FIZIKO-TEHNIKA MERENJA:

SENZORI TEMPERATURE

UVOD
Merenje temperature predstavlja jedno od najeih merenje, jer je temperaturu
potrebno odrediti ne samo zbog upravljanja odreenim procesom, ve mnogi senzori
drugih veliina koriste podatak o vrednosti temperature kako bi se izvrila
kompenzacija promene temperature. Temperatura, skoro uvek, menja karakteristiku
pretvaraa koja se koristi pri merenju posmatrane fizike veliine.
Jedan od najstarijih principa merenja temperature zasnovan je na promeni dimenzije
tela sa varijacijom temperature.
Odreivanje temperature uvek je zasnovana na konverziji jednog dela termalne
energije objekta (ija se temperatura odreuje) u elektrini signal. Bilo da je u pitanju
kontaktno ili beskontaktno merenje, dolazi do razmene toplote izmeu objekta i
pretvaraa. Odnosno, svaki senzor remeti temperaturno polje koje meri, bez obzira da
je li princip merenja zasnovan na kondukciji, konvekciji ili radijaciji. To uvek dovodi
do greke pri merenju temperature, bez obzira koliko ona bila mala. Zadatak svakog
inenjera je da tu greku svede na minimum, bez obzira da li radi na realizaciji
senzora ili na izboru i postavljanju senzora za konkretnu aplikaciju.
Pri merenju temperature, koriste se dva osnovna principa:
ravnoteni temperatura se oitava kada ne postoji uoljivi tempraturni gradijent
izmeu objekta i senzora, tj. kada senzor i objekat imaju istu temperaturu.
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

UVOD
prediktivni kada nema dovoljno vremena da bi sistem senzorobjekat postigao
stanje ravnotee, temperatura objekta se odreuje na osnovu brzine promene
temperature senzora.

Pri merenju kontaktnim senzorom, senzor skoro nikad nije u dodiru samo sa
objektom, ve je kablom povezan sa ostatkom mernog sistema. Kabl je najveim
delom na temperaturi okoline (T0), koja ne mora bitu ista kao temperatura objekta
(TB). Neka je temperatura senzora (TS). Osim elektrinog signal kabl provodi i deo
termalne energije senzora. Termalna otpornost je obrnuto srazmerna termalnoj
provodnosti, i predstavlja mogunost materijala da sprei provoenje toplote. U
ravnotei termalna energija koja se prenosi sa objekta na senzor jednaka je termalnoj
energiji koja se prenosa sa senzora na okolinu:
TB TS TS T0
r
r

TS TB TB T0 1 TB T 1
r1
r2
r2
r2
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

UVOD
Temperatura senzora se uvek razlikuje od temperature objekta, osim kada objekat i
okolina nemaju istu temperaturu.
TS = TB samo kada je r1/r2 = 0, to nikad nije sluaj. Ipak, za smanjenje greke
neophodno je maksimalno poveati toplotnu provodnost izmeu senzora i objekta,
dok treba minimizovati toplotnu provodnost izmeu senzora i okoline.
Takoe, potrebno je voditi rauna i o dinamikoj greci. esto se temperatura senzora
menja, jer je tek prikljuen na merni objekta, ili se menja temperatura ili okoline ili
samog objekta u toku merenja.
Kada se senzor i objekat nau u kontaktu, termalna energija koja se, u jedinici
vremena, prenese sa objekta na senzor srazmerna je temperaturnom gradijentu:
dQ 1 TB TS dt , gde je 1 1/ r1 termalna provodnost spoja objekat-senzor.

Absorbovana toplota poveava temperaturu senzora za dT:

dQ mcdT , gde je c specifina toplota senzora.
Izjednaavanjem prethodna dva izraza dobija se diferencijala jednaina ije reenje
opisuje ponaanje senzora u toku vremena:
TS TB Tet / , gde je T TB TS (0) i vremenska konstanta.
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

UVOD
Vremenska konstanta predstavlja vreme potrebno da se inicijalni temperaturni
gradijent (TB TS(0)) smanji za 63.2 %.
to je manja vremenska konstanta senzor bre dostie krajnju temperaturu.
Ako objekat i okolina nisu na istoj temperatu (to je est sluaj), senzor pokazuje neto
manju temperaturu.
Teorijski posmatrano senzor nikada ne dostie temperaturu objekta, meutim, u
realnim aplikacijama moe se smatrati da je nakon 5, razlika samo 0.7% poetnog
gradijenta, a nakon 10 svega 0.005%.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

UVOD
Kontaktni senzor se sastoje od sledeih elemenata:
senzorski element materijal ija se odreena karakteristika menja sa promenom
temperature. Potrebno je da poseduje malu specifinu toplotu, malu masu, veliku
termalnu provodljivost i veliku i predvidljivu osetljivost na promenu
temperature.
Kontakti izmeu senzorskog elementa i spoljanjeg elektinog kola. Potrebno je
da posuduju malu termalnu provodljivost i zanemaljivu elektrinu otpornost.
Zatitno kuite koje titi senzor od okolnih uticaja. Neophodno je da kuite
poseduje dobru termalnu provodljivost i da je u elektrinom pogledu dobar
izolator.

kontaktni
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

beskontaktni
2009, Marko Barjaktarovi

UVOD
Bezkontaktni senzori takoe poseduje senzorski element ija se odreena
karakteristika menja sa promenom temperature. Da bi se smanjilo vreme odziva
radijacionog senzora potrebno je da njegova debljina minimalna, a povrina to je
mogue vea. Uobiajeno je da se kuite beskontaktnog senzora ispuni suvim
vazduhom ili azotom.
Svi temperaturni senzori se mogu podelita u dve kategorije na relativne i absolutne.
Primer absolutnih senzora su termistori i otporni temperaturni detektori (resistance
temperature detectors RTD), dok je primer relativnih termopar.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

OTPORNI SENZORI TEMPERATURE

Prednosti otpornih senzora temperature su jednostavna elektrina kola i dugotrajna
stabilnost. Svi ovi senzori se mogu podeliti u tri grupe:
otporni temperaturni detektori (RTD),
otporni termometri od Si,
termistori.
Otporni temperaturni detektori se obino proizvode od metala, u obiku ice ili
tankog filma. Iako se skoro svi metali mogu koristi, najee se upotrebljava platina,
zbog predvidljivog odziva, dugotrajne stabilnosti i izdrljivosti. Za temperature
preko 600 C upotrebljava se volfram.
Filmovi se proizvode od platine i nanose na subtrat, najee silicijum.
iani RTD se realizuju namotavanje ice od platine na visokotemperatureno staklo
koje se nalazi unutar staklene, keramike ili metalne tube. Ovakva realizacije se
upotrebljava u industriji ili u istraivake svrhe.
Otpornost platinskog otpornika moe se predstaviti sledeim izrazom:
3

t
t
t
t

2
3
Rt R0 1 At Bt Ct t 100 R0 1 1
100 1 100 100 1

100

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

OTPORNI SENZORI TEMPERATURE

gde je t temperature u C, a A, B i C konstante za koje vai:

4
8
A 1
,
B

10
i
C

10

100
vrednost se odreuje kalibracijom na visokim, a na negativnim temperaturama,
dok iznos 0.002923 C1.
Da bi se zadovoljila ITS-90 temperaturna skala (ITS International Temperature Scale),
potrebno je izvriti korekciji predhodnog izraza (videti standard). Kalibracija se vri
na tano definisanim tempraturama koje predstavljaju osobine odreenih materijala.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

OTPORNI SENZORI TEMPERATURE

laboratorijski

industrijski

U industrijskoj upotrebi esto se koristi reazalizacija sa 3 ice, dok za precizna

laboratorijiska merenja etvoroilno merenje je neophodno.
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

OTPORNI, SILICIJUMSKI SENZORI TEMPERATURE

Provodna svojsta Si se uspeno koriste za proizvodnju senzora temperature sa PTC
(Positive temperature coefficient) karakteristikom. Takoe, silicijumski temperaturni
senzori se esto koriste u MEMS strukturama za temperaturnu kompenzaciju ili
direktno merenje temperature.
Jedan od najzastupljenijih je KTY detektor temperature, koji poizvodi Philips.
Poseduje dobru linearnost, koja se moe poboljati korienjem jednostavnog
elektrinog kola, i dobru dugotrajnu stabilnost ( 0.05 K po godini). Koriste se za
temperature do 200 C.
ist Si se ponaa kao NTC. Meutim, ako se dopira donorima, u odreenom
temperaturnom opsegu se ponaa kao PTC. To je rezultat opadanja pokretljivosti
nosilaca na niim temperaturama. Na temperaturam iznad 200 C raste broj termalno
generisanih nosilaca i dolaze do izraaja NTC karakteristike Si.
Dimenzije KTY senzora su 500x500x240 m, i on je metalizovan sa jedne strane, dok
je kontaktna povrina na drugoj strani. To dovodi do efekta irenja otpornosti,
odnosno struja je sferno distribuirana kroz senzor to smanjuje uticaj proizvodne
tolerancije senzora. KTY moe biti osetjiv na smer struje, to se reava kostrukcijom
dualnog senzora, odnosno spajanjem dva senzora kojima su polariteti suprotno
poveza. KTY je veoma zastupljen u automobilskoj industriji.
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

SENZORI TEMPERATURE NA BAZI SILICIJUMA

Tipina prenosna karakteristika KTY senzora prikazana je na slici.
Osetjivost KTY je reda 0.7 %/C.
Funkcija prenosa KTY se moe aproksimirati polinomom drugog reda:
2
RT R0 1 A T T0 B T T0

gde su R0 [] i T0 [K] otpornost i temperatura

na referentnoj taki.
Npr, za KTY-81 temperatuni opseg iznosi od
-55 C do 150 C, pri emu koeficijenti iznose
A = 0.007847 K-1 i B = 1.874x10-5 K-2.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

NTC TERMISTORI
Standarni otpornik na bazi metal oksida poseduje NTC karakteristiku.
Kada se zahteva visoka tanost ili irok merni opseg, karakteristike NTC termistora se
nesmeju koristiti iz specifikacije, zbog prevelike tolerancije koja moe biti ak 20%.
Zbog toga je neophodna individualna kalibracija. Detaljnu kalibraciju ne vri
proizvoa, jer bi ona znaajno podigla cenu termistora. Kalibracija se vri na
nekoliko taaka, a kvalitet kalibracije zavisi od preciznosti referentnog termometra.
Kalibracija je zasnovana na nekoliko modela kojim se temperaturni odziv termistora
moe aproksimirati.
Pri kalibraciji termistora mora se vodi rauna o samozagrevanju koje nastaje usled
proticanja struje kroz termistor.
Ako je r termalna otpornost termistora prema okruenju, V napon napajanja, R
otpornost termistora na mernoj temperaturi, N duty-cycle (N = 0.1 oznaava da je
termistor napajan svega 10% ukupnog vremena posmatranja), tada samozagrevanje
termistora iznosi:
N 2V 2
TH r
R
U zavisnosti od korienog modela zavisi i preciznost opisivanja veze temperature i
otpornosti termometra. Po pravilu, komplikovaniji model doprinosi veoj tanosti.
Svi modeli su zasnovani na eksperimetnu, i u optem obliku polazi se od toga da
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

NTC TERMISTORI
logaritam otpornosti termistora je polinomska funkcija reciprone vrednosti
absolutne temperature:
A
A A
ln R A0 1 22 33
T T
T
U najednostavnijem obliku uzimaju se samo prva dva lana predhodne relacije:
B
ln R A
T
B 1/ T 1/ T0
, gde je R0 otpornost na temperaturi T0 .
odnosno otpornost iznosi: R R0 e
B zavisi od materijala od kog je napravljen termistor.
Predhodni model se koristi u uem temperaturnom opsegu.
Kalibracija se vri u samo jednoj taki, odnosno u dve ako konstanta materijala B nije
poznata.
Radi tanijeg odreivanja karakteristika materijala, mogue je izvriti merenje
otpornosti na nekoliko temperatura u opsegu od interesa, i metodom najmanjeg
kvadrata izraunati konstantu B.
Temperatura termistora se moe odrediti na osnovu sledee formule:
1 ln R R0
T

T
B
0

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

NTC TERMISTORI
Osetljivost termistora iznosi:

1 dR
B
2
R dT
T

i moe se uoiti da zavisi i od karakteristike materijala i od temperature. Na niim

temperatura je vea i ima vrednost od oko 7 %/C, a na viim opada na oko 2 %/C.
To je za red veliine vie od RTD, i NTC termistori se koriste za merenja u uem
opsegu kada se zahteva vea osetljivost.
Neto precizniji model Fraden:
R R0 e

B 1 T T0 1/ T 1/ T0

potrebne bar dve take za kalibraciju.

Najprecizniji model (Steinhart and Hart), koji unosi nesigurnost od oko mK u celom
termperaturnom opsegu od interesa, ali zahteva minimun 3 kalibracione take:

T B0 B1 ln R B3 ln R

Izbor modela zavisi od temperaturnog opsega, dozvoljenog odstupanja i pre svega

cene.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

NTC TERMISTORI
Termistori se na osnovu procesa proizvodnje mogu podeliti u tri grupe:
termistori koji se proizvode od zrna odreenog materijala zatopljena u staklo ili u
metal,
drugi tip predstavljaju ip termistori, koji na povrini imaju iane kontakte za
povezivanje u elektino kolo,
trei tip termistora se realizuje nanoenjem poluprovodnikog materijala na
odgovarajui substrat kao to je staklo, aluminijum, ili drugi.
Najbri odziv poseduju termistori sa zrnastom strukturom.
Dugotrajna stabilnost termistora moe biti relativno loa i ak 1 %.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

PTC TERMISTORI
Najvei broj metala se ponaa kao PTC termistori, ali njihova osetljivost je mala, kao
na primer kod RTD-ova. Sa druge strane, keramiki PTC u odreenom opsegu
temperatura iskazuju veoma veliku promenu otpornosti sa termperaturom. Obino se
proizvode dopiranjem keramikih materijala kao BaTiO3 koji tada pokazuju
poluprovodnika svojstva. Iznad Kirijeve temperature feroelektrina svojstva se
naglo menjaju, to dovodi do brzog porasta otpornosti.
Standardne karakteristike PTC termistora:
Otpornost na 25 C, R25,
Minimalna otpornost Rm, do koje otpornost termistora blago opada,
Termperatura na kojoj poinje nagli porast otpornost, Kirijeva temperatura i ona
se kree u opsegu od 30 C do 160 C.
1 R
TCR se definie u standardnom obliku:
R T
i on moe biti veoma veliki i do 2/C.
Maksimalni napone Emax na koji se termistor moe povezati bez obzira na
temperaturu,
Termalna konstanta koja definie brzinu odziva.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

PTC TERMISTORI
Usled samozagrevanje, otpornost termistora raste, pa se on moe iskoristiti za zatitu
od pregrevanja. PTC termistor se moe koristiti u sledeim aplikacijama:
zatita elektrinog kola serijska veza sa potraaem kako bi se preilo njegovo
pregrevanje,
kao termostati, jer je na osnovu napona napajanja i spoljne termperature
temperatura termistora tano odreena,
kao elementi za kanjenje, jer je potrebno vreme
od trenutka ukljuenja do ulaska termistora u
ravnoteu,
za detektore nivoa, jer nakon uranjanja dolazi do
nagle promene temperature.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

TERMOPAROVI
Termopar je spoj dva razliita metala, pri emu je taka spoja (topli kraj ili merni kraj)
u kontatku sa objektom ija se temperatura odreuje, dok se termalno generisani
napon odreuje na drugom kraju (hladni ili referentni spoj). Termoparovi su pasivni
senzori. Generisana elektromotorna sila zavisi od temperaturne rezlike izmeu dva
kraja, a ne od absolutnih temperatura na kojoj se krajevi nalaze. Za tano odreivanje
temperature objekta, potrebno je meriti temperaturu hladnog kraja. Podela
termoparova je izvrena na osnovu materijala koji se koriste za izradu ica termopara:
Tip T: Cu (+) i konstantan () otporan je na koroziju usled vlage u atmosferi i
koristi se za temperature manje od 0. Upotreba u vazduhu je ograniena na 370 C
jer dolazi do oksidacije bakra.
Tip J: Fe (+) i konstantan () koriste se u vakuumu ili inertnim atmosferama u
opsegu od 0 do 760 C. Ne koriste se ispod 0 C jer moe doi do pojave re na
gvou.
Tip E: 10 %Ni/Cr (+) i konstantan () koriste se u opsegu od 200 C do 600 C.
Mogu se koristiti i u oksidiuim i inertnim atmosferama. Pogodni su za merenja
ispod 0 C, jer ne dolazi do korozije, pa se mogu koristi i pri veoj vlanosti
vazduha. Meu termoparovima proizvode najveu ems po C, zbog ega su
popularni.
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

TERMOPAROVI
Tip K: 10% Ni/Cr (+) i 5% Ni/Al/Si () koriste se u opsegu od 200 C do 1260
C. Usled otpornostI na oksidaciju koriste se za temperature iznad 540 C.
Tip R i S: Pt/Rh (+) i Pt () koriste za neprekidnu upotrebu u opsegu od 0 do 1480
C.
Tip B: 30 % Pt/Rh (+) i 6% Pt/Rh () koriste za neprekidnu upotrebu u opsegu od
870 do 1700 C. Mogu se kratkotrajno koristi u vakuumu. Ne bi trebalo da se
koriste u atmosferi koja sadri metalna ili nemetalna isparenja. Nesmeju se
direktno ubaciti u zatitnu cev.
U praktinim primena mora se voditi rauna o sledeim preporukama:
Termoelektrina sila se ne moe uspostaviti u kolu od homogenog provodnika,
Algebarska suma svih ems u kolu je nula ako se svi spojevi nalaze na istoj
temperaturi,
Ako se jedan termopar nalazi na razlici temperatura T1 T2 i proizvodi ems V1, a
drugi na razlici temperatura T2 T3 i proizvodi ems V2, tada bi termopar koji se
nalazi na razlici temperatura T1 T3 proizvodio ems V1 + V2, pod uslovom da su
termopari od istog materijala.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

TERMOPAROVI

Predhodno navedena pravila omoguavaju razliite kombinacije upotreba

termoparova: merenje srednje temperature objekta, merenje razlika temperatura
izmeu dva objekta, korienje drugog tipa senzora za odreivanje temperature
referentnog spoja, itd.
Da bi se poveala osetljivost termopara i pojaao signal, nekoliko termoparova se
moe povezati na red, pri emu su topli krajevi svih termoparova vezuju na mernu
temperaturi, a svi hladni krajevi na referentu. Takva konfiguracija naziva se termopajl
(thermopile).
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

TERMOPAROVI
Ranije, referentni kraj termopara se drao na temperaturi od 0 C (meavina vodaled). Meutim, hladni kraj moe biti na bilo kojoj temperaturi sve dok je njegova
temperatura poznata. Odnosno, hladni kraj je termiki spregnut sa drugim senzorom
temperature (RTD ili poluprovodniki), tako da nije potrebna kompenzacija
temperature referentnog spoja.
Realizacija se termistorom prikazana je na slici. Kako osetljivost termistora i
termopara nisu identine, pojaavaem se omoguava direktno sabiranje
odgovarajua dva napona.
Kada se kompenzacija vri
mikroprocesorom, na ems
termopara prvo se doda ems
koja odgovara referentnoj
termpraturi, a zatim se iz
tabele odreuje termperatura
koja odgovara dobijenoj sumi.
Neispravno je na termperaturu
koja odgovara ems termopara
dodati temperaturu ref. spoja.
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

TERMOPAROVI
Ceo termopar se sastoji od:
ica koje formiraju spoj u jednoj taki,
zatitnog omotaa,
kuita i
kontakta (najee u obliku zavrtnja na koji se povezuju produni kablovi).
ice termopara potrebno je elektino izolovati, jer u suprotnom moe doi do greke.
Da bi se spreio uticaj vlage, zatitni omota mora biti neosetljiv na vlagu, kao npr.
teflon ili PVC.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

TERMOPAROVI

Du obe ice se stvara ista

razlika potencijala, jer im se
krajevi nalaze na istim
temperaturama (zakon
umetnutih materijala).

tipovi termoparavoa ukratko

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

TERMOPAROVI
Zatitno kuite osim mehanike prua i zatitu od okoline, posebno kada su u
pitanju razliita isparenja koja mogu uticati na karakteristike termopara.
Zatitno kuite, u zavisnosti od temperature, moe biti proizvedeno od karbona (do
540 C), nerajueg elika (do 870 C) ili legura nikla (do 1150 C).
Sve tipove termoparova potrebno je prekaliti da bi im se stabilizovala karakteristika.
Ponekad to uradi i proizvoa, ali je praksa da se to uradi i u laboratoriji, pre svake
precizne kalibracije. Obino se zagrevanje vri u vazduhu, pri emu termopar ne sme
biti podvrgnut mehanikom naprezanju. U prvi par minuta na temperaturi od 1400
do 1500 C termopar se oslobaa svog nakupljenog mehanikog naprezanja u toku
predhodnog rada.
Ralizuju se i tanki termporovi, postavljanjem ica na foliju. Njihovo vreme odziva je
veoma brzo, oko 10 ms. Takoe, postie se i odlino prijanjanje senzora na objekat.
Prilikom instalacije termopara potrebno je obezbediti dobar termiki kontakt izmeu
senzora i objekta. To se postie korienjem razliitih tipova cementa, pri emu se
mora voditi rauna da cement ne sadri korozivne materijale.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

ZADATAK - TERMOPAR
Kompenzacija promene temperature hladnog spoja termopara vri se pomou
tranzistorskog termometra. Kao indikator koristi se digitalni milinaponski voltmetar
sa 4 cifre. Termopar gvoe-konstantan ima mo = 53.5 V/C, pri emu je gvoe
elektropozitivnije. Napon baza-emitor tranzistora se moe prikazati u
linearizovanom obliku Ube = 0.6 V 2.2 [mV/C]t, u temperaturnom opsegu od
interesa.
a) Ukratko objasniti zato je potrebno vriti temperaturnu kompenzaciju hladnog
spoja termopara.
b) Izraunati pojaanja pojaavaa A i karakteristiku linearnog kola
Uizlazno = BUulazno + C, tako da se na digitalnom voltmetru direktno oitava
temperatura toplog kraja termopara u C, sa rezolucijom od T = 0,1 C.
c) Ako se temperatura tela na koje je vezan topli kraj termopara naglo promeni
(odskona pobuda) za T = 30 C, koliki vremenski interval treba da proe od
poetka odskone pobude pa da greka oitavanja bude manja od 2%. Topli spoj
termopara se ponaa kao sistem prvog reda sa vremenskim konstantama = 2 s.
Temperatura tela na koje je vezan topli kraj termopara pre odskone pobude je
TT1 = 70 C.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

ZADATAK - TERMOPAR

b) Napon na izlazu iz pojaavaa:

Ata + (2,2[mV/C]B A)tb + (C 0,6 [V]B) => A = 187, B = 4,55 i C = 2,73 V
c)

Temperatura toplog kraja termopara: T TT 1 T 1 e t / TT 2 Te t /

Greka oitavanja je manja od = 2% nakon vremenskog trenutka t1:
TT 2 Te t1 / TT 2
T
t1 ln
5,42 s
TT 2
T02

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

SENZORI TEMPERATURE NA BAZI PN SPOJA

Direktno polarisan PN spoj se moe iskoristiti za merenje temperature. Naime, ako se
struja PN spoja odrava konstantnom, napon na spoju skoro linearno varira sa
temperaturom. To omoguava jednostavnu kalibraciju senzora, uz pomo samo dve
take.
Napon na spoju se moe predstaviti sledeom relacijom:
E g 2kT
V

ln C ln I
q
q
gde je Eg napon energetskog procepa na 0 K, q elementarno naelektrisanje, k
Boltzmanova konstanta, T absolutna temperatura, I struja kroz PN spoj i C konstanta
koja ne zavisi od temperature.
Osetljivost zavisi od struje kroz PN spoj i
iznosi oko 2.3 mV/C za struju od 10 A,
dok sa porastom struje ona opada i za struju
od 1 mA iznosi 2 mV/C.
Preporuuje se da struja bude oko 100 A, i
pri naponu od 5 V potrebno je koristiti
otpornik od R = (E V)/I = 44 k, V 0.6 V.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

SENZORI TEMPERATURE NA BAZI PN SPOJA

Sa poveanjem temperature dolazi do blagog porasta struje u kolu, ali je odstupanje
veoma malo, i u veem broju praktinih primena se moe zanemariti, to tranzistor
ini veoma atraktivnim senzorom temperature, zbog niske cene i jednostavnog
elektrinog kola.

Zavisnost izlaznog napona od

temperature u funkciji struje PN spoja.

Greka ulsed odstupanja od

linearne karakteristike.

PN spoj kao senzor temperature esto se integrie u druge senzore, kod koji je
potrebno izvriti temperaturnu kompenzaciju. Npr, difuzijom se moe ugraditi
neposredno pored membrane senzora pritiska razvijenog u MEMS tehnologiji.
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

SENZORI TEMPERATURE NA BAZI PN SPOJA

Neto kompleksnije kolo se moe realizovati pomou strujnog ogledala, pri emu
cena ovakvo senzora je i dalje veoma niska.
Struje tranzistora Q1 i Q2 su jednake. Tranzistor Q2 se sastoji od r identinih
tranzistora, pri emu je r najee 8, pa je IC2,i = IC1/r.
Ukupna struja kroz senzor iznosi:
k

IT 2
ln r T , i za r 8 i Re 358 se dobija IT / T 1 A/K.
qRe

Struja IT se jednostavno moe prevesti u

napon, npr. pomou otpornika od 10 k.
Predhodna jednaina je potpuno tana samo u
sluaju kada je za tranzistor . Realni
monolitni senzori sade dodatne komponente
koje kompenzuju nelinearne efekte.
Najpoznatiji integrisani senzori temperature
su LM35 firme National Semiconductors
(naponski izlaz) i AD590 ije je proizvoa
Analog Devices (strujni izlaz).
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

SENZORI TEMPERATURE NA BAZI PN SPOJA

Izlazni napon u funkcije temperture za LM35Z.

LM35Z poseduje osetljivost od 10 mV/C. Njegova funkcija prenosa je veoma

linearna, a odstupanje se nalazi u opsegu od 0.1 C.
Izlazni napon LM35Z se moe prikazati u obliku: Vout = V0 + aT, gde je T temperatura
u K. V0 bi trebalo da 0, ali usled proizvodne varijacije moe biti ak i 10 mV, to moe
uneti greku od 1 C, o emu se mora voditi rauna pri preciznijim merenjima.
Takoe, osetljivost usled proizvodne toleranicije se kree od 9.9 mV/C do 10 mv/C.
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

FLUOROSCENTNI SENZORI TEMPERATURE

Fluorescentni senzori temperature zasnivaju rad na osobine pojedinih jedinjenja sa
fosforom da proizvedu svetlosni signal nakon pobuivanja drugim svetlosnim
izvorom.
Fosforno jedinjene u obliku farbe se nanesi na objekat ija se temperatura meri. Zatim
se povrina izloi kratkotrajnom impulsu UV svetla, nakon ega se posmatra
intenzitet emitovane fluorescentne svetlosi. Oblik dobijenog signala zavisi od
temperature tela. Ako je dobijena fluorescentna svetlost crvena, oblik signala ima
potpuno eksponencijalni karakter. Kao pobudni signal upotrebljava se ksenonska
lampa.
Temperatura se odreuje na osnovu brzine opadanja fluorescentnog signala, odnosno
merenjem vremenske konstante.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

FLUOROSCENTNI SENZORI TEMPERATURE

U opsegu temperatura objekta od 200 C do 400 C vremenska konstanta se promeni
oko 5 puta.
Merenja vremena spada u najednostavnije, a moe se izvriti veoma precizno
pomou prostog elektrinog kola, i temperatura se moe meriti sa veoma velikom
rezolucijom i maksimalnom grekom od 2 C bez predhodne kalibracije ureaja.
Kalibracijom, greka se moe znaajno smanjiti.
Merenje vremenske konstante je nezavisno od intenziteta pobudne svetlosti, to
omoguava bezkontaktno merenje, uz zamarljiv poremeaj temperature objekta.
Takoe, merenje moe biti dugotrajno, jer varijacije temperature i relativne vlanosti
ne utiu na rad senzora.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

AKUSTIKI SENZORI TEMPERATURE

U ekstremnim sluajevima merenje temperature moe predstavljati problem. Npr. pri
kriogenim temperaturama, visokom stepenu radijacije u nuklearnom reaktoru, i
drugo. U pojedinim sluajevima, potrebno je meriti temperaturu u zatvorenoj posudi,
pri emu se u nju ne sme uneti senzor, a zidovi posude ne proputaju infracrveno
zraenje. Tada se moe iskoristiti prinicip, da brzina zvuka u nekom fluidu zavisi od
temperature tog fluida.
Poznato je da brzina zvuka u suvom vazduhu, pri normalnom atmosferskom pritisku
se moe izraunati po sledeoj formuli:
v 331.5

T
[m/s], gde je T absolutna temperatura.
273.15

Akustini senzor temperature se sastoji od tri komponente:

predajnika,
prijemnika,
i gasom ispunjene, zapeaene cevi. Kao gas se najee koristi suvi vazduh.
Cev sa gasom nije uvek neophodna, posebno kada se zna sadraj posude u kojoj se
temperatura gasa meri, pri emu se tano zna sastav gasa, njegova masa, dok se
zapremina tog gasa odrava konstantnom.
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

AKUSTIKI SENZORI TEMPERATURE

Predajnik periodino alje ultrazvuni signal. Frekvencija emitovanja impulsa je reda
100 Hz, pri emu je frekvencija ultrazvuka najee iznad 100 kHz.
Brzina se odreuje na osnovu vremena preleta, koje zavisi od brzine ultrazvuka, pri
emu brzina zavisi od temperature u posudi.
Mogua je i realizacija u kojoj se kristal oscilatora nalazi u posudi, i usled promene
temperature, menjaju se mehanike osobine kristala, a sam tim i frekvencija
oscilatornog kola. Osetljivost ovog senzora je reda nekoliko kHz po stepenu K.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

STAKLENI TERMOMETRI
Stakleni termometri (liquid in glass thermometer), pre svega sa ivom,
predstavlju najzastupljenije senzore za vizuelno oitavanje
termperature.
iva se koristi jer ne stvara tanak sloj na staklenoj cevi pri kretanju.
Koriste se u opsegu od 35 C do 450 C. iva prelazi u vrsto stanje
na 38 C .
Termometri sa ivom izlaze iz upotrebe, jer je iva otrovna.
Sve se vie koriste stakleni termometri sa drugim tenostima, koji
poseduju veliki koeficijent linearnog irenja, lako se uoavaju, ali
nisu toksini.
Stakleni termometri imaju dobru osetljivost i veliku linearnost.
Najvea mana ovih termometra je to su lomljivi i ne daju elektrini
signal.
U zavisnosti od fluida koriste se za opsege od 170 C do 530 C, pri
emu svaki fluid pokriva samo deo navedenog opsega.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

BIMETALNI TERMOMETRI
Bimetalni termometri su neprecizni, robusni ureaji, sa sporim odzivom i poseduju
histerzis.
Odlikuje ih nista cena, zbog ega se esto koriste u ON-OFF aplikacijama.
Kada je potrebno lokalno analogno oitavanje, bez slanja na daljinu, mogu se
upotrebiti.
Princip rada je zasnovan na uvijanju dve spojene ploice od razliitih materijala, koje
se javlja usled razliitog koeficijenta termikog irenja. Kada je potrebno analogno
oitavanje obino se realizuju u helikoidnog formi.
Koriste sa za opseg temperatura 180 C do 430 C.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

GASNI TERMOMETRI
Koriste se kada je potrebno preneti signal na daljinu, bez upotrebe elektrinog
signala, sve do mesta oitavanja.
Sastoji se od metalnog suda i metalne cevi sa malim koeficijentom termikog irenja.
Na kraju cevi se nalazi senzor pritiska, najee Bourdon-ova cev (membrana ili meh
se mogu upotrebiti). Skala Bourdon-ove cevi je kalibrisana tako da predstavlja
temperaturu, a mogue je dobiti elektrini signal pomou potenciometra ili DIT-a.
Odsupanje ureaja je u granicama od 0.5 %, a signal se moe preneti na rastojanje do
100 m.
Sud je delimino
napunjen sa tenou.
Pritisak na tenost stvar
gas, para (metil-hlorid),
ili druga, ree tenost
koja se ne mea sa
donjom. Pritisak se
pomou donje tenosti
prenosi do Bourdonove cevi.
FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

2009, Marko Barjaktarovi

GASNI TERMOMETRI
U veem opsegu, pritisak je direktno srezmeran temperaturi
gasa u sudu.

Zavisnost pritiska pare u sudu od temperature.

FIZIKO-TEHNIKA MERENJA

Industrijski termomertar na bazi pritiska gasa.

Vreme odziva sistema je reda 20 s.

2009, Marko Barjaktarovi