UTICAJ ARTERIJSKE

HIPERTENZIJE NA
DOPPLEROM IZMEREN
ODNOS E/A

RADIVOJEVIĆ DRAGAN
RADIVOJEVIĆ BRANKO
 “ ISPITIVANJE DIJASTOLNE
FUNKCIJE PODSEĆA NA ČESTO
KORIŠĆENU METAFORU O
SLEPOM ČOVEKU KOJI OPISUJE
SLONA ”

Kass D.
Dijastola je faza srčanog ciklusa koja
traje od zatvaranja aortne valvule do
zatvaranja mitralne valvule.
Sastoji se iz 4 faze:

1. Izovolumetrijska relaksacija
2. Faza brzog punjenja
3. Dijastaza
4. Atrijalna kontrakcija
Doskora je proučavanje funkcije leve komore
bilo prvenstveno vezano za ispitivanje
kontraktilne sposobnosti srčanog mišića,
odnosno njegove sistolne funkcije.U
poslednje vreme se sve veći značaj pridaje
dijastolnim karakteristikama leve komore,
koje su podjednako važne kao i sistolne, jer
izolovani poremećaj u dijastolnoj funkciji
može dovesti do srčane slabosti pored
normalne kontraktilne sposobnosti srca.
 Pod dijastolnom funkcijom leve
komore podrazumevaju se procesi
koji utiču na punjenje leve
komore,dok se sistolna funkcija
odnosi na njenu istisnu (pumpnu)
funkciju.Dijastolna disfunkcija je
sindrom poremećenog punjenja leve
komore i prvenstveno se manifestuje
poremećajem relaksacije i/ili krutosti
leve komore
 STANJA UDRUŽENA SA
DIJASTOLNOM DISFUNKCIJOM
 Odmaklo životno doba
 Hipertenzija
 Hipertrofićna kardiomiopatija
 Infiltrativne bolesti miokarda i perikarda
 Restriktivna kardiomiopatija
 Konstriktivni perikarditis
 Koronarna bolest
 Dijabetes
 Bubrežna insuficijencija
 Masivna plućna embolija
 Infarkt desne komore
 Nasuprot sistolnoj
funkciji,dijastolna funkcija obuhvata
nekoliko procesa koji su
fundamentalno različiti po svojim
karakteristikama,zbog čega ne
postoji jaidnstveni parametar koji bi
ukazivao na globalnu dijastolnu
funkciju leve komore.U
dijagnostikovanju dijastolne
disfunkcije ultrazvuk ima
nezaobilaznu ulogu.
Još 1982.godine Kitabatake i sar.
su primetili da pulsnim
Dopplerom određen profil
mitralnog protoka može da služi
u dijagnostici procene dijastolne
funkcije.Za poslednjih 25 godina
ovaj metod je postao najvalidniji
neinvazivni način procene
dijastolne funkcije.
 EHOKARDIOGRAFSKI PARAMETRI
ZA PROCENU DIJASTOLNE
FUNKCIJE
DOPPLER 2D EHO

• tip punjenja LK • veličine srčanih

šupljina
• masa LK
• sistolna funkcija
• stanje zalistaka
• stanje perikarda
 PROCENA DIJASTOLNE
FUNKCIJE DOPPLER
EHOKARDIOGRAFIJOM

 Profil transmitralnog protoka

 Profil plućnog venskog protoka
 Kontinuirani Doppler
 Tkivni Doppler
 Color Doppler M-mod
 TRANSMITRALNI PROTOK:
TEHNIKA MERENJA

Na kraju mirnog ekspirijuma

Mali zapreminski uzorak tkivnog Dopplera
postavljen na vrh mitralnih listića (2 mm)
Koristiti color Doppler za pozicioniranje
 PROFIL TRANSMITRALNOG
PROTOKA

faza brzog punjenja

atrijalna kontrakcija

E dijastaza
A
NORMALNI PROFIL
PUNJENJA

E
A

E 0,7-1,2 m/s
A 0,42-0,7 m/s
E/A 1,0-2,2
 DIJASTOLNA DISFUNKCIJA
STADIJUM I - SMANJENO RANO
PUNJENJE

E < 0,7 m/s

A > 0,7 m/s

E/A < 1,0

 DIJASTOLNA DISFUNKCIJA
STADIJUM I – SMANJENO RANO
PUNJENJE
• Simptomi: ne postoje u miru

• Funkcionalni status: lako poremećen

• Dijastolni usporena relaksacija

poremećaj:
 DIJASTOLNA DISFUNCIJA
STADIJUM II – PSEUDONORMALNO
PUNJENJE

E, A, E/A normalni
 DIJASTOLNA DISFUNCIJA
STADIJUM II – PSEUDONORMALNO
PUNJENJE

 Simptomi dispneja u naporu

 Funkcionalni status umereno poremećen

 Dijastolni usporena relaksacija +

poremećaj smanjena

komplijansa
 DIJASTOLNA DISFUNKCIJA
STADIJUM III – RESTRIKTIVNO
PUNJENJE

E > 1,2 m/s

A < 0,42 m/s
E/A > 2,2
 DIJASTOLNA DISFUNKCIJA
STADIJUM III – RESTRIKTIVNO
PUNJENJE
 Simptomi dispneja u minimalnom
naporu

 Funkcionalni status izrazito poremećen

 Dijastolni poremećaj izrazito smanjena

komplijansa +
usporena relaksacija
 CILJ RADA

Cilj našeg rada je da pokažemo

dejstvo arterijske hipertenzije
na profil transmitralnog
protoka, odnosno na dijastolnu
funkciju leve komore
 MATERIJAL I METOD
Obradili smo 60 pacijenata kojima je u
dvogodišnjem periodu uradjena color Doppler
ehokardiografija a koji imaju arterijsku hipertenziju
kao jedino stanje udruženo sa dijastolnom
disfunkcijom (od svih navedenih stanja na jednom
od slajdova).Njihov mitralni protok, odnosno
brzinu talasa E, brzinu talasa A i odnos E/A smo
poredili sa istim parametrima kod 64 pacijenta iz
kontrolne grupe koji su imali normalan
ehokardiografski nalaz ili poremećen mitralni
protok usled godina starosti kao jedinim stanjem
udruženim sa dijastolnom disfunkcijom. U
ispitivanje nismo uključili pacijente sa II i III
stadijumom dijastolne disfunkcije, odnosno one
sa manifestnom srčanom slabošću.
 REZULTATI

GODINE 30-39 40-49 50-59 60-69 > 70

STAROSTI
BROJ
PACIJENATA
11 16 20 8
SA AH
5

BROJ
PACIJENATA IZ
KONTROLNE 8 15 18 18 5
GRUPE
 KONTROLNA GRUPA
GODINE 30-39 40-49 50-59 60-69 > 70 svi
STAROSTI

E m/s 0,73 0,70 0,63 0,52 0,50 0,61

A m/s 0,41 0,48 0,53 0,54 0,61 0,51

E/A 1,76 1,45 1,19 1,02 0,81 1,20

 HIPERTONIČARI
GODINE 30-39 40-49 50-59 60-69 > 70 svi
STAROSTI
0,68 0,60 0,54 0,49 0,41 0,54
E m/s
0,43 0,48 0,56 0,61 0,71 0,55
A m/s
1,56 1,25 0,96 0,80 0,57 0,98
E/A
ODNOS E/A 30-39 g.
smanjenje 12%

1,76
1.8
1,56
1.6
1.4
1.2
1
0.8
0.6
0.4
0.2
0
KONTROLA HIPERTENZIJA
 ODNOS E/A 40-49 g.
smanjenje 16%

1,45
1.4 1,25
1.2
1

0.8
0.6

0.4
0.2
0
KONTROLA HIPERTENZIJA
 ODNOS E/A 50-59 g.
smanjenje 24%

1.4
1,19
1.2
0,96
1

0.8
0.6

0.4
0.2
0
KONTROLA HIPERTENZIJA
 ODNOS E/A 60-69 g.
smanjenje 27%

1.2
1,02
1
0,80
0.8

0.6

0.4

0.2

0
KONTROLA HIPERTENZIJA
ODNOS E/A >70 g.
smanjenje 42%

0.9 0,81
0.8
0.7
0,57
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0
KONTROLA HIPERTENZIJA
 ODNOS E/A
smanjenje 22%

1,2
1.2
0,98
1

0.8

0.6

0.4

0.2

0
KONTROLA HIPERTENZIJA
 ZAKLJUČAK
Naše istraživanje je pokazalo da arterijska
hipertentija ima veliki uticaj na profil mitralnog
protoka i da utiče na smanjenje odnosa E/A, i da
se taj uticaj sa starenjem povećava,verovatno
zbog dužine trajanja bolesti.Arterijska hipertenzija
je znači,važan faktor u nastajanju dijastolne
disfunkcije.Njena uloga je još važnija kada se zna
da zastupljenost visokog krvnog pritiska u
ljudskoj populaciji poprima epidemijske razmere.
Godišnje se samo u SAD otkrije oko 400.000 novih
slučajeva srčane slabosti a oko 1/3 otpada na
izolovanu dijastolnu srčanu insuficijenciju.