

Oprano i osueno korenje repuine propriti u

rerni dok ne dobije tamnu boju (mrku) Samleti u
mlinu za kafu. Stavlja se 1-2 kaiice na au kipue
vode. eer po ukusu.

Narezani osueni podanci srka se peku, melju i

kuvaju se kao odlina zamena za kafu.
AJEVI

Kafa od korena Maslaka

aj je najpopularniji napitak, to je i prirodno:

On tonizira organizam, otklanja umor, jaa krvne
sudove, stimulie rad srca, poseduje antibakterijska
svojstva, dobro gasi e. U irokoj su upotrebi
osim obinog aja takozvani biljni ajevi lekoviti
balzami, od bobica, cvetova,listove, od korenja
razliitog bilja. Ako se priprema aj od lia, cveta
uglavnom se priprema tako to se na 1 supenu
kaiku prelije 2 dl kipuevode, poklopi se pola sata i
pije. Ako se kuva od korenja to se ono najee kuva
najmanje 0,5 asa na tihoj vatri. Jedna aa napitka
od etina sadri isto toliko vitamina C koliko aa
soka od paradajza,i pet puta vie nego limunov
sok. Recepture i pojedine vrste ajeva moemo
neprestano sami pronalaziti, a ako se radi o leenju
a jevima konsultovati knjige, kojih kod nas ima
mnogo i obrauju ovu temu....

Oprano i osueno korenje maslaka propriti

u rerni dok ne dobije tamnu boju ^mrku) Samleti
u mlinu za kafu i kuvati kao ggravu kafu. Dobro je
ovu kafu meati u odnosu 1:1 sa kafom od vodopije.
Tako skuvanu kafu staviti da odstoji 5 min. nakon
kuvanja, znda procediti i piti.
Kafa od Rogoza
Oprano i osueno korenje rogoza propr iti u
rerni dok ne dobije tamnu boju (mrku) Samleti u
mlinu za kafu. Stavlja se 1-2 kaiice na au kipue
vode. eer po ukusu.
Kafa od Vodopije
oprano i osueno korenje vodopije propriti u
rerni dok ne dobije tamnu boju (mrku). Samleti u
mlinu za kafu i kuvati kao pravu kafu.

73