IMUNIZACIJA DECE

Imunizacija je preventivna mera za zatitu stanovnitva od zaraznih

bolesti. Njen osnovni cilj je spreavanje, suzbijanje i iskorenjavanje zaraznih
bolesti. Iako imunizacija ima dugu istoriju, ona svoj procvat doivljava tek
pocetkom 20. veka.
Najopasnije bolesti koje se tite imunizacijom su deja paraliza, difterija,
tetanus, tuberkuloza, veliki kaalj. Pre pronalaska vakcina te bolesti su bile
smrtonosne. Iako postoje deca koja su preivela neke od ovih bolesti, njihov
organizam nije bio dovoljno jak za odbranu i esto se deavalo da se deca
ponovo razbole.
Zahvaljujui imunizaciji, bolesti koje su bile aktuelne u prvoj polovini 20. veka
danas su vrlo retke, mada se mogu ponovo pojaviti to znai da nisu potpuno
iskorenjene. Zato je obavezno vakcinisanje. Svaka zemlja ima svoj program
obaveznih vakcina i veoma je bitno pridravati ga se. U naoj zemlji sprovoenje
vakcinacije je regulisano zakonom.
Vakcinacija se moe izvriti oralnim putem tako sto se kapi daju kaiicom,
zatim ubrizgavanjem vakcine u zadnjicu ili u nadlakticu to zavisi od tipa
vakcine.
Postoje vakcine koje se daju samo jednom za ceo ivot, a postoje i one koje je
potrebno dati vie puta u toku prve godine bebinog ivota, i one za koje je
potrebna revakcinacija do 18. godine. Ono to je veoma bitno je da dete primi
ceo ciklus potrebnih vakcina i to u propisano vreme, jer ako se propusti jedna
vakcina ili revakcinacija ili proe odreeno vreme, celokupna vakcinacija gubi
znaaj te je u tom sluaju potrebno obnoviti ceo ciklus.
Roditelji strahuju za imuni sistem svog deteta nakon vakcinacije, Naime,
mnogi roditelji imaju neopravdan strah da bi preveliki broj vakcina mogao da
ugrozi imunitet deteta. Vakcine deluju tako to jaaju detetovu odbranu od
bolesti, pa zato nema razloga za strah. Meutim, ako se dete razboli pre nego
to je vakcinisano za imunizaciju je tada kasno. Savet roditeljima bi bio da
obavezno prilikom vakcinacije provere da li je data vakcina zavedena u kartom
(datum i tip vakcine), i da pitaju lekara kada je sledea vakcinacija deteta.
Novi kalendar obaveznih vakcina e malo pojasniti celu ovu priu.

Objanjenje skraenica iz tabele:

BCG - vakcina protiv tuberkuloze
Hep.B - vakcina protiv utice (tip B)
DTP - vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kalja
Polio - vakcina protiv deje paralize
HiB - vakcina protiv hemofilus influence B koja izaziva gnojne infekcije, a
najtea je zapaljenje modane opne (meningitis)
MMR - vakcina protiv malih boginja, zauaka i crvenke (rubeole)

Najea pitanja koja roditelji postavljaju odnose se na reakciju

nakon davanja vakcine. Ozbiljnije posledice su veoma retke. Reakcije
kao to su crvenilo ibolna mestu uboda, otok, poviena temperatura,
pla i razdraljivost deteta smatraju se potpuno normalnim. Uglavnom
se roditeljima savetuje stavljanje hladnog obloga na mesto uboda,
praenje telesne temperature i unoenje vee koliine tenosti. Dojenje
je naroito korisno. Ako je problem ozbiljniji ili takvo stanje potraje due
od tri dana, dete treba odvesti u zdravstvenu ustanovu. Ono to takoe
buni roditelje je i to da li se dete vakcinie usled manje prehlade,
proliva, kaljucanja. esto se deava da roditelji u ovakvim sluajevima
ne dovode decu na vakcinisanje. Danas se zna da je bezbedno
imunizovati dete koje pati od lake bolesti. U sluaju poviene
temperature iznad 38,5 C, ili usled neke akutne bolesti, vakcina se
daje 7 do 10 dana od oporavka.
Postoje vakcine koje ne spadaju u obavezne ali se roditelji ipak odluuju
na to da se dete vakcinie. Meu njima svakako veliki znaaj ima vakcina
Pentaxim. Ova vakcina u sebi sadri pet obaveznih vakcina i daje se oko drugog
meseca i tako tri meseca za redom, a revakcinacija se vri posle prve godine. Uz
ovu vakcinu moe da se primi i vakcina hepatitis B jer dobro idu zajedno i na taj
nain izbegava se viestruko bockanje beba a i nema veih reakcija na ovu
vakcinu. Bebe je lako podnose.
Izuzetno efikasna vakcina je ona protiv streptokoka koja nosi naziv
Prevnar. Ona sadri oslabljene sojeve streptokoke, odnosno sedam podtipova
bakterija koje kod beba mogu da izazovu veoma teke bolesti kao sto su
meningitis, zapaljenje plua, sepsu. Ako se ove bolesti jave u prve dve godine
bebinog ivota, mogu biti fatalne. Preporuuje se da se ova vakcina da bebama
uzrasta od 6 meseci i to u etiri doze. Prvu dozu bi beba primila u treem
mesecu ivota i svaka sledea se daje u razmaku od 8 nedelja. etvrta, odnosno
zavrna doza se daje bebi uzrasta od 12 do 15 meseci. Ukoliko se dete vakcinie
u uzrastu od 6 do 12 meseci, potrebne su tri doze sa razmakom od 8 nedelje. A
ukoliko je dete uzrasta 12 do 23 meseca daju se dve doza sa razmakom od 8
nedelja. Vakcina se preporuuje i deci starijoj od 2 godine ukoliko spadaju u
takozvanu rizinu grupu, odnosno boluju od odreene bolesti (eerna bolest,
odreene anomalije, hronina upala plua).Ova vakcina je odobrena za decu do
devete godine ivota, mada se smatra da decu nakon navrene pete godine
nema smisla vakcinisati ovom vakcinom zato to zdrava deca ove dobi veoma
retko oboljevaju od bolesti prouzrokovane pneumokokom.