*Ovde unesite naziv Vase kole , na primer Elektrotehnika kola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema :
Carinski postupak i Incoterms

Profesor-mentor:
*ime mentora

Uenik:
*Vase ime, razred

April, 2009.

SAD R AJ

UVOD.....................................................................................3
1.1
CARINSKI POSTUPAK U MEUNARODNOM ELEZNIKOM
SAOBRAAJU.......................................................................................4
1.2

CARINSKI POSTUPAK U DRUMSKOM SAOBRAAJU.........................4

1.3

CARINSKI POSTUPAK U SAOBRAAJU VODENIM PUTEVIMA.............5

1.4

CARINSKI POSTUPAK U VAZDUNOM SAOBRAAJU........................6

1.5

CARINSKI POSTUPAK U POTANSKOM...........................................7

SAOBRAAJU.......................................................................................7
1.6

CARINSKI POSTUPAK U PUTNIKOM PROMETU..............................8

Pojam, svrha i ciljevi Incotermsa..............................................8

2.1

Pravne osnove Incotermsa..........................................................9

Obrazloenje E termina (EXW)...............................................9

Obrazloenje F termina (FCA, FAS i FOB)...............................11

INCOTERMS........................................................................... 12
5.1
emu izvoznici i uvoznici moraju posebno posvetiti panju u
implementaciji Incoterms-termina......................................................12
5.2

Dosledna upotreba primerenih termina......................................13

5.3

Obveze prodavca prilikom isporuke robe....................................13

5.4

Prelaz rizika i trokova koji se odnose na robu............................13

5.5

Obiaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine.......................13

5.6

Izbor kupca u vezi s mjestom isporuke.......................................14

5.7

Ambalaa i kontrola robe...........................................................14

5.8

Otpremnica i elektronska trgovina...............................................14

5.9

Neprenosivi prevozni dokumenti umesto otpremnice..................15

5.10 Pravo davanja uputa prevozniku................................................15

5.11 Pozivanje na Incoterms.............................................................15
5.12 Arbitraa Meunarodne trgovake komore................................15

Zakljuak.............................................................................. 16

LITERATURA..........................................................................17

1 UVOD
Carinski postupak je skup pravnih normi kojima se odreuju radnje i njihovi oblici, a
preduzimaju ih odreena lica pravni organi u cilju primene
materijalno pravnih pravila kojima je regulisan pravni sistem jedne zemlje. Carinski organi
obavljaju nadlene aktivnosti u carinskom postupku koje su u vezi sa prometom robe preko
carinske linije.To su mere carinskog nadzora,carinjenje robe i utvrivanje carinskih delikata i
njihovih izvrilaca.
Carinski postupak obuhvata skup pravila kojima se regulie rad carinskih organa u obavljanju
radnji iz njihove nadlenosti i drugih lica u ostvarivanju prava i obaveza.Carinski postupak
moemo podeliti na carinski upravni i carinski prekrajni postupak.
Carinski upravni postupak je poseban postupak koji se odnosi na carinsku materiju.Carinskim
prekrajnim postupkom se regulie procedura po kojoj se utvruje postojanje carinskih
prekraja,njihovih izvrilaca i njihove odgovornosti.Carinski prekrajni postupak se sprovodi sa
ciljem da se primene sankcije protiv izvrilaca carinskih prekraja.

Incoterms Pravila tumaenja trgovinskih termina Meunarodne trgovinske komore

omoguavaju i olakavaju razmenu dobara izmeu prodavaca i kupaca, regulisajui
ekonomsko-pravne. Najnovija varijanta Incotermsa 2000 prilagoena je savremenoj
trgovinskoj praksi, a njihovom se primenom uklanjaju nejasnoe i nesporazumi u
meunarodnoj praksi.
U radu se analiziraju pojam, svrha i ciljevi Incotermsa, struktura Incotermsa,
obrazlau se svi termini i ukazuje na temeljne zakljuke na koje izvoznici i uvoznici
trebaju obratiti panju.

Ovih godina 1953., 1967., 1976., 1980. i 1990. doneseni su najnoviji Incotermstermini - Incoterms 2000. Stupili su na snagu od 1. januara godine 2000-te. Sadre 13 klauzula
koje su grupisane u etiri osnovne grupe E, F, C i D. Ugovaranjem adekvatnih termina uesnik
spoljnotrgovinskoga sastava mogu ubrzati odvijanje procesa razmene u meunarodnj trgovini i
tako ostvariti brojne pozitivne koristi.
3

1.1 CARINSKI POSTUPAK U MEUNARODNOM ELEZNIKOM

SAOBRAAJU

Prevoz robe eleznicom realizuje se na temelju ugovora koji zakljuuju eleznica i poiljalac
robe. U cilju sprovoenja mera carinskog nadzora, vozovi po prelasku carinske linije se
zaustavljaju na graninoj eleznikoj stanici, na carinskim kolosecima koje odreuje eleznika
stanica u sporazumu sa carinarnicom.
Uredbom o carinskom postupku u eleznikom i drumskom saobraaju, saobraaju vodenim
putevima,vazdusnom i potanskom saobraaju i putnikom prometu u delu carinskog postupka i
carinskog nadzora u eleznikom saobraaju, istaknuto je da se na pruzi izmeu carinske linije i
granine eleznike stanice ne smeju zaustavljati vozovi, sem ako je iz bezbednosnih razloga to
neophodno uiniti ili pak u sluaju vie sile. Ako se voz kojim sluajem zaustavi izmeu
carinske linije i granine eleznike stanice, ova je duna da o tome odmah obavesti carinarnicu
Carinski pregled robe i linog prtljaga koji putnici sa sobom nose obavlja se kolima u kojima
se putnici nalaze. Ako se carinski postupak sa putnicima ne moe zavriti za vreme redovnog
zadravanja voza u graninoj eleznikoj stanici, carinski postupak se moe sprovesti za vreme
kretanja voza. Naime,carinarnica utvruje brojno stanje kola u sastavu teretnog voza, vri
pregled lokomotive,slubenih kola i voznog osoblja. Brojno stanje kola u sastavu teretnog voza
granina carinarnica sravnjuje sa spiskom prelaza strane eleznice ili sa prevoznim ispravama
koje prate robu (tovarni list, ekspresni list, prtljanica, eleznika propratnica i dr.), koje joj
predaje granina eleznika stanica.
Obaveza granine eleznike stanice je da izvetava graninu elezniku carinarnicu o:
- uvoenju vanrednih vozova u meunarodnom saobraaju, uz naznaenje
tanog vremena njihovog polaska u inostranstvo, odnosno dolaska iz inostranstva. najkasnije
24 sata pre dolaska voza;
- svakom otkazivanju ili kanjenju redovnih ili vanrednih vozova u meunarodnom saobraaju
duem od 30 minuta;
- svakom prelasku granice lokomotiva,motormih kola i dresina;

svakom poveanju broja kola u vozovima u meunarodnom saobraaju za prevoz

putnika preko uobiajenog broja.

Granina eleznika stanica je duna da odmah po dolasku voza iz inostranstva usmeno

prijavi voz graninoj carinarnici. Ona je takoe duna da graninoj carinarnici podnese i pismenu
ispravu za voz i robu najkasnije za pet asova od dolaska voza. Roba prispela jednim vozom
prijavljuje se graninoj carinarnici jednom ispravom za uvoz i prevoz robe.
Ne moe se nastaviti putovanje dok granina carinarnica ne izvri sve radnje predviene
propisima donesenim na osnovu Carinskog zakona, izuzev ako se carinski postupak sa putnicima
ne moe obaviti za vreme redovnog zadravanja u graninoj eleznikoj stanici, dok je
eleznika stanica duna da obezbedi prostorije za kontrolu putnikog prometa i sprovoenje
drugih mera carinskog nadzora carinarnici.

1.2 CARINSKI POSTUPAK U DRUMSKOM SAOBRAAJU

Roba koja se uvozi drumskim prevoznim sredstvima prijavljuje se graninoj carinarnici
podnoenjem carinske deklaracije za obraun i naplatu obezbeenja na ime carine i drugih
uvoznih dabina.
Ako se roba upuuje prijemnoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima domaih
preduzea, na koja se mogu stavljati carinska obeleja, tako da se roba ne moe iz njih vaditi ili u
njih stavljati bez potvrde tih obeleja, ne podnosi se carinska deklaracija. Na takva vozila
carinarnica stavlja carinska obeleja i robu upuuje prijemnoj carinarnici. Ako se usled tehnike
neispravnosti vozila ili nekih drugih opravdanih razloga, roba upuena prijemnoj carinarnici u
toku puta mora pretovariti, voza je duan o tome obavestiti carinarnicu.
Ako je drumsko vozilo, odnosno prenosno sredstvo sa redovnom stranom registracijom kojim
na privremeni boravak u Srbiji dolaze srpski i strani dravljani,ostavljeno na mestu ili pod
okolnostima koje navode na zakljuak da je naputeno, carinarnica na ijem je podruju vozilo
naeno duna je da o tome obavesti nadleni organ unutranjih poslova. Ako je

kojim sluajem vozilo parkirano na mestu na kome je parkiranje dozvoljeno i tu ostavljeno

najmanje 30 dana, a za to vreme se njime niko ne slui, to e se vozilo smatrati naputenim.
Napteno vozilo se stavlja pod carinski nadzor dok se ne pronae njegov vlasnik, odnosno dok se
ne izloi prodaji.
Ako organ unutranjih poslova u roku od tri meseca od dana kada ga je carinarnica obavestila
o pronalaenju naputenog vozila, ne pronae vlasnika tog vozila, odnosno ne utvrdi njegovo
mesto boravka u Srbiji, nadlena carinarnica e po isteku tog roka izloiti ovo vozilo prodaji. U
sluaju da je vlasnik vozila poznat ili ako se njegov identitet i adresa mogu utvrditi, nadlena
carinarnica e u roku od sedam dana od utvrivanja identiteta vlasnika obavestiti diplomatsko ili
konzularno predstavnitvo drave iju registarsku oznaku naputeno vozilo nosi,odnosno iji je
dravljanin vlasnik vozila.

1.3 CARINSKI POSTUPAK U SAOBRAAJU VODENIM PUTEVIMA

Brodovi koji saobraaju sa inostranstvom mogu pristajati samo u lukama i pristanitima
otvorenim za meunarodni saobraaj. Brodovi mogu pristajati samo uz odreeni carinski gat u
odreenom delu luke, odnosno pristanita ili obale, ili u slobodnoj carinskoj zoni. U njima luka
kapetanija, u sporazumu sa dravnim organom unutranjih poslova nadlenim za kontrolu
prelaenja dravne granice, carinarnicom i preduzeem za kontrolu prelaenja dravne granice,
carinarnicom i preduzeem za luke, odnosno pristanine usluge, odreuje carinski gat, odnosno
deo pristanita ili luke na kome mogu pristajati brodovi. Preduzea za luke, odnosno pristanine
usluge duna u da obezbede carinarnici prostorije neophodne za kontrolu i postupak sprovoenja
ostalih mera carinskog nadzora.
Za pristajanje brodova van carinskog gata, odnosno mimo odreenog dela luke, pristanita ili
obale, potrebno je odobrenje nadlene luke, odnosno pristanine kapetanije. Radi sprovoenja
mera carinskog nadzora dunost je ovlaenog predstavnika broda da obezbedi prevoz carinskog
radnika do broda i nazad. Izuzetno, brodovi koji saobraaju sa inostranstvom mogu pistajati
u pristanitu koje nije otvoreno za meunarodni saobraaj, sem u

sluajevima vie sile uz odobrenje nedlene luke,odnosno pristanine kapetanije. Ovo odobrenje
luka,odnosno pristanina kapetanija daje u saglasnosti sa republikim organom unutranjih
poslova nadlenim za kontrolu prelaenja dravne granice i sa carinarnicom.
U lukama i pristanitima koja nisu otvorena za meunarodni saobraaj mogu pristajati samo
brodovi u domaem saobraaju koji prevoze iz jednog mesta u drugo mesto u Srbiji i Crnoj Gori.
Brodovi u domaem saobraaju na graninim rekama mogu pristajati uz carinski gat, odnosno
deo pristanita ili obale odreene za pristajanje brodova u pristanitima otvorenim za
meunarodni saobraaj ili carinskoj zoni samo po prethodnom odobrenju carinarnice.
Brodovi koji plove u carinskom pograninom pojasu na moru, meunarodnim plovinim
rekama, graninim rekama i graninim jezerima moraju imati manifest. Manifest je isprava u
kojoj zapovednik broda, odnosno lice koje je ovlastio zapovednik broda upisuje celokupni teret
koji se nalazi na brodu. Kao manifest moe se priznati i druga isprava ili grupa isprava koje
sadre podatke propisane za manifest. Manifest mora posebno sadrati: pri dolasku broda ime i
dravnu pripadnost broda, ime i prezime zapovednika broda, iz koje luke, odnosno pristanita
brod dolazi, oznake i brojeve na koletima, broj i vrstu koleta, koliinu i naziv robe, Brojeve
brodskih teretnica i teret koji treba istovariti u pristanitu, luke odnosno pristanita u kojima e
se ostali teret istovariti i matinu luku.
Ako u manifestu nedostaje neki od napred navedenih podataka ili je neki podatak netaan
carinarnica e vratiti manifest, naznaujui na njemu koji podatak nedostaje ili je
netaan,odnosno koji podatak treba ispraviti,kao i rok u kome se ispravka mora realizovati. Ako
zapovednik broda u predvienom roku ne preda manifest i druge propisane isprave carinarnica
moe narediti da se roba istovari i uva pod carinskim nadzorom. Izuzetno manifest ne moraju
posedovati: A) brodovi koji uivaju povlaenu plovidbu; B) brodovi koji prevoze domau i
stranu neocarinjenu robu za koju imaju druge ogovarajue papire; C) brodovi sa vojnom
zastavom; D) slubeni brodovi ( brodovi organa uprave, pomorske plovidbe, unutranje plovidbe
i dr.); E) brodovi za naune svrhe; F) brodovi koji slue samo za ribolov; G) brodovi koji slue
samo za potrebe poljoprivrednika; H)sportski brodovi i amci koji slue sportu, odnosno linim
potrebama sopstvenika.

Naime brod koji uiva povlaenu plovidbu ne sme bez prethodnog odobrenja carinarnice da
pristane uz stranu obalu, odnosno da dodirne stranu obalu, strani brod ili brod koji ne uiva
7

povlaenu plovidbu.On takoe ne moe bez prethodnog odobrenja carinarnice , sem u sluaju
vie sile, da pristane u luku, odnosno u pristanite koje nije oznaeno u plovidbenom redu broda.
Zapovednik broda duan je da prestanak povlaene plovidbe odmah prijavi najblioj
carinarnici radi stavljanja broda pod carinski nadzor. Carinarnica kojoj je zapovednik broda
prijavio prestanak povlaene plovidbe vri pregled broda, brodske opreme i inventara i ako
odobrenje za povlaenu plovidbu nije ona izdala, obavestie o naenom stanju carinarnicu koja
je izdala odobrenje za povlaenu plovidbu.

1.4 CARINSKI POSTUPAK U VAZDUNOM SAOBRAAJU

Vazduhoplovi kojima je dozvoljeno preletanje carinske linije mogu leteti carinskim putevima
odreenim za meunarodni vazduni saobraaj, sletati na vazduhoplovna pristanita otvorena za
meunarodni vazduni saobraaj i sa njih uzletati. Vazduhoplovi, posada vazduhoplova, putnici i
putniki prtljag, osim domaih i stranih vojnih vazduhoplova, sportskih vazduhoplova pod
uslovom da se koriste za sportske svrhe, kao i vazduhoplova koji slue linim potrebama
njihovih vlasnika, sem u sluajevima kad se koriste za komercijalni prevoz robe, podleu
carinskom nadzoru, i to: prilikom dolaska od trenutka prelaska carinske linije, a prilikom
odlaska do trenutka prelaska carinske linije.
Vazduhoplovno pristanite je duno da obezbedi carinarnici nune prostorije i prostore za
sprovoenje carinskog nadzora i carinjenje robe koju putnici nose sa sobom. Deo
vazduhoplovnog pristanita koji je odreen za meunarodni vazduni saobraaj sastoji se od
carinske platforme, ekaonice namjenjene putnicima u meunarodnom vazdunom saobraaju
(tranzitna sala), i prostorija za pregled putnika i njihovog prtljaga.

Na delu vazduhoplovnog pristanita koji je odreen za meunarodni vazduni saobraaj mogu

se nalaziti samo putnici koji odlaze u inostranstvo, odnosno putnici koji dolaze iz inostranstva i
lica koja imaju odobrenje

nadlenog organa unutranjih poslova. Prilikom prelaska na deo vazduhoplovnog pristanita koji
je odreen za meunarodni vazduni saobraaj, odnosno prilikom dolaska sa tog dela, sva lica
podleu merama carinskog nadzora kao lica koja prelaze carinsku liniju. Posle postavljanja
vazduhoplova koji je doao iz inostranstva na carinsku platformu, carinarnica obavlja pregled
vazduhoplova. U toku carinskog pregleda vazduhoplovu se mogu pribliiti jedino lica koja imaju
odobrenje carinarnice.
Preduzea koja obavljaju javni prevoz u vazdunom saobraaju i zastupnici inostranih
vazduhoplovnih kompanija duni su da svim carinarnicama na vazduhoplovnim pristanitima
otvorenim za meunarodni vazduni saobraaj dostave red letenja vazduhoplova u redovnom
saobraaju najdocnije sedam dana pre poetka njegovog vaenja. Ova lica su takoe duna da
blagovremeno obavetavaju carinarnice o svim promenama u redovnom letenju vazduhoplova; o
specijalnim letovima vazduhoplova, sa naznaenjem asa njihovog dolaska iz inostranstva,
odnosno odlaska u inostranstvo; o svakom zakanjenju sletanja, osnosno uzletanja vazduhoplova
duem od tri asa.

1.5 CARINSKI POSTUPAK U POTANSKOM

SAOBRAAJU

Pod potanskim poiljkama smatraju se: 1) pismonosne poiljke koje se izvoze, uvoze ili
prevoze u zatvorenoim pismonosnim vreama i omotima; 2) paketi koji se uvoze, izvoze kao
pojedinane poiljke ili vie paketa u zatvorenim vreama, odnosno posudama ili upakovani na
drugi nain; 3) pisma sa naznaenom vrednou, koja se izvoze, uvoze ili prevoze u vreama i
posudama.

Potanske poiljke ostaju kod pote za vreme carinskog postupka. Primopredaja potanskih
poiljki izmeu strane i domae pote vri se pod carinskim nadzorom. Potanskepoiljkekoje se

uvoze, izvoze i prevoze, a koje sadre efektivni novac, hartije od vrednosti i zlato u preraenom
ili

kovanom obliku podleu deviznoj kontroli.

Pota carinjenja podnosi potanske poiljke carinarnici na pregled zajedno sa deklaracijom i

ostalim propisanim izjavama.

Carinskom pregledu ne podleu pismonosne poiljke: a) za koje se, prema teini ili
dimenzijama, pretpostavlja da ne sadre carinsku robu; b) koje sadre knjige, novine, asopise;
c) koje su prema meunarodnim ugovorima i posebnim propisima, osloboenecarinskog
pregleda.

1.6 CARINSKI POSTUPAK U PUTNIKOM PROMETU

Putnik je duan da pri prelasku carinske linije prijavi i na zahtev carinskog radnika pokae
lini prtljag i sve stvari koje sa sobom nosi. Stvari koje putnik nije prijavio do trenutka kada ga je
carinski radnik pozvao da pokae svoj lini prtljag stvari, smatraju se neprijavljenim.
Ako postoji osnovana sumnja da putnik kod sebe ima stvari koje nije prijavio, vri se lini
pretres putnika. Lini pretres putnika vri lice istog pola u posebnoj prostoriji. O izvrenom
linom pretresu sastavlja se zapisnik koji potpisuje lice koje vri lini pretres i lice nad kojim se
vri lini pretres. Stvari koje nisu prijavljene, a pronaene su prilikom pregleda, odnosno linog
pretresa putnika privremeno se oduzimaju do zavretka krivinog, odnosno prekrajnog
postupka.
Ako je pregledom stvari ili linim pretresom putniku nanesena materijalna teta, putnik ima
pravo na naknadu tete. Ako su prilikom pregleda, odnosno linog pretresa kod putnika naene
skrivene stvari ili su krivicom putnika preduzete neophodne mere carinskog nadzora usled kojih
je prouzrokovana teta, priinjena teta se ne nadoknauje, osim ako je teta priinjena namerno
grubom nepanjom.

10

2 Pojam, svrha i ciljevi Incotermsa

Pojam Incoterms dolazi od engleskog naziva International Commercial Terms, odnosno
punog naziva ICC offical rules for the interpretation of trade terms, to prevedeno na srpski jezik
znai Pravila tumaenja trgovinskih termina Meunarodne trgovinske komore. 1 Incoterms
obuhvata skup termina kojima se reguliu ekonomsko-pravni odnosni izmeu izvoznika i
uvoznika, ali i ostalih uesnika u spoljnotrgovinskoj razmeni, kao to su prevoznici, pediteri,
osigurava, carinske slube, pomorski agenti...,

koji su direktno ili indirektno ukljueni u

meunarodnu razmenu. Osnovna je svrha Incotermsa osigurati prodavaoca (izvoznicima) i

kupcima (uvoznicima) u trenutku sklapanja kupoprodajnog ugovora shodno tome regulisanje
pravnih i ekonomskih odnosa, da bi u toku nastanka svojih obaveza, prava i odgovornosti
potpuno iskljuili nesporazume, pogreno tumaenje odredaba kupoprodajnih ugovora, a time i
tetne posledice. To znai da je Incoterms namenjen najpre poslovnim ljudima (menaderima)
koji se bave izvozom i uvozom roba i usluga (meunarodnom robnom razmenom i
meunarodnim transportom) i kojima je u interesu osigurati brz, siguran i racionalan prevozni
proces, bez obzira na udaljenost poetnog i krajnjeg mesta, vrstu prevoznog sredstva, naina
prijevoza, vrstu i prirodu robe, broj uesnika u trgovinskom sastavu (...). 2 Upravo zbog toga to
se Incoterms primenjuje u meunarodnoj razmjeni, dakle kod prodaje roba preko dravnih
granica, Incoterms je i dobio naziv meunarodni.

2.1 Pravne osnove Incotermsa

Incoterms se odnosi na ugovore o prodaji, odnosno na prava i obveze stranaka koja
prozlaze iz ugovora o prodaji s obzirom na samu isporuku prodane robe. esto ugovorne stranke
shvataju uporabu Incotermsa kao primenu prilikom sklapanja ugovora o prevozu, a ne ugovora o
prodaji to nije tano. Razlog je to to ugovaranje odreenih Incoterms-termina ima direktan
uticaj i na ostale ugovore.
Danas, kada se tei ostvarenju konkurentskih prednosti na tritu pruanjem racionalne
proizvodnje usluga, kada se sve vie primenjuju savremene tehnologije transporta da bi se
1

Zanimljivo je primetiti da su puni naziv prethodnih varijanti Incotermsa (1936., 1953., 1967.,
1976., 1980. i 1990.) bio International rules for the interpretation of trade terms ili na srpskom
Meunarodna pravila za tumaenje trgovinskih termina.
2

Zelenika, R.: Meunarodna trgovina: osnovni i specijalni poslovi - transportno pravo Incoterms 90 R.A.F.T.D., Ekonomski fakultet.
11

dostavio pravi proizvod/usluga u pravo vrijeme i na pravom mestu kako to kupac eli, veoma
znaajnu ulogu imaju Incoterms-termini koji unapred tano definiu koja prava i koje obveze
ima kupac, a koja prodavac. Pravno gledano, pitanje rizika u meunarodnoj razmeni vezivano je
uz prienos dobara, ali prenos dobara ne predstavlja glavni interes poslovnih ljudi koje zanima ko
e snositi rizik za tetu ili nestanak stvari, ve je njihov interes usmeren na to da mogu to pre
imati robu ili vrednosne papire da bi brzo i kontinuirano mogli razvijati nove pravne i
ekonomske odnose. Pojam rizika vezuje se, dakle, uz pojam isporuke. Prema tome, obveza je
prodavaoca isporuka robe, predati isprave i preneti robu, a kupca platiti ugovorenu cenu robe.
Rizik prelazi na kupca od trenutka kada je roba isporuena prema uslovima odreenim
kupoprodajnim ugovorom.

3 Obrazloenje E termina (EXW)

Prvi skup termina ukazuje na obvezu prodavaoca da isporui robu, odnosno da je stavi na
raspolaganje kupcu u svojim prostorijama, u preduzeu ili u skladitu. U okviru skupine E
termina nalazi se termin EXW (skraenjica od Ex Works...) to znai franko skladite
(...naznaeno mesto). Termin EXW ukazuje na minimalne obveze prodavca, jer je on svoju
obvezu izvrio stavljenjem robe na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili u nekom
drugom imenovanom mestu, npr. u preduzece, u skladitu, u radionici..., a ta je roba izvozno
neocarinjena i neutovarena na prevozno sredstvo. Svi trokovi i rizici od trenutka preuzimanja
robe iz prostorija prodavacu snosi kupac. Sve se obveze prodavca i kupca razgraniuju prema
Meunarodnoj trgovakoj komori na sedei nain: A) obveze prodavca i B) obveze kupca.
Usporedni pregled obveza prodavaca i obveza kupaca mogu se prikazati na sljedei nain:
Isporuka robe u skladu s ugovorom o prodaji obveza je prodavca koji ujedno mora dati i
fakturu ili odgovarajuu elektronsku poruku i ostale isprave koje se zahtevaju ugovorom.
Plaanje cene u skladu s ugovorom o prodaji obveza je kupca.
Dozvole, odobrenja i formalnosti. Obveza je prodavca pruiti kupcu na njegov zahtev, rizik i
troak svaku pomo u pribavljanju, gde se to moe primeniti, izvozne dozvole ili druga slubena
odobrenja koja su potrebna radi izvoza robe. U skladu s time, obveza je kupca o sopstvenom
riziku i o svojem troku pribaviti svaku izvoznu i uvoznu dozvolu ili drugo slubeno odobrenje i
obaviti, gdje se to moe primeniti, sve carinske formalnosti u vezi s izvozom robe.

12

 Ugovori o prevozu i osiguranju. Kod ugovora o prevozu i ugovora o osiguranju nema obveze
ni kupca ni prodavca.3
Isporuka/preuzimanje robe. Prodvacj mora staviti robu na raspolaganje kupcu na oznaenom
mestu isporuke, neutovareno na prevozno sredstvo, u ugovorenom datumu ili unutar
ugovorenoga vremena, a ako takvo vrijeme nije ugovoreno, onda u uobiajeno vrijeme za
isporuku takve robe. No, ako nije dogovorena specifina taka u okviru naznaenog mesta i ako
postoji vie moguih mesta, prodavac moe izabrati ono mesto za isporuku koje mu najvie
odgovara. Obveza je kupca preuzeti robu kada mu je ona isporuena u skladu s navedenim
obavezama u ugovoru, prodavaocu kada ima pravo odrediti kada i gde e mu roba biti stavljena
na raspolaganje.
Primena rizika. Prodavac snosi sav rizik od gubitka ili oteenja robe do trenutka isporuke
robe kako je navedeno u prethodnoj taki. Kupac snosi rizike od gubitka ili oteenja robe od
trenutka kada mu je roba isporuena i od ugovorenog datuma ili trenutka isteka ugovorenog
datuma za preuzimanje robe, koji nastaje ako kupac propusti datu obavezu u skladu s klauzulom
o obavijesti prodavatelju, ali pod uslovima da roba u potpunosti odgovara ugovoru, odnosno da
je jasno izdvojena ili na drugi nain prepoznatljiva kao ugovorena roba.
Podela trokova. Prodavac ima obvezu da snosi sve trokove u vezi s robom do trenutka njene
isporuke. Za razliku od njega, kupac mora snositi: 1) sve trokove koji se odnose na robu od
trenutka kad je isporuena, 2) sve naknadne trokove koji su nastali zbog toga to nije preuzeo
robu kada mu je ona stavljena na raspolaganje ili nije dao odgovarajuu obavestenje prodavcu,
pod uslovima da roba u potpunosti odgovara ugovoru i 3) sve carine, poreze i druge naplate i
trokove obavljanja izvoznih carinskih formalnosti. Ako je prodavac pruio pomo kupcu u
pribavljanju izvozne dozvole ili druga slubena odobrenja koja su potrebna radi izvoza robe, tada
je kupac obvezan nadokanaditi prodavcu sve nastale trokove i naplate.
Obaveza kupcu / prodavcu. Prodavac mora pravovremeno obavestiti kupca kada i gdje e mu
roba biti stavljena na raspolaganje, a kupac je obvezan, ako ima pravo odreivanje vremena i
mesta isporuke, o tome pravovremeno obavestiti prodavca.

Rei nema obveze umetnute su kad god jedna stranka nema obveze prema drugoj stranci. Za
razliku od toga, kada stoji oznaka da prodavca/kupac mora, onda se to odnosi na obveze jedne
stranke prema drugoj.
13

 Dokaz o isporuci, transportni dokument ili odgovarajua elektronska poruka. Kupeva je

obveza pruiti odgovarajui dokaz o preuzimanju robe, dok prodac nema te obveze prema
kupcu.
Kontrola ambalaa primedba. Prodavac snosi trokove kontrole robe, mora osigurati
ambalau potrebnu za transport robe, s tim da amblaa mora biti propisno obeleena. Kupac ima
obvezu snositi trokove pregleda robe pre otpreme i druge preglede koje zahtevaju nadlene
vlasti zemlje izvoza.
Ostale obaveze. Od ostalih obveza koje se odnose na prodavca i kupca, prodavacj je obvezan
pruiti pomo kupcu u pribavljanju dokumenata ili elektronskih poruka koje kupac moe traiti
za izvoz ili uvoz robe i mora mu dostaviti obavetenje potrebne za osiguranje robe, obveza je
kupca nadoknaditi sve trokove koje je prodavac imao pruajui pomo.

4 Obrazloenje F termina (FCA, FAS i FOB)

Druga skupina termina, F termini, obuhvata termine: 1) FCA franko prevoznik (...
naznaceno mesto), 2) FAS franko uz stranu broda (... naznacena luka otpreme) i 3) FOB franko brod (... naznacena luka otpreme).
Prema tim terminima prodavac mora isporuiti robu u taki isporuke prema uputima kupca.
Ako je ugovoren termin FCA franko prevoznik (...naznaceno mesto)
- (Free Carrier...) prodavac je obavezan isporuiti robu na mestu koje je imenovao kupac,
izvozno ocarinjenu, prevozniku kojega je odredio kupac. No, ako je mesto isporuke koje je
odredio kupac u prostorijama prodavca, tada je prodavac odgovaran i za utovar na prevozno
sredstvo. Obavlja li se, pak, isporuka obavlja na nekom drugom mjestu, tada prodavac nije
odgovoran i za istovar. Obveze se prodavca i kupca mogu sistematizovati na sedei nain:
Prodavac je obvezan isporuiti robu u skladu s ugovorom o prodaji i dati fakturu ili
odgovarajuu elektronsku poruku i ostale isprave koje se zahtevaju ugovorom. Kupac je
obavezan platiti cenu u skladu s ugovorom.
14

 Dozvole, odobrenja, formalnosti. Prodavac je obvezan na svoj rizik i troak pribaviti izvoznu
dozvolu ili druga slubena odobrenja i obaviti, gde se to moe primeniti, sve izvozne carinske
formalnosti. Kupac mora na svoj rizik i troak pribaviti uvoznu dozvolu ili drugo slubeno
odobrenje i obaviti sve carinske formalnosti u vezi s uvozom robe i za njezin tranzit kroz neku
zemlju.
Ugovori o prevozu i osiguranju. Prodavac nema obveze prema ugovoru o prevozu i ugovoru
o osiguranju. Za razliku od prodavatelja, kupac nema obveze prema ugovoru o osiguranju, ali
ima obvezu o vlastitom troku ugovoriti prevoz od imenovanoga mjesta.
Isporuka / preuzimanje. Prodavac je obvezan isporuiti robu prevozniku ili drugoj osobi koju
je odredio kupac, ili izabrao prodavac (ako je prodavac ugovorio prevoz robe po uobiajenim
uslovima na rizik i troak kupca) na naznaenom mestu, ugovorenog datuma ili unutar
ugovorenog vremena isporuke, a kupac je obvezan preuzeti tako isporuenu robu.
Mogunost rizika. Sav rizik od gubitka ili oteenja robe prodavac snosi do trenutka njene
isporuke, a kupac snosi od trenutka kada je roba isporuena i od ugovorenog datuma ili datuma
isteka ugovorenog vremena.
Kod podele trokova prodavac je obvezan platiti sve trokove vezane uz robu do trenutka
njene isporuke i, gdje se to moe primeniti, trokove carinskih formalnosti kao i sve carine,
poreze i ostale izvozne naplate. Kupac je obvezan snositi sve trokove od trenutka kada je roba
isporuena i sve dodatne trokove nastale zbog propusta kupca da imenuje prevoznika (ili drugu
osobu) ili zato to stranka koju je imenovao kupac nije preuzela robu u ugovoreno vrijeme, ili
zbog propusta kupca zato to nije poslao odgovarajuu obavetenje. Obveza je kupca, tamo gde
se moe primeniti, platiti i sve carine, poreze, naplate i trokove obavljanja carinskih formalnosti
prilikom uvoza robe i za njen tranzit kroz bilo koju zemlju.
Obavetenje kupcu / prodavatelju. Prodavac je obvezan pravovremeno obavestiti kupca da je
roba isporuena i obavestiti ga ako prevoznik ne preuzme robu u ugovoreno vreme. Kupac je
obvezan prodavcu obavestiti o imenu stranke koja e preuzeti isporuenu robu. Gde je potrebno,
kupac mora navesti i nain prevoza, datum ili vreme u kojemu e mu roba biti isporuena i o
taki u okviru mesta gde robu valja predati prevozniku.

15

 Kupac je obvezan prihvatiti dokaz o isporuci, transportni dokument ili odgovarajuu

elektronsku poruku koje mora osigurati prodavatelj o svome troku.
Kontrola ambalaa obiljeavanje. Prodavac snosi trokove kontrole robe, mora osigurati
ambalau koja je potrebna za transport robe, a ambalaa mora biti propisno obeleena. Kupac
snosi trokove pregleda robe pre otpreme, ako pregled ne obavljaju nadlene vlasti zemlje
izvoza.
Ostale obveze. Od ostalih obveza, koje se odnose na prodavca i kupca, prodavac ima obavezu
pruiti pomo kupcu u pribavljanju dokumenata ili elektronskih poruka koje kupac moe traiti
za izvoz ili uvoz robe i dostaviti mu obavetenje potrebne za osiguranje robe, a obaveza je kupca
nadoknaditi sve trokove koje je prodavac imao pruajui pomo.
Termin FAS franko uz stranu broda (...naznaena luka otpreme/ukrcavanja)
- (Free Alongside Ship...) oznauje da je prodavac ispunio svoju obvezu isporuke robe kada je
robu dostavio na stranu broda u naznaenoj luci otpreme (tj. ukrcaja). Iz navedenoga proizlazi da
se tim terminom moe koristiti samo za pomorski i reni prevoz. Prema terminu FAS, od
trenutka kada je prodavac stavio robu na stranu broda kupac snosi sve trokove i rizike od
gubitka ili oteenja robe. U odnosu na prethodne Incotermse, termin FAS zahteva da prodavac
ocarini robu za izvoz. Naravno, ako stranke ele da kupac obavi izvozno carinjenje, tada je to
potrebno navesti u ugovoru o prodaji. Obveze prodavca i kupca o isporuci robe, o plaanju cene,
o dozvoli, odobrenju i formalnostima, podeli trokova (izuzevi dodatne trokove na strani
kupca), o dokazima o isporuci, o transportnom dokumentu ili odgovarajuoj elektronskoj poruci,
kontroli, ambalai, obeavanju i ostalim obvezama iste su kao kod termina FCA. Kod ugovora o
pevozu i osiguranju, meutim, sve ostaje isto, ali je kupac obavezan o vlastitom troku ugovoriti
prevoz robe od naznaene luke otpreme. Kada se radi o isporuci,

prodavac je obvezan

isporuiti robu na stranu broda koji je naznaio kupac, na ukrcajnom mestu i u imenovanoj
luci isporuke, ugovorenoga datuma ili unutar ugovorenog vremena i na nain uobiajan u toj
luci. Kupac je obvezan preuzeti tako isporuenu robu.

5 INCOTERMS

16

5.1 emu izvoznici i uvoznici moraju posebno posvetiti panju u

implementaciji Incoterms-termina

Incoterms-termine primenu u svojoj praksi brojni uesnici spoljnotrgovinskoga

sastava, jer ti termini izravno reguliu ekonomsko-pravne odnose izmeu prodavca (izvoznika)
i kupaca (uvoznika), a posredno se odnose i na uesnike toga sastava. No, u primeni
Incoterms-termina potrebno je obratiti panju na obveze prodavca prilikom isporuke robe, na
prelaz rizika i trokova, na obiaje u lukama i na pojedine vrste trgovine, arbitrau
Meunarodne trgovake komore i na ostale vane elemente koje je potrebno poznavati da bi
se izbegle nejasnoe i nesporazumi u primeni pojedinih Incoterms-termina.4

5.2 Dosledna upotreba primerenih termina

Incoterms-termini doneseni su u svrhu olakavanja poslovne prakse u spoljnoj

trgovini i u prometnom sastavu. Oni su doneseni na meunarodnom nivou jer im je cilj
izbegavanje razliitog tumaenja u pojedinim zemljama. Njihovom se primenom
izbegavaju nejasnoe, sporovi i nesporazumi

koji oteavaju normalno odvijanje procesa

pruanja usluga. Daljom primenom i pravilnom upotrebom pojedinih termina u odgovarajuim

situacijama mogue je unaprediti poslovne odnose i stvoriti bolje predpostavke za vei rast,
razvitak i za profitabilnost poslovanja. Skladno s tim, preporuuje se da prodavci (izvoznici)
preferiraju termine skupine C i D, a kupci (uvoznici) termine skupina E i F. Razlog je to, to
izvoznici primenom C i D termina, a uvoznici E i F, osiguravaju angairanje vlastitih, odnosno
domaih resursa i potencijala u obavljanju posla u spoljnoj trgovini, a izvoznici e imati
mogunost ostvarivati vei devizni priliv, uvoznici, ipak, manji devizni odliv.

O tome podrobnije cf. Ibidem, p. 11-21.

17

5.3 Obveze prodavca prilikom isporuke robe

Prva obveza prodavaca, od koje polazi svaki Incoterms-termin, odnosi se na obavezu

prodavca da isporui robu u skladu s ugovorom o prodaji i da ispostavi fakturu ili odgovarajuu
elektronsku poruku, jednako kao i ostale dokumente koji se zahtevaju ugovorom o prodaji.
Prilikom isporuke prodavac mora voditi rauna da se isporuka obavi u ugovorenome roku ili
unutar ugovorenog vremena, i to na mestu kako je ugovoreno ugovorom s kupcem. Kod
pojedinih termina, meutim, primenie se FAS i FOB, navodi se da bi se isporuka morala
obaviti na nain uobiajan u..., kod EXW se navodi da se, ako vreme nije ugovoreno,
roba stavlja na raspolaganje kupcu u uobiajno vrijeme, to jasno ne odredjuje to se to
podrazumijeva pod pojmom uobiajan nain, uobiajeno vrijeme.... To je stoga to u
pojedinim trgovinama nain na koji je roba isporuena varira u odnosu na razliite morske
luke. Iako je teko precizirati to re uobiajeno znai, moe se uoiti da se aktivnosti koje
pojedini uesnici u spoljnotrgovinskom prometu uobiajeno ine, rade, primenjuju, mogu uzeti
kao praksa koja se onda primenjuje kao smernica za budue aktivnosti.

5.4 Prelaz rizika i trokova koji se odnose na robu

Prema Incoterms-terminima rizik od gubitka ili oteenja robe snosi prodavac do

trenutka isporuke, nakon toga rizik prelazi na kupca. Svi termini ukazuju i na injenicu da
prelaz rizika i trokova na kupca moe nastati i pre isporuke u sluaju kada kupac ne
preuzme isporuku kako je dogovoreno ili pravovremeno ne obavesti prodavca o vremenu ili
mestu isporuke (kada ima pravo to odrediti).

5.5 Obiaji u lukama ili u posebnim vrstama trgovine

Prilikom sklapanja ugovora prodavatelji i kupci morali bi biti upoznati s obiajima koji
postoje u pojedinim lukama ili u posebnim vrstama trgovine. To je poeljno stoga to
18

Incoterms-termini ne mogu s preciznou odrediti sve obveze stranaka u nekom

vanjskotrgovinskom poslu. Stoga je potrebno uzimati u obzir i obiaje, koji mogu pomoi u
rjeavanju nastalih nejasnoa ili problema.

5.6 Izbor kupca u vezi s mjestom isporuke

Prema Incoterms-terminima 2000., ako kupac ima pravo odrediti vreme isporuke robe
ili luku odredita, odnosno taku preuzimanja robe, on o tome mora obavestiti prodavca.
Ako kupac propusti odrediti tano odredite, a ima tu obavezu, tada snosi rizik i dodatne
trokove koji iz toga proizlaze. Proputanje izbora taki isporuke ide u korist prodavca, jer tada
prodavac ima pravo izabrati ono mesto isporuke koje njemu najbolje odgovara.

5.7 Ambalaa i kontrola robe

Incoterms-termini obavezuju prodavaca da o sopstvenom troku osigura ambalau za

transport robe, zavisno o nainu kako to zahteva transport i pod uslovom da je upoznat s
uslovima transporta pre sklapanja ugovora o prodaji. To podrazumeva i propisno
obeleavanje ambalae.
Incoterms-termini takoer ukazuju na obvezu prodavaca da snosi trokove kontrole robe
radi isporuke robe kupcu, ali se istovremeno ukazuje i na obavezu kupca da snosi trokove pre
otpreme.

5.8 Otpremnica i elektronska trgovina

Otpremnica je vrednosni dokument kojim se prenosi pravo na robu s jedne na drugu osobu.
Ona je istovremeno i isprava kojom se dokazuje da je sklopljen ugovor o prevozu i isprava koja
19

dokazuje isporuku robe na brod.

Budui da se danas sve vie primjenjuju raunari i elektronska trgovina, oekuje se da
e klasina otpremnica biti zamenjena nekim od elektronskih dokumenata u budunosti.5 Ve
su odredbe Incotermsa 1990. ukazivale na mogunost zamene isprave

odgovarajuom

porukom uz pomo elektronske razmjene podataka (EDI). I odredbe Incoterms 2000.

ukljuuju mogunost zamene transportnih

dokumenata

odgovarajuim

elektronskim

dokumentima ako su se kupac i prodavac dogovorili o komunikaciji elektronskim putem.

5.9 Neprenosivi prevozni dokumenti umesto otpremnice

cilju

standardizacije,

ujedinjenje,

ubrzavanja

protoka

robnih

tokova,

pojednostavnjenja poslovanja, afirmacije elektronske trgovine i smanjenja broja isprava u

prometu,

tendencija

je

klasine

brodske

otpremnice

zamenjivati neprenosivim

prevoznim dokumentima koji su slini prevoznim dokumentima to se upotrebljavaju u

drugim prometnim granama. Neprenosivi se dokumenti esto nazivaju brodskim teretnim
listom, linijskim tovarnim listom i slino, a dostatni su za upotrebu u spoljnotrgovinskom i
prometnom sastavu, osim kada kupac eli prodati robu u tranzitu predajom klasine
otpremnice novom kupcu. U takvom sluaju je potrebno zadrati obavezu prodavca da osigura
klasinu brodsku otpremnicu prema CFR i CIF terminima. No, ako ukoliko kupac nema
namjeru prodati robu u tranzitu, onda nije ni potrebno obavezivati prodavca da osigura
otpremnicu kao vrednosni dokument.

5.10 Pravo davanja uputa prevozniku

Kada kupac plati robu prema C terminima, on mora osigurati da prodavac vie ne
raspolae robom i da ne daje nove upute prevozniku. Predajom kupcu originalnog ili kopije
5

O tome poblie cf.: Zelenika, R.: Elektronika brodska teretnica za 21. stoljee, Nae more, Veleuilite u
Dubrovniku, Dubrovnik, 47, 2000., 3-4, p. 122-133.

20

tovarnog lista kod vazdunog, drumskog ili eljeznikoga prevoza onemoguuje se

prodavacu u namjeri da i dalje daje nove upute prevozniku, pa tako on ne moe raspolagati
robom. To nije vredilo i za dokumente u pomorskom prevozu, i to sve dok Meunarodni
pomorski komitet nije izdao Jedinstvena pravila za brodski tovarni list godine 1990. i tako
omoguio unoenje klauzule neraspoloivo.

5.11 Pozivanje na Incoterms

Zato to je osnovna svrha Incotermsa osigurati poslovnim partnerima (prodavcima i

kupcima) sigurnost u regulisanju njihovih ekonomsko-pravnih odnosa, odnosno potpuno
iskljuiti nesporazume i pogrena tumaenja pojedinih odredaba kupo-prodajnih ugovora, a
time i tetne posedice, to je prvenstveni razlog zbog ega se stranke pozivaju na Incotermstermine. No, ako ele primenjivati Incoterms-termine, moraju jasno istai, odnosno navesti u
ugovoru da meusobne odnose ureuju primenom Incoterms 2000.

5.12 Arbitraa Meunarodne trgovake komore

Kada se prodavci i kupci, koji sarauju u odreenom spoljnotrgovinskom poslu, suoe s
nekim spornim sluajem, a ele se pozvati na Arbitarau Meunarodne trgovake komore, oni to
moraju jasno navesti u ugovoru. U sluaju da ne postoje ugovor ili neki ugovorni dokumenti,
tada se u sklopu njihove korespondencije mora jasno istai da se pozivaju na Arbitrau
Meunarodne trgovake komore. Naime, injenica je da stavljanje jednoga ili vie Incotermstermina u ugovor ili korespondenciju ne znai i stvaranje sporazuma koji e se pozivati na
Arbitrau Meunarodne trgovake komore. Standardna arbitrana klauzula koju preporuuje
Meunarodna trgovaka komora glasi: Svi sporovi koji nastaju ili su u vezi s ovim ugovorom
reavae se u skladu s Pravilima o Arbitrai Meunarodne trgovinske komore od strane jednoga
ili vie arbitara imenovanih u skladu s tim Pravilima.

21

6 Zakljuak

Od donoenja prvih Incoterms-termina godine 1936., pa do danas obavljeno je nekoliko

revizija. Sve je to uinjeno da bi se poslovna praksa, odnosno poslovna saradnja izmeu
partnera odvijala bez potekoa i nesporazuma. Na taj se nain ostvarivala racionalna
proizvodnja prometnih usluga, a to je u konanici dovodilo do ukupnoga rasta i razvitka
nacionalnog domainstva.
Najnovija varijanta Incoterms-termina, Incoterms 2000., prilagoena je savremenoj
trgovinskoj praksi. Jasno definisajui obaveze prodavaca i kupaca, regulisajui ekonomskopravne odnose svih aktivnih uesnika u vanjsko- trgovinskome i prometnome sastavu,
Incoterms izravno utie na odnose prodavaca (izvoznika) i kupaca (uvoznika), a indirektno
i na sve ostale uesnike (peditere, prevoznike, osiguravaoce, carinske slube...).
Incoterms 2000. preuzeo je svih trinaest spoljnotrgovinskih klauzula s istim kraticama iz
prethodnoga Incotermsa (tj. Incoterms 1990.), ali se unapreenje revidiranih Incotermsa
oituje na podruju obaveza utovara i istovara prema FCA terminu i kod carinjenja i plaanja
carine prema FAS i DEQ terminima.
U prvi krug Incoterms-termina ulazi termin EXW, to znai franko otpremnica
(...naznaeno mesto). Prema tom terminu prodavac ima minimalne obaveze, zato to svoju
obavezu izvrava stavljanjem robe kupcu na raspolaganje u svojim prostorijama ili u
nekom drugom odredjenom mestu. Skupina F termina obuhvaa tri termina: FCA, FAS i FOB.
Termin FCA znai franko prevoznik (...naznaeno mesto), to znai da je prodavac ispuno
svoju obavezu isporukom robe na mesto i prevozniku koje je naznaio kupac. Prema terminu
FAS (franko na stranu broda.... (naznaena luka otpreme/ukrcanje) prodavac mora isporuiti
robu na stranu broda, a za razliku od njega, prodavac koji ima ugovoren termin FOB franko
brod (...naznaena luka otpreme/ukrcaja) ispunio je svoju obavezu isporukom robe preko
ograde broda. U skupinu C ulaze etiri termina: CFR, CIF, CPT i CIP. Kod termina CFR
troak i putarina (...naznaena luka odredita/iskrcaja) prodavac pored obaveze da isporui
robu preko ograde broda u luci otpreme, snosi trokove i putarinu dopreme robe, a obavezan je
obaviti i izvozno carinjenje robe. Termin CIF upuuje na dodatnu obavezu prodavaca, a ta je da
uz trokove i putarine vezane uz dopremu robe ima i obavezu osigurati pomorsko osiguranje.
Termini CPT (putarina plaena do ... naznaenog mesto odredita) i CIP (putarina i
osiguranje plaeni do ... naznaenog mesto odredita) primjenjuju se za sve grane transporta,
ukljuivi i multimodalni transport, za razliku od termina CFR i CIF koji se primjenjuju samo
22

za pomorski i reni prevoz. Skupina D termina obuhvaa pet termina: DAF, DES, DEQ,
DDU i DDP.
Prema terminu DAF isporueno granica (...naznaeno mjesto) prodavac ispunjava svoju
obavezu isporukom robe kupcu u prevoznome sredstvu, neistovarenu, izvozno ocarinjenu, ali
neocarinjenu za uvoz, na naznaenoj taki i mestu na granici, ali pre carinske crte susedne
zemlje. Iste obveze ima prodavac kod termina DES isporueno franko brod (naznaena luka
odredita/ iskrcja), s tom razlikom to prodavac mora robu isporuiti na brod. Kod termina
DEQ isporueno franko obala (...naznaena luka odredita/iskrcaja) prodavac isporuuje
robu na obalu u imenovanoj luci odredita. Razlika izmeu termina DDU isporueno
neocarinjeno (...imenovano mjesto odredita) i termina DDP isporueno ocarinjeno
(...imenovano mesto odredita) upravo je u obvezi prodavac kod DDP termina kupcu robu
isporuiti uvozno ocarinjenu. Tako termin DDP, u odnosu na sve ostale termine skupine D,
predstavlja maksimalne obveze za prodavatelja .
Analiziranjem pojedinih Incoterms-termina 2000. istiu se posebnosti na koje izvoznici i
uvoznici moraju obratiti panju prilikom njihove implementacije, jer se poznavanjem
posebnosti svakoga termina moe uticati na izbor primerenoga termina koji e olakati
meunarodnu razmenu.
U skladu s navedenim, prodavac snosi rizik do trenutka kada je roba isporuena, a kupac
od trenutka isporuke robe i od ugovorenog datuma ili isteka ugovorenog vremena za isporuku,
koji je nastao bilo zbog toga to kupac nije pravodobno poslao obavetenje prodavcu ili zbog
toga to brod nije stigao na vrijeme ili zbog drugih opravdanih razloga. Kupeva je obaveza
takoer pravovremeno obavestiti prodavca o imenu broda, mestu ukrcaja i o potrebnom vremenu
isporuke, a obveza je prodavca pravovremeno obavestiti kupca o isporuci robe na strani broda.
Termin FOB franko brod (naznaeno luka otpreme/ukrcaja) - (Free On Board...)
znai da je prodavac izvrio svoju obavezu kada je robu isporuio preko ograde broda u
naznaenoj luci otpreme (tj. ukrcaja) i kad je obavio izvozno carinjenje robe. To ukazuje na
injenicu da kupac snosi sve trokove i rizike od gubitka ili oteenja robe od te take. I taj se
termin upotrebljava smo u pomorskom i renom transportu.
Sve obveze prodavaca i kupaca iste su kao i kod termina FAS, osim za isporuku robe od
strane prodavaca. Naime, kod termina FAS prodavac isporuuje robu na strani broda, a kod
termina FOB prodavac je obavezan isporuiti robu na brod koji je naznaeni kupac, na
ugovoreni datum ili unutar ugovorenoga vremena, u naznaenij luci ukrcaja i na nain kako je
uobiajeno u toj luci, to znai da prodavac snosi trokove i rizike od gubitka ili oteenja robe
do trenutka kada roba pree ogradu broda, a nakon toga trokovi i rizici prelaze na kupca.
23

Prodavac je takoer obavezan pravovremeno obavestiti kupca da je roba isporuena na brod, a

kupac je obavezan obavestiti prodavca o imenu broda, o mestu ukrcaja i o potrebnom vremenu
isporuke.

7 LITERATURA
Dranikoff, L., Koller, T. i Schneider, A. (2002). Divestiture: strategy's missing link
Zelenika, R.: pediterovo pravo: Incoterms 1990. Meunarodna pravila za tumaenje
trgovinskih termina Revidirane Amerike Spoljnotrgovinske definicije, Ekonomski
fakultet 1993.
Zelenika, R.: Meunarodna pedicija: osnovni i specijalni poslovi - pediterovo pravo Incoterms 90 R.A.F.T.D., Ekonomski fakultet 1996.
3ZELENIKA, R.: Elektronika brodska otpremnica za 21. vek, Nae more, Veleuilite
u Dubrovniku, Dubrovnik, 47, 2000., 3-4.
Zelenika, R.: INCOTERMS 2000. U TEORIJI I PRAKSI ( 100 Savjeta i 100
Primera ( Ekonomski fakultet 2002.)
xxx: INCOTERMS 2000 - ICC PUBLICATION No 560-ISBN 92.842.1199.9 (E.F.)
Published in its official English version by The International Chambers of Commerce,
Paris, 1999.

24