Vakcine

Tipovi
veštačke
imunizacije
 Agensi za imunizaciju

vakcine imunuglobulini antiserumi

aktivna pasivna
 Agensi za imunizaciju
vakcine
Agensi ili vektori koji
indukuju specifičnu
pripremu proteina,
polisaharida i dr koji se
ispručuju imunskom sistemu
kao zasebni entiteti ili deo
kompleksa ili zivih
ateniranih entiteta koji su
inaktivirani, uništeni ili
suprimirani patogeni
antiserumi imunuglobulini
Toksoidi su modifikovani
netoksični bakterijski
Antitela dobijena iz krvi
toksini koji zadržavaju
ljudi dobijena
sposobnost stimulacije
frakcionisanjem velike
formiranja antitoksina.
količine plazme i koristi se
za lečenje
Antitoksini su At iz
imunodeficijencija i za
seruma ljudi ili životinja
pasivnu imunizaciju
nakon stimulacije
specifičnim antigenima
 Karakteristike imunosti indukovane
aktivnom i pasivnom imunizacijom

Passive
Antibody (IgG, IgM) concentration (titer)

immunotherapy

Injection

Active
Boosters immunization

Initial
inoculation

Time
 Šta je vakcinologija?

• Vakcinologija je nauka o razvoju

vakcina u cilju prevencije bolesti
 Vakcina

* je preparat mikrobskih antigena, često kombinovanih sa adjuvansom,

koji se daje za indukciju protektivnog imunskog odgovora protiv
infektivnih mikroba.

* Antigeni mogu biti u formi

- živih ili avirulentinih mikroorganizama
- ubijenih mikroorganizama
- purifikovane makromolekulske komponente mikroorganizma
- plazmid koji sadarži cDNK koja kodira mikrobski antigen

• Osobine kvalitetnih vakcina su:

1. sigurnost (ne sme da dovede do oboljevanja),
2. efikasnost zaštite (mora da štiti od oboljevanja usled infekcije
patogenom),
3. dugotrajnost zaštite (zaštita mora da traje više godina),
4. indukcija nestanka neutrališućih antitela, indukcija nastanka
specifičnih T limfocita,
5. praktičnost (niska cena, stabilnost, laka primena, bez neželjenih
dejstava).
Vakcine-istorijska perspektiva
• 7. vek - Indijski budisti pili otrov zmije da bi se zaštitili od ujeda zmije

• 10. vek – Variolacija u cilju prevencije velikih boginja u Kini

• Pocetak 1700 - Variolacija uvedena u Englesku

• 1760-70 - Dženerova era.

• 1875-1910 - Početak imunologije kao nauke

• 1910-30 - Prve bakterijske vakcine, toksini i toksoidi

• 1930-50 - Prve virusne vakcine: žuta groznica i influenca

• 1950-1970 - revolucija u kulturi tkiva: poliomijelitis, male boginje, zauške i rubeole.

• 1970-1990 - Početak molekularne ere: hepatitis B, Streptococcus pneumonia,

Hemophilus influenza B.

• XXI vek - Glikokonjugovane vakcine, rotavirus vakcine, humani papiloma virus

vakcine i herpes zoster vakcine.

 Edward Jenner, M.D., F.R.S.

An inquiry into the causes and effects

of the Variolae Vaccinae, a disease
discovered in some of the western
counties of England, particularly
Gloucestershire, and known by the
name of the cow-pox
Third edition. London: printed for the
author by D. N. Shury, 1801.
 Ciljevi imunizacije
• da zaštiti osobe sa najvećim rizikom
(strategija selektivne imunizacije)
ili
• da se izvrši eradikacija, eliminacija ili kontrola bolesti
(strategija masovne imunizacije)

Danas, vakcinacija sačuva živote 3 miliona dece u prvoj godini života

• Eradikacija

 Infekcija (patogen) je uklonjena širom sveta npr velike boginje

• Eliminacija

 Bolest je u većini oblasti eliminisana ali još uvek negde postoje npr. polio, male boginje

• Kontrola

 Bolest duži period ne predstavlja značajan zdravstveni problem npr. neo-natalni tetanus
Bolesti koje je
Disease Year
Smallpox a 1798b
Rabies 1885b

moguće Typhoid
Cholera
1896b
1896b

sprečiti
Plague 1897b
Diphtheriaa 1923b
Pertussisa 1926b

primenom Tetanusa
Tuberculosis
1927b
1927b

vakcina
Influenza 1945c
Yellow fever 1953c
Poliomyelitisa 1955c
Measles a 1963c
Mumpsa 1967c
godina razvoja Rubellaa 1969c
Anthrax 1970c
određenih vakcina Meningitis 1975c

ili dobijanja licence Pneumonia

Adenovirus
1977c
1980c

u SAD Hepatitis Ba
Haemophilus influenzae type ba
1981c
1985c
od 1798 do 1998 Japanese encephalitis
Hepatitis A
1992c
1995c
Varicellaa 1995c
Lyme disease 1998c
Rotavirusa 1998c
a Vaccine recommended for universal use in American children. For smallpox,
routine vaccination was ended in 1971.
b Vaccine developed (i.e. first published results of vaccine usage).
c Vaccine licensed for use in the United States.
 Dostignuća vakcina
• Sa sanitacijom i ishranom, vakcine su označene kao jedan
od najvažnijih napredaka javnog zdravlja u 20. veku.

• Nekada samo sa ciljem protiv ozbiljnih bolesti dece,

vakcinologija je postala sredstvo za prevenciju infektivnih
bolesti ili njihovih komplikacija i ishoda u svim starosnim
grupama.

• Broj vakcina koje sprečavaju bolest raste na oko 26.

 Dostignuća vakcina
• “Na kraju 20. veka “US Centers for Disease Control
and Prevention (CDC)” objavio je da je vakcijacija broj
jedan dostignuće javnog zdravlja u tom veku”

• “Eliminacija velikih boginja 1977. godine kao bolesti

ljudi mora da se rangira kao jedno od glavnih dostignuća
moderne medicine”

• Potvrda eradikacije polimijelitisa je objavljena 2005.

godine
Pregled efekata
imunizacije
Faktori koji određuju imunski odgovor

• Za efikasnu vakcinaciju cele populacije

vakcina mora da sadrži epitope koji će
biti obrađeni i vezani za produkt
najmanje jednog MHC alela većine osoba
Faktori koji određuju imunski odgovor
 Genetika

 Hemijski i fizički oblik antigena

 Način primene

 Katabolički opseg antigena

 Faktori domaćina
 starost, ishrana, pol, prethodno postojeća imunost
 Mesto primene
 Imunski odgovor na vakcine
• Humoralni odgovor:
• Inaktivacija ( antitoksini)
• Olakšana fagocitoza (opsonini)
• Interakcija sa komplementom (Lizini)
• Prevencija proliferacije (neutrališuća At)

• Ćelijski odgovor:
• T – zavisan
• T- nezavisan
 Imunski odgovor
 Primarni odgovor:
 Period latence
 Antitela se detektuju 7-10 dana
 Prva IgM : fiksacija komplementa
 IgG: druga nedelja, pik 2-6 nedelje
 Oralne žive vakcine: sekretorni IgA
 Imunski odgovor
 Sekundarni odgovor;
Nakon ponovnog izlaganja antigenu
Brz unutar 4-5 dana
Imunološka memorija: T-zavisni

 Odgovor se procenjuje na osnovu serumske koncentracije

antitela

 Ćelijsku imunost je teško proceniti

 Gubitak serumskih At ne znači neophodno gubitak zaštite

 Tipovi vakcina u odnosu na oblik antigena
Karakteristike Prednosti Zahtevi
Žive vakcine
Mogućnost replikacije u domaćinu Može izazvati opširniji Neodređen prozor atenuacije,
imunski odgovor može se vratiti patogenost
Atenuirana patogenost Može da zahteva primenu stabilnost
nekoliko doza
Indukcija humoralnog i ćelijskog Uglavnom dugotrajnija Sposobnost analize
imuniteta (uključujući efektorske zaštita
funkcije)
Inaktivisani/ubijeni celi
patogeni ili
subćelijske/subjedinične vakcine

Nemogućnost replikacije u Ne može se umnožiti ili Zahteva višestruke doze

domaćinu vratiti patogenost
Većina zahteva primenu adjuvansa Ne može se preneti na Može da zahteva primneu
za pojačanje imunskog odgovora drugu osobu adjuvansa

DNK-bazirane vakcine
Stimilišu sintezu antigena samo u Standardizovan metod za
ćelijama produkciju i analizu
Indukuju uglavnom ćelijski Potencijalno odobrena Imunska potentnost
imunski odgovor imunska stimulacija
 Tipovi vakcina
 Žive atenuirane
 Žive bakterije - BCG, Ty 21 a
 Živi virusi – OPV, MMR

 Inaktivirane/ubijene/subjedinične
 Cele ćelije - Hep A
 Ubijene bakterije – Pertussis, S.typhi
 Ubijeni virusi – IPV, Rabies, HAV
 Purifikovani proteini - HepB, aP
 Polisaharidi kapsule - HiB, Pneumo, Meningococcal
 Toksoidi – Tetanus, Difterija
 Virusne subjedinice – HBsAg, Influenza subunits
 Bakterijske subjedinice -Acellular pertussis
 Konjugavane (Hib , pneumococcal)
 Rekombinanti produkti (Hep B )
 Konstituenti vakcina
kao dodatak antigenu vakcine mogu da sadrže neke ili sve od sledećih komponenti:

 Konzervanse
 Inhibiraju ili sprečavaju rast bakterija i gljiva (tiomerzal)

 Stabilizatori/aditivi
 Stabilizuju od negativnih uslova kao što je smrzavanje, sušenje ili
toplota (želatin)

 Adjuvansi
 Pojačavaju imunski odgovor (soli aluminjuma)

 Agensi potrebni za proizvodnju

 Sterilna voda, fiziološki rastvor ili biološki sistem u kome će
agensi biti produkovani (jaja, ćelijska kultura, proteini seruma)
 alergijska reakcija na bilo koju komponentu se može pojaviti
 Aluminijum
• Soli aluminijuma (uopšteno nazivane Alum) se dugo koriste kao
uspešan adjuvans u licenciranim vakcinama. Alum indukuje Th2
imunski odgovor.

• Iako je pokazano da su bezbedne i efikasne u tradicionalnim

vakcinama gde indukuju neophodan humoralni imunitet i
produkciju antitela, ipak je slab adjuvans za proteinske
subjedinične vakcine.

• Štaviše, on ne podstičeTh1 odgovor povezan sa indukcijom

produkcije IFN gama i cititoksičnih limfocita koji su
neophodni za eradikaciju infekcije intracelularnim MO.
Predpostavljeni mehanizmi delovanja soli aluminijuma

In vitro
1- u kompleksu sa antigenom
povećevaju ingestiju
antigena od strane APĆ
In vivo
1-indukuju nekrozu ćelija rezultujući
pokretanjem inflamacije
2-stimulišu i lokalno kretanje APĆ i
migraciju u regionalni limfni čvor
3-Imaju i efekat zadržavanja
antigena lokalno na mestu unošenja.
 Putevi unošenja vakcina

• Duboko subkutano ili intramuskularno (većina vakcina)

• Oralno unošenje (sabine vakcina, oralna BCG vakcina)

• Intradermalno unošenje (BCG vakcina)

• Intranazalno unošenje (žive atenuirane influenca

vakcine)
 Sheme imunizacije
• Primarna vakcinacija
– Jedna doza vakcine (BCG, velike boginje, male
boginje, zauške, rubeola, žuta groznica)

– Vakcine sa više doza (polio, DPT, hepatitis B)

• Booster vakcinacija
Da bi se održao nivo imunosti nakon što opadne posle
određenog vremena koje je proteklo (DT, MMR).
 Period imunosti nakon vakcinacije

• Kratak period (meseci): vakcina protiv kolere

• Dve godine: TAB vakcina

• Tri do pet godina: DPT vakcina

• Pet i više godina: BCG vakcina

• Deset godina: vakcina protiv žute groznice

• Doživotno: vakcine protiv malih boginja, zauški, rubeole.

 Nivo efikasnosti

• Apsolutna zaštita (100%): vakcina protiv žute

groznice

• Skoro apsolutna zaštita (99%): vakcine protiv velikih i

malih boginja, zauški, rubeole, difterije i tetanusa.

• Visoka zaštita (80-95%): polio, BCG, Hepatitis B i

vakcina protiv velikog kašlja.

• Srednja zaštita (40-60%):TAB, vakcina protiv kolere

 Idealna Vakcina
• Imunogena
• Dugotrajana imunost
• Bezbednost
• Stablnost u primenjenim uslovima
• Kombinovanje
• Jedna doza
• Pristupačna svima
 Koraci u razvoju vakcine
• Prepoznati bolest kao poseban entitet

• Identifikovati etiološki agens

• Rast agensa u laboratoriji

• Uspostavljanje animalnog modela za bolest

• Identifikacija imunološke korelacije za otpornost na bolest – obično

serumska antitela

• Inaktivacija ili atenuiranje agensa u laboratoriji- ili izbor antigena

• Priparema kandidata vakcine sledeći procedure DOBRE proizvodnje

• Procena sposobnosti kandidata vakcine za zaštitu životinja

 Koraci u razvoju vakcine
• Priprema protokola za studije na ljudima
• Prijava agenciji za otkrivanje novih lekova za
odobrenje
• Faza I studije na ljudima – bezebdnost i
imugenost, dozni odgovor
• Faza II studija- Bezbednost i imunogenost
• Faza III studija - Efikasnost
 Koraci u razvoju vakcine
• Prijava za odobrenje Licence produkta

• Savetodavni Komiteti razmatraju i daju preporuke

• Registracija/Post marketing – Licenciranje za bezbednost

i efikasnost (Faza IV)

• Dug i komplikovan proces

 Obično potrebno10-15 godina

 Mnoge kandidat vakcine gube mogućnost uspeha

 Troškovi: stotine miliona dolara za uspešnu vakcinu

 Model razvoja vakcine/leka
Faze razvoja:
A. Otkrivanje i prekliničke faza

Faza 1b Faza 1c
Faza 1a Translaciona Neregulisana
Otkriće per se istraživanja Neklinička istraživanja

B. Kliničke faze
i. Faza I
ii. Faza II
iii. Faza II
iv. Faza IV
 Primer
Faza 1b Faza 1c
Faza 1a Translaciona Neregulisana
Otkriće per se istraživanja Neklinička istraživanja

Izolacija supstanci
Istraživači znaju koje najviše Studije za ispitivanje
koje populacije obećavaju, dalje vezivanja za
koriste lokalne biljke ispitivanja biološke receptore i animalni
za neke bolesti a aktivnosti na modlei ponašanja su
biljeke sadrže ćelijama, tkivima ili najkorisniji za
jedinjenja koja mogu animalnim modelima. ispitivanje potencijala
biti aktivne supstance Metode za produkciju efikasnosti
i analizu jedinjenja
Razvoj bilo koje vakcine je težak

Laboratorija Pre-
klinička Faza 1

Faza 2
Faza 3
Faza 4
Potrebno je 10-20 godina za razvoj jednog
proizvoda. Košta hiljade miliona dolara
 Karakteristike Prednosti Ograničenja
 Atenuisana (oslabljena) patogenost  Može se izazvati sveobuhvatan  Rizik od primene kod
imunski odgovor imunokompromitovanih
Mogućnost replikacije u domaćinu
Žive 
osoba ili trudnica
 Uglavnom dugotrajnija zaštita
Indukcija humoralnog i ćelijskog
(atenuisane) 
imuniteta (uključujući efektorske
(može da zahteva primenu  Nestabilne
nekoliko doza) (termolabilne)
funkcije)
 Imunizacija ubijenim  Ne može se umnožiti ili vratiti  Manja imunogenost
(inaktivisanim) patogenima patogenost
 Česte revakcinacije
Mrtve  Nemogućnost replikacije u  Stabilne
 Kraća zaštita
domaćinu
(inaktivisane)  Bezbedne
 Većina zahteva primenu adjuvansa
za pojačanje imunskog odgovora
 Imunizacija strukturnim delom  Stabilne  Manja imunogenost od
Subjedinične patogena (protein, polisaharid) ili inaktivisanih
 Bezbednije od inaktivisanih
(antigenske) njegovim produktom (toksoid)
 Kraća zaštita
 Imunizacija polisaharidom  Stabilne  Relativno visoka cena
patogena vezanim za protein
 Bezbedne
Konjugovane drugog patogena koji je dobar
imungen  Efikasna zaštita kod
spelenektomisanih osoba i dece
 Istovremena imunizacija sa više  Zadržavaju sve dobre osobine  Kao kod pojedinačnih
različitih serotipova jednog pojedinačnih vakcina vakcina
Kombinovane patogena ili više različitih
 Dobar imunski odgovor na
(polivalentne) patogena
svaku komponentu
 Praktičnost
 Stimulišu sintezu antigena samo u  Standardizovan metod za  Relativno visoka cena
Rekombinantne ciljnim ćelijama produkciju i analizu

vakcine  Indukuju uglavnom ćelijski imunski

odgovor
 Žive vakcine
• Napravljene su od živih infektivnih agenasa bez bilo kakvog
dodatka

• Jedina živa vakcina je “Variola” vakcina protiv velikih

boginja, napravljena od živog virusa kravljih boginja (ne
virusa variole) koja nije patogena samo ima antigena
svojstva, dajući unakrsnu imunost na variolu

• Stimuliše se jak humoralni odgovor

• Dugotrajna i jaka imunost se postiže primenom jedne doze

• Obezbeđuje kontaktnu imunost

Žive atenuirane (avirulentne) vakcine
• Virulentni patogeni organizmi su tretirani da postanu
atenuirani i avirulenti ali antigeni. Oni gube svojstvo
patogenosti ali zadržavaju imunogenost.

• Ove vakcine ne treba primenjivati kod osoba sa suprimiranim

imunitetom tj zbog prisustva:
– Leukemije ili limfoma
– Drugih maligniteta
– Primene kortikosteroida i anti-metaboličkih lekova
– Zračne terapije
– Trudnoće
Inaktivisane (imortalizovane) vakcine

• Mikroorganizmi su ubijeni ili inaktivisani toplotom ili

hemijskim tretmanom ali je očuvana antigenost.

• One su obično bezbednije ali manje efikasne od živih

atenuiranih vakcina.

• Jedina apsolutna kontraindikacija za njihovu primenu ju

jaka lokalna ili sistemska reakcija na prethodnu dozu.
 Toksoidi vakcine
• One se pripremaju detoksifikacijom egzotoksina nekih
bakterija čineći ih antigenima a ne patogenim.

• Adjuvans se koristi da poveća njihovu efikasnost.

• Antitela koja se produkuju u organizmu kao konsekvenca

primene toksoida vrše neutralizaciju toksičnih agenasa
produkovanih tokom infekcije efikasnije nego da to radi sam
organizam.

• Uopšteno toksiod vakcine su veoma efikasne i bezbedni su

agensi za imunizaciju.

• Korisne su za neke bakterijske bolesti

• Zahtevaju primenu više doza jer poseduju nekoliko antigenih

determinanti
 Polisaharidne i polipeptidne
(ćelijska frakcija) vakcine
• One se pripremaju od ekstrahovanih ćelijskih frakcija npr.
Meningokokalne vakcine od polisaharidnih antigena
ćelijskog zida, pneumokokalne vakcine od polisaharida koji
se nalazi u kaspulama organizma, hepatitis B polipeptidne
vakcine.

• Njihova efikasnost i bezbednost je visoka.

Rekombinantne (površinski antigen)
vakcine
• Primer Hbs vakcine. One se pripremaju kloniranjem
HBsAg gena u ćelijama kvasca gde se eksprimira.
Produkovani HBs antigen se onda koristi za pripremu
vakcina.

• Njihova efikasnost i bezbednost je visoka.

 Tipovi vakcina
Žive Žive Ubijene Toksoid Ćelijska frakcija Rekombinante
vakcine atenuirane inaktivisane vakcine vakcine vakcine
vakcine vakcine
•Small •BCG •Typhoid •Diphtheria •Meningococcal •Hepatitis B
pox •Typhoid •Cholera •Tetanus polysaccharide vaccine
variola oral •Pertussis vaccine
vaccine •Plague •Pneumococcal
•Plague
•Oral polio polysaccharide
•Rabies vaccine
•Yellow •Salk polio
fever •Hepatitis B
•Intra- polypeptide
•Measles muscular vaccine
•Mumps influenza
•Rubella •Japanise
•Intranasal encephalitis
Influenza
•Typhus
 Kombinovane vakcine
– Primena antigena nekoliko
patogena

 Vakcine dobije
upotrebom tehnologije
rekombinantne DNK
– Pokušaji da se naprave
efikasnje, sigurnije i jeftinije
vakcine
– Različite tehnike se koriste
da se poprave vakcine
Virusne vakcine
 Tipovi bakterijskih vakcina

• Žive atenuirane: Salmonela Ty21A

• Inaktivisane: Difterija i Tetanus toksoid
• Sirov ili purifikovani antigeni poreklom od živih ili ubijenih
ćelija: acelularni pertuzis antigeni, polisaharidi (PS)
• Konjugavane vakcine: Haemophilus influenzae tip B i
pneumokokalni PS-Protein konjugat
• Rekombinantni antigeni: u toku istraživanja
• DNK vakcine: u toku istraživanja
Bakterijske vakcine
Vakcine protiv bolesti izazvanih gljiva
Vakcine protiv bolesti izazvanih
parazitima

• Malarija

• Tripanozomijaza

• Lejšmanijaza

• Toksoplazmoza
 DNK vakcine
 DNK vakcina je DNK sekvenca koja se koristi kao vakcina.

 DNK sekvenca kodira antigeni protein patogena.

 Ova DNK se ubacuje u ćeliju i dolazi do translacije anitgenog

proteina. Ovaj protein je stran za ćeliju tako da se razvija
imunski odgovor na ovaj protein.

 Na ovaj način, DNK vakcine obezbeđuju imunost na dati

antigen.
Viral gene

Recombinant DNA
Technology
Expression
plasmid

Plasmid with foreign gene

 DNK vakcine vs
 Koristi se samo DNK
patogena.
 Izbegava se rizik upotrebe
pravih infektivnih MO
 Obezbeđuju ćelijsku i
humoralnu imunost
 Hlađenje se ne zahteva
Tradicionalne vakcine
 Koriste se oslabljene ili
ubijene forme patogena.
 Postoji mogući rizik da
vakcine budu fatalne
 Obezbeđuje primarno
humoralnu imunost
 Obično zahteva hlađenje

Postoje dva puta delovanja DNK vakcina

ENDOGENI :- Antigeni protein je prikazan od strane ćelije u
kojoj je produkovan
EGZOGENI :- Antigeni protein je formiran u jednoj ćeliji a
prezentuje ga druga ćelija
 Nedostatak DNK vakcina
 Ograničene su samo na proteinske imunogene
 Produžena imunostimulacija vodi hroničnoj inflamaciji
 Neki antigeni zahtevaju obradu koja se nekada ne desi
 Genetska toksičnost – integracija DNK vakcine u genom
domaćina indukuje insercionu mutagenezu, hromozomsku
nestabilnost, “paljenje” onkogena, “gašenje”
tumorsupresorskih gena
 Prekomerna ekspresija DNK vakcine – indukuje akutnu ili
hroničnu inflamaciju, oštećenje sopstvenog tkiva
 Indukcija autoimunski bolesti- anti-DNK antitela,
autoimunske bolesti, autoimunski miozitis
 Rezistencija na antibiotik – plazmid koristi rezistenciju na
antibiotik za selekciju
 Put unošenja vakcina
Intramuskularno (IM)

IM u vastus lateralis IM u deltoid

(od rodjenja do 18 meseci) (posle 18 meseci života)
 Opasnost od imunizacije
• Ni jedan imunski odgovor nije bez rizika od
neželjenih reakcija.

• Neželjene reakcije koje se mogu pojaviti mogu

se grupisati u

1. Reakcije na inokulaciju
2. Reakcija na neispravne tehnike
3. Reakcije usled preosetljivosti
4. Neurološke posledice
5. Indukovane reakcije
6. Druge
 Primena aktivne imunizacije
1. Bebe i deca koja podležu zakonskom programu imunizacije

2. Aktivna imunizacija za odrasle žene

3. Vakcinacija za posebna zanimanja

4. Vakcinacija za poseban način života

5. Vakcinacija za specijalne spoljašnje uslove

6. Vakcinacija za osobe sa posebnim zdravstvenim statusom

7. Vakcinacija za putovanja

8. Vakcinacija protiv bioterorizma

 Vakcinacija za posebna zanimanja
• Zdravstveni radnici: hepatitis B, influenza, MMR, polio

• Osobe u javnim bezebdonosnim firmama (policija, vatrogasci)

i osoblje u ustavovama za invalide: hepatitis B, influenza

• Veterinarsko osoblje: rabies, plague i anthrax

• Radnici za kanalizaciju: DT, hepatitis A, polio, tifoid-

paratifoid A i B vakcine (TAB)

• Osobe koje rade sa hranom: TAB

• Vojne trupe i misije: pneumococcal, meningococcal, influenza,

BCG, tetanus
 Vakcinacija za osobe sa posebnim
zdravstvenim statusom
• Imunokompromitovane osobe (Leukemija,
limfoma, HIV, maligniteti…)

• Hemodijaliza i transplantacija
Treba da prime sledeće vakcine u skladu sa
njihovom situacijom:
Influenza, Pneuomococcal vakcine
 Vakcinacija za putovanja
• Razlike su za različite zemlje u smisli dolaska
ili odlaska.
– Serija primarnih vakcina
– Nastavljanje sa booster dozama
– Specifične vakcine u skladu sa zemljom u koju
putujete:
• TAB, YF, cholera, meningiococcal, pneuomococcal, HIB,
influenza, rabies, plague, Japanese encephalitis
 Dodatna vakcinacija
u zemljama u razvoju

• Malarija
• Tuberkuloza
• Gliste
• Enterotoksigen Escherichia coli
• Shigella
 Dalje mogućnosti
• Terapeutske vakcine: Identifikacija specifičnih tumorskih
antigena obezbeđuje imunske ciljeve za koje mogu biti konstruisane
vakcine. Primeri:
 Leukemija, Kancer dojke, Melanom, Kancer prostate, Kancer kolona
 DC vakcine

• Vakcine protiv autoimunskih bolesti

• HPV vakcine

• DC-targeting Lentivector kao nova platforma za HIV

vakcine